UVOD U NOVU FIZIKU

PRVI DEO

GORAN MITI

Ni, 2008

VANA NAPOMENA Ovo su, od strane autora, odabrana o!"av"#a $ % od &' ( )* +n#)!e Uvod u novu ,)*)+uKn#)!u .o/ete naru0)t) d)re+tno od autora, ute. sa#ta 1tt 233444-nova,)*)+a-5o. , !de se na stran) +onta+t na"a*e otrebn) oda5) *a naru0)van#eZat). na e6.a)"2 !oran.)t)57t1ene4 18s)5s-5o. )") ute. te"e,ona2 $9:;'( <=> '=& :==:
___________________________________________________

3
SADRAJ

KAKO PIEM OVU KNJIGU..............................................5 ZATO PIEM OVAKO......................................................5 O EMU PIEM...................................................................6 PRIRODA U NEPRESTANOM KRETANJU......................9 UZROCI PRIRODNIH KRETANJA..................................12 TEMPERATURNA RELATIVNOST.................................15 IDEJA O ANTIGRAVITACIJI...........................................23 TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE....................2 OIGLEDNI DOKAZI.......................................................33 SUNCE! NAA ZVEZDA..................................................." STANDARDNI MODEL SUNCA....................................52 TN #UZIJA JE NEMOGU$A%...........................................59 ANTIGRAVITACIONI MODEL SUNCA.........................63 NOVI POGLED NA SUNCE........................................... & CIKLUSI SUNEVE AKTIVNOSTI...............................11 NAE SUNCE U NAOJ GALAKSIJI............................12" UTICAJ KRETANJA ZVEZDE NA NJEN IVOT I SUD'INU..........................................................................135 NASTANAK ZVEZDA....................................................1"" UZROK ROTACIJE NE'ESKIH TELA..........................152 ODRAVANJE ROTACIJE NE'ESKIH TELA.............16& POETAK UNIVERZUMA.............................................165 TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE I NJUTN. .1 3 TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE I AJNTAJN ............................................................................................1(9 DIMENZIJE I )KONSTANTE*......................................19" ZA KRAJ PRVOG DELA.................................................199 RE LEKTORA ...............................................................2&1 RE RECENZENTA ........................................................2&2 'ELESKA O AUTORU....................................................211

___________________________________________________

"
TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE Poeo sam od analize vatre. Plamen se protee od samog dna gomile materijala koji sagoreva (jer se vatra uvek tako pali) i to je visina naslaganog materijala vea, to je i konana visina plamena vea. Iznad vrha plamena postoji deo koji je nevidljiv, tj. proziran, i on je mnogo krai u poreenju sa plamenom. Iznad tog prozirnog dela poinje zona vidljivog dima. poetku je dim svetliji, a sa poveanjem visine postaje sve tamniji. !im se sa poveanjem visine sve sporije penje uvis i negde dostie svoju konanu visinu. Poto ne moe da ide uvis iznad te konane visine, a z"og pristizanja novog dima odozdo, dolazi do radijalnog irenja o"laka dima na toj visini i on lii na de"elu palainku. #ad se pro$es gorenja zavri, %ormirani o"lak dima neko vreme le"di na toj maksimalnoj visini, a zatim lagano poinje da gu"i visinu i konano pada na zemlju, "lie ili dalje od mesta gorenja, ve u zavisnosti od strujanja vazduha. !akle, taj oima vidljiv e%ekat gorenja sastoji se od uspinjanja vrelih gasova do konane visine i njihovog ponovnog padanja na zemlju kada se ohlade. &li hajde da analiziramo pojedinane molekule gasa koji nastaje prilikom sagorevanja ('(& ) *&(). +reli molekuli nastalog gasa emituju elektromagnetno zraenje u in%ra$rvenom (I') i vidljivom delu spektra i mi ta zraenja vidimo kao plamen, svetliji ili tamniji.

___________________________________________________

5
tom stadijumu oni se u"rzano kreu uvis. providnoj zoni i molekuli su se malo ohladili, i to dovoljno da vie ne emituju vidljivu svetlost, ve samo I' zraenje, i nastavljaju svoje u"rzano kretanje uvis. Poetak dima ine molekuli koji su ve dovoljno ohlaeni, tako da pored emitovanja I' zraenja poinju da apsor"uju ,unevu svetlost i nastavljaju da se kreu uvis sve manjom "rzinom. Prilikom postizanja konane, tj. maksimalne visine, molekuli su u stanju kada je emitovana energija jednaka apsor"ovanoj i oni neko vreme le"de, "ez kretanja po vertikali. #ako se pro$es hlaenja molekula neprekidno odvija, dolazi momenat kada oni poinju polako da padaju na dole, oigledno u pro$esu smanjvanja njihove emitovane energije. #ako se pro$es hlaenja nastavlja, padanje molekula gasa se u"rzava i zavrava konanim padom na zemlju, kada se temperatura molekula izjednaava sa spoljanjom temperaturom. -ogika mog razmiljanja je "ila ovakva. ako molekuli vrelog gasa, koje karakterie visoka temperatura, lete u"rzano uvis, i ako je to antigravita$ija na delu, to onda mora da znai da molekuli na visokoj temperaturi imaju od"ojnu masu. &li, kako se sa udaljavanjem od zemlje hlade i poinju usporeno da se kreu uvis, to znai da se od"ojnost njihove mase menja i to tako to se smanjuje. Promena rastojanja izmeu $entara masa, /emlje kao planete i molekula gasa ne moe da uzrokuje tolike promene u njihovoj meuso"noj interak$iji, jer

___________________________________________________

6
se $eo pro$es zavrava na zanemarljivo maloj visini u odnosu na poluprenik /emlje. #ada molekuli gasa dostignu konanu visinu i ponu da le"de, to znai da su usled neprestanog hlaenja izgu"ili od"ojni karakter svoje mase, odnosno dospeli u "ezmaseno stanje i u tom trenutku nema nikakve interak$ije sa /emljom, ni antigravita$ione, ni gravita$ione. &li njihovo se hlaenje neprestano odvija i oni zato poinju da imaju masu privlanog karaktera i odmah poinju da padaju ka zemlji z"og uspostavljanja gravita$ione interak$ije sa /emljom. 0to se vie hlade, to je njihov pad ka zemlji "ri, to govori da se sa sniavanjem temperature menja po kvantitetu njihova sada privlana masa i to tako da sve vie raste. 1aksmalnu privlanu masu molekuli imaju kada se njihova temperatura izjednai sa temperaturom okolnog vazduha, kao to su i maksimalnu od"ojnu masu imali kada se njihova temperatura izjednaila sa temperaturom plamena. 0to je temperatura sagorevanja (vatre) via, to e gasovi dostii veu maksimalnu visinu pre povratka na zemlju. Ima li zaista smisla govoriti o temperaturnoj relativnosti mase2 Pa... Ima3 &ko temperatura utie na toliko oso"ina materije, kako sam ve govorio, ima smisla govoriti i o tome da utie i na oso"inu koju zovemo masa. Ima, dakle, smisla govoriti o temperaturnoj relativnosti mase.

___________________________________________________

4emperaturna relativnost mase je takva da sa zagrevanjem tela privlanost njegove mase opada po kvantitetu, sve dok se potpuno ne izgu"i, hajde da kaemo, dostigne nulu. 4o je stanje kada se oso"ina koju zovemo masa gu"i i telo se nalazi u "ezmasenom stanju. 4o je takoe i stanje kada se vri i kvalitativna promena mase tela. ,a daljim zagrevanjem masa tela postaje kvalitativno od"ojna, a sa poveanjem temperature tela, kvantitativno, od"ojnost mase raste. /nai, oso"ina koju zovemo masa sa promenom temperature menja se, ne samo po kvantitetu, nego i po kvlaitetu. Ima li %izikog smisla govoriti o od"ojnoj masi i antigravita$iji sa aspekta sila u prirodi2 *ajde da se prvo podsetimo ta %izika govori o silama u prirodi. !o sada je %izika de%inisala etiri vrste sila. 4o su jaka, sla"a, elektromagnetna i gravita$iona sila. 5ake ili nuklearne sile su sile koje deluju na nivou jezgra atoma, i to izmeu protona i neutrona i one su odgovorne za sta"ilnost materije. Po svom intenzitetu to su najjae sile od svih nama poznatih, a po dometu najkrae. ,la"e sile su sile koje deluju na nivou atoma i one su odgovorne za radioaktivni raspad materije. Po svom intenzitetu su sla"ije od nuklearnih ili jakih (zato imaju takav naziv), ali su i dalje vrlo jake, a domet im je vei nego kod jakih sila. 6lektromagnetne sile su nam lake za shvatanje jer se u svakodnevnom ivotu sreemo sa elektri$itetom i

___________________________________________________

(
magnetizmom. 6lektromagnetna sila je sla"ija od sla"e sile, ali nikako nije za pot$enjivanje njeno tree mesto. !omet elektromagnetnih sila je mnogo vei od jakih i sla"ih i on je oevidan. 7aj"lia po iskustvu nam je gravita$iona sila, jer praktino utie na na sopstveni ivot i kretanje. 4o je najsla"ija po intenzitetu od svih sila, ali najdominantnija sila u itavom univerzumu jer joj je domet vrlo veliki. (sim to se ove etiri sile razlikuju po kvantitetu one se razlikuju i po kvalitetu. #ako2 Pa tako to se jake, sla"e i elektromagnetne sile ispoljavaju i kao privlane i kao od"ojne, a gravita$ija se ispoljava samo kao privlana. /ar je gravita$iona sila izuzetak2 4emperaturna relativnost mase je upravo ono to uvodi sklad meu svim silama, tako to uvodi od"ojni karakter gravita$ione sile, odnosno antigravita$iju. ,ve sile nam sada postaju privlano8od"ojne, to smo tako arko oekivali i to nam tako prirodno i logino izgleda. !akle... (dgovor je da3 Ima %izikog smisla govoriti o od"ojnoj masi i antigravita$iji. 4o je "a ono to nam nedostaje u teoriji.

