1

ALLAN BENNETT UVE@BAVANJE UMA

Budisti~ka religija je, u najeminentnijem smislu re~i, jedna Prakti~na Filozofija. Ona nije kolekcija dogmi koje treba prihvatiti i u koje treba verovati sa bezuslovnom i neinteligentnom verom; ve} niz iskaza i pretpostavki koje, prvo, treba intelektualno doku~iti i razumeti; i drugo, primeniti na svaki ~in na{eg svakodnevnog ivota, praktikovati, iveti, sve do krajnjih granica na{ih mo}i. Na ovoj ~injenici o su{tinski prakti~noj prirodi na{e Religije, stalno se i neprestano insistiralo u Svetim Knjigama. Iako bi neko mogao znati napamet hiljadu strofa Zakona, ako to ne praktikuje, on nije razumeo Dhamma. Ova re~ se moe prevesti kao "zakon, dunost, Budina u~enja". Prim. prev. Onaj ~ovek koji zna i praktikuje jednu strofu Zakona, on je razumeo Dhamma, on je pravi sledbenik bude. Praktikovanje Dhamma je ono {to konstitui{e pravog budistu, a ne puko poznavanje njegovih na~ela; to je izvo|enje Pet Pravila, a ne njihovo ponavljanje na Pali jeziku; useljavanje u na{e svakodnevne ivote Veli~anstvenih Zakona Ljubavi i Pravednosti je to {to ~oveka obeleava kao Sammaditthi lobodniji prevod moe biti "putnik na putu ka Ostvarenju, u~enik". Prim. prev. a ne puko po{tovanje istinitosti te Dhamma kao lepog i pesni~kog iskaza Zakon koji su previ{e te{ki za sle|enje. Ovu Dhamma treba iveti, treba ostvarivati, treba ose}ati kao najvi{i idol u na{im srcima, kao najvi{i motiv na{ih ivota; i onaj ko to ~ini kako najbolje moe jeste pravi sledbenik U~itelja; a ne onaj koji sebe naziva "Budistom", a ~iji je ivot li{en ljubavi koju je Buda pou~avao. I po{to su na{i ivoti veoma bolni, po{to je veoma te{ko slediti Dobar Zakon na svim na{im putevima, stoga mi ne bismo uop{te trebali o~ajavati zato {to smo u stanju da se kre}emo putem kojim smo navikli i odre}i se ivljenja ivota koji je ispunjen jedino ovosvetovnim eljama i putevima. Pa zar U~itelj nije rekao, "Neka niko ne misli povr{no o dobrom, govore}i, to ne}e mene sresti" jer ~ak i kap po kap kr~ag se napuni vodom. Mudar ~ovek postaje pun Dobrog, ~ak i kada ga skuplja malo pomalo. Onaj ko daje sve od sebe, koji te~i, makari pogre{no, da sledi ono {to je dobro, da izbegava ono {to je lo{e, taj }e svakodnevno postajati sve ja~i u svojoj tenji; i svaka pogre{na elja nadvladana, svaki povoljan i dobar impuls ostvaren, snano }e pove}avati na{u mo} odupiranja zlu i uve}avati na{u snagu za ivljenje ivota koji je ispravan. Dalje, celokupnu ovu praksu Budizma, celinu Dobrog Zakona kojeg mi koji sebe nazivamo "Budistima" poku{avamo slediti, Tathagata je sabrao u jednoj jedinoj strofi: "Izbegavanje ~injenja lo{ih dela, sticanje prednosti ~injenjem dobrih dela, i pro~i{}enje svih na{ih

misli; to je U~enje svih Bude." Zato mi koji sebe nazivamo Budistima moramo iveti tako da moemo sprovoditi ova ovde izloena tri pravila. Svi mi znamo {ta to zna~i izbegavanje vr{enja zla; mi podrobno opisujemo radnje koje su lo{e svaki put kad imamo Panca Sila. Prihvatanje ivoata, primanje onoga {to nam po pravu ne pripada, ivljenje ivota ne~isto}e, govorenje onoga {to nije istina, ili {to je surovo i neljubazno, i odavanje drogama i alkoholu koji slabe mentalne i moralne sposobnosti to su zle radnje koje mi moramo izbegavati. @ivot u miru i ljubavi, uzvra}anje dobrim na zlo, posedovanje po{tovanja, strpljenja i poniznosti predstavljaju deo onoga za {to znamo da je dobro. Otuda mi svi moemo razumeti, svi moemo poku{ati da primenimo u ivotu prva dva paragrafa ove strofe; svi moemo nastojati da ih prakti~no uvedemo u na{e svakodnevne ~ivote. Ali na~in pro~i{}avanja misli koje su dobre, a potiskivanje i nadvladavanje misli koje su lo{e, tehnike pomo}u kojih um treba uvebavati i odgajati; o tim stvarima se malo zna; one su manje praktikovane i manje shva}ene. Zato je i cilj ovog spisa da izloi ono {to je napisano u knjigama o ovim metodima negovanja i pro~i{}avanja uma; da iznese kako se ovo tre}e pravilo moe slediti i ostvariti u ivotu; jer na neki na~in ono je najvanije od svih, ono u stvari uklju~uje i druga dva pravila i predstavlja njihovu krunu i ostvarenje. Izbegavanje zla, vr{enje dobra: te stvari }e ipak pove}avati prednosti na{ih sudbina, ipak }e voditi ka novim ivotima, sre}nijim i jo{ punijim isku{enja, od ovih koje sada uivamo. A kad se ta prednost, tako ste~ena, potro{i i nestane, okretanje velikog To~ka @ivota }e nas ponovo dovesti u zle i nesre}ne ivote; jer pukim gomilanjem prednosti sloboda se ne moe posti}i, niti pomo}u pukih prednosti moemo sti}i do Velikog Mira. Ovo sticanje prednosti je drugostepeno po zna~aju za pro~i{}avanje i kulturu na{eg mi{ljenja, ali jeste bitno, jer samo pomo}u praktikovanja Sila dolazi mo} Mentalne Koncentracije koja nas osloba|a Sila se dakle mora definisati kao discipljina su{tinska za Mentalnu koncentraciju, ali ona }e varirati kod Rase, Klime, Pojedinca, itd., itd. Napomena Alistera Kroulija. Da bismo mogli razumeti kako se ovaj kona~ni i osnovni cilj na{e Budisti~ke Vere moe posti}i, pre nego {to vidimo za{to bi pojedine tehnike mogle tako pro~istiti um, potrebno je da prvo shvatimu prirodu samog tog uma te misli koje mi elimo pro~istiti i osloboditi. U ~udesnom sistemu psihologije koji je nama objavio na{ U~itelj, Citta ili gra|a misli je prikazana kao da se sastoji od bezbroj elemenata koji su nazvani Dhamma ili Sankhara. Ako prevedemo Dhamma ili sankhara kao {to su kori{}ene u ovom kontekstu kao "Tendencije", (Sklonosti, Ciljevi, Svrhe) verovatno }emo se najvi{e pribliiti (engleskom) zna~enju re~i. Kada se dati ~in izvede ve}i broj

2
