Borba za identitet

Put ka slobodi

Adrian Ebens

Maranatha Media

Posebno se zahvaljujem Nenadu Blainu i Borislavu Subotinu na njihovom radu u prevoenju ove knjige. Hvala Adrian.

Copyright 2012 Adrian Ebens www.identitywars.org

Prevod sa Engleskog na Srpski jezik -Nenad Blain Urednik izdanja na Srpskom jeziku -Borislav Subotin

Objavljuje Maranatha Media

Ova knjiga je posveena Mom dragom ocu Avelju, koji me je nauio da budem vrst, da uvek budem poten, da uvek zavrim zapoeto, da nikada ne toleriem nepravdu. Mojoj dragoj majci Evelin, koja me je nauila da budem sanjar, da budem kreativan, da volim prirodu i da budem dareljiv. Mojoj dragoj sestri Karin, koja je delila detinjstvo sa mnom i koja me je esto vedrila svojom dovitljivou.

iii

Sadraj
Deo I Dva carstva Izgubljen identitet
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. ivot na baterije..........................................................1 Izvor ivota.................................................................6 Blizu srca Bojeg.......................................................13 Porodino carstvo .....................................................16 Porodina kriza.........................................................19 Pakao na zemlji.........................................................23 Pomo sa nebesa........................................................30 Uporeenje dva carstva..............................................34 Srce Vavilona.............................................................38

Deo II Jedna Sudbina Povratak identitetu

10. 11. Kidanje lanaca ivota na baterije ...............................43 Otvaranje nebeskih vrata ..........................................49

Deo III Povratak u posinatvo

12. 13. 14. 15. 16. 17. ivot napajan baterijama...........................................52 Stepenice ka nebu.....................................................56 Isti bogovi, razliita imena.........................................60 Kako ita?................................................................66 Kraj ropstvu..............................................................70 Pad Vavilona.............................................................74 v

vi

Deo I Dva carstva Izgubljen identitet

1. ivot na baterije
Svetlo u sobi bilo je prigueno. Jedan zid bio je oblepljen posterima. Slika pop muziara i slika jednog sportiste, esto su sluili kao prozor u eljenu realnost. Du drugog zida nalazio se sto sa nekoliko kolskih knjiga, dok je centralni objekat na stolu bio mali, ali veoma moan stereo sistem. Ovo je bila soba tinejdera koja je pokazivala ambiciju, turbulencije i sanjarenje. Velika borba vodila se u mom srcu, bitka sudbine i momenat istine. Nikad nisam pomislio da u uiniti tako neto promrmljao sam dok sam gledao u pod. Koncept moje linosti bio je surovo testiran. Borba u meni bila je toliko intenzivna da sam, gledajui u postere na zidu, traio utehu, koju su mi toliko puta donosili, elei da skrenem misli sa etve koju sam sada njeo. U vazduhu se oseao oaj. Moj um se hvatao za simbole koji bi stabilizovali moje uznemireno stanje: akademski, atletski, artikulisano, to su bili neki od simbola na koje sam se oslanjao, ali sada su bili nemoni da mi pomognu. Oblak munine spustio se na mene i poeo da iz mene istiska oseaj ambicije. Probio je tajna mesta u mom srcu i ukrao sva skrivena blaga i uputio se ka najsvetijem mestu od svih ka nadi. Razgovarao sam sa svojom majkom na nain na koji sam obeao sebi da nikad neu uiniti. Bila je to poslednja stavka koja me je naterala da shvatim da nisam osoba koja sam eleo biti. Nisam se dopadao samom sebi i eleo sam da se promenim, ali izgledalo je beznadeno. * * *

Depresija. Depresija je najvea kletva koja danas pogaa nae drutvo. U svom obraanju generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Dr. Gro Harlem rekla je da poetne procene sugeriu kako 450 miliona 1

Borba za identitet

ljudi na svetu pati od neke vrste mentalnog ili neurolokog poremeaja. Klinika depresija je vodei uzrok globalnog invaliditeta.1 Pokuajte da shvatite ogromnost ovog problema u statistici iz 1998/99: 1 million samoubistava svake godine. 10 do 20 milliona pokuaja svake godine, ak i do 38 svakog minuta. Samoubistvo u Americi je trei uzronik smrti za mukarce od 35te do 49te godine ivota.2 Smrtnost meu australijskom omladinom od samoubistava bila je najvia u svetu 1997. godine.3

ta se to deava na svetu? ta je toliko deprimirajue u ivotu da milioni ljudi radije biraju da okonaju svoj ivot nego da doekaju novi dan? U svojoj knjizi Igra uma Filip Dej dosta otkriva ovom izjavom: U stara vremena, brine porodice bi se okupile i pruile depresivnom lanu sigurnost i panju i priom bi reili problem... Danas, kada porodina jedinica doivljava krah, sa omalovaavanjem religije i odvajanjem lanova porodice jednih od drugih zbog grozniavog tempa 21og veka, psihoanaliza je preuzela ulogu savetovanja, koju su ranije vrili brini lanovi porodice ili propovednik u lokalnoj crkvi. vrsto verujem da ovo ima veoma tetan uticaj na nae drutvo.4 Filip Dej izdvaja tri faktora: (1) Krah porodine jedinice; (2) Omalovaavanje religije; (3) Razdvajanje lanova porodice jednih od drugih zbog grozniavog tempa ivota u 21. veku. Kljuni faktor je krah porodice kao elije drutva. Komentariui na ovu temu, Dejvid Van Bima rekao je sledee: Stasala je generacija kao ni jedna do sad, u kojoj su mnogi obeleeni izraenom i ranom tugom. To su deca razvedenih roditelja. Oni su samo prednji red nazigled beskrajne vojske.5
1 Dr Gro Harlem Brundtland, The WHO World Health Report 2001, page x 2 Phillip Day, The Mind Game (Credence Publications 2002) In Introduction 3 Suicide in Australia - a dying shame. 2001. http://www.wesleymission.org.au 4 Phillip Day, Introduction - http://www.campaignfortruth.com/Eclub/100702/depressionandsuicide. htm 5 David Van Biema, Learning to Live with a Past that Failed, People, May 29, 1989, p 79.

1. ivot na baterije

Dim Konvej u svojoj knjizi Odrasla deca legalnih i emotivnih razvoda, opisuje ivopisno bol i gubitak hiljada onih koji su propatili zbog efekata legalno i emotivno rasturene porodice. Jedan od glavnih atributa koje on opisuje su nesigurnost i stalna pitanja ko sam ja i da li vredim da budem voljen/a.6 Ova pitanja upiru direktno u sam izvor ljudske dileme oseaj vrednosti. Da li zaista iko brine o meni? Da li ja vredim neto? Kako su se ova pitanja uopte usadila u ljudsku psihu? Da bismo odgovorili na to pitanje moramo se vratiti na poetak. Odjednom Eva se nala gledajui netremice u zabranjeno drvo. Zato nam je Bog zabranio da jedemo sa ovog drveta? pitala se. Plod je izgledao tako primamljivo, prizivajui je da prie jo blie. Odjednom, ula je glas koji je dopirao sa drveta. Sotona, videi priliku, iskuava je u obliku zmije; Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?7 Sotona je mami da debatuje i u isto vreme ubacuje sumnju u njenu svest o bukvalnosti Boje rei. U oblasti logike i debate, Eva se ne moe porediti sa Sotonom. Dodajui tome i Evi nepoznato oruje prevare i mraka, ova borba e biti razorno kratka ako bude pokazala spremnost da se upusti u nadmetanje otvorivi usta. Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu; samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.8 Eva je prihvatila izazov ponavljajui Boje rei, ali je sada u dubokoj nevolji. Njena radoznalost u kombinaciji sa otvorenim izazovom od Sotone je ostavio nepripremljenu za sledeu izjavu: Neete vi umreti.9 Da li ste se nekada nali u razgovoru sa nekim u kontekstu prijateljske debate i oseate da imate kontrolu nad razvojem situacije dok va sagovornik ne ubaci argument iz slepog ugla? Neto to nikako niste oekivali, neto to zaglavljuje fino podmazane zupanike u vaem mozgu i drobei ih zaustavlja? Ne neto to bi zvualo duboko ili prosvetljujue, ali nikad ne biste oekivali da to ujete od njega. Mogunost da on izgovori takve rei tako smelo i oigledno, nikada vam nije pala na pamet. Sotona, videvi da je umrtvio svoj plen, sa razarajuom preciznou povlai svoj pobedniki potez. Nego zna Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi i znati ta je dobro ta li zlo.10
6 Jim Conway, Adult Children of Legal or Emotional Divorce, (Monarch Publications, 1990) p. 53. 7 1. Mojsijeva 3:1 8 1. Mojsijeva 3:2,3 9 1. Mojsijeva 3:4 0 1. Mojsijeva 3:5

Borba za identitet

Ovih nekoliko stihova mogu biti kao prolazak kroz mali gradi na proputovanju, zamurite i promai e vam. Koncept koji je Sotona predstavio Evi sadrao je u sebi seme prokletstva koje je sada zarazilo svu Adamovu decu, a to je borba za znaajnost. Koncept koji deluje tako liberalno ustvari sadri samu sutinu lanaca koji porobljavaju ljudsku duu u tamu i oaj. Zvui preterano? Ostanite uz mene dok raskrinkamo taj koncept koji se zove Neete vi umreti, i pogledamo njegovu ulogu u postavljanju pitanja, Da li je ikome stalo do mene? i Da li vredim da budem voljen/a? Kada sam imao otprilike osam godina, seam se da je moja sestra dobila lutku za Boi koja je mogla da se smeje i plae, ak i da pije mleko. Bilo je potrebno samo da se stave baterije u nju i ona bi proradila. Moja sestra se zabavljala njome satima. Hteo sam da je bacim psima, jer mi je njeno plakanje ubrzo postalo naporno, ali sam se predomislio jer nisam eleo da zauzvrat moja sestra plae sat vremena. Ova beba bi proradila jednostavnim stavljanjem dve baterije u njena lea, a to je upravo ideja koju je Sotona pokuavao da prenese Evi. Ne mora brinuti ta e drugi govoriti, ima ivot u sebi. Moe raditi ta god elis i ne mora brinuti o posledicama jer ima ivot u sebi. Sigurno nee umreti i dok god se vraa ovom drvetu da napuni baterije sve biti u redu. Zamislite da dete od 18 meseci kae svojim roditeljima: Mislim da sam sposobna da se sama staram o sebi, jer upravo sam razgovarala sa patuljkom iz bate i on kae da imam mo u sebi koja e me odravati u ivotu i koja e mi ispunjavati sve potrebe, pa elim da vam se zahvalim na vaoj pomoi i moda se nekad ponovo sretnemo i ispriamo. Upravo ovo se desilo Adamu i Evi u rajskom vrtu. Koncept Neete vi umreti je slomio njihov oseaj za potpunu zavisnost od nebeskog oca. Ovo je potpuno poljuljalo temelje njihove linosti kao pojedinaca. Poremetio je njihov oseaj identiteta i, kao posledicu toga, njihove vrednosti kao Boje dece. Zato Adam i Eva nisu jednostavno shvatili da su pogreili i vratili sebe u poziciju potpune zavisnosti od svog nebeskog Oca? Voleo bih da je tako jednostavno, ali koncept, neete vi umreti jer imate mo u sebi, ak i na sekundu, ima momentalni efekat da vas sprei da se vratite u to blaeno stanje. Jo emo se vraati na ovu temu. Ali, vratimo se prvo na to sudbonosno drvo. Obratite panju na Sotonin predlog da e im se, kada budu jeli sa ovog drveta, oi otvoriti i postati via bia. Zakljuak je da, ne samo da imamo mo u sebi, ve i da materijalni svet poseduje mone objekte, koje, kada posedujemo, mogu da nas uine jo monijima. Dobrodoli u materijalni svet. U 1. Mojsijevoj 3:4.5, Sotona je u punom evaneoskom zanosu da osvoji obraenike za svoje novo utopijsko carstvo. Obeao je carstvo koje

1. ivot na baterije

daje mo i zadovoljstva onima koji ga prigrle. Ovo carsto je bazirano na dva principa: 1. Vi imate ivot u sebi koji vas ini potpuno nezavisnim od bilo kog dobrotvora ili autoriteta. 2. U naem okruenju postoje ljudi i objekti koje moemo posedovati ili biti povezani sa njima, a koji nas mogu uiniti monijima, prosvetljenijima i ispunjenijima u ivotu. Kroz drvo poznanja, Sotona je nudio ivot na baterije, ivot kojem ne treba spoljnji dobrotvor ili autoritet, otud i ime ovog poglavlja ivot na baterije. Sotona govori da e elije naeg tela biti uvek pune ako pratimo njegovu ivotnu filozofiju. Bitno je da shvatimo da nije bilo otrova u vou koje su pojeli Adam i Eva od kog su postali uplaeni, grenici i pobunjenici. Biblija nam govori da je plod sa drveta bio dobar za jelo.11 Otrovne su bile rei koje je Sotona rekao Evi. Otrov je glavni princip njegovog carstva. Neki ljudi pitaju, zato ja moram da patim kada su Adam i Eva pojeli plod, ja nisam jeo sa tog drveta? Istina je da svaki put kada uradimo neto nezavisno od Boga, mi jedemo sa tog drveta na isti nain kao Adam i Eva, jer smo progutali otrov Sotoninog carstva. U stvari, spoznajemo da jedemo sa ovog drveta svakodnevno i patimo od loeg varenja kao rezultat toga. Ideja da moemo da ivimo bez Boga moda se ne ini udnom veini ljudi, ali u sledeem poglavlju nauiemo da je ovakav vid razmiljanja poguban.

1. Mojsijeva 3:6

2. Izvor ivota
Bio je to dug dan na poslu. Bili smo u poslednjem stadijumu pripremanja budeta ustvari, spajanja oko devet budeta u jedan. Bio je to delikatan proces, gde smo delili prihode meu ambicioznim menaderima, i svaki je eleo to vei deo, jer je to bio cilj. Uzalud sam pokuavao da izbacim sve te cifre iz svoje glave kad je odjednom telefon zazvonio. Halo, ovde je tvoj tata, sine. Zvuao je kao da ima ogroman teret na svojim pleima. ta se deava, tata? Mama je doivela teku saobraajnu nesreu. Te rei su me udarile kao malj. Odmah sam poeo da se tresem, a srce je poelo da kuca duplo bre u deliu sekunde. Miii su mi ste stegli kada je nalet adrenalina preuzeo kontrolu nad mojim telom. Nesrea? Ove rei sam skoro proaputao pokuavajui da vrsto drim telefon. Koliko je ozbiljno? Prilino je ozbiljno, sine. Voleo bih da sam u tom momentu mogao da proem kroz telefon i zagrlim svog oca, ali je on bio udaljen 12 sati putovanja i morao sam da ekam jutro da uhvatim avion. Kada sam spustio slualicu, vrtelo mi se u glavi ok, strah i obamrlost su me odjedanput udarile. Tada sam se setio Isusa, pao sam na kolena i zavikao, Isuse, molim te, ne dozvoli da umre! Otvorio sam svoju Bibliju i molio se sve dok me nije preplavio oseaj spokoja i oseao sam se skoro mirno. Misli su mi letele oko svakodnevnih stvari u ivotu dok me nije sve ponovo stiglo, strah, bespomonost i ok. Ponovno sam se spustio na kolena, molio se i drao se za Isusa. Moja majka je bila na putu da odri as muzikog. Bila je na autoputu sa vie kolovoznih traka izmeu kojih je bilo zelenilo od deset metara irine. Krenula je u preticanje jednog automobila i to je sve ega se sea. Automobil koji se kretao iz suprotnog pravca, izgubio je kontrolu i 6

2. Izvor ivota

preao kroz prostor izmeu dva puta i udario direktno u automobil moje majke. Silina udarca kroz zatitni zid izbila je motor iz automobila, a u isto vreme je nabio volan direktno u majino lice. Iz nekog nepoznatog razloga, u tom momentu sedite se slomilo i veoma sam srean to se to desilo, jer bi u suprotnom poginula na licu mesta. Kada su je doneli u bolnicu, ustanovili su da su joj slomljene ruke, noge, a cela leva strana lica je bila smrskana. Kada su je uneli u bolnicu, tu se zatekao lekar koji je upravo zavrio svoju smenu. Kada ju je video odmah se bacio na posao. Borio se osam sati da joj spasi ivot i posle mnogo napetih trenutaka, njeno stanje postalo je stabilno. Ne mogu da naem rei da se zahvalim tom lekaru; ak i sada mi kreu suze. Taj ovek je radio 16 sati i bio je dovoljno paljiv da pozove mog oca u tri sata ujutro i obavesti ga da joj je stanje kritino, ali stabilno. Jo uvek sam mu neizmerno zahvalan, pokazao je sjajan primer strunosti, snage i ljubaznosti medicinske profesije. Nekoliko dana kasnije moja supruga i ja bili smo na odeljenju intrenzivne nege sa mojom majkom. Bio sam tako srean to je vidim ivu. Doktori su bili zapanjeni brzinom njenog oporavka. Rekli su nam da vie nee moi da svira klavir i da verovatno nee moi da hoda. Bio je to teak udarac, ali sam bio zahvalan to je jo uvek sa nama. Moja supruga, Lorel, gledala je mamin medicinski karton i mahnula mi da priem. Pokazivala je momenat kada su mislili da nee moi da je spasu i odjednom njeni vitalni znaci su postali stabilni. Nije pisalo kako se to desilo, ali sam znao da je moj Isus, izvor ivota, doao i odrao je u ivotu. Veoma sam zahvalan za Isusovu ivotodavnu silu. Danas mama moe da hoda, i ponekad kada svira klavir, oseam duboku zahvalnost Isusu to ju je izbavio od sigurne smrti. Kada se radi o razumevanju izvora ivota, Biblija nas ne ostavlja u nedoumici. itamo sledee o Isusu u Poslanici Koloanima: Jer kroz Njega bi sazdano sve to je na nebu i to je na zemlji, to se vidi i to se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza nj i za nj sazda. I On je pre svega, i sve je u Njemu. Koloanima 1:16,17 Sve to moemo videti i pojmiti, pa ak i stvari koje ne moemo videti su stvorene i odravane od strane Isusa Hrista.12 Obratite panju na poslednju reenicu. I sve je u Njemu. Tekst jasno kae da sva ivotodavna sila koja dolazi od Sina Bojega dri na okupu ceo svemir. U Delima apostolskim, Pavle kae ovo isto, ali na drugi nain:
Jer je od tebe sve, i iz tvojih ruku primivi dasmo ti. 1. Knjiga Dnevnika 29:14

Borba za identitet Bog koji je stvorio svet i sve to je u njemu, On budui gospodar neba i zemlje... uinio je da od jedne krvi sav rod oveiji ivi po svemu licu zemaljskome, i ostavio je napred odreena vremena, i mee njihovoga ivljenja: da trae Gospoda, ne bi li ga barem opipali i nali, premda nije daleko ni od jednoga od nas; jer kroz Njega ivimo, i miemo se, i jesmo; kao to neki od vaih pevaa rekoe: jer smo i rod Njegov. Dela Apostolska 17:2428

Vidimo da je Bog umean u nae ivote veoma duboko. Pavle poinje sa prikazivanjem ire slike, ali onda prelazi na lini nivo. 1. Odredio je vremena i mesto svim narodima. 2. Nije daleko ni od jednog od nas 3. ...i konano Pavle ulazi u sr problema i govori da u Njemu ivimo i miemo se i jesmo. Ako ivimo u Njemu, prosta logika nam nalae da ne moemo da ivimo bez Njega. Kao boanski predstavnik, Isus, Sin Boji, je rekao, bez mene ne moete nita.13 Molim vas da shvatite da ovo znai da ne moemo nita bez Njega, ni fiziki, ni mentalno, ni duhovno.14 Mi smo potpuno i neumitno zavisni od Isusa za sve, kao to novoroene zavisi od svojih roditelja. Dozvolite mi da ilustrujem koliko je dalekoseno znaenje ovoga. Posmatrajte sloeni organ srca. Ono radi kao pumpa da bi krv cirkulisala naim telima, bez pauze, decenijama. Ono to je zadivljujue je da srce kuca bez ikakvog spoljnjeg faktora, samo od sebe. Srani mii moe da se kontraktuje i opusti sam od sebe bez ikakvog stimulansa nervnog sistema. Ono ima neto to nazivamo unutranjim sistemom regulacije. Sistem cirkulacije je sastavljen od posebnog miinog tkiva koje generie i distribuira elektrine impulse koji stimuliu srana misina vlakna da se kontraktuju.15 Ova miina tkiva su svakako specijalizovana jer proizvode elektrine impulse koji ne dolaze od nervnog sistema. Neverovatno je da nigde u knjigama anatomije ne postoji odgovor kako miina vlakna proizvode taj elektrini naboj da kontraktuju srce. Nazivaju se specijalizovanim i unutranjim, ali kako to rade, odakle dolazi ta energija?
Jovan 15:5 4 Elen Vajt, Vaspitanje, (Review and Herald Publishing, 1903) str. 29, Kao to kroz Hrista svako bie ima ivot, tako i svaka dua kroz njega dobija nebesku svetlost. Ne samo intelektualna ve i duhovna mo, oseaj pravednosti, elja za dobrotom, postoje u svakom 5 Gerard Tortora and Nicholas Anagnostakos, Principles of Anatomy and Physiology, (Harper and Row Publishers, New York, 1984) str. 463.