___________________________________________________

OIGLEDNI DOKAZI #ada ovek radi na nekoj novoj ideji, pored velikog entuzijazma kojim je ispunjen, redovno se pojavljuju periodi kada ga o"uzme sumnja i kada se pita da li je sve to moda za"luda ili gru"a greka. 4ako sam se i ja u"rzo zapitao. nisam li ja napravio greku, nisam li i ja u za"ludi2 &ko je temperaturna relativnost mase zaista realnost, onda mora da pored vatre postoje "ar jo neki oigledni dokazi koji pokazuju antigravita$iju na delu. I tako je zapoelo moje posmatranje sveta oko nas na potpuno novi nain. ,umnjiva su "ila sva kretanja po vertikali, "ilo na gore ili na dole, kao i svi pro$esi gde ima zagrevanja ili hlaenja. 1i ivimo na povrini planete /emlje u njenom vazdunom omotau koji nazivamo atmos%era. 1i diemo taj sveprisutni vazduh i oseamo njegovu temperaturu ili kretanje, iako ga ne vidimo svojim oima. Pa hajde da 9vidimo9 ta se i kako dogaa sa tim vazduhom koji je u neprestanom kretanju. 1islim da je svima poznata injeni$a, koju smo uili kao de$a jo u osnovnoj koli, koja kae . 9topao vazduh je laki i on se penje navie, a hladan vazduh je tei i on pada nanie9. 4o upravo potvruje ono to sam rekao o temperaturnoj relativnosti mase. &li, hajdemo primer po primer.

___________________________________________________

1&
#ada posmatramo zatvoreni vazduni sistem, kakav je na primer naa so"a, onda je svima jasno da je najhladniji vazduh do poda, a najtopliji do pla%ona. Iz tih razloga grejna tela, kojima zagrevamo prostorije, uvek postavljamo to nie da "i ravnomerno po zapremini zagrevala sav vazduh. &ko otvorimo vrata ili prozor i upaljenu sveu ili upalja podiemo odozdo navie, uveriemo se da hladan vazduh dole ulazi u so"u a topao vazduh gore izlazi iz so"e. 4ako se hladi naa so"a odozdo pa navie, uostalom mi uvek najpre osetimo hladan vazduh na svojim nogama. 4opli vazduh koji je napustio so"u nastavlja svoje kretanje uvis, jer vie nema pla%ona koji "i ga u tome spreavao. &ko mi ne verujete, zagrejte rernu i onda otvorite njena vrata, drei ruku iznad poreta a nikako li$e, da vas vreli vazduh ne "i opekao. &ko leti elimo da se rashladimo, onda emo rashladni ureaj postaviti da to vie, "lizu pla%ona, jer e hladan vazduh padajui ka podu naj"olje zapreminski rashlaivati vazduh itave prostorije. &ko ponovimo eksperiment sa upaljenom sveom ili upaljaem na odkrinutim vratima kuhinjskog %riidera ili zamrzivaa, primetiemo da hladan vazduh dole izlazi iz rashladnog prostora, a topli gore ulazi u njega. Imamo, dakle, potpuno tako2 suprotnu situa$iju kada uporeujemo vetrenje zagrejanog i rashlaenog zatvorenog prostora. /ato je to

___________________________________________________

11
#ada vazduh u jednom zatvorenom prostoru zagrevamo, onda dolazi do poveanja pritiska u gornjem delu gde se nalazi topli vazduh, a do smanjenja pritiska u donjem delu gde je hladan vazduh. /agrejani molekuli vazduha ija je masa postala manje ili vie od"ojna, pritiskaju gornju povrinu zatvorenog prostora i tu se u gornjem delu gomilaju, stvarajui i poveani pritisak. /"og smanjenja "roja molekula koji ih pritiskaju, hladni molekuli se lagano razmiu i tu dole gde je hladan vazduh, dolazi do smanjenja pritiska. #ada vazduh u jednom zatvorenom prostoru hladimo, dolazi do poveanja pritiska u donjem delu, gde je hladniji vazduh, a do smanjenja pritiska u gornjem delu, gde je topliji vazduh. (hlaeni molekuli vazduha ija je masa postala jo privlanija pritiskaju donju povrinu zatvorenog prostora i tu se u donjem delu gomilaju stvarajui poveani pritisak. /"og smanjenja "roja molekula koji ih potiskuju, topliji molekuli se lagano razmiu i tu gore, gde je topliji vazduh, dolazi do smanjenja pritiska. *ajde sada da posmatramo otvoreni sistem kakav je atmos%era nae planete. /emljina gravita$ija privlai sve molekule vazduha i tako ih dri oko se"e. /namo da je pritisak vazduha na povrini mora jedna atmos%era, a da sa poveanjem visine opada jer se vazduh razreuje. &li ni na tom najniem nivou, na povrini /emlje pritisak nije svugde isti, ve se javljaju o"lasti poveanog ili snienog vazdunog

___________________________________________________

12
pritiska, to uslovljava horizontalno kretanje vazdunih masa, odnosno vetrova. /"og ega se javljaju te razlike u vazdunom pritisku2 (ne se javljaju z"og razliitog zagrevanja pojedinih delova /emljine povrine. /emljina povrina je oko jedne treine kopnena, a oko dve treine vodena. #opnena i vodena povrina se razliito zagrevaju. :azliito se zagreva i sama kopnena povrina i to u zavisnosti od njenog sastava i izgleda. &tmos%erski vazduh se ne moe zagrejati direktno od ,unevog zraenja, ve ga zagreva podloga iznad koje se nalazi. 5ae zagrejana povrina jae zagreva molekule vazduha i oni se penju uvis ostavljajui pri tlu smanjen vazduni pritisak. ,la"o zagrejana, odnosno hladna povrina, hladi molekule vazduha i oni padaju nanie stvarajui pri tlu povien vazduni pritisak. 5edriliari su pravi majstori za hvatanje tih toplih vazdunih struja koje se penju uvis i oni ih koriste kao li%tove za podizanje svojih jedrili$a u visine. #ada je ovek shvatio kako se vazduh kree, poeo je da pravi letee naprave koje se zovu "aloni. (ko samog "alona su pre"aeni konop$i koji pridravaju korpu u kojoj se voze putni$i i teret, a ispod samog otvora na donjem delu "alona postavljen je gorionik koji zagreva vazduh unutar "alona. kljuivanjem gorionika zagreva se vazduh u "alonu koji onda vri poveani pritisak na gornju povrinu "alona i

___________________________________________________

13
tako ga podie uvis. Iskljuenjem gorionika i hlaenjem vazduha u "alonu ili isputanjem toplog vazduha na vrhu "alona, to se postie otvaranjem vrha, pritisak toplog vazduha na gornju povrinu "alona opada. I "alon gu"i visinu padajui ka tlu. 4ako je ovek, ne znajui o emu je tano re, poeo da koristi antigravita$iju za letenje. 5o "olja od vazduha, za posmatranje, je vodena para. +odenu paru vidimo golim okom i lako pratimo njeno kretanje. na gore, na dole ili tamo8amo. ;ilo da u kuhinji neto kuvamo ili se u kupatilu tuiramo vruom vodom, moemo primetiti podizanje uvis toplih molekula vodene pare i padanje na dole ohlaenih molekula vodene pare. 4o isto se dogaa i u atmos%eri gde vodenu paru moemo posmatrati u o"liku o"laka. Preko dana, dok ih ,un$e zagreva, o"la$i se kreu ne"om noeni vetrovima, a kada ,un$e zae, oni se hlade i padaju ka tlu, pa mi kaemo onda da je pala magla. 'ela pria o klimi i vremenu "azirana je na temperaturnoj relativnosti mase molekula vazduha i vodene pare. #ao to smo videli kod vatre tj. dima, isto tako i kod vodene pare postoji odreena maksimalna visina koju ona moe da dostigne i koja opet zavisi od njene polazne temperature. &vioni lete na visinama koje prevazilaze maksimalnu visinu o"laka, tj. iznad o"laka, i to nam prua priliku da odozgo vidimo taj aro"ni svet o"laka. Posmatrajte ga kad god imate priliku da letite avionom.