puta, kada se data misao pojavi u na{im umovima vi{e puta, postoji odre|ena tendencija (sklonost) ka ponavljanju tog ~ina; odre|ena sklonost ka vra}anju te misli. Zato je svaka mentalna Dhamma, svaka Sankhara, skloda da stalno stvara sebi sli~ne, i da naizmeni~no biva stvarana; pa tako na prvi pogled izgleda kao da tu i ne postoji neka mogu}nost za promenu celokupnog sastava ~ovekovih Sankhar, niti mogu}nosti za potiskivanje lo{ih Dhamm , niti mogu}nosti za pove}avanje stanja koja su dobra. Me|utim, dok nas je na{ Majstor pou~avao o ovoj sklonosti ka stvaranju koja je tako karakteristi~na za sva mentalna stanja, on nam je tako|e pokazao i kako se ta reproduktivna energija Sankhar mo~e i sama iskoristiti za potiskivanje lo{ih stanja i za kultivisanje stanja koja su dobra. Jer ako ~ovek ima mnoge i snane Sankhare u svojoj prirodi, koje tee da ga u~ine besnim ili surovim, nau~ili smo da on moe nedvosmisleno nadvladati te lo{e Sankhare praktikovanjem mentalne koncentracije na Sankhare suprotne prirode; prakti~no posve}ivanjem odre|enog vremena svakodnevnom meditiranju na misli samilosti i ljubavi. Tako on pove}ava Sankhare u svom umu koje tee da ljude u~ine nenim i samilosnim, a po{to se "Mrnja nikad ne zaustavlja samom mrnjom, mrnja se zaustavlja samom Ljubavlju", zato one zle Sankhare njegove prirode, one sklonosti ka besu i surovosti, nestaju pred pojavljivanjem novih dobrih sklonosti ljubavi i samilosti, ba{ kao {to tama no}i bledi u sjaju zore. Tako vidimo daje jedan na~in i to najbolji za nadvladavanje lo{ih Sankhara sistematsko negovanje, pomo}u meditacije, takvih osobina koje su suprotne lo{im sklonostima koje elimo ukloniti; a u sredi{njoj i prakti~noj karakteristici navedenog primera, praksi odre|ene meditacije ili mentalne koncentracije na dobre Sankhare, imamo klju~ za ~itav sistem Pro~i{}avanja i Kultivisanja uma, koji ~ini prakti~nu radnu osnovu Budisti~ke Religije. Ako razmotrimo delovanje jedne velike i sloene ma{ine jedne takve ma{ine koja pokre}e parobrod kroz vodu vide}emo da tu postoji, prvo i prvenstveno, jedan centralni i op{ti pogonski izvor energije; u ovom slu~aju para koja se proizvodi u kotlovima. Ova energija sama po sebi nije ni dobra ni lo{a ona je prosto Sila; a da li ta Sila vr{i koristan rad pokretanja broda, ili lo{ rad kidanja, uni{tavanja i o{te}ivanja broda, ili zadavanja smrtonosnih opekotina ljudima, i tako dalje, zavisi od pravilnog i uskla|enog rada svih raznovrsnih delova te sloene ma{inerije. Ako se razvodnici pare velikih cilindara otvaraju malo prerano i tako pu{taju paru pre pravog vremena, mnogo snage }e se izgubiti u savla|ivanju otpora same pare. Ako oni ostanu predugo otvoreni, ekspanzivna sila pare }e biti protra}ena, i opet }e do}i do gubitka snage; a ako se otvaraju prekasno, mnogo od snage zamaha motora bi}e upotrebljeno u beskorisno kretanje velike mase mehanizma. A tako je i kod svakog dela ma{ine. U svakom delu prvog (osnovnog) pokreta~a je ona koncentrisana ekspanzivna energija pare; ali ta energija se mora primeniti u svakom pojedinom delu mehanizma na precizan i pravilan na~in, u odre|eno pravo vreme; ina~e, ili ma{ina uop{te ne}e raditi, ili }e se mnogo energije pare gubiti u savla|ivanju njene vlastite suprotstavljene sile. Tako je i sa ovim suptilnim mehanizmom uma, mehanizmom beskona~no sloenijim, sposobnijim za daleko ve}u mo} za dobro ili za lo{e, od naj~udnovatijih ~ovekovih mehani~kih dostignu}a, od najmo}nijih ma{ina koje su ikad napravljene ljudskim rukama. Jedna velika ma{ina, u najgorem slu~aju, kada eksplodira, moe uni{titi nekoliko stotina ivota; u najboljem slu~aju ona moe preneti nekoliko hiljada ljudi, moe unaprediti trgovinu i udobnost nekih nekoliko stotina ivota, ali ko moe proceniti snagu jednog ljudskog uma, bilo za dobro bilo za zlo? Jedan takav um, um ~oveka poput Isusa Hrista, moe izazvati mu~eni~ku smrt vi{e miliona ljudi, moe upropastiti drave, religije i dinastije i izazvati neizrecivu bedu i patnju; jedan drugi um, koji koristi istu vrstu energije, ali ispravno koriste}i tu energiju za dobrobit drugih, moe, poput Bude, uneti nadu u beznadene ivot miliona i miliona ljudskih bi}a, moe hiljadu puta pove}ati samilost i ljubav jedne tre}ine ~ove~anstva, moe pomo}i nebrojenim hiljadama bi}a da dopru do onog Mira za kojim svi mi udimo do onog Mira do kojeg je tako te{ko prona}i put. Pa ipak, energija koju su ova dva uma koristija jeste jedna te ista. Ta energija lei skrivena u svakom ljudskom srcu, stvara se svakim otkucajem svakog ljudskog srca, ona je povlastica svakog bi}a i jedini pokreta~ u svetu ljudi. Ne postoji nijedna ideja ni misao, ne postoji nijedno delo, ni dobro ni lo{e, izvedeno u ovom svetu, a da ta najvi{a energija, ta snaga pare na{eg mentalnog mehanizma, nije pokreta~ i uzrok. Upotrebom te energije dete u~i da govori, njenom snagom je Hrist mogao uneti tugu u hiljade ivota, pomo}u nje je Buda osvojio srca tre}ine ljudi; i ba{ pomo}u nje su ga toliki sledili na putu koji je on objavio Nirvana Marga, putu ka Neizrecivom Miru. Ime te se sile je Mentalna Koncentracija (duhovno, umno, misaono usredsre|enje), i ne postoji ni{ta na ovom svetu, ni dobro ni lo{e, a da ono nije u~injeno njenom primenom. Na razboju Vremena ona tka tkaninu ljudskih karaktera i sudbina. Ime i Oblik su blizana~ke niti sa kojima ona ukr{ta munjevite tka~ke ~unkove tog Razboja, ljudskih dobrih i zlih misli i dela; a {ablon te tkanine je posledica bezbrojnih ivota. Ba{ pomo}u ovog Samadhija dete u~i da hoda, pomo}u toga je Njutn merio ova sunca i svetove. To je snaga pare ovog ljudskog organizma a ono {to nas ~ini velikim ili malim,

3
dobrim ili lo{im, rezultat je na~ina na koji snage uma, sve te sloene Sankhare, primenjuju i koriste tu energiju. Ako sve Sankhare zajedno dobro deluju, ako su razne njihove funkcije dobro uskla|ene, onda taj ~ovek ima veliku mo} za dobro ili za zlo, a kada vidite nekog slabog uma i volje, moete biti sigurni da njegove Sankhare rade jedna protiv druge, i tako se centralna mo}, ta snaga Samadhija, gubi u jednom delu uma u savladavanju njegove vlastite energije u nekom drugom delu. Ako bi jedan ve{t inenjer, koji dobro poznaje funkcije svakog posebnog dela jedne ma{ine, trebao da se pozabavi sa nekom ma{inom ~iji delovi ne rade u skladu, i kad se tako rasipa energija kojom se snabdeva, on bi pregledao tu ma{inu deo po deo, negde popravio poklopac, negde ne{to centrirao; posmatraju}i efekat te promene pri svakom slede}em pokretu cele ma{ine, i tako, malo pomalo, sredio bi sav taj mehanizam da deluje zajedno, sve dok ma{ina ne bi po~ela koristiti svu energiju kojom se snabdeva. Isto to mi moramo u~initi sa mehanizmom na{ih umova svako za sebe. Po~nimo ozbiljno ispitivati na{ sastav Sankhara, da vidimo u ~emu oskudevamo, u ~emu je na{a mentalna energija dobro upotrebljena a gde oti~e u nepovrat, a zatim pristupimo pode{avanju, korak po korak, svih tih delova na{e ma{ine uma, dok se svaki ne dovede do funkcionisanja na eljeni na~in, dok ta ~itava ogromna sloena ma{inerija na{eg bi}a ne po~ne raditi u jednom cilju, cilju zbog kojeg mi radimo, cilju koji sada jo{ uvek lei tako daleko, pa ipak ne toliko daleko da ne bismo stremili ka njemu i ostvarili ga. Ali kako mi moemo podesiti i promeniti Sankhare na{e priode? Ako }e jedan deo na{eg mentalnog mehanizma pogre{no ? koristiti na{u energiju, on }e dopustiti na{oj energiji da oti~e u pogre{ne kanale, kako mi to moemo popraviti? Uzmimo jo{ jedan primer iz sveta mehanike. Postoji jedan