2. Izvor ivota

Ovde se putevi razilaze. Biblija nam govori da tu energiju dobijamo od Boga. U njemu ivimo. Dela Apostolska 17:28. Ali, Sotona nam govori da je to nerazdvojivi deo nas, to je jednostavno deo biolokih procesa koji posedujemo kao deo nas samih. Neete vi umreti. 1. Mojsijeva 3:5. Ovo je fundamentalno pitanje. Ili je jedno ili drugo ispravno. Postoji mnogo hriana koji pokuavaju da idu srednjim putem i kau: Da, Bog je stvorio sve, ali to je kao sat na navijanje. On ga je navio i pustio da kuca. Kao da je Bog stvorio baterije i stavio ih u nas. Biblija ne ui tako. Mi smo blisko povezani sa Njim i potpuno zavisni od Njega, svake milisekunde, svake sekunde, svakog minuta, svakog sata, svakog dana. 16 Bog aktivno, svesno i sa ljubavlju daje taj elektrini naboj koji odrava nae srce u ivotu. U ovoj injenici postoji neto to nas ljude moe uiniti da se oseamo neprijatno, ali posvetiemo se tome kasnije. Bitno je da sada raistimo ovo pitanje. Ili verujemo da kroz Njega ivimo, i miemo se i jesmo, ili verujemo da neemo umreti. Nema srednjeg puta. Koliko god da je ovo izazovno za nas, bavili smo se samo fiziolokim delom ljudskog postojanja. Sada se moramo posvetiti mentalnom i duhovnom aspektu. Obratite panju na sledei tekst: Da se utee srca njihova, i da se ujedine u ljubavi, i u svakom bogatstvu punoga razuma, na poznanje tajne Boga i Oca i Hrista, u kojoj je sve blago premudrosti i razuma sakriveno. Koloanima 2:2.3 I ree Gospod Mojsiju govorei: Gle, pozvah Veseleilea, sina Urije, sina Orova od plemena Judina. I napunih ga Duha Svetoga, mudrosti i razuma i znanja svake vetine, da veto izmilja kako se to moe nainiti od zlata i od srebra i od bronze, da ume rezati kamenje i ukivati, da ume tesati drvo, i svaki posao raditi. 2. Mojsijeva 31:15 Biblija otkriva Boga kao izvor svog znanja i mudrosti. Tekst iz Koloanima 2:2.3 izaziva koncept po kojem mi ljudi moemo stvoriti znanje i mudrost. Svo znanje i sva mudrost dolaze od Boga. Primer ovoga je dat u 2. Mojsijevoj 31:15. Ovde vidimo da Bog daje oveku mudrost i vetinu u zanatstvu. Zanimljivo je da mi esto nazivamo ljude sa velikim
16 Ellen White, Vera i dela, (Review and Herald Publishing, 1979) str. 22, Dela stvaranja pripadaju Bogu. Bog bi mogao, ukoliko zanemari oveka, da mu odjednom zaustavi dah. Sve to jeste i sve to ima, ovek duguje Bogu. Ceo svet je Boji. Kue ljudi, njihove line svojine, sve to je vredno, Boja je zadubina. To je sve Boji dar koji mu treba vratiti kako bi ljudsko srce postalo prosveeno.

10

Borba za identitet

sposobnostima i talentima nadarenima. Zaista, oni su nadareni od Boga. Prebacimo se za as u sred koncerta. Publika je oarana dok mlada dama klizi prstima po dirkama impresivnog klavira koji stoji na sceni. Ona ini da klavir bukvalno peva dodirom majstorske ruke. Polako gradi temu do vrhunca, i oseamo da se blii kraj. elimo da nastavi, ali pesma se zavrava i publika nagrauje umetnicu salvama aplauza, zadivljeni elegancijom i gracioznou, kombinovanim sa strau i intenzitetom. Mlada dama se nakloni, udiui aromu pohvala i odlazi sa scene. Vratimo se malo unazad, jer postoji jedna interesantna stvar vezana za ovaj uobiajeni scenario. Svaki put kada se ovakvo neto desi publika bi trebala da reaguje ovako: Blagosloven Gospod od koga teku svi blagoslovi, ili slino ovome. Aplauz bi trebao da bude upravljen Bogu koji je dao umee, mudrost i talenat. Umetnici bi srce trebalo biti preplavljeno ljubavlju i zahvalnou Bogu za dar koji joj je On dao na korienje, ali ovo je redak sluaj. Kada bi smo se stvarno ponaali na ovaj nain, ne bi smo oseali ushienje uspehom, niti bili obeshrabreni neuspehom, jer nae delovanje ne potie od nas, i ako ne potie od nas onda ne moemo ni brati plodove uspeha niti se oseati dunima kada ne uspemo. Ovo je prokletstvo ivota na baterije. Zamislite drvo koje raste na ivici provalije. Oseaj koji imamo kada smo uspeni, verujui da smo mi zasluni za taj uspeh, poredi se sa uzbuenjem slobodnog pada kada skaemo sa litice vezani bandi konopcima koji su vezani za podnoje drveta.17 Ali kada se susretnemo sa neuspehom, bandi konopac se pretvara u sredstvo nae nesree koje nas strahovitom brzinom, kao praka, udara nazad o drvo. to due ivimo uljuljkani laima da mo dolazi iznutra, vea je brzina udarca kada neuspeh stigne. Gotovo da nema naina da se pobegne od prokletstva ivota na baterije. Jednom kada ste uzabrali od tog ploda, taj konopac je vrsto vezan za vae noge i ostalo je neizbeno. Nije sluajno to je depresija vodei uzrok invaliditeta u svetu.18 Tivot na baterije nas dri na ivici ponora. Konopac je vrsto vezan za nae noge i koliko snano se odbacimo sa ivice toliko snanije udaramo o podnoje kada se pojavi neuspeh. Koliko udaraca ste doiveli do sada? Koliko ih jo moete primiti? Vredi razmisliti o tome. Preimo na sledei nivo. Videli smo dalekosenost fizioloke i mentalne zavisnosti, ali ta je sa duhovnom i moralnom zavisnou. Ovo je izazovno
7 Bandi je dugaak elastian konopac koji avanturisti koriste da skau sa mostova i ostalih visokih mesta. Bandi konopac se tegli do svega nekoliko metara od zemlje i potom vraa osobu na gore prilikom skupljanja elastinog konopca. 8 Phillip Day, The Mind Game (Credence Publications 2002), U Uvodu

2. Izvor ivota pitanje, pa stoga veite pojaseve, jer moe uslediti gruba vonja.

11

Biblija govori, Bog je ljubav. 1 Jovanova poslanica 4:8. Ovo nam govori da je Bog izvor ljubavi. Takoe, Biblija oznaava Boga kao Boga nade. Rimljanima poslanica 15:13. Ova ideja je detaljno objanjena u poslanici Galatima 5:22.23: A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, estitost, dobrota, vera, krotost, uzdrljivost; protiv ovakvih stvari nema zakona. (arni) Znaenje ovog teksta oduzima dah. Analizirajmo ga na as. Svi ovi atributi dolaze od posedovanja Duha Bojeg. Ovo jednostavno znai da bez Bojeg Duha ne moemo iskusiti stvarnu ljubav, sreu, mir, strpljenje, dobrotu i tako dalje. Razmiljao sam jednog dana o ovoj biblijskoj istini dok sam etao pored jezera. Bilo je mirno. Odjednom, primetio sam majku kako gura svoju erku na ljuljaci. Obe su se smejale i oito uivale u meusobnom drutvu. Ljubav koju je majka oseala prema svom detetu je potekla od Boga. Misao da voli i da se neno odnosi prema svom detetu nije potekla iz majinog srca, ve iz Bojeg srca i data je majci koja je izabrala da je ispolji, te je to postala majina ljubav. Na ovaj nain, to u stvari i nije majina ljubav, ve Boja ljubav izraena kroz majku. Ta ljubav postala je deo majke, jer je reagovala na delovanje Bojeg Duha, naavi nain da je izrazi. U najistinitijem smislu, ne postoji tako neto kao ljubav majke prema detetu ili ljubav meu suprunicima. Radikalno? Ali biblijski! Predstavio sam ovu ideju mnogo puta kada sam propovedao ili drao govore na seminarima i veoma je interesantno kako publika reaguje. Lica nekih ljudi izgledaju kao da sam udario na same temelje ljudskog roda. Postoje milioni ljubavnih pesama koje su ispevane, milijarde obeanja na venanjima, izraza kao to su Volim te i voleu te veno, ali nijedno od tih obeanja ne moe biti odrano bez Boga koji sipa ljubav u prijemive due. Stavimo atribute ljubavi na kraj bandi konopca. Zato se tako veliki broj ljudi odljubi? esto se dogaa da osoba koja veruje da je ljubav nastala u naim sopstvenim duama moe da se probudi ujutro, i vie ne osea zaljubljenost u svog partnera. On/Ona poinje da sumnja da li je ta osoba prava za njega i esto poinju da trai nekog drugog ko moe da povrati to oseanje. Kreditna kartica na baterije je dostigla svoj limit i vreme je da se plati. ta je sa ovekom koji je iskreno mislio da e voleti svoju enu zauvek, a onda se nae u situaciji da ga privlai neka druga ena? On moda ne eli da se tako osea, ali ne moe da sam sebi pomogne. Ljubav se

12

Borba za identitet

ne razlikuje od pohote, i on poinje da sumnja u svoj integritet. On se tada udaljuje od svog partnera gonjen oseajem krivice koji ga spreava da veruje da jo uvek moe biti voljen. Verovao je da moe da odri tok ljubavi iz svog srca, ali bandi konopac ga silno povlai na polazinu taku i njegov brak je zavren. Zar je onda udno to toliko ljudi ne moe da postigne radost u braku. Svi vi koji mislite da va brak vie nije vredan, setite se da ljubav potie iz srca Bojega i spremna je za svakog ko je zatrai od Njega. Ako osetite da ste izgubili tu ljubav ka svom partneru, traite od Boga da vam je vrati. Vratie vam je, On je to obeao.

3. Blizu srca Bojeg

Jurili smo niz autoput velikom brzinom. Lorel je imala uestale kontrakcije. Nismo eleli da nas poroaj uhvati na putu, pa smo kao munja leteli ka bolnici. Sve je bilo novo i uzbudljivo; uskoro emo dobiti svoje prvo dete. Stigli smo na odeljenje porodilita, a sestra nas je samo pogledala. Trebali bi da proetate, previe ste sreni. To nas je veoma iznenadilo. Kada smo se vratili 45 minuta kasnije, Lorel vie nije bila nasmejana. Posle nekih 30 minuta poroaj je poeo. Poroaj se zaista moe opisati kao teak rad. Pokuavali smo da se setimo svih tehnika sa asova za trudnice, ali teko smo odravali koncentraciju. Kontrakcije su udarile kao teretni voz u punoj brzini. im bi se jedna zavrila, druga bi poela. Konano, posle 11 sati, dobili smo svoje prvo dete, Majkla. Postoji jedna jako zanimljiva slika Lorel i mene, odmah posle poroaja. Slika je apsolutno neverovatna. Sedela je zraei od radosti, kao da je to sve deo radnog dana, a ja sam se lelujao kao da u se onesvestiti. Tog dana pronaao sam u sebi dublje potovanje za ene. Dame, moram vam rei, gledati svoju enu dok se poraa je teak posao. Kad zavrite sa smejanjem, rei u vam koja je poenta. Emotivni stres dok gledate onu koju volite kako preivljava toliki bol je neverovatan. Mi mukarci obino imamo reenja za probleme, a sada nisam imao nijedno i to me je bolelo. Sve vreme sam se molio Bogu govorei, Boe, znam da mora postojati razlog za svu ovu bol, ali ja ga ne vidim. Koliko mi je bilo drago kad se sve zavrilo. Momenat kada sam uzeo svog sina prvi put u ruke bio je kao venost. Pogledao sam ga u oi i on je gledao mene, bilo je oaravajue. Dok sam ga gledao divei se, obuzeo me je veliki strah. Znao sam da je moj sin igosan istom prirodom kao i ja, prirodom koja se protivi autoritetu, koja 13

14

Borba za identitet

prirodno gravitira ka pobuni, radije nego ka poslunosti. Znao sam da je na meni odgovornost da ga usmeravam i disciplinujem za pravu ljubav, dobrotu, nesebinost i poslunost. Posle svega ovoga pitao sam se, da li e mi biti prijatelj? Da li e nas neto razdvojiti? Pomolio sam se tada na tom mestu sledeim reima: Dragi nebeski Oe, ne dozvoli da se bilo ta umea izmeu mene i mog sina, pomozi da uvek budemo bliski i molim te da me dobro upozna i da mi bude prijatelj. Intenzitet te molitve i danas oseam. esto je ponovim verujui da e je Bog usliiti. etiri godine kasnije, etao sam po mirnom subotnjem danu i razgovarao sa Gospodom, daleko od buke i vreve ivota. Razmiljao sam o svom Ocu na nebu, o Njegovoj ljubavi prema meni i koliko je dragocena. Odjednom, kao da se pokrenuo film u mojoj glavi o roenju mog sina i ponovno sam oiveo u sebi onu elju da nikada ne budem odvojen od njega i da me zaista upozna. Scena se zavrila i, u tiini, zauo sam tihi glas u svojoj glavi koji mi je rekao, Takva oseanja i ja imam prema tebi. Nisam znao da li da se smejem ili da plaem, bilo mi je neobino teko da to prihvatim. Rekao sam, Ali, Gopode zna kakav sam, zna da sam rekao i poinio mnoge loe stvari, i tako sam nastavio borbu. Bio sam iznenaen sobom. Prihvatio sam Hrista kao svog Spasitelja i verovao sam da su mi gresi oproteni, ali kada mi se Bog pribliio i rekao mi ta osea prema meni, bilo mi je teko da to prihvatim. Na kraju sam povikao, O, hvala ti, hvala ti to me voli, i hvala ti za sve to si uinio za mene. Volim te puno. Osetio sam kao da me zaista dri u svom naruju. Nisam mogao biti sreniji. Shvatio sam da me moj nebeski Otac toliko voli da ne eli da se bilo ta isprei izmeu nas, i boli ga ak i pomisao da neto moe da nas razdvoji i ini sve da do toga ne doe. Privilegija da budem deo Bojeg carstva su mi prilikom ovog iskustva bili dati na nivou koji sam mogao da shvatim iz prve ruke. Ubrzo posle ovog iskustva naveden sam na neke stihove iz Biblije koji su mi otvorili oi i podstakli me da slavim Boga jo vie. Nadam se da ete znaaj ovog teksta sauvati u svojim srcima i da ga nikada neete izgubiti. Evo pravog uvida u carstvo Boje: Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I ni jedan od njih nije zaboravljen pred Bogom. A u vas je i kosa na glavi izbrojena. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca. Luka 12:6.7 Isus objanjava principe svog carstva. U ovim stihovima imamo formulu onoga kakvu vrednost ljudi predstavljaju u tom carstvu. ta je to to ini da su vredni, bitni i potrebni? Ako vam ovi razlozi nisu bitni, onda ovaj tekst nee imati posebnog znaaja za vas, ali nisam jo naiao na oveka koji se ne bori sa njima.

3. Blizu srca Bojeg

15

Isus naglaava vrednost vrabaca po ljudskim merilima. Re dinar u originalu jeste assarius. Jedan assarius je jednak jednoj dnevnici prosenog oveka. Za dva dana rada mogli ste kupiti 5 vrabaca. U zemaljskim okvirima znai da vrapci imaju malu vrednost. Isus tada naglaava, I ni jedan od njih nije zaboravljen pred Bogom. Poenta je da su vrapci vredni u carstvu Bojem, im ih Bog ne zaboravlja. Isus tada uporeuje Boje misli prema nama u odnosu na vrapce. A u vas je i kosa na glavi izbrojena. Ako to nije znak bliskosti, onda ta je? Da li znate nekoga ko toliko toga eli da zna o vama, da ak vodi rauna i o broju dlaka na vaoj glavi? I onda dolazi do glavne poente. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca. Vidite li kako se dobija na znaaju i vrednosti u Bojem carstvu. Jednostavno tako to se Bog stara o nama sa puno ljubavi i bez prestanka. Njegove misli su posveene nama: daje nam ivot, ini da nam srca kucaju, i konstantno izliva ljubav u nae ivote da moemo uivati u ivotu, i daje nam bogate poklone, talente i mogunosti za na uitak i na slubu drugima. Tu se krije tajna carstva Bojeg, tajna znaaja. Ovo je klju koji otkljuava zakljuana vrata carstva bezvrednosti i depresije. Imate li hrabrosti da verujete u to? Dok smo jo uvek kod ove injenice, da li znate koliko Bog misli na vas? Posluajte ovo: Mnoga su udesa tvoja, koja si uinio, Gospode, Boe moj, i mnoge su misli tvoje s nama. Nema ti ravna. Hteo bih kazivati i javljati, ali im broja nema. Psalam 40:5 Ako je naa vrednost odreena time koliko ljubavi Bog ima prema nama, onda ovaj tekst govori da smo neprocenjivi, jer otkriva da su Njegovi planovi i misli koje ima za nas vei nego to se moe opisati brojevima. Kakav je oseaj biti neprocenjiv? Taj oseaj biti samo onoliko dobar kolika je i vaa vera da nas Bog voli tako mnogo, zanemarujui da li smo dobri ili loi. Ovo je divna vest i jako sam zahvalan za nju. Kada god budete u iskuenju da sumnjate u svoju vrednost, samo pogledajte vrapce i verujte!

4. Porodino carstvo
Dan je topao i vlaan. Duh sveanosti proima sobu. Prijatan miris se iri iz kuhinje, obeavajui lepu zakusku. Smeh odzvanja dok se prepriavaju dogodovtine iz prolosti. Razmenjuje se pokloni u atmosferi meavine uzbuenja i iznenaenja, pomeanih sa ljubavlju. Deca su u dvoritu, igraju se crevom za vodu, hladei se i prskajui vodu posvuda. Ovo je praznina atmosfera na kraju godine u Australiji. Vreme za porodicu, da se reafirmiete gde pripadate, da se ponovno poveete sa voljenima i da delite poklone, dragoceno i vano vreme koje provodite zajedno. Nita nije bitnije od bliske porodice da nas uva od razjapljene eljusti depresije i oseaja bezvrednosti. Porodica moe biti mesto gde ste prihvaeni takvima kakvi jeste, gde moete biti ono to jeste, gde vam mogu biti oprotene greke i gde moete jednostavno uivati u zajednikom ivotu. Isus nam prikazuje vitalnu sliku carstva Bojeg kada nas ui kako da se molimo. Isus je rekao, Ovako dakle molite se vi: Oe na koji si na nebesima;... Isus nije rekao Dragi Boe ili Vae Sveto Visoanstvo ili Dragi Care, ve radije, Dragi Oe.

CARSTVO BOJE JE PORODICA

TOvo se ini oiglednim mnogima, ali znaaj porodinog carstva je dalekosean. Posvetiemo panju tome u narednim poglavljima. Otac se po po prvi put javlja ljudskom rodu u Mateju 3:17. Od poetka vremena pa sve do krtenja Isusa, Bog nam se obraao kroz svog Sina. 16

4. Porodino carstvo

17

Isus je bio Jehova koji je razdvojio crveno more, on je bio Jehova koji se javio na gori Sinaju i on je bio Jehova koji je uveo Isusa Navina u obeanu zemlju. 1 Korinanima 10:14. U vreme krtenja Hrista, Sin Boji je postao Emanuilo Bog sa nama kao jedan od nas. Sada nam se Otac obraa po prvi put i Njegove rei su veoma znaajne (kao to uvek i jesu) jer ovde Bog iznosi sr prirode svog carstva. Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji. Postojali su mnogi naini na koji je Bog mogao da predstavi svog Sina, kao na primer: Ovo je Stvoritelj neba i zemlje, Njega sluajte, ili Ovo je va Car, Njemu se pokoravajte. Ali Bog je radije predstavio Njegov identitet kao porodini, nego kao Vladara ili Cara. Ako analiziramo ovu izjavu, primeujemo sledee: 1. 1. Ovo je Sin moj = Identitet 2. Ljubazni, koji je po mojoj volji = Vrednost IU Bojem carstvu, na znaaj i vrednost, odreeni su naim odnosom sa Njim. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa Sotoninim carstvom gde su va znaaj i vrednost odreeni vaim uspehom i dostignuima i kako vi i vaa okolina sudite o tome. U Bojem carstvu, on je na Otac, a mi Njegova deca i to je na identitet. Znaju vas po tome kome pripadate, a ne ta radite. injenica da Bog voli svoju decu i izliva na njih blagoslove konstantno, i eli da bude blizak sa njima, daje im veliki oseaj vrednosti. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca. U Bojem carstvu vaa vrednost i identitet su postojani kao i Njegova nepromenljiva priroda. Nezavisno od uspeha i poraza, va odnos sa Njim je konstantan a vrednost sigurna. U Sotoninom carstvu vaa vrednost je bezbedna koliko i berza nakon 11. septembra 2001 ekstremno promenljiva, potpuno nesigurna i osuena na propast. Moete li garantovati da ete uvek biti uspeni? Moete li biti sigurni da e ljudi oko vas, od kojih traite ohrabrenje i podrku, uvek aplaudirati vaim naporima? Ko ima ui neka uje; mudar ovek je sazidao kuu na vrstoj steni a ne na pesku. Kako bi nam omoguio da sauvamo sopstveni identitet, i kako bi spreio da nam ivot bude pun oaja, obeshrabrenja, bezvrednosti i smrti, Bog je postavio u srcu svog carstva zakon koji uva nae odnose. On odreuje dve vrste naih odnosa: odnos izmeu nas i naeg nebeskog Oca, i odnos izmeu nas, brae i sestara u carstvu Bojem. Zato je Isus rekao: Ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojim, i svom duom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najvea zapovest.

18

Borba za identitet A druga je kao i ova: ljubi blinjega svojega kao samoga sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci. Matej 22:3740

Ove dve velike zapovesti su stvorene da uvaju na identitet i vrednost kao Boje dece. Ove dve zapovesti su, naravno, skraenih deset zapovesti. Da li ste ikada razmiljali koliko su deset Bojih zapovesti vitalne u spreavanju gubitka oseaja vrednosti. U carstvu Bojem, deset zapovesti su postavljene u kontekst meusobnih odnosa. Ako preseete te veze, unitavate sopstveni identitet, i smrt vas vue u svoj zagrljaj. Nita nije sporno u Bojoj izjavi da je plata za greh smrt. Greh, kojeg Biblija tumai kao prestup zakona (1. Jovanova 3:4), unitava na identitet i vrednost. Kada izgubimo identitet i oseaj vrednosti, dua udi za smru. Ovo je razlog zato su depresija i samoubistvo najvei problem u modernom drutvu, a odgovor je jednostavan greh. Da li moete da shvatite zato Bog toliko mrzi greh? Greh je pljaka naeg identiteta i vrednosti kao Boje dece, i Bog je stoga reen da uniti greh. Da rezimiramo na brzinu neke injenice :Just to quickly summarize where we have been: 1. Boje carstvo je porodica. 2. Bog je na Otac, a mi smo Njegova deca. 3. Naa vrednost i identitet su bazirani na naem odnosu sa Njim. 4. Carstvo Boje je carstvo veze bazirano na naem odnosu sa Bogom i odnosima koje imamo jedni sa drugima. 5. Ove odnose uvaju deset zapovesti. 6. Prekraj deset zapovesti unitava na identitet i vrednost.

5. Porodina kriza
Mogao sam zakljuiti po njegovom izrazu lica da je doiveo traumu. Podonjaci ispod oiju osujetili su sve njegove napore da izgleda kao da je sve u redu. Rekao sam: Izgleda izmueno! Moja ena i ja smo se rastali, rekao je bolnim glasom. Jednostavno, nisam to predvideo, rekao je sa velikim aljenjem. Razgovarali smo o izazovima koji ga sada oekuju kada je rekao: Ne mogu da podnesem da ne viam decu to me naprosto ubija. Video sam da se trudi svim silama da se dri vrst, i zaista sam oseao njegovu bol. Iskreno sam poeleo da mu pomognem. Njegov poslednji komentar bio je Neznam vie ta je gore, a ta dole, ni kuda sam krenuo. Samo oni koji su proiveli torturu rastavljanja i razvoda mogu da razumeju oseanja koja su bile u tim reima. ok, bes i tuga koju ostavljeni osea, esto su uporeeni sa iskustvom kad jedan od partnera umre.19 Razorna stvarnost razvoda znai mnogo vie od puke podele imovine, ona znai kompletno redefinisanje identiteta.20 Najvee rtve su naravno deca. Raspon destruktivnih oseanja koja prolaze kroz srce deteta, ne samo u trenutku razvoda ve kroz ceo ivot, ne moe se u potpunosti izraunati. Dim Konvej je anketirao stotine odraslih koji su bili deca razvedenih roditelja i opseg emocija koje su oseali su opisali na sledei nain:
9 Nelly Zola and Renata Singer, True Stories from the Land of Divorce, (Pan Macmillian, Sydney, 1995) p 2. 0 Isto.

