UPS Rjeenje za zatitu uloenog rada ali i raunarske opreme prua ureaj za besprekidno napajanje tzv. UPS.

. U zadnjih nekoliko godina UPSovi su doivjeli znaajan tehnoloki napredak a cijenom su pali do te mjere da su postal i pristupani i individualnim korisnicima personalnih raunara. Nekad su UPS-ovi bili skupa privilegija velikih firmi. NESTANAK NAPONA Najejeizazvan problemima u distrib el.energije, kao posljedica vremenskih neprilika, prirodnih katastrofa ili preoptereenja. Takoe uzrokuju ga i kvarovi na opremi za napajanje (kratki spojevi i proboji izolacije). Rezultat je prekid napajanja PC-a, Gubitak podataka ,prekid komunikacija na mrei itd.Jedan od efikasnih naina zatite od navedenih problema je koritenje UPS-a koji moe uspjeno zatiti potroae. PODNAPON Najee je prouzrokovan naglim poveanjem potronje elektrine energije (ukljuivanjem velikih industrijskih maina, elektromotora, liftova). Podnapon prouzrokuje pad raunarskog sistema, gubitak podataka i resetovanje raunara.Svi UPS ureaji su dizajnirani da prevaziu te probleme tako to na svom izlazu daju stabilan napon. PRENAPON Naglim i velikim smanjenjem optereenja (iskljuivanjem velikih Potroaa komutacijom) dolazi do znaajnijeg porasta mrenog napona tj. nastaju prenaponi koji mogu otetiti hardver. Pojava se javlja u podrujima gdje zahtjevi za elektrinom energijom u toku dana koliinski znaajno variraju (industijske zone, gusto naseljene oblasti). Naponski Siljak To su kratkotrajni ali vrlo visoki skokovi mrenog napona koji mogu prouzrokovati oteenje hardvera i kompletan gubitak podataka. Najee su posljedica udara groma, uklapanja induktivnih optereenja, pogrene komutacije itd.

OFF Line UPS Kada UPS radi u invertorskom reimu, energija se crpi iz akumulatorskih baterija i preko invertora pretvara u neku formu izmjeninog napona amplitude 220 V i frekvencije 50 Hz. Prikikom nestanka mrenog napajanja vrijeme prelaska sa mrenog napajanja na Invertorsko vrlo je bitno.To vrijeme se kree od 2-5 ms,to je sasvim prihvatljivo, budui da prosjean raunar moe preivjeti bez restarta ak i 100 ms. Off line UPS-ovi se rade do max. 3 kVA snage jer je teko postii zadovoljavajui transfer time za vee snage.U normalnom reimu off-line UPS samo proslijeuje mreni napon, to omoguava dui ivotni vijek baterija (6-7 godina), a samim tim i UPS-a. Cijena im je dosta nia od on-line tipa i uglavnom se koriste za zatitu kunih raunara pa ak i manje vanih servera koji nisu kritini u sluaju nestanka napajanja. Za vrijeme niskog napona UPS e prebaciti na invertorski reim i raditi troei energiju iz aku-baterija. Veina potroaa ukljuujui i kompjutersku opremu radie s tim naponom ON LINE UPS. On-line UPS prua najvii stepen zatite i optimalan je izbor za zatitu najvanijih Informatikih ureaja.Ovi UPS-ovi koriste se tehnologijom dvostruke konverzije (AC u DC i nazad) te putem ispravljaa, baterije i invertora konstantno napajaju potroae pruajui im kvalitetnu elektrinu energiju i potpunu zatitu od smetnji na mrenom napajanju. On-line ureaji predstavljaju kompletnu zatitu i izolaciju od svih tipova problema koji se mogu javiti u napajanju nestanka napona, prenapona, podnapona,umova u naponu, promjene frekvencije i sl. Ukratko oni pruaju kvalitetan, digitalim sklopovima nadziran i regulisan napon kakav nije mogue postii off-line ureajima.Koriste se za napajanje tzv. kritinih sistema (bankovnih telekomunikacionih i sl.) snage vee od 3 kVA (snaga dostiei 500 kVA i dogovara se sa proizviaem). Najvei nedostatak on line UPS-ova je stalna optereenost invertora i aku-baterija tose nepovoljno odraava na njihov ivotni vijek (naroito aku-baterija) koji iznosi 2-3 godine.

