TONIBUZAN

BRZO ITANJE
II izdanje

Beograd, 2000.

Predgovor urednika engleskog izdanja

ast mi je da preporuim ovu knjigu velikoj armiji ljudi, mladih i starih, koji su nestrpljivi da ovladaju to veim znanjem ovog ogorenog i dragog sveta - nasledstvo prolosti, trenutne naune i politike tokove, savremenu i klasinu literaturu. Ova knjiga predstavlja briljantnog mladog oveka, Tonija Buzana, iju sam karijeru, veoma skromno, pokuavao da podrim tokom nekoliko godina, a koji je, brzinom munje, postao veoma poznat.

Sistem uenja, koji smo ja i moji vrnjaci morali savladavati uz mnogo muke i empirijski - ako smo uopte uspeli u tome, Toni Buzan ovom knjigom svodi na jednostavnu i svima dostupnu vetinu. Do pustite da vas uverim da ete, koristei ovaj sistem, veoma brzo dostii isti, ako ne i vei nivo znanja od onog koji sam sam sticao mnogo godina: biete u stanju da proitate najmanje troje dnevnih novina na dan; otprilike 25 naunih asopisa, pet - est nedeljnih magazina i dve do tri knjige nedeljno; i oko desetak drugih asopisa svakog meseca - kao i mnoga pisma, izvetaje, iseke iz novina, prirunike, kataloge, itd. alim to ranije nisam bio u mogunosti da uivam dobrobiti sistema Tonija Buzana koji on ovde tako lucidno predstavlja. To bi mi utedelo dosta truda i protraenog vremena; i nije me sramota da priznam da i danas jo uvek od njega uim kako da budem bolji. Vi ste verovatno u prednosti to ranije kreete ispravnom stazom. Molim vas da iskoristite priliku! Za to e biti potrebno da uloite napor, ak i uz jasno objanjen sistem Tonija Buzana koji je predstavljen u koracima; ali, ukoliko istrajete, otkriete da ova knjiga predstavlja vrata u svet ispunjen zlatnom svetlou znanja. Hejnc Norden, urednik a sopisa Erstwhile Information, lan Lingvistikog instituta.

Zeleo bih da se naroito zahvalim: Vandi Nort, mom glavnom uredniku, ije je brzo orlovsko oko veoma uspeno doprinelo stva ranju sadanje forme ove knjige; mojim linim asistentima, Lesli Bajas, Fildi Vilson i Sendi Zambaks, ija je pomo prilikom kucanja rukopisa i opte produkcije knjige bila neprocenjiva; Dastinu Koenu za origi nalan rad na ilustracijama; kompletnoj porodici Foli koja mi je obezbe dila sjajno okruenje u kome sam kompletirao ovu knjigu; Buzan centrima i svim instruktorima Briljantnog razmiljanja za njihovu podrku, istraivanje i poduavanje ovih metoda; Karo i Piteru Ajri za obezbeivanje svetilita Grinham Hola, gde sam obavio najvei deo ranih istraivanja; Robinu Ponti sa Lizard Ajlanda u Australiji, koji me je, takoe, obasuo brigom i panjom tokom perioda sazrevanja ideja;
v
V

Sinu Adamu za podrku i posveenost pitanju boljeg itanja; Mom timu iz BBC - ja, Krisu Vileru, ili Ableman; i udruenju The Brain Trust i svim lanovima klubova Brain Clubs za njihovu odanost global nom cilju Mentalnog opismenjavanja i, naroito, konceptu brzog i tanja. Kada sam imao etrnaest godina, u koli smo imali testiranje men talnih sposobnosti. Meu njima se krio i test brzine itanja. Nekoliko nedelja kasnije, saopteni su nam rezultati. Otkrio sam daje moj proek brzine itanja bio 213 rei u minuti (r/m). Moja prva reakcija bilo je ushienje jer je 213 rei u minuti zvualo mnogo! Meutim, moja radost nije dugo trajala, jer je nastavnik ubrzo objasnio daje brzina od 200 rei u minuti proek, a uenik koji je u razredu postigao najbolji rezultat itao je 314 rei u minuti - neto vie od 100 r/m bre od mene. Ovo razoaravajue saznanje uskoro e promeniti moj ivot. im se as zavrio, pourio sam do nastavnika i upitao ga kako mogu poboljati brzinu itanja. Odgovorio mi je daje to nemogue i daje brzina itanja, poput koeficijenta inteligencije, telesne visine u odras lom dobu i boje oiju, u osnovi nepromenljiva.

To mi nije delovalo kao sasvim tano. Zato? U to vreme poeo sam program snanih fizikih vebi i primetio drastine promene u gotovo svakom miiu tela za samo nekoliko nedelja. Ukoliko poznavanje ispravnih vebi moe da mi omogui fiziki napredak, zato prikladne vizuelne i mentalne vebe ne bi mogle doprineti unapreenju brzine, razumevanja i pamenja proitanog teksta? Ova pitanja povela su me u potragu u kojoj sam ubrzo probio barijeru od 400 r/m i vremenom dostigao brzinu itanja veu od 1000 r/m. Tokom ovih traganja otkrio sam da, na svim nivoima, itanje za um predstavlja isto to i aerobik za telo. Saznavi za neverovatna svojstva sopstvenih oiju i izvanredan ka pacitet mozga ne samo da sam poveao brzinu itanja; razumevanje i pamenje proitanog, nego sam otkrio i svoju sposobnost da razmiljam bre i kreativnije, da bolje vodim beleke, da ispite polaem sa relativnom lakoom, da uim uspenije i da utedim dane, nedelje, pa ak i mesece. Knjiga Brzo itanje, koju trenutno drite u rukama, predstavlja rezultat 40 godina vebi i istraivanja na ovom polju. Njene stranice sadre esencijalne tajne koje sam tokom tog vremena nauio. Nadam se da e putovanje biti uzbudljivo i da ete od ovih tehnika Mentalnog opismenjavanja imati jednakih dobrobiti kao i ja.

Uvod

Kako da koristite ovu knjigu

Milioni ljudi irom sveto izjavili su do je lako i teno ovladavanje tehnikama brzog itanja jedan od najvrednijih i najvanijih dogaaja u njihovom ivotu.
UVODNE NAPOMENE

Ovaj uvod e vas provesti kroz glavne ciljeve ove knjige i objasniti nain na koji je knjiga podeljena u pet glavnih segmenata. On takoe objanjava i organizaciju svakog poglavlja i govori vam kako da brzo itate ovaj kurs brzog itanja.
CILJEVI OVE KNJIGE

Ova knjiga ima est osnovnih ciljeva: 1. Da znatno pobolja vau brzinu itanja. 2. Da odri i pobolja razumevanje onoga to itate. 3. Da uvea vae razumevanje funkcija oka i mozga, kako bi vam bilo lake da ih efikasnije koristite prilikom itanja i uenja, kao i u vaem svakodnevnom linom i profesionalnom ivotu. 4. Da vam pomogne da obogatite svoj renik i poveate opti nivo znanja. 5. Da vam utedi vreme. 6. Da vam ulije samopouzdanje.
OSNOVNI SEGMENTI

Radi lakeg itanja i uenja, knjiga Brzo itanje podeljena je u pet

segmenata: Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja U ovom segmentu objanjeno je kako da upotrebom jednostavnog grafikona proverite svoj napredak u brzini itanja i razumevanja dok budete itali knjigu. Segment takoe obuhvata i istorijat brzog itanja, najnovije teorije o itanju i novu defmieuju itanja koja e vam pomoi da napredujete na svim nivoim a.

Drugi segment: Vae udesne oi

Segment pod nazivom Vae zauujue oi pomoi e vam da ra zumete da vae oi stvarno jesu zauujue, i pokazae vam kako da uspostavite kontrolu nad njima kako biste uveali brzinu itanja i poboljali razumevanje. Saznaete ko su deset najbrih itaa na svetu, kao i poneto o velikim linostima iz istorije brzog itanja. Ovaj segment sadri i tehnike koje e vam pomoi da efikasnije vodite oi po stranici, da razvijete napredne vetine preletanja i skeni- ranja, i da svoje okruenje preuredite tako da vaim oima i mozgu pomogne da itaju bre. Kroz ovaj segment bie vam date vebe i testovi brzine itanja koji e vam omoguiti da ojaate ,,mii vaeg ono - modanog sistema i nastavite da ubrzavate svoje itanje.

Trei segment: Super-koncentracija i razumevanje

Ovaj segment se koncentrie na glavne probleme pri itanju i naine njihovog prevazilaenja. Meu njih spadaju slaba koncentracija i loe razumevanje, subvokalizacija i problemi u uenju poput disleksije i ADDS - a (sindrom deficita panje). Ovaj segment sadri dobre vesti jer ete otkriti da se sve tekoe mogu prevazii.

etvrti segment: Razvoj naprednih vetina brzog itanja

etvrti segment vam pomae da razvijete najvaniji faktor uveanja

inteligencije - svoj renik. Ova poglavlja vas uvode u prefikse, sufikse i korene desetina hiljada rei koji predstavljaju klju koji otvara vrata ka univerzumu renika i razumevanja. Ovaj segment takoe objanjava i mape uma (novu dimenziju u razmiljanju i voenju beleaka), i ui vas kako da upotrebite znanje o strukturi odeljka da biste uveali efikasnost itanja, kao i kako da svaku knjigu koju itate, sagledate iz ptiije perspektive.

Peti segment: Napredno korienje ono-modanog sistema

U poslednjem segmentu ove knjige upoznajete se sa naprednim ve - bama itanja, ukljuujui i tehniku uenja sa razumevanjem, potom kako da uspostavite kontrolu nad novinama i asopisima i kako da izaete na kraj sa eksplozijom informacija sa kompjuterskih ekrana i drugih pismenih maina. Ovaj segment vam takoe govori i kako da tehnike brzog itanja primenite na literaturu i poeziju i upoznaje vas sa novim konceptom datoteke znanja - metodom koji osobama koje brzo itaju pomae da arhiviraju podatke o bilo kojoj temi koja ih interesuje. Segment se zavrava pogledom u vau sve svetliju budunost i daje vam savet kako da nastavite da poboljavate brzinu itanja i razumevanja do kraja ivota. Deo koji sledi nakon poslednjeg segmenta ukljuuje odgovore na pitanja iz testova, tabelu i grafikon vaeg napretka i bibliografiju. Svih pet segmenata dati su u kratkom pregledu u vidu mapa uma na tablama I, IV, V, VII i VIII.
ORGANIZACIJA POGLAVLJA

Dua poglavlja u ovoj knjizi sadre: Uvod o glavnoj temi poglavlja. Samo poglavlje. Vebe samopoboljanja. Posebne tekstove koji e vam pomoi da proverite svoju trenutnu

brzinu itanjaj nivo razumevanja. Rezime. Kratak pregled daljih koraka. Uvod u sadraj novog poglavlja.

Testovi
Sedam poglavlja ove knjige sadri seriju lanaka i odabranih tekstova koji e vam pomoi da steknete jasnu sliku svog napretka. Testovi u poetnim poglavljima knjige napravljeni su sa ciljem da poveaju brzinu vaeg itanja, testovi u sredini knjige razvie vau mo percepcije i bogatstvo renika, a testovi iz poglavlja na kraju knjige omoguie vam da u potpunosti razvijete svoju punu brzinu itanja. Neki od tekstova za itanje za temu imaju istoriju i teoriju najvanijih oblasti ljudskog znanja; drugi predstavljaju lanke o najnovijim istraivanjima o uenju i mozgu. Nakon to proitate knjigu ne samo da ete uveati brzinu svog itanja i poboljati razumevanje, ve ete stei i mnogo ire znanje o sebi i univerzumu koji vas okruuje. Sedam lanaka u knjizi su: 1. Inteligencijski rat - na frontu vebanja uma 2. Umetnost - od primitivne do hrianske 3. ivotinjska inteligencija 4. Da li smo sami u univerzumu? Inteligencija vanzemaljaca 5. Mozak bebe 6. Zemlja koja se budi - na sledei evolutivni skok, globalni mozak 7. Va mozak - zaarani razboj

Velbe
Sedam poglavlja u ovoj knjizi sadre posebne vebe osmiljene da uveaju vau vizuelnu percepciju, mentalnu panju, kritike sposobnosti i bogatstvo vaeg renika.

Poput vebi za uveanje miine mase, mnoge od ovih vebi bie vam od viestruke koristi ukoliko ih ponovite nekoliko puta. Sva poglavlja su proeta ilustracijama i dijagramima koji imaju za cilj da vam pomognu da lake razumete sadraj. Takoe sadre i prie koje e vas ohrabriti i inspirisati.
KAKO DA BRZO ITATE KNJIGU BRZO ITANJE"

Knjiga Brzo itanje predstavlja kurs koji moe trajati jednu, dve, tri ili etiri nedelje, u zavisnosti od toga koliko brzo elite da postignete svoje ciljeve! Proitajte nekoliko sledeih odeljaka i napravite svoj plan uenja. Prvo, detaljno pogledajte sadraj, pravei mapu teritorije koju elite da osvojite. Potom grubo odredite vremenski period koji ete posvetiti svakom segmentu knjige, zavravajui optim pregledom kako sadraja knjige, tako i vaeg programa uenja. Za to e vam biti potrebno svega nekoliko minuta. Nakon toga, brzo pregledajte eelu knjigu, upoznajte se sa njenim segmentima i ponite da popunjavate mentalnu sliku ,,sadraja knjige i svojih ciljeva. Sada odluite da li elite da dnevno prelazite jedno, dva ili tri poglavlja, ili radije da kroz knjigu idete promcnljivim tempom. Kada jednom donesete ovu odluku, pribeleite plan uenja u svoj rokovnik, obeleavajui datum kada ete poeti i datum kada ete zavriti sa itanjem knjige. Dok budete radili ove proraune, imajte na umu da svako poglavlje u pro eku obuhvata samo deset stranica, i da ete najvei broj vebi veoma lako uraditi. Na putu ste da se otisnete na jedno od najuzbudljivijih putovanja u svom ivotu - kao prvi korak, okrenite stranicu.

Prvi segment:

Ustanovite svoju brzinu itanja

POETNI KVIZ

Da bih vas pokrenuo da razmiljate o itanju i brzom itanju, dajem vam kviz o poznavanju navika i vetina itanja. Na svako od 20 pitanja odgovorite sa DA ili NE, a potom proverite svoj rezultat. 1. Brzina itanja vea od 1000 rei u minutu je mogua. Da/Ne 2. Za bolje razumevanje teksta, potrebno je itati sporije i paljivije. Da/Ne 3. itanje repo re doprinosi boljem razumevanju. Da/Ne 4. Subvokalizacija predstavlja naviku u itanju koja vas obavezno usporava i koju je neophodno eliminisati. Da/Ne 5. Trebalo bi da se trudite da razumete 100% onoga to itate. Da/Ne 6. Trebalo bi da pokuate za zapamtite 100% onoga to itate. Da/Ne 7. Vae oko treba da klizi u neprestanom pokretu du reda koji itate. Da/Ne 8. Kada propustite neto dok itate, trebalo bi da se vratite nazad da biste bili sigurni da ste to razumeli pre nego to nastavite dalje sa i tanjem. D^/Ne) 9. itanje uz pomo pomeranja prsta na stranici samo e vas usporiti i tu naviku je potrebno eliminisati. Da/Ne 10. Kada naiete na problem u razumevanju teksta, trebalo bi da se na njemu zadrite pre nego to nastavite sa itanjem, kako biste bili sigurni da ete razumeti i nastavak. Da/Ne 1 11. Dobru ili vanu knjigu potrebno je itati stranicu po stranicu, nikada ne treba prei na dvadesetu stranicu dok se ne proita devetnaesta i svakako ne treba itati kraj pre nego to se proita poetak. ~

12. Preskakanje rei kao navika je izraz lenjosti i treba je eliminisati. Da/Ne 13. Kada, prilikom itanja, naiete na vane delove u tekstu, potrebno je da ih pribeleite kako biste ih bolje zapamtili. Da/N e 14. Vaa motivacija ne utie na nain na koji vae oi komuniciraju sa mozgom i ne utie na vau brzinu itanja. Da/Ne

15. Vae beleke uvek treba da budu uredne, u ureenoj i stuktumoj formi - uglavnom u vidu reenica i organizovanih spiskova koji nabrajaju informacije koje ste proitali. Da/Ne 16. Kada naiete na re koju ne razumete, potrebno je da pri ruci imate leksikon kako biste odmah mogli daje protumaite. Da/Ne 17. Jedna od najveih mana brzog itanja je smanjeno razume - vanje teksta. Da/Ne 18. Svi mi, po pravilu, itamo nekom prirodnom brzinom. Da/Ne 19. Kada su u pitanju romani i poezija, vano je itati sporije kako bi se u potpunosti shvatilo znaenje informacija i stekao oseaj za ritam jezika. Da/Ne 20. Biete u stanju da istinski razumete samo ono na ta se vae oi jasno usredsrede. Da/Ne
ODGOVORI NA PITANJA IZ KVIZA

Ako ste odgovorili potvrdno samo na jedno od pitanja, i to ba na prvo, skoro da ste spremni da postanete jedan od naih instruktora brzog itanja, jer - brzine od preko 1000 rei u minutu jesu mogue. Na sva ostala pitanja trebalo je da odgovorite odsenim . Tih 19 preostalih pitanja pokrivaju najvei broj trenutnih pogrenih miljenja o itanju. Ukoliko verujete u ove pogrene tvrdnje, ne samo da verujete u neto to nije tano, ve veruj ete u neto to e konstantno pogoravati vae navike itanja, i sve vie usporavati vau brzinu itanja, odnosno oteavati vau sposobnost razumevanja. Kako budete itali ovu knjigu te lane pretpostavke e bledeti, a pred vama e se pojaviti ist put kojim ete moi da krenete ka postizanju ciljeva koje ste sebi postavili u brzom itanju.

I Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja

U sluaju bilo kakvog uen/a ili usavravanja najvanije je pronai pravu osnovu od koje bi trebalo krenuti. Pri tome ne postoji ispravna ili pogrena, dobra ili loa; bitna je samo tana procena vae aktuelne pozicije. Kakva god ona bila, formirae vrstu osnovu sa koje se moete uspeno otisnuti ka svom krajnjem cilju.
UVOD

U ovom poglavlju traim od vas da uradite upravo suprotno od onoga to u od vas traiti u svim ostalim poglavljima. Traiu od vas da ne itate brzo, jer je neophodno da izraunate svoju sadanju brzinu kako biste tano procenili napredak koji ete ostvar iti u nastavku knjige. Va nivo razumevanja e na kraju takoe biti testiran i to sa 15 pitanja za koje e ili biti ponueno nekoliko moguih odgovora ili e se od vas traiti da procenite da lije iznesena tvrdnja tana ili pogrena. Kada budete itali tekst, nemojte ni previe ni premalo obraati panju na njegovu sadrinu; neka vam cilj bude tano ono razumevanje koje biste obino oekivali od sebe kada itate ovakvu vrstu materijala. Nemojte brinuti o eventualnom loem rezultatu u brzini ili ra zumevanju. Zapamtite daje ova knjiga napisana za ljude koji ele da poboljaju svoju vetinu itanja, i da su slabi rezultati u poetku ne samo uobiajeni, ve se i oekuju. Zato, nemojte nastojati da postignete veu brzinu od uobiajene ili izuzetno dobre rezultate u razumevanju; nemojte brinuti ni o rezultatu. Pripremite sat da vam bude pri ruci i budite sami dok itate (ukoliko neko drugi bude merio vreme vaeg itanja, to e neizbeno omesti vae razumevanje, i moe vas navesti da itate u urbi, a neke osobe moe

ak i usporiti). Kada doete do kraja lanka, istog trenutka pogledajte na sat i izraunajte svoju brzinu. Kasnije ete dobiti instrukcije kako to da uradite. Spremite se i ponite normalno da itate tekst koji sledi, i to odmah.

PRVI TEST 1nteligencijski rat - na frontu vebanja uma Novi svetski trendovi Berzanski analitiari, poput jastreba, motre na deset osoba iz silikonske doline. Kada postoji i najmanji nagovetaj da bi jedan od njih mogao prei iz preduzea A u preduzee B, dolazi do promena na svetskom tritu akcija. Engleska komisija za ljudske sposobnosti nedavno je objavila rezul tate ankete u kojoj je primeeno da, od 10% vrhunskih britanskih kompanija, 80% njih investira znaajne sume novca i vremena u obra zovanje zaposlenih; kod 10% najneuspenijih kompanija u obrazovanje zaposlenih ne ulae se ni vreme ni novac. U Minesoti je sproveden Platonov kompjuterski projekat obra zovanja i ve je uspeo da podigne akademski nivo razmiljanja i rezultate kod 200.000 uenika. U vojnim redovima sve veeg broja drava, mentalne borilake vetine postaju jednako vane kao i fizike. Nacionalni olimpijski komiteti posveuju i do 40% vremena pred vienog za treninge na razvijanje pozitivnog mentalnog stava, mentalne snage i vizuelizacije. U udruenju Fortune 500 (iji su lanovi 500 amerikih kompanija sa najveim profitima), samo prvih pet kompjuterskih kompanija po troilo je preko milijardu dolara na obrazovanje zaposlenih, a razvoj intelektualnog kapitala postao je osnovni prioritet, ukljuujui i razvoj

svetski najmonije valute - valute inteligencije. U Karakasu, dr Luis Alberto Maado postao je prva osoba koju je neka vlada naimenovala ministrom za inteligenciju i dala mu politiki mandat da uvea mentalnu snagu nacije.

Svedoci smo kvantnog skoka u ljudskoj evoluciji - svesti inteligen cije o sebi, i saznanja da se ta inteligencija moe odgajiti do zapanju jueg nivoa. Ove ohrabrujue vesti moraju se sagledati u kontekstu najznaajni jih problema definisanih u poslovnoj sferi. Tokom poslednjih 20 godina, anketirano je preko 100.000 ljudi sa svih pet kontinenata. Oni su, kao 20 podruja u kojima je neophodan napredak, najee navodili sledee: 1. brzina itanja 2. razumevanje proitanog 3. opte vetine uenja 4. savladavanje eksplozije informacija 5. pamenje 6. koncentracija 7. verbalne vetine komunikacije 8. pisane vetine komunikacije 9. kreativno razmiljanje 10. planiranje 11. voenje beleaka 12. analiza problema 13. reavanje problema 14. motivacija 15. analitiko razmiljanje 16. tehnike polaganja ispita 17. odreivanje prioriteta 18. organizacija vremena 19. prihvatanje informacija 20. pristupanje poslu (odlaganje)

21. postepeno slabljenje mentalnih sposobnosti sa godinama Uz pomo modernih istraivanja o funkcionisanju mozga, svaki od ovih problema moe se relativno lako reiti. Ovo istraivanje pokriva sledee oblasti: 1. funkcionisanje leve i desne modane hemisfere 2. pravljenje mapa uma 3. timovi intelektualnih komandosa 44 koji veoma brzo i opseno itaju 4. mnemonike tehnike 5. zaboravljanje nauenog 6. modane elije 7. mentalne sposobnosti i starenje

Funkcionisanje I eve i desne modane hemisfere

Sada je ve opte poznato da se leva i desna modana hemisfera bave razliitim intelektualnim funkcijama. Leva modana hemisfera pri marno se bavi logikom, reima, brojevima, nizovima, analizom, linear nou i listama, a desna modana hemisfera ritmom, bojama, imagi nacijom, sanjarenjem, prostornou i trodimenzionalnou. Nedavno je zakljueno da leva modana hemisfera nije sasvim 44 44 akademska , niti je desna sasvim kreativna, intuitivna, emotivna hemisfera. Na osnovu brojnih i opirnih istraivanja danas znamo da je potrebno koristiti obe hemisfere zajedno ukoliko se eli postii i aka demski i kreativni uspeh. Ajmtajni, Njutni, Sezcrni i Mocarti ovog sveta, poput velikih pos lovnih genija, kombinovali su svoje lingvistike, numerike i analitike vetine sa imaginacijom i vizuelizacijom kako bi stvorili svoja krea tivna remek - dela.

Pravljenje mapa uma

Koristei osnovno znanje o mentalnom funkcionisanju, mogue je

obuiti ljude da ree bilo koji od gore navedenih problema; poboljanja esto dostiu i 500%! Jedan od modernih metoda postizanja takvih poboljanja je i prav ljenje mapa uma. Kod tradicionalnog pravljenja beleaka, bez obzira da li se one prave u svrhu pamenja informacija, pripreme pisane ili verbalne komunikacije, organizacije misli, analize problema, planiranja ili kreativnog razmiljanja, standardni nain prezentacije je linearan: u formi reenica, kratkih lista fraza ili numeriki ili alfabetski izvedenih spiskova. Ovi metodi, usled nedostatka boja, vizuelnog ritma, slika i prostornosti, sputavaju razmiljanje i bukvalno ometaju sve gore navedene mentalne procese. Nasuprot tome, pravljenje mapa uma podrazumeva korienje svih modanih sposobnosti, tako to se na sredini stranice na kojoj se vode beleke stavlja slika kako bi se olakalo pamenje i kreativno dobijanje ideja, a od tog centra crtaju se grane koje se ire u mreu asocijacija koje spolja odslikavaju unutranju strukturu mozga. Koristei ovaj pristup, moete spremiti govor za samo nekoliko minuta, umesto da na to potroite dane; problemi se mogu reavati sa vie razumevanja i bre; pamenje se moe poboljati do savrenstva; a ljudi koji se bave kreativnim razmiljanjem mogu doi do neogranienog broja ideja.

Timovi intelektualnih komandosa koji veoma brzo i opseno itaju

Kombinujui mape uma sa novim tehnikama super brzog i opirnog itanja (koje omoguavaju brzine od preko 1000 rei u minutu uz odlino razumevanje, i eventualne brzine itanja i oko 10.000 rei u minutu), mogue je stvoriti timove intelektualnih komandosa". itajui ovim velikim brzinama, pravei detaljne mape uma o knjizi i njenim poglavljima, razmenjujui sakupljene informacije uz pomo naprednih tehnika pravljenja mapa uma i prezentacije, mogue je da etiri ili vie osoba za samo jedan dan steknu, integriu, zapamte i

sadrane u etiri cele knjige. Ove tehnike su nedavno primenjene u multinacionalnim organizaci 44 jama ,,Nabisco i Digital computers . Tom prilikom 40, odnosno 120 izvrnih direktora podeljeno je u etiri grupe. Svaka osoba u svakoj od etiri grupe provela je dva sata u primeni tehnika brzog i opirnog itanja jedne od etiri odabrane knjige. Nakon isteka ta dva sata, lanovi svake grupe meusobno su dis kutovali o knjizi, nainu na koji su je protumaili i sopstvenoj reakciji na nju. Svaka grupa je potom odabrala jednog predstavnika koji je odrao jasno predavanje svim lanovima preostale tri grupe. Ovaj proces ponavljanje etiri puta, i na kraju svakog dana 40, odnosno 120 izvrnih direktora ove dve kompanije naputalo je salu u kojoj se odravao seminar sa informacijama iz sve etiri knjige koje su sada ne samo imali u glavi, ve su ih i integrisali, analizirali i upamtili. Ovaj pristup se na slian nain moe primeniti i u okviru porodice, i ve gaje mnogo porodica irom sveta koristilo. Nedavno je jedna porodica iz Meksika na seminar poslala svoje troje dece, starosti od est do petnaest godina. Za dva meseca, oni su postali najbolji uenici svoje generacije i bili su sposobni da za dva dana, uz pomo drugih lanova porodice, naue ono za ta je prosenom de - tetu/ueniku potrebno godinu dana.

Mnemonike tehnike
Mnemonike tehnike su prvi koristili Grci i smatrali su ih ,,trikovima. Sada znamo da su te tehnike vrsto zasnovane na modanom funkcioni sanju i da mogu, ako se pravilno primene, drastino da poboljaju pamenje.

Mnemonike tehnike zahtevaju korienje principa asocijacije i imaginacije, stvaranje snanih, upeatljivih, ulnih i samim tim nezabo ravnih prizora u svesti. Mapa uma je, u sutini, multidimenzionalno mnemoniko sredstvo,

jer koristi uroene modane funkcije za efikasnije utiskivanje informa cija. Koristei mnemonika sredstva, poslovni ovek je nauio kako da savreno zapamti 40 nepoznatih ljudi koji su mu predstavljeni, i da, slino tome, zapamti spisak preko 100 proizvoda sa svim relevantnim injenicama i podacima. Ove tehnike se sada primenjuju u okviru IBM Centra za obuku u Stokholmu i imale su vaan uticaj na uspeh uvodnog programa obuke zaposlenih koji traje sedamnaest nedelja. Iste tehnike koriene su i na svetskim ampionatima pamenja tokom poslednjih pet godina, a posebno ih je koristio trenutni svetski ampion i nosilac rekorda, Dominik OBrajan. Sve vie raste svest da nauiti kako da se ui pre poetka bilo kakve obuke, predstavlja razumnu poslovnu odluku. To je razlog zbog koga brojne progresivne meunarodne organizacije danas mnemonike teh nike smatraju obaveznim ,,uvodom svih svojih kurseva obuke. Jed nostavna raunica ukazuje da, ukoliko se na obuku utroi 1.000.000 funti, a 80% tog treninga se zaboravi za dve nedelje, to znai da se tokom istog perioda gubi i 800.000 funti! Zaboravljanje nauenog Zaboravljanje nauenog ima dramatine razmere. Nakon jednog sata uenja, dolazi do kratkog rasta sposobnosti pri seanja informacija dok mozak integrie nove podatke. Zatim sledi dramatian pad, jer se nakon 24 sata, iz pamenja gubi 80% detalja. Ova skala je priblino ista bez obzira na vreme posveeno uenju. To znai da se trodnevni kurs manje - vie zaboravi nakon nedelju ili dve dana po njegovom zavretku. Ovo ima uznemiravajue posledice; ukoliko multinacionalna firma godinje troi 50 miliona dolara na obuku zaposlenih, a iza toga ne usledi odgovarajui program obnavljanja nauenog, za samo nekoliko dana po zavretku obuke, praktino e biti izgubljeno 40 miliona dolara.

Razumevanj em jednostavnih ritmova pamenja, mogue je ne samo zaustaviti opadanje pamenja, ve ljude nauiti kako da uveaju ko liinu nauenog i zapamenog materijala.

Modane elije
Tokom poslednjih pet godina modana elija nala se u ii ljudskog traganja za znanjem. Ne samo da svako od nas ima oko 1.000.000.000.000 modanih elija, ve se meu njima mogu stvoriti veze koje mogu formirati zapanjujue veliki broj ema i permutacija. Ovaj broj, koji je izraunao ruski neuro - anatom Pjotr K. Anokin, izraava se jedinicom iza koje sledi milion kilometara nula otkucanih standardnom veliinom! Nama svojstvena sposobnost povezivanja i ,,ongliranja milijar dama bitova,1 navela je one koji su ukljueni u istraivanja mozga da shvate da e adekvatan trening naeg fenomenalnog biokompjutera (koji je sposoban da u jednoj sekundi napravi proraun koji bi Krej 2 kompjuteru, koji obavlja 400 miliona raunskih operacija u sekundi, oduzelo 100 godina) u ogromnoj meri ubrzati i uveati nau sposobnost da reavamo probleme, analiziramo, odreujemo prioritete, da stvaram o i komuniciramo. Mentalne sposobnosti i starenje One umiru! predstavlja uobiajen odgovor koje ljudi daju na pitanje: Sta se deava sa vaim modanim elijama dok starite? Ovo se esto izgovara sa neobinim i iznenaujue velikim entuzijazmom.
V

Meutim, jedna od najlepih vesti iz modernih istraivanja mozga dolazi od dr Marion Dajmond sa Kalifomijskog univerziteta. Ona je nedavno potvrdila da ne postoje dokazi da, kod normalnog, aktivnog i
1 B(inary dig)it - jedinica informacije jednaka koliini informacije dobijene reali zacijom jednog od dva jednako mogua dogaaja; deo bajta, jedinice jednake memorijskoj vrednosti jednog alfabetskog znaka. (prim, ur.) 2 Legendarna serija velikih super - kompjutera, nazvanih po svome konstruktoru Sejmoru

zdravog mozga, dolazi do gubitka modanih elija. Nasuprot tome, istraivanja danas ukazuju da, ukoliko se mozak koristi i obuava, dolazi do uveanja njegove kompleksnosti, tj. da vremenom inteligencija raste. Obuavanje ezdesetogodinjaka, sedamdesetogodinjaka, osam desetogodinjaka i devedesetogodinjaka pokazalo je da se svaki oblik mentalne aktivnosti moe statistiki znaajno i trajno poboljati. Na poetku smo revolucije kakvu svet nikada ranije nije video: kvantnog skoka u razvoju ljudske inteligencije. Na linom planu, u obrazovanju i poslu, informacije koje dolaze iz psiholokih, neurofiziolokih i obrazovnih laboratorija koriste se kako bi se reili problemi za koje se do sada smatralo da su neizbean deo procesa starenja. Primenjujui znanje o odvojenim funkcijama mozga, reflektujui na spoljanjem nivou nae unutranje procese u formi mapa uma, koristei unutranje elemente i ritmove pamenja i primenjujui znanje o modanim elijama i mogunostima neprestanog mentalnog po boljanja tokom ivota, shvatamo da se inteligencijski rat moe dobiti.

Zaustavite svoju topericu

Vreme itanja: 7 minuta Sada izraunajte svoju brzinu itanja u reima u minutu (r/m) tako to ete broj rei u tekstu (u ovom sluaju 1770) podeliti sa vremenom (u minutima) koje vam je bilo potrebno da proitate tekst. Formula brzine itanja: , . broj rei u tekstu reci u minutu (r / m) = ------------------------vreme

Kada zavrite raunanje, upiite svoj ,,r/m rezultat ispod, kao i u rezimeu na kraju ovog poglavlja, a upiite ga i u emu napretka i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige. Rei u minutu: ' - 1
TEST I - RAZUMEVANJE

44

Na svako pitanje odgovorite sa Tano odaberite jedan od ponuenih odgovora.

44

ili Pogreno

44

ili

1. 80% vrhunskih britanskih kompanija investira znaajne sume novca i vremena na obuku zaposlenih. Tano/Pogreno 2. Nacionalni olimpijski komiteti posveuju i do: a) 20% b) 30% c) 40% d) 50% vremena predvienog za treninge na razvoj pozitivnog mentalnog stava, mentalne jaine i vizuelizaciju. 3. Prva osoba koju je neka vlada postavila za Ministra za inteligenciju je: a) dr Marion Dajmond b) dr Luis Alberto Maado c) Dominik OBrajan d) Platon 4. Brojevi potpadaju uglavnom pod funkciju leve modane hemisfere. Tano/Pogreno 5. Ajntajni, Njutni, Sezani i Mocarti ovog sveta bili su uspeni zato to su primarno kombinovali: a) brojeve sa logikom b) rei sa analizom c) boju sa ritmom

d) analizu sa imaginacijom 6. Kod pravljenja mapa uma vi: a) u centar stavljate sliku b) u centar stavljate re c) ne stavljate nita u centar d) uvek u centar stavljate re i sliku 7. Koristei nove tehnike super brzog i opirnog itanja, trebalo bi da budete sposobni da postignete novu normalnu brzinu itanja od preko: a) 500 rei u minutu b) 1000 rei u minutu c) 10.000 rei u minutu d) 100.000 rei u minutu 8. Dve kompanije koje su formirale jedinice intelektualnih koman dosa za uenje materijala bile su: a) b) Digital d) IBM
44

ibm i Cola
14

i Nabisco
44

44 44

c) Nabisco

44

i Microsoft

i ICL

9. Mnemonike tehnike po prvi put su osmislili: a) Kinezi b) Rimljani c) Grci d) Platon 10. Nakon sat vremena dolazi do: a) kratkotrajnog rasta sposobnosti priseanja informacija b) stabilizacije sposobnosti priseanja informacija c) kratkotrajnog slabljenja sposobnosti priseanja informacija d) vrtoglavog slabljenja sposobnosti priseanja informacija

11. Dvadeset etiri sata nakon uenja, esto se gubi sledei procenat detalja: a) b) c) d) 60% 70% 80% 90%

12. Broj modanih elija prosenog mozga iznosi: a) milion b) hiljadu miliona c) milion miliona d) hiljadu milijardi 13. Krej kompjuter konano se pribliava kapacitetu mozga u sveu kupnoj sposobnosti raunanja. Tano/Pogreno 14. Dr Marion Dajmond nedavno je potvrdila da: a) ne postoje dokazi da starenjem dolazi do gubitka modanih elija kod normalnog, aktivnog i zdravog mozga b) ne postoje dokazi da starenjem dolazi do gubitka modanih elija kod bilo ijeg mozga c) ne postoje dokazi da starenjem dolazi do gubitka modanih elija kod osoba koje su mlae od 40 godina d) postoje dokazi o manjem gubitku modanih elija tokom starenja kod normalnog, aktivnog i zdravog mozga. 15. Uz adekvatnu obuku, statistiki znaajna i trajna poboljanja inteli gencije mogu se postii kod osoba sve do: a) 60 godina starosti b) 70 godina starosti c) 80 godina starosti d) 90 godina starosti

Proverite svoje odgovore na kraju knjige. Potom podelite svoj rezultat sa 15, pa tako dobijen broj pomnoite sa 100 kako biste dobili svoj procenat razumevanja. Rezultat razumevanja: ^ od 15 posto Sada unesite svoj rezultat na poetak rezimea ovog poglavalja, i u svoju tabelu i grafikon napretka koji su dati na kraju knjige.
KAKO STE - PROLI?

Sada, kada ste zavrili svoj prvi test, imaete osnovu sa koje ete neizbeno napredovati. Da biste otkrili gde se nalazite u odnosu na itae irom sveta, konsultujte dole datu tabelu koja predstavlja razliite

brzine itanja i razumevanja u rasponu od ,,spor do najbri od hiljadu. Tabela vam moe pomoi da preispitate svoje ciljeve dok budete napredovali kroz knjigu. brzina razumevanje 1 2 3 4 5

citac spor
^ . v'

itanja 10 - 100
200- 240 preko 400 800- 1000 preko 1000

pamenje 30 - 50
50 -70 70-80 preko 80 preko 80

prosean nadprosean najbri od 100 najbri od 1000

J=400

Nivo obrazo vanja

osnovna kola

srednja kola

magistarske odraslo fakultet studije doba

Slika 1. Grafikon pokazuje prosenu brzinu itanja ljudi tokom ivota. rugi skup interesantnih statistikih podataka o brzini itanja tie se nivoa obrazovanja (Vidi Sliku 1). Razlog uveanja brzine napretkom u kolovanju ne lei toliko u

steenom znanju o nainu boljeg itanja, ve se tie jednostavnog pritiska da se za to krae vreme proita mnogo vie materijala. Drugim reima, motivacija predstavlja presudni faktor. Dalji dokazi za to lee u injenici da se odrastao ovek, nakon zavretka formalnog kolovanja, vraa na osnovnokolski nivo, primarno zbog toga to je nivo motivacije

opao, a pritiska vie nema. Koliina itanja je, u proeku, svedena na jednu knjigu godinje. Za razliku od uesnika ove ankete, nakon to apsorbujete informa cije iz ove knj ige, vi neete pasti na prethodni, nii nivo - nasuprot tome, nastaviete da poboljavate nivo koji ste ve postigli.
REZIME

________________________________ Vaa sadanja brzina itanja je: ________________________________ Va nivo razumevanja je sada: __________ Formula za preraunavanje broja rei proitanih u minutu je: , . broj rei u tekstu reci u minutu (r / m) = -------------------------vreme Opseg brzine itanja iznosi od 1 do preko 1000 rei u minutu. Prosena brzina itanja iznosi 200 - 220 rei u minutu. Obrazovanija osoba obino ita mnogo bre samo zato to osea vremenski pritisak i ima veu motivaciju, a ne zato to zna kako Svi (ukljuujui i vas) mogu poboljati svoju brzinu itanja i razumevanja.

da efikasnije ita.

Slika 2. Krivulja razumevanja prilikom itanja koja pokazuje nivo razumevanja opte populacije.
Razumevanje
------------------------ Y --------------------------

50% razumevanja (veina ljudi)

KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Obavezno upiite rezultat svoje brzine itanja i razumevanja u tabelu napretka i grafikon napretka koji su dati na kraju knjige. 2. Proverite u dnevniku kada ste sebi zakazali sledeu vebu brzog itanja. 3. Uveajte svoju motivaciju - to e poveati vau brzinu itanja. 4. Na brzinu prelistajte drugo poglavlje pre nego to ga proitate. UVOD U SLEDEE POGLAVLJE Poto ste zavrili sa uvodnim delom, prelistali sve stranice ove knjige i uradili prvi test, sledi kratak pregled istorijata brzog itanja koji e vas obavestiti i o najnovijim dostignuima na tom polju, kako biste se pripremili za svoj prvi veliki skok napred.

Istorijat brzog itanja

Traganje za tajnama brzog itanja dovelo nas je do toga da odgovor, na opte iznenaenje, ne naemo u oku, ve u mozgu.
UVOD

Ovo poglavlje opisuje nedavnu eksploziju informacija, istrauje metode na osnovu kojih ste verovatno nauili da itate, predstavlja vam fascinantnu priu o razvoju brzog itanja, upoznaje vas sa trenutnim svetskim rekorderima i njihovim neverovatnim brzinama itanja, i sagledava vau mogunost za dostizanje njihovog ranga.
EKSPLOZIJA INFORMACIJA

Poslednjih godina je broj asopisa i knjiga koji izlaze iz tampe u svetu dostigao razmere koje je skoro nemogue savladati. Uz to, pro nalazak kompjutera i telefaksa mnogim ljudima nametnuo je bukvalno kilometre dodatnog materijala za itanje. Pre nekoliko decenija, prosena osoba je sasvim solidno upravljala rekom informacija. Ali te reke su se sada pretvorile u bujice koje prete da nas preplave. Pogledajmo nain na koji ste vi nauili da itate, istorijski razvoj brzog itanja i potom va NA KOJI NAIN STE VI NAUILI DA ITATE? potencijal da lako dobijete na ubrzanju!' Moete li se setiti metod ili metod prepoznavanja ili je u pitanju kombinacija oba

metoda? Foniki metod Foniki metod najpre upoznaje dete sa alfabetom od prvog do po slednjeg slova, a potom sa zvukom svakog od njih, pa b postaje be,

j postaje jot i tako dalje . Dete potom ui slova i glasove u kontekstu rei. Tako e se, na primer, re prst u poetku itati kao: pe-er-es-te dok uitelj ne uoblii re u njenu pravu formu. Kada dete naui tane glasove (ispravno ih izgovara), usmerava se da ita tiho. Za ovu posled nju fazu esto je potrebno mnogo vremena, i mnoga deca, pa ak i odrasli, nikada ne pravaziu fazu pomeranja usana dok itaju. Oni koji prevaziu ovu fazu, mogu i dalje ,,izgovarati glasove u sebi. To znai da su, dok itaju, svesni glasova svake rei. Ova pojava naziva se subvokalizacija.

Metod prepoznavanja
Ovaj metod uenja dece da itaju takoe se oslanja na re ili verbalni odgovor. Detetu se pokae slika (na primer, krave), ispod koje stoji jasno ispisana re koja predstavlja naziv onoga to je na slici, u ovom sluaju: krava. Uitelj potom od dece trai da daju taan odgovor. Ukoliko dobije netaan odgovor (na primer slon!), uitelj navodi dete na ispravan odgovor i potom prelazi na drugu re. Kada dete postigne razuman nivo vetine, bie u slinoj poziciji kao i dete koje je uilo uz pomo fonikog metoda: bie sposobno da ita, i dalje vokalizujui, i bie mu reeno da treba da ita u sebi. Sta je prava pismenost?
%S

Kada dete bude sposobno da prepoznaje rei i ita u sebi, pretpostavlja se daje nauilo da ita i daje stoga pismeno. Od pete do sedme godine i nadalje, dete dobija veoma malo uputstava o itanju jer se veruje da, nakon to je nauilo vetinu itanja, potrebno je samo daje primenjuje. To je najvea greka, jer ono to je dete nauilo predstavlja samo prvu fazu itanja. Ostaviti dete u ovoj fazi, u kojoj ono ostaje sve do odraslog doba, umnogome lii na pretpostavku da kada beba jednom naui da puzi, to znai daje u potpunosti savladala proces kretanja! A jo uvek nije savladala hodanje, tranje, ples i srodne aktivnosti. Isto vai i za itanje. Ostavljeni smo da puzimo po podu, i sada je vreme da nauimo da hodamo, trimo i pleemo!

U naem jeziku ovo bi se, u nekoj meri, moglo odnositi na uenje latinice, s tim da se i u tom sluaju svako slovo uglavnom izgovara jednim glasom, to umnogome pojednostavljuje itanje, (prim, ur.)

RAZVOJ BRZOG ITANJA

Korene brzog itanja moemo nai na poetku XX veka kada je eksplozija publikacija zatrpala itae sa vie materijala nego to su oni bili sposobni da savladaju normalnom brzinom itanja. Najraniji kur sevi su, meutim, bili bazirani na informacijama iz prilino neoeki vanog izvora - Britanskog ratnog vazduhoplovstva. Taktiari vazduhoplovnih snaga su, tokom Prvog svetskog rata otkrili da, tokom letenja, odreeni broj pilota nije u stanju da razlikuje avione vidljive u daljini. U situacijama ivota ili smrti ovo je pred stavljalo ozbiljnu opasnost, i taktiari su reili da tome pronau lek. Razvili su aparat pod nazivom tahistoskop, koji je omoguavao da se na velikom ekranu, u razliitim vremenskim razmacima, u bljesku projektuju razne slike. Na poetku su se u bljescima pojavljivale prilino velike slike prijateljskih i neprijateljskih aviona u relativno dugom vremenskom periodu, da bi postepeno taj period bio skraivan, uz istovremeno smanjivanje veliine i promenu ugla prikazivanja slike. Na njihovo veliko iznenaenje, otkrili su da obukom, prosena osoba moe da razlikuje prikaze razliitih aviona, u veliini take, koji bijesnu na ekranu u samo jednoj petini stotinke sekunde. Razmiljajui da, ukoliko su oi u mogunosti da vide neto tako neverovatno brzo, i brzina itanja se oigledno moe popraviti, odluili su da ovu informaciju primene i na itanje. Koristei potpuno isti ureaj, prvo su na ekranu bljeskali jednu re prilino velikog formata na pet sekundi, postepeno smanjujui veliinu rei i skraujui duinu svakog bljeska. Doli su do toga da istovremeno bljeskaju po etiri rei u jednoj petini stotinke sekunde, i subjekti su i tada bili u mogunosti da ih proitaju. Kao posledica tih otkria, javili su se mnogi kursevi brzog itanja koji su se bazirali upravo na ovoj vrsti tahistoskopskog treninga.