19

20

Borba za identitet Nesreno 72% Bespomono 65% Usamljeno 61% Uplaeno 52% Besno 50% Naputeno 48% Odbaeno 40% Bezvredno 30%

Problemi koji su se pojavili zbog pretrpljenog razvoda kod ovih ljudi su: Stalno traenje podrke 58%

Blokiranje odreenih delova prolosti 54% Previe strogo sude o sebi Preozbiljno se shvataju Preterane reakcije na situacije nad kojim nemaju kontrolu Problemi u vezama 53% 47% 42% 40%21

Da li je udno to Bog kae, Jer Gospod Bog veli da mrzi na rastavu! Malahija 2:16. Nebitno kako se dogodi, ko koga ostavi, gubitak porodice je unitavajui za sve. Nema pobednika kada se prekinu porodine veze. A upravo se ovo dogodilo na nebu. Boja porodica je bila rastrgnuta krizom, kada se jedan od njegovih ljubljenih sinova okrenuo protiv njega. Biblija kae u Otkrivenju 12:7, I posta rat na nebu. Kada itamo ove stihove, moemo pogreno protumaiti da je dolo do rata dva cara i njihovih carstava, ali ovaj rat je bio cepanje Boje porodice. Moete li zamisliti trenutak kada je Bog prvo stvorio Lucifera i neno ga drao u naruju? Bog je dao i srce i duu ovom nenom anelu. Dao mu je samo ljubav i privilegije da slui na najviim nivoima svoje porodine uprave. Ali sada je Njegovo dete kuljalo reima mrnje i pobune. Koristei se laima i prevarama, otrovao je umove mnoge Boje dece. Moete li zamisliti tugu? Lucifer, stvoren savren, sada je bio pun mrnje i elje za
Conway, p 31.

5. Porodina kriza

21

ubistvom. Ustremio se da ubije venog Sina Bojeg, jer Isus otkriva da je Sotona ubica od samog poetka.22 Istinitost ovoga se prikazala na krstu na Golgoti, gde se Sotona nadao da e se reiti Isusa. Ko moe da pojmi gubitak koji je Bog oseao zbog svog sina Lucifera? Imamo sliku kako je to izgledalo, ako se setimo prie o Davidu i njegovom sinu Avesalomu. Sine moj Avesalome, sine moj, sine moj Avesalome! Kamo da sam ja umro umesto tebe! Avesalome sine moj, sine moj!23 Avesalom, zgodan i naoit momak, eleo je da ubije svog oca i uzme mu carstvo. Ali, Davidova vojska je opkolila Avesalomovu vojsku i Avesalom je poginuo u bitci. Umesto sree zbog pobede u bitci, David je tugovao zbog gubitka svog pobunjenog sina. Nema pobednika kad se porodica rastavi. Veoma je vano zapamtiti da u carstvu Bojem naa vrednosti i identitet lee skriveni u naem odnosu sa Bogom Tvorcem, naim nebeskim Ocem. Kada je Lucifer napustio svoju nebesku porodicu i raskinuo sveze sa Bogom, izvrio je mentalno i emotivno samoubistvo i otvorio vrata neoekivano mranim emocijama. Da ste pre njegove pobune upitali Lucifera ko je on, on bi sa pouzdanjem i mirom rekao, Ja sam sin Boji i on me voli. Da ste mu postavili isto pitanje kada je odbacio Boga, ta bi on mogao rei? Vie nije imao identitet, unitio ga je. Kakav god identitet pokuao da stvori za sebe nakon toga, NIKADA, NIKADA, ne moe da popuni prazninu i oseaj gubitka zbog razaranja bliske veze sa svojim nebeskim Ocem. Mnogo puta je pokuao da povrati izgubljeno, ali njegov ponos mu nije dozvolio. Pritom nije ni mislio da mu moe biti oproteno posle njegove drske nezahvalnosti i otvorene pobune. Lucifer, sada Sotona, je ostao sam. Nema nikoga da ga utei, nikog da ga voli i nema mesto koje bi mogao nazvati domom. Sada je Sotona obuzet oseanjima bezvrednosti, nesigurnosti, straha, praznine, zavisti, ponosa, samoopravdanja, arogancije, besa, gneva i eljom da vlada drugima. Sotona vie nije znao ta je gore, a ta dole. Morao je da redefinie sopstveni identitet i da nekako ugui prazninu, bezvrednost, nitavilo koje je oseao u sebi. Kao i svako dete koje se osea bezvredno, Sotona nosi obeleje nesigurnosti, straha, ludila i oajne potrebe za priznanjem od koga god ga moe dobiti. On udi za panjom i da bi zadovoljio svoju prazninu, njegova perverzna priroda tei da bude oboavana i voljena. Uinie sve da da ublai bol, usamljenost i bezvrednost.
Jovanova poslanica 8:44 2. Knjiga Samuilova 18:33

22

Borba za identitet

S obzirom je Sotona odbacio lini odnos sa Bogom kao osnovu vrednosti, on ne moe da stvori carstvo zasnovano na linom odnosu. Ostala mu je samo jedna opcija. Radije budi poznat po tome ta radi nego po tome kome pripada. Ovo carstvo nikada ne bi moglo da funkcionie kada bi svi priznali da ivot, mudrost i ljubav dolaze od Boga. Kako bi prikazao Boga tek kao silu sa kojom ne moemo imati lini odnos, Sotona je izmislio princip unutranje moi, sile koju moete koristiti i zloupotrebiti bilo kada. Sotonino carstvo je carstvo moi, dokazivanja i udovoljavanju u zadovoljstvima. Glavne odrednice su mu da ne odgovarate nikome i da brinete samo o onima koji vam mogu biti korisni. Ovo carstvo je po svojoj prirodi osueno na propast, jer ivotodavna sila ne pripada nikome ko nema iskonski ivot u sebi, i jednog dana e se povui od onih koji tvrdoglavo odbijaju da priznaju svoj identitet kao Boja deca. To je osueno na propast, jer nita ne moe da ublai bol i gubitak koji dolaze zbog gubitka identiteta. Ovde se ogleda istina iz Biblijskog teksta koji kae, nema mira bezbonicima (Isaija 48:22). Ako se vratimo u ovom kontekstu u Rajski vrt vidimo da spolja Sotona izgleda lukav i pametan i da pokuava da osujeti svoje izbacivanje iz raja. Ali iznutra lei srce puno praznine i nesigurnosti koje se bori da oformi novi identitet i da pobegne od provalije beznaa koja se neprestano iri.

6. Pakao na zemlji
Ovo mora da je jedno ivotnih iskustava koje najvie cepa srce. Moda su trebale godine, ali tokom vremena sigurno ste sa nekom osobom izgradili vrsto prijateljstvo. To je prijateljstvo sa nekim ije vam drutvo zaista prija. Odjednom primeujete da se va prijatelj pomalo udno ponaa. Pokuavate da ignoriete i govorite sebi da vam se samo uinilo i da to nije nita. Ali dokazi se gomilaju kako vreme prolazi i na kraju oseate se primoranim da pitate svog prijatelja o emu se radi. Posle niza pokuaja da probijete zid utanja koji je podigao oko sebe, saznajete da je neko uticao na vaeg prijatelja protiv vas, zbog ega je naveden da pogreno protumai vae namere i to vas ostavlja zapanjenim. Razum e sigurno prevladati i brzo ete reiti ovaj nesporazum, ali nije tako. Kada pokuate da date razumno objanjenje, besramno ste optueni da pokuavate da se izvuete. U ovom momentu neke od sledeih emocija mogle bi preovladati vama: povreenost, bol, bes ili ak oseaj poraenosti da je va prijatelj mogao tako lako da poveruje nekom drugom, a da se nije prvo obratio vama, a kamo li da vas odbrani. Vaa temperamentna reakcija ili tiina (koja god od ove dve) signalizira vaem prijatelju da je sve to je reeno protiv vas istina. Ovo je kao dodavanje soli na ranu! itajui ove redove uz bolne uspomene koje izviru potvrujete istinitost ovog scenarija koji se ponavlja od postanja sveta. Dok ih piem i ja se podseam slinog dogaaja koji sam doiveo i pitam se jo jednom ZATO? Siguran sam da svako od nas nosi ovakve oiljke i oni nam na neki nain mogu pomoi da shvatimo kako se Bog oseao kada su Adam i Eva 23

24

Borba za identitet

uzbrali plod sa drveta poznanja dobra i zla. Ovo je jedna od najveih misterija ivota, da stranac moe rastaviti najbolje prijatelje. esto sam zamiljao Boga kako gleda svoju erku Evu koja se nala u sred vrta ulazei u dijalog sa strancem. Posle svog vremena kojeg je On proveo sa Evom, pokazujui joj nebrojene znake svoje ljubavi, da li e se drati sigurnosti i ljubavi svog nebeskog Oca ili e prigrliti rei Sotone kroz zmiju? Zato Bog nije intervenisao i poslao anela da sprei rasturanje njihove veze? Verujem da postoji mnogo pitanja u ovom momentu. Iako nemamo vremena ni prostora da ih sve obradimo, zaista neka pitanja ne moemo obraditi dok ga ne vidimo licem u lice. Centralni odgovor je ljubav. Ljubav daje privilegiju da donesete izbor ak i ako taj izbor moe povrediti davaoca izbora. Ako bi Bog reagovao svaki put kada bi neko od Njegove dece krenuo stranputicom, onda u stvari ona ne bi imala pravo izbora. Postoji vreme za instrukcije i ispravke, ali isto tako postoji i vreme tiine kada davalac izbora potvruje sve svoje izjave ljubavi koje je izgovorio, jer ljubav bez izbora uopte nije ljubav. Ovo je stvarnost sa kojom se bore svi roditelji kada vaspitavaju svoju decu. Ako posle svih naih instrukcija i usmeravanja, naa deca odlue protiv nas, da li emo im zabranjivati da bismo se spasili bola odbacivanja; ili emo tugovati u tiini, dozvoljavajui im izbor da nas odbace? To je teak izbor za svakog roditelja. Bog, obuen u ljubav, tiho gleda kako Njegova dragocena erka Eva, postaje instrument u unitenju Njegovog dragocenog sina Adama. Do sada je bol u Bojem srcu morao dostii kolosalne razmere. Da li e bol u Bojem srcu zbog gubitka svoje erke izazvati da reaguje i umea se da bi spasao Adama? NE! Boanska ljubav stiska zube i i eka u tiini, neosporno dokazujui da je on zaista Bog slobode i slobodnog izbora. On dozvoljava Adamu da sam izabere. Kada priamo o iskuenjima nemojte misliti da Bog ravnoduno sedi u sigurnosti nebesa i gleda da li Adam i Eva imaju kvalitete da postanu lanovi nebeskog kluba. NIKADA! Bog je jednako kuan kao Adam i Eva. Bog zna da e, ako Adam i Eva padnu, morati da istrpi kolateralnu tetu, to znai da e morati da se pozove na zalog koji je dat pre stvaranja sveta,24 a to je da rtvuje svog jedinog Sina Isusa Hrista, kako bi nas ponovo pridobio. Svega ovoga Bog je bio svestan dok je gledao Adama i Evu u tiini. Kakva ljubav je sadrana u ovoj tiini? Ova demonstracija ljubavi e unititi iskvarenu tvrdnju da je Bog bio motivisan interesom kada se brinuo o naim praroditeljima. Objasnili smo u prvom poglavlju kakvu filozofiju su prigrlili Adam i Eva kada su jeli sa tog drveta, a u prethodnom poglavlju smo objasnili
4 1. Petrova 1:20; Otkrivenje 13:8

6. Pakao na zemlji

25

traginu miksturu emocija koja je Sotonu naterala da osmisli koncept da je ivot bez Boga mogu i da oformimo sopstveni identitet onim to postiemo. Dok je eludac Adama i Eve ve vario plod koje su pojeli, oblak bezvrednosti i krivice se stvarao u njihovom umu i gasio taj lep, srean i radostan oseaj odnosa oveka sa Bogom. Kletva ivota na baterije je poela sa svojim podmuklim radom i u kratkom periodu Adam i Eva su bili zahvaeni krivicom i strahom. Oni su, zajedno sa Sotonom i njegovim anelima, izvrili mentalno i emotivno samoubistvo. Izgubili su svoj identitet i vrednost, i nisu mogli uiniti nita da ih povrate. Nisu mogli da se vrate pod milost Boju. Raskinuli su veze sa Njim i samo Bog moe da ih oporavi. Ova injenica je oigledna ak i kada se osvrnemo na sopstvena iskustva. Ako neko raskine odnos sa nama, samo nevina strana moe da ga popravi, zato to se ona druga, kriva strana, odrekla svog autoriteta u vezi. Vano je da se sada podsetimo onoga to smo govorili u drugom poglavlju. Bog je izvor ivota, mudrosti i radosti. Adam i Eva su sada sebe udaljili od ovog izvora verujui u la da sve ovo imaju u sebi. Njihova mo rezonovanja ne moe vie biti nesebino i objektivno koriena. Njihov um je u potpunoj harmoniji sa Sotoninim. Nemaju mo da prozru Sotonine lai. Sotona poinje da im puni glave lanim teorijama o Bojem karakteru. U isto vreme, Sotona im govori da su loi. Govori im da zasluuju da umru i da su bezvredne linosti. Sotona je namerio da uniti na oseaj identiteta i to ini tako to nam govori lai o Bogu i lai o nama samima. Dok god verujemo u te lai o Bogu i o nama samima, ne moemo se pomiriti sa Bogom. Stranac je razdvojio najbolje prijatelje. Kada Bog dolazi da ih poseti, glas koji su nekada drali najslaim u svemiru, sad ih tera u beanje i sakrivanje zbog straha i oaja. Sotonino nedelo se ostvarilo. Zamislite da dolazite sa posla, radosno isekujui ritual koji ste razvili sa svojim detetom. Svako popodne vae dete istrava na vrata viui tata, tata, i onda vam se baca u nean zagrljaj. Dok se pribliavate kui, shvatate da vae dete nije izalo da vas pozdravi. Zaueni ulazite u kuu i ujete prestravljeni vrisak i male brze korake kako se udaljavaju ka bati da bi se sakrili od vas. Neto je naruilo va odnos. Gde je bila ljubav, sada je strah. Nijedan otac ne voli da njegovo dete bei od njega ak i na zvuk njegovog glasa. To boli. Tragedija je da greh moe da uini da se bojimo nekoga ko ima najvie ljubavi, blagodati, strpljenja, ljubavi prema slobodi u svemiru. Bog je suoen sa ozbiljnom dilemom. Kako da im se priblii sada kada sluaju tui glas? Svaka re koju Bog izusti tumai se u zlom kontekstu.

26

Borba za identitet

Adam i Eva znaju da su krivi, ali nemaju sigurnosti ni vrednosti da prihvate da su pogreili, kada su jednom prihvatili pogrene ideje o Bogu, izvoru ivota i mudrosti. Voeni duhom krivice i nesigurnosti postali su prkosni. Izubili su mo da rezonuju poteno. Divim se Bogu koji je prikazao ljubav u strpljenju. Bog poziva Adama reima Gde si, ne zato to ne zna, ve da dozvoli Adamu da se suoi sa problemom. Gde se nalazi tvoj um Adame? ta se dogodilo sa tvojim identitetom? Fizike manifestacije uvek reprezentuju duhovne, i Adamovo i Evino skrivanje oito otkriva da se skrivanje odigrava u njihovim umovima. Obukli su sebe u obmanu i prevaru da bi izbegli suoavanje sa istinom koja izgleda zastraujue. Bog pokuava da im pomogne da prepoznaju problem, kako bi im mogao dati blagosloveno reenje. Adam odgovara Bogu da se boji zato to je go. Ovo priznanje je interesantno iz konteksta 1. Mojsijeve 2:25. A behu oboje goli, Adam i ena mu, i ne bee ih sramota. Adam je bio go pre nego to je jeo plod i nije ga bilo sramota. Hebrejska re (buwsh) znai zbunjen, zateen i razoaran. Bio je zbunjen pitanjem ko je on, i oseao je krivicu zbog onoga to je uinio. Bog sada otkriva izvor Adamovog bola. Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo sa drveta to sam ti zabranio da ne jede s njega? Bog ne pita Adama, Kako zna da si go? On pita Adama, Ko ti je rekao da si go? On pokuava da ukae Adamu na podstrekivaa lai kojima je obmanut. Drugim reima, Zbog koga bei od mene? Ko se ispreio izmeu nas? Adam je suoen sa pitanjem direktno, Da nisi jeo sa drveta to sam ti zabranio da ne jede s njega? Ovo je prosto pitanje koje trai prost da ili ne odgovor. Sada kada Adamov um doivljava Boga kao sebinog i osvetoljubivog, a njega samog kao glupog i bezvrednog, on sabira dva i dva u svom mozgu i dobija ezdeset i etiri. Adam zna da ako kae da, morae da ponese odgovornost, a ako kae ne morae da podnese dvaputa, jednom zato to je jeo sa drveta, a drugi put za laganje. Znajui da nema gde, Adam se priprema za borbu i napada (kao i svaka nesigurna osoba) pokuavajui da zada nekoliko udaraca Bogu. Kao to izreka kae, ako propada, ne propadaj bez borbe. ENA koju si udruio sa mnom, ONA mi dade s drveta, te jedoh. Ovo je tipian odgovor. Uhvaen je na delu i napada Evu dva puta i Boga jedanput. Moete li zamisliti Evin ok ovim ovekom, koji se kratko pre toga zakleo da e sa njome biti i u dobru i u zlu, ali na prvoj prepreci on pada, i to na lice. Greh ne moe da proizvede herojsku figuru koja se

6. Pakao na zemlji

27

nesebino daje da pomogne i podri druge. On uvek rezultira scenariom gde sebinost dominira. Ne elimo da propustimo proces koje se ovde odvija. Adam reaguje gonjen krivicom i nesigurnou, kombinovanom sa pogrenom koncepcijom Bojeg karaktera i velikom dozom ponosa. Sada, kada vie ne vidi sebe kao Boje dete, on mora da prigrli filozofiju, Ako ne stanem sebi u odbranu, niko nee! On misli ovo jer vie nema Oca. Ovo je trenutak u kojem greh lomi srce: Kako Bog da pokae Adamu da ima iskrivljenu sliku o Bogu i da nije bezvredan i glup? Kako Adam moe da proveri istinitost ove situacije, kada je izgubio mo da rezonuje objektivno? Bog je jedini izvor mudrosti, a Adam je otiao od tog izvora. ak i kada Adam rezonuje, kako da se oslobodi oseaja krivice i ponosa kada estoko odbacuje sve to podsea na istinu? Adam ne moe da podnese da mu Bog govori da nije u pravu, ak i kada je to uinjeno iz ljubavi i zbog njegovog sopstvenog dobra, jer nesigurnost upravlja njegovim razumom. Moje molitve su usmerene ka tome da shvatimo da su Adam i Eva bili beznadeno izgubljeni kada su se odvojili od Boga. Poptuno su pod upravom duha Sotoninog. U njihovim srcima posejano je seme koje e povesti njihovu decu da se sa otpalim anelima udrue u oajniku druinu koja se ustremila da ubije Sina Bojeg u Jerusalimu. Iako se nije potpuno manifestovalo, njihova srca nisu elela da imaju nikakvog posla sa Bogom, i ni ne primetivi, zamrzeli su ga. Sada ete moda pomisliti da sam preterao. Lako je shvatiti da su imali problem, ali rei da su potpuno mrzeli Boga je previe. Moram naglasiti da je bitno zapamtiti da sva dobrota, ljubav i mudrost dolaze od Boga. Te osobine ne nastaju u srcima ljudi. Ako ne zapamtimo ovu bitnu poentu, ne moemo istinski shvatiti ovaj dogaaj niti istinski razumeti sebe. Biblija je veoma jasna po ovom pitanju. Obratite panju na sledee stihove: Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojem niti moe. Rimljanima 8:7 Nijednoga nema pravedna, nijednoga nema razumna, i nijednoga koji trai Boga; svi se uklonie i zajedno nevaljali postae: nema ga koji ini dobro, nema ni jednog celog. Rimljanima 3:10.11.12 Srce je prevarno vie svega i opako; ko e ga poznati. Jeremija 17:9

28

Borba za identitet

Biblija otkriva da na um, u svom prirodnom stanju, mrzi i neprijateljski je nastrojen prema Bogu. Na um je po prirodi pobunjeniki, ne preputa se pod Njegovu upravu i nemogue je da se oslobodi iz ovog stanja. Video sam po svom, i iskustvu mnogih, intenzivan duh odbijanja. Odbojnost prema injenici da ljudska priroda mrzi Boga je direktan eho odbojnosti koju je Adam manifestovao ka Bogu kada je okrivio Evu i Boga, radije nego da prihvati injenino stanje. Adamova nesigurnost je nae naslee i ne moemo se nositi sa istinom nita manje nego on. Ako se naete uznemireni i besni zbog ovih izjava, ako se naete u stanju prezira zbog ovih izjava, ako uhvatite sebe da kategoriete autora ove knjige kao nekoga ko kvari zabavu i koji nema nita pametnije da radi ve da tvrdi da su ljudi zli, zapitajte se zato se tako oseate? Ako ste sigurni u sebe, ove izjave vas se nee doticati. Adamova nesigurnost i naa praznina su nae naslee. Ovo je sve to je mogao da nam da, nita vie. Ako moete da prihvatite da je ljudska priroda neprijateljski nastrojena prema Bogu, onda vas eka iznenaenje. U kontekstu Bojeg plana spasenja za nas postoji neizmerna sloboda u shvatanju da nismo sposobni da inimo nita dobro. Ali ne moemo da prestanemo da pokuavamo. Ne moemo prestati da se estimo i udaramo u elo kada naa zla priroda iskoi i povredi nekoga emotivno ili fiziki. Malo sam pourio, ostaviemo ovo za sledee poglavlje. Vratimo se na Adama i Evu i uoimo da je razbijanje barijere izmeu njih i Boga veliki zadatak. Njihov oporavak i oporavak njihove dece zahteva nekoliko stvari: 1. Pronalaenje naina kojim e se ljudima dati mudrost da prepoznaju svoju oajnu situaciju, zajedno sa nainom na koji e biti uticano na njih u pravom smeru bez krenja njihove slobode izbora. 2. Pronalaenje naina kojim e im se pokazati da su imali pogrenu sliku o Bojem karakteru i carstvu i da im pokaete da ih On zaista voli. 3. Pronalaenje naina kojim e se osloboditi oseaja krivice i nesigurnosti i da povratite njihov pravi identitet i vrednost kao Boje dece. 4. Pronalaenje naina na koji e oni moi da povrate smisao svog postojanja ili smisao svoje sudbine.