MIKROPROCESORI Procesor je sloeni elektronski sklop koji u odgovarajuem okruenju moe izvravati aritmetike i logike operacije, programske instrukcije i komande. Prefiks mikro vie upuuje na tehnologiju kojom je izraen. U PC svijetu dominira intelova familija tzv. X86 P koja je snano evoluirala do dananjih Core i7 procesora a iji je zaetnik P 8086. Procesor je kljuna komponenta PC raunara i ima najvei uticaj na ukupne performanse PC-ja. Zbog toga je razvoju procesora posveena izuzetna paznja. Hardverski model P Akumulatori A i B su osnovni radni registri Pa u kojima se nalaze podaci koji se trenutno obrauju. PC(Program Counter) je registrar specijalne namjene iji sadraj predstavlja adresu instrukcije koja e se slijedea izvravati. DC (Data Counter) je registrar specijalne namjene iji sadraj predstavlja adresu podatka koji e se slijedei obraivati. IR(Instrukcijski Registar) je registar specijalne namjene u koji se smjeta kod instrukcije koja se trenutno izvrava. PR(Privremeni Registar) je registrar specijalne namjene u koji se smjeta 1 od 2 mogua operanda sa kojima ALU moe raditi. Rezultat operacije ALU vraa direktno na BUS. Dekoder je vitalni dio procesora koji dekodira instrukciju koja se nalazi u IR-u. Upravljaki sklop vri sinhronizaciju signala dobijenih iz dekodera sa signalima eksternog sinhronizacionog izvora (obino je to kristal kvarca) koji generiu sinhronizacione faze 1 i 2.Upravljaki sklop distribuira upravljake signale do svih djelova Pa. Na taj nain Upravljaki sklop upravlja ponaanjem svih dijelova Pa. Registri opte namjene olakav aju operacije sa indeksiranim varijablama i viedimenzionim tabelama.

Rad mikro procesor na izvrsavanju jedne funkcije: 1)Fetch (pribavljanje instrukcije) 2)Execute(izvravanj instrukcije) U prvoj fazi pronalazi se memorijska lokacija sa adresom na koju pokazuje program counter (PC) i uitava se sadraj memorijske lokacije na koju pokazuje PC, tj. preko BUS-a se saraj adresirane lokacije smjeta u IR. im je instrukcijski kod smjeten u IR, vri se automatsko inkrementiranje (poveanje za 1) sadraja programskog brojaa. U drugoj fazi instrukcijski kod se iz IR-a proslijeuje na dekodiranje dekoderu. Dekodiranje rezultira nizom upravljakih signala.Ono to dobije na obradu u prvoj fazi tretira kao instrukciju, a ono to dobije na obradu u fazi execute tretira se kao podatak. X86 familija P-a 8088 Ovo je osakaena verzija osnovnog modela 8086. Sabirnica podataka je eksterno prepakovana u 8-bitnu, te su se tako mogli koristiti 8bitni periferijski ipovi to je bilo mnogo jeftinije(8-bitni periferijski ipovi su ve postojali na lageru i nije ih trebalo posebno razvijati i proizvoditi a njihovo koritenje i programiranje je bilo rutinska stvar za IBMove strunjake ; njihova proizvodnja je bila uhodana a cijena prihvatljiva). Interna organizacija je ostala 16-bitna. 8-bitne matine ploe su bile 3 puta jeftinije od 16bitnih. Koncept prvih PC raunara bio je izmeu ostalog baziran i na to manjoj cijeni, pa se IBM odluio za ovaj procesor, iako je to umanjilo performanse PC raunara. 80286(AT286 Advanced Technology) Ovaj procesor predstavlja znaajno tehnoloko unaprijeenje i performanse su mu od 5 do 6 puta bolje od 8086/8088. Ova generacija PC raunara se najdue zadrala na tritu PC-eva. 80286 je ponudio jedan oblik protected mod-a (zatieni nain rada) to je osnovni preduslov za pokretanje vie aplikacija istovremeno (multi task). Meutim PC softver tog vremena (prvenstveno DOS kao Operativni Sistem) nije podravao multi task.