deo lokomotive koji se naziva potiskiva~ pare (slide valve). To je najvaniji deo po{to je njegova dunost da propu{ta paru u radne delove ma{ine, a od preciznog izvo|enja tog njegovog rada zavisi celokupna efikasnost lokomotive. Veliki problem kod ovog potiskiva~a pare sastoji se u ~injenici {to njegov oblik mora biti savr{en, skoro matemati~ki gladak; a nijedna ma{ina do sada jo{ nije izmi{ljena koja bi mogla dovoljno glatko izrezati oblik tog klipa. Evo {ta oni tada ~ine: oni koriste istu tu silu same pare, isto to silovito dejstvo pare, da ugla~aju oblik tog klipa do potrebne glatko}e. Klip, napravljen najravnije {to je ma{inerija mogla, postavlja se na svoje mesto, i pu{ta se para; tako da je on primoran da neko vreme radi pod veoma visokim pritiskom i sa velikom brzinom. Dok on juri napred nazad, pod tim neuobi~ajeno jakim pritiskom, samo trenje o ulazni otvor cilindra po kojem se kre}e dovoljno je da skine male neravnine koje bi se ina~e pokazale prili~no velikim uzrokom isticanja. Tako mi moramo postupiti i sa na{im umovima. Moramo uzeti na{e dobre i korisne Sankhare jednu po jednu i izloiti ih pove}anom i neuobi~ajenom pritisku pomo}u naro~ite mentalne koncentracije. Pomo}u tih sredstava te dobre Sankhare bi}e u~injene desetostruko efikasnijim; vi{e ne}e biti gubljenja energije, a na{ mentalni mehanizam }e iz dana u dan raditi sve skladnije i mo}nije. Od trenutka kada se Mentalni Refleks (Odraz ili Nimmita, je rezultat praktikovanja nekih oblika Samadhija. Za detalje o tome vidi Visuddhi Magga.) postigne, prepreke (odnosno dejstva suprotnih Sankhara) se pokazuju, curenja (Asavas, re~ koja se obi~no prevodila kao korupcije, iskvarenja, doslovno zna~i curenja, tj., oticanja energije bi}a kroz pogre{ne kanale) se zaustavljaju, i um se usredsre|uje koncentracijom stepena susedstva Visuddhi Magga, Postoji dva stepena mentalne koncentracije, i to, poimence, "Susedstvo koncentracija" i "Postignu}e koncentracija". Pogledajmo sada kako ove Sankhare, ti radni delovi na{eg mentalnog mehanizma, prvobitno nastaju. Posmatrajmo jedno dete koje u~i da govori. Dete ~uje neki zvuk i u~i da taj zvuk povezuje putem asocijacije sa nekom odre|enom idejom. Pomo}u njegove mentalne koncentracije dete se hvata za taj zvuk, preko svoje podraajne grupe Sankhara ono ponavlja taj zvuk, a jednim drugim naporom koncentracije ono utiskiva ideju tog zvuka u neku korastu }eliju svog mozga, gde ona ostaje kao slaba Sankhara, spremna da bude pozvana kada to bude trebalo. Zatim se, jednom, pojavi prilika koja opoziva ideju koju taj zvuk predstavlja ono treba da stvori taj zvuk da bi dobilo neki eljeni predmet. Dete koncentri{e svoju um svom svojom snagom na memorijuku koru mozga, sve dok ona slaba Sankhara, ona vrsta intelektovog odjeka odre|enog zvuka koji vreba u maloj modanoj }eliji ne bude otkrivena, i, sli~no napetoj tetivi na kojoj zasvira vetar, }elija prenosi umu slaba{no ponavljanje ideje zvuka koja ju je i izazvala. Jednim druk~ijim naporom koncentracije, sada pomaknute iz memorijske oblasti i preme{tene u govorni centar mozga, glasne ice deteta se steu na naro~iti na~in potreban za stvaranje tog zvuka; mi{i}i usana, grla i jezika izvode nune pokrete; disajni aparat je pod kontrolom, tako da ba{ prava koli~ina vazduha prelazi preko glasnih ica; i dok dete govori ono ponavlja re~ koju je ranije nau~ilo da povee sa predmetom njegove sada{nje elje. Takav je proces formiranja jedne Sankhare. [to se ~e{}e ta ideja ponavlja detetu, ono ~e{}e mora da prolazi kroz uklju~eni proces jednom re~ju, detetov um mora ~e{}e da izvodi mentalnu koncentraciju, ili Samadhi, na taj posebni niz mentalnih i mi{i}nih pokreta, snaniji postaje niz uklju~enih Sankhara, dok }e dete pozivaju}i potrebnu ideju zvuk prolaziti sve te sloene kretnje govornih organa bez ikakvog znatnijeg novog

4
napora mentalne koncentracije; u stvari, taj lanac asocijacija, to naro~ito koordinirano funkcionisanje pam}enja i govora, sam }e se uspostaviti putem pro{lih mentalnih koncentracija kao jaka Sankhara u bi}u deteta, i ta Sankhara }e teiti da se ponovi kad god su prisutne potrebe koje vode ka izvornom Samadhiju, tako da }e se re~i stvarati automatski, i bez dodatnog specijalnog napora. Tako vidimo da se Sankhare javljaju iz svakog ~ina mentalne koncentracije. [to je ja~i, ili {to se ~e{}e ponavlja, taj ~in Samadhija, to se ja~e Sankhare stvaraju; tako neka re~ na jednom novom jeziku, na primer, moe postati jedna Sankhara, moe se potpuno zapamtiti bez ve}eg napora, bilo pomo}u jednog veoma velikog napora mentalne koncentracije, bilo pomo}u mnogih ponavljanja te re~i, sa malom mentalnom koncentracijom. Dalje, prema metodu koji nam je pokazao na{ U~itelj, prakti~nih metoda za negovanje i pro~i{}avanje uma ima dva: prvi, Sammasati, koji predstavlja ta~no razmi{ljanje o stvarima da bi se utvrdila njihova priroda ispitivanje ili analiza Dhammi na{e vlastite prirode u ovom slu~aju; i drugi, Samma samadhi, ili omogu}avanje utiskivanja snaga koncentracije u um, da bi dobra stanja, dobre Dhamme, postale snane Sankhare u na{em bi}u. [to se ti~e lo{ih stanja, njih treba smatrati pukim oticanjem centralne mo}i; a lek za njih, kao i za propustljivi potiskiva~ pare kod lokomotive, jeste energi~no vebanje sa dobrim stanjima koja su suprotne prirode. Otuda mi prvo moramo veoma ta~no analizirati i ispitati stanja koja su prisutna u nama pomo}u Sammasati, a zatim praktikovati koncentraciju na dobra stanja, naro~ito na ona koja tee nadvladavanju na{ih posebnih nedostataka. Pod mentalnom koncentracijom se podrazumeva namernost misli, promi{ljanje samo jedne misli u odre|enom periodu. Ovo }e se najpre pokazati kao veoma te{ko. Vi sednete da meditirate o ljubavi, na primer; a za nekih pola minuta otkrivate da razmi{ljate o ne~emu {to je neko rekao prethodnog dana. Tako je uvek na po~etku. Buda je poredio um ~oveka koji zapo~inje ovu praksu Samadhija sa teletom koje je naviklo da tr~kara svuda po poljima, bez ikakvih prepreka, a koje je sada zavezano uetom za neki stub. Ue je praksa meditacije; stub je naro~iti predmet odabran za meditaciju. Najpre, tele poku{ava da se oslobodi, tr~i tamo amo u svim pravcima, ali ga ue kojim je vezano, stalno grubo zadrava na izvesnoj razdaljini od stuba. ako je tele nemirno, taj proces traje due vremena; ali na kraju ono postaje sve mirnije, uvi|a uzaludnost opiranja i lee kraj stuba. Tako je i sa umom. Najpre, podvrgnut ovoj disciplini koncentracije, um poku{ava da pobegne, bei u ovom ili onom pravcu; i ako je to