6. Pakao na zemlji 5. Za sve navedeno je potrebno vreme. Adam i Eva su odbacili svoje ivote, pa im je bio potreban sistem odravanja u ivotu da bi im dao vremena da izaberu i odlue. 6. Dok sve ovo ini, Bog mora odrati naela pravde. On ne moe da ignorie njihovu pobunu i da kae da je sve u redu. Mora postojati kazna za pobunu. Ova kazna je potpuno odvojena od posledica greha. To to su izbaeni iz rajskog vrta nije bila kazna za greh ve posledica njihovog izbora.

29

Ovde je bitno naglasiti poentu da oni nisu Boga iznenadili nespremnog. Otac i Sin su ve odredili ta e uiniti ako do ovoga ikada doe. Njihov plan je ve poeo da se odvija. Plan koji je toliko sveobuhvatan da je potpuno pogodan za ovu oajnu situaciju

7. Pomo sa nebesa
U ovoj prii govori se o radniku eleznice koji je bio zaduen da podie i sputa elezniki most na reci kako bi brodovi mogli da plove rekom ispod mosta. Kada bi most bio podignut, signalizirao bi mainovoi u vozu da saeka. Toga dana most je bio podignut i trebao je da ostane tako neko vreme. Radnik je odjednom primetio voz kako stie iza okuke. Signal sigurno nije stigao do mainovoe. Znao je da moe da spusti most na vreme, ali onda je video svog sina kako se penje po velikim zupanicima koji su sputali i podizali most. Znao je da e svi putnici iz voza poginuti ako ne spusti most i spase svog sina. Ako je eleo da spase putnike morao je da rtvuje svog sina. Nije imao vremena za gubljenje, morao je doneti odluku. Sa cepajuim bolom u srcu, pomakao je polugu i most je poeo da se sputa. Pao je na kolena u agoniji dok je sluao svog sina kako se mui i plae dok su ga ti ogromni zupanici mrvili. Voz sa svojim putnicima je bezbedno proao ne znajui nita o opasnosti sa kojom su se suoavali, niti o ogromnoj rtvi koja je podneta da bi se oni spasili. Uvek mi je teko da se suzdrim kada ujem ovu priu zbog njene upadljive slinosti sa odlukom koju je Bog morao da donese u radu sa ljudskim rodom i njihovom sudbinom. Da li e Bog dozvoliti da se ljudski rod surva sa mosta u tamu ili e im pruiti alternativu. Imao je malo vremena da reaguje, jer su Adam i Eva odsekli veze sa svojim izvorom ivota i uskoro e biti leevi na zemlji sa svojom sudbinom zapeaenom u grobnici smrti. 30

7. Pomo sa nebesa

31

Pre stvaranja ljudskog roda, Bog i Njegov Sin su bili u dubokom dijalogu u, kako to Biblija naziva, savetu mira.25 U to vreme iznesen je plan ta e se desiti ako ljudski rod odlui da se okrene protiv njih. Sada je bilo vreme za delo. Ko moe dati procenu Boje patnje? Da li e dozvoliti da Njegov Sin bude zamena za Adama i Evu i plati za posledice njihovog izbora? Da li e dozvoliti da Njegov Sin preuzme na sebe njihovu bezvrednost i beznae i ponese ih sa sobom u grob? Da li e dozvoliti da Njegov Sin pati zbog potpunog gubitka identiteta i odvajanja od svog posinatva zbog kojih je izustio srceparajue rei, Zato si me ostavio? Dok piem ove rei, moj sin sedi mirno preko puta mene. Okreem se da pogledam njegovo prelepo lice i oseam radost i ljubav u svom srcu za njega. Onda pokuavam da se postavim u Boju poziciju, dozvoljavajui da moj sin podnese kaznu zbog grupe ljudi koja sad mrzi i mene i sve za ta se ja zalaem. Priznajem, samo sam otresao te misli iz svoje glave. Ne elim ak ni da pomislim na takve stvari. Moja podsvest zna da su ove misli suvie bolne za mene i da bih poklekao pod njihovim teretom! Moje misli su sada ponovo sa Bogom i Njegovom dilemom i oseam se utrnulo. Oseam najdublju moguu zahvalnost, jer je dozvolio da se to desi, znajui da sam i ja bio jedan od tih putnika u vozu i mnogo godina nisam shvatao, a kamoli cenio, nebeskog eljezniara i Njegovu rtvu. Zbog ove misli zastajem i oboavam ga sa zahvalnou zbog Njegove bezgranine ljubavi i rtve. Zadivljen sam da je Sin Boji, koji je kasnije postao Isus, bio spreman da ovo uini za nas. Biblija nam govori da Bog zna sve od poetka do kraja, i da je zbog toga mogao videti ta ga eka kad doe na zemlju. Odbacivanje, batinanje, ruganje, mrnja, kletve i psovke, golotinja i tama na krstu, i nagomilana krivica i tuga stotine generacija. Sve je to On video, ali Njegov Sin i dalje govori, elim da inim tvoju volju, Boe, tvoj zakon je u mom srcu. Boji Sin nije pristao preko volje ve je eleo to da uini. Njegovo srce kao i srce Njegovog Oca, udi da povrati svoju decu u puninu radosti koja treba biti njihova sudbina. Kakav je ovo Bog? Sa kime bismo ga uporedili i kojim reima da ga slavimo? Primetili smo u prethodnoom poglavlju da su Adam i Eva imali potrebu za sistemom odravanja u ivotu i sposobnost da razlue istinu od pogreke, trebala im je pomo da vide istinu o Bogu i da otkriju i odbace lai koje im je Sotona govorio. Bio im je potreban moralni kompas da odrede pravi duhovni sever.
5 Knjiga proroka Zaharije 6:13

32

Borba za identitet

Sve ove potrebe e biti zadovoljene kroz poklon Bojeg Sina svetu. Ovo je reeno Adamu i Evi u 1. Mojsijevoj 3:15. Obraajui se direktno Sotoni, Bog govori sledee: I jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvojega i semena njezina; Ono e ti na glavu stajati, a ti e ga u petu ujedati. Ovaj stih je obeanje puno nade. Bog je rekao da e staviti neprijateljstvo izmeu Sotone i ene. Kada Bog govori o eni, On govori o svemu to e proistei od nje, odnosno ceo ljudski rod. Re neprijateljstvo oznaava mrnju ili postojanje neprijatelja.26 Bog e uiniti neto u ljudskim srcima da mrze zlo i ele dobrotu i istinu. Samo jedan razlog postoji zato je Bog mogao da uradi ovo, a to je zato to e Njegov Sin pomiriti ljudsku porodicu kroz svoj ivot i smrt dok bude na zemlji. Evo ta znai kada se kae da postoji mrnja izmeu eninog semena i Sotoninog semena. Pavle u poslanici Rimljanima se obraa ovoj mrnji kao milosti ili sili u sledeem stihu: Ali dar nije tako kao greh; jer kad kroz greh jednoga pomree mnogi, mnogo se vea blagodat izli izobilno na mnoge blagodau jednog oveka Isusa Hrista. Rimljanima 5:15 Mogunost da izaberemo ta je dobro dolazi direktno od onog neprijateljstva koje je Bog stavio u naa srca kroz poklon Njegovog Sina. Ovaj poklon takoe sadri preko potreban dar ivota.27 Pavle se osvre na ovu injenicu u istom poglavlju Rimljanima: Zato, dakle, kao to za greh jednoga doe osuenje na sve ljude, tako i pravdom ednoga doe na sve ljude opravdanje ivota. Rimljanima 5:18 Ovo je velianstvena istina koja moe doneti mir i radost bez premca. injenice navedene iznad znae da svaki dah koji udahnete (bilo da verujete u Bojeg Sina i Njegovu rtvu ili ne) dolazi direktno od Isusa Hrista. Njegov ivot ini da vae srce kuca i odrava vas ivima. Svi nevoljni procesi koje se deavaju u naem telu su u stvari voljne akcije od strane Boga. On predstavlja srce istine koja kae:
6 Vines Expository Dictionary - Enmity 7 Ovde se misli na probni ivot, ne veni ivot. Bog je dao svakom oveku ivot na ovoj zemlji da izabere ili odbaci istinu o Bogu i njegovom carstvu.

7. Pomo sa nebesa Da trae Gospoda ne bi li Ga barem opipali i nali, premda nije daleko ni od jednoga nas; jer kroz Njega ivimo, i miemo se, i jesmo. Dela Apostolska 17:27.28

33

Bog nije daleko ni od jednoga od nas jer smo odravani ivotom Isusa Hrista i Njegovom smru na krstu zbog nas. Ako se oseate daleko od Boga, istina je da On nikada nije daleko od vas. Samo treba da osetite svoj puls da biste znali da vas nije ostavio. Dodajte ovome i injenicu da je Bog stavio u naa srca elju da inimo dobro i da se opiremo zlu, pa samim tim ima puno stvari za koje mu trebamo biti zahvalni. Pomislite samo koliko puta ste bili kuani da uinite neto loe i onda kada bolje razmislite, niste to uinili. Ovo je dar koji vam je Bog dao, neprijateljstvo prema zlu. Nije bitno da li verujete u Boga ili ne, ipak vam je dat ovaj dar kroz Isusa. Biblija nam govori da Bog ini da kia pada i na dobre i na zle.28 TZamislite koliko puta je Sotona uticao na neiji um zlim mislima da uini neto vama ili da ukradu neto od vas, ali ih je neprijateljstvo prema zlu u njihovim srcima, koje je od Boga, ohrabrilo da to ne uine. Naravno, jo uvek imamo slobodu izbora da odbacimo glas savesti i da poinimo zlo, ali da tog neprijateljstva prema zlu u srcu nema, niko od nas ne bi mogao da sprei zla dela koja nam se stvaraju u umu. Kako je to velianstven Bog, koji ini sve ovo za nas. Mi smo kao ljudski rod potpuno izgubljeni i porobljeni pod Sotoninim zlim namerama. Bili smo potpuno nemoni da pomognemo sebi, osueni na oaj i totalno unitenje. Ali je na neni nebeski Otac odbio da digne ruke od nas. Dao je za nas najvrednije to ima svog Sina. Isus e zauvek biti deo ljudske porodice i jedan od nas. Njegova rtva e biti centralna tema za prouavanje i razmiljanje kroz venost. Dok razmiljate o ovim stvarima, kako se oseate zbog svih dela koje je Bog uinio za vas? Njegov Duh vas sad privlai da ga prihvatite i da verujete u istine o Njemu. On eli da znate da vas veoma voli i da je dao sve da vas vrati. Ne mogu se odupreti ovakvoj ljubavi, previe je divna i mona za mene. A za vas?

8 Matej 5:45

8. Uporeenje dva carstva

Pre nego to nastavimo, mislim da bi bilo od pomoi da sumiramo dva odvojena i jasna carstva koja trenutno postoje na svetu. Boje veno carstvo, i Sotonino carstvo koje je predstavio Adamu i Evi u rajskom vrtu. Ako zastanemo na trenutak da razmislimo ta definie carstvo, onda ove tri osobine moramo uzeti u obzir: 1. VLADA Sistem po kojem se upravlja carstvom. Na primer, demokratija ili diktatura. 2. VALUTA. Sistem vrednosti po kojem graani carstva mogu razmenjivati svoja dobra. 3. DRAVLJANSTVO. Nain kojim se odreuje kako neko postaje dravljanin tog carstva. Moemo uporediti ova dva carstva na sledei nain: Boje carstvo Vlada Valuta Porodica Veze ispunjene ljubavlju Boja deca 34 Sotonino/Svetsko carstvo Najjai Sredstva Uinak i dostignua ocenjuju se od okoline i vas samih

Dravljanstvo

8. Uporeenje dva carstva

35

Boja vladavina je bazirana na porodinom sistemu. Glava vlade je Otac. Odnos izmeu voe i graana je blizak. Sa druge strane, Sotonino carstvo je zasnovano na tome ko je najjai. Oni koji su najjai vladaju. ak i u demokratiji, oni koji su najjai u reklamiranju svojih poruka i najjai u ubeivanju glasaa, doi e na vlast. Boje carstvo oslanja se na snagu svojih odnosa. Ljubav je valuta na nebesima. Svaki graanin je bezbedan u ljubavi svog Oca i nema potrebe da dokazuje svoju vrednost. Oni mogu bezazleno uivati u meusobnom drutvu i bez skrivenih namera. Upoznavanje Boga je najvea radost29 i zato to je Boje znanje, mudrost i karakter bezgranino, ovo radosno delo nikada nee imati kraja. Uvek emo imati da nauimo neto novo o Njemu. Njegovi graani ue o njemu direktno ili kroz Njegova dela stvaranja. Zato meusobna panja, kao i prouanje univerzuma, predstavljaju radost toga carstva. Poto je jasno da sve dolazi od Njega, sva stvorena bia oboavaju Boga sa radosnom zahvalnou.30 Protivno tome, Sotonino carstvo trguje sredstvima. Po njemu, vrednost dobijamo iz onoga to postiemo, prema tome, uspenost je vitalna za nae vrednovanje. Ova sredstva mogu biti materijalna, mentalna ili se mogu ticati meusobnih odnosa. to veu kuu imate, to vie igraaka imate, vea vam je vrednost. to vam je vii stepen obrazovanja, bolji posao imate, vie materijalnih sredstava posedujete. Ljudi sa kojima se druite su veoma bitni, jer oni mogu biti veoma vano sredstvo u vaim delovanjima. Sotonino carstvo veruje da ljudi imaju mo u sebi, tako da posedovanjem drugih ljudi, moete biti moniji. Odnosi sa ljudima postaju nain na koji stiemo vie moi. Ovo ini da je potreba za upravljanje drugim ljudima veoma bitna. Postoje mnogi naini za upravljanje ljudima. Biti prijatan i prijateljski nastrojen je uobiajeno. Trgovci stalno koriste taj nain. Ako inite velika dela, ljudi e biti impresionirani da vas prate, a ako sve propadne, moete se koristiti silom, ucenom i zastraivanjem da vladate ljudima i osigurate njihovu vernost. Zato je velik broj meuljudskih odnosa u dananje vreme pun tuge i bola, jer se ljudi esto udruuju da steknu svoju vrednost. Druga osobina koju smo spomenuli je dravljanstvo. U Bojem carstvu dobijate dravljanstvo time to ste Boje dete. Bez obzira na okolnosti i tekoe u ivotu, ova injenica se nikada ne menja. Vae dravljanstvo je bezbedno u vaem odnosu sa Bogom. U Sotonino carstvo ste ubrojani bilo da ste aktvivni ili ne. I dostignua i lenjost e vam obezbediti dravljanstvo dok god ste fokusirani na uinak i delo. U ovom carstvu,
9 Filibljanima 3:9,10 0 Otkrivenje 14:6.7; Otkrivenje 4:19

36

Borba za identitet

budite se ujutro i razmiljate o tome ta treba da postignete danas da biste se oseali dobro u svojoj koi. Ako ljudi ometaju vae napore da postignete uspeh, postajete frustrirani i besni. Ako na kraju dana oseate da niste postigli dovoljno, oseate se prazno i postajete depresivni ili jo odluniji. ivot je ciklus koji se vrti oko ponosa i bezvrednosti. Kada ste uspeni, ponosni ste, a kad podbacite, oseate se bezvredno. ivot izmeu uspeha i neuspeha je ili nervozna odlunost ili strah da ete izgubiti svoja dostignua. Neprekidni ciklus traje dok ne umrete ili promenite carstvo.

Emotivni ciklus u Sotoninom carstvu

Ovaj ciklus je jednostavno rezultat naeg verovanja da imamo mo u sebi. Ako sami sebi pripisujemo mo, onda ne zavisimo ni od koga i ni od koga ne dobijamo vrednost. Prisiljeni smo da kultiviemo i stvorimo sopstvenu vrednost. Svaki uspeh nam podie vrednost, a svaki neuspeh nas pribliava nitavilu. Seam se konflikta u mom srcu kada sam po prvi put drao propovedi. Oseao sam se blagoslovenim kada sam ljudima dokazivao bilijske istine, ali kada sam stajao na vratima pozdravljajui ih pri izlasku, prieljkivao sam da mi kau da sam bio dobar, da vrednuju ono to sam uradio. to sam bolje propovedao, to je vie priznanja moje srce elelo. Znao sam da je loe to razmiljam na taj nain, pa bih, kada bi mi ljudi govorili da sam odrao dobru propoved, rekao, hvala Bogu, a ne meni, ali to bi esto zvualo pomalo udno, i ljudi bi mislili da im ne dozvoljavam da mi se priblie. Kada prepoznamo da sve dobre stvari dolaze od Boga i da nas On vrednuje bez obzira koliko smo uspeni ili ne, tada smo slobodni

8. Uporeenje dva carstva

37

da postignemo uspeh i neuspeh bez ikakve zabrinutosti ili oseanja bezvrednosti i bez potrebe da primamo priznanja od drugih.

Emotivni ciklus u Bojem carstvu

Vano je zapamtiti da, iako lanovi Bojeg carstva ne postiu vrednost kroz svoja postignua, oni postiu uspehe. Oni, u stvari postiu ak i vie, jer nemaju strah od bezvrednosti ako doive neuspeh. I dalje su voljeni, i dalje su Boja deca bez obzira na uspeh i neuspeh. Boje carstvo vam nudi najbolji nain da dostignete svoj puni potencijal bez unitavanja vaeg odnosa i vae vrednosti. Na kratko smo spomenuli prirodu ova dva carstva. U sledeim poglavljima, ispratiemo kako su se ova carstva razvila u ljudskoj istoriji, i borbe koje esto imamo prebivajui meu njima. Oba carsta obeavaju slobodu, oba carstva obeavaju mnogo, ali koje carstvo vas ostavlja sa dubokim oseanjem nepokolebljive znaajnosti i vrednosti?

9. Srce Vavilona
Gde smo pogreili? Ovo je bio vapaj oca koji je pokuavao da shvati realnost sa kojom se suoava. Imamo odlinu porodinu situaciju i on zna da ga volimo, nastavio je, dok je oajniki traio objanjenje zato je njegov sin upravo optuen za trgovinu narkoticima, krau i ubistvo. Ovaj srceparajui vapaj je izgovoren mnogo vie puta nego to moemo da zamislimo. Roditelji ive u agoniji i sramoti zbog svog deteta koje je palo u zamku pobune i pokvarenosti. Izvor ovog srceparajueg vapaja moemo pratiti sve do naih praroditelja i tragedije njihovog prvog sina Kaina. Roditelji znaju kakvu radost su oseali Adam i Eva kada su po prvi put drali Kaina u svojim rukama. Plod njihove ljubavi je sada bio u njihovim rukama, dok ga dre i uivaju. Dok je Eva mazila svoj dragoceni smotuljak, rekla je, Dobih oveka od Gospoda!31 Eva je pomislila da se ispunjava proroanstvo o simbolinom semenu, pomenuto u 1. Mojsijevoj 3:15, koje e doneti blagoslov svim ljudima. O, kako bi bilo dobro da je to bila istina, ali gorka ironija za Evu je ta to e Kain doneti bedu, unitenje i smrt milionima. Kain je postao voa grupe ljudi koji su sprovodili svoja spiritistika iskustva na sopstveni nain. Ova grupa ljudi ini veinu svetske populacije. To je grupa ljudi koju Biblija kasnije naziva Vavilon. U ovom poglavlju emo saznati kakav pokretaki duh stoji iza njih, i kako oni utiu na vas i mene. Tata, zato moramo da ubijemo to jadno i nevino jagnje? Klanje jagnjeta predvieno je da bi ljudi videli cenu koja je morala biti plaena za njihovo spasenje i Boju ljubav prema njima kada im je dao taj dar. To je bio ritual koji je ukazivao na nadu u budunosti, ali i na sramotu u prolosti.
Bukvalno tumaenje 1. Mojsijeve 4:1

38

9. Srce Vavilona

39

Bio je to uteni podsetnik na predivnu ljubav Boga prema nama, ali u isto vreme i bolni podsetnik na ljudsku nezahvalnost i sebinost. Uestvovanje u ovakvoj slubi uvek pokree podeljena oseanja. Gledajui u lice nevinog jagnjeta kako je ophrvano svojom tihom agonijom, sigurno e na silovit nain prikazati cenu spasenja. Jer, svi koji gledaju u lice pravog Jagnjeta Bojega, uvek e oseati nadu pomeanu sa agonijom koja dolazi sa poimanjem cene spasenja. Ako ne uspete u tome, dovee vas do toga da u oajanju odstupite od tako ivopisne strahote i da ponovo potvrdite ljudske korene time to ete poricati da se takav pad uopte desio. Ako ponemo da sumnjamo u Boju ljubav u tome to je dao svoga Sina da umre za nas, krst se preobraava iz svetlosti u tamu, od simbola nade u simbol srama. Nakon vie godina posmatranja svojih roditelja kako kolju jagnje i gledajui njihove suze i tugu zajedno sa nadom, strpljenjem i sigurnosti u dolazei spas, Kain je odluio da ne moe vie da podnese oseaj srama i potrebe za poniznou. Posmatrajui nain na koji je jagnje ukazivalo na ljudski pad, Kain je odabrao da se ne sea velike ljubavi koju je Bog prikazao u tom daru. Jagnje je Kainu samo uzburkalo nesigurnost, koje je deo naslea od oca, a njegov otac od Sotone. Kainu je jagnje govorilo da je neprihvatljiv Bogu i da On ne odobrava njegovo ponaanje. Naravno, Sotona je ohrabrivao Kaina na hrabar korak da izbaci iz bogosluenja klanje jagnjeta. Biblija nam govori da je Kain doneo dar voa Bogu.32 Takoe nam je poznato da je Kain radio kao farmer koji je proizvodio hranu kao deo svog posla. Kainov dar je bio simbol napora da zavredi Boje potovanje kroz rad svojih ruku. Pretvorio je svoje oboavanje iz ponizne vere u ponosno razmetanje; od bliske veze pune poverenja do ugovornog poravnanja. Takva religija ignorie injenicu da nemamo mo da se cenkamo sa Bogom, nemamo ivot u sebi da moemo da se raspravljamo sa Bogom u naim uslovima. Naalost, Kain je ovo zaboravio. Sotona mu je obeao slobodu kad se oslobodi sramote na koju ga je jagnje podsealo, ali izbacivanjem jagnjeta iz bogosluenja, Kainova religija je promenjena od odnosa sa Bogom zasnovanom na veri do uinka zasnovanog na ritualima koje je lino osmislio za Boga po sopstvenoj ideji. U ovoj promeni, Kain je prigrlio otrovan ivot na baterije, skoio je privezan bandi kanapom, i dok je u poetku oseao jak oseaj slobode, bilo je samo pitanje vremena kada e kanap dostii svoj limit i otrov poeti da ujeda. U petom poglavlju smo videli neke od emotivnih oiljaka koji se stvaraju rasturanjem porodinih odnosa. Ovo je rezime:
1. Mojsijeva 4:3