80386 DX Ovo je prvi potpuno 32-bitni P u PC svijetu. Predstavljao je svojevrsnu revoluciju, a arhitektura mu je tako dobra da osnovni koncept potuju i pentiumi. Istinski 32bitni softver za PC se pojavio 10 godina kasnije (Windows 95), tako da performanse ovoga procesora nisu do kraja iskoritene. Ovaj procesor je ponudio potpuni protected mod tako da je bio koriten za servere malih mrea. 80386 SX Ovo je oerupana verzija baznog procesora, koja je koristila 16- bitnu sabirnicu podataka, ali je mogla izvravati sav softver kao i 80386 DX. SX verzija je bila 3 puta jeftinija od DX verzije pa je stekla iroku popularnost i ak ugrozila prodaju osnovnog modela. Na sceni je bila ista logika kao i kod izbora 8088/8086 procesora jer su i SX matine ploe i periferni ipovi bili osjetno jeftiniji. U konanici cijena PC 386SX raunara je bila znatno manja. Ovaj koncept se na razliite naine primjenjuje i danas bilo kroz manje radne frekvencije P-a, sporije interne sabirnice ili manje cache memorije. 80486 DX Ovaj P nije donio nikakva arhitektonska unaprijeenja i smatra se da je to tehniki nabildana 386-ica. Koristio je mnoga tehnika unaprijeenja, ukljuujui i 8 KB CACHE memorije prvog nivoa L1 ( 4 KB za adrese i 4 KB za podatke). Po prvi put je matematiki koprocesor integrisan u isto kuite sa osnovnim (cjelobrojnim) procesorom. U sutini radi se o dva odvojena ipa koji komuniciraju po odgovarajuem protokolu. Smatra se da je 80486 bio kupovina vremena do izlaska pentiuma. Pentium familija mikro procesora: P1 (P5) Ovo je prvi Intelov procesor koji je slubeno deklarisan kao procesor sa sposobnou paralelnog izvoenja vie instrukcija (2 instrukcije) istovremeno. Analize su pokazale da se struktura P1 sastoji od 2 jezgre 80486, plus vrlo jaki matematiki koprocesor i sklopovi za sinhronizaciju rada. Dvije 80486 jezgre omoguavaju izvrenje 2 instrukcije istovremeno. L1 CACHE je shodno tome povean 2 puta jer je svaka jezgra 80486 zadrala svoj CACHE. Matematiki koprocesor je znatno unaprijeen a procesor podrava i L3 CACHE memoriju na matinoj ploi (256 ili 512 KB).

P1 MMX Iako je P1 imao solidne performanse u tzv.office aplikacijama (Word, Exel i slino) interes kupaca se premjetao prema multimediji.P1 je imao dosta slabe performanse na tom polju pa je Intel redizajnirao jezgru P1 dodavi 57 novih instrukcija tzv. MMX instrukcija posebno optimiziranih za obradu multimedijalnih podataka. Zbog poveane koliine podataka koje se obrauju udvostruena je koliina L1 CACHE-a (32 KB). P-PRO Ovo nije standardni procesor X86 familije jer ga je Intel razvijao za posebne namjene. Radi se o procesoru vrlo velike procesorske snage koji je mogao da radi u multi procesorskom okruenju, znai vie procesora u jednoj raunarskoj konfiguraciji koji obavljaju isti posao. Da bi multi procesorski rad bio mogu, pored odgovarajuih procesora potreban je i operativni sistem koji dozvoljava multi procesorski rad (UNIX, LINUX, WIN NT, 2000, XP, Nowel Netware). Ovo je prvi Intelov procesor koji je pored L1 CACHE-a imao i L2 CACHE integrisan u kuite procesora (512 KB). L2 CACHE je radio na polovini radne frekvencije procesora. L2 CACHE je strahovito poveavao cijenu mikroprocesora tako da je P-PRO bio vrlo skup i relativno malo koriten. P2 (PII) Zahtjevi korisnika za multimedijalnom snagom su vrlo brzo rasli tako da P1 MMX nije mogao zadovoljiti potrebe. Sa druge strane P-PRO je imao veliku procesorsku snagu ali nije podravao MMX instrukcije pa je bio slab u obradi multimedije. Intel je odluio da izvri sintezu velike procesorske snage PPRO i dobrih multimedijalnih mogunosti P1 MMX. Prvi P2 procesori koristili su 512 KB L2 CACHE-a kao P-PRO a 32 KB L1 CACHE-a kao P1 MMX to se pokazalo kao vrlo dobro rijeenje, ali vrlo skupo rijeenje. Prvi P2 modeli koristili su internu sabirnicu na 66 MHz (modeli 266, 300, 333 MHz). Kasniji modeli poevi od 350 MHz su koristili int. sab. na 100 MHz.