prose~no nemiran um, treba mu dosta vremena da shvati uzaludnost poku{aja beanja. Ali uvek, kada stigne na izvesnu udaljenost od stuba, kad se donekle udalji od predmeta odabranog za meditaciju, ~injenica da ste seli sa odre|enim ciljem meditiranja deluje kao ue, i um shvata da je stub bio njegov cilj, i tako mu se vra}a. Kada um, koji postaje usredsre|en i postojan, kona~no legne kraj stuba, i vi{e ne poku{ava pobe}i od predmeta meditacije, tada je koncentracija postignuta. ali da bi se ona postigla treba dosta vremena i veoma napornog vebanja; i da bismo taj najtei deo prakse u~inili lak{im, preporu~uju se razni metodi. Jedan je, da se posluimo delovanjem samih izvesnih Sankhara. Poznato vam je kako mi sti~emo navike vr{enja stvari, naro~ito navike da neke stvari radimo u odre|eno doba dana. Tako mi sti~emo naviku da se ujutro budimo u odre|eno vreme, i uvek teimo da se probudimo u isto doba dana. Sti~emo naviku da ve~eramo u sedam sati, i ne ose}amo glad do tog vremena; a ako promenimo vreme na{ih obroka, najpre }emo uvek ose}ati glad u sedam, kasnije, ako ne ve~eravamo atda, glad posle sedam ubrzo nestaje i mi se tada navikavamo na novi raspored stvari. U stvari, praktikovanje bilo kog ~ina, trajanje bilo kog datog niza ideja, koji se pravilno de{ava u odre|eno doba dana, oblikuje u nama veoma jaku tenju za ponavljanjem tih ideja, ili za praktikovanjem tog ~ina, svakog dana u isto vreme. Mi moemo iskoristiti tu vremensku naviku uma da nam pomogne u na{oj praksi meditacije. Izaberite odre|eno doba dana; uvek vebajte u isto to vreme, pa ~ak i ako je to samo na deset minuta, ali uvek ta~no u isto doba dana. Ubrzo kada um uspostavi naviku u tom pogledu, i vi }ete primetiti d aje mnogo lak{e usredsrediti um u to uobi~ajeno vreme nego u bilo koje drugo. Tako|e bismo trebali razmotriti i delovanje na{ih telesnih radnji na um. ^im pojedemo obrok, glavni deo suvi{ne energije u nama odlazi da pomogne u radu varenja; tako da je u to vreme um sanjiv i trom, a pod tim okolnostima mi ne moemo upotrebiti svu na{u energiju za koncentrisanje. Zato odaberite vreme kada je stomak prazan, i naravno, sa te ta~ke gledi{ta najbolje vreme je neposredno posle jutarnjeg bu|enja. Prva slede}a stvar za koju }ete otkriti da je veoma uznemiruju}a za va{u koncentraciju jeste zvuk naro~ito neki iznenadni, neo~ekivani zvuk. Zato je najbolje da odaberete vreme kda se ljudi ne kre}u okolo kada je {to manje buke. I ovde se opet upu}uje na rano jutro, ili kasno u no}, a uop{teno govore}i, vi }ete otkriti da je i najlak{e da se koncentri{ete bilo odmah nakon ustajanja, ili no}u, neposredno pre spavanja. Jo{ jedna stvar veoma uti~e na ove Sankhare, a to je mesto. Ako malo razmislite, vide}ete kako mesto silno uti~e na va{ um. Um nekog trgovca moe biti pun problema; ali ~im stigne u svoj ured ili na radno mesto, njegove nevolje nestaju i on je sasvim spreman, pronicljiv, sposoban, poslovni ~ovek. Doktor moe biti krajnje umoran, i skoro zaspao kada je pozvan no}u da se pobrine za neki hitni slu~aj, ali samo dok ne do|e na svoje

5
odredi{te, na mesto gde je potrebno da primeni svoju profesiju, do kreveta njegovog pacijenta, jer tada snane asocijacije mesta pobe|uju njegov umor i mentalnu tromost, i on postaje sasvim budan sve njegove sposobnosti su na oprezu, njegov um radi punim kapacitetom {to i zahteva njegova veoma te{ka profesija. Tako je svuda; trgovac za svojom tezgom, kapeta na komandnom mostu broda, ininjer u svojoj radionici, hemi~ar u laboratoriji mesto uvek deluje na um i tei da probudi odre|eni niz Sankhara, i to onih Sankhara koje su povezane sa tim mestom. Tu, tako|e, verovatno postoji izvesna nedoku~iva ali ipak delotvorna atmosfera misli koja prijanja za mesta na kojima su odre|ene radnje vr{ene, odre|ene misli stalno ponavljane. Ba{ iz tog razloga imamo veliki ose}aj ti{ine i mira kada u|emo u neki manastir. Manastir je mesto gde je ivot za{ti}en, gde ljudi duboko razmi{ljaju o velikim misterijama @ivota i Smrti; to je dom onih koji su posve}eni praktikovanju ove meditacije, to je sredi{te religioznog ivota ljudi. Kada ljudi ele da se zabavljaju, oni imaju i stvari kod svojih vlastitih ku}a, u selu; ali, kada se osete religiozno raspoloeni, oni odlaze u svoj manastir. Stoga, velika ve}ina misli koje se javljaju u manastiru jesu mirne, tihe i svete misli; a ta atmosfera mira, ti{ine i svetosti kao da proima i obliva ~itavo mesto, do zidova, krova i poda ne, i jo{ vi{e, ~itavo to zemlji{te svetog okruenog prostora kao da je preplavljeno tom atmosferom svetosti, poput nekog blagog udaljenog mirisa koji se te{ko moe pomirisati, ali kojeg ~ovek ipak moe osetiti. Moe biti da je neki neopipljivi ali ipak grublji deo misaone gra|e tako prionuo za same zidove nekog mesta; to ne bismo znali re}i, ali je izvesno da ako nekom senzitivnom ~oveku veete o~i i odvedete ga u hram, on }e vam re}i da je to jedno mirno i sveto mesto, a ako ga odvedete do klanice, on }e se osetiti neugodno ili upla{eno. Dakle, mi bismo za na{u praksu meditacije trebali izabrati neko mesto koje odgovara radu koji treba da obavljamo. Naravno, velika je pomo}, zahvaljuju}i veoma specifi~nom nizu lokalnih Sankhara koje se tako dobijaju, ako bismo mogli imati neko posebno mesto na kojem se ne radi ni{ta drugo sem ovih tehnika, i na koje ne dolazi niko drugi sem samog prakti~ara, ali, to je veoma te{ko obezbediti, naro~ito laiku. U delu Visuddhi Magga data su uputstva o tome kako sve{tenik koji Praktikuje Kammatthana treba da odabere neko mesto u blizini manastira, gde ljudi ne zalaze i ne {etaju bilo neku pe}inu, bilo da napravi ili uzme ve} napravljenu malu kolibu koju }e samo on koristiti. Me|utim, po{to to potpuno povla~enje nije lako za laika, on mora odabrati bilo koje najpodesnije mesto neko mesto gde }e, za vreme vebanja, biti uznemiravan {to je manje mogu}e, i, ako je mogu}e, to mesto ne bi trebalo biti mesto gde on spava, po{to bi Sankhare takvog jednog mesta teile, ~im bi on poku{ao da smanji broj svojih misli na jednu, da ga nateraju u san, {to je jedna od osnovnih stvari kojih se treba ~uvati. Bitno je da kada se vreme i prostor jednom izaberu, ne menjaju dok se snano ne uspostavi sposobnost koncentracije. Zatim treba razmotriti poloaj tela. Ako bismo stajali pri meditaciji, tada bi mnogo energije odlazilo na odravanje stoje}eg poloaja. Leanje tako|e nije dobro, po{to je ono u na{im umovima povezano sa odlaskom na spavanje. Stoga je sede}i poloaj najbolji. Ako moete sedeti prekr{tenih nogu, kao {to sede Buddharupas, to