U proeku, brzina itanja osobe penje se sa 200 rei u minutu na 400 rei u minutu. Na prvi pogled, ovo zvui sjajno: brzina itanja se udvostruuje! Meutim, ukoliko pogledate matematiku, postaje jasno daje neto drastino pogreno. Ukoliko je oko u stanju da prepozna slike (na primer, aviona ili rei) u jednoj petini stotinki sekunde, onda bi oeki vana brzina itanja u minutu trebalo da bude 60 sekundi 500 rei u sekundi = 30.000 rei (kraa knjiga) u minutu! Gde je nestalo preostalih 29.600 rei?! Ne shvatajui ovu injenicu, predavai su hrabro nastavili dalje. Njihov pristup je obino merio napredak studenata uz pomo grafikona koji je imao skalu od 100 do 400 rei u minutu, a svaki stupanj obuhvatao je po 10 rei u minutu (vidi sliku na sledeoj stranici). Uz redovnu vebu, najvei broj ljudi uspevao je da sa prosenih 200 rei u minutu doe do proeka od 400 rei u minutu, to predstavlja upravo razliku izmeu brzine itanja uenika u osnovnoj koli i studenta postdiplomskih studija, kao to je prikazano na strani 28. Uspeni polaznici tahistoskopskog treninga bili su preteno nezado voljni svojim rezultatima nakon zavrnog dela obuke koja je nosila naziv postdiplomsko itanje. Veina njih je izvestila da je, ubrzo nakon zavretka kursa, njihova brzina itanja spala na prethodni nivo. Ovo ponovo podsea na pad brzine itanja kod odraslog oveka nakon zavretka kolovanja (vidi stranu 28). Tek nedavno je otkriveno daje normalan opseg brzine itanje od otprilike 200 do 400 rei u minutu i da najvei broj ljudi naginje donjoj granici opsega. Uveana sposobnost itanja koja je primeena tokom trajanja tahistoskopskih kurseva u sutini nije imala mnogo veze s a obukom, ve je vie bila vezana za motivaciju polaznika koja je bila veoma visoka u periodu tih nekoliko nedelja, te su stoga bili u stanju da postignu najvii nivo normalnog opsega brzine itanja. Drugo objan jenje neuspeha ovog pristupa moe se nai u osnovnom pravilu opser -

vacije: da bi vae oko moglo neto da vidi jasno, mora biti mirno prilikom posmatranja.

Poslednjih nekoliko decenija

Iako se postepeno shvatalo da tahistoskop u sebi ne sadri princip razumevanja prilikom brzog itanja, tehnika je postala korisna kao jedan deo osnovnog treninga. Do 1960 - tih godina, istraivai - ukljuujui Amerikanku Evelin Vud - su poeli da otkrivaju da, uz adekvatan trening, oi mogu da naue da se pokreu bre, i da se razumevanje moe odrati i iznad barijere od 400 rei u minutu, koja je za brze itae predstavljala istu barijeru kao i pretravanje jedne milje u minutu za atletiare.

Brzina itanja (r/m)

Brzina itanja (r/m)

Individualni napredak adekvatni trening

Individualni Proseni napredak - napredak tahistoskopski tahistoskopski trening trening

Slika 3 a Tahistoskopski grafikon b Uporeivanje relativne efikasnosti tahistoskopskog treninga i prirodnih brzina itanja. (Vidi tekst sa prethodne strane.)

Poele su da niu razliite kole dinamikog itanja, i prosena brzina itanja poela je da se pribliava sledeoj velikoj barijeri - 1000 r/m. Podstaknute priama o javnim linostima koje su savladale brzo itanje, poput predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava, Dona F. Kenedija, kole dinamikog itanja su cvetale i granale se u razliite

varijante. Meu njima se nalo i foto - itanje, koje se jednostavno usredsreivalo na sposobnost oka da fotografie vee tampane po vrine od uobiajenih.

Ulazak u dvadeset prvi vek - itanje mozgom

Revolucionarno otkrie koje vam donosi ovo dopunjeno izdanje knjige Brzo itanje tie se injenice da ne itamo primarno oima, ve mozgom.

Ovo znaajno otkrie predstavlja osnovu za potpuno nov pristup ovom polju. U ovoj knjizi biete upoznati sa vebama koje e vam omoguiti da razvijete i vetine oka i vetine mozga, ime ete biti sposobni da ih kombinujete u jedan alat koji e od vas nainiti intelektualnog koman dosa.
TRENUTNI SVETSKI REKORDERI

U ovoj fazi vam brzine itanja o kojima emo govoriti mogu izgledati zapanjujue i potpuno nedostine. Ali nakon to zavrite ovu knjigu, stremiete ovim rekordima! Testovi brzog itanja primarno se baziraju na itanju romana. i talac treba da proita ceo roman to je bre mogue, a potom da odri govor pred ljudima koji su roman ve detaljno proitali. Govor treba da ukljuuje komentare o sledeim glavnim podrujima: likovi, ambijenti; zaplet; filozofija; simbolizam; nivo jezika; literarni stil; metafore; teme; istorijski kontekst. Trenutnih prvih deset najbrih itaa u svetu su: 1. Sin Adam 2. Kjetil Ganarson 3. Van da Nort 4. Kris van Ejken 5. Mitimna Kork 6. Luk van Hof 7. Majki J. Gelb 8. Sinamon Adam 9. Dejms Longvort 10. Frank van der Pol
w

SAD Norveka V. Britanija Holandija Holandija Holandija SAD SAD V. Britanija Holandija

3850 3050 3000 2520 2100 1906 1805 1782 1750 1560

r/m r/m r/m r/m r/m r/m r/m r/m r/m r/m

Ukoliko ste zainteresovani da se pridruite ovoj eliti brzih itaa, proitajte knjigu do kraja, uradite sve vebe date u njoj, ulanite se u internacionalni Brain Club, poaljite nam podatke o svojoj najveoj brzini do sada i obavezno se prijavite na godinji Svetski ampionat u brzom itanju. VAS POTENCIJAL ZA BRZO ITANJE Va potencijal da, u najmanju ruku, udvostruite trenutnu brzinu itanja i vremenom stignete do brzine od 1000 r/m, jednak je potencijalu prvih deset ljudi sa trenutne top liste. Svako od njih bio je ita koji je, poput vas i mene, bio nezadovoljan sopstvenom normalnom brzinom itanja i odluio je da uloi vreme i napor u razvoj ove najmonije ljudske vetine. Ova knjiga prua vam izvanrednu ansu da sledite njihov primer!
REZIME

1. Dve osnovne tehnike uenja dece da itaju su foniki metod i metod prepoznavanja. 2. Ti metodi dovode nas samo do prve laze itanja. 3. Brzo itanje nastalo je razvojem vebi brze percepcije od strane Britanskog ratnog vazduhoplovstva. Tahistoskopski metod omo guio je ljudima da udvostrue svoju brzinu itanja, ali je esto nakon nekoliko nedelja dolazilo do pada na prethodnu brzinu. 4. kole dinamikog itanja probile su barijeru od 400 rei u minutu. 5. Sada znamo da itanje, u stvari, obavlja na mozak. 6. Prvih deset najbrih itaa u svetu itaju brzinom od 1500 do 3850 r/m. 7. Va potencijal za napredovanje jednak je njihovom!
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Brzo, za manje od pet minuta, pregledajte sve to ste do sada proitali u ovoj knjizi.

2. Proverite svoje ciljeve brzine itanja, i u skladu sa onim to ste proitali u ovom poglavlju promenite ih ukoliko elite. 3. Proverite za koji datum ste u rokovniku zakazali sledeu vebu brzog itanja. 4. Provedite jedan minut u kratkom pregledu sledeeg poglavlja. UVOD U SLEDEE POGLAVLJE Poto ste odredili sopstvene ciljeve i upoznali se sa istorijatom brzog itanja, spremni ste da preete na definisanje oblasti u kojoj ete postati ekspert.

Ill

itanje nova definicija

Definicija predstavlja saputnika jasnosti; jasnost predstavlja vodia ka naim ciljevima.
UVOD

Upitajte sebe staje to itanje i napiite svoju definiciju u prostoru ispod:

Sada je uporedite sa uobiajenim definicijama, kao to su: itanje je razumevanje onoga to je autor hteo da kae, itanje je prijem pisane rei ili itanje je asimilacija tampane informacije".

Svaka od ovih standardnih definicija pokriva samo deo procesa. Tana definicija mora ukljuivati potpun opseg vetina itanja. Tree poglavlje deflnie itanje na nov nain koji vam omoguava da razvijete svoje vetine itanja.
ITANJE - NOVA DEFINICIJA

itanje je, u sutini, sedmodelni proces koji se sastoji iz sledeih koraka:

1. Prepoznavanje

Vae znanje alfabetskih simbola. Ovaj korak se odigrava trenutak pre poetka fizikog itanja. 2. Asimilacija Fiziki proces pomou koga se svetlost odbija od rei; potom je prihvata oko; a zatim se, preko optikog nerva, prenosi do mozga.
3. Intro-integracija

Ekvivalent osnovnom razumevanju, tie se povezivanja svih delova proitanih informacija i njihovih odreenih delova.
4. Ekstra integracija

Proces u okviru kog sve svoje prethodno znanje uklapate u ono to itate, pravite odreene veze, analizirate, kritikujete, procenjujete, oda - birate i odbacujete.
5. Zadravanje

Osnovno skladitenje informacija. Najvei broj itaa doiveo je da, ulazei na ispit, ne moe prizvati ranije uskladitene" informacije, da bi ih se setio nakon to iz prostorije izae! Skladitenje, stoga, nije dovoljno, i njega mora pratiti priseanj e.
6. Priseanje

Sposobnost izvlaenja" potrebnih informacija iz skladita", u vreme kada su one potrebne.

7. Komunikacija

Upotreba informacija do koje dolazi odmah ili u jednom trenutku u budunosti. Pod komunikacijom se podrazumeva i pisana i govorna, kao i reprezentativna, ukljuujui umetnost, ples i druge forme kreativnog izraavanja. Ona takoe ukljuuje vitalno vanu i esto zanemarenu ljudsku funk ciju: razmiljanje! Razmiljanje predstavlja neprestanu ekstra - integraciju. U svetlu ove definicije, moe se videti da se sa uobiajenim pro blemima itanja i uenja (v. okvir na sledeoj strani) prvi put datim u knjizi Koristite obe hemisfere mozga i mnogim drugim optim pro blemima uenja navedenim u ovoj knjizi (u XI poglavlju), moe izai na kraj ukoliko je osoba koja ita nauila da prepoznaje tampu i da asimilira, razume, shvati, zadri, priseti se i komunicira proitano. vid umor priseanje brzina razume vanje vreme koliina okruenj e beleenje zadravanj e starost strah
REZIME

lenjost dosada zainteresovanost analiza kriticizam motivacija zahvalnost organizacija skretanje unazad

nestrpljivost renik subvokalizacija tipografija literarni stil selekcija odbacivanje koncentracija vraanje unazad

1. itanje je proces koji se sastoji od vie nivoa. 2. Ako elite da postanete eilkasni u brzom itanju, morate razviti sve te

nivoe.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Rangirajte svaki od ovih sedam koraka na osnovu onoga to vi smatrate daje najvanije da razvijete kod sebe. 2. Sa spiska problema u itanju, identifikujte one koje i sami imate i koje ete eliminisati. 3. Pregledajte kompletan naredni segment za manje od pet minuta.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Stekli ste osnovna znanja. Sada je pred vama Drugi segment: Vae udesne oi, u kojem ete istraiti i vebati najudesnije ,,kamere u znanom univerzumu.

Vae udesne oi
Drugi segment:

IV

Uspostavljanje kontrole nad pokretima oka unapreenje brzine i razumevanja

Vae oko je najudesniji optiki instrument poznat oveku, s kojim se

ne mogu uporediti ak ni najnapredniji teleskopi i mikroskopi. Priroda ovog udesnog instrumenta moe se razumeti i, potom, kontrolisati i koristiti za sopstvenu dobrobit.
UVOD

U ovom poglavlju otkrivamo neke neverovatne injenice o oima, istraujemo nain na koji se nae oi stvarno pokreu dok itate, i uvodimo vas u pet novih naina trenutnog poveanja brzine itanja i razumevanja.
UDESNE INJENICE O NAIM OIMA

Vae oi predstavljaju jedno od uda univerzuma! Uzmite u obzir sledee udesene injenice:
Svako vae oko sadri oko 130 miliona svetlosnih prijemnika. Svaki svetlosni prijemnik moe da primi najmanje pet fotona (estica svetlosne energije) u sekundi. Vae oi razlikuju vie od deset miliona razliitih boja. Harmonino saraujui, vai neverovatni svetlosni prijemnici mogu, za manje od sekunde, dekodirati scenu koja sadri milijarde delia

informacija, i to sa izvanrednom fotografskom tanou.

CERN laboratorija iz vajcarske procenila je da bi izgradnja

maine, koja bi mogla dostii neverovatnu sofisticiranost oka, kotala 68 miliona dolara. Ista laboratorija takoe istie da bi ovo oko" bilo relativno statino i da bi bilo veliko skoro kao jedna kua.

Varijacije u veliini enice

Ve izvesno vreme se zna da enice prilagoavaju svoju veliinu u skladu sa intenzitetom svetlosti i blizinom predmeta. Sto je svetlost veeg intenziteta, a predmet blii, to su enice manje.
W

Zapadni naunici su nedavno otkrili da veliina enice takoe varira u odnosu na emocije i da e se, ukoliko se naete pred prizorom koji vas naroito zanima (poput privlane osobe suprotnog pola), veliina vaih enica automatski poveati. Takve promene su male, ali se paljivim posmatranjem mogu primetiti. Kineski trgovci adom odavno su svesni ove injenice. Dok predstavljaju robu muterijama, trgovci naroitu panju posveuju njihovim oima, vrebajui uveanje njihovih enica. Kada primete to uveanje, znaju da se kupac ,,upecao i shodno tome odreuju cenu. Ukoliko ste zainteresovani za neto, vae enice e se rairiti prima jui veu koliinu svetlosti. Drugim reima, to ste vie zainteresovani, to va mozak vie razmie zavese iza vaih oiju, doputajui sebi (i vama!) da, bez suvinog napora, primite vie podataka u sekundi.

Oi na temenu
Fenomenalno kompleksni prizori koje dekodiraju svetlosni prijemnici vaih enica potom se alju preko optikog nerva (vidi prikaz 11) i prenose u deo vaeg mozga koji je zaduen za vid - ocipitalno podruje. Ocipitalno podruje, paradoksalno, nije smeteno odmah iza oiju, ve na zadnjem del u glave. Nije ni udo to za osobu koja veoma dobro primeuje stvari oko sebe kaemo da ima oi na temenu! Ovo ocipitalno podruje mozga, u stvari, obavlja itanje tako to

usmerava oi da prelaze preko stranice u potrazi za informacijom za koju je zainteresovan va mozak. Ovo znanje stvara osnovu za revolucionarni pristup brzom itanju koji e biti objanjen u narednih nekoliko poglavlja. Znajui ove udesne nove injenice o oima, postaje jasno da tradicionalne navike i brzine itanja jesu proizvod pogrene obuke i korienja; i da, ukoliko ispravno shvatimo svoje oi i uvebamo ih, njihove funkcije e se znaajno poboljati.
KAKO VAE OI STVARNO ITAJU?

Odgovor glasi: oi prave male i prilino redovne skokove. Ti skokovi utiu na to da oko pree sa jedne fiksacione take na drugu, a ta taka obino obuhvata vie od jedne rei. Moemo, dakle, rei da oko uopte ne klizi po stranici. Umesto toga, ono se kree u malim skokovima s leva na desno, pauzirajui na trenutke kako bi primilo re ili dve pre nego to nastavi dalje i ponovi ceo proces, (vidi sliku 4a, strana 45). Dok se oko kree i pravi pauze na ovaj nain, informacije se apsorbuju samo tokom pauza. Te pauze oduzimaju najvei deo vremena. I, dok svaka pauza moe trajati izmeu etvrtine sekunde i sekunde i po, mogue je odmah poboljati brzinu itanja provodei manje vremena na svakoj pauzi. Slika 4b prikazuje pokrete oka veoma loeg itaa. Ovaj ita pravi dvostruko vie pauza ili fiksacija, kako se one obino nazivaju, nego to je to neophodno za dobro razumevanje teksta. Viak pauza nastaje zato to spor ita esto ,,preiitava rei, ponekad se vraajui i po tri mesta unazad kako bi bio siguran da je ispravno razumeo tekst. Ove navike skretanja unazad (nesvesno vraanje unazad na rei koje su ve proitane) i vraanja nazad (svesno vraanje unazad na rei koje ita smatra proputenim ili pogreno shvaenim) kao posledicu imaju preveliki broj fiksacija kod loeg itaa. Istraivanje je pokazalo da su itai, u 80% sluajeva kada im nije bilo

dozvoljeno da skreu ili se vraaju unazad, otkrili d a j e njihovo oko primilo informaciju i d a j e oni apsorbuju tokom itanja narednih nekoliko fraza. Osoba koja brzo ita veoma retko se preputa ovim nepotrebnim ponavljanjima koja drastino smanjuju brzinu kod sporih itaa. Ukoliko svako skretanje ili vraanje unazad oduzima priblino sekundu, a ita im pribegava samo dvaput u svakom redu, onda on na prosenoj stranici od 40 redova gubi jedan minut i dvadeset sekundi. Na normalnoj knjizi od 300 stranica on gubi jedan minut i 20 sekundi 300 stranica = 400 minuta = 6 sati i 40 minuta (a to ne utie na razumevanje)!

Fiksacije

Rei

Slika 4a

Vraanje ili skretanje unazad

fesecee fcassfcssS <35ess5 E5'? Bsses^ e$5ss*eri 8cs ep$e@s

Dijagram osnovnih pokreta oka prilikom itanja.

S/ifar 4b dijagram pokreta oka kod loeg itaa.

- v ------ '

Grupe zahvaenih rei

S/z/rtf 4c Dijagram pokreta oka kod dobrog itaa.

OSOBA KOJA BRZO ITA

Slika 4c prikazuje da ita koji brzo ita, osim to niti skree" niti se vraa unazad, takoe pravi i vee skokove, odnosno ne prima samo jednu re po fiksaciji, ve tri, etiri ili pet.

Ukoliko, za trenutak, pretpostavimo da svaka fiksacija traje jednako vreme i odredimo da proek tog vremena iznosi pola sekunde po fiksaciji, dobijamo interesantan rezultat. U normalnom redu koji u sebi ima 12 rei, lo ita e, fiksirajui jednu po jednu re i skreui" i vraajui" se unazad dva puta, potroiti '/2 + /2 + /2 + 2 + V2 + V2 + '/2+ + /2 + '/2 + '/2 + V2 + I /2 + '/2 = 7 sekundi; osoba koja brzo ita, fiksirajui tri do etiri rei odjednom i ne skreui niti se vraajui unazad, potroi e V2 + V2 + V2 + V2 = 2 sekunde. Osoba koja brzo ita uspela je da, samo manj im promenama u okviru mehanizma oka, nadmai osobu koja sporo ita za itavih 350%!

Razumevanje
Ali ekajte malo", kaete vi. Oduvek su mi govorili da, radi dobrog razumevanja, moram itati polako i paljivo. Svakako da u uveanjem svoje brzine umanjiti svoje razumevanje?" Ova pretpostavka zvui logino, ali jedno malo istraivanje moe vam pokazati daje ona potpuno netana. Istraivanje sve vie potvruje da to bre itate, to bolje razumete proitano. Da biste to i sami proverili, proitajte sledeu reenicu tano onako kako je ona i prikazana, primajui je polako i paljivo" u cilju maksi malnog razumevanja:
Otkri veno je da je brzo ita nje bo Ije za razum evanje od spor og ita nja.

Teko vam je? Naravno! Va mozak nije napravljen da ita tako tragino sporim ritmom. Sporo i paljivo itanje ohrabruje mozak da ita sve sporije, sa sve manjim razumevanjem i sve veom agonijom. Sada pogledajte sledeu reenicu, ovaj put itajui rei po grupama:
Otkriveno je da ljudski mozak uz pomo oiju mnogo lake prima informacije kada su informacije prigodno grupisane u skupove sa znaenjem.

Va mozak mnogo lagodnije radi pri brzinama od 400 r/m i vie (interesantno je primetiti da brzina koju najvei broj ljudi, prilikom procene sopstvene brzine itanja, postie uz podvlaenje redova prstom pri itanju iznosi upravo 400 r/m ili vie). Poveanje brzine tako automatski vodi ka uveanju razumevanja. Razlog za to lei u injenici da su informacije organizovane u skupove sa znaenjem koje va mozak odmah prihvata. Ova uveana sposobnost razumevanja zauzvrat poboljava pamenje, jer se i memorija zasniva na sposobnosti vaeg mozga da informacije organizuje u skupove sa znaenjem. Va prvi zadatak e, stoga, biti rad na eliminaciji loih navika skretanja i vraanja unazad, i fiksacije isuvie malog broja rei odjed nom. Kao dodatak oslobaanju od ovih loih navika, postoji i etvrti vaan nain uveanja vae brzine. Ukoliko je normalno trajanje jedne vae fiksacije jedan sekund, a vi moete smanjiti trajanje fiksacije na pola sekunde po fiksaci ji (to bi trebalo da bude lako, ako imate na umu da vae oko moe primiti informaciju za jednu petinu stotinke sekunde), onda ete udvostruiti brzinu itanja.
PRVA VEBA PERCEPCIJE

Veba koja sledi osmiljena je kako bi vam pomogla da postignete krae trajanje fiksacija i primite vie informacija prilikom svake od njih. To bi trebalo da povea vae samopouzdanje i motivaciju neophodne za eliminaciju skretanja i vraanja unazad. Takoe e vas ohrabriti da, pri jednom pogledu, unesete vie informacija. Veba je osmiljena tako da odgovara i levorukim i desnorukim osobama. Koristite neki papir kako biste pokrili brojeve. Svaki broj otkrijte to je krae mogue, ne doputajui sebi da ga vidite na due od delia sekunde. Cim ga otkrijete, odmah ga ponovo pokrijte. Potom na prostoru pored broja napiite koji broj mislite da ste videli i

proverite da li ste bili u pravu ili ne. Preite na sledei broj i radite kolonu po kolonu, ponavljajui ovaj proces sve dok ne zavrite stranicu. Otkriete da veba u nastavku postaje sve izazovnija, jer se broj cifara u brojevima postepeno uveava. Ukoliko uspete da doete do kraja estocifrenih brojeva sa samo nekoliko greaka, to znai da ste vebu uradili veoma dobro. Otkriete da ete, vebom, biti u stanju da tano prepoznate esto cifren broj samo nakon jednog bljeska, i to e vam uveati samo pouzdanje da, prilikom itanja, odjednom primate po dve ili vie rei. Brojevi koji slede imaju sasvim dovoljno primera u svojoj grupi kako bi oku i mozgu dozvolili da se naviknu na jedan nivopre nego to preete na sledei. _________ 26 ___________ _________ 74 ___________ _________ 82 ___________ _________ 91 ___________ _________ 22 ___________ _________ 35 ___________ _________ 66 ___________ 25 __________ _________ 46 ___________ _________ 13 ___________ _________ 72 ___________ _________ 20 ___________ _________ 50 ___________ _________ 23 ___________ _________ 40 ___________ _________ 96 ___________ _________ 77 ___________ _________ 45 ___________ _________ 21 ___________ ________ 53 ___________ ________ 79 ___________ ________ 63 ___________ ________ 73 ___________ ________ 53 ___________ ________ 29 ___________ ________ 24 ___________ ________ ______________ 31 ________ 02 ___________ ________ 85 ___________ ________ 43 ___________ ________ 67 ___________ ________ 76 ___________ ________ 06 ___________ ________ 28 ___________ ________ 88 ___________ ________ 84 ___________ ________ 15 ___________ ________ 60 ___________

_________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________

83 ___________ 99 ___________ 58 ___________ 18 ___________ 277 __________ 833 __________ 013 __________ 736 __________ 226 __________ 129 __________ 903 __________ 271 __________ 736 813 __________ 413 __________ 908 __________ 862 __________ 832 __________ 864 __________ 865 __________ 837 __________ 747 __________ 109 __________ 251 __________ 982 __________ 825 __________ 211 __________ 267 __________ 837 __________ 108 __________

________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________

49 ___________ 78 ____________ 87 ___________ 03 ___________ 864 __________ 825 __________ 953 __________ 425 __________ 736 __________ 490 __________ 363 __________ 646 __________ 726 411 __________ 361 __________ 058 __________ 864' __________ 956 __________ 525 __________ 737 __________ 635 __________ 737 __________ 107 __________ 747 __________ 837 __________ 215 __________ 847 __________ 880 __________ 626 __________ 103 __________

_________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________ _________

411 __________ 716 __________ 975 __________ 779 __________ 744 __________ 764 __________ 216 ___________ 077 ___________ 865 ___________ 877 ___________ 755 ___________ 866 ___________ 199 ___________ 8638 __________ 7875 __________ 1178 __________ 2277 __________ 7426

________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________

217 __________ 870 __________ 544 __________ 656 __________ 458 __________ 168 __________ 562 __________ 641 __________ 655 __________ 668 ___________ 302 ___________ 110 ___________ 617 __________ 7475 __________ 7356 _________ 1088 _________ 2436 _________ 8656

7655 7777 5433 7657 9880 8612 9871 8766 3777 7544 1074 7654 8764 5325 6423 0653 8644 6118 7703 5423 8762 8277 7272 0177 8767 7654 6511 1075 9841 3753

6423 6555 6545 5433 8702 0188 0677 3343 2244 7702 7653 7623 5433 6543 7056 8765 7655 1154 8674 7534 5734 7374 8862 1761 2345 5433 6531 7120 1106 2754 1173

76542 _________ 75252 _________ 19866 _________ 44904 _________ 37621 __________ 95412 _________ 95339 _________ 15155 _________ 85369 _________ 36438 _________ 47721 _________ 76201 _________ 51915 _________ 68224 _________ 01678 _________ 82102 _________ 44627 __________ 50664 _________ 27392 _________ 99266 _________ 56439 _________ 14733 _________ 38657 _________ 63644 _________ 30080 _________ 17533 _________ 16843 _________ 93867 __________ 84611 _________ 12548 _________ 62938 _________

_____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________ _____________

46533 64322 98011 66255 64533 27549 86422 08436 18643 74323 52741 79285 29477 13655 29371 35727 64652 45610 82547 21420 47539 49763 95079 91637 26091 14161 08222 49653 42983 60258 46104

47250 _________ _____________ 51252 52952 _________ _____________ 83704 07650 _________ _____________ 15733 29332 62969

345783 201896 456782 569832 387513 984764 298436 090769 954137 759484 656892 332558 476831 219575 857393 386280 619474 219575 487615 764973 114874 576330 657894 349715 496511 392588 567682 284191 767936 432615 816155

987104 916846 376520 238755 452876 045018 112785 234743 564220 887632 876926 031410 517195 376490 438753 875316 219564 376982 085377 387520 978564 103866 984372 769103 041673 643192 638726 116794 436795 998665

342988 865014 987655 765839 965411 356794 763297 090808 578392 578343 013677 284680 998577 334877 876653 189568 987564 958747 836753 001579 378696 276460 287655 765844

478902 543790 037686 258765 423699 175894 538722 443245 121377 987532 467832 538763 105790 857644 664893 356543 467558 465379 556794 567833 189696 354673 801568 968477

Sada preite na drugi test - Umetnost. Primenite sve to ste nauili u ovom poglavlju, eliminiite skretanje i vraanje unazad, neka vam fiksacije traju krae i fiksirajte vee grupe rei odjednom. Ukljuite topericu im ponete itanje i zaustavite je istog trenutka kada pre stanete sa itanjem.

Pravilo plus jedan

Pravilo plus jedan" jednostavno glasi: kad god svesno pokuate da itate bre, neka vam cilj bude da itate najmanje jednu re u minutu bre nego to je iznosila vaa prethodna brzina. Na taj nain neete nepotrebno optereivati sebe, a esto ete otkriti da vam se brzina

uveala za deset ili vie rei u minutu, ime ete postii svoj cilj, to vodi uveanju samopouzdanja i sve brem i efikasnijem itanju. Tokom testa koj i sledi i svakog narednog testa, usvoj ite pravilo plus deset, to jest neka vam cilj bude da svoju brzinu uveate za deset rei u minutu.

DRUGI TEST - Umetnost - od primitivne do hrianske

Uvod
Umetnost je jedan od najdubljih izraza ljudskog mozga. Od poetka istorije, um koji vodi ruku i etkicu, bio je uposlen u jednoj od najsuptilnijih i najkomplikovanijih formi analize i izraavanja koji se mogu zamisliti. Sledei segmenti govore o onome to smatram jednim od najuzbudljivijih perioda istorije umetnosti.

Primitivna umetnost
Sva umetnost vodi poreklo iz praistorijskog vremena, ali predstave ivotinja useene na slonovai i kostima, ili nacrtane i naslikane na
V

zidovima i svodovima peina u sevemoj Spaniji i junoj Francuskoj, jo uvek izazivaju uenje zbog svoje izuzetne moi i utiska moder nosti. Mnoga remek - dela proizvedena su izmeu petog i prvog mileni juma pre nove ere. Ono to primeujemo na njihovim fotografijama ili kopijama je: nain na koji su umetnici odabirali i naglaavali osnovne karakteristike ivotinja - mamuta i bizona, jelena, divljih svinja i divljih konja; primetno poznavanje anatomije; i vetinu kojom su preneli telesne proporcije i snane pokrete ivotinja koristei tek malo crne i crvene ilovae. Postoje slike i crtei ljudi koji su mnogo kasnije iveli slinim ivotom, a koji se mogu uporediti sa ovima. Tako su afriki Bumani u stenovitim skrovitima ostavili crtee ivotinja koji su jednako lepi kao i crtei prvih evropskih umetnika, a slini su im i po stilu, iako su neki od njih raeni tek u devetnaestom veku. U novoj fazi civilizacije, lov je

postao manje vaan, a drutveni ivot poprima odreeniju formu. Dolazi do usavravanja alata od kamena i bronze, razvija se grnarstvo i tkanje i, uz razvoj poljoprivrede, pojavljuju se razliiti rituali i cere monije koji sadre te elemente. Tipino primitivno drutvo, kakvo jo ponegde postoji (npr. u Polineziji), u najveoj meri se bave umetnou u vezi sa osnovnom religijom. Rezbarija i skulptura po vanosti preva zilaze slikanje: smatra se da trodimenzionalni idol mnogo impresivnije predstavlja sile za koje se smatra da utiu na primitivni ivot. Slikanje i crtanje postaju nizovi znakova i simbola.

Drevni mediteranski svet

Slikanje i crtanje u drevnom mediteranskom svetu ima tri aspekta. Postoji slikanje na zidu sa jasnim konturama i ujednaenim bojama, to predstavlja tehniku nalik na tehniku nekih modernih postera. Drevni Egipani koristili su je u eksterijerima svojih hramova: otro definisani reljefi sa jakim konturama i svetlim bojama. Veina sauvanih egipat skih slika pronaena je na zidovima grobnica, ukljuujui scene iz ivota preminulih. Odreena umetnika pravila se redovno koriste. Na primer, muke figure obojene su crvenom ilovaom, a enske utom; glava i noge su uvek u profilu, bez obzira na koju stranu je okrenuto telo. Veliki kvalitet predstavlja ivopisna opservacija umetnika pri likom slikanja scena banketa i plesa ili pecanja i plovidbe Nilom. Slike na zidu Minoja sa Krita otkrivene u palati Knosos, po svojoj jasnoi, ujednaenim bojama i jakim crtama, mogu se povezati sa egipatskim, iako su po karakteru potpuno drugaije. Oslikana grnarija drevne Grke prua, u neku ruku, drugi primer ovih umetnikih tradicija. Muka figura je mrana, a enska svetla; a crte koje uobliavaju telo su veoma vane. Grki slikari vaza (koji su esto potpisivali svoje olje i vaze) mogu se prouavati kao briljantni tehniki crtai sa izvrsnim smislom za linije i siluete. U klasinom periodu, meutim, umetnost slikanja vaza prestala je da zauzima znaajno mesto i tu nailazimo na prve tragove slika u

modernom smislu rei, iako se naa ideja o njima, naalost, ne bazira na autentinim radovima lagendamih majstora, Zeuksa i Apelesa, ve na kopijama grkih slika otkrivenim u iskopinama rimskih gradova, Pompeji i Herkulanumu. Jasno je, meutim, da su grki slikari umetnosti davali prostor i karakter o kojima Egipani i Kriani nisu ni sanjali. Njihov rad vie nije bio ujednaen, ve je bio razliite svetlosti i osenen. Grci su osmislili dramatine kompozicije; bili su zainteresovani za problem davanja individualnog karaktera i izraza svojim likovima u vidu izraza lica i gestikulacije. Grko - rimski radovi koji su ukraavali vile bogatih Rimljana u prvom veku nae ere daju nam primere pejzaa (dotada nepozna

tih) i prouavanja mirnog ivota. To su bili prethodnici kasnijeg razvoja slikarstva u Italiji.

Vizantijska umetnost
Raspad Rimskog carstva, uspostavljanje novog Rima u bivem Vizantu (Konstantinopolj) i pojava hrianstva kao univerzalne vere Zapada, dali su slikanju novi karakter, duh i cilj. Hrianska religija postala je
V

tema umetnika. Sirio se formalni stil, sada poznat kao Vizantijski, koji je sluio izraavanju ozbiljnosti i rituala. Konstantinopolj je imao mnogo veza sa Istokom, iji se uticaji vide u upotrebi obilja boja i geometrijskih ema. Najvei trijumfi vizantijske slikarske umetnosti dostignuti su u mozaicima koji su se koristili kao dekoracija zidova ili unutranjih delova kupola vizantijskih crkava. Druge forme bile su, pre svega, ikone, slike Hrista i Bogorodice, predstavljenih zajedno, to je samo po sebi ukazivalo na nepromenjivu prirodu vere; i, na drugom mestu, iluminacija jevanelja i liturgija na slikama i zlatnim listiima. Stil je isti kao i kod ikona. Vizantija je ostala nedirnuta, napredna i ista punih 1100 godina nakon svog osnivanja u etvrtom veku nae ere, tako da mnoga dela koja su po mnogo emu slina, mogu imati veoma razliite datume nastanka. Sfera vizantijske umetnosti poklapa se sa sferom uticaja Vizantijskog carstva: istonih obala mediterana, Grke i grkih ostrva. Donekle je prenesena i na zapad, usled putovanja vizantijskih misonara i zanatlija. Stil uvenog irskog rukopisa iz osmog veka, Knjige Kela ima veze sa rukopisima istonog Mediterana. Italijanski gradovi Fi renca, Sijena i Piza imale su vizantijsku tradiciju, iji je kraj oznaen

sVikama Uimabua u Firenci i Duija u Sijen'i u trinaestom veicu. \ 3 istonoj Evropi, na mestu dananje Hrvatske nalazile su se ptelepe vizantijske slike na zidu od dvanaestog do etrnaestog veka. Grki slikari su uveli ikone u Rusiju i Ruski umetnik Andrej Rubljov (1360 -

1430) razvio je taj stil do velianstvenog nivoa. Do esnaestog veka, Krit je ostao centar i na slikama E1 Greka (1545 - 1614) jo uvek ima tragova vizantijske tradicije. Ranohrianska umetnost na Zapadu I na Istoku i na Zapadu, ranohrianska umetnost obino je izbegavala realistine prikaze ljudskih likova koji su bili tema klasine umetnosti. Ta umetnost, ipak, nije bila gruba i nesavrena, ve u veoj meri duhovna i apstraktna, u smislu odvojenosti od obinog sveta; i, sa ove take gledita, danas se vrednuje s mnogo vie blagonaklonosti nego ranije. Ranohrianska umetnost na Zapadu ima kompleksnu istoriju. Nastala je pratei grko - rimsku tradiciju, kao, na primer, na slikama naenim u rimskim katakombama. Potom je modifikovana lokalnim karakterom razliitih oblasti na kojima se Rimsko carstvo prostiralo. Na nju je uticala religijska i trgovaka povezanost sa Istonim carstvom. Dugo vremena je monaka umetnost iluminacije rukopisa predstavljala glavni oblik slikarske umetnosti, kako u Keltskoj i Anglosaksonskoj Britaniji tako i u carstvu Karla Velikog. Dve stvari su postepeno postajale jasne: hrianstvo je bila jedina ujediniteljska i obrazovna sila Evrope; a slike su predstavljale osnovno sredstvo efikasnog i univerzalnog prenosa poruke ljudima koji su govorili razliitim jezicima ili nisu znali da itaju i piu. Sa poetkom perioda izgradnji crkava, koji je poeo u jedanaestom veku, dolo je do razvoja internacionalnog zapadnjakog stila poznatog kao romanika. Njegov najvei proizvod bile su slike na zidovima crkava. Radei na velikim povrinama, slikari su razvili grandiozan i jednostavan stil.

Moderna i druga umetnost

Francuski umetnik Sezan, poznat kao otac moderne umetnosti, odveo je umetnost korak dalje. Njega je primamo interesovalo ne ta vidi, ve kako vidi. Stoga je poeo da istrauje nain na koji se svetio odbija od predmeta i dolazi do ljudskog oka i mozga. On bi posmatrao predmete i na svojim platnima slikao samo male povrine svetla i boje koje je video,

postepeno gradei sliku - umnogome nalik na slagalicu - sve dok se ne bi pojavio pravi prizor. Iz Sezanovih dela razvila se kompletna kola kubizma, u kojoj umetnici nisu slikali samo povrine svetla, ve i ono ega su se seali da su videli iz razliitih perspektiva. Tako je ljudski lik, u oku umetnika, mogao postati kompozicija viena iz svih uglova. Na taj nain su njihove slike postale prizori iz uma, a ne jednostavni prizori iz stvarnosti. Umetnici poput Vasilija Kandinskog i Lorejn Gil jo su dublje istraivali ono to vidimo i nain na koji vidimo, ispitujui odnos izmeu boje i boje; linije i linije; i linije i boje. U dvadeset prvom veku verovatno je da emo biti svedoci razvoja novih teorija umetnosti koje e je u veoj meri povezati sa matematikom, fizikom i svim drugim naukama.

Zaustavite svoju topericu

Vreme: ________ minuta Sada izraunajte svoju brzinu itanja u reima u minutu (r/m) tako to ete jednostavno broj rei u ovom tekstu (u ovom sluaju 1357) podeliti sa vremenom (u minutima) koje vam je bilo potrebno da ga proitate.

Formula brzog itanja:

, , . broj rei u tekstu reci u minutu (r / m) = --------- --------------vreme

Kada zavrite raunanje, upiite broj u r/m na crti na kraju ovog pasusa, kao i u tabelu napretka i grafikon napretka na kraju knjige. Rei u minutu: ______
DRUGI TEST: RAZUMEVANJE

1. Sve umetnosti potiu iz: a) Afrike b) praistorijskog doba c) ranog gvozdenog doba d) Delte Nila 2. Koliko znamo, prva umetnika ,,remek - dela napravljena su izmeu: a) 100.000 i 50.000 god. p. n. e. b) 50.000 i 40.000 god. p. n. e. c) 40.000 i 10.000 god. p. n. e. d) 10.000 i 5.000 god. p. n. e.

3. Afriki Bumani, za razliku od peinskog oveka, nisu pokazivali veliko interesovanje za ivotinje. Tano/Pogreno 4. Tipino primitivno drutvo u najveoj meri je u umetnosti zaintere sovano za: a) slikanje b) lov c) religiju d) rat 5. Drevne Mediteranske slike na zidu poznate su po: a) finim konturama i bljetavim bojama b) finim konturama, ujednaenim bojama c) jasnim konturama, bljetavim bojama d) jasnim konturama, ujednaenim bojama 6. Na egipatskim slikama na zidovima grobnica, enske figure su obino obojene u: a) b) c) oker uto braon

d) crveno 7. Prvi trag slika u modemom smislu baziran je na: a) autentinim radovima Zeuksa i Apelesa b) velikih grkih slikara vaza c) kopijama grkih slika naenih u iskopinama Pompeje i Herkulanuma d) Italijanskoj renesansi 8. prvi primeri pejzaa naeni su: a) prilikom iskopavanja Grkih gradova b) u egipatskim grobnicama

c) u vilama bogatih Rimljana d) u radovima Kriana 9. U vizantijskoj umetnosti, glavna tema umetnika bilo je hrianstvo. Tano/Pogreno 10. Veliki trijumf vizantijske slikarske umetnosti dostignut je u: a) mozaiku b) vazama c) tepisima d) slikama trijumfa vizantijskog carstva 11. Ikona je bila stalno prisutna u vizantijskoj umetnosti. Tano/Pogreno 12. Vizantijska kola umetnosti trajala je otprilike: a) 110 godina b) 500 godina c) 1000 godina d) 1100 godina 13. Ranohrianska umetnost je: a) kopirala klasinu umetnost b) izbegavala realistine opise ljudskih likova c) uveala predstavljanje ljudskih likova d) nije bila zainteresovana za ljudske likove 14. Otac modeme umetnosti je: a) Gil b) E1 Greko c) Sezan d) Pikaso Proverite odgovore na kraju knjige. Potom rezultat podelite na 15, pomnoite sa sto i dobiete procenat razumevanja. Rezultat razumevanja ______ od 15 <

% Sada svoj rezultat upiite u tabelu napretka i grafikon napretka na kraju knjige.
_______________________

REZIME

1. Vae oi itaju u pauzama, ili fiksacijama, koje iznose od etvrtine sekunde do sekunde i po. 2. Sporiji ita po jednoj fiksaciji prima u proeku jednu re. 3. Prosena osoba koja brzo ita po jednoj fiksaciji prima po tri do pet rei. 4. Skretanje i vraanje unazad su nepotrebni. 5. Sporo i paljivo itanje loe utie na razumevanje. 6. Bre itanje rei okupljene u skupove sa znaenjem, poboljava razumevanje.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Smanjite broj skretanja i vraanja unazad. itajte samo unapred. 2. Skratite vreme koje posveujete svakoj fiksaciji.
V

3. itajte rei u velikim skupovima koji imaju znaenje. 4. 5. 6. 7. Ostanite usredsreeni. Uveajte svoju motivaciju. U blioj budunosti ponovite prvu vebu percepcije. Brzo pregledajte peto poglavlje.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Poto smo zavrili prvo vano poglavlje vezano za poboljanje mehanike vaih oiju, jasno je da se, uz neka osnovna znanja, moe postii neobino veliko poveanje brzine itanja. Ovo je prvo od etiri takva poglavlja, a svako od njih e vam omoguiti da napravite slina drastina poboljanja. Pre nego to preemo na preostala tri, neophodno je da svojim oima i mozgu obezbedite uslove za itanje koji e ohrabriti

va uspeh. To je predmet sledeeg poglavlja.

V Idealni spoljanji i unutranji uslovi za brzo itanje

Dobri unutranji uslovi delovae sinergistiki (1 + 1 =2, 3, 5...+) so dobrim spoljanjim uslovima, to e dovesti do jo boljeg efekta. Loi unutranji uslovi e, slino tome, sinergistiki re- agovati sa loim spoljanjim uslovima, ime bi se stvorio jo gori efekat. Od izuzetne je vanosti razumeti ovaj princip, i primenjivati prvu od ove dve formule.
UVOD

Peto poglavlje sagledava naine na koje moete uveati brzinu itanja i razumevanje stvaranjem ispravnih spoljanjih uslova, ob raanjem panje na faktore kao to su dranje tela i osvetljenje. Ovo poglavlje takoe razmatra kako da izbegnetc unutranje ometanje uzrokovano problemima poput anksioznosti i bolesti.
STVARANJE NAJBOLJIH SPOLJANJIH USLOVA

Postavljanje i

intenzitet svetlosnog izvora Najbolje svetio za uenje je dnevno svetio pa zato, ako je mogue, treba da svoj sto za itanje postavite blizu prozora. Ukoliko ovo nije mogue, i u doba dana kada dnevna svetlost nije dovoljno jaka, svetio treba da dolazi iznad vaeg ramena suprotne ruke od one kojom piete, kako bi se izbegla senka (Vidi sliku 5). Stone lampe mogu uzrokovati naprezanje oiju ukoliko nisu ispravno postavljene. Svetio treba da bude dovoljno jako da adekvatno osvetli materijal koji itate, ali ne bi trebalo da bude toliko jako da pravi veliki kontrast u odnosu na celu prostoriju. Drugim reima, nije preporuljivo biti pored jake lampe koja svetlost usmerava

direktno na knjigu. Uz stonu lampu, najbolje je imati uravnoteeno opte osvetljenje.

Slika 5. Dijagram pokazuje najbolje dranje tela i ispravno postavljen izvor svetlosti za itanje.
Dostupnost materijala
Da bi va mozak mogao udobno da se ,,smesti, trebalo bi da se u prostoriji u kojoj uite nalaze svi materijali koji su vam potrebni i da vam oni budu na dohvat ruke. Ne samo da e ovo poboljati vau koncentraciju i razumevanje, ve e predstavljati i psiholoki podsticaj. Uverenje da su vam materijali funkcionalno rasporeeni uveae vae uivanje u zadatku na kome radite i olakae vam da ga ispunite.

Fiziki komfor
Nemojte sebe smestiti tako da vam bude previe udobno! Mnogi ljudi uzimaju najudobniju fotelju u kui, stavljaju na nju meke jastuke, ispred nje smetaju dra za noge kako bi se to udobnije opruili, pripreme sebi neki topli napitak ili otvore par konzervi piva i zatim sedaju sa namerom da sledea dva sata intenzivno rade - da bi dva sata kasnije otkrili da su sve vreme dremali! Idealno bi bilo da vaa stolica ne bude ni suvie tvrda ni suvie meka; trebalo bi da ima uspravan naslon (zakrivljen naslon uzrokuje loe dranje

tela i optereuje lea, to oteava ispravno hvatanje beleaka) i da obezbedi da se ne oseate ni suvie oputeno ni suvie napeto u njoj. Stolica treba da podrava vae telo i ispravan stav. Visina stolice i stola Visina stolice i stola su vani; stolica bi trebalo da bude dovoljno visoka da omogui da vam butine budu u paralelnom poloaju sa podom ili samo malo podignute u odnosu na paralelan poloaj. To e osigurati da glavni pritisak usled sedenja padne na glavne kosti za sedenje, koje se nalaze u osnovi kukova. Ponekad vam mala hoklica ili podeblja knjiga poput renika mogu pomoi da stopala podignete na udoban nivo. Uobiajena visina stola iznosi od 73 do 81 cm i u principu bi njegova ploa trebalo da se nalazi otprilike 20 cm iznad sedita stolice.

Udaljenost oiju od materijala koji se ita

Udaljenost oiju od materijala koji se ita trebalo bi da bude oko 50 cm, to je prirodna udaljenost ukoliko neko sedi kako je to ve opisano. Ukoliko se materijal za itanje dri na ovolikoj udaljenosti, oima je mnogo lake da se usredsrede na grupe rei (vidi raspravu o perifernom vidu na 91 stranici). To, takoe, u znaajnoj meri smanjuje naprezanje oka i mogunost pojave glavobolje usled itanja. Da biste to sebi dokazali, pokuajte da posmatrate svoj kaiprst kada se nalazi toliko blizu oiju da skoro dotie va nos, a potom pogledajte svoju aku udaljenu na otprilike 46 cm od oiju. Uoiete pravi fiziki napor u prvom sluaju i znaajno olakanje u drugom, bez obzira to posmatrate veu povrinu.

Dranje tela
Id ealno bi bilo da se oba vaa stopala nalaze na podu. Lea treba da budu uspravna i trebalo bi da neno istegnete muskulaturu. Blaga zakrivljenja kime daju vam osnovnu podrku. Ukoliko pokuate da sedite sa previe ispravljenim leima, ili pokuate da ispravite ova zakrivljenja, na kraju ete oseati iscrpljenost. Ukoliko sedite na stolici ili hoklici i itate, a ne piete, moete otkriti

da je mnogo udobnije drati knjigu u rukama. Alternativno ovome, ukoliko vie volite da se nagnete napred nekoliko stepeni iznad stola, pokuajte da knjigu stavite na neto tako da bude pod malim nagibom. Iznad svega, povedite rauna da uvek sedite na neem vrstom. Sve to je meko ili isuvie udobno, poput jastuka, na kraju e vas uspavati! Sedenje u ispravnom poloaju za itanje obezbeuje: da va niozak ima maksimalan dotok krvi i vazduha. Kada su gornji deo kime i naroito vrat povijeni, dolazi do stezanja dunika i glavnih arterija i vena u vratu. Kada sedite uspravno, otvara se dotok krvi i va mozak moe da radi najveom efikasnou.
da protok elektrinih impulsa u vaoj kimenoj modini mak simalno uvea mogunosti vaeg mozga. Zauzimanje uspravnog

poloaja uz zadravanje blagih, prirodnih zakrivljenja kime, pokazalo se kao poloaj koji kimenoj modini daje veu mo i elastinost. Bolovi u donjem delu lea i ramenima takoe su redi prilikom zauzimanja uspravnog poloaja.

da obezbedi budnost mozga, odravajui vae telo budnim.