P3 (PIII) Zahtjevi multimedije su postajali jo vei (obrada pokretnih slika tj. filma u DVD i DIVX formatu) emu P2 nije mogao odgovoriti. Zbog toga je jezgra P2 redizajnirana i dodato je novih 73 KATMAI instrukcija posebno prilagoenih multimedijalnim aplikacijama. Nove instrukcije su tzv. SIMD klase (Single Instruction Multiple Data), to znai da jedna instrukcija moe da obrauje vie podataka istovremeno to je inae obiljeje nekih RISC procesora familije SPARC. Openito se smatra da razlika u arhitekturi P2 i P3 nije velika, naroito kod procesora sa tzv. KATMAI jezgrom koji su koristili 512 KB L2 CACHE-a.Kasnije i poboljane verzije P3 procesora pod nazivom COPERMINE i najjae verzije TUALATIN.Smatra se da je TUALATIN najefikasnija jezgra jer je pri istoj radnoj frekvenciji znatno bri od P4 tj. P3 TUALITIN na 1 GHz je bri od P4 na 1,5GHz. CELERON Celeron je marketinki zatien naziv za najjeftinije Intelove procesore na trizu, tzv. LOW END procesor. Celeroni u pravilu koriste istu jezgru kao i aktuelne verzije istih procesora (P2, P3, P4). Prvi modeli calerona pojavili su se nakon pojave P2. Proces proizvodnje L2 CACHE memorije rezultirao je visokim procentom karta pa je ostajalo mnogo slobodnih jezgri procesora za kojih nije bilo L2 CACHE memorije. Intel je te slobodne jezgre P2 pokuao plasirati na trite pod imenom celeron, ali je doivio potpuni fijasko. P2 bez L2 CACHE-a bio je sporiji od P1 MMX- a iste frekvencije. Zbog toga je kartirani L2 cache ponovo prekontrolisan i svi ipovi koji su imali ispravan makar 1 blok od 128 KB iskoriteni su za L2 cache novih celerona tzv. CELERON A. CELERON A procesori imali su fiziki svih 512 KB L2 CACHE-a, ali su 3 (uglavnom neipravna) bloka od po 128 KB bili blokirani.Novi CELERON A imao je vrlo dobre performanse, a bio dosta jeftiniji od istokrvnog P2. Performanse su bile slabije od 3 do 5 %, a cijena manja 250 %, tj bili su skoro 2,5 puta jeftiniji.. Vremenom je celeron poeo da ugroava prodaju osnovnog modela zbog ega su performanse svjesno priguene.

P4(NetBurst arhitektura) Poto je sa P3 arhitekturom izgubio brzinsku utrku (1GHz) protiv AMD-a, Intel je odluio da korijenito promjeni pristup u dizajniranju procesora. Marketinki odjeli Intela su doli do zakljuka da kupci poistovjeuju radnu frekvenciju procesora sa njegovom procesnom snagom, odnosno brzinom iako je to pogreno. Iz tih razloga razvijena je arhitektura sa dvostruko veom dubinom grananja (duina pipeline cjevovoda poveana je na 20) koja dozvoljava mnogo vee radne frekvencije, tako da dananji P4 bez problema dostiu i 3,6 GHz to je sa P3 jezgrom bilo praktiki neizvodljivo. Vea dubina grananja znai i veu ansu za promaaj to znai due pranjenje cjevovoda (pipe-line), odnosno dui zastoj u radu a time i manju efikasnost. Prve verzije P4 sa WILLAMETTE jezgrom koristili su 256 KB L2 na punoj radnoj frekvenciji, ali je cjelokupna arhitektura dosta slabo ocijenjena pa je relativno brzo povuen iz prodaje. Najveu slavu postigla je NORTHWOOD jezgra sa HyperThreading tehnologiom (HT) i ovo se smatra prvom generaciom P4. HT tehnologija omoguava da operativni sistem vidi jedan fiziki procesor kao dva logika procesora.U nekim primjenama(serverskim) ovo moe biti od velike koristi, ali u dosta svakodnevnih situacija moe biti i kontraproduktivno umanjujui performanse. Ova opcija je po defaultu iskljuena pa treba dobro procijeniti da li je aktivirati.PRESCOTT jezgra je druga generacija P4 i predstavlja vrlo agresivan pokuaj da se probije barijera na 5 GHz. Duina cjevovoda je poveana na 31 instrukcijski nivo, L2 Cache je povean na 1MB ali je rast performansi bio vrlo skroman a zagrijavanje strahovito (110 W). Prescott nije uspio probiti barijeru ni na 4GHz a cijeli projekat je doivio fijasko i ugrozio je Intelovu reputaciju jer su AMDovi Athlon XP procesori bili bolji.