je najbolje; po{to taj poloaj poseduje dosta dobrih Sankhara koje su povezane sa njim u umovima Budista. Sada dolazi na red su{tinsko pitanje koje se ti~e onoga o ~emu treba da meditiramo. Predmeti meditacije su u knjigama klasifikovani pod ~etrdeset kategorija; a u pro{losti je onaj koji eli da praktikuje Kammatthana u mogao oti}i nekom velikom ~oveku koji je to dugo praktikovao, i tako postigao veliko duhovno znanje, i pomo}u njegovog duhovnog znanja taj Arahat je mogao re}i koja bi od ~etrdeset kategorija najbolje odgovarala tom po~etniku. Danas je to te{ko mogu}e, po{to veoma mali broj ljudi praktikuje ovu Kammatthanu; i skoro da je nemogu}e prona}i bilo koga sa tim spiritualnim uvidom. Zato }e biti najbolje da praktikujemo one oblike meditacije koji }e najsigurnije pove}ati najvi{e kvalitete u nama, kvalitete Ljubavi, Samilosti, Simpatije i Nezavisnosti od svetovnog ivota i briga; one oblike Sammasati koji }e nam dati ispravnu percepciju na{e vlastite prirode, i Tuge, Prolaznosti i Bezdu{nosti svih stvari u Samsara Cakka; i one oblike koji }e najbolje umirivati na{e umove, teraju}i nas da razmi{ljamo o svetim i lepim stvarima, kao {to su @ivot Bude, osloba|aju}a priroda Dhamme koju je On pou~avao, i ~isti ivot koji slede Njegovi Bhikkhui. Videli smo kako se neka jaka Sankhara treba oformiti na jedan od dva na~ina; bilo jednim silovitim naporom koncentracije, bilo pomo}u vi{e slabijih napora. Po{to je po~etniku te{ko da u~ini jedan strahoviti napor, pokaza}e se kao najjednostavnije da uzme jednu ideju koja se moe izraziti u nekoliko re~i, i da te re~i stalno tiho ponavlja. Razlog za kori{}enje formule re~i je taj {to se, zahvaljuju}i sloenosti modanih radnji uklju~enih u stvaranje re~i, oblikuju veoma mo}ne Sankhare pomo}u te navike tihog ponavljanja; re~i slue kao veoma mo}no mehani~ko sredstvo za stalno prizivanje ideje koju one predstavljaju. Da bi izbrojali broj ponavljanja formule, Budisti su koristili brojanicu od stotinu osam perli, i ona }e se pokazati kao veoma zgodno sredstvo. Tako ~ovek za sebe formuli{e odre|eni ideal Velikog U~itelja; on razmi{lja o Njegovoj Ljubavi i Saaljenju, o svom tom veli~anstvenom ivotu Njegovom, posve}enom spiritualnom pomaganju svih bi}a; on stvara u

6
umu lik U~itelja, trude}i se da ga zamisli dok je On pou~avao tu Dhammu koja je tolikim ljudima donela oslobo|enje; i svaki put kada mentalni lik bledi, on mrmlja "Buddhanussati" "on razmi{lja o Budi" prelaze}i pri svakom ponavljanju jednu od perli brojanice. Tako se postupa i sa Dhamma, i Sa Sangha; o ~emu god ~ovek vi{e voli da razmi{lja. Me|utim, verovatno su od svih meditacija o idealu najbolje one koje su poznate kao ^etiri Uzvi{ena Stanja Cattro Brahmavihara. Te meditacije smiruju i koncentri{u Citta u na veoma snaan i efektivan na~in; a pored toga one tee da u nama pove}avaju same one kvalitete koji su najbolji. ^ovek prvo sedne licem okrenutim Istoku; i nakon razmi{ljanja o vrlinama Tri Ratna e, kao {to je prikazano u formulama "Iti pi so Bhagava", itd., usredsre|uje svoje misli na ideje Ljubavi; zami{lja zrak ljubavi kako izlazi iz njegovog srca i obuhvata sva bi}a na Isto~noj ^etvrti Sveta, i ponavlja slede}u formulu: "I on posla svoj um da Isto~nu ^etvrt Sveta ispuni mislima Ljubavi sa Srcem Ljubavi uve}anim, osnaenim i neizmernim sve dok i poslednje bi}e na celoj Isto~noj ^etvrti Sveta kojom on pro|e ne bude preplavljeno mislima Ljubavi, sa Srcem Ljubavi uve}anim, osnaenim i neizmerno dopiru}im." I dok govorite te re~i zami{ljate va{u Ljubav kako odlazi prema Istoku poput nekog velikog prostiru}eg zraka svetlosti; i prvo razmi{ljajte o svim va{im prijateljima, onima koje volite, i preplavite ih va{im mislima ljubavi; a zatim razmi{ljajte o svim onim bezbrojnim bi}ima na toj Isto~noj ^etvrti koje ne poznajete, koji su nezavisni od vas, a koje biste trebali voleti, i njih tako|e natopite zrakom va{e Ljubavi; i na kraju razmi{ljajte o svima onima koji su vam suprotstavljeni, koji su va{i neprijatelji, koji su vam ~inili nepravdu, i njih tako|e, jednim naporom volje, obaspite va{om Ljubavlju "sve dok i poslednje bi}e na svoj toj Isto~noj ^etvrti Zemlje kojom ste vi pro{li ne bude preplavljeno mislima Ljubavi sa Srcem Ljubavi uve}anim, osnaenim i neizmernim". A zatim zamislite sli~an zrak Ljubavi kako izlazi iz va{eg srca u pravcu va{e desne ruke; i mentalno ponavljajte istu formulu, stavljaju}i re~ "Junoj" umesto "Isto~noj", i pro|ite isti niz razmi{ljanja u tom pravcu. Tako postupite i prema Zapadu, i prema Severu, dok svuda oko vas, u sva ~etiri pravca, ne promete sva bi}a tim mislima Ljubavi. Zatim zamislite va{u misao kako odlazi nadole, i obuhvata i uklju~uje sva bi}a ispod vas, ponavljaju}i istu formulu, i na kraju kako odlazi uvis, i preplavljuje sva bi}a u gornjim svetovima toplinom va{e ljubavi. Tako ste meditirali o svim bi}ima sa mislima Ljubavi, u svih {est prostornih pravaca; i zavr{ili Meditaciju o Ljubavi. Na isti na~in, koriste}i istu formulu, radite sa ostala tri Uzvi{ena Stanja. Razmi{ljaju}i o svim bi}ima koja su uklju~ena u Samsara Cakka u, uklju~ena u beskrajnu tugu postojanja razmi{ljaju}i naro~ito o onima kod kojih se u ovom trenutku tuga posebno manifestuje, razmi{ljaju}i o slabima, nesre}nima, bolesnima, o onima koji su pali; vi oda{iljete zrak Samilosti i Saaljenja prema njima u svih {est pravaca Prostora. A obasuv{i sva bi}a mislima Saaljenja, prelazite na meditaciju o Sre}i. Meditirate o svim bi}ima koja su sre}na, od najnie sre}e zemaljske ljubavi do najvi{e, Sre}e onih koji su se oslobodili od svakog greha, neizrecive Sre}e onih koji su postigli Nirvana Dhammu. Poku{avate saose}ati sa svima sre}nima u njihovoj sre}i, u}i u blaenstvo njihovih srca i ivota, i pove}ati ga; i tako proimate svih {est pravaca mislima sre}e, sa ose}anjem slaganja sa svim {to je sre}no, lepo i dobro. Zatim, na kraju, razmi{ljaju}i o svemu onome {to je zlo i okrutno i lo{e u svetu, razmi{ljaju}i o stvarima koje odvla~e ljude od svetog ivota, preuzmite za sva zla bi}a misli nezavisnosni shvataju}i da se svo zlo u tim bi}ima javlja zbog neznanja; zbog Asavas a, isticanja duhovne sile u pogre{ne kanale; shvatite da u pogledu njih nije va{a dunost da osu|ujete, niti grdite, ve} samo da budete nezavisni od njih, a kada zavr{ite ovu meditaciju o Nezavisnosti, upotpunili ste ovu meditaciju na ^etiri Uzvi{ena Stanja na Ljubav, Samilost, Sre}u i Nezavisnost. Meditacija o Ljubavi nadvlada}e u vama svu mrnju i bes; meditacija o Samilosti nadvlada}e va{e Sankhare surovosti i