VI NAELA UREDNOG BILANSIRANJA, RAUNOVODSTVENI STANDARDI, BILANSNI DELIKTI I LATENTNE REZERVE

33. NAELA BILANSIRANJA POJAM, SVRHA I PODELA Da bi mogli da ispune ciljeve koji se pred njih postavljaju, bilansi moraju da odgovaraju odreenim zahtevima, koji su u strunoj literaturi, praksi i zakonodavstvu poznati pod nazivom naela bilansiranja. Svi ovi zahtevi ili naela tangiraju formalni i materijalni aspekt bilansa. Sloenost poslovnog ivota, kao i fleksibilnost ekonomskih prilika u kojima se poslovni ivot uopte odvija uinili su da se za potrebe bilansiranja razvije ve i broj zahteva, od kojih najvaniji i za druge zahteve nadreeni imaju karakter optih pravila za valjano polaganje rauna, tj. saglasno primarnom cilju bilansa, za utvrivanje tanih periodinih rezultata, i vae za sva preduze a. Svi ostali zahtevi ili dopunjavaju opta naela ili ih u izvesnom smislu modifikuju. !o je uglavnom razlog to je poznati nemaki autor "ajnen sva naela bilansiranja grupisao na# $. opta naela urednog trgovakog %poslovnog& knjigovodstva i bilansiranja, '. naela koja modifikuju opta naela ispravnog knjigovodstva i bilansiranja ( modifikuju a naela i ). naela koja dopunjuju naela urednog knjigovodstva i bilansiranja ( dopunska naela.

34. OPTA NAELA BILANSIRANJA *od naelima urednog knjigovodstva i bilansiranja podrazumeva se ukupnost pravila prema kojima asni, savesni i uredni trgovci imaju obiaj da vode svoje knjige i sastavljaju bilans. +nae, opte je miljenje da naela urednog bilansiranja vae i kao naela urednog knjigovodstva. ,vo zbog toga to bilans nije nita drugo nego zakljuak knjiga, koji se, u skladu sa postoje im propisima, vri redovno na kraju svake poslovne godine. -aela urednog knjigovodstva i bilansiranja podlona su neprestanom razvijanju i promenama, do kojih dolazi pod dejstvom razvoja privrednih i socijalnih odnosa. +ako su naela urednog knjigovodstva i bilansiranja u ve ini zemalja regulisana pravnim odredbama optih ili posebnih zakonskih propisa, to ne znai da su ona uopte potekla iz pisanog prava. -aprotiv, pisano pravo, koje u okviru propisa podupire ispravno knjigovodstvo, nije stvorilo ova naela, ve ona potiu iz poslovne prakse i predstavljaju kodifikovane trgovake %poslovne& obiaje. .eutim, nain i stepen kodifikacije poslovnih obiaja, koji su poprimili snagu naela urednog knjigovodstva i bilansiranja, razliito su reavani po pojedinim zemljama. !ako je nemaki ,pti trgovaki zakonik obuhvatio samo ona naela urednog knjigovodstva i bilansiranja koja imaju karakter okvirnih ili optih propisa i koja vae za sva preduze a, dok su ostala pravila, koja imaju vanost samo za pojedine oblike preduze a i koja dopunjavaju opte propise, ukljuena u zakone koji tangiraju pojedine pravne forme preduze a %kao to je /akon o akcionarskim drutvima i /akon o drutvima sa ogranienom odgovorno u&. 0 S1D, ovo pitanje je sasvim drugaije reeno. ,pta naela nisu regulisana zakonskim propisima. 0mesto zakonskih propisa, preduze a se pridravaju opteprihva enih raunovodstvenih principa %2enerall3 1ccepted 1ccounting *rinciples ( 211*&. *rimarna odgovornost za formulisanje 211* S1D danas pripada ,dboru za standarde finansijskog raunovodstva %4inancial 1ccounting Standards 5oard ( 41S5&. 0 pitanju je nezavisna privatna organizacija finansirana od strane kompanija i raunovodstvene profesije, osnovana $67). godine. *roglasi 41S58a, tj. +zvetaji

o standardima f

inansijskog ra

unovodstva %Statements of 4inancial 1ccounting Standards&, koji specificiraju ra

unovodstveni tretman poslovnih transakcija,

ine najzna

ajniji deo 211* S1D.

+pak, 41S5 ne radi

na razvijanju ra

unovodstvenih principa bez pomo

i dr

ave.

-aime, 9ongres S1D je 9omisiji za hartije od vrednosti i berze %S:;&, prepustio odgovornost za uspostavljanje

ra

unovodstvenih

pravila koja tangiraju kompanije

ije

hartije od vrednosti se kotiraju na javnim

tr

tima

kapitala. 9omisija za hartije od vrednosti i berze je, pak,

zna

ajan

deo svojih prava vezanih za uspostavljanje tih pravila prenela na 41S5. *ored 41S58a, uticaj na razvoj

ra

unovodstvenih principa ostvaruje i 1meri

ki institut ovla

enih javnih ra

unovo

a %1+;*1&,

iji

dokumenti predstavljaju

va

an

izvor za

tra

enje

odgovora na brojna pitanja sa kojima se

ra

unovo

u praksi

susre

0 cilju meunarodne harmonizacije principa i pravila finansijskog izvetavanja, $67). godine osnovan je .eunarodni komitet za raunovodstvene standarde %+nternational 1ccounting Standards ;ommittee ( +1S;&. +1S; je razvijao i objavljivao standarde poznate pod nazivom .eunarodni raunovodstveni standardi %+nternational 1ccounting Standards ( +1S&, koji pokrivaju itav spektar raunovodstvenih problema. *omenuta institucija funkcionisala je do '<<$. godine, kada je transformisana u .eunarodni odbor za raunovodstvene standarde %+nternational 1ccounting Standards 5oard ( +1S5&. +1S5, kao nezavisna privatna organizacija sa seditem u =ondonu, donosi .eunarodne standarde finansijskog izvetavanja %+nternational 4inancial >eporting Standards ( +4>S&. *ri tome, neki standardi doneti od strane +1S;8a su u meuvremenu povueni ili zamenjeni novim, +1S58ovim standardima, dok su neki jo uvek na snazi. Stoga, posmatrano u irem smislu, pod aktuelnim .eunarodnim standardima finansijskog izvetavanja ne podrazumevaju se samo standardi doneti od strane +1S58a, ve i jo uvek vae i .eunarodni raunovodstveni standardi, usvojeni od strane +1S;8a, kao i brojna tumaenja standarda, koja pojanjavaju i dopunjuju standarde, a usvojena su od strane posebnog tela za tumaenja koje funkcionie u okviru +1S58a. +1S5 nema mogu nost da donete standarde i tumaenja direktno nametne kompanijama, pa mu, stoga, ne preostaje nita drugo nego da ove dokumente razvija kao javno dobro, stavi ih na raspolaganje svakoj zemlji ili kompaniji koja eli da ih usvoji i primenjuje i, u skladu sa svojim mogu nostima i uticajem, podstie nacionalna regulatorna tela na prihvatanje +4>S, tj. na ugradnju +4>S u nacionalne regulatorne okvire finansijskog izvetavanja. +4>S se danas primenjuju u preko $<< zemalja sveta, a jedna od tih zemalja je i Srbija, u kojoj je primena +4>S od strane preduze a propisana /akonom o raunovodstvu i reviziji. -aela urednog knjigovodstva i bilansiranja %standardi finansijskog izvetavanja& sadre sva formalna i materijalna pravila neophodna za valjano voenje knjiga i sastavljanje bilansa. 4ormalna pravila se odnose na pitanje reda i forme prikazivanja, dok se materijalna pravila odnose na pitanje procenjivanja %vrednovanja& pozicija finansijskih izvetaja. -ezavisno od toga da li su obuhva ena odredbama optih i posebnih zakonskih propisa ili egzistiraju kao obiajna pravila, koja imaju snagu propisa, u sastav formalnih pravila ulaze# . obaveza sastavljanja poetnog bilansa u momentu kreiranja novog preduze a? . obaveza da se na kraju svake poslovne godine, koja ne moe da prekorai $' meseci, ali koja ne mora obavezno da se podudara sa kalendarskom godinom, sastave inventar i bilans? . obaveza da inventar i bilans budu izraeni u jedinstvenom vrednosnom merilu nacionalne valute? . obaveza da sva knjienja u knjigovodstvu budu izvedena jednim ivim jezikom? . obaveza da sva knjienja u knjigovodstvu teku neprekidno, bez ostavljanja slobodnog prostora, kao i bez brisanja ili lane promene prvobitnog upisa? . obaveza da inventar i bilans budu potpisani? . obaveza da se celokupna knjigovodstvena evidencija uva odreeni period, pri emu je period od @8$< godina prihva en kao okvir za blie odreivanje?