XEON Xeon je marketinki naziv za najjae procesore u Intelovoj ponudi tzv. HIGH END. Ove verzije procesora koriste istu jezgu kao i bazni modeli, tako da postoje Xeon procesori sa P2, P3, P4 i Core jezgrom. Bitne razlike su u koliini L2 CACHE memorije, podrci za SMP (Simetric Multi Procesing) i irini adresne sabirnice. Xeoni mogu raditi sa 512 KB, 1MB i 2MB L2 CACHE-a to bitno utie na cijenu koja je i do 10 puta vea od cijene osnovnog modela. SMP podrka znai da Xeoni mogu raditi u zajednici 2, 4, 8, ili 16 mikro procesora u okviru iste raunarske konfiguracije. Da bi SMP mod bio raspoloiv, pored odgovarajueg procesora i odgovarajue matine ploe koja prihvata vie procesora, mora se koristiti i operativni sistem koji podrava multi procesing. Cijena multi processing konfiguracije je obino vrlo visoka to znai da se koriste tamo gdje je to finansijski opravdano (serveri raunarskih mrea). Dananji najjai modeli XEON-a imaju dvije ili 4 procesorske jezgre u jednom kuitu sa ogromnom koliinom L2 Cachea (od 4 do 24 MB) i sa koritenjem HT tehnologije. Adresna sabirnica je proirena na 34 i 36 bita. Zahvaljujui dvjema jezgrama i HT tehnologiji operativni sistem vidi ove procesore kao 4 logika procesora (kao 8 logikih procesora ako su 4 fizike jezgre) to u serverskim primjenama znaajno podie performanse. AMD-ovi predstavnici: K5 (~P1) K5 je bio AMD-ov procesor P1 klase. Bio je potpuno pin kompatibilan sa P1 procesorom to znai da su mogli koristiti iste matine ploe. Openito se smatra da je imao bolju cjelobrojnu jedinicu zbog ega je bio bri u office aplikacijama, dok mu je matematiki koprocesor bio loiji pa je bio sporiji u CAD/CAM aplikacijama i igricama. K6 (~P1 MMX) Ovaj procesor je takoe bio pin kompatibilan sa Intelovim konkurentskim modelom (P1 MMX). Iako je licencirao i Intelov set MMX instrukcija, AMD je razvio i sopstveni ekvivalentni set tzv. 3D NOW instrukcija, koje su po efektu vrlo sline. Svi proizvoai softvera pruili su podrku za ovaj set instrukcija tako da su softverske performanse priblino iste. Kao i za K5 i za K6 se smatra da ima bolju cjelobrojnu jedinicu a slabiju numeriku, pa je bolji od P1mmx u office aplikacijama a loiji u igrama i CAM/CAD primjenama gdje snaga mat. koprocesora dolazi do izraaja.