neljubaznosti; meditacija o Sre}i }e ra{~istiti sa svim ose}anjima zavisti i zlobe; a meditacija o Nezavisnosti }e ukloniti iz vas svaku sklonost ka lo{im postupcima i mislima. I ako marljivo praktikujete ova ~etiri Uzvi{ena Stanja, vide}ete da iz dana u dan postajete sve ljubazniji i samilosniji, sve vi{e ispunjeni vrhunskom sre}om i nezavisni od li~ne nesre}e i od zla. Toliko je snaan ovaj metod meditacije da }e i veoma kratkotrajna praksa dati rezultate rezultate za koje }ete videti da deluju u va{em ivotu i mislima, donose}i mir i sre}u vama, i svemu oko vas. Pored toga, tu je i veoma vaan rad Sammasati, analize prirode stvari koja vodi ljude ka shvatanju da je sve u Samsara Cakka okarakterisano sa tri karakteristike Tuge, Prolaznosti i Bezdu{nosti: da ne postoji ni{ta {to je oslobo|eno od te tri karakteristike; i kako vas samo pravo razmi{ljanje i prava meditacija mogu osloboditi od njih i otvoriti put do mira. A iz razloga {to su ljudi toliko uklju~eni u svetovne poslove, zato {to toliko od na{ih ivota ~ine na{e male mrnje, ljubavi i strahovi; zato {to toliko mislimo o na{em bogatstvu i onima koje volimo zemaljskom ljubavlju, i o na{im neprijateljima, i o svim malim problemima na{eg svakodnevnog ivota, zato je ovo pravo opaanje veoma te{ko posti}i, veoma je te{ko shvatiti kao apsolutnu istinu u dubini na{ih du{a. Mi mislimo da imamo samo jedan ivot i jedno telo; zato ih ~uvamo sa veoma velikom panjom i brigom, tro{e}i korisnu duhovnu energiju na te prolazne stvari. Mislimo da imamo samo jedno stanje u

7
ivotu; i zato veoma mnogo razmi{ljamo o tome kako da pobolj{amo na{e poloaje, kako da pove}amo na{u sre}u. "Ja imam ove sinove, moje je ovo bogatstvo" tako glup ~ovek razmi{lja: "a on sam nema ni svoje Ja, a kamoli sinove, kakvo bogatstvo?" Me|utim, kad bismo se mogli osvrnuti na ogromne stepenice na{ih bezbrojnih ivota, kad bismo mogli videti kako smo ranije posedovali sve razne poloaje, imali bezbrojne sudbine, bezbroj dece, nebrojene ljubavi i supruge; kad bismo mogli tako pogledati unazad i videti stalnu i neizbenu bedu svih tih ivota, razumeli bismo na{e ve~no promenljive umove i volje, i svu mo}nu fantazmagoriju iluzije koju smatramo tako stvarnom; kad bismo to mogli u~initi, onda bismo zaista mogli shvatiti krajnju bedu i jalovost svakog ovog zemaljskog ivota, mogli bismo shvatiti i doku~iti one tri karakteristike svih postoje}ih stvari; onda bi zaista na{a elja za begstvom iz ovog ve~nog kruga tuge mogla biti poja~ana, i to toliko poja~ana da bismo mogli svom na{om snagom raditi na oslobo|enju. Za sticanje znanja o pro{ljim ro|enjima postoji jedan na~in, jedna tehnika meditacije kojom se to znanje moe zadobiti. Ovo najpre moe izgledati zapanjuju}e; me|utim u tome zaista nema ni{ta neprirodno niti ~udesno, to je prosto metod najsavr{enijeg negovanja pam}enja. Jer, pam}enje je prvenstveno jedna funkcija materijalnog mozga; mi pamtimo stvari zato {to su one uskladi{tene kao male sli~ice uma, u si}u{nim nervnim }elijama sive modane kore, uglavnom na prednjom levoj strani lobanje. Zato se prirodno moe upitati: "Ako je pam}enje, kao {to je to uglavnom slu~aj, uskladi{teno u materijalnom mozgu, kako je mogu}e da bismo mogli pamtiti, bez neke ~udesne sposobnosti, stvari koje su se desile pre nego {to je taj mozak postojao?" Odgovor je slede}i: na{i mozgovi, istina, nisu postojali pre ovog ro|enja, i zato su sva na{a obi~na se}anja samo se}anja stvari koje su se desile u ovom ivotu. Ali, {ta je uzrok specifi~ne modane strukture koja nas sada karakteri{e? Pro{le Sankhare. Naro~ita i specifi~na priroda nekog datog mozga; ona je, naime, ta koja ~ini razliku izme|u ovog i onog mozga, koja ~ini jedno dete sposobnim za u~enje ove stvari a drugo dete one; velika razlika sklonosti, i tako dalje, koja daje svakome od nas jedan razli~it niz elja, sposobnosti i misli. Koja je sila prouzrokovala tu veliku razliku izme|u jednog mozga i drugog? Kaemo da je delovanje na{ih pro{ljih Sankhara, ~itav niz Sankhara na{ih pro{lih ivota, odredilo, pre na{eg ro|enja u ovom ivotu, jo{ dok je mozak bio u procesu formiranja, ove specifi~ne i karakteristi~ne odlike. A ako su vi{i nivoi mi{ljenja na{ih mozgova bili tako specijalizirani ste~enim sklonostima ~itavog niza na{ih ivota, onda je svaka misao koju smo imali, svaka ideja i elja koja je pripomagala specijaliziranju te misaone gra|e, morala ostaviti svoj otisak neizbrisivo utisnut, mada slabo, na strukturi ovog sada{njeg mozga, sve dok ta ~udesna struktura ne postane sli~na nekom starom palimpsestu listu hartije na kojem, kad stari napisani tekst izbledi, jedan novi pa jo{ jedan pisani tekst bude preko toga ispisan. Na{im kratkovidim o~ima moe se pro~itati samo poslednja zabele{ka; me|utim, postoje na~ini pomo}u kojih se svi ti stari izbledeli zapisi mogu u~initi vidljivim; a evo kako se to radi. Za ~itanje onih izbledelih zapisa koristimo oko ~ija je osetljivost za si}u{ne senke boje i gra|e daleko ve}a od na{eg vlastitog oka; fotograf uzima papir, na pro~ama tako pripremljenim da budu posebno osetljive za sitne senke boje, i, u skladu sa datom ekspozicijom, svaki put kad se oko kamere usmeri na list papira, jedan zapis za drugim se oslikava na upotrebljenoj osetljivoj plo~i, i taj list papira, koji neuvebanom ljudskom oku daje samo jedan zapis, prua uzastopne plo~e onih izgubljenih, starih, izbledelih zapisa, sve dok svi ne postanu jasni i ~itljivi. Ako razmislimo, tako mora biti i sa ~ovekovim pam}enjem; sa svim mnogostrukim atributima te beskrajno sloene modane strukture. Sve {to ~ovekovo normalno mentalno vi|enje moe tamo pro~itati jeste poslednji jasan zapis, zabele{ka sada{njeg ivota. Me|utim, svaka zabele{ka svake misli i ~ina celokupnog na{eg karmi~kog nasle|a, zabele{ke na ~ijem je modelu ovaj kasniji ivot, ova specijalizirana modana struktura, izgra|en, moraju leati tu, vidljive uvebanom vi|enju; tko da, kad bismo posedovali to osetljivije mentalno vi|enje, taj ~udnovati palimpsest, pri~a bezbrojnih vekova koji su pristupali sastavljanju tog ~udesnog dokumenta, zabele{ke jednog mozga, prikazali bi se jasno i odvojeno, poput slika na plo~ama osetljivim na boje. Zaista, ~esto se de{ava da je jedna, moda poslednja od svih onih starih zabele{ki, sada data tako jasno i ~itljivo daneko dete moe pro~itati pone{to od onoga {to je zapisano; i zato imamo one ~udne slu~ajeve povremenog, nenasle|enog genija koji su zagonetka i o~ajanje Zapadnja~kih Psihologa! Jedno malo dete, pre no {to po~ne sigurno hodati, pre nego {to po~ne jasno pri~ati, vide}e klavir, i dopuzati do njega, i, nenau~eni, njegovi de~ji prsti}i po~e}e da sviraju; a, za nekoliko godina, uz veoma malo u~enja i prakse, to dete }e biti u stanju da izvodi najtea muzi~ka dela muzi~ke komade koji zavaravaju svakoga sem najstru~nijih muzi~ara. Bilo je mnogo take dece, ~ije su sposobnosti prikazivane {irom Evrope. Zatim, tu je Smeaton, jedan od na{ih najve}ih ininjera. Kad je bio dete (a on je bio sin nepismenih seljaka) on je gradio de~je mostove preko potoka u njegovom selu nenau~en i njegovi mostovi su mogli prenositi ljude i stoku. Pre nekih deset godina (Pisano po~etkom ovog veka. Prim. Prev.) bilo je u Japanu jedno dete koje je, kao beba, spazilo jednog dana tu{ i ~etkicu kojima Kinezi i Japanci pi{u, i, puze}i sa