___________________________________________________

1"
+ideete mesta koja lie na izvore koji se uzdiu iznad nivoa o"laka. 4elevizija i %ilmovi nam gotovo svakodnevno serviraju veliki "roj eksplozija. (ne su po svojoj prirodi razliitog porekla, pa emo zato analizirati jednu po jednu kategoriju. Prva kategorija eksplozija po svojoj prirodi izazvana je naglim pretvaranjem hemijske (atomske i molekulske) energije u toplotnu energiju. 1aterijale kod kojih se to moe izazvati jednim imenom nazivamo klasinim eksplozivima. ,pisak klasinih eksploziva je danas veoma dugaak i neprekidno se radi na njegovom produenju. Istorijski gledano, ljudi su poeli sa "arutom, pa dinamitom, pa 4748om itd., sve do dananih dana. +ojna industrija neprekidno istrauje i stvara sve jae i jae eksplozive koji se onda 9vrlo e%ikasno9 koriste u neprestanim ratovima. Ideja da jai eksplozivi mogu pri"liiti svet trajnom miru je i totalno pogrena, i vrlo opasna, i istorijski dokazano, promaena. 6lem, ta moemo videti ako paljivo posmatramo eksplozije klasinih eksploziva. trenutkku eksplozije dolazi sledeem trenutku do stvaranja velike vatrene lopte ije dimenzije zavise od vrste i koliine upotre"ljenog eksploziva. poinje podizanje te lopte uvis i njeno dalje uveanje, uz gu"ljenje vatrenog sjaja i prelazak u svetliji ili tamniji dimni o"lak (de%orma$ija z"og kretanja kroz vazduh). &ko nastavimo da pratimo pro$es do kraja, videemo da e se "rzina i

___________________________________________________

15
podizanja i irenja dimnog o"laka smanjivati i da e doi trenutak kada e taj dimni o"lak dostii svoju maksimalnu veliinu i to je vrlo vano, svoju maksimalnu visinu. Posle kraeg ili dueg le"denja dolazi do poetka padanja dimnog o"laka ka zemlji uz neiz"eno raspadanje usled dejstva uvek prisutnih vazdunih strujanja. Per%ormanse eksplozije direktno zavise od veliine oslo"oene energije. !ruga kategorija eksplozija po svojoj prirodi izazvana je naglim pretvaranjem nuklearne energije u toplotnu energiju, pro$esom %isije ili $epanja atomskog jezgra. (ve materijale nazivamo %isionim nuklearnim eksplozivima. 7jih ima samo nekoliko, ali i samo jedan je "io dovoljan da nas suoi sa mogunou samoistre"ljenja. <ovek je doao u posed ovih eksploziva u prolom veku i razvio destruktivne kapa$itete do neverovatnih razmera. 97uklearna peurka9 stoji kao giljotina nad glavom oveanstva. samom nazivu 9nuklearna peurka9 lei opis pro$esa %isione nuklearne eksplozije. (n je po kvalitetu identian opisu eksplozije klasinog eksploziva, jedino je velika razlika u kvantitetu. 6ksplozivna kugla je daleko veih dimenzija, kao i eksplozivni o"lak, a maksimalna visina njegovog penjanja dostie desetak kilometara. Per%ormanse opet zavise od vrste i koliine nuklearnog eksploziva, odnosno od veliine slo"odne energije. 4rea kategorija eksploziva po svojoj prirodi izazvana je naglim pretvaranjem nuklearne energije u toplotnu energiju

___________________________________________________

16
pro$esom %uzije, ili stvaranjem atoma helijuma sjedinjavanjem atoma vodonika. (vu vrstu eksploziva sam namerno odvojio kao pose"nu jer u vas u daljem toku izlaganja uveriti da se ovde ne radi o pro$esu %uzije, ve je u pitanju potpuno novi pro$es koji jo nismo ni uoili, a kamo li razumeli. ,vejedno, ova kategorija eksploziva proizvodi najmonije eksplozije koje moe da izazove ovek. Po svom kvalitetu one su sline prethodnim kategorijama eksploziva, a po svom kvantitetu nadmauju sve prethodne kategorije, jer je oslo"oena energija daleko najvea. #od svih eksplozija opet na delu jasno prepoznajemo toplotnu relativnost mase, jedino to se, za razliku od vatre, kod eksplozija $eo pro$es oslo"aanja toplotne energije zavrava u trenutku, to izaziva stvaranje eksplozivne lopte. 6ksplozivna lopta nastaje z"og jakog antigravita$ionog dejstva pregrejanih molekula nastalih eksplozijom, koji se trenutno, snano, u"rzano, udaljavaju jedni od drugih. sledeem trenutku, ta lopta pregrejanih molekula sa od"ojnom masom, od"ija se od zemlje i "ei uvis, sve dok se ne ohladi i ne prestane od"ijanje sa zemljom, kada ustvari dostie maksimalnu visinu. #ada se jo ohladi i masa njenih molekula postane privlana, zapoee njeno padanje ka zemlji, dok svi produkti eksplozije ne padnu na tlo, odakle je njihovo kretanje i poelo.

___________________________________________________

1
,ada u da razmotrim pro$es gorenja i eksplozije u "esteinskom stanju. <ovek se u prolom veku vinuo u svemir. #ada je to ve postalo rutina i kada su ljudi u kosmosu poeli da se oseaju sigurno, odmah je poela i za"ava. (ni koji su dugo "oravili u or"iti slavili su i roendane u "esteinskom stanju, a poto se sve to prenosi na televiziji, mogli smo svi lepo da vidimo kako gori upaljena roendanska svei$a u "esteinskom prostoru. Plamen svee u "esteinskom stanju ima o"lik savrene lopte. /ato je to tako, kad svi znamo da plamen svee na /emlji izgleda kao kaplji$a iji vrh stremi uvis, kako god da drimo sveu2 1i na /emlji ivimo pod neprestanim dejstvom gravita$ije i svaki plamen, koji je po svojoj prirodi antigravita$iona pojava, usmeren je na suprotnu stranu od $entra gravita$ije. "esteinskom stanju se plamen, kao antigravita$iona pojava, "ez $entra gravita$ije od koga "i se od"ijao, od"ija jedino od samoga se"e i zato %ormira o"lik savrene lopte. 6ksplozije koje se odigravaju u svemiru imaju o"lik savrene kugle kao i plamen svee. 6ksplozije novih i supernovih imaju loptast o"lik, ali njih emo detaljno analizirati u kasnijim izlaganjima. -ep primer za dokazivanje svega reenog mogao "i "iti zapaljeni miriljavi tapi u "esteinskom stanju. 7a zemlji se dim zapaljenog miriljavog tapia penje direktno uvis i to u pravoj liniji, jer je i to antigravita$iona pojava. 7isam do sada imao prilike da vidim zapaljeni tapi u "esteinskom stanju,

___________________________________________________

1(
ali tvrdim da e se dim iriti kao savrena lopta koja uveava svoj prenik. 7eka oni koji mogu organizuju ovaj "ezazlen eksperiment. Izuzetan primer i po svojoj vanosti i po veliini, i trajanju, kao i po svojoj lepoti, predstavljaju a"oridinske vatre. ,tarosedeo$i &ustralije, &"oridini, u svojim verovanjima da su nekada "ili poseeni iz svemira, imaju o"iaj da svake godine odreenog mese$a zapale ogromnu vatru i odravaju je itavog mese$a, kako "i se javili svojim posetio$ima i pokazali im da ih nisu za"oravili. 1oda vama njihovo verovanje izgleda naivno i simpatino, uostalom i ja sam tako nekad mislio, ali ja u vas uveriti da to to rade &"oridini nije ni naivno ni simpatino, ve potpuno smisleno i vrlo e%ikasno. #osmonauti koji su leteli u or"iti oko /emlje u vreme trajanja ovog &"oridinskog rituala su tvrdili da im je njihova vatra pomagala da se orijentiu gde se nalaze u toku noi. (ni su nadgledajui &ustraliju vrlo jasno videli a"oridinsku vatru sa te visine i rekli su neto to je zaista %as$inantno. :ekli su da su imali potpuno jasan utisak da plameni jezi$i dopiru ak do njihove or"ite. /akljuak je da &"oridini znaju tano koliko velika vatra tre"a da "ude i koliko dugo tre"a da traje da "i plameni jezi$i mogli da napuste polje /emljine gravita$ije kao i vrhove atmos%ere kako "i svoju svetlost emitovali nesmetano u eljenom prav$u. 7e za"oravimo da to &"oridini rade

___________________________________________________

19
odreenog mese$a u godini, to znai da svoju poruku alju prema jednom te istom delu zvezdanog ne"a. &"oridinske vatre su dokaz da se samo vatrom moe savladati /emljina gravita$ija, jer kod njih nemamo grani$u koju smo zvali maksimalna visina. +reli molekuli a"oridinske vatre naputaju polje /emljine gravita$ije i to su u stvari prva lansiranja materijala sa /emlje u kosmos. ostalom, mi danas sva lansiranja u svemir vrimo uz pomo sagorevanja i vatre. #ad smo kod lansiranja, interesantno je podsetiti da ovek ve vrlo dugo i e%ikasno koristi jednu svoju napravu za lansiranje. 4a naprava zove se dimnjak. Poto slui kao termiki izolator, dimnjak nam omoguava da svoje produkte sagorevanja kao to su dim, pepeo i gar, lansiramo na to veu maksimalnu visinu, kako "i oni noeni vetrom pali to dalje od nas, pa makar samo kod prvog komije. *ajde sad da vidimo ta se dogaa kada su tenosti u pitanju. ,vi mi vrlo do"ro znamo kako tre"a zagrevati tenosti, odozdo, naravno. /agrejani delovi tenosti iz"ijaju gore, na povrinu, gde se ohlade i ponovo tonu ka dnu gde se opet zagreju i to ih ponovo vodi uvis do povrine. ,avrena konzisten$ija u ponaanju, kao i kod gasova. 4emperaturna relativnost mase identino %unk$ionie u svim %luidima. Prilikom zagrevanja tenosti do kljuanja (jela, or"e, supe, ajevi, ka%a i dr.) pri kome moemo lepo pratiti i kretanje same tenosti kao i kretanje pare, posmatrajte antigravita$iju na delu