K6-2 (~P2) Ovaj procesor je od starta koristio 100 MHz sabirnicu, tako da je imao poetnu prednost u odnosu na P2, koji je na startu koristio 66 MHz sabirnicu. Cijelobrojni dio je ostao bolji, a numeriki loiji u odnosu na P2, ali su ukupne performanse zbog 100 MHz sabirnice bile neto bolje nego kod P2 iste frekvencije. K6-3 (~P3) Ovaj procesor je bio AMD-ov odgovor na prve P3 procesore. Radi se o dosta neobinoj arhitekturi i ovo je bio (u tom trenutku) jedini peocesor koji je mogao istovremeno koristiti i L1 i L2 i L3 CACHE memoriju. Koritenje sva 3 tipa CACHE-a zahtjevalo je dosta skupe matine ploe to se nepovoljno odrazilo na ukupnu cijenu raunara. Sam procesor bio je neto bri od P3 iste frekvencije, ali nije stekao iru popularnost jer je koncept upotrebe L3 CACHE-a (matina ploa) bio naputen. Koncept upotrebe sva 3 tipa cache memorije je ponovo oivljen u Itaniumima i Power 4/5/5+ , ali se sada sav cache nalazi unutar kuita procesora to ima dosta prednosti. ATHLON (P3) Ovo je marketinki zatieno ime i prvi AMD-ov procesor koji je uspio da stvori jesnu prednost u odnosu na Intelove konkurente. Athlon moe izvravati bilo koje 3 instrukcije istovremeno, koristei 9 izvrnih jedinica dok P3 (P2) koristi 5 izvrnih jedinica i moe izvravati bilo koje dvije instrukcije, a samo neke kombinacije 3 instrukcije istovremeno. Athlon koristi EV6 arhitekturu sabirnice preuzetu sa ALFA RISC procesora to mu daje veliku prednost ukljuujui i mogunosti koritenja DDR SD RAM memorije. Athlon koristi 128 KB L1 CACHE memorije i 512 KB L2. Zbog 4 puta veeg L1 CACHE-a i bolje memorijske i sabirnike organizacije, Athlon je i do 30 % bri od P3 iste frekvencije. ATHLON XP (~P4) Ovo je najjai AMD-ov 32-bitni procesor namjenjen pojedinanim korisnicima, i direktni je konkurent P4 procesorima. Ima izuzetno dobru arhitekturu i znatno smanjeno grijanje u odnosu na prethodni Athlon. Tehnologija izrade mu je slabija od Intelove, pa radi na manjim frekvencijama. Pri istoj frekvenciji bri je od P4 priblino 20%. Zbog slabije tehnologije izrade AMD-ovi procesori uobiajeno rade na niim radnim frekvencijama nego odgovarajui Intelovi modeli. To djelimino kompenziraju drastino veim L1 cacheom i neto boljom arhitekturom procesora.

DURON / SEMPRON Duron je AMD-ov LOW END procesor, i izravni je konkurent celeronu. Duron koristi 128 KB L1 kea (4x vie od celerona), ali koristi samo 64 KB L2 kea (duplo manje od celerona). Ipak, poto DURON koristi bolji algoritam mapiranja ke memorije (inkluzivni), on se ponaa kao da ima 196 KB (128+64) ke memorije. Smatra se da DURON nudi najvie za uloeni novac. Od starta nudi podrku za 100 MHz bus, a kasniji modeli i za DDR memoriju. Sempron je najnoviji AMD-ovi low-end procesor ali je opte miljenje da nije tako uspjean kao Duron. ATHLON MP (Multi Processing)(XEON) Ovo je verzija Athlona XP prilagoena radu u multiprocesorskom okruenju. Radi se o dobrom multi procesorskom rijeenju koji se susretao na jeftinijim serverima i grafikim radnim stanicama. Danas je uglavnom potisnut znatno boljim Opteronima koji ukljuuju i podrku za 64-bitni mod. 64 bitni X86 P Trenutno jo uvijek preovlaujue 32 bitne arhitekture su dostigle svoj zenit, pa su i Intel i AMD poeli intenzivno raditi na razvoju 64 bitnih P, kao naslijednika svojih 32bitnih P. Moni (64 bitni) RISC procesori nisu nikakva novost jer postoje jo od 1991. godine, ali oni uglavnom nisu kompatibilni sa X86 svijetom PC raunara. Prvi 64 bitni RISC procesor bio je R4000, firme ''MIPs Technology''. Meutim 64 bitne RISC arhitekture su bile namijenjene iskljuivo profesionalnim korisnicima i u PC svijetu se nisu koristile, prvenstveno jer su bile preskupe a najee nisu pruale podrku standardnom PC softveru. U razvoju 64 bitnih arhitektura, kompatibilnih sa X86 familiom procesora, Intel i AMD su poli od potpuno razliitih koncepcija. Intelova koncepcija temelji se na izrazitom favorizovanju 64 bitnog rada, dok je podrka za 32 bitni softver samo formalna, pa se 32 bitni softver vrlo sporo izvodi (sporije nego na znatno jeftinijim 32-bitnim procesorima). AMD-ova koncepcija je bitno drugaija. I 32 bitni i 64 bitni kod tretiraju se ravnopravno i izvode priblino istom brzinom. AMD-ovi P su 64 bitni, ali su dizajnirani tako da nemaju pad performansi pri izvoenju 32 bitnog koda, to se smatra velikim uspjehom, jer je to teak zadatak.