. obaveza pridravanja propisa o ralanjavanju bilansa stanja i uspeha, kao i jedinstvenog kontnog . pravilo okvira? po kome izmeu kontnog okvira i bilansa treba da postoji direktna veza. +ako su i formalna naela od nesumnjivog znaaja za valjano voenje knjiga i bilansiranje, materijalna naela, koja se odnose na vrednovanje %procenjivanje&, su svakako vanija. ,vo je utoliko razumljivije ako se ima u vidu da, u uslovima ekonomskog ivota koji se karakterie odsustvom apsolutnih mera, vrstih i nepromenljivih, nain vrednovanja ili procenjivanja direktno utie kako na visinu aktive i pasive bilansa, tako i na visinu rezultata. Stoga je i opravdano miljenje da se materijalna naela urednog bilansiranja %naela vrednovanja& upravljaju prema vrsti bilansa, to znai da se za sastavljanje razliitih vrsta bilansa, koji slue razliitim ciljevima, koriste oni naini bilansiranja koji doprinose ispunjavanju njihove osnovne svrhe. !ako se vrednovanje pozicija u jednom specijalnom bilansu %npr. likvidacioni bilans ili bilans razdvajanja& razlikuje od vrednovanja u redovnom godinjem zakljuku. .eutim, shvatanja o vrednovanju u redovnom godinjem zakljuku nisu bila, niti su sada, jedinstvena. >azlike u gleditima uslovljene su, pre svega, razlikama u odreivanju primarne svrhe bilansa, tj. da li bilans ima preteno statiki ili dinamiki karakter. Statiki karakter bilansa ispoljava se u zahtevu da svako preduze e treba da uini jasnim svoj imovinski poloaj, to proizilazi iz ranije dominiraju eg gledita po kome zatita poverilaca mora da bude respektovana. Da bi se imovinski poloaj preduze a uinio jasnim, i time obezbedio kontrolni oslonac za zatitu prava poverilaca, preduze e je duno da se prilikom bilansiranja dosledno pridrava principa nie vrednosti, koji je, zbog toga, vladaju i princip statikog shvatanja bilansa. *rema dinamikom shvatanju, bilans je pomo ni instrument koji slui za ralanjavanje ukupnog trajanja ivota jednog preduze a na kra e obraunske periode %poslovne godine&, sa ciljem da se svakom delu, tj. svakoj poslovnoj godini dodeli pripadaju i iznos rashoda i prihoda, kako bi se utvrdio periodini rezultat. Stoga je logino to se vladaju im principom dinamikog shvatanja bilansa smatra princip uzronosti. *rema ovom principu, prihode i rashode treba dodeliti obraunskom periodu u kome su stvarno i nastali, tj. periodu na koji se odnose. *ri tome, bilans stanja zadrava u sebi pozicije jednog od budu ih rauna uspeha %prihode i rashode&. /ahtev za rastavljanje ukupnog trajanja preduze a na delove %periode&, koji lei u osnovi dinamikog shvatanja cilja bilansa, indicira miljenje da se kod bilansiranja ne radi o vrednovanju %procenjivanju&, ve o alociranju ili raspodeljivanju trokova i prihoda izmeu teku eg i budu ih perioda. ,tuda, za raspodelu trokova moe da bude merodavna samo nabavna vrednost, koja predstavlja stvarno izdavanje, dok je izraavanje prihoda u bilansu uspeha pod uticajem principa realizacije, prema kome se prihodom perioda smatra samo realizacija ostvarena u periodu za koji se utvruje uspeh. +ako je princip nie vrednosti neupotrebljiv za utvrivanje uporedivog rezultata, njegova primena se podupire i od strane pristalica dinamikog shvatanja. !o predstavlja posledicu svesnog poputanja pred naelom opreznosti, koje se smatra nadreenim za princip uzronosti. Shodno ovom principu, naelo nie vrednosti se upotrebljava iskljuivo za zalihe i hartije od vrednosti.

MODIFIKUJUA NAELA BILANSIRANJA >aspravljanje o optim naelima urednog knjigovodstva i bilansiranja je pokazalo da je unutranja sadrina bilansa uslovljena prethodnim odreivanjem primarne svrhe bilansa. .eutim, ApravilnostA ili AurednostA odreivanja vrednosti u bilansu, koja, saglasno principima urednog knjigovodstva i bilansiranja, zavisi od pretenosti cilja bilansiranja, bila je redovno modificirana usled objektivne nemogu nosti da se utvrdi tana visina imovine ( ako se radi o imovinskom bilansu ( ili da se izvri tano razgranienje rashoda i prihoda izmeu teku eg i budu ih obraunskih perioda ( ako se radi o bilansu uspeha. *oto postoji opravdana sumnja i opasnost da

se objektivna nemogu

nost realizovanja zahteva AurednogA odre

ivanja vrednosti u bilansu preobrazi u neograni

enu samovolju

sastavlja

a finansijskih izve

taja, poslovni obi

aji su razvili pravila, koja podupire i pisano pravo, za ograni

enje subjektivizma i samovolje.

+ako modificiraju AurednostA koja odgovara primarnoj svrsi, ova pravila ili naela, zbog svoje zatitne funkcije, predstavljaju bitan sastojak naela urednog knjigovodstva i bilansiranja, vode i stav koji dominira itavim bilansnim pravom. 0 grupu ovih pravila sa modificiraju im karakterom spadaju# %$& princip zatite poverilaca, %'& princip opreznosti i %)& princip finansijske panje.

(3 ! P"#$%#& '()*#*+ &,-+"#.(%( ,vaj princip se esto oznaava kao Astaro nasleeA, ije poreklo datira iz davne prolosti, kao zahtev koga se astan, savestan i uredan trgovac treba da pridrava. Bak je i prvi zakonski tekst u oblasti privrednog prava, francuska uredba o trgovini, inspirisana tenjom da se zatite poverioci, koji su uvek zainteresovani da svoja potraivanja osiguraju i da svoj novac dobiju natrag pod utvrenim uslovima i u dogovoreno vreme. !okom vremena i pod uticajem statikog shvatanja cilja bilansa, koje su razvili pravnici, princip zatite poverilaca postaje dominiraju i zahtev urednog bilansiranja. >ealizacija ovog zahteva ogleda se u nastojanju da se procenjivanje u bilansu podredi utvrivanju imovinskog bilansa, koji otkriva pravu garantnu supstancu preduze a, dakle takvog bilansa koji doputa nadzor sigurnosti i odravanja kapitala. 0 uslovima sve jaeg naglaavanja znaaja uspeha preduze a, za koji su zainteresovani poverioci, na isti nain kao i za sigurnost, odravanje garantne supstance, kao bitni sastavni deo naela zatite poverilaca, pretpostavlja oprezno utvrivanje periodinog rezultata %dobitka&. *o tome, ovo naelo podse a na princip opreznosti, ija je primena takoe inspirisana eljom da se izbegne previsoko izraunavanje rezultata. +pak, i pored slinosti u pogledu krajnjeg ishoda, izmeu ova dva naela postoji razlika u pogledu osnovnih ciljeva. Cer, dok je primena principa opreznosti motivisana eljom da se preduze e zatiti od rizika kome je izloeno usled nesigurnosti rauna uspeha, primena naela zatite poverilaca usmerena je vie na odravanje kapitala. +pak, kako istie "ajnen, i princip opreznosti odgovara u potpunosti interesima poverilaca. ,sim toga, ideja zatite vai u irem smislu i za zajednicu, i ogleda se u tome da preduze a sa velikim investicijama kapitala treba prilikom utvrivanja uspeha da postupaju naroito briljivo i oprezno.