40

Borba za identitet Konstantno trae odobrenje Sude o sebi prestrogo Preteruju u situacijama nad kojima nemaju kontrolu npr. esto pokuavaju da uspostave vladavinu nad svima Imaju probleme u odnosima33

Kada se Kain udaljio od Bojeg plana spasenja, postao je otuen od Boga; njihov porodini odnos je doiveo potpuni slom. Otuenost je potpalila vatre njegove nesigurnosti; Boji Duh nije mogao vie da umiri njegove strahove i da mu pomogne da pobije Sotonine lai. Praznina koju je oseao je rasla, a sramota se umnoila. Kao i Sotona, Kain e se uzalud boriti da zameni taj oseaj slomljenog odnosa sa Bogom. Bez obzira koliko se trudio nije mogao otkloniti taj duboki oseaj praznine dok god se ne vrati Bogu i Njegovom carstvu i planu spasenja. Kainove turbulentne emocije e uskoro dostii vrhunac. Dogodilo se to u vreme rtve kada su Kain i njegov brat Avelj doli da se poklone Bogu. Bog je prihvatio Aveljevu rtvu spalivi je vatrom sa nebesa, ali je Kainov dar ostavio netaknutim. To je bilo dovoljno da razbesni Kaina. Greh je potpuno nelogian. Kain nije pratio uputstva i ostao je potpuno iznenaen shvativi da mu plan nije poao od ruke. Zamislite da ste u prodavnici i da kupujete potrebne sastojke za peenje vekne hleba. Pitate trgovca kako se hleb pee i on vam daje listu sastojaka da ponesete kui. Sve ide kako treba dok ne omiriete kvasac i shvatite da e hleb biti mnogo bolji bez njega. Stavljate hleb u rernu da se pee i posle nekog vremena imate pljosnati hleb. Da li bi imalo smisla da pobesnite i otrite do prodavca i kaete mu svata zato to ste ispali lo kuvar? Teko. Ali ovo je upravo to to je Kain uinio Bogu. Kain se blii taki bez povratka. Time to je prigrlio Sotonino carstvo, njegova vrednost je odreena njegovim uinkom i dostignuima, a mogunost da bude usmeravan i ispravljen se rapidno umanjuje. Kain zna da je uinio pogrenu stvar, ali ljudski um lako prevari sam sebe i umesto da se ponizno podao Bogu, on postaje besan. Bog neno pokuava da ga ispravi i ukae mu na obeani dar svog Sina, ali Kain se ne obazire na upozorenja. Njegova pobuna se razvija i carstvo tame je skoro zavrilo svoj najuspeniji eksperiment nad ljudima. Ve sada, Kainovo srce je potpuno pod dominacijom emotivnih sila koje je Sotona ispoljio na nebesima. On eli Boje priznanje, ali pod svojim uslovima. Oseaj bezvrednosti u njemu je dosegao taku eksplozije.
Conway, 31

9. Srce Vavilona

41

Uhvaen je u stranu zamku udei za odobravanjem od vie sile da bi zadovoljio svoju tenju za prihvatanjem i vrednosti, ali u isto vreme eli da ignorie da sve duguje Bogu, i da bi trebao biti ponizno zahvalan na punini Njegove ljubavi, na koju ukazuje jagnje. Jo uvek tinjajui besom zbog svog javnog sramoenja pred Aveljom, on ulazi u raspravu sa njim. Avelj mu pokazuje da njegov metod bogosluenja nije dobar i poziva ga da se vrati Bojem planu spasenja. Ovo je sve to je Kainu bilo potrebno. Neto je puklo u njemu. Njegov oseaj bezvrednosti doao je do te take gde vie nije mario ni za ta, a kada se to desi, Sotona ima potpunu slobodu da preuzme upravu. Sotona je napunio Kaina intenzivnom mrnjom prema svom bratu, porodine veze su zaboravljene, a Sotonino carstvo se potpuno manifestovalo. Celo nebo gleda kako se dogaa prvo ubistvo, prvo unitenje svete i dragocene veze. Dakle, ovo se dogaa kada su Boji zakoni prekreni! Nebesa uzdiu, a ak i Sotona i njegovi aneli morali su osetiti kratkotrajnu obamrlost dok je beivotno telo Avelja bojilo zemlju u crveno svojom krvlju. Sotona se brzo sabrao i utisnuo oseaj krivice u Kaina tako dubok, da ne moe poverovati da mu Bog ikada moe oprostiti. Ovo je Sotonino ludilo, obeava nam slobodu i radost dok pratimo njegov put pobune, ali kada prekrimo Boji zakon, on najglasnije zahteva od Boga da nas uniti. U isto vreme njegov glas nam apue da smo previe pokvareni da bi nas ikada Bog prihvatio. Njegov glas je taj koji poveava na oseaj krivice do take kada elimo da umremo. Bedni neprijatelju ljudskog roda imae svoju platu za svoju kukaviku taktiku! Sada kada je Kain prekrio sve mere, nema odbranu svoje due i Sotona ga navodi da kae, krivica je moja velika da mi se ne moe oprostiti.34 To su najtunije rei koje neko moe da izgovori. Bog je pristupio Kainu, ne da bi ga odbacio, ve da bi ga ponovo pridobio. Pitao je Kaina gde mu je brat, ne da bi ga optuio, ve da mu da mogunost da se pokaje i vrati mu se. Naalost, Kain je progovrio ove tune rei; Krivica je moja velika da mi se ne moe oprostiti. On radije veruje Sotoninim reima nego Bojim. to je posejao, to sada anje. U jedanaestom stihu, etvrtog poglavlja Bog izgovara kletvu. U kasnijem delu te kletve, Bog kae Kainu da e biti begunac i skitnica. Ove rei otkrivaju nekoga ko se tetura i drhti; oveka koji je bez nade i budunosti. Ovu kletvu nije Bog primenio mahanjem nekim nebeskim tapiem, ali je ova kletva svojstvena prilici kada je neko odbaen od strane Boje porodice i posledica je odbacivanja bliskih odnosa. Njegova dua je muena jer je stvoren za bliskost, ali je njegovo srce izabralo drugaiji put. udi za ljubavlju, ali uvek odbija one koji mu se priblie. eli prisnost,
4 1. Mojsijeva 4:13

42

Borba za identitet

ali nikad ne doputa mogunost da ljudi priu tajnim odajama njegovog srca gde njegova bezvrednost boravi. eli da ima prijatelje, ali plai se rivala sopstvene veliine. U ovome se krije istina izreke, Nema mira bezbonicima (Isaija 57:21). Biblija nam govori da je Kain odstupio od Bojeg prisustva.35 Sada je iveo bez oseanja da mu je Bog blizu. Verujui da ga je njegov greh odstranio od Boga, on je odstranio Boga od sebe. Sa veom potrebom za odobravanjem i vrednovanjem nego ikada, poeo je da zida grad. Sakupie sve ljude sline njemu i postae im voa. Zidae velike zgrade i dobie na vrednosti iz onoga to je postigao. Okruie sebe svojim dostignuima i blokirae iz svesti, koliko god je to mogue, dokaze Bojeg delovanja. Bie toliko zauzet da nee imati vremena da se zapita o stanju sopstvene due. Tako je Kain postao orue kojim je Sotona ustanovio svoje carstvo na zemlji. Kroz njega se razvila vrsta ljudi koja je pokazivala sve znake nesigurnosti i bezvrednosti. Jurili su za pozicijama i moi, razvijajui duh koji je voleo da vlada drugima, i koji je bio zavidan svojim rivalima, u beskrajnoj trci za identitetom, bez Boga koji je stvorio nebo i zemlju. Dok god je Sotona mogao da utie na ljude da trae mo u sebi, radije nego u naruju Boga, mogao je da upravlja njima. Tako je i uinio. Kroz istoriju, Sotona je drao jednu klasu ljudi pod svojim uticajem, vezujui njihove nesigurne i bezvredne due za svoju, pokuavajui da vlada svetom. Prouili smo srce Vavilona, izmueno srce koje trai identitet i vrednost kroz ono to ini, traei odobrenje za svoje podvige, i pokuavajui da manipulie okolnostima tako da ne bude ugroeno. U sledeem poglavlju pratiemo razvoj ovog srca kroz ljudsku istoriju.

5 1. Mojsijeva 4:16

Deo II Jedna Sudbina Povratak identitetu

10. Kidanje lanaca ivota na baterije

Duga tiina je vladala dok su bili u zagrljaju. Intenzitet emocija je bio jak, ali su oboje znali da je vreme dolo. Kroz eone venosti, Otac i Sin su odravali blisko zajednitvo jedan sa drugim, ali uskoro e to zajednitvo biti raskinuto. Sin Boji kree u misiju da povrati svoje ljudske sinove i keri. Otac i Sin znaju rizik i cenu koji su ukljueni, ali ljubav ih motivie da nastave. U jednom kratkom momentu, Otac i Sin gledaju u budunost i vide kako e se misija odvijati. Prezir, odbacivanje, mrnja, pljuvanje, utiranje, bi i ekseri, padaju u zaborav od tog jednog momenta kad nebo i zemlja gledaju razdvajanje Oca i Sina. Sin vidi milenijume ispunjene grehom, patnjom, pobunom i bezverednosti koja mu pada na plea i vidi sebe kako se trese kao list rastrzan oseanjima, dok se njegov Otac udaljava i preputa ga strahotama SMRTI.36 Zagrljaj se stee kako Otac moe da ga prepusti takvoj sudbini? Na jednom viem nivou, obojica se bore sa mogunou neuspeha i porazom od greha. Sin Boji e preuzeti ljudsku prirodu, ostavljajui svom neprijatelju, Sotoni, mogunost da ga nadvlada. Nije bilo garancije da e uspeti. Kako li su mogli da naine plan sa takavim rizikom? Ipak, ljubav ih nagoni. Ta duga tiina, koja se inila kao venost, konano se zavrila; obojica su reeni da nastave sa planom. Sin dolazi do ivice nebesa, upuuje poslednji pogled na lice svog Oca, punog ljubavi, i odlazi.
6 Hebrews 2:9

43

44

Borba za identitet

U estom poglavlju videli smo dugu listu punu izazova sa kojom e Bog morati da se pozabavi ako eli da spase svoje sinove i keri na zemlji. U devetom poglavlju smo videli kako se Sotonino carstvo razvija u ljudskim srcima i kako vlada nama naim oseajem bezvrednosti. Ako Isus eli da razbije tu mo, on mora da slomi taj oseaj bezvrednosti, on mora da nam vrati identitet dece Boje i da savlada lani identitet koji je nastao kao plod ivota na baterije. Duboki oseaj slutnje sigurno je ophrvao Sotonino srce dok je sluao anele kako pevaju radosnu pesmu pastirima, objavljujui da je Mesija doao. Sjajna zvezda koja je vodila mudrace do male staje nije mu ulivala mir. Moete zamisliti da je gledajui ovo plemenito novoroene, znao da ga eka velika borba. U pitanju je bila nepoznanica, dete je bilo od tela i krvi, ali duboki mir je poivao na njemu, kojeg nije mogao da poremeti. Sotona je znao da ima problem. Ovaj isti duh nemira poinuo je u Irodovom srcu i prua nam se prilika da vidimo kako je nemir uzburkao svet mranih duhova. Duboki oseaj nesigurnosti koji je vladao Irodom nainio ga je lakom metom za Sotoninu okiraj i zastrai kampanju protiv nebeskog carstva. Hteo je da eliminie Isusa pre nego to pravo nadmetanje uopte pone. Mirna sigurnost Carskog Sina nije naruena i provienje je obezbedilo nain da utekne, da bi mogao da se bori protiv vladara tame i u ljudskom telu odbaci njegove lance nesigurnosti koji su porobili osuenu ljudsku vrstu. ivot Isusa Hrista je sumiran u reima Evanelja po Jovanu 8:29. I onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi mene Otac sama; jer ja svagda inim to je njemu ugodno. Nije bilo bitno ta Sotona pokuava da uini, nije mogao da slomi taj oseaj dostojanstva i pouzdanja. Hristos se drao svog posinatva takvom istrajnou da je ak i Sotona bio zadivljen. Sotona je sigurno bio pun besa zbog nemogunosti da pokrene Isusa ka grehu. Konano, neko se odupreo Sotoni. Posle etiri hiljade godina uspeha sa svakom osobom, Sotona je udario u kameni zid jedne ljudske due koja je sigurna u svom posinatvu sa Bogom. Posinatvo je bilo kju pobede, posinatvo je bilo najsigurnije utvrenje protiv bujice bezvrednosti koja je davila ljude i zato posinatvo mora biti centralna taka rata izmeu dva rivala. Nazaret je pulsirao uzbuenjem. Vesti o Krstitelju su se brzo prenosile. Pretea Mesije je doao i dok vesti o tome stiu u skromnu drvodeljsku radionicu, Isus je znao da je prispelo vreme za borbu. Ostavio je svoje dleto i testeru, zagrlio majku i krenuo prema Jordanu. Isus je siguran u svoje posinatvo, ali bitka u pustinji e ga iskuati

10. Kidanje lanaca ivota na baterije

45

kao to nikad niko nije kuan. Kapije ljudskih jada otvorie se prema Njemu kao pucanje brane. Isus se mora suoiti sa punom silinom ljudske bezvrednosti i stajati vrst kao stena. Ako bude uspeo da izdri, to e znaiti da je neko po prvi put uspeo da pokida lance ivota na baterije. Plen ove borbe e biti naslee onih koji veruju u Njega. Borba u pustinji je temelj dela postignutog na krstu. Koja je svrha oprotenja ako ljudska dua ne moe da prekine lance svog nitavila? emu mona demonstracija ljubavi ako ni jedan ovek, ena ili dete nemaju moi da prigrle taj dar NE! Bezvrednost i nitavilo ivota na baterije moraju prvo biti prevazieni i plen pobede dat ljudima da bi svi imali mo da prihvate neuporedivi dar sa krsta. Otac zna ta e se desiti i On e ojaati ruku svom Sinu za predstojeu bitku, ne prikazom svoje moi, ne silom naoruane vojske, jer nita od ovoga nee biti dovoljno za neprijatelja koji im je suprotstavljen. Bog nudi svoje najbolje oruje mo koja dolazi iz Njegovog i Isusovog odnosa. Dok Isus izlazi iz vode, a golub se sputa, nebesa se otvaraju i Isus uje glas svog Oca: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji. Ovo je najbolje oruje koje je Bog mogao predati svom Sinu za borbu. Siguran u REIMA svog Oca, On e se boriti protiv lukavog neprijatelja i raskinuti te lance umesto nas. Znaajnost ove izjave je mnogo dublja nego to mnogi misle. injenica da Bog prihvata lana ljudskog roda daje veliku nadu svima nama. Kroz Isusa, Bog se obraa svima nama i govori nam da smo Njegova voljena deca. Pre nego to se rodi nada prihvatanjem dara sa krsta, upuuju nam se ove dragocene rei: Ti si moje ljubljeno dete koje je po mojoj volji. Nije mogue prihvatiti dar od neprijatelja, a da ne pomislite da se neka smicalica krije iza toga, ali dar od voljenog lana porodice prihvata se kao takav dar, prosto i jednostavno. Nije mogue prii krstu osim preko mosta nae vrste vere u Boju nameru da nas prihvati kao svoje sinove i keri. Svaki drugi put e dovesti do legalizma ili opravdanja grenog postupka. Te rei sa nebesa su sigurno razbesnele Sotonu. Podsetile su ga na neto to je nekada bio, a sada vie nije sin! Podsetile su ga na njegovo nitavilo i uzaludnost. Ipak, ponos ne umire lako i Sotona se sprema da srui salve iskuenja na Isusa u pustinji. Biblijsk zapis kae da Isus bi onde u pustinji etrdeset dana, i kua ga Sotona.37 Mislim da bi veina ljudi reklo da je i deset minuta kuanja previe, a kamoli etrdeset dana! Sotona je imao etiri hiljade godina
37

Marko 1:13

46

Borba za identitet

da veba i moete biti sigurni da je Isus bio na meti celokupnog oruja pakla. Ko moe pojmiti dubinu ovog konflikta? Ceo svemir je zadravao dah dok je Sotona zadavao udarac za udarcem Sinu Bojem. to se naeg ljudskog roda tie, mi smo vrsto spavali, potpuno nesvesni Isusovog herojskog dranja u nameri da nas oslobodi. Da je Isus doiveo neuspeh, svi bismo bili slomljeni pod lancima sopstvenog nitavila. Isus je bio naa jedna i jedina nada koja moe da nas izvede iz mraka. Moje srce bukti zahvalnom radou zbog odlunih, neumoljivih napora ovog Bogooveka da nas izbavi iz ove uasne situacije, kao majka ili otac koji bi uli u zapaljenu kuu da spasu svoje dete. On je bezoseajno, mentalno muen od Sotone, ali nije hteo da se preda. Ovaj ovek ini da duboko u sebi elim da poviem Ja mora da neto vredim! Niko ne bi ovo uinio, da mu zaista nije stalo do nas! Ova ljubav me privlai na takav nain da teko mogu da joj odolim. Kada je Isus bio najranjiviji, umoran, gladan, usamljen i sa svim okolnostima koje ljude teraju na kompromis, Sotona dolazi do sri debate. Ako si Sin Boji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu.38 ta je ovde drugo meta napada osim Isusovo posinatvo? Njemu nije reeno koliko vremena e provesti u pustinji a proroke knjige ne proriu da e za etrdeset dana sve biti gotovo. Isus je jo uvek bio tamo, gavrani mu nisu donosili hleb, mana nije padala sa neba, i moglo je izgledati da je pogreio u vezi glasa sa neba. Tvoj Otac ne bi voleo da bude u ovakvom stanju, uini neto po tom pitanju, aputao mu je Sotona. On je koristio apetit kao oruje u pokuaju da slomi veru Isusa u rei svog Oca. etrdeset dana ranije Bog je rekao, Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji. Ako ni Isus pretvorio kamenje u hlebove, on bi posumnjao u Boju re i ta sumnja bi bila dovoljna da zbuni Njegov identitet. Ovime Sotona poziva Isusa da uini neto da dokae svoj identitet. Pozivajui Isusa da pretvori kamenje u hlebove otvara se prolaz u Sotoninio carstvo; identitet bi bio dokazan uinkom i dostignuima. Koliko nas nije palo u ovu zamku dokazivanja nae vrednosti onim to postiemo? Voeni naelom da emo uiniti sve to je potrebno da stignemo do vrha, ignoriemo vreme za spavanje, odmor a ponajvie vreme za molitvu i prouavanje Biblije, zatim ostajemo do kasno u kancelariji i proputamo vitalno vreme za porodicu samo da dobijemo unapreenje ili poviicu. Zato se toliko upinjemo? Verujem da je u mnogo sluajeva odgovor na to, Ako si sin ili ker Boja, uini neko veliko delo da dokae.
38

Matej 4:3

10. Kidanje lanaca ivota na baterije

47

Da li vam se deava nekada da se probudite ujuturo i elite da provedete neko vreme u molitvi sa Bogom, ali vaa glava pone da se puni mislima o obavezama koje morate obaviti toga dana do te mere da jednostavno ne moete podneti, pa svodite molitvu na svega pet minuta i otpoinjete svoj dan. Da li vam se deava ovo? Zato? Ako na kraju dana niste obavili mnogo toga, da li ste i dalje sreni i zadovoljni ili se oseate razoarano i pomalo depresivni? Da li se razbesnite kada leite u bolesnikoj postelji i gubite vreme, kada biste mogli da precrtavate stavke sa svoje liste obaveza. Sve ove stvari ukazuju na injenicu da smo svi bez izuzetaka pod Sotoninim iskuenjem da dokaemo svoj identitet i vrednost kroz ono to inimo. Zbog injenice da nosimo taj faktor nesigurnosti u sebi koji smo nasledili od Adama i Eve, postajemo laka meta i imamo potrebu da nainimo sebi duhovno i mentalno odelo od smokvinog lia da bismo se pokrili. Nesigurna osoba e se uvek odazivati na izazov da dokae svoj identitet, dok se sigurna osoba nee ni zamarati takvom milju. Ovo me podsea na situaciju koja se dogodila dok sam se etao sa prijateljem koji ima rotvajlera. Proli smo pored komijine kue koji je imao mnogo manjeg psa. Mali pas je trao i lajao oko rotvajlera pokuavajui da mu privue panju. Rotvajler nije ni okrenuo glavu da pogleda malog psa. Imao sam utisak kao da mali pas pokuava da kae, Hajde, gospodine Rotvajler, pobiu se sa tobom i dokazati svome gazdi da mogu da prebijem velikog psa poput tebe. Ali, rotvajler je bio siguran u to ko je i nije se odazvao izazovu; koliko bi to podiglo njegovu vrednost? Iz ovog razloga je Isus morao da ode u pustinju i bude kuan. Ljudskoj porodici je bila potrebna osoba koja e demonstrirati svoju veru da je dete Boje, samo zato to je Bog tako rekao, radije nego da delom to i dokae. Svetu je bio potreban David da stane u borbu sa, naizgled, nepobedivim Golijatom bezvrednosti koja nas vee za nae grehe i koji ini od nas robove avola. Zaista pria o Isusu u pustinji ima mnogo slinosti sa onom o Davidu i Golijatu:

1. Sotona, kao duhovno bie, imao je mnogo prednosti nad Isusom koji je bio optereen ljudskom prirodom. 1. Samuilova 17:33 2. Isus je predstavljao kompletan ljudski rod i pobeda Hrista bi znaila slobodu za nas, kao to je Sotona predstavljao sile zla i njegova pobeda bi znaila da ostajemo robovi tame. 1. Samuilova 17:9

48

Borba za identitet 3. Isus je bio u pustinji etrdeset dana suoavajui se sa ismevanjem i iskuenjima Sotone, kao to se i Golijat ismevao Izrailjcima etrdeset dana. 1. Samuilova 17:16 4. Sotona je doao u ime sopstvene moi, ali je Isus doao u ime Gospoda da uniti njega koji se protivio vojskama ivoga Boga. 1. Samuilova 17:45 5. Oruja koje je Isus koristio izgledala su triavo po svetskim standardima verovao je u rei Boga i sa preciznou ih je iskoristio da napadne Sotonin um.