8
zadovoljstvom, pruilo ka njima svoju bucmastu ru~icu, i po~elo pisati. U vreme X kada je to dete imalo pet godina, i jedva da je moglo pravilno govoriti, ono je savr{eno znalo pisati kineska slova to ~udnovato i sloeno pismo za koje obi~nom ~oveku treba deset do petnaest godina u~enja a ovo petogodi{nje dete je pisalo perfektno. Sposobnost tog deteta je prikazivana {irom zemlje, i pred Japanskim Carem; a pitanje koje se javlja je: kako su sva ta deca dobila svoje mo}i? Svakako, zato {to je za njih poslednji zapis na knjizi njihovih umova bio jo{ uvek jasan i ~itljiv; zato {to je u njihovom pro{lom ro|enju taj posebni niz Sankhara bio toliko jak da se njegov zapis jo{ uvek mogao ~itati. I tako mi svi imamo, ovde u na{im sada{njim mozgovima, izbledele zabele{ke celog na{eg beskrajnog niza ivota; hiljade, desetine hiljada, milione zabele{ki, prepisanih jednih preko drugih, koje samo ~ekaju oko koje ih moe videti, oko uvebanog i usavr{enog pam}enja da ih pro~ita, da razdvoji jednu od druge kao {to su razdvojene fotografske plo~e, a na~in za takvo uvebavanje tog mentalnog vi|enja je slede}i: Sedite na va{em mestu za meditaciju i razmi{ljajte o sebi kako sedite. Zatim po~injete misliti unatrag. Razmi{ljajte o ~inu ulaenja u sobu. Razmi{ljajte o ~inu kretanja prema sobi, i tako nastavite dalje, razmi{ljaju}i unazad o svakoj radnji koju ste izvr{ili tog dana. Zatim opet dolazite sebi, budite se ujutro, i moda }ete se setiti nekoliko snova, a onda nastaje praznina, pa se prise}ate va{ih poslednjih misli kada ste oti{li na spavanje prethodne no}i, pa onoga {to ste radili pre povla~enja, i tako dalje, sve do vremena va{e poslednje meditacije. Ovo je veoma te{ka praksa; i zato najpre ne smete poku{avati da prelazite vi{e od jednog dana; ina~e ne}ete raditi dobro i izostavi}ete prise}anje mnogih vanih stvari. Kad se malo uvebate, vide}ete da vam pam}enje doga|aja ubrzo postaje sve potpunije i potpunije; pa }e vam ova tehnika pomo}i i u obi~nom ivotu, jer mnogo pove}ava op{tu mo} pam}enja. Kada obrada jednog dana postane laka, tada polako pove}avajte vreme o kojem razmi{ljate. Po~nite obra|ivati po jednu sedmicu u jednoj meditaciji uzimaju}i ovde samo vanije doga|aje zatim mesec, godinu i tako dalje. Vide}ete da }ete se se}ati svakovrsnih stvari iz va{eg proteklog ivota koje ste sasvim zaboravili; vide}ete sebe kako prodirete sve dublje i dublje u period dubokog sna; vide}ete da se ~ak i svojih snova sada bolje se}ate nego {to ste to ikad mogli pre. I tako nastavite dalje, prelaze}i preko dugih perioda va{eg ivota, i svaki put }ete se se}ati sve vi{e i vi{e stvari koje ste zaboravili. Seti}ete se malih incidenata iz va{eg detinjstva, suza koje ste prolili pri savla|ivanju te{kih zadataka hodanja i govorenja; i na kraju, nakon dugog i te{kog vebanja seti}ete se donekle i samog vremena va{eg ro|enja. Ako nikada ne odete dalje od ovoga, u~inili biste sebi mnogo koristi ovom praksom. ^udesno biste pove}ali pam}enje u svakom pogledu, i zadobili veoma jasno opaanje promenljive prirode va{ih elja, uma i volje, ~ak i za nekoliko godina ovog ivota. Me|utim, oti}i iza te ta~ke ro|enja je veoma te{ko, zato {to, kao {to znate, vi{e ne ~itate relativno jasan zapis ovog ivota, ve} poku{avate ~itati one ble|e, prepisane zabele{ke Sankhar koje su preostale u va{em mozgu. Sva ova praksa vr{ena je u cilju pro~i{}avanja va{eg mentalnog vi|enja; i, kao {to sam ve} rekao, ono }e bez sumnje biti daleko ~istije nego pre; ali pitanje je da li je dovoljno ~isto. Bezbroj puta idu}i tragom po redosledu vanijih doga|aja ovog ivota, kona~no, jednog dana, premosti}ete onaj tamni prostor izme|u smrti i ro|enja, kada sve Sankhare, kao seme u zemlji, nestaju da bi izgradile jedan novi ivot; i jednog dana }ete iznenada otkriti da se se}ate svoje smrti u va{em pro{lom ivotu. Ovo }e biti veoma bolno, ali je veoma bitno do}i do tog stupnja nekoliko puta, zato {to u trenutku kada ~ovek prilazi veoma blizu smrti, um automatski prolazi kroz isti taj proces pam}enja unatrag koji ste vi toliko vebali, tako da tada moete uhvatiti niti svih doga|aja tog pro{log ivota. Kada se jednom pre|e ova te{ka ta~ka prelaska od ro|enja do smrti, ostalo }e biti lako kae se u knjigama. Tada se moete svakodnevno, sa sve vi{e i vi{e lako}e, prise}ati dela i misli va{ih pro{lih ivota; jedan za drugim }e se otvarati pred va{im duhovnim vi|enjem. Vide}ete sebe kako ivite hiljadu ivota, oseti}ete kako umirete hiljadu puta, propati}ete patnje hiljada postojanja,vide}ete kako su bile prolazne njihove male radosti, koju ste cenu morali uvek iznova pla}ati za malo sre}e; kako su stvarne i stra{ne bile patnje koje ste morali podnositi. gleda}ete kako ste godinama mu~no radili da sakupite malo sre}e, i kako je tada smrt abila gorka, zato {to svoje blago niste mogli poneti sa sobom; vide}ete bezbroj ena za koje ste mislili kao o jedinom bi}u koje biste ikad mogli voleti, i milione bi}a uhva}enih poput vas u kovitlaju}i To~ak @ivota i Smrti; sad va{eg oca, majku, decu, sad va{e prijatelje, pa i va{e ogor~ene neprijatelje. Vide}ete dobro delo, ljupku misao i ~in, kako donose bogatu etvu ivota posle ivota, i alosni skup bolesnih korova, etvu drevnih gre{aka. Vide}ete bespo~etni sklop va{ih ivota, sa njegovim stalno promenljivim kalupom kako se protee unazad, unazad, sve do bezgrani~nih vidika pro{losti, i onda }ete kona~no saznati, i razumeti. Shvati}ete da se ovaj sre}ni ivot za kojim udimo nikada ne moe dobiti; uvide}ete, {to vas nikakve knjige i kalu|eri ne bi mogli nau~iti, tugu, nepostojanost i bezdu{nost svih ivota; i bi}ete veoma potaknuti da u~inite snaan napor, sad kada je va{e ljudsko ro|enje i ovo znanje; najvi{i napor da se probudite iz ovog runog sna kao {to se ~ovek budi iz uasne no}ne more.