(3/! P"#$%#& ,&"+'$,0*# &,"+1.,, *23(4+$5+ 0*(*#41,6 # 7#$(3#41,6 08-(*($5( *o svom poreklu, ovaj princip potie iz poslovne %trgovake& prakse, iz trgovcima svojstvene opreznosti. *rve pisane preporuke o opreznom utvrivanju vrednosti kod inventarisanja sre u se na poetku $D. veka u delu ASavreni trgovacA, francuskog autora Savarija, za ije ime je vezano stvaranje prvog zakonskog teksta iz oblasti trgovine ( francuske uredbe o trgovini. Sve jai razvoj poslovanja, koji je stimulirao irenje interesa za pribavljanje jasnih obavetenja o imovinskom poloaju preduze a i visini ostvarenog rezultata, bio je od odluuju eg uticaja za pretvaranje naela opreznosti u opteprihva eno naelo urednog knjigovodstva i bilansiranja, koje redovno podupire i pisano pravo, kako u optim tako i u posebnim zakonskim tekstovima. *oto upotreba naela opreznosti pogoduje, pre svega, zahtevima za utvrivanje imovinskog poloaja preduze a, ono odgovara statikom shvatanju cilja bilansa. +stovremeno, upotreba ovog naela, a naroito principa nie vrednosti, kao jedne njegove vane komponente, remeti uporedivost periodinih rezultata, koji je osnovni zahtev dinamikog shvatanja bilansa.

.e

utim, i pored toga, na

elo opreznosti igra i za dinami

ki bilans va

nu ulogu. -jegova va

nost i

neophodnost proizil

aze, prema mi

ljenju

malenbaha, iz ocene dveju zna

ajnih

injenica# prvo, nesigurnosti ra

una uspeha i, drugo, okolnosti da je suvi

e visoko obra

unati dobitak

za preduze

e i za vlasnike znatno opasniji nego suvi

e nisko obra

unati dobitak. Cer, kako dalje isti

malenbah, iako i prenisko izra

unati rezultat mo

e da ima negativne posledice, naro

ito zbog toga

to prividno

u nedovoljnog rentabiliteta smanjuje tempo razvoja, previsoko izra

unati uspeh je daleko opasniji. Fisoko izra

unati uspeh stvara ut

isak visoke rentabilnosti,

koja povla

i za sobom nova ulaganja. ,va ulaganja se na kraju objektiviraju kao pogre

na i dovode to te

kih posledica.

-esigurnost odmeravanja periodinih rezultata, usled ega bilansiranje poiva delimino i na subjektivnoj oceni, uslovljena je, pre svega, objektivnim teko ama tanog razgraniavanja izmeu teku eg i budu ih obraunskih perioda, i to kako na strani prihoda, tako i na strani rashoda. *osebne teko e ini nesigurnost raunskih podloga za odmeravanje i razgraniavanje rashoda shodno principu uzronosti. ,sim toga, tanost periodinog rezultata jednog obraunskog perioda ugroena je opasno u nepredvienog Asluajnog rashodaA u budu nosti, koji se odnosi na poslovanje u prolosti. ,vo se naroito odnosi na teko u procene da li e se i u kome obimu naplatiti potraivanja, da li su nominalni iznosi obaveza oni koji e biti stvarno pla eni i sl. *omenuta dva momenta, dve injenice# znatno ve a opasnost optimistikog raspoloenja u odnosu na pesimistike ocene i teko e raunske tehnike u tanom odmeravanju periodinog rezultata, indiciraju potrebu paljivog utvrivanja uspeha da bi se dobio stvarni uspeh preduze a kao izraz poslovanja. *ri tome, kod sastavljanja poslovnog bilansa opreznost ima preimu stvo nad istinito u. ,snovni postulat naela opreznosti poiva na shvatanju# radije smanjeni nego uve ani periodini rezultat, to odgovara duhu dinamike koncepcije, ili da se trgovac sam pred sobom i pred drugima smatra radije siromaan nego bogatiji u odnosu na ono to je on zaista, to je blie tradicionalnom, statikom shvatanju cilja bilansa. +nae, upotreba principa opreznosti kod utvrivanja uspeha izraava se dvema raunskim tendencijama# u odmeravanju prihoda prema dole %potcenjivanju& i odmeravanju rashoda prema gore %precenjivanju&. *ri tome, treba imati u vidu da pomenuto potcenjivanje prihoda, odnosno precenjivanje rashoda iskljuuje samovolju koja bi mogla da krije u sebi pekulativne tendencije. -aprotiv, oprezno odmeravanje prihoda i rashoda postie se doslednim pridravanjem slede ih principa procenjivanja# %$& principa realizacije i impariteta? %'& principa nie vrednosti? %)& principa vremenske %dnevne& vrednosti i %G& principa najvie vrednosti. 39! P"#$%#&# "+(.#'(%#5+ # #3&("#*+*( *rincipi realizacije i impariteta nisu novi, razvijeni su u okviru statikog shvatanja bilansa, ali odgovaraju u potpunosti i potrebama bilansa uspeha %dinamiko shvatanje&. *rincip realizacije poiva na shvatanju da se gubitak i dobitak ne mogu smatrati ostvarenim ukoliko nisu potvreni na tritu kroz prometni akt. *rema tome, to je naelo u ijoj osnovi lei zahtev da se zabrani i onemogu i raspodela nerealizovanih dobitaka. Cedna od osnovnih mera, koja je nala mesta u privrednom zakonodavstvu ve ine zemalja, a za koju se smatra da je stimulirana ovim zahtevom, jeste pravilo po kome nabavna %istorijska& vrednost ili cena kotanja predstavlja najviu vrednost koja dolazi u obzir za bilansiranje. *rekoraenje ove granice povlai konsekvence bilansnog delikta. .eutim, danas je opteprihva eno da se princip realizacije ne moe primeniti dosledno i stoga on ne egzistira kao samostalno naelo. -jega dopunjava princip impariteta, po kome svi gubici moraju biti iskazani u punoj visini bez obzira na to da li su i realizovani. Shodno ovom naelu, za objektiviranje gubitaka nije od presudne vanosti da li su realizovani, ve da li postoji mogu nost nastajanja gubitaka i da li se oni mogu obrazloeno kvantificirati. +, kao to se princip realizacije ostvaruje preko obavezivanja na potovanje nabavne vrednosti, odnosno cene kotanja kao gornjeg limita za vrednovanje imovinskih delova, tako se princip impariteta ostvaruje, u svojoj konkretnoj formi, kroz princip nie vrednosti. !o je, u stvari, pravilo koje dopunjava ili, bolje re i, uslovljava i ograniava doslednu primenu nabavne vrednosti, odnosno cene kotanja. Cer, nabavna vrednost, odnosno cena kotanja, merodavna je za bilansiranje imovinskih delova samo u sluaju

kada njoj nasuprot ne stoji ni

a vrednost. 0koliko se privrednim dobrima mo

e dati neka ni

a vrednost od nabavne vrednosti, odnosno cene ko

tanja, onda ta vrednost predstavlja najvi

u vrednost za uno

enje u bilans.