___________________________________________________

2&
kao to sve vreme posmatrate gravita$iju. "esteinskom stanju tenost %ormira o"lik lopte, vee ili manje, u zavisnosti od koliine. &ko "ismo tada u"a$ili greja u $entar tene lopte i zagrevali tenost, %ormiralo "i se strujanje vrue tenosti iz $entra ka povrini u svim prav$ima. & kada "i dolo do kljuanja tene lopte, kljuaje "i "ilo prisutno na $eloj povrini lopte. I konano, da vidimo ta se dogaa kada su vrsta tela u pitanju. !a "ismo lake razumeli prin$ip prostiranja toplote kroz vrsta tela, ovde emo razmatrati zagrevanje vrstih tela koja su do"ri provodni$i toplote, kao to su npr. metali. &ko uzmemo malo de"lju metalnu ipku, re$imo duine => $m i prenika ? do = $m, i drimo je rukama za krajeve, a sredinu poloimo na zagrejanu malu ringlu kuhinjskog poreta, poee njeno zagrevanje. #ao do"ar provodnik toplote, metal e se zagrevati u svim prav$ima od izvora toplote, ali daleko najvie po vertikali iznad mesta zagrevanja. 4o moemo ustanoviti dodirom, ako nismo previe zagrejali metal, ili pak savijanjem ipke koja e se upravo saviti na vertikali zagrevanja. <itava kovaka tehnologija metala "azirana je na ovoj injeni$i. !akle, o"raza$ prenosa toplote po vertikali odozdo pa navie ouvan je i kod vrstih tela, "ez o"zira to u vrstom telu nema unutranjeg kretanja materije kao kod %luida tj. tenosti i gasova.

___________________________________________________

21
I kao to se jasno moe zakljuiti na kraju ove prie, priroda od nas nita ne skriva, ona %unk$ionie po svojim zakonima, a mi sa razvojem svoje svesti i moi spoznaje otkrivamo ili prepoznajemo njene zakone jedan po jedan. 7a red je dola antigravita$ija. &li, ona za so"om povlai dugi niz pitanja i otvara mnogo, mnogo pro"lema. 5a sam krenuo tim putem korak po korak i stigao do nove %izike. ,ada vodim i vas koji elite da vidite kako je sve to izgledalo. 1ada, da "udem iskren, taj pro$es je "eskrajna pria i trajae sve vreme dok piem ovu knjigu, a onda e tek nastupiti veliki novi poetak u razumevanju sveta oko nas, a i nas samih.

___________________________________________________

22
TN FUZIJA JE NEMOGUA! ,ve to je do sada %izika, a samim tim i astro%izika radila i uradila "azirano je na teoriji u kojoj za masene interak$ije postoji samo i jedino gravita$ija. #ada masene interak$ije o"ogatimo za antigravita$iju, to je prirodni poredak stvari, sve e se "itno promeniti. #ako2 Prvi i osnovni zakljuak do koga dolazimo je da je termonuklearna %uzija, ili vrua %uzija, apsolutno nemogua3 7emogue je da doe do spajanja vodonikovih jezgara u helijum, jer se pored kulonovskog od"ijanja ona od"ijaju i antigravita$iono. 7a pretpostavljenoj temperaturi od @A-@>B # od"ojna masa * jezgara je toliko velika da ne postoji nikakva mogunost njihovog spajanja. ,a poveanjem temperature, tj. termalnih "rzina, situa$ija je jo gora po mogunost %uzije. Cuzija je mogua samo na vrlo niskim temperaturama, kada privlanost masa atoma toliko naraste da prevlada silu njihovog kulonovskog od"ijanja. !akle, priroda dozvoljava samo hladnu %uziju. &li od nje mi ne moemo imati nikakvu energetsku korist. (va tvrdnja je krajnje radikalna i zahteva "ar neki eksperimentalni dokaz. Ima li takvih dokaza2 7aravno da ima. 4o su viede$enijski pokuaji da u zemaljskim uslovima ostvarimo kontrolisanu termonuklearnu %uziju.

___________________________________________________

23
#akva do"ra ideja3 (stvariti kontrolisanu termonuklearnu %uziju u zemaljskim uslovima i reiti pro"lem energije na planeti zauvek. Poduhvat iji $ilj opravdava sva uloena materijalna sredstva i intelektualni napor. Izvor neograniene i iste energije nije samo slave vredan, ve je i kao "iznis krajnje primamljiv. &merikan$i i :usi su (jo pre nekoliko de$enija) krenuli u realiza$iju tog projekta, svako na svoj nain. &merikan$i su svoj projekat krstili 90iva9, po ;ogu 0ivi iz indijskog ,vetog 4rojstva, i njihov kon$ept je "io da vrlo monim laserima sa vie razliitih strana istovremeno pogode malenu lopti$u ispunjenu vodonikom. ;ez o"zira na sav njihov trud, poveanje snage lasera i konano utroena ukupna materijalna sredstva, oekivanog rezultata nije "ilo. :usi su svoj projekat krstili 94okamak9, to je skraeni naziv eksperimenta. 7jihov kon$ept je "io da pomou snanih magnetnih polja, odravaju visokotemperaturnu plazmu u o"liku jednog prstena dovoljno dugo dok se ne stvore uslovi za %uziju. ,a poveanjem temperature taj "i se plazmeni prsten uvek raspadao pre nego to je moglo doi do oekivanih rezultata. ,av uloen trud, kao i poveavanje snage magnetnih polja, kao i sva ukupno uloena sredstva, nisu doveli do oekivanih rezultata. :ezultata nije "ilo i nee ih ni "iti, jer su i jedni i drugi voeni iluzijom koja je nastala z"og nedostatka u teoriji

___________________________________________________

2"
prirodnih sila pokuavali da ostvare neto to nije mogue ostvariti. ,vi dalji pokuaji da se ostvari termonuklearna ili 9vrua9 %uzija unapred su osueni na propast i predstavljaju uzaludno troenje, kako ogromnih para, tako i velikog naunog poten$ijala. &li, ta je sa *8"om"om2 Pa zar nismo u *8"om"i ostvarili nekontrolisanu termonuklearnu %uziju u zemaljskim uslovima2 (dgovor je. 76, 7I,1(3 4ermonuklearnu %uziju, nekontrolisanu, nismo ostvarili u tzv. *8"om"i, a ta se to zaista dogaa prilikom eksplozije tzv. *8"om"e tek emo morati da otkrijemo.

___________________________________________________

25
ANTIGRAVITACIONI MODEL SUNCA &ko je 47 %uzija nemogua, onda moramo ponovo da otvorimo pitanje porekla ,uneve energije, a to je i osnovno astro%iziko pitanje o poreklu energije svih zvezda. 0to se tie ,1 ,un$a, on je doiveo potpunu propast i zato je neophodno napraviti ili osmisliti novi model ,un$a koji "i se, z"og ukljuenja antigravita$ije, mogao zvati &ntigravita$ioni 1odel ,un$a. ,voj &ntigravita$ioni 1odel ,un$a (&1,) poeu razmatranjem onoga to vidimo na povrini ,un$a. Povrina ,un$a ili %otos%era je prilino lepo vidljiva. 7jena temperatura je pro$enjena na oko AD>> #. 4o uopte nije tako strano velika temperatura, ali da li je ta pro$ena sasvim do"ra2 (no to je meni zapalo za oko je pojava tamnjenja ru"a ,unevog diska ( vidi sl.@.).

Slika 1.

___________________________________________________

26
,vetlost koja pristie sa ru"a diska ,un$a manjeg je intenziteta od svetlosti koja dolazi iz njegovog sredita. Pri tome se na snim$ima jasno vidi da zatamnjenje ,unevog ru"a izgleda istovetno i oko ekvatora i oko polova, tj. izgleda da ne zavisi od geogra%ske irine ru"a. 5a iz toga izvlaim zakljuak da je prava temperatura %otos%ere u stvari temperatura ru"a ,unevog diska, a ona je nia od dosad navoene. 4re"a proraunati kolika je to temperatura i poeti "aratati sa njom. 4o je 4 magme. #ada se uzme u o"zir ogromna gravita$iona sila ,un$a koja stvara vrlo veliku teinu %otos%erske supstan$e, odnosno vrlo veliki pritisak pod kojim se nalazi %otos%erska supstan$a, onda je oigledno da je %otos%era u stvari usijana magma. 1i, na /emlji, imamo direktna iskustva sa magmom koja se nalazi ispod ohlaene zemljine kore i povremeno iz"ija na povrinu pri vulkanskim erup$ijama. (1agmu koja iz"ije na /emljinu povrinu zovemo lava.) ,uneva magma je toplija od zemaljske, tj. ima viu temperaturu, ali je i pod veim pritiskom, tako da se tu svakako radi o supstan$i u tenom agregatnom stanju. ,un$e je, dakle, jedna lopta od usijane supstan$e, koja je vrlo gusta, ali zasigurno u tenom agregatnom stanju. Pogledajmo ponovo snimke ,uneve povrine, "ez predu"eenja i o"jektivno, pa emo jasno videti da je to zaista povrina koju ini usijana i gusta, ali ipak tena, magma.