Intelovi 64 bitni predstavnici: Itanium: Ovo je Intelov prvenac u oblasti 64 bitnih procesora. Cijeli projekat raen je pod kodnim nazivom ''MERCED'', pa se pogreno i P ponekad nazivaju MERCED. Prvobitni Intelovi planovi su bili da se znaajno udalji od x86 arhitekture. Intel je krenuo jednostavnijim i lakim putem, smatrajui da arhitekturu Itaniuma ne treba optereivati starim DOS/WINDOWS naslijeem. Ovaj P je koriten za servere velikih mrea, ali je u sutini pokazivao slabe performanse prvenstveno zbog spore interne sabirnice (266 MHz) i relativno neefikasne L3 cache memorije, tako da je relativno brzo zamjenjen boljim rijeenjima. Itanium 2 Obzirom da je Itanium (1) bio slabijih performansi od oekivanih, Intel je relativno brzo izbacio znatno bolju verziju, koja koristi vee radne frekvencije interne sabirnice (400MHz). Radi se o skupim, ali dobrim P, koji glavnu primjenu nalaze u HPovim serverima. Realizovan je u tzv. EPIC tehnologiji. Pordenje Itaniuma i Itaniuma 2: Oba procesora koriste iskljuivo ECC memoriju, tj. memoriju sa provjerom ispravnosti podataka i otklanjanjem greaka (Error Check and Correction). Posebno treba uoiti da je radni takt interne sabirnice Itaniuma 1 samo 266 MHz a da je sabirnica 128 bitna to znai da u jednom ciklusu moe pribaviti samo dva 64-bitna podatka pa joj je ukupna propusna mo skromnih 266 MHz x 16 bajta (128 bita)= 4,2 GB/s (teoretski), to u praksi znai 2,1 GB/s. Kod Itaniuma 2 situacija je puno povoljnija jer interna sabirnica 256bitna (etiri 64-bitna podatka po ciklusu) i radi na 400 MHz pa propusna mo dostie respektabilnih 400 MHz x 32 bajta (256 bita)=12,8 GB/s (teoretski), to u praksi znai 6,4 GB/s do ak 9,6 GB/s. Pentium EE i Pentium D (EE-extreme edition; D-dual core) Intel je predstavio 64 bitne verzije P4, kao relativno jeftina 64 bitna rijeenja, ali to nisu istinski 64 bitni P, ve 64 bitni softver izvodi emulaciom koristei Intelovu EM-64T tehnologiju razbijanja 64 bitne instrukcije na dvije 32 bitne instrukcije. Iako emulacija usporava izvrenje 64-bitnih instrukcija to nije velik problem za Intelove procesore jer imaju vrlo visoku radnu frekvenciju. Problem predstavlja visoka potronja el.energije (110W) to je blizu iznosa koji procesorska podnoja mogu da obezbjede.

Intel Core i Core 2 (Single i Duo) Ovo su najnovije verzije Intelovih jedno i dvojezgrenih procesora kojima pokuava povratiti primat u performansama. Intel je licencirao AMD-ov set 64-bitnih instrukcija i uradio mnoga arhitektonska poboljanja ukljuujui i novih 16 SSE4 instrukcija koje ubrzavaju kompresiju i dekompresiju videa. Arhitektura Core i Core 2 procesora se temelji na znaajno unaprijeenoj P3 arhitekturi i to na mobilnoj verziji tih procesora (Pentium M) i popularnoj CENTRINO platformi. Svaka jezgra ima po 32 KB L1 cache-a i po 2 MB L2 cachea. Ako aplikacija koristi samo jednu jezgru onda aktivna jezgra koristi i L2 cache neaktivne jezgre. To znai da e aktivna jezgra imati na raspolaganju ak 4 MB L2 cachea to moe znaajno poveati performanse. Procesori imaju po 8 prefetch jedinica za predvianje i pribavljanje potrebnih podataka. Arhitektura ovih procesora naputa P4 dizajn visokih frekvencija (Net Burst) u korist arhitekture visoke efikasnosti (Pentium M-P6).Core i Core 2 procesori kao i njihove dvojezgrene verzije (Core Duo i Core 2 Duo) su osnova novog standarda tj. tzv. Centrino 2 platforme. Napredak tehnologije sve bolji proizvodni procesi omoguili su integraciju i 4 Core 2 procesora na jednom ipu (tanije 2 Core 2 Duo procesora) to u primjenama koje mogu iskoristiti vie procesora daje puno bolje performanse. AMD-ovi 64 bitni P X86 arhitekture