3:! P"#$%#& $(5$#;+ -"+7$,0*# ,vaj princip polazi od ideje da se procenjivanje imovinskih predmeta u naelu vri u visini nabavnih cena, odnosno u visini cene kotanja %proizvodni trokovi&. .eutim, svaki put kada su trine ili berzanske cene na dan bilansiranja nie, onda se kao osnova za procenjivanje uzima nia cena. +deju za primenu nie vrednosti nalazimo jo kod starog francuskog autora Savarija, u preporuci da inventarna vrednost treba da bude smanjena ako je roba pokvarena, demodirana ili ako bi mogla da bude kupljena po nioj ceni. ,preznost u procenjivanju koju nagovetava upotreba principa nie vrednosti, inspirisana eljom da se zatite poverioci od nesavesnih dunika, razvila se pod uticajem statikog shvatanja bilansa u opteprihva eni princip sa dominiraju im uticajem sve do dananjih dana. -jegovu primenu opravdavaju naroito davaoci kredita %bankari&, ije odluke uglavnom poivaju na odmeravanju stepena pokri a, koje se vri na osnovu elemenata izvetaja o teku em finansijskom stanju %bilans stanja&. 1li, ovu doktrinu, sraunatu na zatitu poverilaca, podupire i dinamiko shvatanje, sa motivacijom da je, zbog opasnosti vezane za nesigurnost odmeravanja periodinog rezultata i optimistike procene poloaja preduze a, razborito da se uzme u obzir opadanje cena na tritu za dobra na zalihi kao da se radi o njihovom fizikom obezvreenju. +deja po kojoj nabavna cena ili cena kotanja predstavlja gornju granicu za procenjivanje imovinskih predmeta na dan bilansiranja, koja lei u osnovi principa nie vrednosti, odgovara principu impariteta, tj. zahtevu da se ne iskazuje nerealizovani dobitak. +stovremeno, princip koji obavezuje da se kod procenjivanja imovinskih predmeta na dan bilansiranja uzima nia cena predstavlja korekturu principa realizacije, koji trai da se gubitak i dobitak pokazuju samo ako su kroz promet realizovani. Cer, upotrebom principa nie vrednosti dolazi do objektiviranja gubitaka koji potiu iz opadanja cena. *rema tome, gubici koji se odnose na neprodate zalihe tretiraju se, zapravo, kao trokovi prodatih dobara i otpisuju se na teret teku eg obraunskog perioda, ime se realizuje zahtev opreznog odmeravanja rashoda prema gore. .eutim, princip nie vrednosti ne moe da bude apsolutno prihva en i da se protegne na bilansiranje svih imovinskih predmeta. Shodno naelima urednog knjigovodstva i bilansiranja, upotreba ovog principa je doputena samo za stvari obrtne imovine %zalihe& i hartije od vrednosti. *ri tome se smatra da bilansiranje po principu nie vrednosti pretpostavlja postojanje berzanskih ili trinih cena za stvari koje su predmet bilansiranja. 1ko berzanske ili trine cene nisu vrsto utvrene ili prelaze nabavnu vrednost %cenu kotanja&, koja je stvarima data na dan zakljuka, onda je nabavna vrednost, odnosno cena kotanja, merodavna za bilansiranje. -aelno, za procenjivanje zaliha merodavna je nabavna vrednost, odnosno cena kotanja, ali samo ako teku e trine ili berzanske cene nisu nie. 0 tenji da se preduze a zatite od mogu eg rizika, smatra se da je u skladu sa principom najnie vrednosti ako se zalihe bilansiraju po nioj vrednosti i u sluajevima kada je izvesno, i pored toga to su teku e cene na nivou nabavnih, da e u bliskoj budu nosti do i do promene cena. /bog toga to se investicioni predmeti %fiksna sredstva& nabavljaju ne zbog prodaje, ve u cilju upotrebe, za koje vreme se postupnim otpisivanjem realizuje njihova puna vrednost, bilansiranje ovih predmeta na nain koji stoji pod uticajem trinih ili berzanskih cena predstavljalo bi besmislicu, koja bi uinila nemogu im svaki razboriti raun uspeha i iznalaenje raspodeljivog dobitka. Stoga, umesto naela najnie vrednosti, za bilansiranje delova investicione imovine %fiksnih sredstava& vai naelo raspodele trokova. !o znai da gornju granicu za bilansiranje ovih imovinskih delova ine trokovi nabavke ili proizvodnje koji se moraju rasporediti i alikvotni delovi dodeliti bilansu uspeha u okviru pretpostavljenog roka njihovog kori enja %tj. njihovog korisnog veka trajanja&.

S obzirom na te

ko

e ta

nog odre

ivanja vremenskog intervala u kome

e investiciona dobra biti kori

ena, kao i na rizik njihovog prevremenog ekonomskog obezvre

enja, na

elu

opreznosti odgovara pravilo po kome se, kod odmeravanja otpisa investicionih predmeta, radije

otpisuje odvi

e nego premalo. Drugim re

ima, suprotstavljanje riziku kod

bilansiranja investicionih predmeta

vr

i se, shodno na

elu opreznosti, putem obilnih otpisa, a nikako njihovim ponovnim

vrednovanjem %revalorizacijom&.

3:! P"#$%#& -"+3+$01+ -"+7$,0*# *rincip vremenske vrednosti zahteva da se procenjivanje pozicija vri po dnevnoj vrednosti nabavke. ,n odgovara zahtevima za utvrivanje imovinskog bilansa. 1li, poto godinji poslovni bilans nije nikakav imovinski bilansi u pravom smislu %u smislu posedovanja imovine ija bilansna vrednost odgovara i mogu em unovenju&, ve predstavlja samo zbir trokovnih vrednosti, tj. nominalni imovinski bilans, princip vremenske vrednosti moe da bude kori en samo u okviru principa nie vrednosti, kako je to u prethodnom izlaganju ve reeno. 3<! P"#$%#& $(5-#)+ -"+7$,0*# 9ao sredstvo za realizaciju principa opreznosti, koji se izraava kroz tendenciju odmeravanja uspeha prema dole i odmeravanja rashoda prema gore, slui naelo najvie vrednosti. 1li, za razliku od naela najnie vrednosti, koje se koristi za bilansiranje odreenih pozicija aktive %zaliha i hartija od vrednosti&, naelo najvie vrednosti se upotrebljava za bilansiranje obaveza u pasivi. *olazna pretpostavka naela najvie vrednosti sastoji se u tome da pozicije obaveza treba da budu bilansirane u najviim mogu im iznosima. Drugim reima, obaveze mogu da budu bilansirane najmanje u visini nominalnih iznosa, koji proizilaze iz realnih poslovnih transakcija %princip nabavne vrednosti&, s tim to se uzimaju u obzir i obaveze pove avaju za sve izdatke ili smanjenja prihoda koje treba oekivati, ali koji su po svojoj visini jo neizvesni. 5ilansiranje izdataka i smanjenja vrednosti koji se jo nisu ostvarili opravdava se miljenjem da to odgovara naelu opreznog predvianja, to jo jednom svedoi o tome da naelo opreznosti stoji ispred naela istinitosti i da procenjivanje u okviru naela urednog knjigovodstva i bilansiranja, koja doputaju dalekosena uzimanja u obzir specijalnih okolnosti u preduze u, ne rauna sa apsolutno tanim iznosima. >aunsko8tehniki, naelo najvie vrednosti se realizuje bilo pove anjem iznosa postoje ih obaveza, bilo obrazovanjem specijalnih rezervisanja %pokri a&, uz istovremeno pove anje rashoda %odmeravanje rashoda prema gore& ili smanjenje prihoda %odmeravanje prihoda prema dole& za iznos verovatnih izdataka ili smanjenja vrednosti koja se odnose na poslovanje u prolosti. !o je, na primer, sluaj sa pove anjem rashoda i obaveza za iznos kaznenih kamata koje e biti ispla ene dobavljaima? sluaj rezervisanja u pasivi i smanjenja prihoda za iznos eventualnih budu ih izdataka u vezi sa datim garancijama kupcima, i sl.

(4=! P"#$%#& >#$($0#501+ &(;$5+ +zlaganja o naelu opreznosti otkrila su znaaj i nunost opreznog bilansiranja i odmeravanja periodinog rezultata. .eutim, ako je primena naela opreznosti, pored nastojanja da se preduze e zatiti od rizika iskazivanja i raspodele preteranih rezultata, sraunata i na stvaranje latentnih rezervi, onda se kae da je ovakvo bilansiranje odreeno zahtevima finansijske panje. *rema tome, pod principom finansijske panje podrazumeva se smiljeno stvaranje latentnih rezervi. ,vo se postie naglaenom oprezno u, svesnim potcenjivanjem periodinih rezultata i ima za cilj pove anje likvidnosti preduze a.

-astojanje za stvaranjem latentnih rezervi, bez obzira na to kojom stvarnom svrhom je motivisano,

ugro

ava istinitost bilansa i, prema tome, modificira na

ela urednog knjigovodstva i bilansiranja. ,

igledno je da

e ovo modificiraju

e dejstvo biti utoliko ja

e ukoliko je ja

e potcenjivanje periodi

nog rezultata. ,tuda, bez obzira na poku

aj da se na

opravdanje za postupke obrazovanja latentnih

rezervi, treba imati u vidu da

e istinitost bilansa biti utoliko manja ukoliko su potcenjivanja ve

a.