___________________________________________________

2
4o je magma koja je u neprestanom kretanju, topliji mlazevi iz"ijaju na povrinu, a posle hlaenja ponovo tonu u du"inu. -ogino, jer je toplija magma laka, a hladnija tea. #ako unutranjosti, idemo od povrine se, ,un$a ka njegovoj &li, temperatura logino, poveava.

poveava se i pritisak. Pritisak je posledi$a ogromne gravita$ione sile ,un$a, a on uzrokuje poveanje temperature. #ako e se dalje odvijati porast temperature i pritiska sa pri"liavanjem ,unevom sreditu2 ,a porastom temperature, privlanost mase ,uneve supstan$e opada, dakle opada i gravita$iona sila tih slojeva. Posle prolaska kroz "ezmaseno stanje, ,uneva supstan$a postaje maseno od"ojna i poinje da se suprotstavlja gravita$iji. ,a daljim porastom temperature, antigravita$ija nastavlja da raste, sve dok u jednom trenutku ne uspe da se uravnotei sa gravita$ijom. I kako konano izgleda unutranjost ,un$a2 (d povrine ,un$a pa do odreene du"ine to je tena magma razliitih temperatura i pritisaka. (nda nastupa gasoviti deo u kome je supstan$a z"og visoke temperature i snane antigravita$ije u gasovitom agregatnom stanju. 4o je sloj koji svojim antigravita$ionim od"ijanjem konano uravnoteava gravita$iju ,un$a.

___________________________________________________

2(
4u, naravno, ne dolazi ni do kakve %uzije, jer je antigravita$ija ekstremno jaka. supstan$e i to je prazna upljina. 4u antigravita$ija ne dozvoljava postojanje ni gasovitog agregatnog stanja. ,likovito predstavljeno to "i izgledalo ovako (vidi sl.?.). samom sreditu ,un$a nema

Slika 2. (gromna ,uneva gravita$ija je dakle uravnoteena antigravita$ijom koja se mani%estuje u samom njegovom sreditu (sr$u). (vim smo zadovoljili uslov sta"ilnosti ,un$a, ali ta je sa poreklom energije koju ,un$e emituje2 &ko izvor ,uneve energije nije 47 %uzija, ta je onda2 Izvor energije koju ,un$e emituje u okolni prostor je njegova gravita$ija333 #ako je to sad mogue, kad je ta pretpostavka ranije "ila od"aena kao nezadovoljavajua2

___________________________________________________

29
6vo kako je to mogue. 1lazevi vrele magme koji iz"ijaju na povrinu se hlade intenzivnim zraenjem i isparavanjem. 1olekuli tog gasa, koji je nastao isparavanjem magme, imaju vrlo visoku temperaturu i samim tim od"ojnu masu, a pri tome se nalaze u enormno jakom gravita$ionom polju ,un$a. 0ta se tu onda dogaa2 !ogaa se to da ih ,un$e enormnom silom od"ija od se"e u okolni prostor, antigravita$ija na delu. ,ila od"ijanja izaziva njihovo u"rzavanje, a porast "rzine izaziva i porast njihove temperature, to jo vie uveava od"ojnost njihove mase, to opet dovodi do povaanja antigravita$ione sile, i tako u krug. sled tako naglog poveavanja temperature molekuli gasa se dezintegriu prvo na atome, a zatim se i sami atomi dezintegriu do E esti$a i protona. 4aj pro$es antigravita$ionog u"rzanja molekula gasa sa povrine ,un$a je razlog porasta temperature do nekoliko miliona stepeni u koroni. Imamo, dakle, situa$iju, da se ,un$e FkrkaG na samo nekoliko hiljada stepeni, znai vrlo, vrlo lagano, ali ipak zahvaljujui ogromnoj gravita$iji, pro$esom antigravita$ionog od"ijanja gasovite supstan$e sa svoje povrine, emituje ogromnu energiju u okolni prostor. ,un$e je stoga mnogo e%ikasniji proizvoa energije nego to smo mogli i da zamislimo. 7a taj nain ,un$e o"ez"euje se"i daleko, daleko dui ivotni vek nego to smo do sada zamiljali.

___________________________________________________

3&
!eo elektromagnetske energije koja nastaje u pomenutom pro$esu dezintegra$ije molekula i atoma u ,unevoj atmos%eri je usmeren i ka samom ,un$u, tako da zagreva i samo ,un$e, tj. njegovu supstan$u H magmu. #ada u ranoj %azi gravita$iono saimanje iznutra dovoljno zagreje ,un$e, onda se ,un$e nadalje dogreva energijom koju stvara u svojoj atmos%eri, antigravita$ijom. 4a igra gravita$ije i antigravita$ije u ,un$u i oko njega, konano izgleda ovako. sr$u ,un$a je dominantna antigravita$ija koja uravnoteava njegovu gravita$iju u spoljanjem sloju od magme. ,unevoj atmos%eri je dominantno antigravita$iono od"ijanje koje je izvor energije koju ,un$e emituje, ali sa udaljavanjem od ,un$a opet dominira gravita$ija koja dri planete i sve drugo u rota$iji oko njega, a i samo ,un$e u rota$iji oko $entra galaksije.

___________________________________________________

31
UTICAJ KRETANJA ZVEZDE NA NJEN IVOT I SUDBINU !a "ismo pravilno shvatili uti$aj kretanja jedne zvezde na njen ivot, vratiu vas na %enomen zvezdanog vetra. /vezdani vetar je, kako smo ve videli, posledi$a toga to zvezda antigravita$iono od"a$uje isparenu %otos%ersku supstan$u. 4emperatura tih molekula se poveava sa u"rzavanjem, to je ono to ve znamo iz molekularno8kinetike teorije gasova, vea "rzina znai i vea temperatura. &li molekularno8kinetika teorija gasova nam nije o"jasnila pravi razlog za to. #ako to temperatura uzrokuje "rzinu2 #ako "rzina uzrokuje temperaturu2 (snovna neophodnost je postojanje gravita$ionog polja. ,ve to je molekularno8kinetika teorija gasova opisala odvija se u gravita$ionom polju /emlje. /vezdani vetar se raa i postoji u gravita$ionom polju zvezde. 4emperatura tela je %aktor koji menja, videli smo ve kako, kvantitet i kvalitet mase tog tela. Promena "rzine tela znai postojanje u"zranja. "rzanje podrazumeva dejstvo sile. gravita$ionom polju nekog tela gravita$iona sila privlai sva tela sa privlanom masom, a antigravita$iona sila od"ija sva tela sa od"ojnom masom.

___________________________________________________

32
!akle, temperatura jednog tela, koje se nalazi u gravita$ionom polju drugog tela, odluuje o tome da li e ono "iti gravita$iono privlaeno ili antigravita$iono od"ijano. Poto molekuli isparene %otos%erske supstan$e imaju od"ojnu masu, njih antigravita$iona sila od"ija od zvezde i tako se njihova "rzina poveava. ,a poveanjem "rzine njihova temperatura se poveava, a time se i njihova masena od"ojnost kvantitativno poveava, pa na njih deluje jo vea antigravita$iona sila od"ijanja. 4ako dolazi do sve vee "rzine i sve vee temperature zvezdanog vetra sa udaljavanjem od povrine zvezde. 7aravno, o"rnuta zavisnost antigravita$ione sile od kvadrata rastojanja dovodi jednog trenutka do postizanja maksimalne "rzine i maksimalne temperature, posle ega sledi postepeni pad, i "rzine i temperature. !akle, temperatura preko antigravita$ione sile poveava "rzinu kojom se molekuli %otos%erske pare udaljavaju od zvezde. 4o je odgovor na pitanje kako temperatura poveava "rzinu. ,ad moramo do kraja ogoliti mehanizam kako "rzina poveava temperaturu. stvari, "rzina nije %aktor koji poveava temperaturu, %aktor je promena "rzine ili u"rzanje koje je posledi$a dejstva

___________________________________________________

33
antigravita$ione sile. 0ta se zaista dogaa tokom dejstva sile na telo2 (vo je krajnje %undamentalno pitanje u %izi$i i odgovor mora "iti potpuno razumljiv i logian. #ada sila dejstvuje na neko telo, ona vri rad nad njim. :ad koji sila izvri nad telom se rasporeuje na tri dela. !rugi deo se troi na promenu (poveanje) kinetike energije tela, jer mu se promenila (poveala) "rzina. 4rei deo se troi na promenu poten$ijalne energije, jer mu se menja poloaj u polju sile. Prvi, i za nas najinteresantniji deo, troi se na savladavanje iner$ije tela. 0ta je iner$ija2 Cizika kae da je to oso"ina tela da se protivi promeni stanja svog kretanja. -ogino je da ta oso"ina tela poiva na konkretnom %izikom razlogu. &ko sila deluje na telo, a telo se opire dejstvu te sile, to logino znai da se tu pojavljuje neka sila koja je suprotnog dejstva. Poto u ovo detaljno razraivati kasnije, sada u rei samo to da je iner$ija posledi$a interak$ije %izikog tela sa %izikim prostorom. !a "ih "io potpuno razumljiv, rei u da izmeu %izikog tela i %izikog prostora postoji trenje. Ide god postoji trenje, postoji i zagrevanje tj. promena temperature. !akle, prvi deo rada, koji sila vri nad telom, troi se na savladavanje iner$ije, odnosno trenja izmeu tela i prostora, to uzrokuje promenu unutranje energije i tela i prostora. (vde