9
I ta snana tenja }e, kako kau Svete Knjige, veoma doprineti postizanju va{eg oslobo|enja. Postoji jo{ jedan oblik meditacije koji je veoma koristan, tim vi{e {to nije ograni~en ni na koje odre|eno vreme dana, ve} se moe izvoditi uvek, u svakom slobodnom trenutku kada na{ um nije zauzet. To je takozvana Mahasatipatthana, ili veliko razmi{ljanje. [togod da radite, posmatrajte to i mentalno ga prime}ujte, trude}i se da shvatite da to {to vidite poseduje Tri Karakteristike Tuge, Nestalnosti i nedostatka Besmrtnog Principa du{e. Razmi{ljajte o radnji koju izvodite, o misli koju mislite, ose}anju koje ose}ate, kao da pripada nekoj spolja{njoj osobi; pazite da ne mislite: "Ja radit tako i tako" ve} postoji takvo i takvo radno stanje". Na primer, uzmimo telesne radnje. Kada {etate, koncentri{ite svu svoju panju ba{ na to {to radite, na jedan bezli~an na~in. Mislite "sada on die svoju levu nogu", ili, jo{ bolje, "de{ava se radnja podizanja leve noge". "Sada se vr{i dizanje desne noge, pa se telo naginje malo napred, i tako se pomera unapred, sada se okre}e nadesno, a sada stoji mirno". Na ovaj na~in vebajte koncentrisanje uma na posmatranje svih radnji koje izvedete, Svih ose}aja koji se jave u va{em telu, svih misli koje se pojave u va{em umu i uvek tako analizirajte svaki predmet koncentracije (kao u gore navedenom slu~aju telesne radnje kretanja). "[ta je to {to hoda?" i preciznom analizom razmi{ljajte da ne postoji nikakva osoba niti du{a unutar tela koja hoda, ve} da je tu naro~iti skup hemijskih elemenata, sjedinjenih i povezanih pomo}u izvesnih kategorija sila, poput kohezije, hemijskog privla~enja i slino; da one deluju}i u skladu, zahvaljuju}i odre|enom stanju koordinacije, izgleda kao da se kre}u, pomeraj}u na ovaj ili onaj na~in, i tako dalje, usled i istovremeno sa nekim hemijskim rastvaranjima koja se de{avaju u mozgu, nervu, mi{iu i krvi, itd., da je ovo stanje koordinacije to koje omogu}uje te sloene radnje rezultanta sila bezbrojnih slinih stanja koordinacije; da rezultante svih tih pro{lih stanja koordinacije koja deluju zajedno sa~injavaju no {to je nazvano ivim ljudskim bi}em; da se zahvaljuju}i nekim drugim rastvaranjima i kretanjima finih ~estica koje ~ine mozak, javlja ideja "Ja hodam", a da u stvari ne postoji nikakvo "Ja" koje hoda ili ide, ve~ samo jedno uvek-promenljivo mno{tvo rastvarajuih hemijskih jedinjenja; da jedno takvo raspadaju}e mno{tvo hemijskih jedinjenja nema u sebi ni{ta {to je stalno, ve} je, s druge strane, podlono bolu, tuzi i zamoru tela i uma; da je njegova osnovna tenja da stvori nove nizove koordiniranih sila sline prirode - nove Sankhare koje e za njihove potrebe izazvati pojavljivanje novih slinih kombinacija hemijskih elemenata, prave}i tako jedan beskrajan lanac bi}a podlonih mukama ro|enja, bolesti, truljenja, starosti i smrti; i da je jedini put bekstva iz ve~nog kruga postojanja prihvatanje i sle|enje Plemenite Osmostruke Staze koju je objavio Samma-sambuddha, i da jedino marljivim praktikovanjem Njegovih Zapovesti moemo dobiti neophodnu energiju od vr{enja Koncentracije; i da se samo pomou Sammasati i Sammasamadhi moe zadobiti konano oslobo|enje od svih patnji; i da }e nam se pri ozbiljnom praktikovanju ovih razmi{ljanja i meditacija otvoriti put ka oslobo|enju - ~ak i put koji vodi ka Nirvani, Stanju Nepromenljivog Mira za koji je U~itelj objavio put. Zato stalno razmi{ljajte na sli~an na~in o telu, Ose}anjima, Idejama, Sankharama i Svesti. Takav je jedan mali deo puta Meditacije, puta kojim se um i srce (duh i du{a) mogu pro~istiti i negovati. A sada nekoliko zavr{nih napomena. Prvo se mora naglasiti da ni jedna koli~ina ~itanja ili pri~anja o ovim stvarima nije vredna ni jednog jedinog trenutka njihove prakse. Ove stvari treba izvoditi, a ne raspravljati o njima; i samo onaj koji praktino veba moe ubrati plodove meditacije. Postoji jo{ jedna stvar koju treba re}i a odnosi se na vanost Sila-e. ve} je re~eno da Sila sama ne moe voditi ka Nirvana Dharma-i; ali, ipak, ova Sila je od najve}e vanosti, jer nema Samadhi-a bez Sila-e. A za{to? Zato {to, ako se vratimo na{em pore|enju sa parnim motorom, dok je Samadhi, mentalna koncentracija, snaga pare ove ljudske ma{ine, vatra koja zagreva vodu, vatra koja stvara tu paru i odrava je na visokom pritisku jeste snaga Sila-e. ^ovek koji prekida Sila-u gasi svoje vatre; i pre ili kasnije, zavisno od njegovih rezervnih zaliha Sila-goriva, on }e imati malo ili ni malo energije na raspolaganju. Dakle, ova Sila je od istaknutog zna~aja; moramo izbegavati zlo, moramo izvr{avati samo dobro, jer samo na taj na~in moemo dobiti energiju za praktikovanje i primenu na{e Budisti~ke filozofije, samo na taj na~in moemo ostvariti ono tre}e pravilo Strofe koju je predstavio na{ tekst; samo tako mi moemo slediti Korake na{eg U~itelja i ostvariti Njegovu Zapovest za Pro~i{enjem uma. Jedino na taj na~in, i nose}i stalno na umu i ive}i prema njegovom poslednjem izrazu - "Athakho, Bhikkhave, amentayami vo; Vayadhmama Sankhara Appamadena Sampadetha." "Evo! sada, O Bra}o, ja vas opominjem! Propadanje je prisutno u svim Sklonostima (Sankhara), pa zato oslobodite sebe najiskrenijim naporom."

Ananda Metteya
Print & Design Lvxor Camp 718