DOPUNSKA NAELA BILANSIRANJA /a razliku od principa zatite poverilaca, principa opreznosti i principa finansijske panje, koji modificiraju opta naela urednog knjigovodstva i bilansiranja, dopunska naela ih dopunjuju, u smislu blieg i konkretnijeg odreivanja forme i sadrine bilansa. 0 dopunska naela urednog knjigovodstva i bilansiranja ubraja se vie posebnih pravila, koja se mogu grupisati u tri osnovna, i to# %$& princip istinitosti, %'& princip jasnosti i %)& principi povezanosti.

(4?! P"#$%#& #0*#$#*,0*# +stinitost u bilansu moe da bude shva ena u apsolutnom i relativnom smislu. 0 apsolutnom smislu, istinitost predstavlja zahtev za istinitim odreivanjem vrednosti u bilansu, to znai da procenjivanje pretpostavlja objektivnu osnovu. .eutim, postavlja se pitanje ta je to objektivna osnova koja treba da poslui za procenjivanje u apsolutnom smislu, tj. koja od ve eg broja cena %nabavna, dnevna, likvidaciona i sl.& obezbeuje zadovoljavaju e rezultate. >azmiljanje u ovom pravcu dovodi do zakljuka da je pitanje istinitosti u bilansu u tesnoj vezi sa pitanjem cilja ili svrhe, tj. pitanjem ta treba da pokae bilans. /bog toga se i ne govori o apsolutnoj istini u bilansu, niti se postavljaju zahtevi koji treba da obezbede istiniti bilans u apsolutnom smislu. 0mesto apsolutne istine, koja nema praktine koristi, istie se relativna istina, koja treba da obezbedi ispravan nain bilansiranja, saglasno ciljevima bilansa. *olaze i od prethodnog, nauka o ekonomiji preduze a je istakla shvatanje po kome naelo istinitosti predstavlja zahtev za ispravnim procenjivanjem u bilansu, dakle ono to odraava materijalnu urednost godinjeg zakljuka. Saglasno tome, bilans je istinit ako odgovara naelima urednog knjigovodstva i bilansiranja i vae im zakonskim propisima. Drugim reima, istinitost u bilansu moe da bude shva ena u smislu vernog i savesnog polaganja rauna, koje, shodno naelima urednog knjigovodstva i bilansiranja, pretpostavlja# $. nepromenjeno prikazivanje forme pojedinih pozicija aktive i pasive? '. potpuno prikazivanje na strani aktive i pasive? ). pridravanje principa procenjivanja. -epromenjeno prikazivanje forme pojedinih pozicija predstavlja zahtev spoljnjeg kontinuiteta. *otpunost prikazivanja predstavlja zahtev po kome bilans, sa jedne strane, mora da sadri sve pozicije %princip integralnosti&, a s druge strane ne sme da obuhvati fiktivne pozicije. 0 vezi sa procenjivanjem, danas je vladaju e miljenje da istinit moe da bude samo bilans bez latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. Cer, precenjivanja i potcenjivanja ugroavaju istinitost bilansa i njoj protivree. .eutim, poto je, zbog nune upotrebe principa opreznosti, nemogu e potpuno eliminisanje latentnih rezervi, neistinitim se smatra samo bilans u kome je postojanje latentnih rezervi rezultat svesnog manipulisanja. /bog toga se i smatra da je sastavni deo naela istinitosti i zahtev da sredstva ne budu prikazana visoko, a obaveze suvie nisko.

(4@! P"#$%#& 5(0$,0*#

Dopunski karakter naela urednog knjigovodstva i bilansiranja ima i princip jasnosti. 1li, dok je naelo istinitosti povezano sa materijalnom ispravno u ili uredno u bilansiranja, naelo jasnosti se odnosi na spoljni izgled bilansa, na formalnu urednost. /ahtev za jasno om proizilazi iz injenice da valjanost bilansa moe da bude ugroena ne samo neadekvatnim procenjivanjem, ve i nejasnim i nepreglednim prikazivanjem bilansnih pozicija. /bog toga, prema Falbu, naelo jasnosti ide preko zahteva za istinom i trai da Aistinite injeniceA ne budu prikazane nepregledno, neshvatljivo i nejasno. *ravila ija primena treba da zadovolji zahteve za jasno om rezultiraju iz nastojanja za suprotstavljanjem mogu im nejasno ama u bilansu, koje su obino uslovljene# nedovoljnom detaljisano u bilansnih pozicija, davanjem neodreenih ili pogrenih naziva pojedinim bilansnim pozicijama, saimanjem vie pozicija aktive ili pasive, razdvajanjem jedne pozicije u vie ili, pak, prebijanjem, odnosno saldiranjem aktivnih i pasivnih pozicija, kao i pozicija rashoda i prihoda. *ri tome, sasvim je svejedno da li su pomenuta svojstva bilansa rezultat nehata ili su uzrokovana svesnim radnjama, injenim u cilju obmane ili upu ivanja na pogrean put ispitivaa bilansa. S tim u vezi, u osnovna pravila koja ulaze u sastav naela jasnosti i koja treba spree mogu e nejasno e u bilansu spadaju# %$& zahtevi o ralanjavanju u bilansu stanja i uspeha, s jedne, i %'& upotreba bruto principa, sa druge strane. *itanje ralanjavanja ukljuuje u sebe uglavnom slede e zahteve# $. jasno i adekvatno oznaavanje %obeleavanje& pozicija bilansa stanja i uspeha? '. ralanjavanje delova imovine %aktiva& i kapitala %pasiva& ne prema objektivnim svojstvima, ve prema poslovnim ciljevima, to se naroito odnosi na odreivanje pripadnosti pojedinih delova imovine grupi fiksne imovine ili grupi obrtne imovine? ). razdvajanje delova imovine i kapitala sa aspekta prirodnih vrsta, pravnog povezivanja i specifinih rizika? G. jasno prikazivanje i objanjenje meusobne isprepletanosti kod sloenih oblika preduze a? @. ralanjavanje u bilansu uspeha na nain koji omogu ava da se sagleda nastajanje uspeha. /ahtev za upotrebu bruto principa sraunat je na ograniavanje mogu ih nejasno a koje mogu da nastanu saimanjem pozicija aktive ili pasive, sa jedne, i meusobnim prebijanjem, odnosno saldiranjem pozicija aktive i pasive ili rashoda i prihoda. /bog toga se i smatra da zabrana prebijanja potraivanja i obaveza ili rashoda i prihoda predstavlja ozbiljan napredak na putu jasno e bilansa.

P"#$%#&# &,-+'($,0*# A#.($0( >azmatranja u vezi sa modifikuju im principima, a naroito sa principom opreznosti, ukazala su na nemogu nost ne samo tanog utvrivanja imovine preduze a, ve i tanog odmeravanja periodinog rezultata. ,va okolnost stimulirala je miljenje, koje je razvijeno u okviru dinamikog shvatanja bilansa, po kome je za upravljanje preduze em neophodan ne toliko apsolutno taan koliko uporediv periodini rezultat. *rema miljenju Emalenbaha, kome svakako pripada najve a zasluga za razvoj dinamikog shvatanja cilja bilansa, interes za uporedivim rezultatom stoji ispred tradicionalne ideje o zatiti poverilaca. ,vo naroito zbog toga to su u jednoj dinamikoj privredi za uspeh zainteresovani ne samo vlasnici preduze a, ve i poverioci. -aime, za preduze e je od najve e vanosti da bude upoznato da li posao napreduje, stagnira ili ak opada u poreenju sa prethodnom godinom. 1li, i za poverioce je od vitalne vanosti da kontroliu razvoj poslova kroz korektno prikazivanje uspeha. Cer, poveriocima treba da bude jasno da e preduze e koje radi sa uspehom biti u stanju da isplati svoje obaveze, ak i ako su njegova likvidna sredstva trenutno veoma mala, dok se to ne moe re i

za preduze

e koje radi sa gubitkom,

ak i u slu

aju ako trenutno raspola

e sa visokim iznosima

likvidnih sredstava.

!o su uglavnom razlozi zbog kojih je uporedivost uspeha poprimila karakter jednog od osnovnih i veoma vanih principa urednog knjigovodstva i bilansiranja. >ealizacija uporedivog rezultata ostvaruje se preko principa %$& identiteta bilansa, %'& kontinuiteta bilansa i %)& podudarnosti %kongruencije& bilansa.