Kada vam je telo uspravno, va mozak zna da se deava neto vano. Kada je vae telo presavijeno unapred, ono vaem mozgu govori - uz pomo unutranjeg ula sluha i mehanizama ravnotee - da je vreme za spavanje, naroito kada vam je glava i suvie nagnuta u odnosu na vertikalan poloaj tela.

da vae oi mogu u potpunosti da koriste svoj centralni i periferni vid. One treba da budu najmanje 50 cm udaljene od pisanog

materijala.

Visina stolice i stola, udaljenost oiju od materijala za itanje, fizika udobnost i dranje tela meusobno su povezani. Slika 5 prikazuje idealnu situaciju.

Okruenje
Vae okruenje uticae na vau efikasnost. Mesto na kome itate treba da

bude svetio, prostrano, prijatno za oko, dobro organizovano za itanje, dekorisano s ukusom, odnosno takvo da biste poeleli da budete tu i kada ne itate. Poto su itanje i uenje tako dugo bili poistoveivani sa tekim poslom i kanjavanjem, mnogi ljudi mesto za uenje ostavljaju ne ureeno, ogoljeno i mrano, a opremaju ga stolom i stolicom najloijeg kvaliteta. Nemojte svoje mesto za uenje pretvarati u zatvorsku eliju, ve od njega napravite raj! Ukoliko sumnjate u vanost navedenoga, razmislite kako se oseate u sebi (unutranji uslovi) kada vas drag prijatelj toplo pozdravi i pozove u svoju izuzetno lepo opremljenu sobu (spoljanji uslovi). To je ose - anje koje je potrebno da stvorite za sebe i u sebi dok razmiljate o mestu na koje odlazite da itate ili uite. Trebalo bi da se na njemu oseate pozvanim i dobrodolim.
IZBEGAVANJE UNUTRANJEG OMETANJA

Vreme za

itanje Ovo esto ima presudnu ulogu da li ete u potpunosti razumeti ili potpuno propustiti da razumete ono to itate. Usled navika stvorenih tokom kolovanja, mnogi ljudi nikada nisu pokuali da otkriju u koje vreme u toku dana najefikasnije itaju ili ue. Od vitalne je vanosti eksperimentisati itajui u razliita doba dana, jer svi imamo doba dana kada smo na vrhuncu ili najniem nivou svojih sposobnosti. Mnogi ljudi su otkrili da najbolje ue izmeu pet i devet sati ujutro. Drugi otkrivaju da mogu da ue samo nou, a trei da im najvie pogoduju periodi kasnog jutra ili ranog popodneva. Ukoliko sumnjate da bi loe odabrano vreme moglo biti uzrok vae nesposobnosti da se koncentriete i razumete ono to itate, to pre ponite da eksperimentiite sa razliitim dobima dana. Prekidi

Ba kao to nepoznate rei i teki koncepti remete tok koncentracije i razumevanja, slian efekat imaju i telefonski pozivi, nepotrebne pauze, glasni zvuci i ,,drangulije poput tranzistora, papira za vrljanje i drugih predmeta koji vam odvraaju panju, a kojima su obino zatrpani sto i prostor oko vas. Slino tome moe vas ometati i vae unutranje raspoloenje. Ukoliko ste zabrinuti zbog nekih linih problema, ili oseate neku fiziku ili mentalnu nelagodnost, ili ste jednostavno neraspoloeni, moe doi do znaajnog pada koncentracije i razumevanja. Zapamtite da e vae disanje, ukoliko vam je ispravno dranje tela, biti dublje i oputenije to e, zauzvrat, uticati da se oseate oputenije. Reenje je u tome da svoje okruenje za itanje pretvorite u svetilite i da ga uredite tako da vam godi. Od pomoi mogu biti neke sitnice, poput ukljuivanja telefonske sekretarice na telefonskom aparatu, ka - enje duhovitog znaka na vratima kojim se druge osobe mole da vas ne prekidaju, moda i izbor prigodne muzike i oslobaanje od nepotrebnih stvari koje vam odvlae panju. Takoe, pokuajte da u veoj meri uredite ceo svoj ivot, pa e se poboljati i itanje, uenje, razumevanje i pamenje. Za dodatne informacije o stvaranju dobrog okruenja za uenje, pogledajte stranicu 63.

Zdravstveni problemi
Ukoliko se spremate da pristupite obimnom programu itanja ili uenja, trebalo bi da uinite sve to je u vaoj moi da obezbedite da vae fiziko
V

stanje bude doraslo zadatku. Cak i manja oboljenja poput prehlada i glavobolja mogu umnogome uticati na vae intelektualne sposobnosti. Ukoliko su takvi simptomi kod vas ,,polu - hronini, zamolite lekara za savet. Od naroite je koristi da, uz medicinski savet koji dobijete, ponete i sa lakim i redovnim programom fizikih vebi (v. knjigu Buzanova knjiga genija).
REZIME

Uslovi u kojima itate predstavljaju glavni faktor u poboljanju ili smanjenju brzine itanja i razumevanja proitanog. Neophodno je da obezbedite da svaki aspekt ovih uslova, i spoljanjih i unutranjih, bude strukturisan tako da svoje mentalne sposobnosti iskoristite do mak simuma.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Odmah proverite spoljanje uslove, naroito osvetljenje, poziciju stola i materijala za itanje i dranje svog tela. 2. Eksperimentiite u potrazi za dobom dana koje je za vas najbolje za itanje i uenje. 3. Obezbedite da vae raspoloenje bude smireno, tiho, budno i pos veeno uenju.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Poto ste nauili kako funkcioniu vae oi i otkrili nain na koji moete poboljati uslove u kojima one rade - da bi radile jo bolje, spremni ste da napravite sledei veliki korak napred: da udvostruite ono to ste ve postigli uz pomo nove revolucionarne tehnike itanja.

VI Voenje oiju nova tehnika brzog i

U mentalnoj areni, prvi korak
je esto i najtei. Svaki sledei korak postaje sve laki. Svaki sledei napredak je vei od prethodnog. to vie uite, sve vam je lake da uite jo vie.

U ovom poglavlju, razmatramo potrebu oiju za vodiem tokom

UVOD

tehnika ,jednim potezom smanjuje skretanje i vraanje unazad, poboljava brzinu i razumevanje, doputa vam da proirite broj rei koje primate u jednoj fiksaciji i mnogo je manje naporna za oi.
KO JE U PRAVU - DETE ILI OBRAZOVNI SISTEM?

Kada dete po prvi put ui da ita, ta je jedna od prvih radnji koju uradi? Postavi svoj prst na stranicu. Mi istog trenutka detetu kaemo da skloni prst sa stranice, jer mi ,,znamo da ga ta tehnika usporava. Zato, onda, dete to uopte radi? Da bi odralo usredsreenost i poboljalo koncentraciju. Da li, onda, ima logike u tome da traimo od deteta da pomeri prst? Jer, ako prst usporava dete, logino bi bilo da od njega zahtevamo da ubrza pokrete prsta, a da pri tome zadri fokusiranost i koncentraciju! Razradimo ovu temu dublje uz pomo sledeih pitanja: Da li ikada koristite svoje prste i palac, olovku ili bilo koju drugu formu vizuelnog vodia kada: Da/Ne 1. Traite neki broj telefona u telefonskom imeniku

2. Tragate za nekom rei u reniku 3. Tragate za nekom informacijom u enciklopediji 4. Sabirate kolonu brojeva 5. Obraate panju na neto to elite da pribeleite 6. Pokazujete nekom deo teksta na stranici koji elite da pogleda 7. Normalno itate

Da/Ne Da/Ne Da/Ne Da/Ne Da/Ne Da/Ne

Veina ljudi e odgovoriti sa DA na bar polovinu od ovih pitanja, a mnogi na sva osim poslednjeg. Nije li neobino da koristimo pomona sredstva pri itanju u bukvalno svakoj situaciji osim pri normalnom itanju, jer smo dobili posebne instrukcije da ne radimo ono emu prirodno naginjemo? Ova predrasuda je tako duboko ukorenjena da biste vi, u situaciji da uete u kancelariju nekog vrhunskog profesionalca u svojoj oblasti i ugledate kako ita knjigu koristei prst, automatski stvorili loije mi ljenje o njegovoj inteligenciji! Pa, taje istina? Da lije bolje itati sa pomonim sredstvom ili bez nj ega? Otkrijmo to putem eksperimenta.

Eksperiment
Ovaj dvodelni eksperiment najbolje je raditi sa partnerom. U prvom delu eksperimenta, sedite jedno nasuprot drugoga na udaljenosti od otprilike 60 cm, sa prekrtenim rukama. Sada jedno od vas dvoje treba da zamisli savren krug prenika otprilike 46 cm. Zamiljeni krug treba da bude na udaljenosti od otprilike 30 cm od oiju. Osoba koja zamilja krug oima sledi njegove tane konture; obe osobe imaju prekrtene ruke; druga osoba veoma paljivo posmatra prvog partnera kako bi videla ta tano rade njegove oci. Osoba koja zamilja krug trebalo bi da oseti kako je to pokretati oi
V'

tano po obimu kruga. U ovoj fazi nemojte razmenjivati informacije o tome ta vidite ili doivljavate. Sada, jednostavno, zamenite uloge, pa neka druga osoba zamilja krug i prati njegovu krunicu oima, dok prva osoba posmatra te pokrete. Kada zavrite vebu, razmenite informacije o onome to ste oboje videli u oima onog drugog i kako ste se oseali dok ste sledili zamiljenu krunicu. Skoro bez izuzetka, ova prva veba proizvodi oblik koji se veoma razlikuje od kruga! On je mnogo vie nalik izlomljenoj liniji prikazanoj na slici 6 a, i najveem broju ljudi je naporno da urade ovu vebu. U drugom del u eksperimenta, vi i va partner sedite kao i u prvom delu. Ovaj put jedno od vas dvoje pomae drugome da oima prati krug tako to svojim prstom ocrtava savrenu krunicu u vazduhu. Druga osoba prati vrh partnerovog prsta dok on ocrtava krunicu, primeujui kako se oseaju oi dok sledi vrh partnerovog prsta. Osoba koji ocrtava krunicu, kao i pre, paljivo prati pokrete oiju svog partnera. Nakon to zavrite, zamenite uloge i potom prodiskutujte o onome to ste primetili o partnerovim i sopstvenim oima. Tokom ove vebe nemojte isuvie brzo pokretati prst u krug, nemojte njime opisivati vie krugova i nemojte pokuavati da hipnotiete partnera! Najvei broj ljudi, nakon ove vebe, otkrije da oi lako prate prst vodi i daje to mnogo manje naporno nego kada ga zamiljaju (vidi sliku. 6b). Razlog lei u tome to je ljudsko oko napravljeno da sledi pokret jer pokret iz okruenja prua informacije neophodne za opstanak. Tako izgleda da je dete u pravu, kao i vi kad god koristite neko pomono sredstvo koje vam pomae u bilo kojoj vrsti prikupljanja informacija. Kao to to demonstrira ova veba, oi koje slede neko pomono sredstvo mnogo su oputenije i efikasnije.

KOJI JE NAJBOLJI NAIN ZA KORIENJE POMONOG SREDSTVA?

Poto su vae oi napravljene da slede pomono sredstvo, poto ste ga, kao dete, verovatno koristili prilikom normalnog itanja i poto ste ga, verovatno, koristili na razliite naine prilikom itanja tokom svog ivota, bie vam veoma lako da ponovo nauite ovu vetinu. Najbolje je koristiti dugaak, tanak predmet, poput tanke olovke, kineskih tapia za jelo ili igle za trikanje. Na taj nain pomono sredstvo ne blokira va pogled na stranicu jer lako moete videti oko njega.

Slika 6a. ema prikazuje pokrete oka koje bez pomoi prsta pokuava da se pokree po krunici.

Slika 6b. ema prikazuje pokrete prstom voenog oka dok se kree po krunici.

Slika 7. Ilustracija pokazuje ispravnu poziciju za korienje vizuelnog pomonog sredstva za itanje.

Iz tog razloga, nije naroito dobro koristiti ruku ili prst, osim ukoliko na raspolaganju nemate nijedno drugo pomono sredstvo, jer e debljina prsta i povrina ake blokirati dobar deo vaeg vidok ruga. Da biste najefikasnije iskoristili pomono sredstvo, jednostavno ga postavite ispod reda koji itate i pokreite ga ravnomemo dok itate. Ne pokuavajte da ga cimate po stranici zaustavljajui ga na mestima idealnim za fiksaciju grupe rei - mozak e dati instrukciju vaim oima gde da se zaustave dok budete ravnomerno povlaili vodi po redu. Vano pitanje u ovom trenutku glasi: da lije potrebno da pomono sredstvo pokreete du celog reda? Odgovor na ovo pitanje moe se nai u opte poznatoj injenici da osobe koje brzo itaju itaju sredinom stranice od vrha nanie". Ovo se esto pogreno tumai kao tvrdnja da njihove oi u pravoj liniji slede centar stranice od vrha nadole. To nije tano. Oni, u stvari, itaju srednji deo stranice odozgo na dole. To rade zato to su oi sposobne da u jednom trenutku vide pet ili est rei, pa oni fiksaciju lako mogu napraviti nakon poetka i pre kraja reda, primajui tako i informacije sa strane" (vidi sliku 7). Pomono sredstvo, tako, maksimalno smanjuje koliinu posla koji oi treba da urade, odrava usredsreenost mozga i omoguava vam stalno ubrzanje prilikom itanja, zadravajui pri tome visok nivo razumevanja. Potrebno vam je manje od sat vremena da ponovo uspostavite ovu mentalnu naviku. U odeljku Kratak pregled daljih koraka" date su vam sugestije za vebu. U testu koji sledi, moete kombinovati ono to ste prethodno nauili o kretanju oiju sa onim to ste upravo nauili o njihovom voenju. Savetujemo vam da najpre par minuta provebate upotrebu vodia na materijalu u knjizi koji ste ve proitali, a da potom odmah preete na

ovaj test. TREI TEST -ivotinjska inteligencija

I Komunikacija kitova

Autor: Mougli Jedan kanadski naunik otkrio je da kitovi ubice govore nekoliko razliitih jezika na nekoliko razliitih dijalekata. Razlika izmeu di jalekata moe biti mala poput regionalnih dijalekata bilo kog nacionalnog jezika, ili velika poput razlike izmeu evropskih i azijskih jezika.
Lingvistiki klub super inteligentnih
Ovo otkrie svrstava kitove u lingvistiki klub super inteligentnih sisara - klub u koji jo spadaju ljudi, primati i foke. (Savremena istraivanja ukazuju da su zvuci koje proizvode drugi sisari genetski odreeni, iako postoji sve vie istraivanja koja uzimaju u obzir injenicu daje najvei broj ivotinja lingvistiki mnogo inteligentniji nego to smo mi to do sada smatrali i da su razne vrste individualno kreativne u svojoj komu nikaciji.) Don Ford, upravnik vankuverskog akvarijuma sa morskim sisa - rima u Britanskoj Kolumbiji, deset godina je prouavao komunikaciju izmeu kitova ubica. On primeuje da su dijalekti kitova ubica sastavljeni od zviduka i poziva koje ivotinje koriste kada komuniciraju pod vodom. Ovi pozivi su potpuno razliiti od visoko energetskih ,,klikova nalik na one kod sonara, a koje kitovi emituju kada se orijentiu uz pomo eho lokacije. Kitovi ubice su, u stvari, lanovi porodice delfina i najvei su u porodici. Njihovo ime je potpuno pogreno jer ne postoji zapis daje bilo koji kit ubica ikada napao oveka - ba naprotiv, postoje brojni zapisi sluajeva da su kitovi, poput delfina, esto pomagali ljudima.

Kitovi zvizdaci

Moda bi trebalo pokretnuti akciju da se ime kitova ubica promeni mnogo prigodniji bio bi naziv Kit zvida ili Zvidei kit. Kitovi zvidai mogu se nai u svim glavnim okeanima sveta, od najtoplijih, preko tropskih, do najhladnijih na Arktiku i Antarktiku. Najvea koncentracija kitova otkrivena je na obalama hladnih zemalja, ukljuujui Island i Kanadu. Populacija koju je Ford prouavao brojala je otprilike 350 kitova koji tokom cele godine ive u blizini obale Britanske Kolumbije i severnog dela amerike drave Vaington. Kitovi su formirali dve odvojene zajednice koje tumaraju oblinjim teritorijalna. Severna zajednica", koja se sastoji od 16 porodinih grupacija ili jata", prostire se od sredine ostrva Vankuver do jugoistonog dela
V

Aljaske. lanovi malobrojnije june zajednice" dele se u tri porodice i nalaze se izmeu granice severne zajednice, pa sve do Garijeve luke najugu. Na sreu, najvei broj zvukova koje proizvode kitovi zvidai, nalaze se u opsegu ljudskog sluha. Stoga je Fordovo istraivanje bilo lako sprovesti - on je jednostavno prebacio hidrofon preko broda u vodu i elektronski pojaao zvuke, snimajui ih na traku. Tokom istraivanja Ford je uspeo da identifikuje dijalekat svake porodice. Otkrio je da, u proeku, svaka porodica pravi 12 posebnih poziva. Svaki lan porodice je sposoban da proizvede i proizvodi ceo set zviduka i poziva. Sistem tih zviduka i poziva je, i po kvantitetu i po kvalitetu, razliit od zviduka i poziva drugih delfina i kitova. Najvei broj poziva koristi se samo unutar porodice, ali ponekad su jedan ili nekoliko njih iz razliitih porodica, slini.

Zajedniki preci
Interesantno je daje Ford otkrio da se ovi dijalekti prenose sa generacije na generaciju u okviru svake porodice, to gaje navelo da pretpostavi da sve grupe koje imaju iste pozive verovatno potiu od zajednikog pretka

ili predaka. Sto vie poziva je zajedniko izmeu lanova neke dve porodice, to su one u bliem rodbinskom odnosu. Filogenetska veza izmeu dijalekta i porodice omoguila je Fordu da proceni koliko je svakom posebnom dijalektu potrebno vremena da se pojavi. Brzina promena je izgleda veoma mala", kae on. Potrebno je nekoliko vekova da se razvije dijalekat", to ukazuje na mogunost da su neki dijalekti stari i nekoliko hiljada godina. Posebna oblast Fordovog istraivanja bilaje veza izmeu ponaanja kita zvidaa i poziva koje odailje. Do sada nije pronaao odreenu vezu, iako je otkrio da su pozivi bri, vieg tona i ei kada je ivotinja uzbuena. Ford trenutno veruje da, uzeti zajedno, pozivi formiraju detaljan kod identiteta porodice" koji kitu zvidau omoguava da identifikuj e lanove svoje porodice. Ovo je veoma vano za odranje ,,jata na okupu kada skupovi porodica, poznati kao super jata", plivaju zajedno. Ford do sada nije uspeo da identifikuje gramatiku strukturu u komunikaciji kitova zvidaa. Meutim, impresioniran je njenom aku stinom prefinjenou: Izgleda da oni imaju veoma visoko razvijen, efikasan nain komuniciranja koji mi, u ovom trenutku, samo delimino moemo razumeti", kae on. Smatram da emo, u budunosti, mnogo bolje shvatiti koliko su znaajno kitovi adaptirani na svoje jedinstveno okruenje."
II ivotinjska inteligencija - delfini

Autori: profesor Majki Kraford i Mougli U smislu definicije uenja koju je dao Radjard Kipling, a koja glasi ta, zato, kada, gde i ko", mnogi ljudi smatraju da su delfini i kitovi uskraeni za tri stvari, jer nema dokaza" da oni mogu da komuniciraju na nain - kada", kako" i zato". Pre nekoliko godina radio sam u Zoolokom vrtu u Vipsnedu kada se odigrala nezakazana predstava delfina.

Jedan od tri delfina pliskavice (Tursiops truncatus) delovao je kao bolestan i usledili su pokuaji da se uhvati. Kao reakciju na to, ostala dva delfina su plivala u uskoj formaciji s obe strane ovog delfina, onemoguavajui bacanje mree. Reenje je vieno u njihovom uterivanju u manji bazen i sputanju podvodne kapije. Delfini su reagovali veoma uznemireno, da bi ta uznemirenost nestala tek poto su se ponovo poredali u formaciju i zaronili na dno bazena. Zajedniki su noseve zavlaili pod podvodnu kapiju, uspeli daje podignu i preplivaju ispod nje u slobodu. To ukazuje da su bili sposobni da izau na kraj sa kako" i kada", a na poetku su svakako znali i zato". Zbog toga je donekle nerazuman pokuaj uporeivanja modanih funkcija Homo sapiensa i Tursiops truncatusa bez prethodnog defini sanja pravila. Uporeivanje funkcija" bio bi pogodniji pristup od uporeivanja inteligencije". Razliite vrste imaju razliite vrste pro blema i stoga postoje razliito dizajnirani kompjuteri za njihovo re avanje. Neki kompjuteri, poput LISP maine, veoma su pametni u baratanju idejama, dok su drugi bolji u radu s brojevima. Pokuaj da uporedimo LISP i BASIC programe bio bi prilino bezuspean. Ovaj visok stepen razvoja malog mozga u delfinskoj porodici ve rovatno je povezan sa injenicom da ove ivotinje funkcioniu na trodimenzionalan nain. Poput ptica, oni imaju potrebu za trodimenzi onalnom koordinacijom, emu slui mali mozak. U uvenom radu Dona Lilija, delfini sa povezanim oima bili su sposobni da koriste svoju funkciju eho - lokacije kako bi na daljinu razlikovali predmete na osnovu njihove gustine. Takvi podaci ukazuju na postojanje sistema tumaenja. Obino se na sistem eho - lokacije gleda jedino kao na nain da delfini lociraju hranu. Opseg delfinovih frekvencija koji se koristi za raspoznavanje mora se poklapati sa mreom neurona sposobnih da protumae odnos signala i buke, ba kao to mi tumaimo ono to vidimo oima.

Kratak pogled na mozak bebe delfina sugerie pre gusto nego retko upakovane neurone, a kako svaki neuron pravi 6000 ili vie veza sa ostalim neuronima, verovatnoa da takav mozak radi veoma malo ili nita sa materijalom dobijenim preko ula, veoma je mala. Mogue je, na primer, da kapacitet mozga delfinu daje potencijal da zapamti audio mape okeanske geografije. I stvarno, kao to to ribari znaju, ribe i lignje se ne mogu nai bilo gde, ve samo na mestima na kojima se hrane, a koja su povezana sa geografijom i geologijom okeana, njegovim strujama, stenama i drugim formacijama na kojima raste podmorski ivot. Delfini bi, ak, mogli ,,videti zvuke. Neobina je injenica da neki ljudi koji su neobino nadareni u oblasti memorije, tvrde da mogu da ,,uju boje i ,,vide zvuke. To se moe oekivati od neobino velikog broja sinaptikih veza koje omoguavaju mozgu da uporeuje informacije na viem stepenu. Ako se tako neto moe zamisliti, nije li takoe mogue da je nae miljenje o njihovoj nesposobnosti komunikacije, koja je bazirana na siromanoj raznolikosti glasova koje prave, pogreno? To to mi komuniciramo reimau srednjem opsegu nae audio frekvencije, ne znai da i oni moraju raditi isto. S obzirom da na raspolaganju imaju tako irok opseg frekvencija, mogu da ne rade nita, ili da rade mnogo, a da to i ne znaju. Kada bi delfin sagledao nae sposobnosti korienja zvukova, pretpostavljam da bi ih smatrao prilino primitivnim! Problem lei u tome to mi druge vrste analiziramo sa svoga stanovita. Ljudi esto zakljuuju da su psi i druge ivotinje veoma inteligentne zato to mogu da izvedu jednostavne trikove kojima ih nauimo. injenica da Homo sapiens moe da uhvati kitove ili delfine, stavi ih u okruenje u kome ne mogu u potpunosti da koriste svoja ula i navodi ih da izigravaju koarkae kako bi dobili hranu, demonstrira samo mo takvih tehnika. Svoenje ogromne inteligencije ovih velianstvenih ivotinja na ou W

trikove predstavlja minimalistiki, poniavajui i nezahvalan pristup. Mnogo bismo prikladnije ispoljavali sopstvenu inteligenciju i hu manost, kada bismo na irok opseg sposobnosti drugih bia gledali na humaniji i inteligentniji nain.

Zaustavite topericu

Vreme: _______ minuta Sada izraunajte svoju brzinu itanja u reima u minutu (r/m) tako to ete podeliti broj rei u tekstu (u ovom sluaju 1433) sa vremenom (u minutima) koje ste proveli u itanju tog teksta.

Formula brzog itanja:

, , broj rei u tekstu reci u minutu (r / m) = ---------------------------vreme

Nakon to zavrite proraun, upiite broj u r/m na crtu na kraju ovog odeljka i na tabelu napretka i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige. Rei u minutu:
TREI TEST: RAZUMEVANJE

1. Kitovi ubice: a) govore nekoliko razliitih jezika na nekoliko razliitih dijalekata b) govore jedan jezik na mnogo razliitih dijalekata c) govore razliite jezike istim dijalektom d) govore isti jezik sa razliitm brojem razliitih dijalekata. 2. Kitovi ne pripadaju istom lingvistikom klubu" kao i ljudi, primati i foke. Tano/Pogreno 3. Dijalekti kitova ubica sastavljeni su od zviduka i poziva koje oni koriste kada:

a) se orjentiu uz pomo eho - lokacije b) komuniciraju pod vodom c) vode ljubav d) upozoravaju na opasnost 4. Zabeleeni sluajevi govore da su kitovi ubice: a) povremeno napadali ljude b) redovno napadali ljude c) nikada nisu napali ljude d) napadali, ali ne i ubijali ljude 5. Kitovi koji zvide nalaze se u: a) samo toplim okeanima b) samo hladnim okeanima c) samo u Atlantskom i Arktikom okeanu d) svim glavnim okeanima sveta 6. Porodina grupa kitova naziva se _______________ . 7. Najvei broj zvukova koje proizvode kitovi zvidai su: a) iznad opsega ljudskog sluha b) ispod opsega ljudskog sluha c) u opsegu ljudskog sluha d) ne mogu se detektovati 8. Koliko posebnih poziva proizvodi prosena porodica kitova? a) 8 b) c) d) 10 12 20

9. Dijalekti kitova: a) ne postoje

b) prenose se sa generacije na generaciju c) razlikuju se od generacije do generacije d) su u osnovi isti 10. Koliko dugo je, prema Fordovoj proceni, potrebno dijalektu da se razvije? a) godinu dana b) 10 godina c) jedna generacija d) vekovi 11. Don Ford je, prouavajui akustinu prefinjenost kita koji zvidi, konano identifikovao osnovnu gramatiku strukturu njihove komunikacije. Tano/Pogreno 12. Visok nivo razvijenosti malog mozga u delfinskoj porodici verovatno je povezan sa injenicom daje: a) delfinima potreban vei mozak kako bi mogli da komuniciraju b) delfini funkcioniu na trodimenzionalan nain c) okeansko okruenje utie na veu veliinu mozga d) delfin za evoluciju imao mnogo vie vekova nego ovek 13. U poznatoj knjizi Dona Lilija, delfini sa povezom na oima bili su sposobni da koriste eho - lokaciju kako bi na daljinu razaznali predmete u odnosu na njihov: a) oblik b) strukturu c) gustinu d) boju 14. Kratak pogled na mozak bebe delfina ukazuje na retko spakovane neurone. Tano/Pogreno. 15. Mozak delfina moe: a) uti boje

b) okusiti zvuke c) videti zvuke d) okusiti boje Proverite svoje odgovore na kraju knjige. Zatim podelite svoj rezultat sa 15, pomnoite sa 100 i izraunajte svoj procenat razumevanja.
Rezultat razumevanja: __________ od 15
_________________ /0

0/

Sada upiite svoj rezultat u tabelu napretka i u grafikon napretka na kraju knjige.
REZIME

1. Prirodni instinkt deteta da koristi pomono sredstvo dok ita je ispravan. 2. Najbolja pomona sredstva su tanke olovke, igle za trikanje ili kineski tapii zajelo. 3. Pomono sredstvo treba da klizi ispod reda koji se ita. 4. Potrebno je da samo vodite oi srednjim delom stranice od vrha na dole. 5. Pomono sredstvo uveava brzinu, poboljava koncentraciju i ra zumevanje i oputa oi.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. U svakom trenutku koristite najbolje pomono sredstvo koje vam je trenutno na raspolaganju, a istovremeno tragajte za idealnim. 2. Odmah ponovo brzo proitajte ovo poglavlje, koristei neko pomono sredstvo. 3. Kada sledei put budete itali novine ili asopis, koristite pomono sredstvo. 4. Povremeno pogurajte sebe da sa pomonim sredstvom itate neto

bre nego to vam prija. To e postepeno ojaati ,,mii vae brzine itanja i razumevanja, na isti nain na koji postepeno uveavanje tegova koje podiete u teretani poveava jainu vaih fizikih miia.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Sada ste diplomirali nii stepen normalnog brzog itanja i popeli se stepenicu vie na merdevinama brzog itanja. U sledeem poglavlju probiemo jo neke granice, uei kako da koristimo pomono sredstvo na napredniji nain i vodei vas u carstvo super - brzih itaa.

VII
4

Napredak ka super-brzom itanju dvorana velikana brzog itanja

Veliki umetnici, mislioci, naunici, pa ak i neki predsednici drava, itali su brzinama od preko 1000 rei u minutu. Isto moete i vi.
UVOD

Sedmo poglavlje vas upoznaje sa nekima od najbrih itaa u istoriji i njihovim dostignuima u brzini itanja, objanjavajui vam kako da poboljate svoj sporedni ili periferni vid, i otkriva vam tajne koje se nalaze iza itanja mozgom .
VELIKANI BRZOG ITANJA

Dvorana velikana brzog itanja Dvorana velikana brzog itanja predstavlja neto nalik na Koje ko u politikom, naunom i filozofskom smislu. To ukazuje na injenicu da brzo itanje, u kombinaciji sa sposobnou razumevanja, priseanja i korienja materijalafcoji itate, igra veliku ulogu u postizanju uspeha. Don Stjuart Mil
Za Dona Stjuarta Mila, britanskog filozofa utilitarijanca, rangiranog kao devedesetog na listi genija svih vremena, kae se da je itao knjige gutajui" po celu jednu stranicu odjednom. Milova pria ukazuje na vanost ohrabrenja i motivacije. U detinj stvu mu je otac, profesor na koledu, davao knjigu uz napomenu da ode u drugu sobu, proita knjigu, i nakon kratkog vremena se vrati kako bi mu ispriao ta je proitao.

Ovaj pozitivni i veliki pritisak da se koncentrie i brzo proe kroz dodeljeni materijal, ohrabrio ga je da se razvije u izuzetno kompetentnog brzog itaa. Jedan od dobrih naina da uveate sopstvenu motivaciju i vetinu je da sprovedete istu vebu koju je otac davao Donu Stjuartu Milu. O proitanom materijalu moete porazgovarati sa prijateljem ili partnerom.

Predsednik Frenklin D. Ruzvelt

Frenklin D. Ruzvelt bio je jedan od najbrih i najhalapljivijih itaa meu voama nacija. Pria se da je bio sposoban da ceo odeljak proita jednim pogledom i uvek je itao u jednom dahu, bez prekida, dok ne doe do kraja knjige. Zna se daje na poetku imao prosenu brzinu itanja, koju je odluio da pobolja. Prvo je proirio opseg svojih fiksacija na etiri rei po fiksaciji, potom na est do osam. Vremenom je poeo da veba itanje dva reda istovremeno, a potom je pogledom iao cik - cak po stranici, od vrha na dole, itajui na taj nain male odeljke samo jednim pokretom oka. Njegov pristup je identian pristupu dananjih najbrih itaa.

Profesor K. Lovel Lis

Profesor Lis je pedesetih godina XX veka bio ef katedre na Univerzitetu u Juti. Potpuno nesvesno, inspirisao je jedan od najveih napredaka na polju brzog itanja. Jedna mlada studentkinja, Evelin Vud, predala je profesoru svoj seminarski rad na 80 stranica, oekujui da ga on proita u slobodno vreme i potom joj ga vrati. Na njeno iznenaenje, on je uzeo njen rad, proitao ga za deset minuta, ocenio i vratio ga, dok je ona zapanjeno posmatrala ta se deava. Evelin, koja je kasnije postala jedna od vodeih figura u pokretu dinaminog itanja, kae daje profesor Lis stvarno proitao njen rad. U

razgovoru koji je usledio otkrila je da on ne samo daje bio upoznat sa svim onim o emu je pisala u referatu, ve je bio svestan i njenih greaka u radu! Pretpostavljajui daje na svakoj stranici bilo izmeu 200 i 250 rei, zakljuujemo daje profesor Lis proitao i u potpunosti razumeo njen rad itajui brzinom od otprilike 2500 rei u minutu. Evelin Vud je, inspirisana ovim dogaajem, detaljno istraila po druje brzog itanja i kasnije poela sa poduavanjem itanja na Juta univerzitetu, osnivajui i sopstveni Institut dinaminog itanja.

Predsednik Dzon F. Kenedi

Predsednik Don F. Kenedi je, moda, najpoznatiji brzi ita svih vremena, zahvaljujui tome stoje tokom svojih kampanja isticao sop stvenu inteligenciju i mentalne sposobnosti. Tako je javno obznanio da je bio normalan ita ija je brzina itanja iznosila otprilike 284 rei u minutu, a daje potom uio brzo itanje. Postalo je opte poznato da je radio na svojoj vetini dok nije dostigao brzine od preko 1000 rei u minutu. Takoe je razvio i sposobnost da ita razliitim brzinama, to mu je doputalo izuzetnu fleksibilnost da usklauje brzinu itanja u odnosu na vrstu materijala koju je svakodnevno morao da proita. Sin Adam
V

in Adam, trenutni svetski rekorder u brzom itanju, poeo je, poput mnogih drugih, kao prosean ita. inova pria je jo znaajnija kada se uzme u obzir daje, kao dete, imao ozbiljnih problema sa vidom i daje godinama prouavao sistem vida kako bi poboljao sopstveni, i to je radio sa izuzetnom upornou i posveenou. Kada je, 1982. godine, njegov vid postao fleksibilniji, Sinje poeo da poveava brzinu svog itanja i trenutno dri svetski rekord od izvanrednih 3850 rei u minutu. Izvetaji koji dolaze sa njegovog

Evropskog instituta za alfa - uenje govore daje spreman da porazi sve izazivae i da je ve poboljao svoju brzinu itanja na 4550 rei u minutu.

Vanda Nort
Vanda Nort, trenutno trea na listi najbrih itaa na svetu, zaintere sovala se za brzo itanje dok je bila predsednik Meunarodnog drutva ubrzanog uenja. Zar postoji bolja stvar za predsednika jedne takve organizacije od ubrzavanja sopstvenog itanja? Vanda je to postigla vebajui sve tehnike opisane u ovoj knjizi. Za veoma kratko vreme bila je sposobna da lagodno ita 3000 rei u minuiti. Veoma je interesantno da Vanda istie kako je godinama itala brzinom koju je smatrala normalnom", a samim tim i prirodnom i nepromenjivom. Kada je spoznala mogunost uveanja brzine itanja, prva reakcija bila je izuzetno uzbuenje. Odluila je da izbaci skretanje i vraanje unazad, da ubrza pokretanje oiju i proiri opseg fiksacija. Nakon sedam minuta udvostruila je svoju brzinu sa 200 na 400 rei u minutu! Njena reakcija na ovo brzo poboljanje iznenauje je i danas, j er se sastojala od meavine ushienja i besa. Vanda je iznenada shvatila daje ve 21 godinu mogla itati dvostruko bre, uz bolje razumevanje, ili daje mogla proitati istu koliinu materijala i imati skoro godinu dana vie vremena za provod sa prijateljima, putovanja, druga istraivanja i zabavu! Vanda je takoe otkrila da, nasuprot svim oekivanjima, moe da radi korekturu materijala pet do deset puta bre od prosenog korektora, proputajui pri tome mnogo manje greaka. Vebajte i sami tehnike super -br zog itanja i pokuajte da dostignete Vandin rezultat... Uz to, Vanda je i glavni urednik knjige koju upravo itate!
DVE FANTASTINE PRIE O BRZOM ITANJU

Antonio di

Marko Maljabeki

Antonio di Marko Maljabeki je bio savremenik Spinoze, Ser Kristofera Rena, Ser Isaka Njutna i Lajbnica. Roenje 29. oktobra 1633. godine u Firenci, rodnom mestu Leonarda da Vinija. Roditelj i su mu bili toliko siromani da nisu bili u stanju da mu priute bilo kakvo formalno obrazovanje, i veoma rano je postao egrt lokalnom prodavcu voa. Maljabeki je slobodno vreme u radnji provodio u pokuajima da dei fruje ono to je napisano na pamfletima i asopisima koji su korieni za pakovanje namirnica. Jedna od redovnih muterija bio je i lokalni prodava knjiga koji je primetio mladieve pokuaje da proita udne hijeroglife koji su se nalazili ispred njega. Prodava knjiga gaje odveo u svoju knjiaru i Maljabeki je skoro istog trenutka bio sposoban da upamti i identifikuje sve knjige koje su se tamo nalazile. Uz pomo prodavca knjiga Maljabeki je vremenom nauio da ita ispravno i poeo je da kombinuje svoju novootkrivenu sposobnost itanja sa fenomenalnim tehnikama pamenja koje su mu omoguavale da u potpunosti zapamti skoro sve to je itao (ukljuujui i znake interpunkcije). Jedan skeptini pisac odluio je da testira sposobnosti brzog itanja i pamenja ovog mladia ija je reputacija sve vie rasla, i dao mu je svoj novi rukopis, koji mladi nikada ranije nije video. Rekao mu je da ga proita kada bude imao vremena. Maljabeki je odmah proitao rukopis izuzetnom brzinom i vratio ga autoru, potvrujui mu da gaje u potpunosti proitao. Ubrzo nakon tog dogaaja, pisac je odluio da se pretvara daje zagubio rukopis i zamolio je Maljabekija da mu pomogne da se seti nekih njegovih delova. Na njegovo veliko zaprepaenje, mladi mu je ispisao kompletnu knjigu, transkribujui savreno svaku pojedinanu re i svaki znak interpunkcije, kao da kopira original. Kako je vreme odmicalo, Maljabeki je itao sve veom brzinom i memorisao sve vei broj knjiga. Vremenom je postao toliko poznat po svom brzom itanju i uenju da su strunjaci iz razliitih oblasti poeli da dolaze kod njega kako bi im dao instrukcije i uputio na izvorni materijal za oblast koja ih je interesovala. Kad god bi mu postavljali

pitanja, odgovarao je doslovno citirajui delove knjiga koje je proitao i automatski memorisao. Reputacija mu je sve vie rasla i vremenom gaje veliki vojvoda od Toskane zaposlio kao linog bibliotekara. Da bi bio sposoban da izae na kraj sa obimom materijala kompletne biblioteke, Maljabeki je odluio da razvije svoje sposobnosti brzog itanja do skoro nadljudskog nivoa. Njegovi savremenici izvetavaju da je bio u mogunosti da jednostavno ,,zaroni u stranicu, oigledno apsorbujui ceo njen sadraj uz pomo samo jedne ili dve vizuelne fiksacije, na veliko zaprepaenje osoba kojima je doputao da ga pri tome posmatraju. Pratio gaje glas daje proitao i zapamtio kompletnu biblioteku! Poput mnogih genija, Maljabeki je nastavio da razvija svoje sposob nosti godinama. Stoje vie itao i pamtio, itao je sve bre i pamtio sve vie. Pria kae daje, u kasnijim godinama ivota, imao obiaj da lei u krevetu okruen knjigama i da je svakoj od njih posveivao manje od pola sata, pamtei ih sve dok ne bi utonuo u san. To je radio sve do svoje smrti 1714. godine u svojoj 81. godini ivota. Ako je Maljabekijev ono - modani sistem bio sposoban za tako neverovatna dostignua u itanju i pamenju, zato mi itamo brzinama koje nas, u poreenju s njim, ine praktino nepismenima? Odgovor ne lei u nedostatku bilo kakve osnovne sposobnosti, ve u injenici da smo aktivno i nevoljno nauili sebe da budemo spori. Drugim reima, usvojili smo sistem verovanja i navike itanja koji umanjuju nau sposobnost da itamo bilo kojom brzinom i uz bilo koje normalno razumevanje.

Jevgenija Aleksejenko
U svojoj knjizi Kakopolagati ispite ampion svetskog takmienja u pamenju Dominik OBrajan iznosi neverovatnu priu o Jevgeniji ija se dananja dostignua u mnogome podudaraju sa Maljabekijevim dostignuima od pre 350 godina. Prema jednom istraivau sa Moskovske akademije nauka, ova neverovatna devojka moe da ita bre nego to moe da okree stranice

- i da sebe ne mora da usporava na ovaj nain, itala bi brzinom od 416.250 rei u minutu. U okviru kijevskog Centra za razvoj modanih sposobnosti, osmiljen je poseban test za osamnaestogodinju Jevgeniju, uz prisustvo naunika. Bili su sigurni da ova devojka nikada ranije nije itala materijal koji je spremljen za test, jer se sastojao od kopija politikih i knjievnih asopisa koji su se tog dana pojavili na kioscima, dok je Jevgenija bila izolovana u sobi u Centru u kome je planiran test. Da bi joj to vie oteali zadatak, nabavili su opskurne i drevne knjige, kao i knjige koje su nedavno objavljene u Nemakoj, a prevedene su na ruski, jedini jezik koji Jevgenija zna. Dok je Jevgenija bila izolovana i zabavljala se, istraivai su proitali materijale za test nekoliko puta i napravili opirne beleke o sadraju. Potom su pred nju postavili dve stranice materijala kako bi videli koliko ih brzo moe proitati. Njen rezultat ih je zapanjio koliko je i rezultat dr Lisa zapanjio Evelin Vud, a rezultat Antonia Maljabekija njegove savremenike. Jevgenija je itala 1390 rei za jednu petinu sekunde - to je vreme potrebno da trepnete. Jevgeniji je, takoe, dato i nekoliko asopisa, romana i revija koje je proitala bez napora. Jedan od istraivaa izvetava: Ispitivali smo je o detaljima i esto su u pitanju bile tehnike informacije koje normalan tinejder ne bi bio u stanju da razume. Pa opet, ona je davala odgovore koji su potvrivali da ih je savreno razumela. Niko, pak, nije bio svestan jedinstvene sposobnosti ove devojke dok ona nije napunila 15 godina. Tada joj je otac, po imenu Nikolaj, dao primerak dugog novinskog lanka. Kada mu je, dve sekunde kasnije, vratila lanak komentariui daje veoma interesantan, on je mislio da se ali. Meutim, kada ju je ispitao o sadrini lanka, svi njeni odgovori bili su tani. Jevgenija sama kae: Ne znam u emu je moja tajna. Stranice ulaze

u moj um i ja se priseam ,,oseaja pre nego samog teksta. U mom mozgu se odigrava neka vrsta analize koju stvarno ne umem da objasnim. Ali oseam se kao da u glavi imam kompletnu biblioteku!"
KAKO DA PROIRITE SVOJU VIZUELNU MO

U estom poglavlju otkrili ste da su vae oi sposobne da po jednoj horizontalnoj fiksaciji prime vie rei. Sada ete uraditi seriju vebi koje e vam dokazati da su vae sposobnosti percepcije vee ak i od ovih, poboljanih sposobnosti (vidi sliku 8).

Izmerite svoj horizontalni i vertikalni vid

Prvo, gledajui pravo ispred sebe u daljinu i odravajui usredsreenost na najudaljeniju taku koju moete videti, spojte vrhove svoja dva kaiprsta pravo ispred sebe na udaljenosti od 75 santimetara od nosa. Ponite da razdvajate kaiprste du horizontalne linije, zadravajui usredsreenost oiju u daljini. Tek kada vie ne budete mogli da vidite vrhove kaiprsta uglom oka", zaustavite prste i izmerite razdaljinu svog ho rizontalnog vida. U drugom delu vebe, ponovite postupak, ali ovaj put vrhove kaiprsta postavite vertikalno i razdvojite ih po vertikalnoj liniji sve dok ih vie ne budete mogli videti. Tada stanite i izmerite razdaljinu svog vertikalnog vida. Uradite ove vebe odmah. Rezultati Zauujue, zar ne! Ljudi obino uvide da se njihov horizontalni vid prostire koliko mogu da raire ruke. Vertikalni vidje malo krai, samo zbog kosti koja se nalazi u visini obrva. Kako je to mogue? Odgovor lei u nainu na koji je napravljeno ljudsko oko. Svako vae oko poseduje 130 miliona svetlosnih receptora u mrenjai, to znai da ih ukupno imate 260 miliona.
/

Sta mislite, u kolikom procentu vae oi uestvuju u ,,jasnom ili

centralnom fokusu, a u kom procentu u sporednom fokusu? Upiite svoje odgovore:

44

ili perifernom

Procenat Centralni fokus: _______ Sporedni fokus: _______

injenica glasi: samo 20 posto vaeg ono - modanog sistema pos veeno je jasnom fokusu, dok se perifernom fokusu posveuje zapan jujuih 80 posto! To znai daje od 260 miliona svetlosnih receptora koje koristite, preko 208 miliona posveeno perifernom fokusu. Zato je u pitanju tako veliki procenat? Veina dogaaja u univer zumu odigrava se oko centralnog fokusa i od velike je vanosti za opstanak da va mozak bude svestan svih promena u vaem okruenju, kako bi vas uputio prema onome to vam je potrebno, odnosno suprotno od opasnosti. Prilikom tradicionalnih metoda uenja itanja, koncentrisali smo se samo na jasan fokus vida, koristei tako manje od 20 posto vizuelne sposobnosti koja nam stoji na raspolaganju i koristei i taj mali procenat na potpuno neprikladan nain. itaoci poput Antonia Maljabekija, Dona Stjuarta Mila i predsed nika Kenedija uvebali su korienje ogromnog, nedirnutog potencijala svog perifernog vida. I vi moete uiniti isto.

Gledanje mentalnim okom

Ubrzo ete sprovesti eksperiment percepcije koji e vas zapanjiti i promeniti za sva vremena. Prilikom eksperimenta, odvojiete svoj mozak od jasnog fokusa i aktivno ete gledati svojim mentalnim okom. Nakon to proitate ovaj odeljak, okrenite sledeu stranicu i posta vite svoj prst direktno ispod rei mozak u etvrtom redu iznad
V

podnaslova itanje mozgom. Dok ste potpuno usredsreeni na tu centralnu re, uradite sledee: 1. Ustanovite koliko rei moete videti levo i desno od centralne rei,

bez pomeranja oiju. 2. Ustanovite koliko rei moete jasno videti iznad i ispod rei na kojoj drite prst. 3. Ustanovite da li iznad ili ispod rei na koju ste usredsreeni postoji neki broj i, ako postoji, koji je to broj. 4. Ustanovite da li moete da izbrojite pasuse na stranici. 5. Ustanovite da li moete izbrojati pasuse na susednoj stranici. 6. Moete li videti da li na nekoj od te dve stranice postoji dijagram? 7. Ukoliko vidite dijagram ili ilustraciju, moete li jasno ili otprilike utvrditi kakav je? Uradite ovu vebu odmah.
vaeg . popularnoj arei. ive knjige baziraju cirani mozak sprov

s sredina

ovo je sredina netrijske proraur 'u trodimenzio'

d : ^i stv? -

*Slika 8. Uveavanje vizuelnogpolja kod naprednih itaa, a. Usredsrei- vanje na jedno slovo, kao kada dete po prvi put ui da ita uz pomo fonikog metoda, b. Usredsreivanje na jednu re (loiji i proseni itai), c. Usredsreivanje na 4 do 5 rei odjednom (dobar ita), d. Usredsreivanje na grupe rei (napredni itai).
Rezultati
Najvei broj ljudi na najvei broj pitanja odgovara potvrdno. Ova laka veba demonstrira da se va mozak ponaa poput gigantskog centralnog oka koje skenira kompletan svet koji se nalazi iza soiva vaih fizikih oiju. Dok najvei broj ljudi provodi ivot ograniavajui mozak na tunelski vidokrug 44 tj. na direktan fokus, bolji itai i mislioci koriste pun opseg vizuelnih vetina sopstvenog mozga.