___________________________________________________

3"
nas interesuje samo promena unutranje energije tela, a to znai u krajnjem ishodu, da se temperatura tela poveava na raun onog dela rada sile nad telom, koji savladava iner$iju. /akon zadovoljen. !akle, antigravita$iona sila koja vri rad nad molekulima isparene %otos%erske supstan$e, jedan deo rada troi na poveanje temperature tih molekula, usled postojanja trenja izmeu molekula i prostora. I to je sutina odgovora kako promena "rzine izaziva promenu temperature. !a se podsetimo jo neega. #ada je "rzina tela nepromenljiva, i po prav$u i po intenzitetu, onda kaemo da je to iner$ijalno kretanje. /a iner$ijalno kretanje vai da je "rzina konstantna, a to onda znai da je i tempreratura konstantna. &li ... mi u svemiru nigde nemamo iner$ijalno kretanje. ,ve se okree i oko se"e i oko neega. 7einer$ijalno kretanje podrazuvema i rota$iju, jer se tu menja prava$ "rzine, iako intenzitet ostaje isti. :ota$ija je posledi$a postojanja $entripetalne sile, a njenu ulogu u svemiru igra gravita$ija. !akle, sva tela koja rotiraju oko se"e ili oko nekog drugog tela su u neprestanom trenju sa %izikim prostorom i samim tim u neprestanom pro$esu zagrevanja. ,ve ovo to smo do sada rekli vai i za zvezde, kao ne"eska tela. odranja energije je sada u potpunosti

___________________________________________________

35
:ota$ija zvezde oko svoje ose, kao i rota$ija zvezde oko $entra mase dvojnog ili viestrukog sistema, kao i rota$ija oko $entra galaksije, uzrokuje zagrevanje zvezde. Postojea astro%izika ovo ne poznaje3 7ova astro%izika mora u se"i da sadri i ovaj mehanizam poveanja temperature zvezda. &ko se na"roje inio$i koji odreuju temperaturu jedne zvezde, onda to izgleda ovako. @. Iravita$iono saimanje zvezde. (no je odreeno koliinom supstan$e i njenom temperaturom. 4a ukupna masa gravita$iono saima zvezdu sve dok ne doe do uravnoteenja sa silom anitigravita$ionog od"ijanja, ije je ishodite u $entralnoj upljini same zvezde. 0to je privlana masa zvezde vea, to je i saimanje vee, pa su vei i pritisak i gustina i temperatura "re gu"i supstan$e svoju zvezde. 4o onda znai da je FisparavanjeG zvezde kroz zvezdani vetar jae, odnosno zvezda supstan$u. #ada znaajnije gu"ljenje supstan$e dovede do sla"ljenja gravita$ionog saimanja, pae temperatura zvezde, zvezdani vetar e osla"iti i u $elini zvezda e izgu"iti na svom sjaju (luminoznosti). !akle, jasno je da vea temperatura zvezde znai vei sjaj (luminoznost), ali i krai ivotni vek. 7aravno, to je poetna koliina supstan$e zvezde vea, to e i njen ivot i sjaj "iti dui. ?. Poluprenik zvezde i ugaona "rzina rota$ije oko sopstvene ose. 0to je vea koliina supstan$e koju zvezda

___________________________________________________

36
sadri, to je i njen poluprenik vei. /nai, vei poluprenik uzrokuje vee gravita$iono saimanje, tj. veu temperaturu, itd. Ista ugaona "rzina rota$ije oko sopstvene ose za dve zvezde razliitog poluprenika uzrokovae vee zagrevanje za zvezdu veeg poluprenika. &li to zagrevanje, usled rota$ije oko svoje ose, moe o"ez"editi vei sjaj (luminoznost) jednoj zvezdi, ukoliko "re rotira, od druge zvezde koja sprije rotira, a pri tome su zvezde iste veliine, tj. koliine supstan$e. ,amim tim e i duina ivota te dve zvezde "iti razliita. !i%eren$ijalna rota$ija samih zvezda je i posledi$a tog trenja zvezde o prostor. =. :astojanje od $entra mase sistema i "rzina okretanja oko njega. /vezde se uglavnom javljaju u "inarnim ili viestrukim sistemima. 4o znai da e zvezda koja se "re okree oko $entra mase svog sistema imati viu temperaturu od iste takve zvezde koja se sporije okree oko $entra mase slinog sistema. 1anje rastojanje od $entra mase znai i "ru rota$iju $elog sistema, ali i vee zagrevanje zvezde pod dejstvom zvezdanog vetra drugih lanova sistema. J. :astojanje od $entra galaksije. +ideli smo da galaktiko jezgro rotira kao kruto telo, i to veom "rzinom od svojih krakova, to i dovodi do spiralnog izgleda galaksija. 0to je zvezda dalje od $entra galaksije, to je manja njena "rzina rota$ije oko njega, pa je i njeno zagrevanje iz tih razloga manje. #on$entra$ija zvezda se poveava sa pri"liavanjem galaktikom $entru, a to znai da je i galaktiki vetar sve jai,

___________________________________________________

3
da vie zagreva zvezde koje su mu "lie od onih koje su mu dalje. !akle, zvezda "lia galaktikom $entru imae viu temperaturu i vei sjaj (luminoznost) od iste takve zvezde koja se nalazi dalje od galaktikog $entra. Intenzivni galaktiki vetar u njenom jezgru, koji potie od zvezdanih vetrova zvezda galaktikog jezgra, jeste %aktor koji svojom antigravita$ionom prirodom iri galaksiju i udaljava sve zvezde meuso"no. A. #retanje galaksije u skupu i superskupu galaksija. Ialaksija rotira oko galaktike ose, ali i ona se kree velikom "rzinom oko $entra skupa galaksija, a skup galaksija oko $entra superskupa galaksija. ,uperpozi$ija tih kretanja sa ve pomenutim kretanjima zvezde (oko svoje ose, oko $entra sistema i oko $entra galaksije) dodatno zagreva zvezdu, z"og velikih "rzina kojima se kreu i same galaksije. B. *emijski sastav zvezde. Poto sve zvezde nisu istog hemijskog sastava, to znai da su neke od njih sazdane od tee, a neke od lake supstan$e. 4ea supstan$a izaziva vee gravita$iono saimanje, a i prilikom kretanja kroz prostor ostvaruje vee trenje sa prostorm, pa to logino znai da FteeG zvezde imaju veu temperaturu, veu luminoznost i intenzivniji vetar od FlakihG zvezda iste veliine i istih uslova kretanja. 4akoe, supstan$a FteihG zvezda se drugaije dezintegrie u zvezdanom vetru nego supstan$a FlakihG zvezda, pa prema hemijskom sastavu zvezdanog vetra

___________________________________________________

3(
moemo zakljuivati o FteiniG zvezde, odnosno njenom hemijskom sastavu. K. Intenzitet zvezdanog vetra. #ada svi prethodni inio$i uine svoje i dovedu zvezdu do odreene temperature, onda nastali zvezdani vetar nastavlja da dodatno zagreva zvezdu, jer deo toplote zvezdane atmos%ere pada na njenu %otos%eru i dogreva je. I tako vidimo da "rojni inio$i utiu na odravanje temperature zvezde, a time utiu i na duinu njenog ivota. (vakvi mehanizmi o"ez"euju zvezdama mnogo, mnogo dui ivot od onog koji predvia postojea astro%izika.

___________________________________________________

39
NASTANAK ZVEZDA Pitanje nastanka zvezda je %undamentalno pitanje u astro%izi$i. !a "ismo doli do odgovora, poeu razmatranje ponavljajui jedan pasus koji sam ranije napisao. 4o je pasus o galaksijama i glasi. FIalaksije predstavljaju gravita$iono ograniene zavisnosti zvezdane sisteme. ,astoje se od velikog "roja zvezda i meuzvezdane supstan$e u o"liku gasa i praine. od tipa i veliine galaksije, "roj zvezda u njima moe se kretati od nekoliko miliona do vie hiljada milijardi. !o danas je proueno vie hiljada najsjajnijih galaksija. (ne predstavljaju osnovni strukturni element za jo krupnije aso$ija$ije u kosmosu H skupove i superskupove galaksijaG. !akle, mesto nastanka zvezda je galaksija. &li galaksija je prilino veliko mesto, gde tano nastaju zvezde2 (igledno, tamo gde je kon$entra$ija zvezda najvea, a to je galaktiko jezgro. +ideli smo ve da galaktiko jezgro rotira "re od spoljanjeg dela galaksije i da se ponaa kompaktno, kao kruto telo. Iravita$ija i antigravita$ija su sile koje ga ine tako kompaktnim. antigravita$ija Iravita$ija spreava spreava kolaps rasipanje zvezda, da a je jezgra. +idimo

antigravita$ija ak dominantnija, jer se sve zvezde meuso"no udaljavaju uprkos gravita$ionom privlaenju. &ntigravita$ija,

___________________________________________________

"&
koja je izvor zvezdanih vetrova, a time i galaktikog vetra, iri galaksiju, ali i itav svemir. /nai i u galaksiji i u galaktikom jezgru dominira antigravita$ija. &li sr$e antigravita$ije u galaktikom jezgru je opet gravita$ija. !akle, u sr$u galaktikog jezgra postoji ogromna zvezda. 4u zvezdu moemo nazvati galaktika majka. Ialaktika majka raa $elu galaksiju, ona je majka svih zvezda galaksije. 7aravno, ako galaktika majka rodi suvie velike zvezde, onda te velike zvezde raaju manje zvezde. 4o je mehanizam nastanka "inarnih i viestrukih sistema zvezda, kao i zvezdanih jata. !akle, zvezde nastaju od veih zvezda, tj. vee zvezde raaju manje zvezde. 4o je nain3 Postavlja se pitanje, dokle to moe da ide i u jednom i u drugom smeru2 smeru smanjivanja zvezda to ide sve dotle dok zvezde vie nisu u stanju da raaju nove zvezde. #ada se to desi, onda zvezde raaju planete, komete, asteroide i sve drugo to ini jedan sistem oko zvezde. ( tome u opirnije pisati kasnije. smeru poveavanja zvezda takoe mora postojati grani$a. &ko je zvezde galaksije porodila galaktika majka, onda logika govori da je "rojne galaktike majke porodila majka skupa galaksija. ;rojne majke skupa galaksija je porodila majka superskupa galaksija. ;rojne majke superskupa galaksije je porodila #osmika 1ajka.