43! P"#$%#& #7+$*#*+*( *o svom etimolokom znaenju, identitet oznaava jednakost, istovetnost. .eutim, pojam jednakosti pretpostavlja postojanje vie stvari ili pojava koje su predmet uporeivanja. 1ko je re o bilansu, onda se pod identitetom podrazumeva jednakost ili podudarnost dva bilansa, i to# bilansa otvaranja jednog obraunskog perioda i zakljunog bilansa prethodnog obraunskog perioda. /ahtev da bilans otvaranja jedne poslovne godine bude potpuno identian zakljunom bilansu proteklog obraunskog perioda ima za cilj da onemogu i potajnu promenu vrednosti. +pak, u izvesnim specijalnim okolnostima, moe se dopustiti odstupanje od zahteva za podudarno u poetnog bilansa jednog perioda sa zakljunim bilansom prethodnog perioda. !akve specijalne okolnosti nastaju u sluaju zamene novca, koja uslovljava i preraunavanje bilansnih pozicija u skladu sa odnosima zamene.

44! P"#$%#& 1,$*#$2#*+*( /a razliku od principa identiteta, koji izraava vezu dva bilansa u jednom odreenom trenutku, princip kontinuiteta obezbeuje vezu dva bilansa u vremenskom razmaku. *olazna pretpostavka ovog principa sastoji se u zahtevu da zakljuni bilansi dva ili vie uzastopnih obraunskih perioda budu jednaki. Cednakost zakljunih bilansa dva ili vie uzastopnih obraunskih perioda moe da bude formalne ili materijalne prirode. Shodno tome, razlikuju se formalni i materijalni kontinuitet bilansa. 4ormalni, koji se jo naziva i spoljni kontinuitet, predstavlja zahtev da se bilansi niza uzastopnih obraunskih perioda ne smeju razlikovati po svome spoljanjem izgledu, po formi. -epromenljivost izgleda ili forme podrazumeva nepromenljivost bilansnih pozicija prema sadrini i nepromenjeni nain njihovog obeleavanja. 5ez ovoga svojstva veoma je oteano, ako ne i potpuno onemogu eno, pra enje razvoja preduze a u nizu sukcesivnih obraunskih perioda, ak i pod pretpostavkom veoma korektno odmerenih periodinih rezultata. Dok je spoljni kontinuitet povezan sa pitanjem jasnosti, materijalni kontinuitet, koji se naziva i unutranjim kontinuitetom, odnosi se na istinitost bilansa, koja moe da bude ozbiljno ugroena promenama u nainu procenjivanja. /bog toga se i smatra da je, u nemogu nosti izraunavanja apsolutno tanih rezultata, kontinuitet ili stalnost u upotrebi jednakih naela za procenjivanje veoma vana pretpostavka za utvrivanje uporedivih periodinih rezultata. 9ontinuitet u primeni naela za procenjivanje podrazumeva nepromenjen nain, to se tie metodolokog postupka i polaznih osnova, otpisivanja fiksnih sredstava, nepromenjen nain kalkulacije cena gotovih proizvoda i poluproizvoda i slino. *roduena upotreba istih naela za procenjivanje u nizu obraunskih perioda, ak i pod pretpostavkom da nisu najbolje odabrana, obezbeuje ako ne taan, onda bar uporediv periodini rezultat.

4 ! P"#$%#& 1,$6"2+$%#5+ A#.($0( *rincip kongruencije ili podudarnosti predstavlja pravilo po kome zbir svih periodinih rezultata treba da odgovara totalnom rezultatu, koji se dobija na kraju poslovnog ivota preduze a.

*rema

malenbahu, na

elo kongruencije nije identi

no sa kontinuitetom, ali se

to donekle

smatra. ,vo zbog toga

to kongruencija pretpostavlja kontinuitet, ali kontinuitet ne pretpostavlja

kongrue

nciju. -a

elo kongruencije dopunjava na

elo kontinuiteta na taj na

in

to nastoji

da

uspostavi vezu izme

u periodi

nog i totalnog rezultata.

/adovoljenje zahteva kongruencije pretpostavlja bilansiranje bez latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. 0koliko bilans sadri latentne rezervi i skrivene gubitke, koji e biti objektivirani najkasnije prilikom likvidacije preduze a, zbir periodinih rezultata ne e biti jednak totalnom rezultatu, koji ukljuuje u sebe i latentne rezerve i skrivene gubitke. *rema tome, princip kongruencije je u saglasnosti sa naelom istinitosti i naelom korelacije, ali protivrei principu opreznosti. 5udu i da je naelo opreznosti nadreeno naelu istinitosti, potovanje naela kongruencije podrazumeva insistiranje na podudarnosti zbira periodinih rezultata sa totalnim, ali u skladu sa naelom opreznosti. HHH Sva prethodno analizirana naela urednog knjigovodstva i bilansiranja jasno se uoavaju na slede em pregledu.

4/.

NA

ELA UREDNOG BILAN

SIRANJA U KONTEKSTU IV DIREKTIVE EVROPSKE UNIJE

.inistarski savet :vropske unije %ranije :vropske zajednice& donosi niz smernica %direktiva& sa ciljem ujednaavanja nacionalnih propisa koji reguliu poslovni ivot preduze a sa pravnom formom drutva kapitala. Smernice ne predstavljaju obavezno nacionalno pravo, ve su upu ene pojedinim zemljama lanicama, koje su u obavezi da ih, u odreenom roku, transformiu u nacionalno pravo. 0 cilju ujednaavanja %harmonizacije& nacionalnih propisa u vezi sa prezentiranjem i sadrinom godinjih rauna preduze a sa pravnom formom drutva kapitala, '@. jula $67D. godine doneta je +F Direktiva. 9rajnja svrha pomenutog ujednaavanja %harmonizacije& nacionalnih propisa jeste pove anje stepena uporedivosti finansijskih izvetaja preduze a za formom drutva kapitala iz razliitih zemalja :vropske unije. *ored ostalih pitanja vezanih za formu i sadrinu godinjih rauna, +F Direktiva sadri i principe bilansiranja. *reciziraju i na samom poetku %lan '& sadrinu godinjih rauna, +F Direktiva istie zahtev da oni treba da budu sastavljeni jasno i u skladu sa odredbama Direktive, pri emu# . godinji rauni treba da prue vernu sliku imovine, obaveza, finansijske situacije, kao i dobitka i gubitka drutva? . ako primena odredbi Direktive ne bi bila dovoljna da se dobije verna slika, treba da se prue dopunske informacije? . ako je, u izuzetnim sluajevima, primena neke odredbe Direktive inkompatibilna sa obavezom pruanja verne slike, doputeno je odstupanje od te odredbe kako bi se obezbedila verna slika, pri emu svako takvo odstupanje treba obelodaniti i obrazloiti. Da bi se obezbedilo sastavljanje godinjih izvetaja u skladu sa polaznom premisom verne slike, koja ima karakter vieg ili vrhovnog principa, lan )$ +F Direktive obavezuje zemlje lanice da pozicije u godinjim raunima procenjuju uz respektovanje slede ih optih naela# %$& *retpostavlja se da drutvo posluje trajno %going8concern princip&? %'& ,dabrana pravila procenjivanja treba da se primenjuju konzistentno iz godine u godinu %princip konzistentnosti ili stalnosti&? %)& *rocenjivanje treba da respektuje princip opreznosti, a posebno# %a& u obzir se mogu uzeti samo ostvareni profiti %dobici& do dana bilansiranja %princip realizacije&? %b& treba uzeti u obzir sve mogu e obaveze i potencijalne gubitke koji nastaju u toku poslovne godine ili prethodne poslovne godine, ak i kada su te obaveze ili gubici vidljivi samo izmeu dana bilansiranja i dana sastavljanja bilansa %princip impariteta&? %c& treba da se uzmu u obzir sve depresijacije, bez obzira na to da li je rezultat poslovne godine dobitak ili gubitak %princip nie vrednosti&? %G& 0zimaju se u obzir svi prihodi i rashodi koji se odnose na posmatranu godinu, bez obzira na datum naplate tih prihoda ili pla anja po osnovu rashoda %princip uzronosti, princip razgranienja rashoda i prihoda ili A1ccruals principleA&? %@& 9omponente imovine i obaveza treba da se procenjuju posebno %princip pojedininog vrednovanja&? %I& 5ilans otvaranja svake poslovne godine treba da se podudara sa zakljunim bilansom prethodne poslovne godine %princip identiteta&.