Paralela izmeu ove dve prie oduzima dah i ne mogu a da ne zamislilm sebe kao jednog od tih Izrailjskih vojnika koji stoje na obroncima brda, sluajui Golijata kako vrea mog Boga, moju veru i mene lino. Gde je tvoj Bog? Zato nee da se bori sa mnom, ako si tako jak? Slab si, beskoristan i predstavlja sramotu za svog Boga. Sluanje ovog zlostavljanja etrdeset dana moe demoralisati. Pogledajte na njegovu veliinu nam oduzima dah! Njegov oklop sija se na sunevom svetlu dok jakim glasom izgovara uvrede koje odzvanjaju po itavoj dolini. Situacija se ini mranom i svi se oseaju rezignirano zbog mogueg pada u ropstvo. Da li je danas ita drugaije? Imamo Sotonino ismevanje zbog naih nemogunosti i slabosti. Njegova iskuenja izgledaju tako snana i nadmona i esto iznova padamo u njih i postajemo rezignirani zbog tog ropstva. Ima i onih koji priaju da nae ropstvo nikada ne moe biti savladano; da e nas greh uvek pobeivati. to dalje sa tim mislima! Sin Davidov je u naem taboru i on nas je spasao od lanaca avola. Njegova iskuenja i njegova pobeda u pustinji je pobeda za ceo ljudski rod. Stoga imamo izbor; moemo i dalje da mislimo kako moramo da se suoimo sa Golijatom, ili moemo u udu da gledamo kako Isus skida glavu naim iskuenjima. Ako verujemo, tada ve imamo pobedu zbog Isusa koji e nas izbaviti, tada smo nali sr vere. Veoma sam srean to me je Sin Davidov oslobodio od sile bezvrednosti. Uklonio je moje srce pobune i ponosa. Utemeljio me je kao dete Boje. On se lino suoio sa sumnjama umesto mene i pobedio ih verom u re naeg Oca. Isus je pokidao lance ivota na baterije i uinio da budemo prihvaeni u Voljenome.

11. Otvaranje nebeskih vrata

Tanak zrak svetlosti probija se kroz tamu i objavljauje da zora svie i da zadatak treba da bude zapoet. Puls se ubrzava a disanje postaje plie dok se vre pripreme za put. Dok izlaze u zoru, Avramov um je preplavljen seanjima kako je drao Isaka po prvi put i kako ga je obuzeo veliki oseaj radosti posle dugog ekanja. Seanja na malog Isaka kako uskae u tatin krevet, priljubljujui se uz njega i slua prie o Adamu i Evi, Noju i mnogim drugima, optereuju ga kao tegovi na ramenima dok razmilja o zadatku koji je pred njim: Uzmi sada sina svojega, svojega jedinca miloga, Isaka, pa idi u zemlju Moriju i spali ga na rtvu tamo na brdu gde u ti kazati. 1. Mojsijeva 22:2 Bog je izdao naredbu i Avram sada sakuplja snagu da izvri zapovest. Nema objanjenja, nije dat razlog, samo zapovest. Godinama, dok je Avram iveo u zajednici sa Bogom, nauio je da izvrava Njegove zapovesti. Verovao je da Bog zna najbolje i da je najbezbednije ii Njegovim putevima. Ali taj put je bio teak, nezamislivo teak! Ko moe da razume borbu koja se razvijala u Avramovom umu? Najradije bi on sam prineo sebe na rtvu umesto svog sina. Ne postoji nita to ne bi uradio da spase svog sina od sudbine koja ga eka. Avram teko die dok se bori da sakrije svoj bol od Isaka. Ovo mora da je nona mora koja e se uskoro zavriti. Realnost nastupa kada Isak postavlja pitanje, Oe, imamo drva i vatre, ali gde je rtva? Ove rei pogaaju Avramovo srce kao strela. Kako e odgovoriti? Brza molitva se uzdie ka Bogu za mudrost i Avram odgovara Bog e obezbediti rtvu, sine. 49

50

Borba za identitet

Na vrhu brda, Avram bolno saoptava Isaku kakva ga sudbina eka. Isak je mlad momak koji bi lako mogao da savlada svog oca i pobegne, ali je Isak nauio da bude posluan i pokorava svoje elje mudrosti svog oca. Celo nebo gleda dok Avram priprema svog sina, svog ljubljenog sina za taj finalni momenat. Ljudski rezon iznosi gomilu argumenata protiv vere, ali Avram je vrst kao kedar na ciklonskim vetrovima, savija se, ali se ne predaje u nameri da izvri zapovest koja mu je data. Sve je pripremljeno i Avram gleda svog sina. Bol mu cepa srce i snaga poinje da ga izdaje, ali se dri vrsto. Izgovorivi molitvu, usredsreuje se da zarije no koji e okonati ivot njegovog voljenog sina. U tom trenutku glas se zauo Avrame! Ne dii ruku na dete, jer sada znam da se boji Boga. Dok razmiljam o ovoj prii, ne mogu a da se ne stavim u ulogu Avrama, a mog sina u ulogu Isaka. Dokuio sam napor koji je on oseao, ali slika se zamrzava. Neto u meni koi sliku u mojoj glavi. Moj um emotivno ne moe da podnese takvu scenu. Da biste dokuili strahote i rtvu koju je Isus podneo na krstu, morate sagledati dubine odnosa izmeu Oca i Sina. Sama sutina carstva je nainjena po uzoru na Njih, jezgro Njihovog pristupa ivotu je otkriveno u ljubavi koju imaju jedan za drugog. Ako ne dodate i ovu dimenziju krstu, onda ste propustilii poentu. Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni Jovan 3:16 Rasturanje dragocene veze je neto najtee to osoba moe da doivi. Strah da ete biti razdvojeni od svojih voljenih je strah koji vreba u svakoj ljudskoj dui. Ja nalazim da, kada sam razdvojen od svoje porodice, ak i na samo nedelju dana, kada me angauju kao govornika, moje srce udi da budem sa onima koje volim. Nita na svetu ne postoji to bi me navelo da se odreknem svoje veze sa porodicom, a ak i sama pomisao na to mi je muna, a ipak kada pogledamo u srce Boje, kao to nam je otkriveno u Bibliji, vidimo da su Bog, na Otac, i Njegov Sin, bili spremni da raskinu svoje odnose, samo da bi vi i ja mogli da proemo kroz kapije raja i budemo ponovo udrueni sa svojim Tvorcem. Neko bi mogao da kae, Da, ali Isus je znao da e biti vaskrsnut i da e se ponovo ujedniti sa svojim Ocem, pa to i nije tako strano. Ako

11. Otvaranje nebeskih vrata

51

ste se zanimali ovom milju, savetujem vas da pitate Isusa kako se On oseao kada je povikao sa krsta, Oe moj, Oe moj, zato si me ostavio? Kada je krivica celog sveta pala na Njega, a ljubav Njegovog Oca postala pokrivena Njegovom mrnjom prema naim gresima, Isus je gledao u tamu ne bi li video lice koje mu je bilo izvor radosti kroz celu venost, ali sve to je video bilo je razdvajanje i bes. Njegova nada je bila potroena, smrt je bila sve to ga je oekivalo. Oseao se da e zauvek biti odseen od Onoga koga voli i zato je povikao Oe moj, Oe moj, zato si me ostavio. Samo pomislite koliko je ovo strano. Ovo nas navodi na pitanje, o Bojim namerama u ruenju barijere koje su izmeu Njega i nas. Pokuajte da zamislite Boga u prii o Avramu i Isaku i vidite da nije bilo nikoga ko bi mogao da preuzme Isusovu ulogu, nikog da spasi Oca iz srceparajueg zadatka rtvovanja, nikoga da sprei boansku ruku da zarije no. U tami i zemljotresu tog sudbonosnog dana, kada se najvea ljubav koja je ikada postojala, raskinula zbog naih greha, ujem Oca kako vie, Sine moj, Sine moj, kako te se mogu odrei? Kako da te pustim? Ovde se nalazi sam pakao. I Otac i Sin su, na neki nain, iskusili pakao kada su raskinuli svoj odnos zbog nas. ta bi drugo pakao mogao biti nego potpuno suprotno od onog za ta se carstvo Boje zalae; blisku vezu punu ljubavi? ta ovo znai za nas? Znai da je Boji Sin iskusio uas razdvajanja od Boanske ljubavi umesto nas, da mi ne bismo morali. Gde ti je, smrti, alac? Gde ti je, pakle, pobeda?39 Sada nas nita ne moe odvojiti od Boje ljubavi zbog onoga to su Isus i Njegov Otac uinili za nas. Vrata raja su otvorena jer je Boji Sin iskusio pakao i zatvorio njegova vrata, da ne bismo morali da iskusimo pla i krgutanje zuba koje e zadesiti one koji odbacuju ono to je Isus uinio za njih i to je bio odseen od neprestane boanske ljubavi. Izazov koji nama sada ostaje je da u svojim umovima napustimo nae mesto gde smo bili u stanju bezvrednosti, neposluni i odluni da izgradimo identitet onim to inimo, i da se vratimo izvoru ivota, gde nas eka ljubav i gde znamo da smo Njegova voljena deca. Iako je Isus otvorio vrata raja za nas, mi moramo prei put od carstva ivota na baterije do carstva Bojeg, od identiteta kroz dostignua, do identiteta kroz posinatvo; ili drugim reima, od spasenja delima do spasenja verom. Ostatak ove knjige bie posveen izazovima i privilegijama ovog puta.
39

1. Korinanima 15:55

Deo III Povratak u posinatvo

12. ivot napajan baterijama

U prostoriji je vladala atmosfera iekivanja. Sedeo sam u auditorijumu sa svojim kolegama studentima, eznui da ujem poznato ime. Radio sam naporno na toj godini studija i iako sam govorio sebi da nije bitno, u meni je rasla enja. kola je dodeljivala nagrade razliitim studentima za njihova dostignua te godine. Za vreme ovog dogaaja, interesantna igra se odvija u mom umu. Radio si naporno ove godine, sledea nagrada moe biti tvoja... ne, neko drugi e je dobiti... ali, ima anse. Kako se sudbonosni treutak pribliava i vreme je da se proita ime dobitnika, moje srce poinje da kuca bre u iekivanju, i uje se ime, ali nije moje, ve jednog od mojih prijatelja. Ovo je momenat kada postaje interesantno. Spolja, ja tapem svom prijatelju i njegovom uspehu, ali iznutra se odigrava poptuno drugaiji scenario: Zato je ba on dobio nagradu? Radio sam mnogo vie nego on, ne mogu da verujem da su je njemu dodelili. Ah, ini mi se da znam zato, on je u rodbinskim odnosima sa jednim od profesora i zato su ga odabrali. Uvek je nameteno; nikad nije ta zna, nego koga zna. Sve vreme se smejem i tapem, pokuavajui da izgledam pribrano. Oblaci se navlae i sledeih nekoliko sati oseam se depresivno i pomalo besno. To je samo jo jedan dan u ivotu napajanog baterijama. Malom detetu nije potrebno dugo vremena da shvati da, ako eli da bude vrednovano i prihvaeno, mora biti prvo meu jednakima. Dobrodoli u svet poreenja. Da li ste se ikada nali u situaciji da ste kupili jednom od svoje dece neto za roendan, a drugome niste? Obino izbija haos, a vae dete kao papagaj ponavlja rei, nije fer, kroz suze i pla, a ponekad i sa izlivima besa. Onda postoji i gledaj me takmienje u parku. Gledate 52

12. ivot napajan baterijama

53

jedno od svoje dece kako se sputa na toboganu i osmehujete se dok se sputa. Iza vas doziva glas gledaj me i okreete se da vidite svoje drugo dete na ljuljaci. Okreete svoju panju ka neem drugom i proputate jedan od gledaj me poziva jednog od vae dece i tada bivate pogoeni baranom paljbom gledaj me, dok svako gledaj me raste u jaini i intenzitetu. Onda se deava da sednete za sto da ruate i kako se pripremate da se prepustite uitku porodinog obeda, ujete tu reenicu, On je dobio vie od mene, nije fer, hou i ja vie. Ovo je sutina ivota na baterije. Kako postajemo stariji, postajemo i prefinjeniji, ali i dalje traimo poreenja i panju iz sredita ljudskog postojanja. Veina kolskih nastavnih planova razume ovu potrebu za poreenjem i traenjem panje. Kada boravite zajedno sa grupom svojih vrnjaka daleko od uticaja kune sredine, stiu se savreni uslovi za utiskivanje principa ivota na baterije. Sledeih 12 godina e biti trka u postizanju uspeha u jednoj, ili vie oblasti koje e vam obezbediti svetlu i lepu budunost. Naa zapadna kultura favorizuje one koji su inteligentniji. Uporedna inteligencija je sredstvo koje e vas odvesti daleko. Da li ste se ikada zapitali zato deca sa veom mogunou pamenja i prikazivanja znanja ee budu nagraivana nego deca koja su vie nadarena u radu sa rukama?40 Da li moete da zamislite da budete primljeni na fakultet zato to umete lepo da odravate batu ili zato to umete da popravite automobilski motor? Postoji mesto i za takve ljude, ali srea ee postavlja akademike na vrh gomile. Godinu za godinom, deca donose kui svoje ocene i razvijaju shvatanje o sebi na temelju tih ocena. Bio sam svedok mnogih situacija kada su ljudi bili daroviti u radu sa rukama, ali su se muili u akademskim disciplinama. Kao rezultat toga vidite ih esto kako se samoograniavaju komentarima kao to su, To prevazilazi mene, Nikada ne bih mogao to da uradim ili flagrantno, Suvie sam glup za to. Ali ne brinite, postoje i drugi naini za uspeh. Svaka kola ima spotrski program koja pomae deci da razviju uporedni vodi kroz atletiku. Deca e provesti hiljade sati pokuavajui da razviju atletsku sposobnost koja e im jedog dana doneti mo i slavu za kojom ude. Svi znamo da je sportsko takmienje samo igra, zar ne? Recite to fudbalskim huliganima koji haraju ulicama Evrope za vreme svetskog prvenstva. Kako vam se ini vest o oveku koji je gledao svoj omiljeni tim kako gubi finalnu utakmicu svetskog prvenstva i kao rezultat toga umire od sranog napada
40 Zapadna kultura je skoro potpuno utemeljena na grkoj kulturi koja je vie teila da bude akademska nego praktina. Nije sluajno to je zver iz trinaeste glave otkrivenja koja je opisana kao predvodnikom sveta bila prikazana kao Leopard koji je predstavljao grko carstvo.

54

Borba za identitet

pre samog kraja utakmice? I zato se nekim sportistima plaa vie miliona dolara godinje samo da bi trali po travi i udarali naduvano pare koe pokuavajui da je proture izmeu dve stative? Sport je ozbiljan biznis koji obezbeuje najlaki nain dobijanja na vrednosti dostignuem i dobijanje panje koju elite. On predstavlja jedan od najboljih sistema za napajanje baterija. Takoe predstavlja i jedan od najboljih naina ubijanja uverenja kako moemo biti vrednovani naim odnosima, a ne dostignuima. Najzanimljivija stvar u sportu jeste da, iako ostvarujete performanse na najviem nivou, ako zavrite trku na drugom mestu, niko vam nee zapamtiti ime. Emotivne traume poraza mogu biti razarajue. Seam se da sam gledao fudbalera kako lei zgren na zemlji i plae kao malo dete zato to je promaio penal zbog kog njegov tim nije osvojio trofej. Seam se da mu je trener pomogao da izae sa terena i pitao sam se ta li on misli, kolika mu je vrednost bila u tom momentu. Ali, naravno, to je samo igra. Jeste, ali je igra koja je borba na ivot i smrt za vrednou i prihvatanjem. Postoji itava lista bogova za koje se nadamo da e nas favorizovati i da e nam dati uspeh i sreu za kojima eznemo. Postoji carstvo fizike lepote. Brutalan svet u kome slava moe biti dobijena ili izgubljena zavisno od strukture jagodinih kostiju ili veliine grudi. Koliko vas poznaje neku mladu enu koja je noima plakala zbog toga to nije dobila pohvalu da dobro izgleda? Trenutno je vidljiv porast sluajeva anoreksije koji tera mlade ene da se izgladnjuju da bi dovele figuru u savrenu liniju. Postoje i carstva bogaenja, poslovnih statusa a vrednuje se i lokacija na kojoj ivite. Radio sam nekoliko godina u povlaenom svetu i veoma je interesanto obratiti panju na poredak. Moete odrediti poziciju neke osobe po nametaju u njihovoj kancelariji. ef ima posebnu prostoriju kao kancelariju sa prozorom koji gleda na ulicu. Ima stolicu od koe sa visokim naslonom i naslonima za ruke. Ima veliki drveni sto sa najnovijim modelom kompjutera. Prvi ovek ispod njega, takoe ima posebnu kancelariju. Ali njegov pogled kroz prozor nije lep kao efov, i njegova stolica nije toliko otmena, a kompjuter nije tako brz. Sledei ovek ispod ima samo odeljak u zajednikoj prostoriji sa ostalim kolegama i njegova stolica nema naslone za ruke, nema beini telefon i ak ne moe ni da vidi kroz prozor. Smeno je kada pomislite, ali to je veoma ozbiljna stvar u korporativnom svetu. Kancelarijski nametaj je bitan deo kada se uporeujete sa svojim saradnicima. Lista komparativnih mogunosti je beskonana u svetu ivota na baterije, ali esto ih moemo svrstati u nekoliko osnovnih kategorija.

12. ivot napajan baterijama 1. Nivo obrazovanja 2. Atletske sposobnosti 3. Poslovni status/Visina zarade 4. Fizika pojava 5. Vlasnitvo/Imovina 6. Nacionalnost

55

Ovo su bogovi koje svet oboava i nada se da e im oni ii na ruku. Ovi takozvani bogovi su strogi naredbodavci i obino zahtevaju potpunu potinjenost ako elite da vas favorizuju. Obino e traiti da rtvujete porodicu i prijatelje i ako budete imali sree, imaete svoj momenat slave pre nego to potonete u nitavilo. Svi postajemo sluge ovih bogova u ivotu na baterije i ovo su bogovi od kojih Bog koji je stovrio nebo i zemlju pokuava da nas spase

13. Stepenice ka nebu

Dani su postajali sve krai i hladniji; zima je dolazila. Bilo je vreme da se pripreme drva za ogrev zbog hladnih dana koji e se uskoro spustiti na malu, srenu dolinu. Domain je bio zauzet oko see drva kada je krajikom oka primetio mali par cipela. Osvrnuo se i ugledao malog deaka koji je pratio svaki njegov pokret. Moj tata moe da cepa drva mnogo bre. Je li tako? odgovorio je ovek zabavljen smelou deaka. Moe, nego ta! Moj tata moe da uradi bilo ta. On je najbolji u svemu. Onda si ti privilegovan to ima takvog tatu. Takva je bila jednostavnost mog detinjstva. To su bili dani kada mama i tata nisu mogli pogreiti i kada su bili najsjajniji ljudi koje moete zamisliti. Na neki nain bilo bi lepo da je sve ostalo tako jednostavno, ali nije moglo. Posle kraeg vremena u koli poeo sam da uporeujem sebe i ostale pokuavajui da naem svoje mesto u maloj zajednici dece sa kojom sam delio svoje iskustvo kolovanja. Nivo uporeivanja nije bio tako intenzivan za vreme osnovne kole, pa je veina uspomena iz mog ranog kolovanja lepa. To vreme je obeleilo puno igara i aktivnosti; uglavnom je bilo mnogo zabave. Ali vreme prolazi i doli su dani kada sam iskusio kiselkasto sladatki ukus ivota na baterije. Kada sam imao sedam godina moji roditelji su se preselili u drugi grad i uskoro sam se prilagoavao novoj grupi dece. Ubrzo sam stekao nekoliko prijatelja, ali sam upoznao i nekoliko nezgodnih momaka. Bio sam prilino nabijen kao dete i nekoliko mrave dece je reilo da me zadirkuje jer sam bio malo bolje popunjen od njih. Debeljko i Meina, su samo neka od imena kojih se seam. Bilo je to grozno iskustvo koje su mnogi od nas doiveli u detinjstvu. Ovo se desilo dan kasnije. Neprijatelj dua je 56

13. Stepenice ka nebu

57

koristio ove deake da uniti moj oseaj vrednosti. Jedan dan na putu do kole reio sam da mi je dosta. Mama, ne izlazim iz kola, ne idem u kolu. Naravno da ide, dete moje. Ne, ne idem! Kako smo se pribliavali koli video sam pretei dvojac koji me je gledao kao to leinari gledaju plen. Mama je otvorila vrata pokuavajui da me natera da izaem iz kola. Sledeih nekoliko minuta su bili prilino napeti. Otimao sam se i vrtao, vrsto se drei za stolicu. Tipino nestano dete, moda biste rekli, ali kada vam je identitet uniten, povui ete neke oajnike poteze u nameri da se spasete. Ne seam se tano ta se dalje dogaalo, ali se seam da je maltretiranje prestalo. Ovo je bila predslika onoga to me je ekalo u budunosti. Okrutnost koja se manifestovala kod te dece je bila rezultat razuzdanih principa Sotoninog uporednog carstva u akciji. esto smo oamueni drskom sebinou i nezahvalnou koju deca prikau. Da li prerastamo ove osobine? NE! Kao to smo primetili, niko ne naputa ovo carstvo bez pomoi Sina Davidovog. Kako postajemo stariji tako postajemo lukaviji i prefinjeniji. Kada sam stigao do sredine srednje kole bio sam ve veoma dobro programiran. Uio sam da oboavam boga obrazovanja, boga sporta i boga fizikog izgleda. eleo sam da oboavam i boga novca, ali nisam imao posao. Sve oko mene je govorilo da moram stremiti da budem najbolji; da stremim ka uspehu. Nauio sam da samo pobednici vrede neto, dok gubitnici ne vrede nita. Mnogo puta moja pobuda da budem dobar u koli, bila je motivisana vie time da postignem najbolje rezultate nego da uivam u zadovoljstvu to uim. Gledao sam filmove na televiziji koji su pojaavali ovo verovanje u meni. Glavna muka uloga bi esto morala da izvede neki veliki podvig da bi osvojila srce neke mlade dame. Ovo me je nauilo da je veza neto to postie i da je mlada dama vie nagrada nego partner. Ovo nije bilo oigledno, ve na podsvesnom nivou. To je bilo vreme snova. esto sam leao na krevetu i matao o tome kako postiem pobednik poen za Australiju u partiji kriketa, ili kako postiem pobedniki gol, ili kako rizikujem ivot da spasem mladu damu u nevolji. Ovi snovi su oformili moj sistem vrednosti. to sam vie sanjao, to sam bio odluniji da dostignem te ciljeve. Teak deo je taj to ove ciljeve ne moete postii u vakuumu. Morate pobediti druge da bi ih postigli. eleo sam svoje prijatelje, ali sam vie od njih eleo svoje snove. Mogao sam se ponaati civilizovano kada moji snovi ne bi bili ugroeni, ali kada bih osetio da neko pokuava da osujeti moje snove, izbio bi rat!