___________________________________________________

"1
#osmika 1ajka je prvo%ormirana zvezda koja je o"jedinjavala $elokupnu materiju kosmosa. 4a ogromna lopta (sveukupne) materije se gravita$ionim saimanjem zagrejala do usijanja i u jednom trenutku zapoela stvaranje kosmosa kroz pro$es raanja zvezda manjih od se"e. 1ogu je i drugaiji s$enario. (d sveukupne kosmike materije mogla je nastati ne jedna, nego veliki "roj gigantskih zvezda, majke superskupova galaksija, koje su onda posle svog usijanja poele da raaju kosmos, kakav danas vidimo. (dlian primer za nastanak zvezda su zvezdana jata. /vezdana jata sadre veliki "roj zvezda koji varira izmeu nekoliko hiljada, u sluaju otvorenih, i nekoliko miliona u sluaju glo"ularnih jata. ,ve te zvezde roene su gotovo u isto vreme, imaju istu starost, i isti hemijski sastav, tj. metalinost. +elika zvezda koja je majka zvezdanog jata se zagrejala do take kljuanja. #ada je prokljuala H a kljuanje je isparavanje po itavoj zapremini 8 dolo je od njene eksplozije usled antigravita$ije. (d raz"a$ane usijane magme gravita$ija je o%ormila nove manje zvezde, koje su nastavile da ive u gravita$iono ogranienom sistemu, koji zovemo zvezdano jato. 7aravno, zvezdani vetrovi tih zvezda izazivaju irenje zvezdanog jata, saglasno optem irenju kosmosa. F!atiranje glo"ularnih jata veoma je vano u astronomiji, jer su to najstariji poznati o"jekti u univerzumu. 7jihova starost se danas pro$enjuje na @= do @B milijardi godina, to

___________________________________________________

"2
savremenu kosmologiju dovodi u za"unu. ta $i%ra je via od opteprihvaenih pro$ena starosti univerzuma. :eenje ovog pro"lema danas nije na vidiku, ali ono "i moglo oz"iljno da poremeti teoriju evolu$ije zvezda i kosmoloke modeleG. (vaj $itat je iz knjige F:aanje, ivot i smrt zvezdaG iji su autori 7ikolas Prankos (Pran$os) i 4ijeri 1onmerl (1ontmerle). (n upravo potvruje ono to ja kaem, da je univerzum mnogo stariji nego to smo mislili, jer zvezde mnogo due ive nego to smo mislili. Pogrena ideja %uzije, kao izvora energije zvezda, dovela nas je i do pogrenih odredni$a vremenskog trajanja zvezda, a samim tim i do pogrene pro$ene starosti itavog univerzuma. & sada, elim da se detaljnije poza"avim pitanjem hemijskog sastava zvezda, tj. njihovom metalinou. +idimo da postoje zvezde razliitog hemijskog sastava, tj. njih sainjava magma razliite Fteine?- 0ta se tu i zato dogaa2 !a "ismo to razumeli, analiziraemo jednu veliku zvezdu koja raa genera$iju manjih zvezda od se"e. #akav god da je njen hemijski sastav, vai univerzalna zakonitost. Poto je zvezda usijana, ali tena magma, u njoj dolazi do raslojavanja magme po hemijskoj teini. sve tee i tee magme. povrinskom sloju se nalazi najlaka magma, a kako idemo u du"inu, slojevi su od

___________________________________________________

"3
Poslednji sloj ili sloj oko $entralne upljine u zvezdi sastoji se od hemijske najtee magme. ,vi slojevi su pod pritiskom, unutranji pod pritiskom teine slojeva iznad njih, a povrinski pod dejstvom gravita$ije unutranjih slojeva. *emijska teina magme svakog sloja, u kom"ina$iji sa pritiskom pod kojim se nalazi taj sloj, odreuje taku kljuanja magme tog sloja. 7aravno da povrinski sloj magme, koja je najlaka i pod najmanjim pritiskom, ima najniu taku kljuanja. #ada prokljua povrinski sloj magme zvezde, dolazi do njegovog od"a$ivanja u antigravita$ionoj eksploziji. /vezde koje nastanu od raz"a$ane magme tog sloja, "ie u klasi najlakih zvezda potomaka. 4a ekspolozija povrinskog sloja izaziva sa"ijanje, tj. poveavanje pritiska, a time i temperature slojeva koji su "ili ispod povrinskog. Poto sada oko ogoljene zvezde postoji itava klasa najlakih zvezda, dolazi do suko"a zvezdanih vetrova majinske zvezde i zvezda erki. 4o uzrokuje udaljavanje zvezda erki, ali i postojanje pritiska na zvezdu majku. #ako se zvezde erke udaljavaju od majke, tako e i pritisak na novi povrinski sloj zvezde majke sla"iti. jednom trenutku stvorie se uslovi da prokljua sadanji povrinski sloj magme zvezde majke i to e izazvati njegovo od"a$ivanje u antigravita$ionoj eksploziji. /vezde koje nastanu od raz"a$ane magme ovog sloja "ie u klasi neto teih zvezda potomaka.

___________________________________________________

""
Pro$es se ponavlja kao i posle eksplozije prvog sloja, i kad se steknu uslovi da prokljua najnoviji povrinski sloj magme, doi e do njegove eksplozije, kada e se stvoriti klasa jo teih zvezda potomaka. 4ako e eksplodirati, posle razliitih perioda vremena, sloj za slojem zvezde, pravei sve teu i teu klasu zvezda potomaka, sve dok ostatak zvezde majke ne postane dovoljno FmravG da se vie ne moe postii kljuanje povrinskog sloja magme. 4ako e, posle niza od"a$ivanja supstan$e, zvezda majka doiveti sta"ilnost i ui u relativno mirni period svog ivota. (vakav mehanizam nastajanja teinski razliitih klasa zvezda potomaka u pri"lino kon$entrinim s%erama, tre"alo "i da moe da se detektuje posmatranjima zvezdanih jata. 7aravno, u svim tim eksplozijama slojeva zvezdane magme, ne tre"a oekivati matematiku pre$iznost i simetriju. Cizika je nauka koja opisuje realnost koja nas okruuje, a tu uvek ima odstupanja od idealnih oekivanja i predvianja. :ealno mogui s$enario je i sledei. da z"og di%eren$ijalne rota$ije samog povrinskog sloja magme na zvezdi doe do kljuanja magme, prvo u ekvatorijalnom pojasu, to "i dovelo do eksplozija samo u tom pojasu i irenja zvezda potomaka u ekvatorijalnoj ravni zvezde majke. 4ek posle toga "i dolo do kljuanja kompletnog povrinskog sloja i eksplozije koja "i s%erno simetrino od"a$ila zvezde potomke.

___________________________________________________

"5
(vakav o"raza$ irenja zvezda potomaka upravo imamo kod galaksija, koje su pljosnate i ire se u galaktikoj ravni, to je i ekvatorijalna ravan galaktike majke. (va logika nas dovodi do zakljuka da "i zvezde o"oda galaksije tre"alo da "udu od najlake supstan$e, a da se sa pri"liavanjem galaktikom $entru teina supstan$e zvezda poveava. 4o isto "i tre"alo da vai i u sluaju zvezdanih jata, s tim to kod jata imamo s%erno simetrino, a ne i ravansko irenje.