%a& procenjivanje na bazi vrednosti zamene za materijalne investicije, ije je kori enje ogranieno u vremenu, kao i za zalihe? %b& procenjivanje pozicija godinjih rauna, ukljuuju i i kapital i rezerve, po metodama koje uzimaju u obzir inflaciju, a razlikuju se od one predviene pod %a&? %c& revalorizaciju materijalnih investicija i finansijskih ulaganja. Cuna '<<'. godine :vropski parlament i .inistarski savet :0 doneli su propis kojim se sve kompanije ije se hartije od vrednosti kotiraju na regulisanim tritima kapitala unutar :0 obavezuju na primenu .eunarodnih standarda finansijskog izvetavanja %+4>S& za svrhe sastavljanja konsolidovanih izvetaja, poev od '<<@. godine. +stim propisom, dravama lanicama je doputeno da obavezu primene +4>S proire i na ostale kompanije %tj. kompanije koje se ne kotiraju na regulisanim tritima kapitala&, kao i na pojedinane finansijske izvetaje, to je znaajan broj lanica i uinio. *ri tome, kompanije koje nisu prele na +4>S i dalje sastavljaju finansijske izvetaje primenjuju i nacionalne propise bazirane na +F Direktivi, koja je u meuvremenu pretrpela odreene izmene u cilju pribliavanja .eunarodnim standardima finansijskog izvetavanja.

49. LATENTNE REZERVE I SKRIVENI GUBIBI *rema 5erlineru, bilans predstavlja jedan veliki tranzitorni raun, iji je zadatak da odvoji raune dveju poslovnih godina i da svakoj od njih dodeli imovinu koja joj pripada i rezultat. Stoga je i razumljivo da svako netano odvajanje rauna po poslovnim godinama ima za posledicu nerealnost bilansa, odnosno stvaranje jednog od dvaju mogu ih oblika# latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka. =atentne rezerve i skriveni gubici predstavljaju takve rezerve i takve gubitke koji postoje u bilansu, ali se iz njega ne vide, jer ne egzistiraju kao konkretne bilansne pozicije. =atentne rezerve nastaju potcenjivanjem pozicija sredstava ili precenjivanjem pozicija obaveza. Skriveni gubici nastaju na obrnut nain, odnosno precenjivanjem sredstava ili potcenjivanjem obaveza. =atentne rezerve predstavljaju proizvod svih onih postupaka koji imaju za posledicu smanjenje teku ih periodinih rezultata, dok je kod skrivenih gubitaka obrnuto, tj. oni predstavljaju proizvod postupaka koji imaju za posledicu pove anje teku ih periodinih rezultata. =atentne rezerve se javljaju iz slede a tri glavna razloga# $& kao posledica objektivnih teko a tanog raspodeljivanja rashoda izmeu sadanjeg i budu ih obraunskih perioda? '& razboritom primenom principa opreznosti? )& kao posledica svesnih manipulacija u cilju ostvarenja poslovno8politikih tenji. *rva dva razloga stvaranja latentnih rezervi su objektivne prirode, dok je tre i subjektivnog karaktera. Stoga e se bilans koji sadri latentne rezerve iz prva dva razloga smatrati ispravnim, dok e se bilans koji sadri latentne rezerve koje su posledica tre eg faktora smatrati nitavnim, tj. lanim. /a razliku od latentnih rezervi, stvaranje skrivenih gubitaka nije doputeno i ne moe se braniti nikakvim razlozima, pa e se bilans koji sadri skrivene gubitke takoe smatrati nitavnim. ,bjektivne teko e tanog raspodeljivanja rashoda izmeu sadanjeg i budu ih obraunskih perioda moda najjasnije dolaze do izraaja kod otpisivanja fiksnih sredstava, tj. raspodele trokova investicija izmeu sadanjih i budu ih perioda. -aime, kao sredstvo za izraunavanje godinjih kvota otpisa primenjuje se neka od mehanikih metoda %pravolinijska ili degresivna&, koja u najve em broju sluajeva ne odraava njihovo tano obezvreenje. 1ko se ima u vidu rashoda da na smanjenje vrednosti depresijaciju +z optih naela, a naroito naela realizacije i razgranienja i prihoda, izveden ili je princip fiksnih sredstava deluju razliiti faktori, da je intenzitet pojedinih faktora za razliite vrste fiksnih nabavne vrednosti ili cene kotanja, na ije respektovanje kod procenjivanja pozicija u godinjim sredstava onda lako shvatljivo da jebi teko mogu ilo e, jednom unapred stopom, raunima nejednak, upu uje lan )'je Direktive. +pak, kako se omogu preduze ima da utvrenom neutraliu efekte izraunati dinamiku ovog obezvreenja. ,tuda se ocenjivanje smanjenja vrednosti fiksnih sredstava inflacije, odredbe lana )) Direktive dozvoljavaju dravama lanicama da odstupe od nabavne vrednosti moe opravdano smatrati jednim od najteih podruja u oblasti raunovodstva. S obzirom na nesumnjivu ili cene kotanja primenjuju i u takvim sluajevima# aproksimativnost u kojoj lebdi

ra

unovodstvo, podru

je ocenjivanja smanjenja vredno

sti fiksnih sredstava predstavlja stalni izvor latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka.

!eko e donosi i procenjivanje nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, koje se ne sastoje samo u pravilnom obuhvatanju i evidentiranju pojedinih faza nedovrene proizvodnje, ve , pre svega, u utvrivanju osnovice za raspodelu mnogih trokova koji, u uslovima moderne industrije, imaju opti karakter. -aime, postavlja se pitanje ta uzeti kao osnovicu za raspodelu velike mase optih trokova, tj. koji kapacitet %optimalni, normalni, proseni ili neki drugi&. !akoe se postavlja pitanje koje trokove uzeti u obzir prilikom raspodele %stvarne ili standardne&. *oznavanje ovih i mnogih drugih momenata predstavlja uslov za pravilnu raspodelu trokova izmeu zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, sa jedne, i prodatih proizvoda, sa druge strane. -e mnogo manji problem predstavlja i podruje procenjivanja zaliha materijala, kao i raznih oblika potraivanja. !ano procenjivanje potraivanja oteano je naroito zbog toga to je gotovo nemogu e u svako doba proceniti stvarnu solventnost dunika. *reduze a koja prodaju proizvode sa pravom na garanciju nalaze se u posebno delikatnoj situaciji. Fisina stvarnih trokova u vezi sa datim garancijama predstavlja jednu veliku neizvesnost, veliinu koja se moe blie utvrditi tek na osnovu dueg iskustva. !eko u pravilnog i tanog raspodeljivanja trokova potencira jo jedan momenat, jo jedan faktor, koji je stalno i svuda prisutan. !o je faktor cena. -jihova stalna promenljivost, karakteristina, manje ili vie, ne samo za izvesne periode ili za zemlje sa nestabilnom privredom, ve i za zemlje sa relativno stabilnom privredom, dovodi do zabune i do teko a koje su esto, u praksi i teoriji, bile povod raznim interpretacijama. *rimena principa opreznosti moe, ali i ne mora, da ima uticaja na stvaranje latentnih rezervi. 0koliko se predvieno pove anje cena ne ostvari ili se ve postoje a tendencija pove anja zaustavi i vrati na polazni nivo, oprezno sainjen bilans u prethodnom periodu, sa potencijalno mogu im rezervama, postaje realan. +sti sluaj e se dogoditi ako se predvieni gubici ili iznenadni trokovi, zbog kojih je izvreno rezervisanje teku ih prihoda, dogode u nekom od narednih perioda. .eutim, u obrnutim sluaju, ako tendencija porasta cena bude nastavljena, ako rezervisane sume prihoda u pasivi ne budu utroene, ako se zbog obilno vrenih otpisa fiksna sredstva potpuno otpiu mada ostaju i dalje funkcionalno sposobna, bilans e biti nerealan i sadra e latentne rezerve. *ostojanje latentnih rezervi nuno e se reflektovati u obilju obrtnih sredstava. + najzad, latentne rezerve, ali i skriveni gubici, mogu da nastanu kao rezultat svesnih tenji odgovornih lica u preduze u. 5ez obzira na osnovni motiv ovih tenji, mogu nosti za manipulacije su mnogobrojne, poput precenjivanja ili potcenjivanja pozicija bilansa, izostavljanja nekih pozicija, manipulacija vezanih za procenjivanje zaliha, manipulacija sa aktivnim i pasivnim vremenskim razgranienjima, unoenja fiktivnih dugova, bilo u korist lica koja uopte ne postoje, bilo u korist lica koja postoje, ali koja nemaju nikakvih potraivanja od preduze a, itd. >ezerve nastale svesnim manipulacijama odgovornih lica u preduze u oznaavaju se kao tihe rezerve. *omenuti razlozi predstavljaju svakako glavne izvore iz kojih proistiu razliiti oblici latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. .eutim, u izvesnim sluajevima, javlja se jo jedan izvor, iji okviri mogu biti dovoljno prostrani za iroko stvaranje latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. !o je bilansno i knjigovodstveno zakonodavstvo. -jegov znaaj na ovom polju utoliko je ve i ukoliko su njegove odredbe manje elastine. *rimer za to je vrsto fiksiranje godinje stope otpisa fiksnih sredstava za sve maine i ureaje u jednoj privrednoj grani. !akva stopa mogla bi da obezbedi tano izraunavanje stvarnog smanjenja vrednosti maina i ureaja samo u retkim sluajevima, dok bi, u ve ini sluajeva, otpis bio manji ili ve i od stvarne depresijacije.