58

Borba za identitet

Naporno sam radio kako bih dostigao svoje ciljeve. Bio sam uspean u sportu i obrazovanju, dve od tri kategorije, to nije izlgedalo loe. Tada sam uao u sledeu fazu. Kada stignete do vrha, pokuavate da tamo i ostanete. Stalno se osvrete oko sebe uvajui svoju dragocenu poziciju. Tada oekujete da imate reputaciju. Jednom kada ste ustanovili svoju reputaciju, ta ako negde podbacite? To bi bilo strano, pa postajete jo odluniji. Ova bitka je trajala neko vreme dok nisam shvatio da je skoro nemogue da dostignem sve svoje ciljeve. Ovo dovodi do izliva besa! Osetio sam se izdanim. Sluio sam svoje gospodare dobro, a sada me izvrgavaju ruglu. Bio sam nauen na sistem vrednosti koji mi nije mogao dati konstantan oseaj vrednosti, pa sam bio besan. Mnogi ljudi ne prepoznaju nestalno i destruktivno ponaanje kod mladih, kao i zato se mnogi od njih odaju drogama i samoubistvu. Ja verujem da je u veem broju sluajeva to zato to ne mogu da ostvare svoje snove kroz metode kojima su naueni. Nikada nee biti veliki u oima drugih pa su podloni autodestrukciji. Seam se da sam jednog dana igrao koarku. Rezultat je bio ujednaen, i pritisak je rastao. Momak kojeg sam ja uvao, pokuao je da baci loptu na ko, ali sam ja uspeo da mu je sa lakoom otmem iz ruke. Nisam mogao da verujem da sam zauo sudijsku pitaljku i re faul! Znao sam da ga nisam ni pipnuo i odjednom bes je izbio u meni; bes zato to mi ovaj bedni sistem, koji mi je obeao sve, ne daje nita. Odjurio sam do sudije unosei mu se u lice, podigavi ton do neverovatnog nivoa. Neto je puklo u meni i nisam se suzdravao. Brzo sam izbaen sa terena i zabranjeno mi je takmienje. Verujem da mi se Bog obratio dok sam odlazio. Zapitao sam se, ta je sa tobom, ovee, potpuno si poludeo, gubi kontrolu nad sobom. To je bio prvi put da sam se suoio sa sobom i zapitao se u kom pravcu idem. Bog je mogao da vidi da traim neto bolje, da sam osetio da mora postojati bolji nain. Neprijatelj dua je takoe osetio to i pokuao je da me gurne jo dublje u pokuaje da se dokazujem, kao pua koji osea da mora da ostavi cigarete, ali kao rezultat toga poinje da pui duplo vie. Poeo sam da se povlaim u sebe dok su mi snovi isparivali, i postao sam veoma udljiv. Jedan dan moja majka je ula u moju sobu i poela da prigovara na to kako soba izgleda. Soba je, otprilike, bila neuredna kao i kod veine tinejdera. Odjednom postao sam razjaren to je ula u moj prostor i jo mi nareuje. Izustio sam nekoliko runih rei i rekao joj da me ostavi na miru.

13. Stepenice ka nebu

59

Interesantno je na koliko naina Bog moe da dopre do vas. Mnogi moji prijatelji su nazivali svoje majke matorom vreom ili nekim drugim terminom. Moj otac je nekako uspeo da me naui da potujem svoje roditelje i ja sam se zakleo da nikada neu priati o svojoj majci na nain na koji su neki moji prijatelji priali o svojoj. Kada sam izgovorio te rei o mojoj majci, kao da je poslednji deli dostojanstva istrgnut iz mene. Bio sam okiran da mogu tako neto rei i moja depresija se produbila. Stigao sam do take kada me vie nije bilo briga, a to je opasna teritorija. Imao sam jak oseaj da sam stigao do raskra. iroki put me je mamio svojim otvorenim eljustima punim pesme, vina i ena. Sa druge strane bio je uzak put o kojem govori Biblija. Da li u poi putem religije kojim su me roditelji uili ili u poleteti irokim putem kao buktea kometa. Nije bilo vie poente pretvarati se da sam hrianin. Sada mi je bilo potpuno jasno da nisam i da nikada nisam ni bio hrianin, iako sam bio odgajan u hrianskom okruenju. Izbor je bio ili Isus ili avo. Hvala Bogu, izabrao sam da pokuam i pronaem pravog Isusa iz Biblije. Odluio sam da proitam knjigu koju smo godinama imali u naoj kui. Zvala se Put Hristu. Taj naslov se inio prikladnim mojim potrebama. Poeo sam da itam oseajui oajanje i glad da ga pronaem. Morao sam pronai stepenice ka nebu, jer vie nisam mogao da podnesem Sotonino carstvo. Na samom poetku knjige, autor je objasnio da je Isus doao da razveje lai koje je ljudski rod prihvatila o Bogu; da je doao da nam pokae da nas Bog voli. Upijao sam te rei kao oprljena zemlja letnju kiu. Autor me je pozvao da razmiljam o Isusu u Getsimanskom vrtu i da ga pratim do krsta. Dok sam zamiljao ove scene, odjednom sam se osetio kao da sam zaista tamo i posmatram ga. Figura na krstu je izgledala veoma realno i imao sam jak oseaj da On tamo visi zato to me voli i zato to razume moju oajniku potrebu da pobegnem od Sotoninog carstva. Rodila se misao da mogu da mu verujem kao svom najboljem prijatelju i da e me On odvesti do nebeskog carstva. Dok sam ga gledao tamo, stekao sam ogroman oseaj zahvalnosti za Njegovu spremnost da me spase i osetio sam kako me teret krivice, napetosti, depresije i straha koje sam nosio godinama, naputa. Mir koji nikada ranije nisam iskusio, ispunio je moje srce i plakao sam od sree. Sin Davidov je prodro u moju tamu i razbio je zracima dnevnog svetla.

14. Isti bogovi, razliita imena

U sobi je bilo ivo od aktivnosti, smeha, muzike i mladalakog uzbuenja. Na poetku sobe nalazili su se zvunici iz kojih je tretao jak ritam sa gitarama. Organizovao sam urku da se provedem sa drugarima tanije, pokuao sam. Seo sam u jedan kraj sobe, gde je jedan uzbueni tinejder opisivao scenu iz jednog od najnovijih filmova. Pokuavao sam da upijem atmosferu, ali neto nije bilo u redu. Izaao sam na terasu i pridruio se grupi mladih Romea koji su prepriavali svoje poslednje podvige u osvajanu ena iz njihovih snova. Ni tu nisam mogao da se uklopim. ovee, ta nije u redu sa mnom? Muzika je poela da me nervira, pa sam pogledao preko prostorije i video scenu u spotu koja je bila veoma napadna. Misao me je pogodila kao brzi voz, ja mrzim ove stvari! U mom umu stvorilo se nekoliko moguih scenarija. Do skora ovo je bio dobar provod za mene, a sada nisam mogao da ga podnesem. Neto je preuzelo kontrolu nad mojim srcem to je uinilo status quo neodrivim. Odjednom, iz dubine mog bia pojavila se odvratna misao da je zabava zavrena i da nikada vie neu moi da se zabavljam. Istrao sam na travnjak izspred kue, zavitlao pesnicom kroz vazduh i povikao, Unitio si mi ivot! Ovo se desilo nekoliko dana posle mog puta za Damask sa Isusom. Moj ivot se preokrenuo. Nikada nisam osetio takav mir, a Biblija je poela da oivljava. Upijao sam sve te informacije i slobodu koji nisam ranije poznavao. Kada je Isus uao u moj ivot, uao je sa praskom. Odjednom, postao sam svestan da moje izraavanje nije ba prikladno, da su neki od mojih viceva veoma vulgarni i da moj ivotni stil nije kompatibilan sa 60

14. Isti bogovi, razliita imena

61

novim pravcem kojim sam se kretao. To je bio put u novo carstvo. To je kao da ste se preselili u inostranstvo i otpoeli da uite jezik i obiaje od nule. eleo sam da uim jer sam voleo Gospoda, ali sam bio kolovan u drugaijem carstvu i trebalo mi je neko vreme da se prilagodim. Tek te veeri za vreme urke sam shvatio kako je to radikalna promena. Otkad je Isus osvojio moje srce svojom ljubavlju, nisam mogao da se oduprem kada bi me zvao. Za vreme urke, kada sam radio i ono to sam mislio da je u redu, osetio sam da me poziva da se sklonim od takvog naina ivota. S obzirom da nisam znao nikako drugaije da ivim, uplaio sam se da ono to e zameniti taj ivotni stil, nee biti tako dobro. Jako je lako plaiti se nepoznatog ak i kada znate da je ispravno. Na sreu, izabrao sam da verujem Isusu i da e On mnogo bolje voditi rauna o meni i da je bolje da verujem Njemu nego svojim oseanjima. Kada sam prihvatio Isusa kao svog Spasitelja, bio sam na talasu zadovoljstva nedeljama. Osetio sam posebnu bliskost sa Njim i ona je ostala sa mnom do ovoga dana. Isus mi je otvorio kapije raja, ali sada mi mora pomoi da iskorenim seme ivota na baterije. Mora mi pomoi da iskorenim ivotnu filozofiju koja je uinak i dostignua nainila centralnom takom mog sistema vrednosti. To je put kojim svako Adamovo dete mora proi. Jedini nain na koji to moemo uspeti jeste da fiksiramo pogled na svetlo sa krsta i hrabro zakoraimo u naela novog carstva. Poeo sam da se sastajem sa prijateljima na molitvi. Prve veeri kada smo bili na kolenima zajedno, osetio sam sladak Duh Gospoda, ali tu je bio i duh mog starog ivota koji me je muio. Dok smo se molili u krugu, misao mi se rodila Ja ne mogu da se molim kao ovi ljudi, oni su toliko elokventni. Moj um se zakaio za tu misao i dok se moj red bliio, moje srce je zakucalo bre. Uskoro u biti u centru panje i svi e me sluati. Ali, saekajte malo, ovo je bilo sastajanje za molitvu Isusu, nije se radilo o meni. Evo prokletstva ivota na baterije. Iako sam predao svoje srce Isusu i eleo da ga pratim, naela mog starog ivota su bila spremna da me odvuku tamo gde sam ja bio centar svega; da glavno bude moj uinak u molitvi, a ne moj odnos sa Bogom u molitvi. Kada sam prvo poeo da prouavam Bibliju, oseao sam se neadekvatnim, jer iako sam odrastao u hrianskom okruenju, u biblijskoj terminologiji sam jo uvek u zabavitu. Voleo sam da sluam ono to sam uen, ali u mojoj podsvesti neki glas je govorio, Kako tako brzo mogu da pronau sve te biblijske stihove, ja to nikad neu moi. Preturao sam

62

Borba za identitet

po stranicama pokuavajui da pronaem poglavlje i stih i samo sam se molio da ne budem poslednji pa da svi ekaju na mene kako je to neprijatno! Godine uporeivanja sa drugima poele su da isplivavaju u mom novom hrianskom ivotu. Svetom Duhu je bilo lako da mi skrene panju na moj renik i ivotni stil, ali mi je bilo potrebno neko vreme da shvatim koliko su pipci ivota na baterije duboko ukorenjeni u meni. Kako sam nastavio moj put, razvio sam duboku ljubav prema Bibliji. Ona je bila najbolji nain da uim o svom Heroju koji je poloio svoj ivot za mene. Voleo sam da uim o Isusu i to je bio veliki blagoslov, ali moj stari ivot mi je pripremao zamku. Poeo sam da primeujem kako ljudi koji me okruuju imaju daleko manje biblijskog znanja od mene. Moje rastue znanje o Bibliji mi je dalo jo vie podstreka i uskoro sam poeo da govorim u manjim i veim grupama kad smo prouavali Bibliju. To je bio blagoslov za mene i za one oko mene, ali sam polako i sigurno poeo da se vraam na platformu vrednovanja dostignuima, radije nego vrednovanja odnosa. To se deava polako i neprimetno, ali se deava. Kasno sam uvideo da mnogi od nas imamo iste bogove, ali sa razliitim imenima. Ako obratite panju na tabelu ispod, videete koliko je lako verovati u Bibliju, ali iveti po svetskim stadardima. Ne mislim na divlji stil ivota, mislim na dobijanje vrednosti po onome to radite. U svetu Obrazovanje Atletske sposobnosti Poslovni status Vlasnitvo Fiziki izgled Nacionalnost U crkvi Biblijsko znanje Sposobnost javnog govornitva Crkvena pozicija Duhovni darovi Parada mode u crkvi Konzervativna/Liberalna teologija

ivotni put sa Isusom je za mnoge od nas esto pod podmuklom moi ivota na baterije. Danas kada pogledam po crkvi vidim da su nas bogovi od kojih smo beali u svetu pronali u crkvi. Obukli su se u svetlost, a mi smo ih prihvatili kao dobre prijatelje. Neibeno, rezultat je bes, ogorenost i svaanje u crkvi. Lako je izgledati pobono u crkvi, ali ta je sa onom osobom na drugoj strani prostorije koja nee da razgovara sa vama, jer ste je ogovarali, a ona je saznala za to. ta da mislimo, na primer, o pijanistkinji koja je otila u drugu crkvu, jer joj je reeno da je njeno sviranje ispod standarda? Ili ta je sa doktrinarnom policijom koja ide po crkvi i trai da iskljui iz

14. Isti bogovi, razliita imena

63

crkve svakog ko se ne slae sa njihovom definicijom Boga? ta sa onima koji pokuavaju da nametnu svoj stil bogosluenja svakome, a tete onima kojima se ne svia, jer e morati da ga prihvate svakako? Lista je beskonana i veliki neprijatelj dua zna da dok god igramo kako on svira, mi smo jo uvek, u sutini, podanici njegovog carstva. Najjai dokaz da smo jo uvek obogaljeni naelima njegovog carstva je visok nivo nejedinstva i manjak hrianske ljubavi u crkvi. Ako bismo cenili svoje odnose kao to Bog ceni svoje, bilo bi mnogo vie ljubavi u crkvi i vie bismo brinuli kako se odnosimo jedan prema drugome. Interesantno je da je suptilni transfer bogova iz sveta u crkvu, kako u naem linom iskustvu, prenesen u crkvu i u korporativnom smislu. Kada je u etvrtom veku car Konstatin prihvatio hrianstvo, velike promene su se dogodile u hrianskoj crkvi. Jedna od najinteresantnijih stavki je da su sve kipove paganskih bogova preneli u crkvu i data su im biblijska imena poput Mojsije, David i Petar. Isti bogovi, razliita imena! Nije bitno kako to kamuflirate to je i dalje je pagansko. ta moemo rei danas? Jedno je napadati korporativnu crkvu zbog njenog otpadnitva od apostolske istine. Druga je stvar kada vidimo te iste principe u sopstvenim ivotima. Prvo se pobrinimo o brvnu u naem oku pre nego to se posvetimo otklanjanju truna iz oka naih blinjih. Interesantno je prouavati put Isusovih najrevnosnijih pratioca njegovih uenika. esto je pitanje pozicije i moi bilo predmet debate. Obratimo panju na nekoliko stihova iz Biblije: U taj as pristupie uenici k Isusu govorei, Ko je dakle najvei u carstvu nebeskome? Matej 18:1 Postoji samo jedan odgovor zato su uenici postavili ovo pitanje a to je sopstveni interes. Uenici su verovali da je Isus Mesija, Hristos. Bili su predanii i posveeni u svojoj veri u Njega, neki su bili spremni i da umru za Njega, ali kao i kod mene kada je u molitvi moj um skrenuo od odnosa sa Bogom ka mom uinku u molitvi, tako su i uenici skrenuli sa svog odnosa sa Mesijom ka sopstvenoj poziciji u Njegovom novom nebeskom carstvu. I pred Njega dooe Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govorei: Uitelju! Hoemo da nam uini to emo te moliti. A On ree: to hoete da vam uinim? A oni mu rekoe: Daj nam da sednemo jedan s desne strane tebi a drugi s leve, u slavi tvojoj. Marko 10:3537

62

Borba za identitet

Bog pozicije i statusa je preuzeo vlast nad novim naelima carstva, koje su Jakov i Jovan uili kada su pitali Isusa da li mogu da sede sa Njegove leve i desne strane u Njegovom carstvu. Isus se nikada nije bavio njihovim konstantnim neuspesima da se oslobode naela starog carstva. Razumeo je da je potrebno vreme da shvate koliko je duboko ukorenjeno naelo Sotoninog carstva. Problem sa kojim se suoavamo i ono to se dogaa kada dozvolimo da stari principi preuzmu vlast je sledei: I uvi to desetorica, poee se srditi na Jakova i Jovana. Marko10:41 Kada dozvolimo da naela starog carstva vladaju nama, to e uvek rezultirati svaom. Ono to su Jakov i Jovan uinili je razljutilo druge uenike. Zato? Zato to su im time poruili, Mi smo bolji od vas. Oni moda nisu tako mislili, ali je krajnji rezultat taj. Isus je iskoristio priliku da proiri njihovo razumevanje razliitosti Bojeg carstva od onog u kojem su odrasli. Sada e morati da naue da razmiljaju drugaije. A Isus dozvavi ih ree im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim, ali meu vama da ne bude tako; nego koji hoe da bude vei meu vama, da vam slui. I koji hoe prvi meu vama da bude, da bude svima sluga. Jer Sin oveiji nije doao da mu slue nego da slui, i da da duu svoju u otkup za mnoge. Marko 10:4245 Neka ove rei zauvek odzvanjaju u naim uima! Ako elite da budete veliki u Bojem carstvu, nauite da uivate u slubi drugima radije nego da manipuliete njima i da vladate njima. Isus nam govori da pagani (neznaboci) vladaju nad drugima i vole da primenjuju svoj autirotet i da pokazuju ko je ef. udno, ali takav duh esto dominira crkvom kroz razliite lanove koji se trude da nametnu svoj autoritet crkvi. Iako je prolo dve hiljade godina od krsta, mnogi jo nisu izali iz zabavita. Zato je neprijatelju dua tako lako da nas odvue u na stari nain razmiljanja? Kao to smo naglasili ranije, na duboki oseaj nesigurnosti je taj koji ini da nas Sotona iskuava da se dokazujemo. Ukoliko ne zapamtimo na koji nain stiemo svoju vrednost, videemo da je skoro nemogue da se odupremo iskuenju da pretvorimo kamenje u hlebove kako bi dokazali da vredimo neto. Postoji neto to nalazim da je strano, a vezano je za naelo ivota na baterije, to se toliko uporno trudi da nas ne pusti. Isus je bio najbolji uitelj kojeg je ovaj svet video. Proveo je tri godine sa uenicima uei ih koliko god je mogao o nebeskom carstvu i ak i posle ovoga vidimo je

14. Isti bogovi, razliita imena

65

da je na samoj veeri pre raspea ovaj princip imao upravu nad njihovim ivotima. A tako i au po veeri, govorei: ova je aa novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva. Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi i Sin oveiji, dakle, ide kao to je ureeno; ali teko oveku koji ga izdaje! I oni stae traiti meu sobom koji bi, dakle, od njih bio koji e to uiniti. A posta i prepiranje meu njima koji bi se drao meu njima da je najvei. Luka 22:2024 Na samo vee najvee demonstracije ljubavi koju je svemir ikada video, oni najblii Isusu, koji su znali o Njegovom carstvu vie nego bilo ko, raspravljali su se ko je najvei meu njima. Tuga koju je Isus osetio u tom momentu morala je biti ogromna! Da li mi koji tvrdimo za sebe da smo Isusovi sledbenici, moemo ponoviti greku kao i uenici vatreni sledbenici Isusa, i da se jo uvek prepiremo meu sobom ko je najvei? Postoji samo jedna stvar koja je gora od uprave ivotima na baterije koju ima nad onima u svetu, a to je da mi budemo pod njegovom upravom u crkvi. Neka nas Bog oslobodi od ovih sebinih principa da bismo mogli iskusiti pun uitak u Njegovom carstvu!