Slika 9. Polja vida. Oblast unutranjeg kruga prikazuje podruje jasnog vida koji stoji na raspolaganju osobi koja brzo ita ukoliko na pravilan nain koristi ono-modani sistem. Spoljanji krug prikazuje periferni vid koji joj, takoe, stoji na raspolaganju.
Kiklopska percepcija
Sposobnost vaeg mozga da vidi centralnim okom nedavno je eksplodirala u popularnoj areni uz pomo knjiga pod nazivom Magino oko. Ove knjige baziraju se na radu profesora Bele Julea sa odeljenja za senzome i perceptualne procese u okviru laboratorija korporacije Bell Telephone". Juleove slike napravljene su od dva skupa fino isprepletanih taaka. Svaki skup formira jedan deo slike. Svako oko prima samo

jedan deo. Va zapanjujue sofisticirani mozak sprovodi neverovatno kompleksne matematike i geometrijske proraune, kombinujui obe slike u upeatljivu trodimenzionalnu sliku koja se ne vidi u spoljanjoj stvarnosti, ve samo u mozgu (vidi tablu III).
ITANJE MOZGOM

U ovoj knjizi nudi vam se revolucionarno nov pristup uz pomo koga ete, od sada, itati mozgom kao centralnim fokusom svoje panje, a ne svojim oima. Vae oi predstavljaju lutku - marionetu sastavljenu od milion delova; va mozak predstavlja lutkara koji ih pokree.

U budunosti e osoba koja ita super - brzo kombinovati periferni vid sa kiklopskom percepcijom (vidi sliku 9), kako bi, poput Malja bekija, odjednom primila celokupne pasuse i stranice - to predstavlja dostignue koje, u svetlu novonauenih injenica, sada deluje mnogo dostinije. Jedan lak nain da to postignete je da razvijete vetinu korienja pomonog sredstva u naprednije tehnike meta - navoenja (vidi osmo poglavlje). Uz korienje tehnika meta - navoenja, moete proiriti korienje svoje periferne i kiklopskepercepcije tako to ete knjigu drati na veoj udaljenosti od oiju nego to to obino inite. Na taj nain ete omo guiti perifernom vidu da stranicu vidi mnogo jasnije dok itate. Neverovatna prednost ovoga je u tome to, dok va jasan fokus ita jedan, dva ili tri reda na koje ste skoncentrisani, va mozak koristi periferni vid kako bi obnovio ono to ste ve proitali i napravio kratak pregled teksta koji sledi. Na taj nain se u mnogome poboljava pam enje materijala koji ste preli i vri se priprema za materijal koji tek sledi, ba kao to izvia priprema svoje trupe da bezbedno i brzo preu nepoznatu teritoriju. Dodatna prednost ovog pristupa razlivenog fokusa" je u tome to vae oi prave mnogo manje vrstih miinih fiksacija. Zato se mnogo manje zamaraju i vi moete itati due. Mnogi ljudi otkrivaju da korienjem ovog pristupa, nestaje ukoenost u vratu i glavobolje, a oni predstavljaju uobiajene probleme za mnoge itae.
REZIME

1. Brzina itanja od preko 1000 rei u minutu je u svakom sluaju dostina. Mnoge istorijske linosti lako su postizale ove, pa i vee brzine itanja . 2. Vae oi sadre 260 miliona svetlosnih receptora. 3. Vie od 80 procenata tih svetlosnih receptora posveeno je perifer nom vidu.

4. Va periferni vid je izuzetno irok i veoma dubok. 5. itanje, u stvari, obavlja va mozak - vae oi predstavljaju samo veoma sofisticirana soiva koja on pri tome koristi. 6. Super - brzi itai budunosti bie itai mozgom" i koristie u potpunosti pun opseg svog perifernog vida i svoju kiklopsku percepciju.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Tokom svakodnevnog ivota, postavite svom mozgu percepcijske ciljeve. Ponite tako to ete mu dati zadatak da uoi neki odreeni set predmeta ili boja ili oblika u svom okruenju. 2. Pokuajte da svoje modano oko koristite kad god, i ta god da itate. 3. Nastavite da vebate itanje uz pomono sredstvo, povremeno eksperimentiui sa itanjem dva reda istovremeno. 4. Uvek udaljite materijal koji itate od oiju koliko god moete, a da se pri tome oseate udobno.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Sada ste napravili skok od normalnog brzog itaa (koji se primarno oslanja na svoje oi) ka super - brzom itau (koji se primarno oslanja na mozak). U sledeem poglavlju upoznaete se sa nekim tehnikama meta navoenja koje e poboljati va periferni vid i kiklopskupercep- ciju.

VIII

Tehnike meta-navoenja put ka fotografskim^ nivoima itanja

Sposobnost ljudskog oka za fotografsko snimanje je nekoliko

desetina puta prefinjenija od najnaprednijih kamera. Pun opseg te sposobnosti tek treba da se istrai.
UVOD

Ovo poglavlje vam prua devet glavnih, praktinih tehnika na voenja kako biste ojaali svoj periferni vid i uspostavili kontrolu nad njim, kao i nad svojom kiklopskompercepcijom.
KAPACITET VAE FOTOGRAFSKE MEMORIJE

Otvorite ovu knjigu na bilo kojoj stranici i na sekund preite pogledom preko nje - moete li se setiti bilo koje rei, grafikona, oblika ili reenice? Da li biste ponovo prepoznali stranicu? Sada znamo da tako sigurno primamo informacije. Ukoliko sumnjate u to, pomislite ta vae oi rade im se kolima provezete krivinom na nekom planinskom putu: one istog trenutka sagledavaju mnoga kola koja idu ka vama ili se kreu u istom smeru kao i vi; na desetine hiljada drvea, na hiljade kua i verovatno ptica i ivotinja. Sve to u samo deliu sekunde! Pomislite koliko, u poreenju sa tim, male deluju rei na jednoj stranci - vi to moete! Vetine koje ete nauiti upoznae vas sa naprednim korienjem vizuelnih pomonih sredstava i omoguiti vam da eksperimentiete sa brzim pokretima prilikom itanja koji e u obzir uzeti i va vertikalni i horizontalni periferni vid.

TEHNIKE META - NAVOENJA

Tehnike meta - navoenja koje e biti opisane oslanjaju se na va periferni vid, kiklopsko oko i neverovatno brzu fotografsku sposob nost vaeg ono - modanog sistema. Naroito je korisno vebati ih u poetku veoma velikom brzinom, bukvalno ne obraajui panju na razumevanje, a odmah zatim ih primeniti novom normalnom brzinom itanja. Na ovaj nain e se va mozak navii na velike brzine. Cesto je najbolje poeti sa korienjem ovih tehnika na materijalu koji ste ve proitali - postiui tako istovremeno dva cilja: obnavljanje ve proitanog, i istovremeno ,,zagrevanje ono - modanog sistema za zadatak koji mu predstoji. Kada zavrite sa ovim poglavljem, vebajte sve tehnike meta navoenja na svemu to ste do sada proitali. Pokuajte da to uradite najbre to moete.

Dvored no krstarenje
Dvoredno krstarenje (vidi sliku 10a) identino je originalnoj tehnici koju ste koristili prilikom upotrebe pomonog sredstva prilikom itanja; jedina razlika je u tome to ete sada dosledno itati po dva reda istovremeno. Da biste ispravno uradili ovu vebu, povlaiete ravnomerno i paljivo pomono sredstvo ispod svakog drugog reda, da biste prilikom vraanja na poetak podigli pomono sredstvo deli santimetra iznad stranice, a potom ga ponovo pomerali povlaei ga ispod naredna dva reda. Dvoredno krstarenje je odlian nain navikavanja mozga na korienja vertikalnog vida u istoj meri u kojoj koristi i horizontalni. Ovo je mnogo lake nego to biste mogli smatrati, a mnoge kulture vertikalni vid koriste kao primarni. Na primer, Japanci i Kinezi su hiljadama godina prednost davali vertikalnom u odnosu na horizontalni vid. Slino tome, muziari kombinuju vertikalni i horizontalni vid pri likom itanja nota. Ukoliko ste ve itali note, trebalo bi da ste

sposobni da tu vetinu koju ste ve stekli moete da prenesete na itanje pomou dvorednog krstarenja.

Multiredno krstarenje
Multiredno krstarenje (vidi sliku 10b) je vrlo slino dvorednom krs tarenju, s tim to vam doputa da istovremeno primate onoliko redova koliko elite. Napredni brzi itai obino u jednom mahu primaju od dva do osam redova.

KtMtoHL MKHfSM MHiMH

~. ftt 'Xtkilri WiMfii: :: :\ >&?>. f

-r .a: XWSt

g; waiflg?
vfci&ittrfp-

>;

iuteW Wt&XA 3 - SS
K\

5.5WKV V W MtkKtfM : *m* a* sa

at m few ttmut ;i .

ww* jmv nx*w * w in&w

X
.

. .win

i * <*

*;. * <*- * im u 4 v.m < / ** (& WL*t*rf&&W S & * Xftoij

fr . fHttWUHtttom

wwmm jbw ? & mm *fm r> * w xv . $#<*>< mm * *

&**.
b
S* *

tf&tnhii: VRVWW, *.

#&

- WMt' v'tf *Mtf:

* ^~*4>? &OWMUlKft !**:.>* l| | <ft

1 MHWWtttffttt Wft
:*: &<{*#

&Wc

j* :
*. :.
w-; % *

^**>
*#* -t> fcfctftttttt

KtffiflKU' ** ;<** c S/z&a 70 - Tehnike meta-navoenja a. Dvoredno krstarenje b. Multiredno krstarenje c. Retrogradno krstarenje

<W

W**
& 4 V4i*

< if:

>f ctt

Retrogradno krstarenje
Retrogradno krstarenje (vidi sliku 10c) ima tu prednost to vam omo guava da udvostruite brzinu itanja tako to ete pri povratku oiju na poetak reda primati informacije, i to nee predstavljati puki prazan hod radi povratka na poetak reda.
V

,,Sta? kaete vi. Ne budite smeni - itanje unazad bi jednostavno rezultiralo zbrkom rei bez znaenja u mojoj glavi.
V

itanje unazad je lake nego to mislite. Osim toga, mnoge kulture vie vole itanje s desna na levo, na primer Arapi i Jevreji. To, meutim, nije sve. Tajna itanja unazad lei u injenici da vi, u stvari, ne itate unazad! Ukoliko po jednoj fiksaciji primate pet ili est rei, to bi trebalo da sada radite sa lakoom, ono to vidite prilikom svake fiksacije izloeno je ispravnim redosledom. Stoga je itanje unazad u osnovi isto kao i normalno itanje. Jedini dodatni posao koji va mozak mora da obavi je da velike komade sa znaenjem mora da poreda po redu, to u mnogome nalikuje slagalici. Va mozak to ionako radi kad god itate, kao na primer, prilikom itanja sledee reenice: Ljudi koji veruju da su brzine itanja od preko 1000 rei u minutu mogue, potpuno su u pravu. Kod ovog primera, va mozak je morao da sve dri u stanju ,,ekanja dok nije dobio poslednji deo informacije koji je uinio da prethodno proitani deo reenice ima smisla. Proces je identian kod itanja unazad. Otkriete daje ono iznenaujue lako. Kod retrogradnog krstarenja koristi se potpuno isti pokret ruke kao i kod dvorednog i multi - rednog krstarenja.

Napredni pokreti vizueInog pomonog sredstva

Pokreti ,,S, cik-cak, petlja, vertikalni talas i lenjo ,,S mogu se sprovoditi razliitim brzinama i pod razliitim uglovima. Za detaljno itanje, bie vam potrebno oko 30 sekundi po stranici, a za pregledanje, pretraivanje i obnavljanje, maksimalno deset. Tehnika duple margine, kojapodrazumeva pokretanje prsta ili palca

niz levu marginu i pomonog sredstva niz desnu, korisna je pre svega za itanje prilikom uenja i moe imati varijaciju u kojoj se pomono sredstvo s leve ili desne margine moe pretvoriti u vertikalni talas. S tehnika ,,S tehnika (vidi sliku 11a) kombinuje krstarenje unapred i unazad, i moe se koristiti kao jednoredno, dvoredno ili multi - redno krstarenje.

Cik-cak tehnika
Cik - cak tehnika (vidi sliku 11b) predstavlja veoma naprednu tehniku meta - navoenja koja vam naroito omoguava da u potpunosti koristite svoj periferni vid. Kod ove tehnike vi ravnomerno pokreete pomono sredstvo po dijagonali nekoliko redova, potom pravite malu omu u blizini margine, zatim krstarite nazad po dijagonali niz stranicu pravei jo jednu malu omu na suprotnoj margini, i tako dalje, sve dok ne stignete do dna stranice. Ove tehnike mogu se horizontalno proiriti ili suziti, to vam omo guava da odaberete da li ete pomono sredstvo dovoditi do same margine, ukoliko vam je to neophodno, ili ete ga odrati na dve treine sredine stranice, ostavljajui horizontalnom perifernom vidu da primi informacije koje se nalaze na domak margine.

Tehnika petlje
Tehnika petlje (vidi sliku 11 c) je po stilu slina cik - cak tehnici, a jedina razlika je u tome to oma pri promeni smera obuhvata veu koliinu teksta koja se moe primiti jednom fokusiranom fiksacijom. Petlja je naroito ritmina tehnika, i omiljena je tehnika naprednih brzih itaa.

Tehnika vertikalnog talasa

Vertikalni talas (vidi sliku 11 d) je tehnika zbog koje neinformisane osobe veruju da brzi itai itaju pravolinijski sredinom stranice od

vrha ka gore. U sutini, oi idu od vrha ka dole centralnim delom stranice u ritmikim talasima, pokreui se u neznatnoj meri levo i desno. Vertikalni talas je idealna tehnika jer kombinuje itanje unapred i unazad, doputajui takoe i maksimalnu upotrebu horizontalnog i vertikalnog perifernog vida.

.<

'.'

c c

' v vv;>:vvV, V ..vV./ v; ' ................... ........ Ml ........... *m ,||^ ' ^

.

v *c

.'. ^*4.0.

>.>*'.. v. ;; fy-y *y-

- V ' * v > - ; <

y >.> vv:.>v \v. ,>y

' .-V. - - ---------------rrr . ........... ' '< Wfi ' .<#,& i I-4 4
VJ i ,r>. VSv;

.>

;<

..

J z~s

)
>

Slika 11. Napredni pokreti vizuelnog pomonog sredstva a. ,,S b. Cik-cak c. Petlja
....... .. "" ' '
.
. .

J. ^

/ l'i v, -

.V .

- , - ^ V I

m '
.... t / 11 V r*

"A l *

. " \ \ V* t J

i w *

.%

%* V \ / ( r* v< . i .. . > <

. . .. j.'.. . . > i*' . / - * 'fy ' 'V *

,\:

-------------------------------

'

:/. :r:\

. ----* -

... . .................

11
.

, ,. . v .......... ........... .

II I.I / r i .SVV > % I

. r *

*.<

'v. /.<: ,v.^. r.VvV. ewvsi &

W45 ;>'-.

..i,; '

xsitf. . - >.

&&%<. >;
#T

\*-#Ts TRNU' .!
* .4ttr. -vrJ- . '.-.j-vr-

4 *rt AJ /V : .v

^*** ,W
:: : : AS-W .W :::V '*.Vr; v;,; *&&& :.'* At> *.v ^eis: ;w >: *: ^' '.< v.v ;5 V. ^v^sr -?s X%^X4 rt-5*# SHf J^. :. 55* tiv> sf^rr sfcesJ; " r :NV.::iU. ?: > :V- <>::iu r.'.ite;\::&$* ::ucS>l 5::& > wv ^;#.^ * ***(&* r..< iv..-x .c? ^ ; f ;v ;; ;* <*:<&&. i%>: 5* 51: ;v &;&$>&*; ;*awfr %> ^ <ait f:; ::;SfV iiii:*: :<**<. <\* >: C , - ::n*^ ^iSAsisSsSr >t:V. :> -ft & y. ;::. ^ V^s.v^* *;: ^ !< <>WVS&M V<- ^6' &: t frti'-: <: ^ :: Ni*^i45c c^C* :<r 95&S& ^: X\.: :*: V: *V*.Vo: .S^ :: ^:. dfe&iC&p: ;i: - W*;. <Vf \ /

...

........ .agric** v:

vV v.rsrw?

Jnf'lts nr. * . 1.. -44Ktt4H ~~~;.4V:

*s;;

W A* : ;

W ' ;;:n -.r-

,yjv: ::

Slika 11. Napredni pokreti vizuelnog pomonog sredstva (nastavak) c. Vertikalni talas d. Duplo navoenje f. Lenjo S
\ V *>
c

ii I P. I i ITi i ii
V

>' tf*

v:;

*.'

&s! 'Jk\- ''/.>''. ft-.Vi^-

:KHV &-& &.<*<<. >*

* r'A;-. i&rtfc .wV;

w r-.v>r-.: iMPW WWUP 9

>''.5 :V. itf.V if-4c*Sfi*^r

r^-.vw va.'^nvijx'v.
>*MV '-*- -

-4 W rHHHV <nw.:; '::: Vtt iHJ uSft rvv '*."*! NV? :.*->^^:.>? SKV
;* 'V. *.<.<; xiK; v-. ^>->;'

r.:>. !ft < ,#*.*

**#*4 Jr#
. W

:: :.;.<

* !# * v'.f.. /.. IT* \ t t ! I* * t# < **4 f ** \.* ^ t ' ' "V* ' * ** : ^.rv. M;

;*:*>& uu-.'i 4:' 1%*. < ^V KHKMVMVM iii'&i&t .'X Mite

,4f

^ /lur filnf^
v. v.:r*;*' rt* ;.

;:vV

V
\

j*' ^ ;4-vwv.
V WriW Vrt uWteiKw;
:

^'^*
V.I ^ . /*

<y: .***

rt*
*w

* - ML. ' * S / *

1(^ ;>
-./;>; .V! >vv. w:: '

MJWW ;- Httl ! S .-V>.

;>vv;.4,v

;v:v

v^r .?v rjr VSe&

v.v>

if.r:

." v#

:.W -

'&
w

;^v.v;>^ -. >-v^ ^ ^: in:\

J

>

.V:;'vW.-. ! <WW ^

. **,
*~>r

>.4V

' SI :-v' >-nr WNft: ^

JU ^

* > >*>'

ofu'vr.

Uto.

ii

*\&:-. **!> VKtfi irtr rv ttttfe VWmrn**&i#li$iif t*C*:

v' <:s8^':x;; V.:; vws* *.??.???**

- AiKKHRh *6 K

J* WCtt

Tehnika duplog navoenja

Tehnika duplog navoenja ili duple margine (vidi sliku lie) ukljuuje upotrebu dva pomona sredstva, najee prsta ili palca s jedne i uobiajenog pomonog sredstva s druge strane. Oni se pokreu rav nomerno sa obe strane teksta, dok vae oi upijaju informacije koje se nalaze izmeu njih. Ova tehnika je odlina zato to vaem mozgu doputa da diktira pokrete oiju. Ukoliko ste jasno odredili cilj nekog itanja, vae kiklop - sko oko e tragati za informacijama koje su postavljene kao cilj. Nema potrebe da silite oi da prave fiksacije u odreenim podrujima. Mozak e to sam uraditi.

Tehnika lenjog ,,S

Tehnika lenjog ,,S (vidi sliku 111) kombinuje elemente osnovne ,,S tehnike, cik - cak tehnike i vertikalnog talasa. U stvari, ona se moe smatrati proirenom verzijom svake od njih. Kod ove tehnike jednostavno pravite pokrete u obliku slova ,,S odozgo na dole, zahvatajui svakim skretanjem 5 do 10 redova, obino obuhvatajui celu stranicu u pet horizontalnih ,,prelaza.
KORIENJE TEHNIKA META - NAVOENJA U PRAKSI

Ove tehnike se mogu koristiti za kratak pregled, skeniranje, ispiti vanje teksta, kao vebe za uveanje brzine itanja, kao vebe za poboljanje razvoja perifernog vida, kao uobiajeni trening" za vae oi i, kako kau najbolji brzi itai, za normalno itanje. Jedna od najuzbudljivijih pria o upotrebi tehnika meta - navoenja tie se tridesetpetogodinje dame koja je posetila jedan od mojih kurseva brzog itanja koji se sastojao od osam troasovnih predavanja koja su se odravala jednom nedeljno. Tokom predavanja na kome je bilo rei o tehnikama meta - na voenja, polaznici su dobili zadatak da upotrebe petlju, vertikalni talas

ili lenjo ,,S kao tehniku za super - brzi kratki pregled jednog romana. Vreme za pregled kompletne knjige bilo je ogranieno na pet minuta. Dama o kojoj je re, napustila je as frustrirana, tvrdei da je koristila pomono sredstvo na svakoj stranici, ali da nita nije zapamtila i da ne vidi svrhu" svega toga. Tokom predavanja naredne nedelje, isti roman koristio se tokom vebe u kojoj su polaznici dobili zadatak da koriste bilo koju tehniku navoenja i da prilikom itanja obrate panju na razumevanje teksta. Dama o kojoj je re odabrala je ,,S tehniku i, sa ostatkom razreda, otpoela petnaestominutnu vebu. Nakon pet minuta, tiinu prepunu koncentracije prekinuo je vrisak! Dama je vikala: Uspela sam! Uspela sam! Uspela sam! Ispriala je da se, nakon to se navikla na pomono sredstvo, knjiga odjednom otvorila pred njom poput filma koji je ve gledala i sada ga gleda po drugi put.
V

Sta se, u stvari, desilo? Njen mozak je fotogratisao kompletnu knjigu, arhivirao je negde duboko u njenom vizuelnom korteksu i kiklopskom oku uma. Kada je mozak ponovo dobio stimulaciju, jednostavno je pristupio ve postojeim informacijama i stavio ih pred nju. U kratkom pregledu daljih koraka na kraju ovog poglavlja, bie vam dato nekoliko praktinih i uzbudljivih metoda za ovladavanje ovim novim tehnikama uveanja brzine itanja.
DRUGA VEBA PERCEPCIJE

Vebe s brojevima koje slede, pomoi e vam da razvijete svoju svest o vertikalnom i horizontalnom vidu. Iz tog razloga, svaka grupa brojeva data je u dva reda. Otkrijte svaki pojedinani blok od dva broja i ponovo ih pokrijte, dozvoljavajui sebi da ih vidite samo na trenutak. Napiite ono to mislite da ste videli na liniji pored broja i potom proverite da li ste bili u pravu. Kada uradite ove vebe, preite na

etvrti test. Pre itanja, odaberite svoju omiljenu tehniku meta navoenja, motiviite sebe i krenite ka uspostavljanju svog novog linog rekorda u brzom itanju! 28 2 8 8 4 9 L) ________ 07 03 ^ 86 6 57 30 73 03 94 92 ^1 ___ 21

14 K' rL __ 68 bi 93 ^ 35 12 56 48 _ 74 _____________ 99 18 10 93 _____________

39 _ 72 ____________ 51 74 _ 66 _____________ 33 84 _ 16 ____________ 28 98 _ 48 _____________ 32

71 39 ________ 95 _____________ _____________ 18 _____________ 39 96 53 47 _ 68 _____________ 13 70 _ 04 ____________ 15 94 _ 18 ____________

75 08 41 29 _ 42 ____________ 65 78 _ 40 ____________ 70

39 73 ________ 15 _____________ _____________ 31 _____________ 83 40 14 77

56 14 94 016 18 964

93 36 18 936 93 148 25 096 84 695 98 277 77 194 04 185 27 976 60 414

68
922 46 921 04 962 49 763 91 217

86
103 93 18 4 37 629 94 06 0

22 050
32 281 18 504

7 ________ 063 13 ________ 411 95 ________ 392

20 ______ 330 __________ ________________ 30 ______ 966 __________ ________________ 84 ______ 563 __________ ________________

52 78 ________ 380 __________ ________________ ________ 153 50 72 ________ 064 __________ ________________ ________ 927 11 ________ 693 _________ 63 _____________ 832 ____________

695 592 ______ 802 __________ ________________ ________ 033 938 153 ______ 805 __________ ________________ ________ 408 463 916 ______ 592 __________ ________________ ________ 863 907 106 ______ 818 __________ ________________ ________ 763 953 909 ______ 832 __________ ________________ ________ 753 711 063 ______ 393 __________ ________________ ________ 494 512 508 ______ 937 __________ ________________

_________ 342 830 148 602 291 _________ 175 ___________ 784 594 440 128 05g _________ 983 ___________ 163 805 254 110 174 673 725 _ 935 ____________ 163 408 _____________ 853 ___________ 591 _ 421 ___________ 744 _ 422 _ 208 ___________ 906 _ 807 _ 618 ___________ 945 _ 705 _ 483 ___________ 912 _ 614 _____________ 937 ___________ 731 _ 975 ___________ 147 _ 853 _ 194 ___________ 902 _ 395 707

Sada ste spremni za etvrti test. Dok ga budete itali, obavezno primajte velike grupe rei pri svakom vizuelnom gutljaju, koristite pomono sredstvo i drite knjigu na velikoj udaljenosti od sebe, omo -

guavajui sebi na taj nain korienje perifernog vida i sposobnosti modanog itanja.

ETVRTI TEST - Da li smo sami u univerzumu? Inteligencija vanzemaljaca

Autor: Toni Buzan Od 1960. godine sprovedeno je najmanje 80 istraivakih projekata potrage za inteligentnim oblicima ivota u univerzumu. Svi su oni bili tako malog obima da su skoro ncizbeno bili osueni na propast. Sada je NASA otpoela istraivanje sa novom opremom koja obeava deset miliona puta veu efikasnost od bilo kog ranijeg pokuaja. S obzirom da se potraga ljudske i kompjuterske inteligencije za inteligencijom u svemiru popela na tako visok nivo, brojni naunici predviaju da e ona biti otkrivena pre isteka XX veka. Tano na dan, sat i minut petstogodinjice Kolumbovog otkria Amerike, ljudska rasa je otpoela sa do sada najveim pokuajem da otkrije ne samo nove svetove, ve i nove inteligencije u svemiru. Astronomi iz Arekiba u Porto Riku su 12. oktobra 1992. godine, tano u 3 sata popodne po Atlantskom standardnom vremenu ukljuili najmoniji radio - teleskop koji je ikada napravljen. U potpuno istom trenutku, drugi astronomi su ukljuili drugi teleskop u Goldstoun stanici blizu Barstova u Kalifoniji. Trenutno vie od stotinu fiziara, astronoma, kompjuterskih programera i tehniara u napetom iekivanju marljivo prati kontrolne table dok super - kompjuteri oslukuju na milione radio - kanala u potrazi za bilo kakvim signalom sa oznakom inteligentnog oblika ivota, koji bi potvrdio ono u ta je veina astronoma godinama ubeena - da nismo sami u univerzumu. Projekat vredan sto miliona dolara, pod nazivom SETI3, u potpunoj je nadlenosti NASA - e i nastavie se bar do 2000 godine, u nadi da e uspeti da otkrije radio talase koje su stvorila inteligentna bia: radio

talase koji bi mogli ukazati da su krenuli na put ka Zemlji brzinom svetlosti jue ili moda na deset milijardi godina ranije. Naspram ove misije, prethodni najvei pokuaj traganja za inteli gencijom u svemiru deluje beznaajan. Inspiraciju za njega dao je astronom Frenk Drejk 1974. godine. Drejk je koristio radio teleskop u Arekibu, koji je tada imao efektivnu mo od 20 biliona vati, dabi poslao kodiranu poruku ka najveoj skupini zvezda u sazveu Herkules, koja je udaljena nekih 24.000 svetlosnih godina. Poruku, koja je predstavljala neku vrstu kosmikog testa inteligen cije, Drejk je prvo pokazao astronomu Karlu Saganu, jednom od finalista takmienja Najbolji mozak 1990 - te dok su zajedno ruali u Kornel klubu. Drejk kae daje Sagan veoma brzo deifrovao najvei deo poruke. Sama poruka, od vrha na dole, pokazuje sledee: 1. Binarni sistem. 2. Molekule neophodne za ivot na Zemlji. 3. Hemijsku formulu za DNK, na genetski materijal. 4. Grafiki prikaz duple zavojnice molekula DNK koja se zavrava na glavi ljudske figure. 5. Prikaz naeg Sunca i devet planeta (Zemljaje naglaena, kako bi se istaklo gde mi ivimo), i sliku radio - teleskopa koji odailje poruku. Sadanja misija je tako velikog obima i tako precizna da e nam omoguiti da za tri dana ujemo vie nego to smo uli za 22 godine od kada je Drejk otpoeo svoje prve eksperimente 1970. godine. U novom pokuaju, najmanje est radio - teleskopa irom sveta istovremeno je na oprezu; disk u Arekibu - prenika 300 m - poboljanje kako bi uveao svoju senzitivnost za 300 posto, a napravljen je i poseban softver za tumaenje primljenih signala. Drejk, danas star ezdesetdve godine, profesor je na Kalifornijskom astronomskom univerzitetu u Santa Kru zu i takoe je predsednik SETI Instituta u Mauntin Vjuu u Kaliforniji.

On kae: Nita me toliko ne mui koliko pomisao da radio poruke vanzemaljskih civilizacija iz svemira trenutno prolaze kroz nae kan celarije i domove, poput apata koji ne moemo uti.

Oi
Najvei svetski radio - teleskop veoma je razliit od tradicionalnih op tikih teleskopa koje koriste astronomi amateri, pa ak i od velikih teleskopa u opservatorij ama smetenim po raznim planinskim vrho vima po svetu, poput Palomara u Kaliforniji ili Mauna Kia na Havajima. Teleskop u Arekibu je oblika inije prenika 304 metra, napravljene od perforiranog aluminijuma, a smeten je u velikoj rupi u zemlji. Iznad ,,inije, na stotine tona pokretnih antena vise sa kablova povezanih tako da podravaju tornjeve na okolnim brdima. Po dizajnu slian satelitskoj TV anteni, radio - teleskop je u mo gunosti da svaki radio talas koji na njega padne usmeri ka centralnoj sabirnoj taki gde ga prima i obrauje prijemnik.

Ove oi Zemlje su toliko osetljive da je 1987. godine novi super kompjuter, povezan sa Goldstoun radio - teleskopom u Mohava pustinji, veoma lako detektovao bledi signal od jednog vata koji je dolazio sa Pionira 10 koji je sa Zemlje u svemir lansiran u zimu 1972. godine. U trenutku u kome je detektovan, Pionir je bio na udaljenosti od 64 milijarde kilometara od Zemlje! Radio - teleskopi su od naroite koristi u potrazi za inteligentnim oblicima ivota van Zemlje, jer su radio - talasi koji dolaze od zvezda neredovni i sluajni, dok su radio talasi koji se koriste za inteligentnu komunikaciju strukturirani tako da se lako detektuju na monitorima poput osciloskopa. Ideja za traganjem za strukturiranim talasima koji bi sugerisali prisustvo inteligencije originalno je potekla od Drejka i fiziara uzepe Kokonija i Filipa Morisona sredinom pedesetih godina. Godine 1959 , u naunom asopisu Nature , Kokoni i Morison su napisali: ... anse za uspeh je teko proceniti, ali ukoliko nikada ne krenemo u potragu, te su anse ravne nuli.

Istorijska pogodba
Za one koji se pitaju da lije pokuaj vredan truda i ulaganja, Drejk istie da je je suma od 135 miliona funti koje su odvojene za SETI manja od jedne desetine procenta godinjeg budeta NASA - e koji iznosi 15 milijardi funti. Ako uzmete u obzir posledice uspeha, kae Drejk, ovo bi mogla biti istorijska pogodba/ 4 Veliki procenat iz budeta odlazi na novu kompjutersku opremu koja poboljava kvalitet prijema i pomae pri tumaenju signala. Ovi veliki elektronski mozgovi e ,,primiti velike koliine kosmi kih radio informacija koje e se rairiti preko milion kablova, pregle dae podatke tragajui za emama koje bi prepoznali ljudski posma trai. Mozak koji stoji iza ovih mozgova i sam je veoma neobian: fiziar

Kent Kalers slep je od roenja i nikada nije video radio - signal na osciloskopu, a kamoli samu zvezdu. Strast prema univerzumu nasledio je od oca koji muje, kada je Kalers imao pet godina, itao odlomke iz Zlatne knjige o astronomiji. Ideja da moda postoje drugi svetovi koje treba otkriti, zapalila je moju matu, sea se on. A upravo njegova velika mata pomae da Zemlja dobije vid: on je uspeo da svom programu automatske obrade signala podari ono stoje asopis Life opisao kao drugi vid - sistem koji je u stanju da identifikuje signale za koje postoji sumnja da su inteligentni, meu neim to bi, inae, delovalo kao kotao piskavih zvukova. Glava NASA projekta, profesorka Dil Tarter, poput svojih kolega, veruje da postoje drugi oblici inteligencije. Ona i njene kolege imaju viziju o galaktikoj zajednici inteligentnih civilizacija koje su isuvie udaljene jedna od druge da bi se druile, kolonizovale ili kanibalizovale jedna drugu. Poruka jedne od njih, poslata na Zemlju moda pre mnogo miliona godina kada naa civilizacija jo nije ni postojala, mogla bi svakog asa stii do nas. A ta e biti ukoliko projekat uspe da otkrije signale za kojima traga? Tarterova kae: Bilo koji signali koji stignu predstavljae vlasnitvo oveanstva. Oni su poslati planeti Zemlji, a ne NASA - i. Nakon milenijuma pitanja da li smo sami u univerzumu - sva ljudska bia bi trebalo da saznaju da nismo.

Ljudsko bie kao aneo uvar

Artur C. Klark, rektor Meunarodnog kosmikog univerziteta i autor knjige Odiseja u svemiru - 2001, veruje da ovo traganje ima ogromnu naunu i moralnu vrednost. U asopisu ,,Life on je napisao: Bez obzira na nain na koji bi se detektovao, inteligentni ivot van Zemlje zauvek bi promeniona pogled na univerzum. U najmanju ruku, to bi dokazalo da inteligencija predstavlja faktor opstanka, uprkos onome to vidimo u veernjem dnevniku.

SETI predstavlja najviu moguu formu istraivanja i ako presta nemo da istraujemo, prestaemo da budemo ljudska bia. Meutim, pretpostavimo daje kompletna postavka SETl - a pogrena i da inteligentni oblik ivota postoji samo na Zemlji. To bi, naravno, bilo nemogue dokazati - u vek postoji mogunost da samo nekoliko svetlosnih godina izvan naeg opsega istraivanja postoje vanzemaljci. Ukoliko, ipak, nakon vekova oslukivanja i osmatranja ne pronaemo nikakve tragove drugih oblika inteligencije van Zemlje, imaemo po drku da zakljuimo da smo jedina inteligencija u univerzumu. to je najstranija mogunost od svih. Mi tek sada poinjemo da cenimo nae obaveze prema planeti Zemlji: ukoliko smo stvarno jedina inteligencija u svemiru, moramo biti i njeni budui aneli uvari. Nakon miliona godina ivota u izolaciji, ljudskoj inteligenciji predstoji moda samo deset godina pre nego to shvati da ima kolege u kosmosu.

Zaustavite topericu
Vreme itanja: ____ minuta Sada izraunajte svoju brzinu itanja u reima u minutu (r/m) tako to ete podeliti broj rei u tekstu (u ovom sluaju 1401 rei) sa vremenom (u minutima) koje ste potroili na itanje.

Formula brzine itanja:

, . broj rei u tekstu reci u minutu (r / m) = -------------------------vreme

Nakon to zavrite raunanje, rezultat u r/m upiite na liniju na kraju ovog odeljka i upiite ga u tabela napretka i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige. Rei u minutu: ______

ETVRTI TEST: RAZUMEVANJE

1. Koliko je traganja za inteligentnim ivotom u univerzumu sprovede no od 1960. godine do danas? a) b) 60 80

c) 55 d) 75 2. Kada je ljudska rasa lansirala najvei projekat traganja za novim inteligencijama u istoriji? a) na stogodinjicu Kolumbovog otkria Amerike b) na pedesetogodinjicu lansiranja prvog satelita c) na petstogodinjicu Kolumbovog otkria Amerike d) nije bio u pitanju nijedan posebno vaan istorijski datum 3. SETI je projekat potrage za zemaljskom inteligencijom. Tano/Pogreno 4. NASA traga za radio - talasima koji su svoj put ka Zemlji otpoeli brzinom svetlosti pre: a) milion godina b) sto miliona godina c) milijardu godina d) deset milijardi godina 5. Prethodni najvei pokuaj traganja za biima u svemiru insipirisao je 1974. godine: a) Frenk Drejk b) Karl Sagan c) predsednik Kenedi d) Mensa 6. Godine 1974. u svemir je poslata kodirana poruka ka skupini zvezda u sazveu:

a) Jupiter b) Orion c) Herkules d) korpion 7. U okviru kodirane poruke ukljuenje prikaz naeg Sunca i devet planeta. Tano/Pogreno 8. Prilikom najnovijih napora, koliko e najmanje radio - teleskopa biti na stalnom oprezu?
V

a) b) c)

dva etiri est

d) osam 9. Arekibo teleskop je iroka ,,inija napravljena od perforiranog aluminijuma smetena u veliku rupu u zemlji. Koja je njegova irina? a) b) c) 30,4 m 152 m 228 m

d) 304 m 10. Radio - teleskop je sposoban da ka centralnoj sabirnoj taki usmeri:

a) 25 posto radio - talasa koji padnu na njega b) 50 posto radio - talasa koji padnu na njega c) 75 posto radio - talasa koji padnu na njega d) sve radio - talase koji padnu na njega 11. Radio - talasi koje odailju zvezde su: a) neredovni i sluajni b) neredovni ali ne i sluajni c) nisu sluajni, ali su neredovni d) nisu ni neredovni ni sluajni 12. Mozak koji stoji iza mozgova SETI potrage je sam po sebi neobian jer: a) ima najvei koeficijent inteligencije na svetu b) u poetku nije bio zainteresovan za astronomiju c) slep je od roenja d) prvobitno je bio doktor medicine 13. Za koga se kae daje planeti Zemlji podario vid? a) Frenk Drejk b) Kent Kalers c) Dil Tarter d) Galilej 14. Profesorka Dil Tarter se nada, iako ne veruje, da postoje druge forme inteligencije u svemiru. Tano/Pogreno 15. Artur C. Klark je rekao: SETI predstvlja najviu moguu formu istraivanja i ako prestanemo da istraujemo, prestaemo da budemo Proverite tanost svojih odgovora na kraju knjige. Potom podelite svoj rezultat sa 15 i pomnoite sa 100 kako biste dobili procenat razumevanja.

Rezultat razumevanja: _____ od 15 % Sada upiite svoj rezultat u tabelu napretka i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige. REZIME
________________________

Korienje tehnika meta - navoenja umnogome uveava vrednost pomonog sredstva. Osnovne tehnike meta - navoenja su: Dvoredno krstarenje Multi - redno krstarenje Retrogradno krstarenje Cik - cak Petlja Vertikalni talas Duplo navoenje Lenjo ,,S
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Provebajte svaku tehniku meta - navoenja bar po pet minuta, menja - jui pri tome brzinu i dubinu razumevanja. Pet minuta predstavlja neophodno vreme da bi se va mozak navikao na tehniku. 2. Nakon to to uradite, odaberite tri tehnike meta - navoenja koje vam se najvie sviaju i vebajte ih. Prilikom svih ovih vebi, korisno je koristiti materijal koji ste ve proitali, jer e vam biti mnogo lake da steknete ovu novu naviku. Stalni pregled ove knjige pomoie vam i da uvebate nove tehnike i da se podsetite osnovnih informacija. 3. Uradite nekoliko petominutnih itanja u okviru kojih ete na po etku itati uz pomo vama omiljene tehnike meta - navoenja,

obraajui panju na razumevanje, da biste postepeno uveavali brzinu tako da pri isteku vremena od pet minuta va procenat razumevanja iznosti od 5 do 10 procenata. Ta veba e vam omo guiti da lako naviknete svoje oi na sve vee brzine. 4. Vebajte tehnike meta - navoenja razliitim brzinama. Mnogi ljudi, na njihovo veliko uenje, otkrivaju da je njihovo razumevanje prilikom sporijeg itanja skoro ravno nuli, ali da pri odreenom ritmu ono iznenada postaje zauujue jasno. UVOD U SLEDEE POGLAVLJE Tehnike meta - navoenja koje ste nauili u ovom poglavlju bie vam naroito korisne prilikom uenja vetina koje su date u devetom po glavlju - Razvoj naprednih vetina brzog pregleda i skeniranja. Pri menom tehnika meta - navoenja u najmanju ruku ete udvostruiti brzinu pregleda i skeniranja.

IX

Razvoj naprednih vetina preletanje i skeniranje

Sistem ljudskog vida sposoban je da fotografie" kompletnu stranicu tampanog teksta u jednoj dvadesetini sekunde> a samim tim jednu knjigu standardne duine teksta za vreme od est do dvadeset pet sekundi, dok je za celu enciklopediju Britaniku potrebno manje od sat vremena. Napredne vetine preletanja i skeniranja predstavljaju va prvi korak na ovom neverovatnom putovanju.
UVOD

Napredne vetine preletanje i skeniranje doputaju vam da kom binujete ve savladane mone tehnike meta - navoenja sa posebnim

naglaskom na mentalnu usredsreenost - sposobnost mozga da odabira potrebne informacije. Ovo poglavlje jasno definie razlike izmeu skeniranja i preletanja i sadri vebe percepcije koje pomau u objan jenju koncepta skeniranja, ali i poboljanja vae sposobnosti skeniranja.
SKENIRANJE

Skeniranje podrazumeva bacanje pogleda na stranicu u potrazi za odreenim delom informacije za kojim traga va mozak. Skeniranje je jednostavniji proces od preletanja i obino se primenjuje kada traite neku re u reniku, neko ime ili broj telefona u telefonskom imeniku, ili odreenu informaciju u nekom udbeniku ili izvetaju. Primena ove tehnike je jednostavna, ukoliko ste unapred sigurni da poznajete organi zaciju materijala koji skenirate. To vam omoguava utedu vremena koje mnogi ljudi troe u potrazi za eljenim informacijama u pogrenim delovima teksta. Predsednik Teodor Ruzvelt bio je renomirani brzi ita, poznat po svojoj sposobnosti da proita mnogo vie materijala od svojih savre menika. Dikensje bio jedan od Ruzveltovih omiljenih pisaca, a pred sednik je ipak primenjivao tehnike skeniranja pri itanju njegovih romana. U jednom pismu svom sinu Kermitu, Ruzvelt je rekao: Odu vek me je zanimalo kako je Dikens svoja dela proeo jeftinim, dru gorazrednim materijalom... pametna stvar je jednostavno preskoiti trice i kuine, vulgarnosti i neistine, a izvui korist od ostatka 44 ! Skeniranje predstavlja prirodnu vetinu. Vi ga primenjujete svakod nevno pri 1 i kom puto vanj a od take do take ,,b, skenirajui okol i nu kako biste ustanovili pravac, pronali hranu, opazili ljude i predmete koji vas ugroavaju ili vas fasciniraju. Prilikom itanja, skeniranje predstavlja vetinu koja se naglo poboljava vebom. U tom smislu e vam vebe percepcije, date na kraju ovog poglavlja, biti od koristi, kao i informacije koje sadri devetnaesto poglavlje pod nazivom Kreativno razmiljanje - tehnika organizovane primene mapa

PRELETANJE

Preletanje je mnogo kompleksnije od skeniranja i slino je tehni kama brzog pregleda o kojima e biti rei u kasnijim poglavljima. Moe se definisati kao proces prilikom koga oko pokriva odreene, unapred selektovane, delove materijala kako bi se stekao opti uvid u taj materi jal. Osnovni cilj preletanjaje da obezbedi temelje na koje e se dodavati 44 cigle i malter . Odlinu metaforu preletanja dala je dr Nila Banton Smit sa Instituta za brzo itanje pri Njujorkom univerzitetu. U tekstu pod naslovom Lastavice lete - moete i vi!, ona kae: Lastavica kroz vazduh leti brzo, istovremeno hvatajui i gutajui insekte i zamahujui krilima kako bi pokretala telo. Ona ak i pije dok leti preko potoka, jezera i reka, skupljajui kapi vode u letu koji ne prekida. Ova prilagodljiva bia ne zastaju ni pred kojim insektom ili barom.
Nain na koji lastavica uzima hranu i vodu u letu moe se povezati sa metodom koji koriste iskusni itai koji preleu stranice materijala, prikupljajui ,,u letu ono to ele. Uz in strukcije o vebanju, ita moe postati izuzetno vet u 41 44 hvatanju onoga to eli prilikom itanja ,,u letu . To je tip itanja zahvaljujui kome neki ljudi dostiu brzinu od 1000 rei u minutu, a sposobni su da ponove sr onoga to su proitali. REZIME 1. Skeniranje predstavlja proces tokom koga tragate za odreenom informacijom. 2. Preletanje predstavlja proces koji za cilj im a opti uvid. 3. Obe vetine koristi veina brzih itaa. 4. Obe vetine mogu se poboljati korienjem naprednih tehnika meta - navoenja.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Provedite deset minuta u skeniranju renika u potrazi za reima koje znate i koristite ih, ali ih ne moete precizno definisati. 2. Vebajte vetine skeniranja i preletanja na svemu to ubudue budete itali.
TREA VEBA PERCEPCIJE

1. Uradite vebe skeniranja koje slede u nastavku. Svaka stranica sadri redove brojeva. Prvi broj u svakom redu ponavlja se negde u nastavku tog reda, a va je zadatak da ga pronaete to je bre mogue. Merite vreme topericom. Sa olovkom u jednoj ruci brzo proverite brojeve u svakom redu i pronaite broj iz prve kolone. Kada zavrite sa svim redovima na jednoj stranici, ubeleite vreme koje vam je bilo potrebno da to uradite na dnu stranice. 2. U nastavku vebe postaju sve tee, jer brojevi postaju vei i sliniji. Vebajui na ovaj nain, proiriete vidno polje svog mentalnog oka, to e vam pomoi da razvijete sposobnosti preletanja i skeniranja teksta. 3. Ove vebe moete raditi po delovima ili odjednom. Vano je da, dok ih radite, imate to je mogue veu mentalnu panju, pa obratite panju da ih radite kada su vam oi ,,svee, a motivacija na visokom nivou.