ZAMAGLJIVANJE I FALSIFIKOVANJE BILANSA KAO OBLIBI BILANSNOG DELIKTA

9varenje zahtevane relativne istinitosti i jasno e bilansa smatra se bilansnim deliktom, a realizuje se preduzimanjem niza radnji kod sastavljanja godinjeg zakljuka, sa posledicama koje se kvalifikuju kao %$& zamagljivanje ili kao %'& falsifikovanje bilansa. 5ilansni delikti podleu, prema odredbama kaznenog prava, kanjavanju zatvorom, novanim kaznama, gubitkom statusa i poasnih prava lanova uprave ili nadzornog odbora, pri emu teina kazne zavisi od teine prestupa. +ako se u strunoj literaturi, pa i zakonodavstvu nekih zemalja %kao to je vajcarsko kazneno pravo&, pravi razlika izmeu zamagljivanja i falsifikovanja bilansa, pre svega sa aspekta teine prestupa i povrede zakona, "ajnen smatra da je ovo razdvajanje sa aspekta ekonomije preduze a irelevantno. Cer, i zamagljivanje i falsifikovanje bilansa predstavljaju povredu obaveze polaganja rauna od strane trgovaca %preduzetnika&, poto oba delikta spreavaju jasan uvid adresata u stvarni ekonomski poloaj preduze a.

(4:! Z(3(6.5#-($5+ A#.($0( /amagljivanje ili prikrivanje u godinjem zakljuku je laki oblik bilansnog delikta. Definie se kao svesni protivpravni prestup protiv naela jasnosti, a da se pri tome ne vrea naelo istinitosti bilansa. 0 sluaju zamagljivanja %prikrivanja&, godinji zakljuak ne sadri u sutini nikakve netane podatke, to nije sluaj sa falsifikovanjem bilansa. 1li, ono je, ipak, usmereno na prezentiranje bilansnih podataka u formi koja vodi pogrenim zakljucima ili ini nemogu im jasno ocenjivanje odnosa. 0obiajeni postupci zamagljivanja bilansa su# %a& netano oznaavanje bilansnih pozicija, %b& nejasno ralanjavanje bilansnih pozicija? %c& pre utkivanje informacija u napomenama uz finansijske izvetaje %npr. izostavljanje obavetenja o promeni metode procenjivanja, o datim jemstvima, o stavljanju imovine pod hipoteku, o mogu im rizicima, itd&? %d& saimanje i meusobno saldiranje raznih pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha. ,d pomenutih, naje e sredstvo %postupak& zamagljivanja bilansa je saimanje i meusobno saldiranje pozicija bilansa stanja i uspeha. !ako, na primer, u aktivi se saimaju pozicije dunika %kupaca& i menica po osnovu prodaje u poziciju ADunici i meniceA. Slino se postupa sa pozicijama ADobavljaiA i A,baveze po meninom osnovuA u pasivi bilansa. 9ombinacije saimanja i saldiranja su brojne, ali je izbor konkretnih reenja, po pravilu, u funkciji nastojanja da se korisnicima bilansnih informacija nametnu eljene interpretacije o imovinskom poloaju i uspenosti preduze a. Svi pomenuti postupci zamagljivanja daju povod za pogrenu procenu, ali su, uprkos tome, sopstveni kapital i dobitak tani.

(4<! F(.0#>#1,-($5+ A#.($0( 4alsifikovanje bilansa je tei oblik bilansnog delikta od zamagljivanja, jer predstavlja najgrublju povredu naela urednog knjigovodstva i bilansiranja. Definie se kao svesno, sutinski neistinito, prevarno i nezakonito prikazivanje poloaja imovine i uspeha, sa namerom da se otete tre a lica %kreditori, dobavljai, kupci i akcionari&. /a razliku od zamagljivanja bilansa, koje predstavlja povredu naela jasnosti, falsifikovanje bilansa predstavlja krenje naela istinitosti.

4alsifikovanje bilansa

, po pravilu, ali ne uvek, dovodi do neta

nog iskazivanja sopstvenog kapitala i

dobitka.

0obiajeni postupci falsifikovanja bilansa su# %a& pogreno procenjivanje bilansnih pozicija, %b& potpuno isputanje %izostavljanje& postoje ih pozicija, %c& unoenje nepostoje ih %fingiranih& pozicija, %d& unoenje neprikladnih %netanih& informacija u napomene uz finansijske izvetaje i %e& svesno lano %netano& oznaavanje bilansnih pozicija. ,sim unoenja pogrenih podataka u napomene uz finansijske izvetaje i netanog oznaavanja bilansnih pozicija, to je uglavnom bez uticaja na visinu sopstvenog kapitala i dobitka, sve ostale radnje sa kvalifikacijom falsifikovanja utiu na visinu neto imovine %sopstvenog kapitala& i dobitka. /bog toga to one pretene, postupci sa kvalifikacijom falsifikovanja bilansa smatraju se povredom %prestupom& principa potpunosti iJili principa opreznosti. 0 strunoj literaturi je opirno raspravljano pitanje kanjivosti falsifikovanja bilansa. *ri tome se polazilo od postupaka usmerenih, pre svega, na svesno potcenjivanje koje prelazi najopreznije ocene i vodi stvaranju tihih rezervi, koje se ne mogu braniti razboritim trgovakim gleditima o opreznom bilansiranju. :ventualno precenjivanje sredstava i potcenjivanje obaveza, koje vodi obrazovanju skrivenih gubitaka, ne pominje se, pre svega, zbog toga to je ono bezuslovno iskljueno u domenu ekonomsko8finansijske logike i fundamentalnih principa zatite poverilaca i odravanja kapitala. Cer, stvaranje skrivenih gubitaka imalo bi za posledicu da se, preko hipertrofiranih dobitaka, oporezuje i raspodeljuje supstanca %ista imovina&, to bi, dugorono gledano, vodilo bezuslovnoj propasti preduze a. 0 pomenutoj raspravi isticana su razliita gledita, poev od onih da je svako svesno potcenjivanje kanjivo %bez obzira na motive&, pa do onih da svako svesno potcenjivanje podlee mogu nosti pobijanja, ali nije obavezno i kanjivo. S tim u vezi, danas dominira miljenje da je za kanjivost potcenjivanja odluuju a protivpravnost. /bog toga, iskljuivanje protivpravnosti kod potcenjivanja pretpostavlja mogu nost dokazivanja da rezerva, koja je time stvorena, slui ivotnim potrebama preduze a i da nije mogla da bude drugaije stvorena nego potcenjivanjem, tj. tiho. 0koliko se ne moe dokazati neophodnost potcenjivanja, ne moe se iskljuiti protivpravnost, a time ni mogu nost kanjavanja. -aravno, u skladu sa odredbama kaznenog prava, koje nejednako, po zemljama, odmerava teinu kazne.