Athlon 64 Ovo je najjeftiniji AMD-ov 64 bitni P i po performansama osjetno je slabiji od Opterona. U P je integrisan 64 bitni mem. kontroler, to je dvostruko slabije rijeenje nego kod Opterona. Koristi jeftiniju NON ECC DDR memoriju Ipak se smatra da je ovo dobro rijeenje za iri krug korisnika, koji e jo dugo vremena koristiti i 32 bitni i 64 bitni softver. Jedno-jezgrene verzije procesora e se proizvoditi jo neko vrijeme i to na najveim moguim radnim frekvencijama. Ove tzv. single core verzije se pokazuju kao bolje rjeenje za pasionirane ljubitelje raunarskih igara, ali je to kratkog daha jer e novije igre vjerovatno biti programirane sa podrkom za vieprocesorsko okruenje.

Athlon 64X2 Ovaj procesor koristi 2 procesorske jezgre u istom procesorskom kuitu, slino kao i Pentium D. Ako operativni sist. (UNIX, WINDOWS 2000, XP,2003 server, Novell netware, LINUX) moe iskoristiti 2 jezgre doi e do znaajnog porasta performansi i do istinskog multi-task naina rada. Dvojezgrene verzije procesora predstavljaju jedan od naina poveanja performansi u situaciji kad postojea tehnologija ne moe obezbijediti znaajniji rast frekvencije procesora. Najnovije verzije ovih procesora imaju integrisan memorijski kontroler sa podrkom za DDR II memoriju.

Core i7 (Nehalem): Ovo je najnovija generacija Intelovih procesora.Iako je se temelji na Core 2 jezgri dolo je do radikalnih promjena u koncepciji procesora. Najvee novosti su: 1.U procesor je integrisan memorijski kontroler(slino AMDovim Opteronima i Athlon64 procesorima). U poetku je bila podrana iskljuivo DDR3 DRAM memorija na frekvenciji 1066 MHz. To je praktino najsporija DDR3 memorija, ali njen radni napon je standardom propisanih 1,5 V to odgovara radnom naponu integrisanog memorijskog kontrolera. Bre DDR3 memorije obino koriste vei radni napon reda 1,8 V ili vie koji bi otetio procesor. Kasnije je ipak dodata podrka za bre DDR3 memorije. To takoe znai da nije mogue koristitiDDR2 memoriju jer je njen standardni radni napon 1,8 V. 2.integrisan je trokanalni memorijski kontroler to je osjetno bolje od AMD-ovog dvokanalnog rjeenja. Ovo rjeenje obezbjeuje veliku memorijsku propusnost reda 17GB/s; 3.

Opteron Ovo je AMD-ov najjai model 64 bitnog Pa. Radi se o vrlo dobroj arhitekturi, a unutar procesora nalazi se integrisani 128 bitni memorijski kontroler+8 bita za ECC, to je prvo ovakvo rijeenje u PC svijetu. Integracija mem. kontrolera smanjuje latenciju (kanjenje) i poveava brzinu transfera podataka. Koriste iskljuivo skupu ECC memoriju. Opteroni se rade u vie varijanti, kao jednoprocesorski, dvoprocesorski , 4procesorski i 8procesorski i ne mogu se mjeati u SMP modu. Najnovije verzije Opterona imaju po dvije jezgre u svakom procesoru i dvostruko vei Cache. Kao i Itaniumi i ovi procesori se koriste uglavnom u profesionalnom svijetu i njihove radne frekvencije su osjetno nie nego kod 32 bitnih P namijenjenih komercijalnonom tritu (P4, Athlon XP) ali im je procesorska snaga znatno vea.