28 46 37 52 59 63 96 67 11 95 34 28 18 85 37 25 13 78 20 29

93 77 37 85 66 55 68 79 96 88 88 55 12 55 77 54 68 87 88 26

74 88 84 33 33 28 44 67 02 95 66 84 20 32 24 25 55 35 66 52

28 46 60 68 75 70 27 44 55 44 35 28 77 77 55 57 22 26 20 68

675 625 672 911 764 879 753 844 877 822 103 457 238 848 847 336 379 282 444 658

568 874 672 743 543 772 258 766 565 544 202 790 198 765 784 772 673 537 765 690

675 271 875 343 674 544 266 343 235 822 547 235 674 638 737 327 838 282 238 .343

875 018 236 554 764 754 372 568 877 654 103 252 368 848 636 874 379 987 444 562

57 33 37 86 39 63 96 27 11 42 29 66 49 36 69 79 90 62 24 35 639 625 438 277 246 272 753 844 655 266 654 457 238 636 782

29 86 64 94 59 34 62 29 66 66 39 89 19 85 21 95 44 78 48 29

39 77 41 84 28 42 52 44 92 58 22 96 51 54 88 65 33 72 44 27 47 34 38 65 46 18 33 59 37 15 24 13 48 13 44 28 58 33 49 43 Vreme: 891 569 735 906 282 239 911 902 665 322 879 647 348 236 236 543 235 568 388 419 813 113 746 322 636 638 426 853 844 847

573 783 331 320 446 355 214 436 222 737 242 568 022 228 647 190 772 927 203 357 120 554 013 483 217 528 2435 7877 3457 5683 1895 2215 5463 6782 5673

257 279 304 194 546 544 232 544 113 674 242 766 211 728 665 190 118 630 023 366 992 336 121 485 613 726 4427 7876 3457 3247 1949 2242 5463 1986 6582

763 873 431 392 555 335 124 335 222 377 413 568 022 773 647 919 772 963 021 564 192 354 103 483 622 276 6579 7868 7820 5622 1895 5623 8727 6722 8727

573 783 331 194 446 355 214 555 322 377 215 676 103 273 662 892 718 627 203 357 117 554 022 249 262 528 6755 7877 5433 5683 4527 6783 5673 6782 6739

528 434 031 320 676 346 332 435 122 674 413 658 111 723 465 982 712 967 221 766 911 332 013 429 217 753 2346 4568 7690 7622 7633 2212 7890 7629 6258

654 863 575 277 765 333 492 340 466 235 555 436 113 239 436 535 213 125 764 737 241 113 578 652 202 122 278 228 447 467 199 820 172 178 370 927 211 202 537 636 Vreme: 200 552 105 825 127 258 2435 3426 4564 8733 7683 2215 6533 9653 5268 120 355 212 843 617 573 2344 198 8 2346 195 7 167 3 412 5 001 4 193 5 567

7524 8643 8532 8641 7302 3469 2458 7532 1876 8744 8756 8737 3469 1752 1978 8755 7654 1975 7865 8644

6887 3569 6689 8651 1852 8533 7642 8642 1734 7533 8756 8762 7644 1751 1192 6755 7654 1975 7879 8649

3568 8765 4489 6752 7411 4682 8644 3569 0568 7634 8876 8737 8876 1752 1978 8755 3368 1965 1756 8764

4679 4589 8532 5572 7633 8752 4677 7644 8754 5689 5689 7755 3469 1742 7920 8548 3568 9148 7847 3487

3479 8643 0166 7645 7302 3469 2458 1036 1876 8744 9756 7448 8754 8727 9772 8458 3568 7492 7865 8348

5428 [28 7524 7544 44 3469 1088 >88 4672 1754 54 8641 0176 76 3467 7632 32 8643 r 8764 64 2476 7532 32 8634 8642 42 7433 8754 '54 3468 4582 82 9752 3569 169 7352 r 1766 66 8442 8764 '64 8742 8762 '62 7792 r 8745 45 8756 5764 '64 5369 1948 48 1750 4688 88 8747 8644 44 3478 Vreme:

8455 1176 8644 6433 8754 5242 7646 8412 8747 2575 7171 8742 4785

8456 1185 8638 2347 5785 8362 7655 8115 8765 2676 7702 7842 4789

8677 1766 8644 6434 8754 5413 7646 8412 4678 2575 7111 1875 4785

8455 1752 8642 6543 8763 7652 4766 1842 6489 2746 7172 8742 8748

4588 1158 4387 6433 4754 5242 5477 8712 7655 7453 7102 7815 8755

4585 85 1176 76 4369 69 3426 26 8736 '36 8655 55 4578 78 4562 62 6875 175 4528 128 7171 71 1479 179 4785 '85

8766 7642 8766 5433 3569 5243 5648 4812 8747 4453 0702 1785 4789

UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Vetine preletanja i skeniranja koje ste upravo nauili idealne su za vebanje vaeg mozga kako bi on dostigao olimpijski atletski nivo. Pripremite se da u sledeem poglavlju uveate ve dostignutu vetinu uz pomo metoda metronomskog treninga.

Va relativistiki mozak vea brzina uz metod metronomskog

Va mozak je relativistiki organ.

VA RELATIVISTIKI MOZAK

Ukoliko biste vozili automobil auto - putem brzinom od 160 kilometara na sat, a va partner vam iznenada pokrije brzinomer i zamoli vas da smanjite brzinu vonje na 30 kilometara na sat, ta mislite, na koju brzinu 44 44 biste se spustili tvrdei: Ovo je 30 kilometara na sat ? Veina ljudi odgovara: 60 do 90 kilometara na sat i u pravu su. Razlog za ovaj oigledan apsurd lei u injenici da se mozak privikava na novu normu, i poinje da sa njom uporeuje sva iskustva. Ova neobina sposobnost mozga da se adaptira na bilo koju novu normu sada se koristi na mnogim poljima, ukljuujui i olimpijski trening. Jednom prilikom su trkai bili povezani pojasom za ergometar.4 Er gometar je postepeno ubrzavan sve dok nije prevaziao najveu brzinu koju je svaki trka postigao do tog dana, a oni su ohrabrivani da nastave da pokreu noge odgovarajuom brzinom. Zahvaljujui pojasu, oseali su sigurnost. Nakon serije takvih treninga, mnogi od njih bili su sposobni da obore svoj prethodni rekord, jer se njihov modano - telesni sistem navikao na novu, bru normu.
METOD METRONOMSKOG TRENINGA

Relativistika priroda vaeg mozga takoe se moe primeniti i na poboljanje brzine itanja uz pomo metronoma, koji se moe koristiti na razliite naine. Moete poeti tako to ete svaki udarac metronoma

uzeti kao indikator jednog pokreta vizuelnog pomonog sredstva. Na taj nain moe se uspostaviti i odrati redovan i ujednaen ritam itanja, a izbei pad brzine itanja do koga dolazi posle izvesnog vremena. Kada jednom dostignete ,,moguu brzinu itanja, otkucaji metronoma mogu se poveati za jedan otkucaj u minutu, i tako moete poboljavati brzinu itanja. Drugi glavni nain korienja metronoma je u okviru relativistikog treninga brzog itanja. Ovaj metod podrazumeva da metronom podesite na abnormalno veliku brzinu, primoravajui na taj nain svoj ono modani sistem da se navikne na veoma visoku novu normu. Ova forma treninga vam doputa da prevaziete sebe tako to ete ustanoviti nove, veoma visoke norme. Potom moete skliznuti u brzinu itanja ispod te nove norme, brzinu koja e biti ,,sporija, a ipak dvostruko bra od vaeg prethodnog proeka! Odeljak o kratkom pregledu daljih koraka sadri opis serije vebi osmiljenih da vam pomognu da se otisnete na put velikih brzina itanja i razumevanja!
REZIME

1. Va mozak je relativistiki organ i moe se koristiti u svrhu po veanja normi. 2. Metronomsko itanje i metod treninga doputaju vam da odrite i uveate brzinu svog itanja.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

U narednim vebama koristite tehniku meta - navoenja koja vam najvie odgovara. 1. itajte normalnom brzinom pet minuta neku knjigu koju ete moi da koristite i nakon toga. Rezultat brzine itanja upiite na grafikon napretka na kraju knjige. 2. Koristite bilo koju knjigu (lake tivo) koju elite, po mogustvu sa

temom koja vas interesuje. Neka vam cilj bude to bolje razumevanje, ali ne zaboravite da se ova veba primarno bavi brzinom itanja. U ovoj vebi trebalo bi da nastavite da itate najveom brzinom koju ste dosad postigli. a) Jedan minut vebajte itanje brzinom koja je za 100 r/m vea od vae najbolje normalne brzine itanja. b) Vebajte itanje brzinom koja je za 100 r/m vea od (a). c) Vebajte itanje brzinom koja je za 100 r/m vea od (b). d) Vebajte itanje brzinom koja je za 100 r/m vea od (c). e) Vebajte itanje brzinom kojaje za 100 r/m vea od (d), a u skladu sa prvom vebom velike brzine. f) Jedan minut vebajte itanje sa razumevanjem sa stanovita brzine koju ste dostigli pod (e). Izraunajte i pribeleite brzinu itanja na grafikon napretka. 3. Prva veba velike brzine a) Uzmite neku knjigu koja predstavlja lako tivo. Ponite od poetka poglavlja. b) Pet minuta vebajte itanje uz pomo vizuelnog pomonog sredstva, itajui po tri reda odjednom brzinom koja iznosi minimum 2000 r/m. Obeleite mesto na kome ste stali. c) Ponovo proitajte tekst do obeleenog mesta za etiri minuta. d) Ponovo proitajte tekst do obeleenog mesta za tri minuta. e) Ponovo proitajte tekst do obeleenog mesta za dva minuta. f) Narednih pet minuta nastavite itanje od obeleenog mesta nadalje, odravajui isti nivo razumevanja kao kod take (b). g) Jedan minut itajte s ciljem normalnog razumevanja. Ubeleite rezultat (u r/m) na grafikon napretka. 4. Druga veba velike brzine

a) Koristei bilo koju knjigu koja predstavlja lake tivo, ponite od

poetka poglavlja. b) Skenirajte tekst jedan minut, koristei vizuelno pomono sredstvo. c) Vebajte itanje od poetka brzinom od minimum 2000 r/m, tokom pet minuta d) Ponovite ovu vebu im budete imali prilike. e) Kao pod 3 (g). 5. Vebajte oi tako to ete ih pokretati horizontalno i vertikalno po dijagonali od gornjeg levog ugla ka donjem desnom i od gornjeg desnog ugla ka donjem levom. Iz dana u dan postepeno poveavajte brzinu. Svrha ove vebe je u tome da uvebate svoje oi da funkcioniu tanije i nezavisnije. 6. Vebajte prelazak preko 100 stranica brzinom od otprilike dve sekunde po stranici, pokreui oi veoma brzo preko stranice. (Spro vedite ovo tokom dve dvominutne seanse.) 7. a) Vebajte to bre moete u toku jednog minuta, ne vodei rauna o nivou razumevanja.
/

a) itajte s motivacijom da razumete tekst tokom jednog minuta. b) Izraunajte i upiite svoj rezultat (u r/m) na grafikon napretka. Ponovite ove vebe kad budete imali vremena. Nakon to kompletirate nekoliko ovih vebi metronomskog treninga, preite odmah na peti test. Moda je dobra ideja da, pre nego to ponete 44 itanje, sprovedete metronomski sprint od dve sekunde po stranici preko kompletnog testa, preletanjem i skeniranjem. Kada ponete sa stvarnim itanjem, neka va mozak bude potaknut da sakupi vie 44 informacija o onome to je percipirao tokom metronomskog sprinta .

PETI TEST-Mozak bebe

Autor: dr Sju Vajting Rani razvoj mozga bebe predstavlja period intenzivne neuroloke ak tivnosti tokom koga dolazi do meupovezivanja modanih elija ne i

verovatnom brzinom. Za mozak ne postoji prerano doba da pone sa uenjem.

Rascvetavanje mozga

Da bi mozak dostigao punu veliinu potrebno mu je vie vremena nego bilo kom drugom organu, a model njegovograsta znaajno je drugaiji. Kod \r<i\wi ^. u \iUob\ se. dovrava osuovm vazvoi>. Dali,i rast veliine predstavlja rast usled deobe elija dok telo poveava masu. Mozak, s druge strane, na roenju ima sve elije - zato glave beba deluju nesrazmemo velike u odnosu na ostatak njihovog tela. Istraivanja sprovedena tokom poslednjih deset godina raena su na osnovu prethodnih dokaza da mozak poinje da razrauje veze izmeu elija jo dok je u utrobi, koristei spontano generisane signale. Otprilike 44 osam nedelja nakon zaea dolazi do prvog rascvetavanja mozga 44 (termin rascvetavanje mozga odnosi se na nagli uveani razvoj

mozga). Tokom sledeih pet nedelja formira se veina nervnih elija. 44 Drugo rascvetavanje mozga poinje otprilike deset nedelja pre roenja i nastavlja se sve do dve godine nakon roenja. Period drugog modanog rascvetavanja 44 je period intenzivne aktivnosti za modane elije: veze izmeu njih se produbljuju i proiruju. Ovo uveanje povezanosti rezultira brzim rastom mozga. Na roenju on ima 25% od teine koju e imati u odraslom dobu, sa est meseci 50%, sa dve i po godine 75%, a sa pet godina 90%.

Uvod u svet
Studije su pokazale da dete na roenju reaguje pozitivno i na odreen nain na zvuk ljudskog glasa. Kada se film o novoroenoj bebi uspori i pogleda slajd po slajd, uviamo da su gestikulacije deteta sinhroni zovane sa odreenim glasovima i slogovima roditelja. Zvuci koje ne proizvodi ljudski glas ne nailaze na takvu reakciju. To nam ukazuje na injenicu da se odreene lingvistike vetine ue jo u utrobi. Postoje beba u majinoj utrobi sluala rad njenog srca, taj zvuk prepoznaje i on je umiruje. Istraivanje o percepciji novoroenadi, koje je sproveo Tom Bover sa Edinburkog univerziteta, pokazuje da dete od samog roenja do ivljava trodimenzionalni svet. Koristei polarizovane naoare koje omoguavaju da levo i desno oko vide razliite prizore, stvorio je vizuelnu iluziju da se ispred bebe nalazi vrst objekat. Bover je otkrio da su ak i novoroene bebe izvijale ruke kako bi dotakle objekat ispred sebe, ali bi, kada bi njihove ruice prole kroz prazan prostor u kome nema objekta, poinjale da plau. To nam pokazuje da deca po roenju oekuju da vizuelni objekti budu opipljivi, to ukazuje na jednostavno jedinstvo ula vida i dodi ra.

Vid i si uh
Ostali eksperimenti na Edinburkom univerzitetu pokazali su da su vid i sluh integrisani, jer novoroene okree svoju glavu u pravcu iz koga

dolazi zvuk, naroito ako je to majin glas. Pokazali su i da se beba raa sa sposobnou da prepozna mirise kao prijatne i neprijatne, okreui glavu ka ili od izvora mirisa. Novoroeno dete takoe moe prepoznati ljudsko lice. Robert Franc, istraiva sa Klivlendskog univerziteta, stavljao je pred jedan dan stare bebe slike ljudskog lica, krugova mete, novinske tampe i krugova u bojama. Otkrio je da bebe vie panje posveuju ljudskom licu, jer je najvei broj njih mnogo due gledalo u njega nego u druge predmete. Mark Donson iz Karnegi Meliona sproveo je sline testove sa no voroenadima starim tek desetak minuta; primetio je da bebe u znaajnoj meri daju prednost slici lica u odnosu na slike ovalnih predmeta ili lica pomeanih sa ostalim predmetima. To nam, prema Donsonu, ukazuje da se ljudska bia raaju sa ,,emom lica koja im pomae da razaznaju izvor hrane, topline i zatite. Bebe kojima se pria kao ljudskim biima, a ne tepa, imaju veu ansu da steknu oseaj zajezik. Bogato rano okruenje u kome se jedan ili oba roditelja svesno trude da razviju detinje ulno iskustvo, moe ubrzati i poboljati razvoj deteta. Jo 1952. Godine Aron tern je odluio da svojoj keri Edit svesno obezbedi stimulativno okruenje. Od samog roenja priao joj je to je vie mogue (i to ne tepajui), putao joj je klasinu muziku i pokazivao joj kartice na kojima su bile naslikane ivotinje i napisani brojevi. Ovu tehniku su prihvatili i koristili mnogi drugi roditelji i to uz veoma pozitivne rezultate.

Tobogani, merdevine i tokii

Da bi procenio uticaj bogatog okruenja na razvoj mozga, Mark Roz envejg sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju dopustio je grupi beba pacova da rastu u kavezu prepunom tobogana, merdevina, tokia, tunela i drugih stimulusa. Druga grupa beba - pacova ostavljena je u praznim kavezima. Nakon 105 dana pregledani su mozgovi pacova iz ove dve grupe i ispostavilo se da su mozgovi pacova odgajanih u bogatom okruenju imali mnogo vie neuronskih veza od mozgova pacova iz

kontrolne grupe. Oni su imali i 15% vie elija, veliina neuronskog tela je bila 15% vea, i to je moda najvanije, postojao je vei broj veza meu neuronima. Verovanje u bioloku programiranost osnovnog znanja lei u osnovi najveeg broja istraivanja o razvoju beba, i to ne samo po pitanju matematike i fizike, ve i ostalih kognitivnih vetina. Kada se to osnovno znanje programira, jo uvek je neizvesno. Od 1988. godine, kada je na Kalifomijskom Institutu za tehnologiju osmiljen specijalni ureaj sa multi - elektrodama, olakana je mogunost detekcije i merenja modanih elija fetusa koje meusobno razmenjuju impulse, pravei, usklaujui i adaptirajui meusobne veze jo dok su u utrobi. Studije 0 takvoj neuronskoj aktivnosti sugeriu da se veze meu neuronima razvijaju tokom faze ,,rascvetavanja mozga, to je suprotno stavu da su one zapisane u naim genima. S obzirom na milione veza koje je neophodno stvoriti u mozgu, po prethodnoj teoriji bilo bi potrebno uskladititi mnogo manje genetskih informacija. To bi znailo da se na genetskim emama radi jo dokje beba u utrobi i tokom ranog detinjstva

Priroda nasuprot odgoju

Prethodno izneta hipoteza je relativno nova. Potrebno je jo mnogo istraivanja kako bi se ona razvila i dokazala. To bi obezbedilo novu, znaajnu spoznaju po pitanju debate o vanosti prirode i odgoja. Na polju istraivanja koja obuhvataju mnotvo teorija, studija i zakljuaka, otkria o potencijalu beba potaknutog pravim stimulusima 1 dalje e ohrabrivati roditelje. Vitalni uticaj odgoja roditeljima daje ansu da pomognu svojim potomcima to je mogue vie, na nain koji smatraju daje ispravan i izvodljiv. Naa svest o bebinim mentalnim sposobnostima i kapacitetima raste, bez obzira da li su one genetski programirane ili se javljaju usled veza koje se meu neuronima stvaraju dokje beba jo u majinoj utrobi i u prvih nekoliko kritinih meseci po roenju. Bez obzira koji nain roditelji odaberu da ohrabre i poboljaju mentalni razvoj svog deteta, moraju uzeti

u obzir dve kljune stvari. Prvo, mora se voditi rauna o kontinuitetu. Dete ije su sposobnosti razvijenije od sposobnosti njegovih vrnjaka moglo bi ih namerno skrivati kako se ne bi razlikovalo od ostale dece i izazivalo ljubomorno ruganje. Drugo, mora se obratiti panja da se ispotuju elje i interesovanja deteta koje se razvija. Bez obzira to su uloili mnogo vremena, emocija i nade, roditelji moraju svesno ograniiti koliinu kontrole nad nainom na koji e dete koristiti plodove njihovog rada. Osnovna stvar je srea i ispunjenost deteta, a radost roditeljstva lei u aktivnoj ulozi koju mogu preuzeti da dete to i postigne.

Zaustavite svoju topericu

Vreme: ________ minuta Sada preraunajte brzinu itanja u reima u minutu (r/m) tako to ete podeliti broj rei u odeljku (u ovom sluaju 1184) sa vremenom koje ste potroili na itanje.

Formula brzine itanja:

, . N broj rei u tekstu reci u minutu (r / m) = ------ --------------vreme

Nakon to izraunate rezultat, upiite ga na kraju ovog odeljka i u tabelu i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige. Rei u minutu: _________
PETI TEST: RAZUMEVANJE

1. Ljudski mozak: a) poseduje sve elije pri samom zaeu b) poseduje sve elije jo pre roenja c) poseduje sve elije mesec dana nakon roenja d) poseduje sve elije dve godine nakon roenja 2. Prvo rascvetavanje 44 mozga poinje: a) pri zaeu b) osam nedelja nakon zaea c) etiri meseca nakon zaea d) mesec dana pre roenja 3. Drugo rascvetavanje 44 mozga poinje otprilike: a) osam nedelja nakon zaea b) deset nedelja nakon zaea c) deset nedelja pre roenja

d) etiri nedelje pre roenja 4. Na roenju, ljudski mozak tei: a) 10% b) 15% C) 25% d) 40% od svoje odrasle teine 5. Sa est meseci mozak tei: a) b) c) 25% 40% 50%

d) 75% od svoje odrasle teine 6. Sa dve i po godine mozak tei: a) b) c) d) 50% 75% 80% 90%

od svoje odrasle teine 7. Sa pet godina ljudski mozak tei: a) b) c) d) 85% 90% 95% 100%

od svoje odrasle teine. 8. Beba je u stanju da pozitivno i na odreen nain reaguje na zvuke ljudskog glasa na dan svog roenja. Tano/Pogreno 9. Istraivanje Toma Bovera o percepciji novoroenadi, koje je spro -

veo na Edinburkom univerzitetu, pokazuje da dete na roenju: a) vidi samo zamagljene prizore b) odmah se usredsreuje na svoju majku c) moe dobro da uje zvuke d) odmah doivljava trodimenzionalni svet 10. Drugi eksperimenti sprovedeni na Edinburkom univerzitetu pokazali su da postoji i integracija izmeu vida i zvuka, jer novoroene svoju glavu okree u pravcu iz koga dolazi zvuk, naroito ________________ 11. Robert Franc i Mark Donson otkrili su da novoroene pokazuje znaajan afinitet prema slikama: a) svoje majke b) krugova u boji c) lica d) ivotinja 12. Deca kojoj se ,,tepa imaju mnogo vee anse da steknu oseaj za jezik. Tano/Pogreno 13. Eksperimenti sapacovimakojejesproveo Mark Rozenvejgpokazali su da pacovi u bogatom okruenju: a) imaju manji mozak b) fiziki vie rastu c) ne pokazuju nikakve promene po pitanju mozga d) imaju vie veza izmeu modanih elija 14. Neuronske veze se u bebinom mozgu razvijaju: a) tokom ,,rascvetavanja mozga b) pre roenja c) iz naih genetskih skladita d) tokom prve dve godine ivota 15. Osnovni cilj roditeljstva je:

a) razvoj genija b) obezbeivanje dobrog akademskog obrazovanja c) srea i ispunjenost deteta d) nemeanje u prirodni razvoj deteta Proverite tanost svojih odgovora na kraju ove knjige. Zatim podelite svoj rezultat sa 15 i pomnoite sa 100 kako biste izraunali procenat razumevanja. Rezultat razumevanja: ___ .. od 15 %
-------------------------- 1 ------------

Sada upiite svoj rezultat u tabelu napretka i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige. UVOD U SLEDEE POGLAVLJE Zavrili ste drugi segment - Vae udesne oi. Naoruani najnovijim informacijama o zapanjujuim sposobnostima i prefinjenosti vaih oiju, kao i tehnikama za izvlaenje maksimalne dobiti od vaeg ono modanog sistema, sada ste spremni da radite na glavnim problemima" u itanju: nedostatku koncentracije; nedostatku razumevanja; i raznim drugim problemima koji se pogreno nazivaju sindromima tekoe u uenju.

Trei segment:

Super-koncenfracija I razumevanje

XI

Uobiajeni problemi u itanju

Kada se suoimo sa problemom, analiziramo ga i razumemo, on postaje centar pozitivne energije za stvaranje reenja.
UVOD

Ovo poglavlje govori o nekim najee spominjanim problemima u itanju - subvokalizaciji, podvlaenju prstom, vraanju i skretanju unazad - koji predstavljaju osnovne prepreke za efikasno itanje. Zasnovani na najnovijim istraivanjima o funkcionisanju i vezi izmeu oka i mozga, javljaju se novi pristupi koji ispravljaju mnogo toga stoje do sada napisano po ovim pitanjima. Uz to, ovo poglavlje se bavi i najeim tekoama u uenju: disleksijom i ADDS sindromom (sindrom poremeaja ili nedostatka panje).
PROBLEMI U ITANJU

S ubvokalizucija
est problem u itanju je subvokalizacija, tendencija da se bezglasno izgovara tekst koji se ita. Uzrokovanje nainom na koji deca ue da itaju: obino fonetskim ili fonikim metodom ili metodom prepoz navanja, o kojima je bilo rei u drugom poglavlju. Bukvalno svaka knjiga i kurs o brzom itanju tvrde da ova navika

predstavlja najveu prepreku u poboljanju brzine itanja i da se ona mora prebroditi. Meutim, sutina je u tome da od subvokalizacije moemo imati i koristi. Nema sumnje da ona u odreenim situacijama koi itaoca, naroito kada razumevanje teksta zavisi od nje, ali to nije uvek sluaj.

U pravom smislu rei, subvokalizacija se rte moe i ne treba potpuno eliminisati. Kada se ovo jednom shvati, ,,problemu se moe prii iz prave perspektive, to vodi ka boljim navikama itanja. Ljudi koji dobiju uputstvo da eliminiu subvokalizaciju" esto bivaju obes hrabreni i potpuno prestaju da uivaju u itanju nakon to nekoliko nedelja provedu u pokuajima da postignu nemogue. Ispravan pristup ovom problemu je prihvatanje injenice da, iako je subvokalizacija uvek prisutna, ona se moe sve vie potiskivati u podsvest. Drugim reima, iako je nemogue potpuno eliminisati ovu naviku, mogue je vremenom postajati sve manje zavisan od nje. To znai da ne treba da se brinete kada povremeno pri itanju primetite subvokalizaciju, jer ona predstavlja univerzalnu naviku. Ono to je potrebno da uradite je da pokuate da postanete manje zavisni od nje kada je u pitanju razumevanje. Pozitivna strana svega je da subvokalizaciju moete koristiti kao pomono sredstvo za pamenje bilo ega to itate. Ako pretpostavimo da ste vebom postali manje zavisni od subvokalizacije, mogue je da svesno uveate koliinu" subvokalizacije kada itate neke vane rei ili koncepte (uzvikujui" ih u sebi), utiui na taj nain da se te informacije istaknu u odnosu na ostale. Pored toga, to e vam pomoi da shvatite da subvokalizacija, po svojoj definiciji, nije proces koji vas usporava. Va mozak je u stanju da subvokalizuje i do 2000 rei u minuti. Danas postoje ljudi koji su sposobni da naglas govore brzinom od vie od 1000 rei u minuti. Prema tome, razloga za brigu, ako uopte elite da brinete, imaete tek kada dostignete ove brzine!

Podvlaenje prstom
Podvlaenje prstom se tradicionalno smatra problemom zbog pogrenog shvatanja da ono usporava itanje. Vi sada, na osnovu informacija iz estog, sedmog i osmog poglavlja, znate da podvlaenje prstom predstavlja odlian metod za odravanje koncentracije i usredsreenosti

na tekst. Jedini nedostatak je to to dimenzije prsta i ake blokiraju vidik. Stoga se u samom problemu" vidi i reenje: korienje tankog pomonog sredstva ovu naviku pretvara u savren metod za ubrzavanje brzine itanja. Vraanje i skretanje unazad Vraanje i skretanje unazad su i slini i razliiti. Vraanje unazad je svesno vraanje na rei, reenice ili pasuse za koje oseate da ste propustili ili pogreno shvatili. Mnogi itaoci oseaju da se moraju vratiti na njih kako bi razumeli materijal koji itaju. Skretanje unazad je vrsta vizuelnog tika, nesvesno vraanje na rei ili reenice koje su upravo proitane. Skretanje unazad je skoro uvek nesvesno. Kao to je to istaknuto u etvrtom poglavlju o pokretanju oiju, skretanje i vraanje unazad uveavaju broj fiksacija po redu, ime se usporava proces itanja. Obe navike su obino nepotrebne. Studije o svesnom ponovnom iitavanju materijala ukazuju da itaoci koji su bili sigurni da im je potrebno da se vrate na odreene rei ili delove kako bi ih razumeli, nisu pokazali razliku u rezultatima razumevanja kada im nije bilo doputeno da to urade. To nije toliko pitanje shvatanja koliko je pitanje poverenja u sopstvene umne sposobnosti. Pristup eliminaciji ili umanjenju ove dve navike je dvojak. Pr e svega, morate prisiliti sebe da ne iitavate ponovo delove za koje smatrate da ste ih propustili. S druge strane, morate postepeno uveavati svoju brzinu, pokuavajui da zadrite ujednaen ritam svojih onih prokreta. Brzina i ritam oteae skretanje i vraanje unazad, a istovremeno e uveati vau sposobnost razumevanja. Ovi problemi - subvokalizacija, podvlaenje prstom, skretanje i vraanje unazad - vie se ne smatraju tako velikim preprekama koliko su to ljudi ranije mislili. To su jednostavno navike koje se mogu menjati i, u mnogim sluajevima, koristiti kao prednost.
PROBLEMI U UENJU

Disleksija
Disleksija je termin koji se esto primenjuje za osobu koja ima tekoa u prepoznavanju slova alfabeta i, samim tim, u itanju rei. Takve osobe esto meaju slova i imaju ruan rukopis. U nekim kolama i kolskim sredinama, vie od 20% dece registrovano je da ima problema u uenju".

L HU

mo a 0- u u

UU I ,

Slika 12. Oblici koje je dijagnozi disleksije kod

teko razlikovati, to vodi, esto pogrenoj, itaoca-poetnika.

Moje je iskustvo da vie od 80% ,,disleksinih osoba koje sam upoznao, to zapravo nije. Oni su se jednostavno sapleli i pali u jednoj od mnogih ranih faza italake karijere, nakon ega im nikada nije bilo doputeno da ustanu. Da biste shvatili koliko je lako pasti u nekoj ranoj fazi, zamislite da ste marsovac. U potpunom neznanju, iskrcavate se na planetu Zemlju i neko vam veoma brzo objanjava da ova svemirska bia imaju seriju nasuminih oblika koje nazivaju slovima i koja stavljaju u rei. Da bi stvari bile jo tee, mnogi oblici su meusobno slini (vidi sliku 12).

(Da biste razumeli teinu ovog zadatka, pokuajte da uradite sledeu vebu. Brzo pokazujte prstom na razliite oblike, kreui se od jednog do drugog to bre moete, pri tom ih imenujui. Najvei broj ljudi otkriva da, pre ili kasnije, pogrei u prepoznavanju nekog od njih.)

Vraamo se vaoj ulozi marsovca kome su nabrojani nazivi ovih razliitih krabotina; zamoljeni ste da napiete re pod. Pretraujui svoju banku seanja, kroz maglu se priseate da sva tri slova verovatno u sebi imaju krug. Ispisujui tri kruga , takoe se kroz maglu priseate da, izgleda, negde na tim kruiima postoji crta koja ide na gore i crta koja ide na dole, pa na prvi krui, s leve strane, stavljate crtu

na gore, a na poslednji krui, s desne strane, crtu na dole. Samouvereni to ste skoro, ako ne i potpuno, savreno reili zadatak, predajete svoj rad, ali bivate doekani ruganjem i ocenom da ste, verovatno, dislek - sini ili, to je mnogo brutalnije, izjavom da patite od lake forme oteenja mozga. To bi kod vas, oigledno, rodilo odreenu napetost, uveavajui mogunost da i prilikom sledeeg pokuaja napravite greku. Ovo je scenario koji u potpunosti odgovara situaciji u kojoj se naao najvei broj ljudi koji su ocenjeni kao disleksini, i sve to zato to na samom poetku nisu dobili neophodan alat za pamenje, uglavnom asocijacije i slike, koje bi im omoguile da se lako prisete naziva slova. Njihova prva greka odgovarala je definiciji disleksije i pogreno su ocenjeni, to je uzrokovalo da u svom daljem obrazovnom razvoju bivaju sve gori. Veoma esto osoba ocenjena kao disleksina pokuava da ita sporije i paljivije kako bi bolje razumela tekst, nenanierno pogorava jui problem na taj nain, (vidi etvrto poglavlje). Ukoliko ste ikada ocenjeni kao disleksini, sledee tri kratke prie dae vam nadu. esnaestogodinja devojka iz skandinavske kole iz Brisela poha ala je kurs o mapama uma i uenju pri Buzanovom centru, i ve prvog dana postigla je izuzetne rezultate. Na poetku drugog dana prila je predavau i zamolila ga da odsustvuje sa prvog predavanja, koje je za temu imalo brzo itanje, s obzirom da nije bila u stanju da dobro ita jer je disleksina" i jer, kako je sama rekla: Ne moe da ita ispravno". Predava ju je ohrabrio da ipak pokua, i ona gaje posluala. Rezultat? Sa poetne brzine itanja od 100 rei u minuti i veoma loeg ra zumevanja, na kraju tog dana dola je do brzine od 600 rei u minuti i 70% razumevanja. Druga pria je o devojci koja je radila kao lektor, a koja je svoje kolske dane opisala kao pravi pakao". Poto u koli nije uspela da

naui da ita pravilno, bila je potpuno oajna, jer je oboavala itanje i knjievnost. S obzirom daje bila veoma uporna, nastavila je da ui ono to ju je zanimalo, radei brzinom koja je bila najmanje etiri puta sporija od brzine njenih vrnjaka. San joj je oduvek bio da postane lektor, u emu je na kraju i uspela. Meutim, est meseci nakon to je poela da radi, poela je da oajava jer je, da bi postigla ritam koji je posao zahtevao, itanju materijala posveivala ne samo puno radno vreme, ve i vei deo noi. Kao i kod skandinavske devojke, njena poetna brzina itanja bila je 100 rei u minuti, a razumevanje je bilo veoma loe. Tokom trajanja kursa, nije otkrivala svoju ,,tajnu. Na konanom testu, njena brzina iznosila je 700 rei u minuti, a razumevanje je bilo dobro. im je izraunala svoju konanu brzinu, ustala je i ispriala svoju priu. Svako bi oekivao da bude uznemirena, ali ona se tresla od glave do pete. Objasnila je daje ceo svoj ivot oseala stid zbog svoje nesposob nosti i neznanja, i da je iznenada sve to nestalo, i da bi elela to da proslavi. Istovremeno, meutim, oseala je i skoro nekontrolisan bes zbog protraenih godina i ponienja, i iznenadnog saznanja daju je etiketa disleksije zlostavljala i drala u mentalnom zatvoru. A sve to je bilo nepotrebno. Najsreniji deo njene prie je u tome da se vratila svom poslu i da je bila sposobna da svoje dnevne obaveze zavri za vreme krae od normalnog radnog vremena. Trea i poslednja pria tie se Kim, izvrnog direktora Medicinskog odbora Univerziteta u Teksasu. Dokje pohaala kurs o mapama uma i brzom itanju koji je vodila Vanda Nort, Kim je na samom poetku objasnila da pati od tekog oblika disleksije i da verovatno nee biti u stanju da savlada vei deo materijala sa kursa. Njena poetna brzina itanja iznosila je 120 rei u minuti, a razumevanje je bilo veoma loe. Ipak, Kirnje bila uporna i veoma uspena, dosegnuvi veoma dobrih

750 rei u minuti i odlino razumevanje na kraju drugog dana kursa. Kurs je takoe obuhvatao i deo o vetinama izlaganja, i od svakog polaznika se oekivalo da, na zavrnoj ceremoniji, odri kratku prezen taciju. Kirnje napustila prostoriju kako bi se pripremila za prezentaciju. Nakon nekoliko minuta vratila se prekrivena papirima zalepljenim svud po sebi na kojima je pisalo: glupaa", spora", ,,tantos, ,,bez vredna", disleksina", gubitnik" i idiot". Koristei usporenu mi miku, polako je skidala jedan po jedan natpis sa sebe, cepala ga pravei grimase i likujui. Njena kompletna prezentacija izvedena je u potpunoj
V

tiim.

Svi su u prostoriji bili na ivici suza. Kao to sam ve rekao, mnogi ljudi koji su ocenjeni kao disleksini to u stvari nisu, a ak i da jesu, osnovna reenja za njihov problem su ista: potrebno je da koriste pomono sredstvo, da postepeno ubrzavaju itanje, i pobegnu iz semantikog zatvora reenica koristei mape uma prilikom pravljenja beleki i stavljanja ideja na papir. Do trenutka u kome ovo piem, ni ja, ni bilo ko od mojih predavaa, nismo naili na osobu, osnovano ili ne, ocenjcnu kao disleksinu, a koja nije uspela da pobolja brzinu svog itanja i razumevanja u znaajnoj meri.

ADDS i hiperaktivnost
Velika kontroverznost okruuje pitanje sindroma poremeaja panje (ADDS) i hiperaktivnost. Jedna uasavajua statistika potvruje da, samo u Americi, preko tri miliona dece ima dijagnozu toliko ozbiljnog oblika ovog poremeaja, da im je prepisano uzimanje leka pod nazivom Ritalin. Vodi se una debata o tome da lije ovaj sindrom mogue medicin ski defmisati, da li je on opasno generalizovana dijagnoza koju po -

stavljaju lekari neznalice, da li uitelj i deci dodeljuju nalepnicu ADDS - a i hiperaktivnosti kao paravan iza koga skrivaju sopstvenu nesposobnost da odre interesovanje deteta, i da li je Ritalin udesni lek ili lek koji smiruje, otupljuje i drogira u osnovi aktivno i kreativno dete, pretvarajui ga u tupo bie. Da biste doli do sopstvenih zakljuaka, od koristi vam mogu biti sledee informacije. ADHD, poremeaj nedostatka panje i hiperaktivnosti, prema Ame rikoj psihijatrijskoj asocijaciji i drugima definie se kao bolest koja se moe klasifikovati ukoliko osoba ispunjava osam ili vie sledeih kriterij uma: 1. Nije u stanju da ostane u sedeem poloaju kada se to od nje zahteva. 2. Lako je ometaju stimulusi koji dolaze spolja. 3. Ima tekoa da se usredsredi na jedan odreeni zadatak ili aktivnost. 4. esto otpoinje sa drugom aktivnou a da prethodno nije dovrila prvu (zanimljivo je primetiti da su Leonarda da Vinija, koji se obino smatra najveim genijem svih vremena i koji je u Bu- zanovoj knjizi genija stavljen na prvo mesto, esto optuivali da je radio upravo ovo!) 5. Vrpolji se ili mekolji (ili pokazuje mentalni nemir). 6. Ne moe (ili ne eli) da saeka da, u grupnim aktivnostima, doe red na njega. 7. esto prekida pitanje odgovorom, iako pitanje nije do kraja postavljeno. 8. Ima problema sa izvravanjem radnih obaveza ili posla. 9. Voli da, prilikom igre, pravi buku. 10. Na neprikladan nain prekida druge. 11. Pria impulsivno ili previe.

12. Deluje kao da ne slua uitelja kada mu se on obraa. 13. Impulsivno uskae u fiziki opasne aktivnosti. 14. Redovno gubi stvari (olovke, alatke, sveske) neophodne da dovri kolske zadatke. Ove forme ponaanja moraju se javiti pre uzrasta od sedam godina i moraju se javljati ee nego kod osoba istih godina. To znai da najmanje polovina populacije, po definiciji, ispoljava ove forme ponaanja ee od proeka. Da li to znai da su svi oni bolesni?! Od pomoi je imati na umu dva klasina sluaja. Dokje bila u obdanitu, Mari Lu Reton bila je toliko hiperaktivna daje uitelj savetovao njenim roditeljima daje podvrgnu lekovima koji e znatno smanjiti njenu fiziku aktivnost. Na sreu, njeni roditelji su imali drugaije miljenje i zahtevali da kola nae naina da njenu neobinu energiju iskoristi na bolji nain. Trinaest godina kasnije Mari Lu Reton je dobila meunarodno priznanje za svoju neiscrpnu energiju i entuzijazam kadaje lako osvojila zlatnu medalju u enskoj gimnastici na Olimpijadi u Los Anelesu. Nekoliko godina pre nego to je Mari Lu Reton poela da doivljava tekoe u prvim godinama kolovanja, deak po imenu Delej do ivljavao je iste probleme u Engleskoj. I njegovi roditelji su nagovarani da ga podvrgnu lekovima za smirenje. Poput Mari Luinih roditelja i njegovi roditelji su insistirali da mu se u zadatak daju vebe i aktivnosti koje e apsorbovati njegovu neisrcpnu energiju. Mali Delej se pokazao kao bukvalno neumoran, iscrpljujui sve mogue nastavnike fizikog vaspitanja. Sve se to zaista isplatilo kada je Delej Tompson postao svetski i olimpijski ampion u desetoboju i punih deset godina ostao na vrhu ove sportske discipline obarajui neprekidno sve dotadanje svetske rek orde.

Tom Hartman, u svojoj izuzetnoj knjizi Drugaiji pogled na poremeaj nedostatka panje vrsto stoji pri stavu da su ocene koje se daju esto neprikladne. Hartman tvrdi da su kole osmiljene za one koje on naziva farmerima" - decu koja e mirno sedeti za stolom, paljivo posmatrati i sluati uitelja i uvek raditi ono to im se kae. To pred stavlja ogromno muenje za one koje on naziva lovcima" koji su fiziki aktivni, neprestano razmatraju svoje okruenje, kreativni su, impulsivni i, poput Leonarda da Vinija, uvek na tragu sledeeg uzbudljivog dogaaja. Bez obzira da li smatrate da patite od disleksije, odnosno hiperak tivnosti, ili ne, postoje neke osnovne stvari koje e vam omoguiti da se lake koncentriete i razumete ono to itate. O njima e biti rei u dvanaestom poglavlju.
REZIME

Svi problemi u itanju i tekoe u uenju mogu se reavati i stanje se moe popraviti. U najveem broju sluajeva, problemi se mogu potpuno prevazii.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Nastavite da koristite pomono sredstvo kako biste umanjili vraanje i skretanje unazad. 2. Koristite subvokalizaciju kao alat za poboljanje pamenja. 3. Ukoliko ste ocenjeni kao disleksini, hiperaktivni ili patite od sindroma poremeaja i nedostatka panje, oslobodite se etiketa! 4. Ukoliko ste odrasla osoba, nemojte ni jedno dete oceniti kao pore meeno" ni u kom smislu. Deca burno reaguju na etikete, naroito negativne, esto burnije od odraslih. Objanjenje da dete pati od deficita" ili poremeaja" esto e naneti vie tete nego koristi. 5. Ponovite vebe metronomskog treninga sa strana 123, 124 i 125.

UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Ba kao i sporost, nedostatak koncentracije i slabo razumevanje takoe se esto navode kao glavni problemi u itanju od kojih pate ljudi irom sveta. Sledee poglavlje prua vam uvid u to kako da poboljate svoju vetinu na ovom podruju.

Poboljanje koncentracije i uveanje razumevanja

Mnogi svetski poznati veliki mozgovi tvrde da je mo odranja koncentracije osnovni faktor njihovog uspeha. Kada to savladate, va ono-modani sistem postaje poput lasera po svojoj sposobnosti za usredsreivanje i apsorpciju. Prema tvrdnjama istraivaa na ovom polju, vaa sposobnost da ovo uradite je bezgranina.
UVOD

Poto smo razmotrili neke osnovne probleme u itanju, sada smo spremni da razmotrimo uzroke loe koncentracije i razumevanja, kao i da predloimo naine za njihovo maksimalno poboljanje. Takoe u vam predstaviti i revolucionarni koncept prema kome niko ne pati zaista od problema koncentracije!
VANOST CILJEVA PRI ITANJU

Zanimljiv primer jednog od velikih istorijskih genija koji je prime njivao svoje ogromne sposobnosti koncentracije pri itanju, dolazi od predsednika Tomasa Defersona, iji je intelekt proglaen najveim i najsvestranijim intelektom koji su Sjedinjene Amerike Drave ikada imale. Profesor Robert Zorn izvetava daje Deferson verovao u planiranje svog itanja, pravei detaljan plan akcije, i definiui odreen cilj za svaku temu koju je itanjem pokrivao, i da nikada sebi nije doputao da

tome to bi se potpuno koncentrisao na ono to radi ne doputajui da mu bilo ta rasipa panju i ometa ga u itanju. Deferson je takoe verovao da dobar ita treba da izabere materijal za itanje sa definitivnom svrhom, bez obzira da lije ona traganje za odreenim znanjem, kultivisanje uma ili zabava. Deferson je itaocu ponudio sledei savet: treba da znate gde ste i ta radite, koje je vreme i da li zaostajete za rasporedom koji ste odredili i, ukoliko zaostajete, koliko zaostajete." Deferson je svoju brzinu itanja opisao kao uvek smirenu, ak statinu, poput otkucaja velikog sata od mahagonija." On je intuitivno prepoznao i predvideo razvoj ritmikog itanja i metronomski metod! Ovo poglavlje e vam omoguiti da se pribliite neobinim Defer sonovim nivoima koncentracije i razumevanja.
TA UZROKUJE LOU KONCENTRACIJU?

Neki od brojnih razloga gubitka koncentracije prilikom itanja su nepoznavanje terminologije, konceptualna teina materijala, neprik ladna brzina itanja, nedovoljna mentalna usredsreenost, slaba organi zacija, nedostatak zainteresovanosti i nedostatak motivacije.

Nepoznavanje terminologije
Kada jednom proirite svoj renik na osnovu informacija i vebi iz esnaestog, sedamnaestog i osamnaestog poglavlja, biete na putu da reite ovaj problem. Ipak, ukoliko u materijalu koji itate neprestano iskrsavaju rei koje ne razumete ili samo nasluujete njihovo znaenje, vaa koncentracija e postepeno opadati jer e se u pokuajima da apsorbujete tekst neprestano javljati prekidi u razumevanju. Za efikasno itanje neophodan je ravnomeran tok informacija, neisprekidan skrivenim strahom od nerazumevanja. Analiza renika i vebe iz ove knjige osmiljene su da vam pomognu u prevazilaenju ove tekoe. Ukoliko naiete na re koju ne razumete, samo je podvucite i

nastavite sa itanjem. Obino znaenje rei postaje prilino jasno u kontekstu cele reenice. Zatim, na kraju poglavlja ili kada zavrite itanje za taj dan, moete protrati kroz renik" i pogledati znaenje za sve njih odjednom.

Konceptualna teina materijala

Ovo je neft tei problem za prevazilaenje a najee se javlja u strunoj literaturi. Najbolji pristup reavanja je viestruko itanje" materijala koristei pomono sredstvo, kao to je to objanjeno u estom poglavlju. Preletanje, skeniranje, analiza strukture pasusa i koncept kratkog uvida detaljno se razmatraju u devetom, etrnaestom i petnaestom poglavlju, kao i u knjizi Koristite obe hemisfere mozga.

Neprikladna brzina itanja

Ovo je esto proizvod kolskog sistema. Kada se deci daje vaan ili teak materijal, obino im se daje uputstvo: itajte ovaj tekst polako i paljivo. Ovakav pristup uzrokuje stvaranje zaaranog kruga, jer to sporije osoba ita, to manje razume tekst, to uzrokuje da materijal izgledajo nerazumljivije. Nakon izvesnog vremena dolazi se do take potpune frustracije i, u oajanju, odustaje se od itanja materijala. Ukoliko imate slabu koncentraciju i razumevanje, mogue je da imate ovakav problem, pa zato promenite brzinu prilikom itanja tekog materijala, pokuavajui da ga itate bre, a ne sporije, i mogli biste otkriti da dolazi do poboljanja. Uei da brzo i opseno itate, usposta - viete kontrolu nad brzinom itanja i moi ete da birate brzinu itanja u odnosu na materijal, potrebu koju imate, doba dana, nivo svoje energije, i unutranje i spoljanje uslove.
/

Nedovoljna mentalna usredsreenost

Ovo jednostavno znai da va um nije na najbolji nain stvarno usmeren na materijal koji pokuavate da proitate. Moda se, na primer, jo uvek koncentriete na svau koju ste imali u kancelariji ili

na sastanak zakazan za to vee. Ono to morate pokuati da uradite je da se ,,otresete nepotrebnih stvari koje vam promiu umom i da usmerite sebe da aktivno razmiljate o temi o kojoj itate. Moete ak otii toliko daleko da na trenutak zastanete i svesno saberete misli. Jedan od naina da ovo najefikasnije uradite je da za dva minuta napravite mapu uma o temi koju uite, kako biste sabrali misli i obezbedili jau startnu osnovu u okviru mentalne usredsreenosti. Ovo pitanje detaljnije emo razmatrati u devetnaestom poglavlju.