___________________________________________________

"6
UZROK ROTACIJE NEBESKIH TELA

7ama, ljudima, nije "ilo teko da primetimo da ,un$e i 1ese$ krue oko /emlje. /atim smo to isto ustanovili i za zvezde. (nda je tu sliku pokvario #opernik svojom knjigom 97ova astronomija9 kojom je o"jasnio da se i /emlja okree, i oko svoje ose i oko ,un$a. (ko /emlje se jedino kree 1ese$. ,va dalja astronomska posmatranja su pokazivala da sva ne"eska tela rotiraju i oko svoje ose i oko nekog $entra rota$ije. 5ednostavno reeno, rota$ija je univerzalni zakon u univerzumu. & taj zakon mora da poiva na nekom uzroku. #ada "ih se alio, mogao "ih da kaem sledee. 9:ota$ija ne"eskih tela je posledi$a svojstva istih da svoju radoznalost zadovoljavaju neprestano etajui i gledajui ta se oko njih deava9. !o"ar pokuaj, zar ne2 +ideli smo ve da zvezde nastaju od veih zvezda. :ota$iju zvezda potomaka mnogo je lake o"jasniti ako je zvezda predak ve sama rotirala. &li, kako je uopte dolo do toga da zvezde ponu da rotiraju2 5e li #osmika 1ajka rotirala oko svoje ose2 Ili. jesu li majke superskupova galaksija rotirale oko svoje ose2 1ogu ja da kaem i sledee. nehomogen raspored materije u prostoru oko zvezda, prilikom njihovog %ormiranja od raspoloive kosmike materije, koju su privlaile monom gravita$ijom, dovodio je do takvog padanja materije na njih, da

___________________________________________________

"
je prouzrokovao o"rtni momenat. Pri tome tre"a pretpostaviti da je padanje materije "ilo takvo da je %avorizovalo o"rtni momenat u jednom smeru. Ipak, za mene ovakva o"janjenja nisu prihvatljiva. 5a u poi od pretpostavke da je %ormiranje, "ilo #osmike 1ajke, "ilo majki superskupova galaksija, "ilo takvo da nije dovelo do rota$ije oko svoje ose. !akle, nagomilane situa$ija materije je se sledea. zagreva (gromna usled koliina gravita$ionog

saimanja i dovodi do %ormiranja slojeva uarene i tene magme ija se teina poveava idui od povrine ka $entru. 4ako nastala zvezda nema kretanje, ni oko se"e, niti oko neeg drugog. #ada gravita$iono saimanje dovede povrinski sloj magme do take kljuanja, desie se prva antigravita$iona eksplozija sa od"a$ivanjem magme prvog sloja u okolni prostor. ,vi ti delovi magme "ie od"a$ivani u radijalnim prav$ima i to s%erno simetrino, tj. u svim moguim prav$ima u prostoru. 6ksplozija je svim tim delovima magme dala linearno u"rzanje, odnosno neku linearnu "rzinu. -ogino je pretpostaviti da je pre %ormiranja s%ernog o"lika tih delova magme, koje nastaje usled dejstva gravita$ije, njihov o"lik u poetku "io proizvoljno nepravilan. 4aj period, koji deo od"aene magme provodi u nepravilnom o"liku, od sutinske je vanosti za nae razmatranje. Imamo, dakle, magmu

___________________________________________________

"(
nepravilnog o"lika koja se udaljava od zvezde pretka, tj. ima linearnu "rzinu. 0ta se onda tu sve dogaa2 !ogaa se vie stvari u isto vreme. Prva stvar je da vetar zvezde pretka vri razliit pritisak na razne delove nepravilne magme. 4o uzrokuje %ormiranje sprega sila koji pokree rota$iju oko $entra mase. !ruga stvar je da zvezdani vetar i zraenje zvezde pretka razliito zagrevaju delove nepravilne magme. (sunane delove vie nego delove u sen$i, kao i de"lje delove vie nego tanje, z"og razlike u veliini prijemne povrine. 4rea stvar je da se de"lji i tanji delovi magme razliito hlade, de"lji sporije od tanjih. ,manjenje temperature uzrokuje poveanje mase. Poveanje mase znai poveanje iner$ije, a poveanje iner$ije znai vee trenje o prostor. 4o razliito trenje o prostor razliitih delova nepravilne magme %ormira spreg sila koji pokree rota$iju oko ose kroz $entar mase. /"og razliite mase razliitih delova nepravilne magme, u"rzanje koje je posledi$a eksplozije, daje razliite "rzine raznim delovima (manjim vee od krupnijih). 4o takoe stvara spreg sila za rota$iju oko $entra mase. ,va ova dejstva se superponiraju i magma nepravilnog o"lika poinje da rotira oko ose koja prolazi kroz $entar njene mase.

___________________________________________________

"9
7aravno, ova situa$ija traje samo odreeno vreme, jer gravita$ija ini svoje i nepravilni o"lik magme pretvara u loptu. ,ada imamo e%ekat koji nam je poznat iz umetnikog klizanja na ledu. #liza ili klizai$a zaponu okretanje oko se"e sa rairenim rukama i jednom nogom (druga noga je osa rota$ije). Pri tome ugaona "rzina rota$ije nije velika. &li, kada oni prikupe ruke uz telo, a nogu uz nogu, dolazi do poveanja ugaone "rzine rota$ije. 4o je posledi$a zakona odranja momenta impulsa. 4o isto se dogaa i prilikom prelaska magme iz nepravilnog o"lika u o"lik lopte. 4a trans%orma$ija o"lika izaziva poveanje ugaone "rzine. I tako mi od zvezde pretka, koja je "ila "ez linearnog kretanja i rota$ije oko svoje ose, do"ismo zvezde potomke sa linearnim kretanjem i rota$ijom oko svoje ose. 7ovonastala situa$ija izgleda ovako. /vezda predak, koja se nije kretala i nije imala rota$iju oko svoje ose, sada je s%erno simetrino okruena svojim zvezdama potom$ima, koje se kreu radijalno linearno pri svom udaljavanju od zvezde pretka i istovremeno rotiraju oko svoje ose. Pri tome e manje zvezde potom$i imati veu i linearnu "rzinu i ugaonu "rzinu rota$ije oko svoje ose od veih zvezda potomaka. /apazimo da zvezde potom$i ne krue oko zvezde pretka. #ada e doi do toga, i kako2

___________________________________________________

5&
!o rota$ije zvezda potomaka oko zvezde pretka doi e kada zvezde sa rota$ijom oko svoje ose ponu da raaju svoje potomstvo. #ako to izgleda2 Posmatrajmo jednu zvezdu koja se kree linearno i rotira oko svoje ose. -inearno kretanje je u poetku "ilo u"rzano, a onda je prelo u kretanje sa konstantnom "rzinom. 4o znai da je linearno kretanje zvezde samo u poetku "ilo %aktor njenog dodatnog zagrevanja. Po %ormiranju rota$ionog kretanja oko svoje ose, ono postaje stalni %aktor dodatnog zagrevanja zvezde jer je to neiner$ijalno kretanje (prava$ i smer "rzine se stalno menjaju). Prilkom rota$ije oko svoje ose zvezda ima najveu peri%ernu "rzinu na svom ekvatoru, a najmanju na svojim polovima. 4o znai da e se povrinski sloj magme najvie zagrevati na ekvatorijalnom pojasu i da e do kljuanja magme tu najlake i naj"re doi. 6ksplozija ekvatorijalnog pojasa magme dovodi do iz"a$ivanja delova magme u ekvatorijalnoj ravni zvezde. !akle, zvezda koja rotira oko svoje ose stvarae svoje zvezde potomke uglavnom u svojoj ekvatorijalnoj ravni. 0irenje zvezda potomaka e se i odvijati u toj ravni. &li prilikom od"a$ivanja delova magme iz ekvatorijalnog pojasa, svaki taj deo magme ima ve postojeu peri%ernu "rzinu koja je normalana na prava$ "rzine udaljavanja od zvezde pretka. ,uperpozi$ija te dve "rzine dovodi do kretanja zvezde

___________________________________________________

51
potomka po spiralnoj putanji, u ekvatorijalnoj ravni, oko zvezde pretka. :astojanje izmeu krakova spirale se vremenom sve vie smanjuje i postepeno prelazi u elipsu kojom se potomak kree oko pretka. 7aravno da e i ovaj potomak imati rota$iju oko svoje ose. I tako smo od zvezde pretka koja je imala pravolinijsko kretanje i rota$iju oko svoje ose, sada doli do zvezda potomaka koje rotiraju oko zvezde pretka po eliptinim putanjama u njenoj ekvatorijalnoj ravni i takoe imaju rota$iju oko svoje ose. 6liptine putanje zvezda potomaka, pri rota$iji oko zvezde pretka, posledi$a su kretanja zvezde pretka, "ilo linearnog, ili takoe eliptinog (oko svog pretka). Idealna kruni$a, kao kriva, po kojoj potomak krui oko pretka, "ila "i mogua samo u sluaju kada predak nema drugo kretanje osim rota$ije oko svoje ose. 7aravno, to je linearna "rzina pretka vea, to e elipsa po kojoj krui potomak "iti spljotenija, tj. razlika izmeu duina poluosa elipse "ie vea. 7aglaavam jo jednom da zvezda koja ne rotira oko svoje ose stvara svoje potomke s%erno simetrino oko se"e i oni ne rotiraju oko nje, a zvezda koja rotira oko svoje ose stvara svoje potomke preteno ravanski simetrino u svojoj ekvatorijalnoj ravni i oni rotiraju oko nje. Primenjujui ovu logiku na ono to vidimo u kosmosu, moemo zakljuiti da su galaktike majke zvezde koje rotiraju oko svoje ose. 4akoe

___________________________________________________

52
moda moemo zakjluiti da su glo"ularna jata, kao najstariji i najdalji poznati o"jekti u kosmosu, nastala od zvezda koje nisu rotirale oko svoje ose. & te zvezde, koje nisu rotirale oko svoje ose, jesu prvo%ormirane zvezde, one su zapoele stvaranje kosmosa kakvog ga danas vidimo.

___________________________________________________