Loa organizacija
Ovaj problem je mnogo ei nego to to veliki broj ljudi misli. Primorati sebe na sedenje, kako biste itali knjigu, predstavlja bitku sa samim sobom i esto zahteva da dotrite do stola kako biste stvorili dovoljan podstrek da i sednete. Poto stignu do stola i ponu da itaju. mnogi ljudi iznenada shvate da nemaju olovku, papir, naoare i mnoge druge stvari i potom prekidaju svoju koncentraciju kako bi pribavili ono to im je potrebno. Reenje je lako: pre nego to sednete da itate, osigurajte dostupnost svega to e vam biti potrebno (v. peto poglavlje).

Nedostatak zainteresovanosti
Ovo je problem sa kojim se najee sreu studenti ili ljudi koji pohaaju posebne kurseve i mi mu posveujemo posebnu panju na svojim kursevima brzog itanja. Prvi korak u njegovom reavanju podrazumeva ponovni pregled tema razmatranih u ovom poglavlju, jer je nedostatak zainteresovanosti esto povezan sa drugim tekoama. Na primer, bie teko odrati zainteresovanost ukoliko, usled nedovoljnog poznavanja terminologije, neprestano dolazi do prekida u razumevanju teksta, ukoliko je materijal zbunjujui, ukoliko se neprestano javljaju neke druge misli i ukoliko na raspolaganju ne stoji sav potreban

materijal. Pod pretpostavkom da su ovi problemi prevazieni, a vaa zaintere sovanost jo uvek nije na eljenom nivou, potrebno je da analizirate svoj lini pristup materijalu. Prvo, proverite da li je prikladna tehnika koju koristite (vidi tehniku mapa uma opisanu u devetnaestom poglavlju). Ukoliko ustanovite da to nije sluaj, pokuajte sa pristupom otrog kritiara". Umesto da materijal itate na uobiajeni nain, naljutite se to vam stvara problem i podvrgnite ga detaljnoj kritici, koncentriui se naroito na njegove negativne aspekte. Otkriete da to utie da se zainteresujete za materijal slino nainu na koji biste se zainteresovali da ujete miljenje neke osobe koja vam se naroito ne svia i kojoj elite energino da se suprotstavite!

Nedostatak motivacije
Ovo je druga vrsta problema koji obino potie od nedostatka jasn o definisane svrhe itanja. Nakon to analizirate razloge itanja odreene knjige ili lanka, vaa motivacija se moe automatski uveati. S druge strane, mogli biste zakljuiti da to uopte ne morate proitati. Ukoliko imate valjane razloge, moda stvarno nema svrhe da itate tu knjigu, ali morate biti sigurni da su razlozi zaista valjani! ZAUZDAVANJE KONCENTRACIJE Tokom dvadesetpet godina dranja predavanja o brzom itanju irom sveta, otkrio sam da bukvalno 99.9 posto ljudi priznaje da ima problema sa koncentracijom. Problem se redovno manifestuje tokom perioda sanjarenja, do koga dolazi najmanje na svakih 30 do 40 minuta. Ponovo je pogrean nain uenja kriv to neto to je u sutini dobro sagledavamo u loem svetlu. Kada va mozak na svakih 30 do 40 minuta pone da sanjari, on radi ono to i treba da radi - pravi pauzu u pravo vreme. Dakle, u veini sluajeva, nije u pitanju gubitak koncentracije, ve

poeljno pravljenje pauze u pravom trenutku. Hajde da, zato, pogledamo ta se u stvari deava kad izgubite koncentraciju" dok itate knjigu: vi se, u stvari koncentriete na nekoliko stranica knjige, nakon ega se koncentriete na osobu koja prolazi pored vas, nakon ega se koncentriete na nekoliko narednih stranica knjige, nakon ega se koncentriete na pticu koja slee na drvo pod vaim prozorom, nakon ega se ponovo koncentriete na knjigu, nakon ega se koncentriete na svoj nokat, nakon ega se ponovo koncentriete na knjigu, nakon ega se koncentriete na sanjarenje, nakon ega se jo jednom koncentriete na knjigu.
Tokom itavog ovog perioda, vi ste bili KONCENTRISANI!

Problem nije u vaoj koncentraciji, jer ste vi koncentrisani 100 odsto vremena. Problem je u usmeravanju i fokusiranju te perfektne koncentracije. Stoga se koncentracija moe uporediti sa divljim drepcem, a vi sa jahaem. U veini sluajeva, drebac radi po svome, galopirajui pu nom brzinom u pravcu koji sam odredi. Na vetom jahau/itau je da zauzda drepca koncentracije, usmeravajui ga u pravcu koji odgovara zadatku itanja koji je pred njim.
REZIME

1. Problemi koncentracije nisu uzrokovani beznadenim nesposob nostima, ve tekoama nastalim usled nepotpune obrazovanosti u itanju. 2. Koncentracija je poput drepca. Vi je uvek jaete. Na vama je da postanete dobar j aha! KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA 1. Pravite pauze na svakih 30 do 60 minuta u itanju, kako biste poboljali koncentraciju i dopustili oima i mozgu da se odmore. 2. Proirite svoj renik (vidi esnaesto, sedamnaesto i osamnaesto poglavlje). Nakon to to uradite, poboljaete brzinu itanja i ra -

zumevanja. 3. Uskladite brzinu itanja sa materijalom koji itate. 4. Obavezno postavite sebi odgovarajue ciljeve pre nego to ponete da itate. 5. Obavezno se postarajte da vae okruenje bude prikladno organi zovano za itanje. 6. Bez obzira za koji metod se opredelite, uveajte nivo svoje zainte resovanosti i motivacije! 7. Nastavite da vebate korienje pomonog sredstva radi uveanja koncentracije i razumevanja.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Sada kada se vae vizuelne vetine rapidno poboljavaju, a vaa koncentracija je zauzdana, spremni ste da preete na etvrti segment Razvoj naprednih vetina brzog itanja. U ovom segmentu savladaete tehniku itanja i razmiljanja svojevrsni vaj carski no5 - mape uma, kao i nain na koji moete koristiti znanje o strukturi odeljaka da biste uveali brzinu itanja i razumevanja. Dodatak e biti tehnika brzog pregleda. Takoe e vam biti dat i klju za proirenje renika - to predstavlja jedan od primarnih faktora u ukupnom uspenom itanju.

5 5

Vienamenski perorez koji u sebi moe kombinovati veliki broj alatki, kao to su otvara za flae ili konzerve, kaika, viljuka, makazice i si. (prim, ur.) Tezaurus - opisni renik velikog obima koji sadri itavo reniko blago jednog jezika,

etvrti segment:

Razvoj naprednih vetina brzog itanja

XIII

Pravljenje mapa uma: nova dimenzija u razmiljanju i voenju beleaka

Vekovima ljudska rasa pravi beleke i zapise radi: pamenja; komuniciranja; reavanja problema i analize; kreativnog razmiljanja i sumiranja. Tehnike koriene u tu svrhu ukljuuju reenice, spiskove, redove, rei, analizu, logiku, linearnost, brojeve i korienje jedne boje. lako mnogi od ovih sistema izgledaju dobri, svi oni koriste ono to znamo da je u domenu leve modane hemisfere. Kada ove neophodne elemente ponete da koristite zajedno sa ritmom, dimenzijom, bojom, prostorom i matom, doi e do znaajnog uveanja svih vaih mentalnih vetina i va um e poeti da odraava sopstvenu istinsku velianstvenost.
UVOD
Koliko esto ste viali revnosnog studenta" koji se dri svake rei svog nastavnika ili profesora, verno zapisujui u svesku sve to on kae?! To je prilino est sluaj koji ima brojne negativne posledice. Ovo poglavlje objanjava nedostatke uobiajenog voenja beleaka i predstavlja vam mape uma, novu revolucionarnu tehniku za njihovo voenje.

NEDOSTACI UOBIAJENOG VOENJA BELEAKA

Prvo, osoba kojaje reena da zapie sve lii na itaa koji prethodno ne
pregleda ukratko materijal koji e itati - ona gotovo uvek od drveta ne vidi umu (tj. osnovnu ideju o kojoj je re).

Drugo, neprestana optereenost da se sve zapie onemoguava objektivnu i uporednu kritiku analizu i praenje materije o kojoj je re. Preesto hvatanje beleaka potpuno zaobilazi um, umnogome nalik na sekretaricu koja je u stanju da otkuca kompletan roman, a da pri tome nema ni bledu ideju o emu se radi u njemu. I tree, obim beleaka voenih na ovaj nain toliko je veliki (na roito u kombinaciji sa belekama izvaenim iz knjiga), da u momentu kada student doie do take u kojoj treba samo da kratko pregleda ono to je uio, izgleda kao da mora da ponovi uenje ispoetka. Pravilno voenje beleaka nije ropsko praenje svega to je reeno ili napisano, ve selektivni proces koji bi trebalo da minimizira koliinu rei koje e se zapisati, a maksimizira koliinu zapamenih podataka na osnovu tih rei. Da bi se ovo postiglo, koristimo kljune rei. Kljuna re je re koja saima mnoga znaenja u to je mogue manju jedinicu. Ta re slui kao okida celokupnog znaenja koje se na osnovu nje odmotava, (vidi sliku 13).

Slika 13. Nain na koji kljune rei pomau prilikom voenja beleaka i pamenja.
Selektovanje kljunih rei je lako. Prva faza podrazumeva elimi -

naciju svih nepotrebnih rei, tako da, ukoliko u nekom naunom tekstu naiete na sledeu reenicu: Sada je ustanovljeno da brzina svetlosti iznosi 300*000 kilometara u sekundi", vi neete prepisati celu reenicu, ve ete je sumirati na sledei nain: brzina svetlosti = 300.000 km/s. Prilikom voenja beleaka uz pomo kljunih rei vano je imati na umu da kljune rei za priseanje moraju biti okida za pravo prise anje. U tom smislu rei poput ,,predivan i uasavajui", iako su slikovite, predstavljaju isuvie opte pojmove. One imaju mnoga druga znaenja koja ne moraju imati nikakve veze sa odreenom stvari koju elite da zapamtite. Pored toga, kljuna re treba da bude ona koju lino smatrate zadovoljavajuom, a ne re za koju smatrate da e je neko drugi oceniti kao dobru. U mnogim sluajevima kljune rei ne treba vaditi direktno iz sadraja predavanja ili materijala koji se ita. Treba odabrati re koju sami izaberete, a koja efikasno sumira neije tue rei. Ukoliko efikasno budete vebali voenje beleaka uz pomo klju nih rei, zapanjiete se koliko mnogo informacija moete smestiti na mali prostor.
MAPA UMA - NOVA DIMENZIJA U VOENJU BELEAKA

Mapa uma upoljava sve vae mentalne vetine: asocijacijativne i imaginativne vetine vae memorije; rei, brojeve, spiskove, nizove, logiku i analizu vae leve modane hemisfere; boje, matu, trodi menzionalnost", ritam, sanjarenje, getalt (kompletnu sliku) i prostorne sposobnosti desne modane hemisfere; mo vaih oiju da percipiraju i asimiliraju; mo vaih ruku da preslikaju ono to su oi videle; i mo kompletnog mozga da organizuje, skladiti i prisea se onoga to je nauio. Prilikom voenja beleaka pomou mape uma, umesto da sve ono to elite da zapamtite ispisujete u vidu klasinih reenica ili spiskova,

vi na centar stranice postavljate sliku (to pomae koncentraciji i pamenju), da bi od nje, na organizovan nain, granali ostale informa cije koristei kljune rei i kljune slike. Dok nastavljate da gradite mapu uma, va mozak kreira integralnu mapu kompletne intelektualne teritorije koju istraujete. Pravila koja vae za pravljenje mapa uma su sledea: 1. U centru se nalazi slika u boji. 2. Iz centra se granaju glavne ideje. 3. Glavne ideje treba da budu ispisane veim slovima nego sekun darne ideje. 4. Jedna linija uvek sadri samo jednu re. Svaka re ima ne verovatno veliki broj asocijacija, i ovo pravilo doputa veu slobodu da se ona povee sa drugim asocijacijama u vaem mozgu. 5. Rei treba uvek da budu ispisane tampanim slovima (ili sva slova mala, ili sva slova velika, ili kombinacija). 6. Rei uvek treba da budu ispisane na linijama (to vaem mozgu daje jasniju sliku koju treba zapamtiti). 7. Linije treba da budu povezane (to pomae meusobnoj po vezanosti unutar vae memorije). Povezane linije treba da budu iste duine kao i rei ili slike, da bi se efikasnije stvorila asocijacija i utedeo prostor. 8. Koristite to je mogue vie slika (to pomae da na stvar gledate sveobuhvatnije, a i mnogo olakava pamenje; u ovom smislu, jedna slika je vredna hiljadu rei) . 9. Koristite iluziju trodimenzionalnosti kad god je to mogue (stvari koje se istiu lake se pamte). 10. Koristite brojeve ili ifre da biste organizovali elemente mape, ili ukazali na njihovu meusobnu povezanost. 11. U cilju kodiranja i povezivanja koristite strelice, simbole, bro -

jeve, slova, slike, boje, ,,trodimenzionalnost i isticanje. Tabla VI u boji prikazuje mapu uma koja sumira trodnevni kurs o mapama uma i modanom treningu. Tu mapu uma napravio je direktor jedne kompanije koji je pohaao kurs. Na osnovu nje sam se podseao sadraja kursa, ali ju je koristio i da bi kurs objasnio svojoj eni, deci i kolegama sa posla. Centralna slika odnosi se na integraciju mozga i tela. Grane, po redane u smeru kretanja kazaljke na satu od ,,vebi u 9 sati, sumiraj u glavne elemente kursa. Slike, a ne rei, predstavljaju saetke koji pomau pamenje. Mapa uma sa belekama o trodnevnom kursu, kako vidite, nije korisna samo kao podsetnik na ono o emu je bilo rei, ve se moe koristiti i kao osnova za izlaganje o kurs u. U toj situaciji mapa uma postaje beleka iz sopstvenog mozga" koja nam doputa da komuniciramo sa drugima. Kada se koristi na pravilan nain, mapa uma e umnogostruiti efikasnost vaeg itanja i uenja najmanje tri puta i utedee vam velike koliine vremena, poveavajui sveoptu efikasnost itanja.
REZIME

1. Mape uma predstavljaju monu grafiku tehniku koja upoljava kompletan spektar vaih modanih vetina i istinski potencijal vaeg mozga. 2. Mapa uma moe se primeniti na svaki aspekt itanja, uenja i prouavanja i poboljae vae rezultate na svim nivoima.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Zanimljiva veba e biti pokuaj da detaljno proitate" mapu uma o Kursu o mapama uma i modanom treningu, kako biste videli koliko razumljiv saetak moete dobiti iz ovih beleki koje su stale na jednu stranicu.

2. Sada, kada ste nauili tehniku mapa uma bie korisno da se vratite na testove iz prvog, etvrtog, estog osmog i desetog poglavlja. Izvucite kljune rei iz njih i napravite mape uma za svaki tekst pojedinano. Na taj nain ete obnoviti vetinu brzog itanja, razviti tehniku voenja beleaka uz pomo mape uma i uspostaviti osnove znanja iz oblasti mozga, psihologije, umetnosti i nauke. 3. U nastavku itanja ove knjige neka vam bude praksa da, nakon svakog testa, napravite ponovni kratak pregled teksta, podvuete kljune rei i koncepte i potom napravite mapu uma za taj lanak. 4. Po isteku vremena koje ste za danas odredili za itanje, pronaite neke svoje stare beleke iz kole ili sa neke druge obuke, i obratite panju koliki deo njih je potpuno nepotreban, i koliko ste vremena mogli utedeti prilikom njihovog zapisivanja i ponovnog iita vanja. Mnogi ljudi otkriju da je samo 10% svih beleaka bilo neophodno. Dok budete skenirali svoje beleke i stare knjige, obavezno sve vreme koristite pomono sredstvo za itanje i nasta vite da ubrzavate svoj trening i vebe. UVOD U SLEDEE POGLAVLJE Sledee poglavlje e vam pomoi da proirite svoje znanje o klju nim reima i pretvorite ga u tehniku za analizu strukture odeljka. To e vam pomoi da jo vie ubrzate itanje i poboljate razumevanje.

Upotreba poznavanja strukture pasusa za uveanje brzine i razumevanja

Razumevanje kompleksnosti jednog dela doprinosi boljem razumevanju kompleksnosti celine. Razumevanjem kompleksnosti celine, uveavate svoju sposobnost asimilacije i razumevanja svega.
UVOD

U devetom poglavlju, razmatrali smo proces preletanja, pri kome se

odreeni, unapred odabrani delovi materijala prelaze kako bi se stekao opti uvid o tekstu. Sada emo razmatrati strukturu pasusa, to e vam pomoi da ponete da koristite tehniku preletanja.
PASUSI SA OBJANJENJEM

To su pasusi u kojima pisac predstavlja odreeni koncept ili mi ljenje koje e biti objanjeno. Obino e biti veoma lako prepoznati ih i trebalo bi da su prilino lako razumljivi. Prvih par reenica pasusa sa objanjenjem dae vam optu ideju o onome to e biti objanjavano ili razmatrano, poslednjih par reenica sadrae zakljuak, a sredinji deo odeljka - detalje. U zavisnosti od cilja vaeg itanja, biete u mo gunosti da, prilikom poetnog preletanja, pravilno usmerite svoju panju.
OPISNI PASUSI

Opisni pasusi obino predstavljaju uvod ili proiruju ideje koje su prethodno uvedene. Takvi pasusi obino slue za ukras i stoga su manje vani od onih koji govore o glavnim elementima. Naravno, postoje izuzeci kod kojih su opisi ljudi ili stvari od vitalnog znaaja, ali u takvim sluajevima vi ete obino biti svesni ove vanosti i samim tim sposobni da prikladno fokusirate svoju panju.
VEZNI PASUSI

To su pasusi koji meusobno povezuju druge pasuse. Kao takvi, esto sadre kljune informacije jer sumiraju sadraj onoga to je prethodilo i onoga to sledi. Na primer: Gore opisana teorija evolucije sada e se razmatrati u kontekstu najnovijih razvoja na polju biohemij skog genetskog istraivanja". U ovoj kratkoj reenici dato nam je neobino mnogo informacija, informacija koje saimaju sadraj dela materijala koji itamo. Vezni pasusi, stoga, mogu biti veoma korisni kao vodii i kao orue za prvobitni pregled i kasnije obnavljanje

STRUKTURA I POZICIJA PASUSA

Na koji nain moete koristiti strukturu pasusa i njegovog mesta u tekstu da biste poboljali efikasnost svog itanja? Najvanije je shvatiti da lanci iz novina i asopisa u prvih i poslednjih nekoliko pasusa obino sadre najveu koliinu najznaaj nijih informacija, dok srednji pasusi obino sadre detalje. Ukoliko je materijal koji itate ovog tipa, prilikom preletanja koncentriite se na uvodne i zakljune odeljke. Drugi pisci na poetku proiavaju grlo" i tek kasnije dolaze do sri svog izlaganja koja je obino sadrana u treem ili etvrtom pasusu, pa se u takvim sluajevima odmah koncentriite na njih. Postoje dve igre" koje moete igrati sa strukturom pasusa koje vam umnogome mogu pomoi u razumevanju i odravanju zainteresovanosti. Prva igra podrazumeva da, prilikom itanja, izmislite i zapamtite po jednu re za svaku glavnu temu i sekundarne teme svakog odeljka. Ova veba vas nagoni da odrite aktivno uee u materijalu i navodi vas da o njemu razmiljate dok itate. Na kraju, trebalo bi da vam cilj bude razvitak sposobnosti selekcije tih rei dok itate, bez pauziranja ili prekida toka itanja. Mogue je da, koristei kljune rei, naroito u formi mapa uma, upamtite detalje cele knjige. Naravno, kljune rei za pamenje e, uz slike, omoguiti osnovne temelje za pravljenje mape uma (vidi knjigu Mape uma). Druga ,,igra se sastoji u tome da, dok itate pasus, prvu reenicu poveete sa ostatkom, pitajui se da li je ona uvodna, prelazna ili sveobuhvatna ili, u stvari, nema nikakve veze sa reima koje iza nje slede.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Primenite prvu igru na najmanje etiri razliita pasusa.

2. Primenite i drugu igru na najmanje etiri razliita pasusa. 3. Koristei pomono sredstvo, napravite kratak uvid u sledee po glavlje. 4. Pre nego to nastavite dalje sa itanjem, proitajte nekoliko razlii tih vrsta materijala kako biste provebali vetinu prepoznavanja razliitih tipova pasusa.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Poto sada znate kako da analizirate pasuse, stekli ste analitiku mo nad materijalom koji itate. Sledee poglavlje dae vam mogunost da uveate sposobnost sagledavanja kompletne slike.

Kratak uvid mentalno izvianje

Ukoliko elite da upoznate teritoriju, upoznajte mapu.

UVOD

U ovom poglavlju dolazimo do koncepta koji smo sve vreme pominjali: kratkog uvida u materijal pre njegovog itanja. Svrha kratkog uviaje da stvori strukturu u koju e um lake moi da uklapa manje detalje te strukture, poboljavajui tako razumevanje u celini.
SAM SVOJ IZVIA

Osoba koja sprovodi kratak uvid moe se uporediti sa izviaem koji ide ispred svojih trupa kako bi ispitao teren, poziciju neprijateljskih snaga i podruja taktike prednosti. Vojsci je lake da manevrie i funkcionie na nepoznatoj teritoriji ukoliko poznaje osnovne orijentire; na slian nain, umuje lake da napadne" ili razume informacije nakon to je ustanovio osnovne oznake koje e slediti. Kratak uvid treba primenjivati bez obzira na vrstu materijala koji ete itati, bilo da su to pisma, izvetaji, romani ili lanci. U svim

sluajevima, on e ubrzati vae itanje i poboljati razumevanje jer se neete saplitati o razne delove teksta, ve ete delove teksta uklapati u optu sliku. Va pristup kratkom uvidu treba kombinovati sa elementima koji su pomenuti u devetom poglavlju (o preletanju) i etrnaestom poglavlju (o strukturi pasusa). Drugim reima, vi ete razumno i brzo prelaziti materijal koji ete kasnije itati, oznaavajui delove koji najverovat nije sadre osnovne informacije. Pri svakom kratkom uvidu, uvek koristite svoju omiljenu tehniku navoenja. Koncept kratkog uvida koji je ovde opisan namenjen je primeni prilikom itanja opteg materijala.

STRATEGIJE KRATKOG UVIDA

Igrajui sledee igre aktivnog itanja" osiguraete odgovarajuu mentalnu usredsreenost, omoguiete svom kiklopskom oku da traga za najboljim informacijama i ceo proces e vam biti zabavan.

1. Revidiratjte ono to ve znate

Kada revidirate ono to ve znate, esto otkrijete da znate vie nego to ste mislili! Mnogi ljudi pogreno podrazumevaju da je samo autor ekspert, dok veoma esto italac zna isto, ako ne i vie od samog autora. Uvek brzo napravite mapu uma sopstvenog znanja o predmetu pre nego to ponete da itate neku novu knjigu. Tada moete koristiti svoje znanje da biste napravili nove asocijacije sa informacijama iz knjige i da biste znali da postavite prikladna pitanja.

2. Uite u aktivnu interakciju sa autorom

Dok itate knjigu, trebalo bi da se odigrava konverzacija izmeu vas i mozga koji je stvorio knjigu, a ne da to bude jednosmerno predavanje. Najvanije je da ostvarite interakciju sa bilo kojim tekstom koji itate tako to ete na marginama knjige ili na posebnom paretu papira zapisati pitanja ili komentare.

3. Budite detektiv
Neprestano pokuavajte da predvidite ta e se dalje u tekstu dogoditi, kakav je plan akcije" autor imao na umu. Pokuajte da uvek budete korak ispred u reenju zagonetke sainjene od informacija koje apsor bujete. REZIME Kada dopustite svom mozgu da unapred sagleda celinu, mnogo ete se lake snalaziti prilikom drugog prelaska teksta.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. U naredne dve nedelje napravite kratak uvid u svaki tekst koji ete itati, proveravajui koliko znanja stiete od svakog uvida i koliko efikasnije razumete materijal kada ga itate po drugi put.

2. Vebajte, na nekoj knjizi, tehnike kratkog uvida koje ste nauili, istovremeno koristei neku naprednu tehniku navoenja kako biste celu knjigu proitali" za manje od deset minuta. 3. Napravite kratak uvid u naredna tri poglavlja o razvoju vaeg vrhunskog renika.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Jedna od prepreka efikasnom brzom itanju je i ogranien renik. Naredno poglavlje vam pokazuje kako da proirite svoje poznavanje rei u veoj meri nego to ste smatrali daje to ikada mogue.

Tabla I Mapa uma za prvi segment

Tabla II Presek ljudskog oka

Tabla III Magino oko, ilustracija napravljena od dve slike sastavljene od hiljada taaka. Va mozak je taj koji ih kombinuje u jednu celinu, a ne oi

^ i
5.

aments

Mapa uma jza drugi segment

Tabla IV

Tabla VII Mapa uma za etvrti segment

velo

Tabla VIII Mapa uma za peti segment

Razvoj sopstvenog tezaurusa (I) prefiksi

Istorijski posmatrano, poboljanje renika predstavlja jedan od najvanijih faktora podizanja nivoa ljudske inteligencije.
UVOD

Nakon to smo razmotrili rad onog i modanog sistema, teoriju pokretanja oka i glavne probleme prilikom itanja, nastavljamo sa tri poglavlja o reniku. esnaesto poglavlje upoznaje vas sa tri vrste renika i daje vam spisak SS prefiksa koji e vam omoguiti prepoznavanje znaenja nekoliko hiljada rei.
VANOST RENIKA
%/

Obim neijeg linog renika ukazuje na koliinu materijala koju je ta osoba bila sposobna da asimilira i proita. Zato kole, koledi i univerziteti imaju testove opteg poznavanja renika kao jedan od osnovnih kriterijuma za ocenjivanje sposobnosti buduih studenata, a uspeh ili neuspeh studenata esto zavisi od njihove sposobnosti da razumeju i pravilno koriste te rei. Renik, naravno, nije vaan samo za akademski svet: poslovni ovek koji ima iri obim renika od svojih kolega, automatski ima prednost nad njima, a i osoba koja u drutvenim situacijama moe lake da razume druge i da daje kreativne komentare, takoe je u prednosti.
TRI VRSTE NAEG RENIKA

Najvei broj nas koristi vie od jednog renika. Tanije, obino imamo najmanje tri renika.

Prvi je renik koji koristimo u konverzaciji, i u velikom broju sluajeva on ne obuhvata vie od 1.000 rei (procenjeno je da engleski jezik sadri vie od milion rei). 6 Drugi renik je onaj koji koristimo kada piemo. On je obino vei od govornog, jer vie vremena poklanjamo konstrukciji i sadraju reenica, s obzirom da smo pod manjim vremenskim pritiskom. Trei, najvei renik je renik prepoznavanja - njega ine rei koje razumemo kada ih ujemo u razgovoru, ili koje proitamo, ali koje sami ne koristimo ni prilikom pisanja, ni prilikom govora. Idealno bi, naravno, bilo da govorni i pisani renici koje imamo budu jednako veliki kao i renik prepoznavanja, ali u praksi je taj sluaj veoma redak. Mogue je, meutim, znatno uveati obim sva tri renika.
MO PREFIKSA

Svrha ovog poglavlja je da vas upozna sa vie od 80 prefiksa (slova, slogova ili rei koji se nalaze na poetku rei). Mnogi od njih u vezi su sa stanjem, zbivanjem ili negacijom. Kako engleski jezik ima mnogo elemenata grkog i latinskog jezika, mnogi prefiksi potiu iz nekog od ova dva jezika.* * Da biste dobili ideju kolika je neverovatna mo ovih osnovnih jedinica renika, naveu vam da je dr Majninger sa Univerziteta Minesote procenila da samo 14 prefiksa prua klju za tumaenje vie od
renik naeg jezika je estotomni Renik srpskohrvatskog knjievnog jezika {izdanje Matice Srpske) koji je obuhvatio korpus od tano 143.252 rei. Meutim, pretpostavlja se da e na najvei (naalost jo nezavreni) Renik srpskohrvatskog i narodnog jezika koji izrauje Institut za srpski jezik SANU, kada bude zavren, u sebi sadrati preko 500.000 rei. (prim, ur.) Slina situacija je i u srpskom jeziku, kao i u veini drugih evropskih jezika, (prim, ur.) Ovde je lista navedena u engleskom originalu delimino promenjena utoliko to su engleske rei, izvedene od navedenih prefiksa, zamenjene u srpskom jeziku odomaenim reima istog porekla. Osim toga, svakako da navedenih 14 prefiksa Najvei do sada zavreni

14.000 rei! Ona takoe kae da, nakon dvadeset pete godine ivota, razvoj renika osobe skoro potpuno prestaje. On je ve kompletiran 95%, te preostaje da se tokom narednih 75 potencijalnih godina popuni jo preostalih 5%. Dole navedenih 14 prefiksa i korena rei naeno je u preko 14.000 rei u standardnom stonom reniku engleskog jezika, dok se u velikom, opirnom reniku mogu nai u otprilike 100.000 Ove mone ,,mini - rei izvedene su iz opirnije liste. Dok budete itali ovo i naredna dva poglavlja, tragajte za njima i apsorbujte sve druge.

etrnaest rei koje sadre kljune prefikse

Rei

Prefiks Uobiajeno znaenje 1. preparat preranije 2. dekadencija deod 3. interval inter izmeu, meu 4. obligacija obprotiv 5. indukcija in u 6. monografija mono - sam, jedan 7. epilog epi nad, po 8. advokat adka, do 9. anoniman an ne 10 eksport eks izvan . 11 reprodukcija reponovo . pronapred, za 12 indiskretan in ne . dis razdvojen, ne 13 subordinacija sub pod, ispod .14. transkripcija trans - preko

Koren
paratus cadere vallus ligo ducere graphein logos vocatio onoma porta ducere cretio ordinatio scribere

Uobiajeno znaenje spreman padati bedem vezati voditi pisati govor zvanje, poziv ime vrata
voditi izjava vrst poredak pisati

Osamdeset pet prefiksa

Detaljno prouite sledeu listu; ona e vam sluiti kao klju za

nekoliko hiljada nepoznatih rei. Da biste savreno zapamtili ovu listu i liste iz sedamnaestog i osamnaestog poglavlja, pogledajte metod opisan u knjizi Savreno pamenje od istog autora. (G = Grki, L = Latinski, F = Francuski, E = Engleski)

Prefiks a-, an - (G) ab- (L) ad- , ak - , af - (L) aero- (L) amb - , ambi - (G) amfi - (G) ante - (L)

Znaenje bez, ne od, iz, sa ka vazduh oba okolo pre. ispred

Primer amoralan, ateist, anemija abnormalan, abdicirati adaptacija, akcenat, afera aerodrom, aeronautika ambivalencija amfiteatar antecedens

anti - (G) apo- (G) arh - (G) aut - (E) auto - (G) bene - (L) bi - (G) centi - , cente - (L) cirk - (L) de- (F) deka - , deci - (G) demo - (G) di - (G) dija - (G) dis - (G) dis - (L) duo- (G) ek - (L) eks - (L) ekstra - (L) ekvi - (L) en - (G) epi - (G) heksa - (G) hemi - (G) hepta - (G) hidra - , hidro - (G) hipo - (G) hi per - (G) homo - (L) in - , ii - , im - (L)

protiv, suprotno od, raz nad, prvi, pra izvan sam, samo dobar dva sto okolo ukidanje, padanje deset narodno dvostruko, dva kroz, preko ne, smetnja suprotno, raz dva iz, od iz, van van, izvan jednak u nad, na, po est pola sedam vodeno pod, ispod iznad, previe isti ne

antibiotik, antiklimaks apokalipsa, apoteoza arhiepiskop, arhaizam autsajder automat, autobiograf beneficija biseksualac, bicikl centimetar cirkulacija, cirkular demobilizacija, degradacija dekada, decimala demokratija, demografija dijada, dijadema dijagnoza, dijafragma disfunkcija, distrofija disproporcija, dislocirati duet, duplikat ekloga ekskurzija, eksterijer ekstrakcija ekvivalentno, ekvilibrista endeminost, engonade epiderm, epilog heksagon, heksagram hemisfera, hemialgija heptagon, heptateuh hidraulika, hidrografija hipokoristik, hipohondrija hiperaktivnost, hiperbola homonim, homoseksualac indirektan, ilegalan,

imobilizacija inauguracija, imigrant internacionalan, intervencija introvertan, intramuskularan izohipse, izotop katakombe, katastrofa koprodukcija, komisija

kon - (L) kontra - (L) kvadra - , kvadro rnal - (L, F) meta - (G) mono - (G) multi - (L) non - (L) nekro - (G) neo - (G) op- (L) of - (E) okta - , okto - (G) orto - (G) paleo - (G) pan - (G) para- (G) penta - (G) peri - (G) per- (L) poli - (G) post - (L) pra- (G) pre- (L) prim - (L) pro- (G) pro- (L) re- (L) retro - (L) semi - (G) sil - (G)

sa protiv, suprotno etiri lo, pogrean zamena, iza jedan,jedino mnogo ne mrtav novo protiv odvojen, udaljen osam pravo, pravilno staro, drevno sve pored, izvan pet okolo, o kroz mnogo nakon pre, star ranije prvi, vaan pre, ispred za, prema ponovo,nazad unazad pola sa, zajedno

kongruencija, konvencija kontradiktoran, kontraekstenzija kvadrat, kvadrofonija malignitet, malicioznost metabolizam, metamorfoza monodrama, monotonija multinacionalan, multimilioner nonalantnost, nonentitet nekropola, nekrolog neolit, neoromantizam opstrukcija, opozicija ofsajd oktava, oktopod ortogon, ortografija paleologija, paleotipija panteon, panslavizam paradentoza, paradigma pentagram, pentagon periskop, period percepcija, perforacija poligamija, poliglota posterioran, postdiplomski praistorija, prapoetak predestinacija, prevencija primaran proklitika, prolegomena provizija, promocija revakc i nacija, revalorizacija retrospektiva, retroaktivan semestar, semikolon silogizam

trans (L) tri (L, G) ultra (L) uni (L)

preko, kroz tri izvan jedan

transporter, transfer trijada, triangl ultraljubiasti, ultrakratak univerzum, uniforma

REZIME

1. Govorni renik prosene osobe sastoji se od oko hiljadu rei; ukupan broj postojeih rei u engleskom jeziku iznosi oko milion. 2. Od tri renika, govornog, pisanog i renika prepoznavanja, ovaj poslednji je najobimniji. 3. Razvijanje renika podie nivo vae inteligencije 4. Nauiti nekoliko prefiksa znai veoma brzo proiriti svoj renik.
KRATAK PREGLED DALJIH AKCIJA ZA PROIRENJE RENIKA

Sledee vebe ne predstavljaju testove obima vaeg renika u stro gom smislu. U mnogim sluajevima, definicije su donekle razvuene 44 kako bi u sebi sadrale kljunu re koja odgovara odreenom prefiksu. Na poetku svake vebe nalazi se 15 rei od kojih ete birati taan odgovor na svako od 15 postavljenih pitanja. Dok budete radili ovu vebu, razloite svaku re koju odaberete na sastavne delove i pokuajete da na osnovu njene strukture odredite njeno znaenje. Pri tome moete koristiti i renik. Nakon to svih petnaest praznina u reenicama popunite slovima koja se nalaze ispred rei, proverite tanost svojih odgovora na kraju knjige.

Renik 1 (a) a. poliglota b. amfiteatar c. distrofija d. centimetar e. biseksualac f kongruencija g. ilegalan h. antibiotik i. retroaktivan j. kontraekstenzija k. tercina l. arhaizam m. paradentoza n. triangl o. komisija

1. _____________ zakon je svaki zakon sa povratnim dejstvom. 2. Stoti deo metra naziva se _________________ . 3. _____________ je udaraki muziki instrument od elika u obliku trougla. je osoba koja govori vie jezika. 4.

5. Poremeaj u ishrani jednog organa ili nekog njegovog dela naziva se ___________________ . 6. __________________ je sluaonica polukrunog oblika sa ste penasto rasporeenim redovima sedita. 7. Svaki protivzakonit posao naziva se ________________ posao. 8. ________________ je zastarela re, oblik ili izraz. 9. Odbor strunjaka naziva se tehnika __________________ . 10 . _________________ je osoba koja ima polne odnose sa osobama oba pola. 11 . ______________ je strofa od tri stiha. 12 . _____________________ je istezanje iaenih udova u suprot nom pravcu. 13. Ispadanje zuba bez ikakvih simptoma bolesti, poznato je pod nazi vom _____________________ . 14 . _____________ je supstanca koja spreava razvijanje nekih klica i ubija ih. 15. Meusobno slaganje rei u kontekstu naziva se ________________

Renik 1 (b) a. introvertan b. autobiografc. abdicirati d. decimala e. ateistf anemija g. superlativ h. izohipsa i. monodrama j. oktava k. katakombe /. opozicija m. per iskop n. pro kl it i ka o. hemialgija 1. ________________ je re koja nema sopstveni akcenat, nego se izgovara sa reju koja dolazi posle nje. 2. Politika stranka (obino manjine) koja je protivna vladi naziva se
3. ________________ je linija na geografskim kartama koja spaja mesta na Zemljinoj povrini sa istom nadmorskom visinom. 4. ________________ je pisac koji pie o svom ivotu. 5. ____________ je osoba koja ne veruje u Boga.

6. ________________ je svaki ovek koji voli daje sam sa sobom. 7. Melodijski interval od osam tonova naziva se ________________ . 8. ______________ znai podneti ostavku na neki poloaj ili zvanje. 9. Dugi podzemni hodnici u kojima su sahranjivani prvi hriani zovu se __________________ . 10 . _______________ je jednostrana glavobolja; migrena. 11 . ______________ je optiki aparat pomou koga se moe osmatrati vidik iznad povrine vode. 12 . _____________ je desetni razlomak. 13. Pozorina predstava u kojoj uestvuje jedan glumac naziva se 14 . _______________ je trei stepen poreenja prideva. 15 . ___________ je oboljenje koje nastaje usled nedovoljnog broja crvenih krvnih zrnaca.

Renik 1 (c)

. metamorfoza b. revakcinacija c. adaptacija d. ekstrakcija e. aerodrom f. prevencija g. cirkulacija h. dijafragma i. subvencija j. provizija k. nonalantnost /. pentagram m. beneficija n. percepcija o. mali- cioznost 1. ______________ je pristanite za vazduhoplove. 2. Svi duevni procesi koji se neposredno izazivaju ulnim nadraa jima ine ________________ . 3. Petokraka zvezda naziva se _________________ .
4. Podmuklost se drugaije naziva ______________ _. 5. Miina pregrada koja odvaja grudnu od trbune duplje naziva se . ___________________ je proces razvijanja od jajeta ili larve do zrele ivotinje.

7. Prilagoavanje se drugaije naziva __________________ .

8. Procenat od obavljenog posla, koji se daje kao nagrada, naziva se 9. _________________ je kruenje krvi u organizmu.

10. Ponovno cepljenje protiv boginja naziva se ___________________ . 11. Bilo kakva povlastica je ________________ . 12 . ____________________ je bezbrinost. 13 . _____________________ je vaenje nekog predmeta ije bi dalje prisustvo u telu moglo biti tetno. 14. Dravna pomo u novcu je __________________ . 15 . _________________ je predupreivanje bolesti.

Vezba prepoznavanja prefiksa

Sa novim znanjem prefiksa ponovo proitajte bilo koji deo ove knjige koji ste ve proitali i podvucite to je mogue vie prefiksa. Otkriete da se oni pojavljuju najmanje jednom na svakih sto rei koje proitate. Istu vebu ponovite i nakon to proitate sledea dva poglavlja, otkri vajui prvo sufikse, a potoni i korene, naroito se koncentriui na 14 kljunih prefiksa.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Poto ste savladali na desetine hiljada rei uz pomo prefiksa, moete prei na upoznavanje sa njihovim zavrecima - sufiksima.

Razvoj sopstvenog tezaurusa ( ) sufiksi

Upotreba kompleksnijih i sofisticiranijih jezikih struktura i jedinica (rei) koje sainjavaju te strukture, predstavlja jednu od karakteristika evolutivnog razvoja. Razvoj i veba vae vetine na ovom polju predstavlja vae prirodno pravo, vau odgovornost i retku priliku koja e vam, ukoliko je iskoristite, doneti izuzetne dobrobiti. Zahtevajte to. Prihvatite to. Uradite to.

UVOD

Na kraju esnaestog poglavlja upoznati ste sa 85 prefiksa koji su potom bili testirani. Ukoliko ste koristili informacije dosada iznete u ovoj knjizi, vaa sposobnost izgradnje renika znaajno se uveala i biete spremni za sledei korak u izgradnji renika. On predstavlja uenje sufiksa (slova, slogova ili rei koji se nalaze na kraju rei). Kao i u odeljku o prefiksima, primetiete daje najvei broj sufiksa uzet iz latinskog i grkog jezik a.

42 Sufiksa

sufiks - acija - al - an - ant - arium -ar - at - cija

primer nacija abdominal(an) oficijalan laborant akvarij um seminar magistrat, elaborat satisfakcija

- don - ent -er - es(a) - eta - fon - id

- ija - ika - ik - in - ina - ion - ist(a) - itis - iv - izam - logija - ment - mer - metar - monija - nost - ona - onica - ont - orium -or - os - ost - oza

armagedon delikvent farmer, guverner hostesa marioneta gramofon, mikrofon oksid bakterija, istorija automatika, lingvistika radnik holin osovina divizion, lampion pesimist(a) bronhitis recidiv realizam biologija kompliment toplomer termometar hegemonija lojalnost vasiona uionica, radionica kalodont auditorijum organizator patos naklonost metamorfoza, laktoza mikroskop

filozofija publikum

Renik 2 (a) . delikvent b. laborant c. bakterija d. termometar e. biologija f mikroskop g. recidiv h. kalodont i. patos j. bronhitis 1. je osoba koja radi u laboratoriji. 2. je vraanje bolesti za koju se mislilo daje ve prola.
NAPREDNE VEZBE ZA PROIRENJE RENIKA

3. Zapalj enj e bronhij a naziva se ____________ . 4. Nauka o ivotu naziva se ______________ . 5. je aparat za merenje temperature. . Pasta za pranje zuba popularno se zove ___________________ . 7. Oseanje patnje ili uzvienosti naziva se __________________ . 8. je jednoelijsko ivo bie koje ivi kao parazit i izaziva bolest. 9. je osoba koja ini prestupe i zlodela. 10 . ______________ je optiki instrument pomou koga se vide pred meti koji se golim okom ne mogu videti.

Renik 2 (b) a. oksid b. organizator c. filozofija d. seminar e. guvernerf satisfakcija g. auditorij um h. marioneta i. lojalnost j. realizam 1. Odanost nekome naziva se _______________ . 2. Sluaonica se drugaije naziva ________________ . 3. je jedinjenje nekog metala sa kiseonikom. 4. je nauka o najoptijim zakonima kretanja i razvitka prirode, drutva i ljudskog miljenja. 5. j e uenj e da stvari postoj e nezavi sno od subj ekta koj i ih saznaje. 6. je najvii slubenik banke. 7. Mala lutka sa pokretnim udovima koja moe da podraava ljudske

kretnje naziva se _________________ . 8. je osoba koja ima smisla za red i ustrojstvo. 9. je pripremna kola za bogoslove ili uitelje. 10. ________________________________________________ Za dovoljenje u sluaju uvrede asti naziva se ______________________ .

Renik 2 (c)
. nacija b. akvarijum c. lampion d. publikum e. laktoza f kompliment g. hegemonija h. lingvistika i. pesimista j. elaborat 1. _______________ je eer dobijen od mlenog eera. 2. Nauka o jeziku naziva se _________________ . 3. ________________ je pismeni rad. 4. Svetiljka od hartije u obliku lopte naziva se ________________ . 5. _______________ je izraz potovanja reima i pokretima. . je staklena posuda sa vodom, podvodnim biljkama i ivotinjama. 7. _______________ je drutvena zajednica ljudi koji govore istim jezikom. 8. _______________ je osoba sklona da sve stvari i pojave u ivotu uzima sa runije strane. 9. Prevlast jedne mone drave nad ostalim dravama naziva se
10. Skup slualaca naziva se ________________ .

Veba proirenja sufiksa

Nakon to zavrite testove renika, pregledajte dobar renik prouavajui razliite naine na koje se koriste ovi sufiksi. Pribeleite izuzetno dobre primere ili primere koje smatrate zanimljivim i korisnim.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Poto ste nauili poetke i zavretke rei, moete prei na korene,

elemente grkog i latinskog jezika koji se mogu nai svuda u modernim jezicima.

Razvoj sopstvenog tezaurusa (III) koreni

Olovko je monija od maa samo ukoliko mozak koji stoji iza nje zna kako da upravlja svetom.
UVOD

Osamnaesto poglavlje, poslednje poglavlje posveeno obogaivanju renika, bavi se korenima (rei iz kojih su izvedene druge rei) latinskih i grkih rei, i sugerie vam pet koraka za nastavak razvoja sopstvenog tezaurusa.
PET KORAKA ZA NASTAVAK RAZVOJA SOPSTVENOG TEZAURUSA

Poto je ovo poslednje poglavlje koje se bavi reima i njihovim znaenjima, elim da vam sugeriem kako da nastavite da razvijate svoj renik.

Prvo. Uradite vebu opisanu u sedamnaestom poglavlju; drugim reima, pregledajte neki dobar renik prouavajui razliite naine ko - rienja prefiksa, sufiksa i korena koje ste nauili. Pribeleite znaajne primere i korisne rei. (Ukoliko imate rokovnik mapa uma - univerzalni lini planer7 ove podatke sortirajte u okviru sektora za kreativni razvoj.) Drugo. Neprestano se i koncentrisano trudite da najmanje jednu novu re dnevno uvedete u svoj renik. Nove rei ete zapamtiti samo ukoliko ih ponovite odreen broj puta; zato, kada jednom odaberete re ili rei, postarajte se da ih esto koristite. Tree. Tragajte za novim i uzbudljivim reima tokom konverzacije sa drugima. Ukoliko vam je neprijatno da osobu sa kojom razgovarate pitate da vam objasni terminologiju koju koristi, potrudite se da zapamtite ili zapiete nepoznatu re, da bije kasnije potraili u reniku.
7 U originalu Universal Personal Organizer, rokovnik u kojem je mogue planirati vreme

etvrto. Tragajte za nepoznatim reima u svemu to itate. Nemojte ih zapisivati dok itate, ve ih obeleite olovkom i kasnije ih potraite u reniku. I, konano, peto. Ukoliko elite, moete otii do oblinje knjiare ili biblioteke i zatraiti knjigu o proirivanju renika - ima ih dosta i veina njih je od velike pomoi . * 51 koren

Koren aer am (od am are) an (od annus) aud (od audire) bio de dik, dikt dukt (od ducere) ego ekvi fak (od facere) fobija foto frat gen geo graf hron kap (od caput) kardio kom (od communio) korp kvant lab (od labor)

Znaenje vazduh ljubav godina uti ivot bog rei, govoriti voditi ja jednak praviti, raditi strah svetio brat rod zemlja pisati vreme glava srce zajednica telo koliina rad

Primer aerodrom, aeroplan amater anuitet, anuarium auditorijum, audicija biografija, biologija deizam, deifikacija diktat vijadukt egoizam ekvilibrista, ekvinocijum faktor, manufaktura hidrofobija, agorafobija fotografija fratar genetika, generacija geologija kaligrafija, grafologija hronometar, hronika kapetan, kapital kardiologija komunizam, komunikacija korporacija, korpus kvantitet, kvanta laborant, elaborat

Ovde su navedeni, sa manjim izmenama i dopunama, isti koreni kao i engleskom originalu, (prim, ur.)

lok (od locus) mesto lok priati luk (od luks) svetio mal (od malus) zao, opasan man (od manus) ruka mis (od mittere) poslati niort smrt omili sve pat (od passio) patnja, oseanje pat otac ped (od pes) stopalo pneum vazduh, dah, duh pos, pozit mesto poten (od ponerte) sposobnost, mo sent, senz (od sentire) oseati skrib, krip (od scribere) pisati sof, zof mudar sol, zol sam spekt (od spicere) videti spir (od spirare) disati tend (od tendere) razvui ten (od tenere) drati term (od therma) topao utilis koristan ven, vent (od doi, stii venire) vert, vers (od okrenuti vertere) vid, viz (od videre) videti

lokacija, lokal elokvencija luksuz malicioznost, malignitet manipulacija, manufaktura misija mortalitet omnipotentan, omnibus patos, patologija patriotizam, patron pedala, pedikir pneumatika, pneumonija depozit, pozicija potencijal, impotencija sentimenalnost, senzitivnost skripta, skribomanija filozof, sofista izolacija, solista perspektiva, inspekcija inspiracija, aspiracija tendencija, tenda tenor, tenuto termometar, termalan utilitarnost adventista revers, reverzibilnost supervizor, vidovnjak

Renik 3 (a) a. kapetan b. sofista c. audicija d. impotentan e. anuitet f. agorafobija g. ekvinocijum h. amater i. grafologija j. patologija 1. ovek koji se neim (najee umetnou) bavi iz ljubavi i bes -

platno, a ne profesionalno, naziva se ______________ . 2. je mudar ovek. 3. Stareina broda j e ___________ . 4. ovek koji je nesposoban za rad i aktivnosti je _____________ .

5. Godinje plaanje naziva se _________________ . 6. Provera muzikih i glasovnih sposobnosti lica koja se primaju u muziku kolu naziva se ___________ 7. Ukoliko oseate od strah od otvorenog prostora, patite od 8. _________________ je kontroverzna vetina analize linosti na osnovu rukopisa. 9. Oblast medicine koja se bavi prirodom bolesti, posebno u sluajevima strukturalnih ili funkcionalnih poremeaja naziva se 10. Ravnodnevnica drugaije se naziva _________________ .

Renik 3 (b) . tendenciozan b. utilitarista c. omnibus d. patriotizam e. korpus f manufaktura g. geologija h. supervizor i. vijadukt j. egoizam 1. Ljubav prema otadbini naziva se _______________ . 2. Argument koji je pristrasan je ________________ . 3. _____________ je nauka koja se bavi fizikom prirodom i istorijom Zemlje. 4. Ljudsko ili ivotinjsko telo naziva se _______________ . 5. Runa izrada predmeta naziva se __________________ . . Kolekcija objavljenih dela jednog pisca, ili u okviru jedne oblasti naziva se ________________ . 7. __________________ je neko ko smatra da su dela ispravna samo ako su korisna. 8. _______________ je osoba koja nadgleda, savetuje ili kontrolie. 9. _______________ je dugaak most koji premouje klanac ili usek. 10 . ______________ je usmerenost ka sopstvenim interesima. Renik 3(c)

a. hronometar b. elokventan c. kardiologija d. fotografija e. sentimentalnost f. generacija g. pneumonija h. fratar i. tenor j. biografija 1. ______________ j e poj aana oseaj nost, preterana osetlj ivost. 2. Za osobu koja je reita kae se da je _________________ . 3. Proces pravljenja slika na fotoosetljivoj povrini naziva se
4. 5. 6. 7. je visoki muki glas. je instrument za veoma precizno merenje vremena. Zapaljenje plua drugaije se naziva _______________ . Knjievni prikaz neijeg ivota naziva se ______________ .

8. je kaluer u rimokatolikom manastiru. 9. je grana medicine koja se bavi sranim bolestima. 10. Grupa ljudi istog starosnog doba pripada jednoj ____________ .
KRATAK PREGLED SEGMENTA

U ovom segmentu smo se koncentrisali na uspostavljanje temelja za razvoj vaeg intelekta tako to smo nauili kako da pravimo mape uma i kako da koristimo znanje o strukturi odeljka zajedno sa tehnikama brzog pregleda, kako biste jo vie uveali brzinu itanja i sposobnost razumevanja. Tri poglavlja o razvoju sopstvenog tezaurusa garantuju vam opte unapreenje intelekta, kao i uveanje vae sposobnosti razumevanja u znaajnoj meri. Vaa brzina itanja e se takoe ubrzati i zbog poveane sposobnosti razumevanja, odnosno uoavanja kljunih rei i koncepata. injenica da se va renik mono uveava eliminisae bilo kakvu potrebu da se vraate unazad prilikom itanja.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Sada posedujete sve osnovno znanje o svojim oima, mozgu i osnovnim tehnikama uenja. Stoga ste spremni da preete na napredne

tehnike koje e vam omoguiti da uite efikasnije, da savladate gomile asopisa, novina i podsetnika, da izaete na kraj sa elektronskim informacijama, da vie cenite literaturu (ukljuujui romane i poeziju), da stvorite sopstvenu biblioteku znanja koja e neprestano rasti i da sagledate svoje budue neobine sposobnosti. O svemu ovome bie rei u petom segmentu - Napredno korienje ono-modanog sistema. Peti segment: Napredno korienje olno-modanog sistema Od 1966. godine drao sam predavanja o osnovnim principima brzog i opsenog itanja u vie od 50 zemalja, publici koja je obuhvatala sve, od trogodinjeg deteta do izvrnih direktora multinacionalnih korporacija. U svakoj zemlji, bez obzira na uzrast i status polaznika, javljala su se slina pitanja o primeni teorije na praktian proces itanja. Meu ta pitanja spadaju i ova: Jasna mi je primena procedure za odreene predmete u koli, ali kada je u pitanju fizika i hernija, ne mogu je koristiti, zar ne? Brzo itanje ne treba primenjivati prilikom uivanja u knjievnosti i poeziji, zar ne? Svakako da neete napraviti kratak pregled nekog detektivskog romana! Prilikom itanja tekog materijala, mora se usporiti, zar ne? Sigurno ne biste koristili brzo itanje kada itate iz zadovoljstva i radi oputanja? Ali, ja itam da bih se uspavao - kako mi ove tehnike mogu pomoi u tome? Zanimljivo je da odgovor glasi da se vae sve vee znanje o itanju moe primeniti na sve go re pomenute situacije. Ono to ste uili i to ete nastaviti da uite iz ove knjige, obuhvata kompletan spektar vetina itanja od kojih ete sami birati odgovarajue delove i kombinovati ih tako da zadovolje definisani cilj itanja.

Od sada ete svakoj stranici svake knjige pristupati na makar malo drugaiji nain, a u tampanoj rei snalaziete se kao delfin u vodi. Poglavlja iz ovog segmenta pruaju vam detaljnije informacije o naprednim primenama koje se oslanjaju na nove informacije o vaem ono - modanom sistemu i uvode vas u nov, revolucionarni koncept datoteke znanja.

XIX Kreativno razmiljanje tehnika organizovane primene mapa uma (TOPMU)

Kae se da znanje predstavlja mo. Istina je, pak, da mo lei u sposobnosti da se asimilira, primi, razume, zadri, prizove, upotrebi i, sledstveno tome, stvara novo znanje na osnovu vae postojee multidimenzionalne mentalne enciklopedije. Klju za ovu mo je: nauiti kako da se ui.
UVOD

Ovo poglavlje vas uvodi u tehniku organizovane primene mapa uma jedinstven alat za uenje.
TEHNIKA MAPA UMA

Na itanje radi uenja mogu se primeniti sve tehnike koje sadri ova knjiga. Tokom devetnaestog veka, pedagozi su postepeno shvatili daje itanje na vie nivoa u svrhu uenja mnogo efikasnije od jednostavnog jednokratnog iitavanja knjige, i stoga su osmislili nekoliko razliitih sistema itanja. TOPMU obuhvata glavne elemente tih tehnika uenja, kao i sve ostale, mozgu srodne vetine, kao i principe i sisteme pamenja i proces brzog itanja. TOPMU se u celini objanjava u knjizi Mape uma, ali je, ukratko, objanjena i u nastavku teksta, u dva dela: priprema i primena. / Priprema
1

(a) Prelistavanje (Preeljavanje)

Upotrebite vetine kratkog pregleda teksta koje ste nauili u petnaestom 44 poglavlju, kako biste tekst sagledali iz ptiije perspektive .

(b) Vreme i obim

Odredite vremenski period koji ete posvetiti itanju, kao i koliinu materijala koje ete tokom njega prei, (vidi sliku 14. i sliku 15.)

(c) Revizija prethodnog znanja

Koristei mapu uma, pretraite svoju memoriju u potrazi za prethodnim znanjem o toj temi, obraajui panju da pri tom imate odgovarajuu mentalnu usredsreenost.

(d) Definisanje ciljevi

Razjasnite sebi zato itate taj materijal i ta od njega elite da dobijete.

100%

75%

03 c 0) O

E ro
CL 0J c O

S O X
25 X

Q> U
Q.

0 X

Slika 14. Grafikon pokazuje da se vie seamo materijala sa poetka i sa II Primena kraja procesa uenja. Takoe se vie seamo stvari koje su bile meusobno (a) Osmatranje povezane ili asocirane neim (A, Bi C), odnosno kada su izuzetne ili jedinstvene (O). Po drugi put prelistajte materijal, ali ,,dublje, odabirajui odgovarajue

(b) Pregled
Poto ste ustanovili osnovnu strukturu informacija, zumirajte relevantne delove odeljaka i poglavlja, usredsreujui se pre svega na poetak i kraj pasusa.

(c) Uvid
Dopunite preostalu koliinu informacija i razradite svoju mapu uma, ostavljajui teke ili nejasne delove za finalnu fazu.

(d) Osvrt
Konana integracija. Dovrite svoju mapu uma, razreite preostale probleme, odgovorite na neodgovorena pitanja i popstignite sve svoje ciljeve. Pribliavate se kraju testiranja! Pre nego to uradite esti test, uveajte svoju motivaciju, proradite vebe za ubrzanje uz pomono sredstvo, budite sigurni da knjigu drite na dobrom rastojanju od oiju, uradite dobar kratak uvid i koristite relevantne informacije iz TOPMU tehnike kako biste jo vie poboljali brzinu i razumevanje.
maksimalno priseanje
100%

75 %

krivulje priseanja uz primenu planiranih pauza

50 %
ro

0 )
03 CL 03

krivulje priseanja pri uenju duem od 2 sata bez pauza

o
E
Q-

15 %

c0% <

> (b

------------- 1 ------ 1 ------ 'I

i ----- . i i -----

ESTI TEST - Zemlja koja se budi: na sledei evolutivni skok globalni mozak

Autor: Piter Rase I

Danas je uobiajeno priati o sve veoj brzini ivota i nostalgino se priseati oputenog ivota naih predaka. Meutim, kratak uvid u istoriju evolucije otkriva da sve vee ubrzanje nije novina; ono postoji otkada i univerzum, ve nekih 15 milijardi godina. Poto nismo u stanju da doivimo period od nekoliko milijardi godina, veoma nam je teko da osetimo ovo ubrzanje. Opipljiviji utisak moemo obezbediti ukoliko sabijemo ovih 15 milijardi godina u film koji bi trajao godinu dana i predstavljao vrhunski ep! Veliki prasak sa poetka filma, traje samo deli sekunde - univer zum je ,,kreiran u prvoj sekundi prvog dana ove Nove godine! Prvi atomi su formirani nekih 25 minuta nakon to ste otpevali pesmu Stara dobra vremena! Do kraja prvog dana ne deavaju se nikakve druge znaajnije promene, niti do kraja januara meseca (bie vam potrebno mnogo kokica): sve to film u tom periodu prikazuje jeste oblak gasa koji se iri. Oko februara i marta, oblaci gasa poinju polako da se kondenzuju u skupine galaksija i zvezda. Kako nedelje i meseci prolaze, zvezde povremeno eksplodiraju u supemove, nove zvezde kondenzuju se od njihovih ruevina. Nae Sunce i solarni sistem konano su formirani poetkom septembra - tek posle osam meseci filma. Nakon to se Zemlja formirala, stvari poinju da se odvijaju neto bre kako kompleksni molekuli poinju da se oblikuju. Za dve nedelje, poetkom oktobra, pojavljuju se jednostavne alge i bakterije. Potom sledi relativno zatije (i opet kokice dolaze u prvi plan!) dok bakterije sporo evoluiraju, da bi se nedelju dana kasnije razvila fotosinteza. Sredinom novembra, evoluiraju kompleksne elije sa dobro defini sanim jezgrom, to omoguava seksualnu reprodukciju i, nakon dosti zanja ovog stadijuma, evolucija se ponovo ubrzava. Sadaje kraj novem -

bra i najvei deo filma ste ve odgledali. Evolucija ivota je, meutim, tek otpoela. Prvi jednostavni vieelijski organizmi javljaj u se poetkom decembra. Prvi kimenjaci puzei izlaze iz mora na kopno otprilike nedelju dana kasnije. Dinosaurusi vladaju kopnom najveim delom poslednje nedelje filma, od 25. decembra do 30. decembra u podne kakva duga i plemenita vladavina! Nai rani majmunoliki (ili delfinoliki?) preci pojavljuju se oko podneva poslednjeg dana, ali ne uzdiu se na dve noge pre jedanaest sati uvee. Sada, pred doek Nove godine i nakon 365 dana i noi trajanja filma, dolazimo do najfascinantnijih dogaaja. Ljudski jezik poinje da se razvija minut i po pre ponoi. U poslednjih pola minuta ovek poinje da obrauje zemlju. Buda dostie prosvetljenje pet i po sekundi pre kraja filma, a Hristos se pojavljuje sekund kasnije. Industrijska revolucija javlja se u poslednjih pola sekunde, a Drugi svetski rat manje od desetinke pre ponoi. Doli smo do poslednjeg kadra, poslednjeg milimetra film a dugog 160 hiljada kilometara. Ostatak moderne istorije deava se u bljesku koj i ne traje nita due od bljeska sa poetka filma. Pored toga, evolucija nastvlja da se ubrzava, i to rapidno ubrzanje ne pokazuje nikakve znake stiavanja. Brzina promena na mnogim podrujima aktivnosti sada je tako velika daje teko predvideti gde emo biti za pedeset godina, a kamoli imati ideju o civilizaciji kroz hiljadu ili milion godina. Postaje sve tee izbei zakljuak da se mi danas stvarno nalazimo na jedinstvenoj taki evolucije. U odreenom smislu, oveanstvo poinje da se ponaa poput planetarnog nervnog sistema, i nalazimo blisku paralelu izmeu faza razvoja mladog ljudskog mozga i onoga to se deava oveanstvu. Godine 1980. svetska telekomunikaciona mrea sastojala se od 440

miliona telefonskih aparata i skoro milion teleks maina. Ipak, ova mrea, ma koliko komplikovano delovala, predstavlja samo mali deo komunikacionih terminala u mozgu, biliona sinapsi pomou kojih komuniciraju nervne elije. Prema Donu Mek Nultiju, britanskom kompjuterskom savetniku, globalna telekomunikaciona mrea 1975. godine nije bila kompleksnija od dela mozga manjeg od zrna graka. Ali sveukupan kapacitet obrade podataka udvostruuje se na svake dve i po godine i ukoliko se ta stopa uveanja odri, globalna telekomuni kaciona mrea mogla bi dostii kompleksnost mozga do 2000 - te godine - ukoliko vam se ovo ini kao neverovatno kratko vreme, uzmite u obzir ubrzanje tokom poslednjih sat vremena pre ponoi u naem jedno godinjem filmu i pomnoite to ubrzanje promena brojem sati izmeu ponoi 1 .januara 1997. godine i novogodinje veeri koja e nas uvesti u dvadeset prvi vek. Promene koje e uslediti bie tako velike da e njihov uticaj ve rovatno zapanjiti ak i imaginaciju naeg neogranienog mozga! Vie neemo videti sebe kao izolovane pojedince; znademo da smo deo globalne mree koja se ubrzano inlegrie, da smo nervne elije globalnog mozga koji se budi. Meutim, iako ovo moe biti mogu pravac razvoja oveanstva, takoe je veoma jasno daje naa vrsta u stanju jake krize i da e biti neophodna svrsishodna i kreativna akcija kako bi doivela sledei vek. Duboko smo upali u najkompleksniju mreu socijalne, politike, ekonomske, ekoloke i moralne krize u ljudskoj istoriji. Hoe li ova kriza spreiti evolutivni skok? Moda. Svakako imamo brojne predstave o kraju sveta koje razmatraju mogunost apokalipse, ali istorija evolucije otkriva sasvim drugaiji mogui scenario - da bi kriza mogla biti evolutivni katalizator u prelasku na vii nivo ureenosti. Razmotrimo neke od glavnih kriza u evoluciji i pogledajmo na koji nainje ono to je moglo izgledati kao negativno 44 , u stvari bilo veoma pozitivno u evolutivnom smislu. Jedna od ranih kriza evolucije ivota verovatno se javila kada je

dolo do nestaice jednostavnih organskih jedinjenja kojima su se hranile prve primitivne elije. Postojala je, u stvari, kriza hrane. Reak cija na to bila je evolucija fotosintez e - sposobnosti da se do hrane doe direktno od suneve svetlosti. Fotosinteza je, pak, kao nus proizvod, proizvodila kiseonik, i iako mi danas u njemu ivimo sasvim sreno, za bia tog vremena, on je znaio smrt. Milijardu i po godina kasnije, kako je kiseonik poeo da se nakuplja u atmosferi, dolo je do druge velike krize, ovaj put usled zagaenja i otrova. Reakcija evolucije bila je razvoj elija koje udiu kiseonik. U poetku svaka kriza deluje bolno i opasno. Zamislite ta bi komitet bakterija rekao o uticaj u plana male grupe bakterija o korienju fotosinteze: Kiseonik koji bi bio proizveden ovim procesom predstavlja opasnu stvar. On je otrovan za sve poznate forme ivota i takoe je zapaljiv, pa se svi moemo pretvoriti u pepeo. Skoro 4 je sigurno da bi to dovelo do unitenja ivota/ Nema sumnje da bi fotosinteza bila odbaena kao sebina, nepri rodna i neodgovorna". Sreom po nas, takav komitet nije postojao i fotosinteza se pojavila. Ona je, dodue, dovela do velike krize, ali s druge strane, doprinela je pojavi biljaka, ivotinja, vas i mene. Moe se ispostaviti da je trenutni skup globalnih problema od iste vanosti za nastavak nae evolucije kao to je to bila i kriza oko kiseonika. Nikada u istoriji ljudske rase opasnost nije bila tako velika, i izgleda da se brzo pribliavamo kritinoj taki. Rezultat e biti ili raspad ili proboj. U svojoj ulozi evolutivnih katalizatora, krize bi se mogle pokazati kao neto to nam je potrebno da bi nas gurnule na vii nivo. Ideja da kriza ima i negativan i pozitivan aspekt odslikana je u kineskoj rei za krizu: vei-i. Prvi deo rei znai pazi, opasnost. Drugi deo, pak, ima potpuno drugaije znaenje. On znai: ansa za pro- menu. Vei-i koncept nam doputa da cenimo vanost oba aspekta krize.

Poslednjih godina naa panja je uglavnom bila fokusirana na vei'\ na mnoge mogunosti gobalne katastrofe i naine na koje bi se ona mogla izbei. To e i dalje biti neophodno dok se budemo borili sa izrazito stvarnim problemima sa kojima se suoavamo. Istovremeno moemo preispitati neke od naih osnovnih stavova i vrednosti: Zato smo ovde? ta stvarno elimo? Zar ivot nije neto vie? Preispitivanje nas otvara za drugi aspekt krize - ansu za promenu pravca, za izvlaenje koristi iz udesnih ansi koje e se nai pred nama. Ukoliko ne napravimo ovu tranziciju, moglo bi proi na hiljade godina pre nego to se oveanstvo ponovo nae na slinom pragu. Ili bi se moglo desiti da ljudska vrsta vie nikada ne doivi takvu ansu. Ukoliko zbriemo sebe sa lica zemlje, moglo bi proi mnogo miliona godina dok ne evoluiraju druge vrste sa istim potencijalom. Moglo bi se desiti da do toga vie ne doe na ovoj planeti; ali postoji mnogo drugih planeta u naoj galaksiji i mnotvo drugih galaksija. Univerzum e nastaviti da evoluira ka viim nivoima integracije i kompleksnosti, bez obzira na nas. Ako, s druge strane, oveanstvo pronae nain da razrei razliite probleme i konflikte sa kojima je suoeno, dokazalo bi da se uspeno moe adaptirati. U tom smislu krize slue i kao evolutivni katalizatori i kao evolutivni testovi, ispitujui adaptibilnost i ilavost sistema. Sve vei set kriza sa kojim se oveanstvo trenutno susree mogao bi se sagledati u sledeem svetlu: moda smo stigli do konanog testa ilavosti pred sledeu etapu evolucije. Uz to, ovaj test je vremenski ogranien. Za eksperimente nemamo na raspolaganju eone; mi smo ti koji su danas ivi i koji moramo odgovoriti na ova pitanja kako bismo odrali evolutivni proces. Da li emo test poloiti ili ne, zavisi od nas. Ukoliko ga poloimo, mogli bismo prei u sledeu evolutivnu fazu. Na nama je da pokaemo da li je oveanstvo ilavo ili ne - na svakome od nas. Za razliku od drugih vrsta iz prolosti, oveanstvo je, zahvaljujui neverovatnom

mozgu, u stanju da predvidi budunost, donese svesne odluke i namerno promeni sopstvenu sudbinu. Po prvi put u kompletnoj istoriji evolucije, odgovornost za nastavak evolucije lei na samom evolutivnom materijalu. Vie nismo pasivni svedoci procesa - mi moemo aktivno oblikovati budunost. Sada smo kustosi evolutivnog procesa na Zemlji. U naim rukama - ili bolje, na naim mozgovima i umovima - lei evolucija budunosti ove planete.

Zaustavite svoju topericu

Vreme: ________ minuta Sada izraunajte brzinu itanja u reima u minuti (r/m) tako to ete podeliti broj rei u tekstu (u ovom sluaju 1594) sa vremenom (u minutima).

Formula brzine itanja

, . broj rei u tekstu reci u minutu (r / m) = ----------------------------vreme

Nakon to zavrite raunanje, upiite rezultat u r/m na crtu na kraju ovog odeljka i u tabelu i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige. Rei u minuti:
SESTI TEST: RAZUMEVANJE

1. Univerzum je nastao pre otprilike: a) 5 miliona godina b) 75 miliona godina c) 12 milijardi godina d) 15 milijardi godina 2. U Raselovom jednogodinjem filmu o univerzumu 41 oblaci gasa

poeli su polako da se kondenzuju u skupine galaksija i zvezda u: a) januaru - februaru b) februaru - martu c) martu - aprilu d) aprilu - maju 3. U Raselovom jednogodinjem filmu o univerzumu: nae sunce i solarni sistem konano su se formirali poetkom: a) jula b) avgusta c) septembra d) oktobra 4. U Raselovom Jednogodinjem filmu o univerzumu: jednostavne alge i bakterije pojavili su se: a) do poetka septembra b) do poetka oktobra c) do poetka novembra d) do poetka decembra 5. U Raselovom jednogodinjem filmu o univerzumu: nai majmuno liki preci su se uspravili na dve noge u: a) oktobru b) novembru c) poslednje dve nedelje d) poslednjih sat vremena poslednjeg dana 44 6. U Raselovom jednogodinjem filmu o univerzumu ljudski jezik poeo je da se razvija: a) tokom poslednje dve nedelje b) tokom poslednje nedelje c) na poetku poslednjeg sata

d) sat i po pre ponoi 7. U Raselovom jednogodinjem filmu o univerzumu" Drugi svetski rat se javio: a) jedan dan pre ponoi b) sat pre ponoi c) manje od jedne desetine sekunde pre ponoi d) jednu stotinku sekunde pre ponoi 8. Don Mek Nulti je procenio da globalna telekomunikaciona mrea 1975. godine nije bila kompleksnija od dela mozga koji je manji od veliine _____________ . 9. Piter Rasel veruje da kriza moe biti evolutivni katalizator u prela sku na vii nivo ureenosti. Tano/Pogreno 10. Proizvod koji proizvodi fotosinteza, a koji je sejao smrt meu biima tog vremena, bio je: a) ugljen dioksid b) kiseonik c) voda d) suneva svetlost 11. ta bi bilo odbaeno kao sebino, neprirodno i neodgovorno" da su tadanja bia mogla izraziti svoje miljenje? ___________________ 12. U kineskom izrazu vei-i, prvi deo znai: a) ansa za promenu b) dobra srea c) pazi se opasnosti d) srean ivot 13. U kineskom izrazu vei-i, drugi deo rei znai: a) ansa za promenu b) dobra srea

c) pazi se opasnosti d) srean ivot 14. Rasel veruje da oveanstvo moe da promeni svoju sudbinu i ak tivno oblikuje budunost. Tano/Pogreno. 15. Evolutivna budunost planete Zemlje lei u: a) boijem krilu b) naim rukama c) naim mozgovima i umovima d) teoriji haosa Proverite svoje odgovore na kraju knjige. Potom podelite rezultat sa 15 i pomnoite sa 100 kako biste izrau nali procenat razumevanja.
Rezultat razumevanja: _______ od 15

% Sada upiite rezultat u emu i grafikon napretka na kraju knjige.

____________________

REZIME

1. Tehnika organizovane primene mapa uma za uenje obuhvata sve glavne elemente prethodnih pristupa, aktuelni nivo znanja o mozgu, kao i mape uma i meta - navoenje. 2. Ponite pripremu (prelistavanje, odreivanje vremena i koliine materijala koji ete prei, reviziju prethodnog znanja, definisanje ciljeva), a zatim preite na primemi (osmatranje, pregled, uvid i osvrt).
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Odaberite neki uvodni, lak tekst o temi o kojoj ste oduvek eleli neto da nauite, ali nikada niste nali vremena da to i uradite. Primenite tehniku organizovane primene mapa uma za uenje i sve napredne vetine brzog itanja kako biste knjigu proitali za manje

od sat vremena. Nakon toga napravite mapu uma. 2. Organizujte svakodnevno petominutnu seansu za vebanje ubr zavanja brzine itanja uz pomono sredstvo.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Koliko esto vas je odbila i obeshrabrila koliina informacija u novinama, asopisima i drugim pisanim izvorima koji su se gomilali na vaem stolu ili policama? Sledee poglavlje vam govori kako da sa takvim situacijama izaete na kraj sa uspehom i zadovoljstvom.

XX ,,Upijanje novina, asopisa i kompjuterskih

ekrana

Novine, asopisi i kompjuterski ekrani predstavljaju neke od vaih prozora u svet i, sve vie, univerzum. Razumevi njihovu prirodu i prihvativi neke nove pristupe, mogue je desetostruko uveati svoju efikasnost na ovom polju.
UVOD

Ovo poglavlje prua vam veoma efikasne nove naine za izvlaenje relevantnih informacija iz novina, asopisa i sa kompjuterskih ekrana, jer ova tri izvora informacija predstavljaju vie od 50% svih materijala koje ljudi itaju (u nekim sluajevima iznosi i 100%).
NOVINE

Novine su u tolikoj meri deo naeg svakodnevnog ivota da retko zastanemo da razmislimo da one predstavljaju relativno novu pojavu. Pre dvadesetog veka, glas novinarstva bukvalno nije postojao, bar kada su u pitanju mase. Novine su, uglavnom, bile sastavljene od nekoliko papira koji su sadrali neto malo analiza i urednikih komentara. Postojao je, meutim, izuzetak vredan panje - londonski ,,Times, iji su kritiki izvetaji o Krimskom ratu 1855. godine uticali na pad Kabineta i reorganizaciju britanske armije. Tokom devetnaestog veka novinarstvo se sve vie razvijalo, pod staknuto Fudrinijeovim pronalaskom - mainom za proizvodnju papira u neprekidnoj traci. Paralelno sa ovim razvojem, razvijale su se i komunikacione mree i obrazovanje; sve vie se javljala potreba za sve veim obimom informacija, a sve vei broj ljudi bio je u stanju da ita. Zahvaljujui tome, najvei broj danas svetski poznatih novinskih kua osnovano je izmeu 1840. i 1900. godine.

Poetkom dvadesetog veka, novinarstvo je procvetalo da bi danas, bez obzira na prilino kratko postojanje, mnoge novine zapale u teka vremena. Razlozi za to lee u pojavi televizije sa njenim opisom dogaaja i novosti u formi pokretnih slika, kao i u pojavi kompjuterskih biltena i Interneta, koji omoguavaju bri i liniji pogled na vesti i dogaaje. Novine trenutno uzvaaju udarac, integriui se sa ovim mreama. Na Zapadu ve polako nastupa period u kome e novine promeniti svoju funkciju, tanije u manjoj meri e se baviti vestima, a vie rezimiranjem, analizama i komentarima. Vredno je panje pogledati tirae i uticaj nekih svetskih novinskih listova. 1. Asahi Shimbun iz Tokija. Dnevni tira: 9.000.000 primeraka. Ovaj list nije samo popularni dnevni list; on ima i ogroman drutveni i politiki uticaj. 2. Jen Minh Jih Pao iz Pekinga. Dnevni tira: 2.500.000 primeraka. Iako ovo nije tako veliki tira, ove novine verovatno doseu do veeg broja ljudi od bilo kog drugog urnala u svetu. On predstavlja kanal dravnih informacija za kompletnu Kinu i ita se preko radija, u vozovima, u fabrikama i na farmama. Kopije ovog lista postavljaju se i na panoima na raskrsnicama i pijacama. 3. The New York Times - dnevni tira: 1.000.000 primeraka. I ovde tira moe zavarati, jer ove novine itaju uglavnom vodei ekonomisti, politiari i strunjaci za komunikaciju u Americi i veem delu zapadnog sveta. Stoga je uticaj ovog lista na meunarodno miljenje ogroman. U sutini, u najveem broju sluaja dnevni tira kvalitetne dnevne tampe u svetu ne prelazi 500.000 primeraka, to se odnosi i na svetski najobrazovnije i najanalitinije novine: Neue Zurcher Zeitung iz vajcarske, The Times iz Engleske i Le Monde iz Francuske. Kao i u sluaju Jih Pao i The New York Times, brojke koje oznaavaju tira mogu vas obmanuti, jer je uticaj ovih novina izuzetno veliki.

Pristupi itanju novina

Poto smo sagledali novine u meunarodnom i istorijskom kontekstu, pogledajmo ukratko najbolje naine za njihovo itanje. 1. Pre svega, vano je imati organizovan pristup. Mnogi ljudi potroe sate na itanje novina, a da nakon toga ne budu nimalo informisaniji nego pre. 2. Bez obzira koje novine itate, uvek je korisno unapred tano odluiti ta vam je cilj. Da biste lake doneli tu odluku, uvek brzo napravite kratak pregled novina pre nego to ponete da ih itate, odabirajui razliite odeljke i lanke koje biste eleli detaljnije da proitate. 3. Takoe, obratite panju na strukturu i tipografiju novina. Ako unapred budete znali stranice na kojima se odreeni lanci nastavljaju, utedeete vreme u prevrtanju stranica i pretraivanju. 4. Veina ljudi ima tendenciju da kupuje novine koje podravaju njihov opti stav - drugim reima, oni sami sebi povlauju svako jutro kada ih kupe! Veoma interesantna veba mogla bi se sastojati u tome da svakog dana u nedelji kupite druge novine, uporeujui i pravei kontraste izmeu razliitih prikaza, politikih miljenja, novinarskih pristupa, tumaenja vesti i duine lanaka. Probajte ovo tokom sledee nedelje. 5. Podatke iz novinskih izvetaja uvek treba proveriti - siguran sam da su neki od vas, koji su bili deo nekog dogaaja o kome je sutradan izaao izvetaj u novinama, esto pomislili: Uopte nije bilo tako! Vesti piu ljudi koji imaju predrasude ili slede odreenu ureivaku politiku. Iskrivljeni izvetaj, ako ga tako moemo nazvati, nije obavezno nameran. Svaka osoba ima tendenciju da na istu situaciju gleda svojim oima. Novinske vesti piu pojedinci koji su, moda, isti dogaaj posma - trali sa razliite fizike udaljenosti. (Na primer, prisustvo u sredini gomile ljudi koja jurca ulicama i posmatranje tog stampeda sa vrha neke

zgrade, neizbeno e dovesti do dva razliita novinska izvetaja.) 6. Prihvatajui osnovne i neizbene pristrasnosti, prelazimo na samo izvetavanje o nekom dogaaju. Novinar e praviti kratke beleke o onome o emu eli da izvesti u lanku, potom e utroiti vreme da se vrati za svoj kompjuter i zatim e, u mislima, rekonstruisati dogaaje koji su se odigrali. Jo jednom ponavljamo, postojae male i neizbene promene u isticanju nekih stvari koje e biti ulepane reima korienim da opiu situaciju. Nakon to je izvetaj napisan, mora se redigovati, a potom re redigovati, da bi konano stigao na stranice novina. Oigledno je daje, ak i uz najiskrenije namere, skoro nemogue pruiti potpuno objektivan izvetaj. Novine, asopise i urnale zato treba itati uz mnogo kritiniji stav, a ono o emu izvetavaju neophodno je proveriti i u drugim izvorima, poput radija, televizije, drugih novina i kompjuterske mree. 7. Poto ste asimilirali prvih est koraka, moete napraviti divovski skok u nainu itanja novina pridravajui se sledeih uputstava: a) Odluite koji su vai osnovni ciljevi pri itanju novina i trudite se da ih se pridravate to je mogue vie b) Preletite i skenirajte lanke i stranice koristei tehnike opisane u devetom poglavlju. c) Sve vreme koristite pomono sredstvo. d) Dok budete preletali preko teksta i skenirali ga, obeleite lanke koji vas posebno interesuju. e) Isecite lanke koji vam mogu dugorono koristiti i koji vas zanimaju. f) Ostatak novina bacite to je pre mogue! g) Napravite mapu uma da biste zapamtili bilo koju vanu novu informaciju ili informaciju koja se iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, ili na godinjem nivou menja.

ASOPISI

asopisi umnogome podseaju na novine, pa se do sada opisani pristupi u ovom poglavlju odnose i na njih. Meutim, postoje brojne znaajne razlike vredne pomena. lanci u asopisima obino su dui od lanaka u novinama. asopisi obino imaju vie ilustracija, i to u boji. asopisi se ne prave za kratak vremenski rok, pa mnogo manje skau sa teme na temu. Usled ovoga, obino je mnogo lake uoiti loginu strukturu u lanku iz asopisa. Mnogi novinari koji piu lanke za asopise uili su daje potrebno da itaocu kau ta e rei, zatim da mu to kau, i na kraju da kau da su mu to rekli.

To znai da najvei broj lanaka u asopisima poinje reenicom koja privlai panju, iza koje odmah sledi ubedljiva reenica o svrsi lanka. To predstavlja deo: Reci im ta e da im kae". Potom e uslediti osnovni deo lanka. U dobrom lanku, taj deo e sadrati logine argumente, ilustracije, fotografije i druge elemente koji imaju mo da vas ubede daje autorov pogled taan. Taj deo se odnosi na: Reci im ". Finalni deo lanka, njegov vrhunac, je deo u kome autor koristi neku vrstu dramatine zavrnice, objedinjavajui i podseajui na glavnu tezu, u pokuaju da dokae svoju taku gledita. Taj deo se odnosi na: ,, Reci im da si im rekao Videete koliko mnogo ova formula odgovara prikazu na strani 182 - krivulja priseanja prilikom uenja (vidi i knj ige Koristite obe hemisfere mozga i Savreno pamenje). Poznavanje ove strukture omoguie vam da efikasnije skenirate sve lanke u asopisima, jer ete znati u kom delu da tragate za kakvom informacijom. Preletanje e takoe biti mnogo lake ukoliko prilikom njega na umu imate ovakvu strukturu lanka.

itanje asopisa
Predivan i zabavan nain da se izborite sa asopisima je da napravite meseno blic itanje". To znai da treba da sauvate sve asopise za posebnu mesenu priliku, tokom koje ete pripremiti sebe za super brz prelazak svake stranice svakog pojedinanog asopisa. Od koristi je da metronom podesite na bar 60 otkucaja u minuti, a da sebe naterate da okreete po jednu stranicu pri svakom otkucaju, prelazei pri tom svojim meta - pomonim sredstvom niz stranice. Cilj ove vebe je da odaberete samo one stranice asopisa za koje oseate da bi vas mogle interesovati. Potrebno je da odmah iscepate te stranice iz asopisa i nastavite sa daljim pregledom ostatka asopisa u skladu sa brzinom koju

vam diktira metronom. Stranice koje odaberete trebalo bi da obuhvataju lanke koji vas naroito interesuju. One mogu ukljuivati i fotografije ili slike koje vam se naroito sviaju, reklame koje e vam biti od koristi, itd. Te stranice uredno slaite na gomilu, a oslobodite se ostatka nevanog materijala. U Buzanovom centru za kurseve naprednog itanja, dolo se do fascinantnog statistikog podatka: u 99 posto sluajeva, prosena koliina materijala koji je osoba zapamtila prilikom prvog itanja iznosi izmeu 2% i 10%. Neki polaznici su osetili tako veliko olakanje da su urlali od radosti dok su bacali viak materijala iz asopisa na centralni deo poda uionice! Nakon to odaberete odgovarajui materijal, proitajte ga po drugi put, ali sortirajui ga u prikladne kategorije. Usled slinosti asopisa koji se obraaju istoj italakoj publici, esto ete otkriti da brojni lanci obuhvataju sline poglede na neke teme, i tako ete obim materijala za itanje jo vie umanjiti. Izuzetno lepe slike ili dovitljive karikature moete pomeati sa ostatkom materijala za itanje kako biste obezbedili prijatnu pauzu tokom prouavanja materijala, ili ih moete odvojiti u posebnu grupu. Primena ovog pristupa kao rezultat obino daje manje od 1% materijala iz asopisa koji je stvarno potrebno proitati - to vam tedi 99% truda! Nakon to zavrite sa blic itanjem asopisa, bilo kakav preostali materijal koji elite da sauvate moete smestiti u svoju datoteku znanja (v. poglavlje XXI).
KOMPJUTERSKI EKRANI
V

itanje sa kompjuterskih ekrana moe biti mnogo lake ukoliko pravilno odredite dve stvari: podeenost ekrana (naroito osvetljenja) i tehniku itanja.

Poboljanje podeenosti ekrana

1. Osvetljenost: Eksperimentiite sa razliitim intenzitetima osvetlje nosti. Potrebno vam je ujednaeno, isto, neno svetio, koje ne bljeti. Neprikladna osvetljenost moe umanjiti brzinu itanja i do 50%, pa obavezno obezbedite intenzivnost koja odgovara vaim potrebama. 2. Kontrast: Jak kontrast olakava itanje, a samim tim poboljava razumevanje i ubrzava itanje. Razliiti ljudi su naklonjeni razliitim kombinacijama boja slova i pozadine na kojoj su slova; zato eksperi mentiite kako biste pronali kontrast koji vama najvie odgovara. Uobiajeni izbori obuhvataju: crna slova na beloj pozadini, narandasta na crnoj i bela na marinsko - plavoj. Bez obzira koj i j e va izbor, podesite kontrast i jasnou ekrana tako da dobijete najjasniji mogui izgled slova. Ukoliko osvetljenje u vaoj kancelariji varira, varirajte i kontrast na ekranu.

Korienje tehnika brzog itanja na kompjuterskom ekranu

1. Korienje navoenja: Dugo, tanko pomono sredstvo, posebno kineski tapi za jelo ili igla za trikanje, od naroite je koristi prilikom itanja sa kompjuterskog ekrana. Ono vam doputa da itate iz udobnijeg poloaja i na veoj udaljenosti od ekrana. Tehnika je identina tehnici itanja stranica knjige. Tehniku meta - navoenja moete koristiti uz kompjuterski kursor. Pritisnite odgovarajui taster na tastaturi ili miu, podeavajui brzinu skrolovanja8 teksta na ekranu, i pomerajte pomono sredstvo po strani cama koje se pojavljuju pred vama. Ukoliko sedite pravilno, biete oputeniji od osobe koja ne koristi navoenje. Korienje ove tehnike oslobodie vas napora u oima na koje se tako esto ale osobe koje itaju sa kompjuterskih ekrana, kao i ukoenog vrata, oteanog disanja, gra u ramenima i bolova u leima. Obratite panju da na svakih 10 do 15 minuta brzog itanja sa kompjuterskog ekrana napravite vizuelnu pauzu za oi, doputajui da
8 Izraz iz kompjuterskog argona koji oznaava vertikalno kretanje teksta po

vam pogled luta prostorijom. Idealno bi bilo da pogled usmeravate na srednju i veliku udaljenost. Na taj nain eliminisae uobiajeni umor oiju. 1. Odaberite pravi tip slova: Modemi kompjuteri imaju na raspolaganju brojne tipove slova. Nemojte se poto - poto drati standardnog. Odaberite font koji va ono - modani sistem u tom trenutku najlake asimilira. 2. Odaberite prikladni razmak izmeu redova: Va kompjuter ima mogunosti za podeavanje ,,beline izmeu redova. Odaberite onu koja vam najvie odgovara. Najpopularniji je jednoredni razmak, jer doputa vaem perifernom vidu da primi vee grupacije informacija po jednoj fiksaciji. Na nedavno odranom Evropskom kursu upravljanja namenjenog asistentima direktora multinacionalnih organizacija, izvrni sekretari su izjavili da 20 do 60 posto vremena tokom dana provode itajui infor macije direktno sa kompjuterskih ekrana ili materijala odtampanog iz kompjutera. Tvrdili su i da se, poveanom upotrebom faksova i e - mail -a, taj procenat stalno poveava. Stoga je potreba za brzim itanjem u modernim kancelarijama jo vea. Pristupi brzom itanju sa kompjuterskih ekrana koji su gore izneti u najmanju ruku e utrostruiti vau brzinu itanja. To znai da e se broj sati koje ete provesti ispred ekrana znatno umanjiti i da ete manje naprezati oi. REZIME itanje novina, asopisa i kompjuterskih ekrana moe postati zabavno, brzo i produktivno ukoliko znate kako da primenjujete prikladne tehnike brzog itanja.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Pretplatite se na jedne ili na vie novina na period od mesec dana,

najbolje na one koje se razlikuju od novina koje ste do sada itali. Tokom tog meseca, primenite sve tehnike objanjene u ovom po glavlju. 2. Sprovedite blic itanje na gomili magazina koji mesecima (moda i godinama) ekaju da ih proitate. Ukoliko takva gomila ne postoji, tokom sledeih nedelja odaberite neke asopise koji vam se sviaju, i primenite blic itanje na njima. 3. Vebajte pristup brzog itanja sa kompjuterskog ekrana kad god se, tokom narednih nekoliko dana, naete u dodiru sa kompjuterom.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Zahvaljujui sve boljem brzom itanju i asimilaciji informacija i novootkrivenoj sposobnosti selekcije i ureenja informacija iz novina, asopisa i iz kompjutera, neophodno je da razvijete ,,super - sistem uvanja znanja u linoj biblioteci, jer ono sve vie raste. Sledee poglavlje vam pokazuje najbolji nain da to uradite.

Kreiranje sopstvene datoteke znanja spoljanja modana banka podataka

Znanje je jedna stvar; organizovano znanje je milijardu stvari!
UVOD

U ovoj fazi obuke u brzom itanju spremni ste da kreirate svoju datoteku znanja - batu podataka" koju moete odravati koristei vetine koje ste nauili.
KREIRANJE DATOTEKE ZNANJA

Da biste kreirali datoteku znanja, bie vam potreban standardni registrator. Idealno bi bilo da bude dovoljno veliki da u njega moete staviti 500 stranica. U okviru njega, potrebno je da imate kartone za podele na glavne oblasti vaeg interesovanja. Koje su to oblasti lako moete otkriti ukoliko napravite mapu uma na kojoj ete u centar staviti sopstvenu sliku. Brzo na mapi upiite oblasti znanja koje vas posebno interesuju, a osnovne grane mape uma bie dovoljne da adekvatno definiete odreene oblasti svog interesovanja.
VOENJE DATOTEKE ZNANJA

Poto ste definisali osnovne oblasti svog interesovanja, sledei korak predstavlja skupljanje i uvanje informacija u svakom posebnom delu registratora. To ete uraditi tako to ete u te delove registratora staviti sve mape uma koje ste napravili tokom itanja i prouavanja materijala iz ovih oblasti, kao i sve lanke koje ste odabrali tokom itanja novina i asopisa (vidi dvadeseto poglavlje).
ODRAVANJE DATOTEKE ZNANJA

Vano je da svoje voenje datoteke znanja efikasno i elegantno vremenski uskladite. Jedan od naina da to uradite je da tokom perioda od

mesec dana sakupljate odgovarajue lanke i informacije iz odreene oblasti interesovanja i da te informacije posmatrate kao knjigu ili p rirunik. Na kraju meseca, proitajte ih poput knjige. Kombinujte vetine brzog itanja sa tehnikom organizovane primene mapa uma za uenje (vidi devetnaesto poglavlje) i efikasnost itanja ubrzaete na mnogo naina. Prvo, prilikom itanja svakog lanka, imaete pravu mentalnu usredsreenost; drugo, dobiete celokupnu sliku svih informacija odjednom; i tree, mnogi razliiti" lanci objavljeni u priblino isto vreme imae tendenciju da ponavljaju sline informacije - to e vam utedeti veliku koliinu truda jer ete preletati delove koji se ponavljaju.
PRAVLJENJE MAPE UMA SOPSTVENE DATOTEKE ZNANJA

Dok budete itali svoju datoteku znanja na ovaj nain, nastavite da pravite rezimea o svom sve veem znanju u vidu mapa uma. Ovaj neprestani proces pregleda i integracije garantuje vam ne samo bolje razumevanje materijala, ve i mnogo tanije pamenje podataka. Ta kombinacija dovee vas na sledei stupanj: rekapitulaciom mapu uma. U rekapitulacionoj mapi uma vi sumirate sve glavne elemente svake posebne oblasti znanja. To predstavlja vrhunski kod" uz pomo kojeg va mozak moe pristupiti ovoj ogromnoj banci podataka. Kako vaa rekapitulaciona mapa uma bude rasla, poee da se povezuje sa granama drugih tema i ono to ve znate ubrzo e postati pomono asocijativno sredstvo da znate jo vie. Razliite oblasti vaeg interesovanja sve vie e se preplitati, i na kraju ete doi u fazu u kojoj ete imati istinski sveobuhvatno opte znanje. Kada se to desi, shvatiete da to vie znate, bie vam lake da znate jo vie!
ZAPANJUJUE UMANJENJE DATOTEKA ZNANJA?!

Ja i moji studenti koji smo razvili datoteke znanja i rekapitulacione mape uma otkrili smo da se nakon dve do pet godina deava neto neverovatno - nae datoteke znanja se smanjuju.

To se deava zato to, proirenjem osnove znanja, znatno poboljavate svoju sposobnost pamenja i integrisanja dodatnog znanja. Dok vodite svoju datoteku znanja, otkrivate da se mnogi lanci, koje ste nekada smatrali ,,vanim, mogu odbaciti. Tako vaa datoteka znanja postaje saet i elegantan rezime sutine vaih interesovanja. Tada postajete vrhunski uenik.
KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Kreirajte, odravajte i koristite datoteku znanja. 2. Vebajte napredne tehnike meta - navoenja, pripremajui se za finalni test i potpuno ubrzanje itanja. 3. Napravite kratak pregled cele knjige Brzo itanje koristei pomono sredstvo, pripremajui se da napravite rekapitulacionu mapu uma.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE

Prelazimo na poslednja dva poglavlja i va poslednji test!

itanje poezije i proze

Zato biste itali poeziju i prozu? Zato to poezija i proza koju su nam ostavili veliki umovi predstavljaju stepenice ka svetu mate, fantazije, ideja, filozofije, smeha i avanture; zato to, itajui ih, upotpunjujete sopstveno znanje i istorijsku i kulturnu banku podataka; zato to one predstavljaju hranu za duu.
UVOD

Knjievnost predstavlja jedan od najsjajnijih izraza ljudske krea tivnosti. U ovom poglavlju dobiete osnovni alat da u njoj uivate u pravom smislu te rei. Roman predstavlja masivno konceptualno postignue i da biste ga u potpunosti doiveli potrebno je da budete svesni sledeih aspekata: zapleta, teme, filozofske potke, stanovita, razvoja likova, raspoloenja i

atmosfere, ambijenta, deskripcije, simbolike i upotrebe jezika. Slino tome, da biste uivali u poeziji potrebno je da budete svesni razliitih nivoa znaenja u bilo kojoj pesmi. to bolje budete razumeli svaki od ovih elemenata, to e se vie ubrzavati vae itanje i poboljavati razumevanje. Ukoliko studirate knjievnost na univerzitetu, sledei aspekti su od neprocenjive vanosti kao vodii pri analizi. Oni e obezbediti idealne glavne grane za vau mapu uma prilikom pravljenja beleaka i bie dobri uvodi u pisanim esejima i na ispitima.
KNJIEVNI OKEAN

Mnogi ljudi tvrde da se brzo itanje ne moe primeniti na roman, jer se u tom sluaju nee shvatiti njegovo znaenje i nee se stei oseaj za ritam jezika. Ne postoji nita netanije od te tvrdnje. Roman se moe uporediti sa okeanom. Mali talasi koje vidimo da zapljuskuju obalu u sutini su noeni na talasima koji su dugi koliko i devet obinih talasa. A ti talasi noeni su na talasima dugim koliko i devet njih, a oni, pak na talasima dugim kao devet takvih. Neki talasi u okeanu dugi su po nekoliko kilometara. Slino je i sa romanom. Ritmovi jezika mogu se uporediti sa povrinskim talasima. Drugi, vei ritmovi predstavljaju druge, dublje elemente romana. Osoba koja brzo ita moe ih doiveti sve.
ELEMENTI KNJIEVNOSTI

Zaplet
Zaplet predstavlja osnovnu strukturu dogaaja u prii; drugim reima, tok prie. Njegova uloga moe biti manja kod prvenstveno opisnog naina pisanja, ili veoma vana ukoliko je u pitanju detektivski roman.

Tema

Tema predstavlja okosnicu zapleta. Na primer, u Sagi o Forsajtima, seriji priao istoriji jedne viktorijanske porodice, kao glavna tema moe se smatrati odnos kapitalizma naspram kreativnosti, konzervatizma naspram liberalizma, konformiteta naspram individualnosti, ili bogatstva naspram siromatva. U romanima se esto javljaju i pod - teme, koje se odigravaju paralelno sa glavnom. Pod - teme se esto tiu manjih ljubavnih afera ili manje vanih likova.

Filozofska potka
Filozofska potka je sistem ideja koje vode delo i esto se moe smatrati autorovim komentarom tema kojima se knjiga bavi. Romanopisci poznati po filozofskom sadraju svojih romana su Dostojevski, Dikens, Sartr, Tomas Man...

Stanovite
Stanovite nije obavezno samo autorov stav ili oseanje prema onome o emu pie. To je ee fizika taka gledita sa koje se posmatraju dogaaji koji se opisuju. Autor, na primer, moe biti sveznajui, stajati po strani i posmatrati prolost, sadanjost i budunost dogaaja koje opisuje (Henri Dejms je zagovarao odbacivanje ovakvog pristupa, jer je smatrao da on zamagljuje pravu reprezentaciju). Nasuprot ovoj sveznajuoj taki gledita, autor moe staviti sebe u prvo lice (autor postaje knjige), kao kod avanturistikih pria Hamonda Inesa i Nabokovljeve Lolite.

Razvoj likova
Razvoj likova tie se promena koje doivljavaju ljudi iz prie. Razvoj likova moe ii iz krajnosti u krajnost. Mogue je da lik ne doivi nikakvu promenu kroz itavu seriju romana, kao to je sluaj sa likom Jan Flemingovog Demsa Bonda, ili da se potpuno promeni, kao Etjen iz Zolinog erminala, koji se od buntovnikog mladia razvija u zrelog i posveenog oveka. Razvoj likova moe se, takoe, ticati i naina na koji

autor predstavlja lik, opisujui njegove fizike ili mentalne karakteristike, pokrete, itd.

Raspoloenje i atmosfera
Ova dva termina se tiu naina na koji autor evocira oseaj stvarnosti ili nestvamosti i emotivne reakcije itaoca. Neki ljudi vole da koriste samo jedan od ova dva termina, iako se oni razlikuju: raspoloenje se moe opisati kao reakcija koju osoba ima na atmosferu dela romana. Na primer, atmosfera u priama Edgara Alana Poa moe se opisati kao morbidna i grozomorna, dok raspoloenje itaoca moe varirati od straha do ushienj a.

A mbijent
Ambijent se tie fizike lokacije i vremenskog perioda odigravanja dogaaja. Postoje ambijent prilino oigledan, njegova vanost se esto potcenjuje - a ipak veoma male varijacije u vremenu i prostoru esto imaju znaajan uticaj na radnju, raspoloenje, atmosferu i slikovito izlaganje.

Deskripcija
Deskripcija se esto definie kao upotreba poreenja i metafora u izlaganju, to znai da se predmeti, ljudi i dogaaji opisuju kreativnim i imaginativnim jezikom. Latinski koren ovog termina scriptio (opisati) najbolje ga objanjava. Na primer, Ser Valter Skot u romanu Srce Midlotiana opisuje Edinburg kao pulsirajue srce kotskog krajolika"; a Dikens, u romanu Pria o dva grada, prilikom opisa pronaenog zatvorenika koji je 18 godina bio iv zakopan, koristi slike smrti i pogreba - teke vence, mrtvake boje i ispijene glave i figure. Pre ovlauju tama i senke.

Simbolika
Jednostavno reeno, simbolika podrazumeva da je jedna stvar pred stavljena nekom drugom. Recimo, tokom velikog dela knjievne isto -

rije, Zemlja je predstavljala simbol plodnosti i reprodukcije. Nakon publikovanjaFrojdovih teorija, simbolizam je postao veoma vaan element literature, sa novim naglaskom na seksualnom elementu. Bilo kakav predmet koji podsea na palicu, poput pitolja ili drveta, moe se koristiti kao falusni simbol; a bilo kakav kruni ili upalj predmet, poput kutije ili jezera krunog oblika, moe se koristiti kao simbol enskog polnog organa. Odlian primer simbolizma moe se nai u Prii o dva grada, u trenutku u kome dolazi do prosipanja bureta crnog vina. Narod je sa slau pio blatnjavi talog, to simbolizuje oajniku glad koja je kasnije rezultirala stvarnim prosipanjem krvi u Francuskoj revoluciji. U Lorensovoj Lisici zamrznuta pusto u kojoj ive dve ene simbolizuje njihovu frigidnost, dok odstrel lisice (koja simbolizuje optu ,,pretnju po mukarce) muki lik stavlja u dominantnu muku ulogu. Simbolizam je esto mnogo nejasniji nego kod ovih nekoliko pri mera, a italac koji ga razume esto je jedan od nekolicine koji uspevaju da shvate kompletno znaenje velikog dela velike literature.

Upotreba jezika
Upotreba jezika varira od vrstog, mukog Hemingvejevog stila do lagane i poetine Nabokovljeve proze. Jezik koji autor koristi uvek otkriva mnogo toga i, ukoliko obratite panju na to, esto ete imati dublji uvid u nijanse znaenja i raspoloenja unutar dela. Tokom rasprave o ovim aspektima literature, razmatrao sam svaki od njih posebno, meutim vano je zapamtiti da su oni neodvojivo povezani. Sam ambijent prie, na primer, moe biti simbolian - a isti sluaj je i sa drugim aspektima. Kada itate literaturu, pokuajte da uvek budete svesni komplikovane meupovezanosti svih ovih aspekata. Poezija Mnogi ljudi insistiraju na miljenju da poeziju treba itati veoma polako. Brzina naeg govora iznosi oko 200 rei u minuti, ali mnogi imaju tendenciju da poeziju itaju brzinom koja je manja od 100 r/m. Ovo, u

efikasno unitava prirodni ritam i shodno tome skriva dobar deo znaenja od osobe koja je ita. U kolama se ovaj problem jo vie pogorava time to uitelji ne ispravljaju uenike koji svaki stih itaju kao da na njegovom kraju lei puno znaenje. To uglavnom nije tako. Sofisticirani pesnici doputaju da znaenje tee kroz stihove. Najbolji pristup itanju poezije je sledei: 1. Ponite veoma brzim kratkim pregledom, to e vam omoguiti da grubo steknete utisak o emu je pesma. 2. Zatim ponovo brzo proitajte pesmu, ali detaljnije, kako biste stekli taniju ideju o nainu na koji stihovi stoje u meusobnom odnosu i nainu na koji je ritam meupovezan. 3. Sada lagano proite kroz pesmu, koncentriui se na delove koji vas naroito interesuju. 4. Proitajte pesmu naglas. U konanoj analizi, brzina je esto nebitna kada je u pitanju literatura i poezija - to se najbolje moe povezati sa sluanjem muzike ili uivanja u umetnosti. Osoba nee sluati Petu Betovenovu simfoniju jednom i potom baciti plou uz trijumfalni pokli: Ovo sam presluao prosenom brzinom od 33 obrta u minuti! Prilikom itanja poezije i proze, potrudite se da uposlite sve svoje znanje i line stavove, i ukoliko osetite daje u pitanju delo u kome biste elei i zauvek da uivate, zaboravite na brzo itanje i sauvajte ga za one retke prilike u kojima neete oseati vremenski pritisak. REZIME 1. Roman se moe uporediti sa okeanom - on ima mnogo nivoa znaenja i svakome od njih moe se pristupiti na razliit nain i razliitom brzinom itanja. 2. Svi njegovi elementi su meupovezani. 3. Poeziju, kao i roman, treba itati u nekoliko nivoa, a na poetku mnogo bre nego to bi to veina ljudi smatrala prikladnim.

KRATAK PREGLED DALJIH KORAKA

1. Kupite ili pozajmite knjigu pesama i proitajte je na opisani nain. Va pristup trebalo bi da obuhvata primenu neke nauene tehnike koju smatrate najprikladnijom. Sada je vreme da ponete sami da odluujete na koji nain ete pristupiti itanju bilo kog materijala. Prilikom donoenja tih odluka, neke stvari treba da su uvek prisutne, poput korienja pomonog sredstva, usmerenosti ka cilju itanja i neprestano ubrzanje itanja uz poboljanje razumevanja. 2. Odaberite roman nekog od svojih omiljenih pisaca i proitajte ga koristei sve vetine brzog itanja kojima ste do sada ovladali. Obavezno napravite kratak pregled, mapu uma, koristite pomono sredstvo i analizirajte ga u skladu sa elementima romana. 3. Proitajte sledee pesme autora, koristei opisanu formulu. Prva pesma je u veoma bliskoj vezi sa informacijama iz etvrtog poglavlja. Druga se tie neprestane teme brzog itanja: ono - modanog sistema percepcije. Autor bi veoma cenio vaa tumaenja i komentare.

Obeznanjen
Slika vrecli hiljadu rei. Naveden sam da shvatim da mi trista miliona, U mrenjae receptora svetlosnih, apsorbuju milijardu i dvesta fotona Svake Petine stotinke Pet stotina Stvarnostnih Snimaka tebe U sekundi svakoj Dok zurim, Zauen, Ti pita me, Negde iz udaljenosti ogromne: ta misli? Zato ne pria sa mnom ?

Hrid i ovek
Hrid ga prizivae, njega molei da prie, njega, da stane na ivicu; A li on je prevari, korakom maijim priavi i izvivi se u duini svojoj gurnu svoje telo napred; bezbedno pogled bacivi preko. A ona ga, smejui se, privoli da pliva, izvijajui ga u prostoru svom, povlaei njegovog uma ipkane izdanke niz mahovinom obrasle kamen-ivice dubine, namotavajui ga niz svoje strane i obode, poigravae se okom njegovim i duboko i udaljeno rikae u njega morem svojim. Rvae se sa ponudom njenom, svog malog prostora drei se; proguta je. Bacivi mu tako svoju pticu zemaljsku galeba koji dovodei um njegov do ekstaze, jahae levak dubine njene operjani vetrove koji ga gurae mirnog na ivici litice obrisavi krivinu svaku umirivi groznicu vetra pavi u svaki vazduni uspon otkloni svaki obod i ivicu pred njim vukavi ga izvue ga Guta progutan.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJE
f

Ostalo je jo samo jedno poglavlje! Nauili ste kako vam brzo itanje moe pomoi da u potpunosti doivite poeziju i prozu, i poslednji izazov u ovoj knjizi koji vam je preostao je finalni test.

Dokle ste stigli neverovatne mogunosti za budunost

Stvarajte sebe. Vi stvarate budunost.

Va kurs itanja sada se primie kraju prve faze. Kraj te faze predstavlja kraj ove knjige. Sledee faze ukljuivae vae naknadno ponovno iitavanje knjige, stalno vebanje novootkrivenih vetina i sakupljanje mapa uma o svim knjigama koje od sada budetete itali, a koje elite da zapamtite. U ovom trenutku, bilo bi veoma korisno napraviti kratak pregled cele knjige i mapu uma glavnih delova. Pri tome vam mogu pomoi mape uma date na tablama I, IV, V, VI, VII i VIII. Va stalni napredak na polju brzog itanja zavisi od line odluke da li ete nastaviti u smeru kojim ste krenuli, i od kapaciteta vaeg mozga da ita, asimilira, razume, prisea se, komunicira i stvara - koji je, znamo, beskrajan! Uspeh vam je, zato, zagarantovan. Finalni test dae vam jo informacija o vaem neverovatnom mozgu. Dok ga budete itali, imajte na umu sve relevantno znanje dobijeno iz ove knjige i uinite sve to je u vaoj moi da prevaziete prethodni rezultat. Dok budete itali lanak: Va mozak - oaravajui razboj" shvatiete da su vae mogunosti mnogo udesnije od udesnih mogunosti koje ste ve prihvatili. Srean put!

SEDMI TEST - Va mozak - zaarani razboj

Ljudski mozak i njegov potencijal Ljudski mozak je zaarani razboj na kome milioni unaka pletu raskinute mustre, mustre koje uvek imaju znaenje, iako nikada nisu trajne. To je

poput Mlenog puta koji je naiao na neki kosmiki ples. Ser arls Serington Poreenje mozga sa galaksijom, u sutini je skormna analogija. Svaka osoba na naoj planeti u sebi nosi ovu masu tkiva teku oko kilogram i po i ne razmiljajui previe o njoj; a svaki normalni mozak sposoban je da napravi vie ematskih veza nego to postoji atoma u univerzumu. Mozak se sastoji od oko 10 milijardi nervnih elija i svaka od njih je sposobna da uestvuje u serijama kompleksnih veza hiljadama puta u jednoj sekundi. Samo u matematikom smislu, kompleksnost je zapanjujua. U mozgu postoji deset milijardi neurona i svaki od njih ima potencijal za IO 28 veza. Da biste ovo bolje shvatili moemo rei da bi teoretski, broj potencijalnih veza u vaem mozgu, ukoliko bi se ispisao, izgledao kao broj koji bi poinjao cifrom 1 iza koje bi sledilo deset i po miliona kilometara nula. Sve to je, naravno, potencijal i, uprkos detaljnim otkriima neurofizi ologije, to to je to potencijal vaeg mozga je najuzbudljivije. Neporecivo je da svi nedovoljno koristimo mozak - ako ga, ak, ne koristimo i pogreno. To ne iznenauje. Veoma mali broj nas e ikada videti ljudski mozak. Oni koji su ga videli, ne opisuju taj prizor kao naroito fascinantan. Razumljivo je da e koncernti pijanista ili stolar iznad svega ceniti svoje ruke, da e slikar voditi rauna o oima, a da e trka brinuti o svojim nogama. Ali ruke su jednako nekorisne bez mozga kao i klavir bez pijaniste. Modani potencijal umnogome je potcenjivan upravo zbog svoje sveprisutnosti. Ukljuen je u sve to radimo, u sve to nam se deava, pa primeujemo samo ono to je razliito u svakom iskustvu, previdevi ono bez ega nam nita ne bi bilo mogue. Svi smo bili previe okupirani razlikama, a ne potencijalom u jednom drugom, vanijem smislu. Poto smo znali da mozak postoji, najvei deo vremena posvetili smo naporima da demonstriramo razlike izmeu raznih mozgova, umesto razvitku sistema za njegovo poboljanje. Ovo se ne odnosi samo na obrazovanje, gde prolazna ili loa ocena predstavljaju

o snovni kriterijum, ve i na sve ostale aspekte naeg ivota. Mi smo Amerikanci ili Kinezi, uenici ili seljaci, umetnici ili naunici. Ove razlike, naravno postoje, i bilo bi glupo potpuno ih odbaciti. Ali, vana je i pojedinana sposobnost svakog mozga. U svakoj glavi nalazi se ogromna elektrana, kompaktan, efikasan organ iji kapacitet izgleda sve vei to vie uimo o njemu. Don Rajder Plat rekao je sledee: bi se ovaj na kompleksan posed mogao nekako transformisati u vidljivu svetlost koja bi bilajasnija naim ulima, bioloki svet postao bi pokretno polje svetlosti u odnosu na fiziki svet. Sunce bi, sa svim svojim velikim erupcijama, bilo jednostavno bledo u odnosu na ruin grm, kina glista bi bila poput svetionika, pas poput osvetljenog grada, a ljudska bia bi se isticala poput bljeteih sunaca kompleksnosti, koja meusobno razmenjuju svetlosne snopove znaenja kroz tamnu no fizikog sveta koji se nalazi izmeu njih. Bili bismo isuvie svetli jedni drugima za oi. Pogledajte oreole nad glavama svojih retkih i sloenih kolega. Pa zar nije tako? Osnova ovog kompleksnog poseda je nervna elija - neuron. ak i tako mikroskopski mali, veoma su kompleksni. Neuroni se od ostalih elija razlikuju po tome to su komplikovanijeg oblika i imaju mnogo pro duetaka koj i se mogu povezati sa produecima drugih neurona kako bi preneli nervne impulse. U okviru nervnog sistema, neuroni imaju veoma razliitu veliinu. Neki od njih, koji se prostiru od nonih ili runih prstiju do kimene modine, mogu biti dugaki i itav metar. Drugi, u cerebralnom korteksu na primer, manji su i do sto puta. Sve to radimo, bilo da pokrenemo mii ili razmiljamo o velikim stvarima, zahteva komplikovano nervno funkcionisanje. Meutim, bez obzira na vrstu aktivnosti, proces je slian i zasniva se na eksitaciji neurona. Proces obuhvata prenos elektrohemijskih signala od jednog do drugog neurona: i to nije jednosmeran i spor, ve brz proces koji obuhvata viestruke talase komunikacije. Svaki neuron ima osnovno telo koje se sastoji od odreenih hemijskih i genetskih informacija i akson

koji upravlja vitalnim nervnim impulsima. Takoe ima i razliit broj razgranatih dendrita. Oni predstavljaju prijemnike impulsa ili informacija, ili direktno od ulnog organa ili, to je ei sluaj, od drugih neurona u tapiseriji njihovih meusobnih veza. Tana lokacija transmisije impulsa od jednog do drugog neurona je sinapsa u koju informacija ,,utie preko mikroskopske praznine koja podsea na prazninu kod sveice ili distributivne take kod motora sa unutranjim sagorevanjem. Fiziki i hemijski aspekt ovog procesa neverovatno je sloen. U sinapsi se lue hemijske supstance koje omoguavaju transmisiju elektrinih impulsa, a sinapsa ima prag koji utie na nain na koji e impuls biti primljen. Kod poznate ili refleksne aktivnosti, taj prag je nii, pa se kolo lake uspostavlja. Vii prag oznaava daje transmisija signala tea. Impuls jednog neurona uzrokuje aktivnost u sinapsama koje formira sa drugim neuronima i ak i najjednostavniji mentalni ili fiziki proces ukljuuje prijem i transmisiju impulsa na stotine neurona u kompleksnoj kaskadi talasa komunikacija i meusobne saradnje. Na stotine hiljada neuronskih ,,poruka u sekundi predstavlja neto potpuno uobiajeno. Dakle, sve to radimo i doivimo podrazumeva sloene bio - elek trine procese - od igranja tjenisa do plaanja rauna. To nije tako zbunjujue kao to izgleda. Znamo da oi, u stvari, ne vide same po sebi: one, prosto, predstavljaju soiva. Ui, u stvari, ne uju same po sebi: one su, da tako kaemo, mikrofoni. Kada gledamo kriket me na televiziji, mi ne vidimo same igrae, ve njihove elektronske prikaze. Izmeu make koju gledate i prizora te make u mozgu stoji serija neurofiziolokih procesa, ba kao to i izmeu stvarnog kriket mea i slike na televiziji stoji serija elektronskih procesa. Na mozak je, skoro bukvalno, sve. Moemo mu dati vie, a zauzvrat, i uz to, on moe mnogo dati nama. Mozak je nae tajno, skriveno oruje. Kada bismo samo mogli da u veoj meri ponemo da koristimo njegovu mo, stvarno bismo videli svetio koje bi bilo naporno za nae oi, ali bi

Mnogi od dananjih najosetlj ivij ih duhova jo uvek oveka vide kao anti - heroja; kao bespomonu rtvu oruja i ratova, vlada i mehanizama i organizacija koje unitavaju duu; kao kompjuter - to ovek i jeste. Ali usred ove nehumane entropije koju je sam ovek stvorio, poput etvrtog zakona o oveku, ak i u laboratorij ama raste saznanje daje ovek i misteriozan i neuhvatljiv, samoodreujui i vean. Svetionik kompleksnosti i dete koje organizuje univerzum. Opremljen kako bi stao i birao i delovao i kontrolisao i postojao.

Zaustavite topericu:
Vreme: _________ minuta Sada izraunajte svoju brzinu itanja u reima u minuti (r/m) tako to ete podeliti broj rei u tekstu (u ovom sluaju 1113) vremenom (u minutima) koje vam je bilo potrebno da ga proitate. Formula brzog itanja:

, , broj rei u tekstu reci u minutu (r/m) = --------------------------vreme

Nakon to zavrite raunanje, upiite rezultat u r/m na crtu na kraju ovog odeljka i u tabelu i grafikon napretka koji se nalaze na kraju knjige. Rei u minuti: _________ SEDMI TEST: RAZUMEVANJE 1. Ko je ljudski mozak opisao kao oaravajui razboj?
V V

a) Ser Carls Serington b) Piter Rasel c) Don Rajder Plat d) Isak Njutn

2. Ljudski mozak tei otprilike: a) 1,1 kilograma b) 900 grama c) 1,5 kilograma d) 1,3 kilograma 3. Broj potencijalnih veza jedne modane elije iznosi: a) b) c) IO IO
10 19

10 28

d) IO 39 4. Poto smo znali da postoji stvar kao to je mozak, najvee napore smo usmerili na: a) njegovo poboljanje b) nalaenje sistema kojima bismo demonstrirali razlike izmeu razliitih mozgova c) njegovo odbacivanje d) njegovo unitavanje 5. Koje napravio poreenj e mozga, transformisanog u vidljivu svetlost, sa fizikim svetom? a) Ser arls erington b) Don Rajder Plat c) Galilej d) Ajntajn 6. Sunce bi, sa svim svojim velikim erupcijama, bilojednostavno bledo u odnosu na _______________ 7. A pas bi bio: a) ruin bun b) svetionik

c) sunce d) osvetljeni grad 8. Osnova kompleksnog poseda mozga je: a) nervna elija ili neuron b) dendrit c) akson d) korteks 9. Neuroni se od veine drugih elija razlikuju po tome to su: a) jednostavniji b) mnogo komplikovanijeg oblika c) d) vei manji

10. Neuroni mogu dosei: a) centimetar b) c) in stopu

d) metar 11. Proces prenosa elektrohemijskih signala sa jednog na drugi neuron odigrava se: a) jednosmerno i sporo b) u brzim, viestrukim talasima komunikacije c) bre od brzine svetlosti d) samo kada razmiljamo 12. Akson: a) je vei od nervne elije b) je osnovni deo sinapse c) usmerava vitalne nervne impulse

d) je drugo ime za modanu eliju 13. Fiziki i hemijski aspekti procesa u sinapsi su u osnovi jednostavni. Tano/Pogreno. 14. Uobiajeni broj neuronskih ,,poruka u sekundi je: a) 100 b) 1.000 c) 10.000 d) 100.000 15. Koje pisao o etvrtom zakonu o ovekul a) Ajntajn b) Frojd c) Plat d) erington Proverite svoje odgovore na kraju knjige. Zatim podelite svoj rezultat sa 15 i pomnoite sa 100 kako biste izraunali procenat razumevanja. Rezultat razumevanja: _____ od 15 % Sada upiite svoj rezultat u tabelu napretka i grafikon napretka na kraju knjige.
_____________________

Odgovori na pitanja iz testova

PRVI TEST- Rat inteligencije 1) Pogreno
2) c 3) b 4) 5) d 6) a 7) b 8) b Tano
9) c 10) a 11) c 12) c 13) Pogreno 14) a 15) d

DRUGI TEST - Umetnost

1. b 2. c 3. Pogreno 4. c 5. d 6. b 7. c

8. c 9. ano 10. a 11. ano 12. d 13. b 14. c 9. b 10. d 11. Pogreno 12. b 13. c T T

TREI TEST - ivotinjska inteligencija

1. a 2. Pogreno 3. b 4. c 5. d 6. Jato

14. Pogreno

ETVRTI TEST-Da li smo sami?

2. c

3. Pogreno 4. d 5. a 6. c 7. 8. c 9. d Tano

10. d 11. 13.

a

12. c b 14. Pogreno 15. ljudska bia

PETI TEST - Mozak bebe

1. 9. d 2. b 3. 4. c 5. c 6. b 7. b 8. l.d 2. b 3. 4. b 5. d 6. d 7. c 8. zrna graka Tano 2. c 3. 4. b 5. b 9. 10. b 11. Fotosinteza 12. c 13. a Tano
10. majin glas 11. c 12. Pogreno 13. d

14. a 15. c

ESTI TEST-Zemlja koja se budi

SEDMI TEST- Va mozak

1. a

14. 15. c

Tano

6. Ruin grm 7. d 8. a 9. b 10. d

11. b 12. c 13. Pogreno

14. d 15. c
ODGOVORI ZA VEBE PROIRENJA RENIKA XVI poglavlje

Renik 1 (a)
1. i; 2. d; 3. n; 4. a; 5. c; 6. b; 7. g; 8. 1; 9. o; 10. e; 11. k; 12. j; 13. m; 14. h; 15. f

Renik 1 (b)
1. n; 2. 1; 3. h; 4. b; 5. e; 6. a; 7. j; 8. c; 9. k; 10. o; 11. m; 12. d; 13. i; 14. g; 15. f

Renik 1(c)
1. e; 2. n; 3. 1; 4. o; 5. h; 6. a; 7. c; 8. j; 9. g; 10. b; 11. m; 12. k; 13. d; 14. i; 15. f
XVII poglavlje

Renik 2 (a)
1. b; 2. g; 3. j; 4. e; 5. d; 6. h; 7. i; 8. c; 9. a; 10. f

Renik 2 (b)
1. i; 2. g; 3. a; 4. c; 5. j; 6. e; 7. h; 8. b; 9. d; 10. f

Renik 2 (c) 1. e; 2. h; 3. j; 4. c; 5. f; 6. b; 7. a; 8. i; 9. g; 10 . d
XVIII poglavlje

Renik 3 (a)
1. h; 2. b; 3. a; 4. d; 5. e; 6. c; 7. f; 8. i; 9. j; 10. g

Renik 3 (b)

1. d; 2. a; 3. g; 4. e; 5. f; 6. c; 7. b; 8. h; 9. i; 10. j

Renik 3 (c) 1. e; 2. b; 3. d; 4. i; 5. a; 6. g; 7. j; 8. h; 9. c; 10. f

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

4^1

brzina 04 2400

O O o o

2200

2000
1800

0 > 1600
co

1400

1200
1000
800 600 400

o 0 )

r^ .
o4

03

< o
40

> 04 0 e > ) 1 2 broj E testa 3 N

200

0
budui testovi

a N p a) Grafikon napretka b) tabela napretka. Idealno bi bilo da za Slika : 16. 04

Bibliografija
Atkinson, Richard C., i Shiffrin, Richard M. The Control of Short - term Memory

Scientific American, August, 1971. Baddeley, Alan D. The Psychology of Memory. New York: Harper & Row. 1976. Banton Smith, Ph. D., Nila. Speed Reading Made Easier, New York: Warner
Books, 1992

Berg, Howard Stephen. Super Reading Secrets, New York: Warner Books, 1992 Borges, Jorge Luis. Fictions (especially Funes, the Memorious). London:
Weindenfeld & Nicolson, 1962.

Brown, Mark. Memory Matters. Newton Abbot: David & Charles, 1977. Brown, R., i McNeil, D. The Tip - of - the - Tongue Phenomenon. Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior 5, 325 - 37. Buzan, Tony. Get Ahead, IBC Publications, 1993 (with Vanda North) Buzan, Tony. Make the Most of Your Mind. Cambridge: Colt Books, 1977. London:
Pan, 1981.

Buzan, Tony. Use Your Head. London: BBC, 1974. Also published as Use Both Sides

of Your Brain. New York: E.P. Dutton, Viking Penguin NAL, 1990. Buzan, Tony. Use your Memory. London: BBC, 1986. Also published as Use Your Perfect Memory. New York: E.P. Dutton, 1984. Viking Penguin NAL, 1990. Coman, Marcia J. i Heavers, Kathy L. NTC Skills Builders: What You Need to Know About Reading Comprehension & Speed, Skimming & Scanning, Reading for Pleasure, Illinois, USA: National Text Book Company, 1992 Cutler, Wade E. Triple Your Reading Speed, USA: Macmillan (Arco) Ebbinghaus, H. Uber das Gedachtnis, Leipzig: Duncker, 1885 op. Frank, Stanley D. Remember Everything You Read: The Evelyn Wood 7 - Day Speed
Reading & Learning Program. New York: Avon Books.

Fry, Ron. How to Study Program: Improve Your Reading. USA: Career Press. Gelb, Michael. Present Yourself. London: Aurum Press, 1988. Haber, Ralph N. How We Remember What We See. Scientific American, 105, May
1970.

Howe, M.J.A. i Godfrey J. Student Note-Taking as an Aid to Learning. Exeter:

Exeter University Teaching Services, 1977 op.

Howe, M.J.A. Using Students Notes to Examine the Role of the Individual Learner in Acquiring Meaningful Subject Matter. Journal of Educational Re- seach 64, 61 - 3.

Hunt, E., i Love, T. How Good Can Memory Be? in A.W. Melton and E. Martin
(Eds.) Coding Processes in Human Memory. Washington DC: Winston/Wiley, 1972. 1977.

Hunter, I.M.L. And exceptional memory. British Journal of Psychology 68, 155 - 64, Kandcl, E.R., i Schwartz, J.H. Molecular biology of learning: Modulation of transmitter release. Science 218, 433 - 43, 1982. Keyes, Daniel. The Minds of Billy Milligan. New York: Random House, 1981. King, Graham. The Secrets of Speed Reading. London: Mandarin, in association with The
Sunday Times, 1993
Klaeser, Barbara Macknick. Reading Improvement. Chicago, Nelson Hall, 1977

Loftus, E.F. Eyewitness Testimony. Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1979. Luria, A.R. The Mind of a Mnemonist. London: Jonathan Cape, 1969. Maberley, Nornian C. Mastering Speed Reading. New York: Penguin (Signet), 1978 Maddox, Harry. How to Study. New York:Fawcett Premier, 1988 Minninger, Ph. D., Joan. Rapid Reading in 5 Days. New York: Perigee Books (The Barkley
Publishing Group), 1994

O'Brien, Dominic. How to Pass Exams. Headline Book Publishing, 1995 Penfield, W., Perot, P. The Brains Record of Auditory and Visual Experience: A Final
Summary and Discussion. Brain 86, 595 -702. University Press, 1959.

Penfield, W., Roberts, L. Speech andBrain-Mechanisms. Princeton, NJ: Princeton Ruger, H.A., Bussenius, C.E. Memory. New York: Teachers College Press, 1913. Russell, Peter. The Brain Book. London: Routledge & Kegan paul, 1979. Schaffzin, Nicholas Reid. 'Reading Smart', The Princeton Rewiew. New York: Villard
Books.

Standing, Lionel. Learning 10,000 Pictures. Quarterly Journal of Experimental Psychology

25, 207 -22.

Stratton, George M. The Mnemonic Feat of the Shass Poliak, Physiological Review 24,
244 -7.

Suzuki, S. Nurtured by love: a new approach to education. New York: Exposition Press, 1969. Thomas, E.J. The Variation of Memory with Time for Information Appearing During a
Lecture. Studies in Adult Education, 57 - 62, April 1972.

Tulving, E. The Effects of Presentation and Recall of Materials in Free - Recall Learning.
Journal of Verbal Learning and Verbal Behaviour 6, 175 - 84.

von

Restorff,

H.

Uber

die

Wirkung

von

Bereichsbildungen

im

Suprenfeld.

Psychologische Forschung 18, 299 - 342.

Wagner, D. Memories of Morocco: the influence of age, schooling and environment on

memory. Cognitive Psychology 10, 1 -28, 1978.

Yates, F.A. The Art of Memory. London: Routledge & Kegan paul, 1966. Zorn, Robert. Speed Reading, New York: Harper Perennial, 1991

Toni Buzan je tvorac mapa uma, predsednik Fondacije za pro uavanje mozga, osniva udruenja The Brain Trust i klubova Brain Clubs, kao i kreator koncepta Mentalnog opismenjavanja.
%

Diplomirao je psihologiju, engleski jezik, matematiku i opte nauke. Tokom 1966. godine radio je u Daily Telegraph-u i bio je urednik asopisa International Journal of MENSA. Objavio je 44 knjige (42 knjige u vezi sa mozgom, kreativnim uenjem i umnim treningom, i dve knjige poezije). Njegove knjige su do sada objavljene u pedeset zemalja i prevedene na 22 jezika. Savetnik je mnogih vlada i multinacionalnih organizacija (ukljuujui BP, Barclays International, Digital Equipment corporation, Electronic Data Systems, Hewlett Packard i IBM) i redovno dri predavanja u velikim meunarodnim korporacijama, na univerzitetima i kolama. Osniva je Memorijade (svetskog ampionata u pamenju) i su - osniva Olimpijade umnih vetina (Mentalne olimpijske igre). Njegov posao je u velikoj meri posveen pomaganju osobama koje imaju tekoa u uenju. Takoe je poznat i po tome to ima najvii IQ kreativnosti na svetu. Poetkom 90 - tih godina, Toni Buzan je osnovao dve veoma vane institucije: prva- Akademija, prua opirne kurseve i seminare Mentalnog opismenjavanja, Poslovne inteligencije, umetnike i kulturne inteligencije, i svi se oni predaju u kontekstu mens sana in c or pore sano (u zdravom telu, zdrav duh); druga - Institut inteligencije, stavlja na raspolaganje oko stotinu vrhunskih mozgova svim korporacijama, vladama, fondacijama i obrazovanim institucijama kao pomo u reavanju intelektualnih izazova dvadeset prvog veka. Toni Buzan je savetnik meunarodnim olimpijskim trenerima i spor tistima i britanskom olimpijskom veslakom i ahovskom timu. Izabran je za lana Meunarodnog saveta psihologa i poasnog lana Instituta

za nastavu i razvoj. Clan je Instituta direktora i pokrovitelj Udruenja mladih preduzetnika na Kembrikom i Bristolskom univerzitetu. Prvi segment: Ustanovite svoju brzinu itanja .................................... 15

Gde ste sada? Proverite svoju sadanju brzinu itanja i razumevanja .................................................................. 17 II Istorijat brzog itanja ...................................................... 31 III itanje - nova definicija ........................................ 39 Drugi segment: Vae udesne oi ....................................................... 42 IV Uspostavljanje kontrole nad pokretima oka - unapreenje brzine i razumevanja ............................................. 42 V Idealni spoljanji i unutranji uslovi za brzo itanje ......... 62 VI Voenje oiju - nova tehnika brzog i opsenog itanja ..... 68 VII Napredak ka super - brzom itanju - dvorana velikana ....... 81 VIII Tehnike meta - navoenja - put ka fotografskim 44 nivoima itanja ................................................................ 93 IX Razvoj naprednih vetina - preletanje i skeniranje .......... 115 X Va relativistiki mozak - vea brzina uz metod metronomskog treninga .............................................................. 122 Trei segment: Super-koncentracija i razumevanje ........................... 133 XT Uobiajeni problemi u itanju ............................................. 133 XII Poboljanje koncentracije i uveanje razumevanja ......... 143 etvrti segment: Razvoj naprednih vetina brzog itanja................... 149 (ID XIII Pravljenje mapa uma: nova dimenzija u razmiljanju i ........................................................... voenju beleaka 149 XIV Upotreba poznavanja strukture pasusa za uveanje brzine i razumevanja ..................................................... 155 XV Kratak uvid - mentalno izvianje .................................. 158 XVI Razvoj sopstvenog tezaurusa (I )-prefiksi ....................... 161 XVII Razvoj sopstvenog tezaurusa (II) - sufiksi ..................... 170 XVIII Razvoj sopstvenog tezaurusa (III) - koreni .................... 174 Peti segment: Napredno korienje ono-modanog sistema ... 179 XIX Kreativno razmiljanje - tehnika mapa uma (TMU) ........ 180 XX Upijanje novina, asopisa i kompjuterskih ekrana .......... 192 XXI Kreiranje sopstvene datoteke znanja - spoljanja modana banka podataka ............................................... 200 XXII itanje poezije i proze ................................................... 203 XXIII Dokle ste stigli - neverovatne mogunosti za budunost ... 210 I Odgovori na pitanja iz testova .................................................. 217

Bibliografija ............................................................................. 221 O ............................................................................................. autoru 223

O biblioteci

IP

Finesa

44

pokrenula je biblioteku UM sa namerom da naoj italakoj publici prezentira ekskluzivna svetska izdanja iz oblasti razvoja

mentalnih sposobnosti. U njenim okvirima nai e se dela svetskih autoriteta koji piu o razvoju uenja, pamenja, kreativnosti...

Prvo kolo:
1. Toni Buzan - BRZO ITANJE 2. Toni i Bari Buzan - MAPE UMA 3. Toni Buzan - SAVRENO PAMENJE 4. Lana Izrael, Toni Buzan - MO DEJEG UMA 5. Majki Gelb, Toni Buzan - POUKA IZ UMETNOSTI ONGLIRANJA 6. Grejem Fuler - KAKO NAUITI STRANI JEZIK 7. Dejvid Ejkres - KAKO POLOITI ISPIT 8. Toni Buzan - KORISTITE OBE HEMISFERE MOZGA

Biblioteka UM
Izdava: IP Finesa Rada Konara la, 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9 - 16 h); 011/428-246 (8 22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70
www.finesa.edu.yu

Brzo itanje
U ovoj knjizi iznet je revolucionarno nov metod uz pomo koga moete drastino poveati svoju brzinu ita nja (preko 200 stranica na sat), a da pri tome postignete bolje razume va nje i pamenje nego pri klasinom i tanju. Knjiga sadri testove i praktine primere koji omoguuju itaocu uvid u napredak tokom savlaivanja tehni ka brzog itanja.

inlaid ii Ju I i J it.

na na \ sat!

Biblioteka UM
Izdava: IP Finesa Rada Konara la, 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9 - 16 h); 011/428-246 (8 - 22 h) mob. 064/113 00 88;
www.finesa.edu.yu

063/70 92 70

Toni i Bari Buzan:

Mape uma
Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju misli koje nam pomae da bolje iskoristimo neogranienu mo mozga. Koristei slova, brojeve, boje, linije, crtee - sa lakoom i ui vanjem - postiemo izuzetne rezultate u poslu, kreativnom razmiljanju, pripremanju predavanja i prezen -

tacija, hvatanju beleaka, donoenju odluka, reavanju problema, i naroi to - u pamenju i uenju.

Savreno pamenje
Potencijal ljudske memorije je prak tino neogranien! Meutim, da li znate kako da taj potencijal iskoristite na najbolji nain? Ova izvanredna knjiga vam prua mogunost da nauite memorijske tehnike koje moete da upotrebite u svim oblastima mentalnog funkcioni sanja (koncentracija, uenje, ispiti, prezentacije, strani jezici, kreativno razmiljanje...).

Izdava: IP Finesa Rada Konara I a, 11000 Beograd tel. 011/437 -127 (9 - 16 h); 011/428 - 246 (8 - 22 h) moh. 064/113 00 88; 063/70 92 70 www.finesa.edu.yu

Biblioteka UM

Lana Izrael, Toni Buzan:

Mo dejeg uma - po-

stanite genije na brzaka

Revolucionarni metod mapiranja uma za decu i odrasle! Ova knjiga vas na lak, zabavan i jedno stavan nain uvodi u svet izvanrednog pamenja i kreativnog razmiljanja.

Manje uenja a bolje ocenel

,

Suvie dobro da bi bilo istinito? Ne, suvie dobro i istinito!

Pouka iz umetnosti

ongliranja
Knjiga

Autori, koristei metaforu ongliranja, prezentiraju jasan i pragmatian metod, primenljiv u bilo kojoj oblasti uenja.
o uenju!

pretvara u uspeh.

Savlaujui umetnost relaksirane koncentracije italac otkriva novi pri stup samorazvoju, u kojem, razbijajui mentalne barijere, svoje neuspe - he

Biblioteka UM
Izdava: IP

Finesa

Rada Konara la> 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9 - 16 h); 011/428-246 (8 -22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70
www.finesa.edu.yu

Grejem Fuler:

Kako nauiti strani jezik (bilo koji)

Izuzetna knjiga zamiljena kao pomona literatura u uenju bilo kog jezika, bez obzira da li je u pitanju konvencionalni kurs ili samostalno uenje uz prirunik. Autor nudi niz praktinih saveta i konkretnih tehnika za reavanje problema u uenju svakog jezika, kako na polju leksike i gra matike, tako i na polju izgovora.

Dejvid Ejkres:

Kako poloiti ispit

Knjiga koja e vam pomoi da svoju energiju i vreme iskoristite na najbolji nain, i da svaki ispit poloite sa lakoom i zadovoljstvom. Na osnovu autorovih saveta i tehnika moete uveati svoje samopouzdanje i motivaciju za uenje, efikasnije or ganizovati vreme, kao i razviti svoju sposobnost pamenja.

Uite sa zadovoljstvom i lokotom

Biblioteka UM
Izdava: IP Finesa Rada Konara la, 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9 - 16 h); 011/428-246 (8 - 22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70
www.finesa.edu.yu

Koristite obe hemisfere KORISTITE OBE mozga

Toni Boi an

Tony Buzan:

HEMISFERE MOZGA

Najpopularnija i najtiranija knjiga Tonija Buzana! Prodata u milionima

primeraka irom sveta.

U ovoj knjizi naj sveobuhvatni je je pri kazan Buzanov program intelektualnog razvoja. Primena mapa uma, me -

morijskih tehnika, tehnika efikasnog itanja i uenja, i pristup planiranju vremena opisani su na izuzetno jasan i pristupaan nain.

O biblioteci
IP

Finesa

46

pokrenula je biblioteku MISAO kako bi naoj italakoj publici pribliila najvanija svetska dostignua u istraivanju

fenomena razmiljanja i njihovoj primeni u svim oblastima ljudske egzistencije - pre svega u domenu posla i uenja. U prvom kolu biblioteke nai e se

mahom dela jednog od najveih svetskih autoriteta za razmiljanje - Edvarda de Bona.

Prvo kolo:
1. Edvard de Bono - EST EIRA ZA RAZMILJANJE 2. Edvard de Bono - PETODNEVNI KURS RAZMILJANJA 3. Edvard de Bono - LATERALNO RAZMILJANJE 4. Edvard de Bono - LOGIKA VODE

Biblioteka MISAO
Izdava: IP Finesa Rada Konara I a, 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9 - 16 h); 011/428-246 (8 - 22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 www.finesa.edu.yu

Edvard de Bono

Sest eira za razmiljanje

Stavite crni eir za kritiko stanovite, ili uti za sunani optimizam! Zeleni e ir prua obilje kreativnih ideja! Pod be lim sagledajte injenice, a pod crvenim izrazite oseanja! A onda osmislite itav d ijapazon moguih reenja, razvrstajte ih - nebesko - plavi eir e vam omoguiti nepristrasan pogled na stvari.
Rezultati e

biti iznenaujue efikasni!

Biblioteka MISAO

Petodnevni kurs
PETODNEVNI KURS RAZMILJANJA

Edvard de Bono

razmiljanja

Edvard de Bono je pionir meunarodno poznatog sistema lateralnog razmiljanja. U ovoj knjizi nudi nam seriju jednostavnih, ali podsticajnih problema za razmiljanje koji ne iziskuju nikakvo specijalno znanje niti poznavanje matematike. Problemi su smiljeni tako da itaocu omoguavaju da pronae sopstveni stil razmiljanja i otkrije njegove de, Bono vrline i mane, kao i potencijalne metode koje nikada ne koristi. Nije uvek vano biti u pravu - i greka moe da bude putokaz do pravog reenja.

VODI kroz MultiLevel Marketing Network Marketing

Radia Dobrodolac
Najkompletnija knjiga o

MULTI-LEVEL (Network)
odnosno mrenom sistemu plasmana

MARKETINGU,
roba i usluga.

Ovde moete nai preciz-

I *Otarani Ktirituri JtiM prirunik koji ete stalna {Itati!

DRUGO IZMENJENO IZDANJE

Radia Dobrodolac

ne informacije o osnova-

ma i metodologiji rada u

VODI
i nauiti sve

MLM- u, FINESE

ovog posla.

Multi-Level Ma*fcetlfig Wetworfc MaffcetiKg

kroz

Praktini, upotrebljivi sa-

v e t i . A k o s l e d i t e po stup ak

i preporuke, va uspeh ne

moe izostati!

P rva knj ig a o ML M -u ob-

j a v l j e n a k o d n as . Oba ve z -

n a litera tur a u sv im Ne t -

work ( ML M) ko mp an ij ama .

Izdava: IP Finesa

Naa izdanja zatiena su hologramom. Knjiga bez ove oznake je falsifikat za iji sadraj izdava ne garantuje. Ukoliko vidite falsifikat javite nam! Dobiete ORIGINAL na poklon!

U knjizi Brzo itanje iznet je revolucionarno nov me* tod pomou koga moete da nauite da itate od 2 do 10 stranica teksta u minuti. Autor tvrdi da bolje pamtimo ako bre itamo. Nauna istraivanja i eksperimenti to potvruju. Knjiga sadri testove i praktine primere koji omoguuju itaocu uvid u napredak tokom savlaivanja tehnika brzog itanja. Savladaete i metode za pre - vazilaenje problema uenja i metode za bolje ra - zumevanje i pamenje proitanog teksta.

Ako nauite da itate 5 stranica u minuti, proitaete za jedan sat knjigu od 300 strana.
Knjiga je idealna za uenike, studente, profesore, strunjake i sve one koji ele da unaprede svoje znanje. Knjiga koja e vam pomoi da poboljate uenje,

pamenje i kreativno razmiljanje!

FmesA
i iirtili i t, ZtXtttKSf* K-c m. \- 1 ":^ir ^

VAS I Z D A V A
Beograd, Rada Konara 1 a

011/437-127 /113 00 88 063/70 92 70

* *

Iz spiska u engleskom originalu koji broji 51 sufiks, ovde su izostavljeni sufiksi koji se ne koriste u srpkom jeziku, (prim, ur.) MENSA - Udruenje osoba visokog koeficijenta inteligencije (IQ).