15. Kako ita?

Danas je poseban dan. Puni ste iekivanja i uzbuenja zbog potencijalih uspeha koji su pred vama. Direktor jedne velike kompanije je zainteresovan za specijalni dizajn na kojem ste radili, i ozbiljno razmilja da ga stavi u proizvodnju i izvozi irom sveta. Odluili ste da se sastanete sa njim za rukom u jednom finom lokalnom restoranu. Nervozno se okreete oko sebe pokuavajui da prepoznate tu ososbu koja e pretvoriti vae snove u stvarnost. Konano stie, energino se rukujete, ulazite u restoran i nalazite svoj sto. Da biste se bolje upoznali va budui partner vam postavlja nekoliko pitanja o porodici, gde ivite i kako ide vaoj deci u koli. Sve se lepo odvija osim injenice da se iza vas nalazi ovek koji je srkanje supe pretvorio u umetnost. Ignoriete ga, ali posle nekog vremena, postaje zaista naporno. Pomiljate, Neki ljudi bi se trebali nauiti manirima, ali se ne obazirete previe da biste ostali skoncentrisani na va razgovor. Konverzacija sa vaim potencijalnim partnerom se odvija odlino i taman kad ste u sred dogovora o nekim dodatnim beneficijama za va dizajn, ovek iza vas podriguje takvom silinom da vam se zatresao pribor za jelo. Ceo restoran gleda u ovog oveka koji, izgleda, uopte nema kulturu ponaanja. Restoran se ispunjava tihim kikotanjem i smehom, pomeanih sa zgraavanjem i uasom. Konano vlasnik restorana dolazi i odstranjuje ovog oveka, sa reima da u ovaj restoran takav tip ljudi nije dobrodoao. Ono to je stvarno zadivljujue je da na ovakavo ponaanje u kineskom restoranu niko ne bi ni trepnuo. Vlasnik bi ak bio i razoaran ako ne ponovite ovakve gestove. Takoe, u kineskoj kulturi bi vas smatrali 66

15. Kako ita?

67

nekulturnim da se rukujete sa nekim koga prvi put vidite i priate sa njime o svojoj porodici.41 Zadivljujue je kako isti postupci mogu biti tumaeni potpuno razliito, zavisno kojoj kulturi ili pogledima na svet pripadate. Potpuno je isto i kada pogledamo dve razliite kulture Bojeg carstva i Sotoninog carstva. Hrianska vera ima jedan temelj Isusa Hrista, i kada obratimo panju na veliki broj grupa koji se nazivaju hrianima, zbunjeni smo to nalazimo toliko kontradiktornosti koje postoje na jednom temelju. Put u Boje carstvo zahteva promenu kulture i pogleda na svet. U prethodnom poglavlju objasnili smo koje potekoe imamo kada pokuavamo da razmiljamo u duhu nebeskog carstva. Najvee potekoe u hrianstvu se javljaju u tome kako pristupamo Bojoj rei, Bibliji. Dolazimo iz sveta gde smo ueni u dostignuima i poziciji, ali kako ulazimo u carstvo Boje, veoma je vano da prekinemo sa tim nainom razmiljanja i dozvolimo Duhu Bojem da nas ui kako da itamo Boju re. Naalost, to uglavnom nije tako. Razlog mnogim kontradikcijama, jeresima, i tvrdnjama na koje nailazimo u hrianskoj veri i istoriji, dolaze iz tumaenja Biblije u kontekstu ivota na baterije umesto tumaenja u kontekstu nebesa koje se koncentrie na nae legitimne i bliske odnose sa Bogom. Isus dokazuje ovo u svom razgovoru sa zakonikom u desetom poglavlju Evanelja po Luci. Zakonik pita Isusa, ta u uiniti da dobijem ivot veni? a Isus mu odgovara ta je napisano u zakonu? I da bi dosegao dublju poentu pita Kako tumai?42 (U nasem prevodu prevedeno kao kako ita prim. prev) Isus ga ne pita ta ita, on pita kako tumai. Ovo je kljuno pitanje za svakoga ko eli da pree put od svetskog ivota na baterije do nebeskih odnosa kako tumai? Pitanje koje je zakonik postavio Isusu jedno je od najkritinijih pitanja hrianskog puta. Pozicija koju imate i ljudi sa kojima se druite su snaan indikator vae vrednosti u ovom svetu. Potpuni je kontrast u Bojem carstvu gde je svaka osoba dete Boje koje zasluuje potovanje i dostojanstvo. Kako diskusija odmie, vidimo da zakonik interpretira Bibliju na nain ivota na baterije, a ne na nebeski nain. On daje Isusu taan odgovor, Ljubi Gopoda Boga svojega svim srce svojim, i svom duom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i blinjega svoga kao samoga sebe.43 Isus to potvruje, Pravo si odgovorio; to ini
4 http://www.chinawestexchange.com/Chinese/Culture/customs.htm 4 Luka 10:25,26 4 Luka 10:27

68

Borba za identitet

i bie iv. Ali zakonik shvatajui ta sve to moe da znai, pokuava da izvrne znaenje pitajui, A ko je blinji moj? Znaenje onoga to pie u Bibliji je jednostavno, ali ljudsko srce pod uticajem ivota na baterije ponaa se kao da je teko razumljivo, jer nije eljno da pusti stara naela i prihvati nova. Ovde je razlog zato ima toliko polovinih hriana i uvelih hriana, jer veruju u Hristovo carstvo, ali ive po Sotoninim naelima, emu je rezultat konfuzija, frustacija i zlo. Cela hrianska vera je zbunjena predmetom spasenja jer Biblija jasno ui da e hrianin, uz milostivu Boju pomo, iveti u harmoniji sa deset Bojih zapovesti. Ipak, mnogi od nas pristupaju ka deset Bojih zapovesti iz konteksta ivota na baterije, odnosno, hoemo da ih drimo sa ciljem da bi pridobili spasenje, radije nego da vidimo deset Bojih zapovesti kao opis obeanog odnosa koji e se desiti izmeu Boga i Njegove dece. Suprotno ovome, i mnogo ee, imamo situaciju kada veina vidi nemogunost u dranju zapovesti, pa radije nego da pokuaju da mu pristupe verom, izjavljuju da je dranje zapovesti nemogue i shodno tome nikada ne uivaju u slobodi pobede kroz Hrista. Da li pokuavate da ostvarite uinak, ili ne, i dalje postoji problem uinka radije nego odnosa. Ni jedna od ove dve grupe nee ui u carstvo Boje ukoliko ne prihvate deset zapovesti u kontekstu vere zasnovane na odnosu sa Isusom koji je umro za nas. Za hriane koji prihvataju nemogunost da dre zapovesti i nemogunost pobede kroz Hrista, uskoro sledi da ni Bog kome su odluili da slue ne moe da ini nita. Kombinovanje ovog trenda sa svetskom eljom za priznanjem dovodi do toga da nas ne udi da postoje hrianski uitelji i vernici koji odbacuju mogunost da je Bog stvorio svet za bukvalnih est dana. Kao to je i zakonik pitao, a ko je blinji moj, tako i mnogi ueni ljudi danas kau Da, verujemo u stavarnje sveta za est dana ali kakvi su ovo bili dani? Zlo uvek pokuava da izvrne Sveto pismo kako njemu odgovara da veruje u Hrista, a da ivi po svetskim standardima. Demoni, takoe, veruju u Hrista i ive po svetskim standardima. Kada ovek jednom izgubi svoju veru da Bog moe da stvori novo srce i da naui da postavlja pametna pitanja o jasnim tvrdnjama Pisma, tada je veoma lako da i homoseksualnost prihvatite kao hriansku normu zajedno sa odbacivanjem muke i enske uloge koju Biblija jasno iznosi pred nas. Ovaj koncept je stran nebeskom carstvu. Vrednost se uvek dobija iz odnosa, a ne zbog pozicije u drutvu. Moemo navoditi mnoga uenja iz Biblije koja su iskvarena i izopaena onako kako odgovara principima moi, pozicije i uinka, ali mislim da

15. Kako ita?

69

je poenta jasna da ako elimo da budemo Isusovi sledbenici, nastojaemo da tumaimo Bibliju po naelima Njegovog carstva, a ne po naelima carstva iz kog smo svi doli.

16. Kraj ropstvu

Bio je to jedan od onih posebnih trenutaka. Moj estogodinji sin i ja smo putovali automobilom. Imali smo dubok i smislen razgovor dubok, koliko je to iskustvo mog sina dozvoljavalo. Video sam po njemu da mu mozak metodino radi. Oseao sam da je na ivici da kae neto duboko i tada je progovorio. Zna, tata, bilo bi najbolje da nekada ti bude glavni, a nekada ja. Pa, sine, to je svakako veoma interesantna sugestija, odgovorio sam proiavajui grlo. Za momenat, u automobilu je vladala tiina dok sam razmiljao kako da mu objasnim da je njegov predlog pogrean, jer ako ne uspem, obojica emo biti u nevolji. To nije ba kako nas Biblija ui, sine. Ali, zato mora stalno da mi govori ta da radim? Pa, sine, Isus mi je rekao da te nauim sve to je potrebno da bi bio jak mladi za Njega, i zato to sam podreen Njemu, mislim da je bolje da radim ta mi on kae. Biti roditelj znai neprestano uiti. Sine, sedi dok jede. Aaaaa, nije fer! Sreo, molim te, skupi svoje igrake i stavi ih na mesto. Ali, mama, elim da idem napolje da se igram. Sine, vreme je za spavanje. A on plae i cvili, Ali vi ne idete na spavanje, zato moram ja? Sa svim ovim pravilima i odredbama, pomislili biste da su svo vreme roditelji samo straila. Zato deca ne razumeju da elite da sede mirno za stolom dok jedu da ne bi pokvarili probavu? Ili da elite da budu isti i uredni da bi mogli da naue da budu organizovaniji i efikasniji kada 70

16. Kraj ropstvu

71

odrastu? I zato deca ne cene vae napore kada elite da spreite da se ne razbole time to e se dovoljno naspavati? Zato zato to ne poznaju zamke i opasnosti ivota. Apostol Pavle ilustruje ovaj deo naeg hrianskog puta. Ali velim: dok je naslednik mlad nita nije bolji od roba, ako i jeste gospodar od svega. Galatima poslanica 4:1 Pavle opisuje odnose dece sa roditeljima kao gospodara sa slugom. Otac mora uiti sina naelima Bojeg carstva, ali sin sa svojom prirodom ivota na baterije, ne razume razlog svog tog uenja. Mnoge lekcije koje e nauiti od svog oca su u suprotnosti sa njegovom prirodom i esto se ine kao teak posao koji se ne razlikuje od robovanja. Deak se lako moe zapitati, Zato mi otac brani da radim mnoge stvari u kojima uivam? Oseam se kao rob. Sine, uradi ovo, uradi ono. Nije fer! Ova situacija savreno opisuje kakve muke Bog ima sa nama dok pokuava da nas pripremi za Boje carstvo. Mnogi misle da su Boji zahtevi teki i strogi i i esto postavljaju pitanje, Zato je Bog dozvolio da mi se desi ovo ili zato je hrianski ivot tako restriktivan? Postoje i ljudi koji se prikljuuju crkvi, koji su sasvim zadovoljni da budu kao deca i da samo budu sluge, da izvravaju svoje obaveze u crkvi i nadaju se da e biti nagraeni, ali takvi ljudi su u opasnosti da budu zahvaeni oseanjima starije brae iz prie o zabludelom sinu. Pavle objanjava kako da se izbavimo od nedoumica u ivotu i objanjava Boji odnos prema nama. Kada potpuno shvatimo da je Bog na Otac i da nas priprema da uemo u Njegovo carstvo, onda na odnos sa Bogom poinje da dobija smisao. Pravila i uredbe ne vidimo vie kao restrikcije i ogranienja koja nas spreavaju da se zabavljamo, ve umesto toga postaju vrata u slobodu koja otkrivaju Boju nenost i brigu za nas i Njegovu udnju da primimo puno naslee kao Boja deca. Pavle to objanjava na sledei nain: Tako i mi kad bijasmo mladi, bijasmo pod stihijama sveta zarobljeni. A kad se navri vreme, posla Bog Sina svojega jedinorodnoga, koji je roen od ene i pokoren zakonu, da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo posinatvo. I budui da ste sinovi, posla Bog, Duha Sina svojega u srca vaa, koji vie: Ava Oe! Tako ve nisi rob, nego sin; a ako si sin i naslednik si Boji kroz Isusa Hrista. Galatima 4:37 Ovo su jedne od najlepih rei u Svetom pismu. Kada prepoznamo Isusovu trvu koja je osigurala nae usvajanje kao Boje dece, osloboeni

72

Borba za identitet

smo od robovanja Sotoninom carstvu. Oslobaamo se tiranije ivota na baterije i stojimo vrsti i plemeniti kao sinovi i keri Boga, znajui da emo zbog Isusa uvek biti Njegova ljubljena deca. Da li je i u vaem srcu Duh Boji povikao, Oe, Oe? Da li se oseate dovoljno sigurnim da mu moete poleteti u zagrljaj, znajui da niste samo dobrodoli ve i da je eznuo za vama? Da li ste se vratili u svoje detinje oboavanje svog Oca koji isijava iz vas kada je On blizu? Dok ne osetite ovu slobodu, uvek ete biti sluga koji ivi sa nesigurnou, oekujui da e sutra dobiti svoju otpremninu. Kao Bojoj deci, nae naslee nam je osigurano, moemo mu hrabro prii i izneti svoje zahteve, moemo biti sigurni da on zna ta je najbolje za nas i da sve to se dogaa u ivotu ima za cilj da nam pomogne da dublje shvatimo vrednosti Bojeg carstva i da se oslobodimo ropstva ivota na baterije. Seate se da smo u estom poglavlju diskutovali o posebnom zadatku sa kojim se Bog suoio kada je pokuavao da vrati ljudski rod u svoj zagrljaj? Ponoviemo ove stavke. Oporavak ljudskog roda zahteva nekoliko stvari: 1. Pronalaenje naina kojim e se ljudima dati mudrost da prepoznaju svoju oajnu situaciju, zajedno sa nainom na koji e biti uticano na njih u pravom smeru bez krenja njihove slobode izbora. 2. Pronalaenje naina kojim e im se pokazati da su imali pogrenu sliku o Bojem karakteru i carstvu i da im nekako pokaete da ih On zaista voli. 3. Pronalaenje naina kojim e se osloboditi oseaja krivice i nesigurnosti i povratak njihovog pravog identiteta i vrednosti kao Boje dece. 4. Pronalaenje naina na koji e moi da povrate smisao svog postojanja i svoje sudbine. 5. Za sve navedeno je potrebno vreme. Adam i Eva su odbacili svoje ivote, pa im je bio potreban sistem odravanja u ivotu da bi im dao vremena da izaberu i odlue. 6. Dok sve ovo ini, Bog mora odrati naela pravde. On ne moe da ignorie njihovu pobunu i da kae da je sve u redu. Mora postojati kazna za pobunu. Ova kazna je potpuno odvojena od posledica greha. To to su izbaeni iz rajskog vrta nije bila kazna za greh ve posledica njihovog izbora.

16. Kraj ropstvu

73

Isusov rad, Njegova sluba, smrt i vaskrsenje su nam obezbedili reenje za svih est izazova. Ko moe pojmiti mo Hristovog krsta? To je mnogo dublje nego da samo odbacimo svoje loe navike. Neete li kleknuti sada, pogledati ka krstu i videti svoje izbavljenje od ivota na baterije? Da li moete uti glas sa neba koji govori da ste vi Njegovo ljubljeno dete koje je po Njegovoj volji? Neete li zbaciti svoj teret krivice, ozlojeenosti, ponosa i ogorenosti i jednostavno dozvoliti da vam punina Njegove radosti ispuni duu? Vi to moete! Upravo sada, ako ve niste. Tajna bekstva iz lanaca ivota na baterije jeste da vie niste sluga, ve sin ili ker.

17. Pad Vavilona

Udarili su kao munja. Nemaki tenkovi su jurili preko Holandije i Francuske i za samo jednu no ove drave su se nale u rukama nacistike ratne maine. iveti u svojoj dravi dok je okupirana je poraavajue iskustvo. U to vreme moj otac je iveo na severu Holandije u gradu Asenu. Mukarci su bili naterani da slue Nemakoj ratnoj maini. Dounici su uvek bili spremni da vas prijave stranoj tajnoj policiji i u svako doba ste mogli oekivati da vam zakucaju na vrata i da odvedu vae voljene koje nikada vie ne biste videli. Nacistiki reim je pokazao sve znake ivota na baterije, duh eljan vladavine koji e eliminisati rivale, vladajui strahom i prikazivajui svoju mo sa avolskim zadovoljstvom. Rastrzanih i osiromaenih resursa, iznurena od tlaenja, Holandija nije bila spremna za zimu 1944te. Niste smeli da napustite svoju kuu iz straha, jer kada biste se vratili ona ne bi vie postojala, bila bi unitena i rasturena zbog drva za loenje. Hiljade su umirale od gladi i hladnoe. Koliko e jo ovaj komar trajati? Dan kada su stigle saveznike trupe nazvali su Ludi Utorak. Nemci su unitavali mostove, municiju inei to vie tete dok su se povlaili. Moj otac se sea da su svi igrali na ulicama dok su savezniki vojnici delili hranu. Bilo je skoro neverovatno da se sve zavrilo najzad je stigla sloboda! Kainov duh je i dalje iv, i knjiga Otkrivenja nam otkriva da e neposredno pred Isusov drugi dolazak, ovaj diktatorski, nesigurni, ljubomorni i bezvredni duh imati jedan poslednji bljesak moi pre unitenja. Jovan je opisuje kao zver sa sedam glava i deset rogova koja izlazi iz mora. 74

17. Pad Vavilona I stadoh na pesku morskome; i videh zver gde izlazi iz mora, koja imae sedam glava, i rogova deset i na rogovima njenim deset kruna, a na glavama njenim imena hulna. Otkrivenje 13:1

75

Ovoj zveri je data velika mo i autoritet nad svim narodima i ceo svet joj se klanja i potinjava joj se.44 Ova zverska mo je protivnik naeg odnosa sa Bogom koji je stvorio nebo i zemlju. Ona ini sve u pokuaju da privue svet da joj se pokloni. Razlog zato je ova zver sa takvom lakoom ubedila ceo svet da je sledi, je zato to se napaja baterijama. Ona govori jezikom kojim i mi prirodno govorimo. Ona nas ohrabruje da naemo svoj identitet kroz na uinak i trud, i ohrabruje nas da se sastanemo sa Bogom pod naim uslovima, podnosei nau sopstvenu bezvrednu rtvu, oekujui da e se Bog povinovati i prihvatiti nae oboavanje. Veina sveta nalazi se pod moi ove zveri, ali nije ni svesna toga. Kada svet odbaci naela slobode i vrati se pod globalnu vlast kroz silu i mo, to e, jednostavno reeno, biti otvorena manifestacija onoga to se krije duboko u srcima svih nas. Bog ne sedi besposlen ne inei nita. On alje poslednju poruku da upozori svet da se ne predaje ovoj zverskoj moi. Ona dolazi u obliku tri poruke. Prva poruka poziva ljudski rod da pazimo i podsea nas da bismo svi trebali da se poklonimo Bogu koji je stvorio nebo i zemlju. Zatim, ukazuje nam na Isusovu rtvu i podsea nas da Kainova rtva nikada ne moe biti prihvaena od Boga. Mi nikada ne moemo zasluiti naklonost od Boga, ona nam je obezbeena kroz Jagnjetovu krv.45 Bog nas tada podsea na jednu veoma vanu istinu. On nam je objanjava na sledei nain: I dugi aneo ide za njim govorei: pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svojega napoji sve narode. Otkrivenje 14:8 Zato Bog koristi termin Vavilon? Kada pogledamo u Bibliji, vidimo da je Nevrod sagradio grad Vavilon. Nevrod je bio znaajna linost. Biblija nam govori A poetak njegovu carstvu bee Vavilon i Oreh i Arhad i Halani u zemlji Senaru.46 Nevrod je bio prvo ljudsko bie koje je osnovalo sopstveno carstvo. U jednom momentu, oenio je sopstvenu majku, to ukazuje da je potekao iz disfunkcionalne porodice. Postoje i naznake da je Nevrod ubio svog oca da bi oenio svoju majku. Koji god
44 Otkrivenje 13:2,7 45 Otkrivenje 14:2,7 46 1. Mojsijeva 10:10

76

Borba za identitet

da je sluaj, Nevrodov dom nije bio zasnovan na naelima Bojeg carstva, gde su porodine veze svete. Tolika je bila Nevrodova nesigurnost u sopstveni porodini ivot, da je postao poznat po tome ta je inio, radije nego da bude poznat po tome kome pripada. U 1. Mojsijevoj, u desetoj glavi, Biblija navodi rodoslov ljudskog roda. Svaki ovek je identifikovan po tome ko mu je bio otac. Njihov identitet je bio zasnovan na porodinim vezama. To je nain na koji Boje carstvo funkcionie. Nevrod je, meutim, bio poznat po tome to je bio moan lovac i moan vladar. Bee dobar lovac pred (ili protiv) Gospodom; zato se kae: dobar lovac pred (ili protiv)47 Gospodom kao Nevrod. A poetak carstvu njegovu bee Vavilon i Oreh i Arhad i Halani u zemlji Senaru. Iz te zemlje izae Asur i sazida Nineviju i Rovot grad i Halah; to je grad veliki. 1. Mojsijeva 10:912 Nevrod, koji je bio voen svojom nesigurnou, imao je potrebu da se dokazuje. Stoga je poeo da pravi vojsku kako bi osvojio susedna porodina plemena. Jedan pronicljivi istoriar primeuje sledee: Autoritet prethodnih vladara se oslanjao na rodbinske odnose, a nadmo poglavara je bila oslikana kao roditeljski autoritet. Nevrod je, nasuprot tome, bio vladar teritorijama i ljudima, ali tek toliko da su oni bili samo njeni stanovnici, bez obzira na njihove porodine veze. Do tada su postojala velika plemena, porodice drutvo; sada su postale nacija, politika zajednica drava.48 Skoro ceo svet danas ide Nevrodovim koracima. Dananje vlade su politike i teritorijalne, a ne plemenske i nomadske. Interesantno je ispratiti Nevrodove postupke u kreiranju sistema zasnovanog na politici. Bog je oznaio ovaj sistem po prvom gradu koji je sagradio Vavilonu. Obratite panju kako se sutina Vavilona razvija u ljudskim srcima: 1. Poinje u detetu koje je udaljeno od svog oca 2. Zbog svoje nesigurnosti, konstantno trai odobravanje 3. Ova elja za odobravanjem esto tera osobu da povlai oajnike poteze da bi neutralizovalo svoj oseaj praznine i bezvrednosti.
Re pred takoe moe znaiti protiv 48 A.T Jones, Empires of the Bible, (Review and Herald Publishing, 1904) p 51.
47

17. Pad Vavilona

77

Ovo je tajni sastojak zbog kojeg postajemo toliko zavisni od vavilonskog vina. Koliko nas nije bilo zatrovano oseajem beskorisnosti ili odlunou da se dokaemo pred drugima? Koliko nas je osealo da je sav trud da zadovoljimo Boga potpuno propao i da nema svrhe vie pokuavati? Koliko nas je bilo upleteno u borbu za prevlau na poslu, u koli ili u crkvi i koliko tekih i grubih rei smo koristili kao sredstvo samoodbrane ili u pokuaju da poveamo svoje malo carstvo? Zar ne pije ceo svet iz te ae? Ako se ponaamo na ovaj nain, zar nismo onda zaista robovi Vavilona? ta onda pad Vavilona u stvari znai? Izraz Pade Vavilon dolazi direktno iz Knjige proroka Jeremije 51:8, a nalazi svoj kontekst u poglavljima 50. i 51. Knjige proroka Jeremije. U 50. poglavlju proroka Jeremije Bog opisuje svoj narod kao izgubljene ovce koje su bile odvedene na pogrean put i koje su zaboravile gde im je mesto odmora. Boji narod je bukvalno zarobljenik Vavilona i mnogi od njih su zaboravili svoj pravi dom, svoje mesto odmora. Ali, Bog nije zaboravio svoju decu, on daje sledee divno obeanje : Ovako veli Gopod nad vojskama: sila se ini sinovima Izrailjevim i sinovima Judinim; koji ih zarobie, dre ih, nee da ih puste. Izbavitelj je njihov silan, ime mu je Gospod nad vojskama, On e doista braniti stvar njihovu da umiri zemlju i smete stanovnike Vavilonske. Jeremija 50:33.34 Potom u 51. Poglavlju Knjige proroka Jeremije itamo sledee: Beite iz Vavilona i izbavite svaki duu svoju Da se ne istrebite u bezakonju njegovu, Jer je vreme osvete Gospodnje, plaa mu to je zasluio. Vavilon bee zlatna aa u ruci Gospodnjoj, kojom opoji svu zemlju; Vina njegova pie narodi, zato poludee narodi. Ujedanput pade Vavilon i zarobi se; ridajte za njim; Donesite balzama za rane njegove, ne bi li se iscelio. Leismo Vaivlon, ali se ne isceli; ostavimo ga i da ide svaki u svoju zemlju; Jer do neba dopire sud njegov i die se do oblaka. Gospod je izneo pravdu nau; Hodite da propovedamo na Sionu delo Gospoda Boga svojega. Jeremija 51:6-10 U kontekstu ovog poglavlja, Boji narod je zarobljenik Vavilona. Oni su odvedeni stranputicom, ali Bog e ih izbaviti, ne zato to zavreuju, ve zato to su Njegova deca.

78

Borba za identitet

I dok je izraz Pade Vavilon izjava osude, u isto vreme je i obeanje slobode Izrailju, jer je Vavilon drao Izrailjce u ropstvu. Pad Vavilona sadran u drugoj aneoskoj poruci, oslobaa Izrailj od sopstvene nesigurnosti, bezvrednosti i diktatorskog duha kojim nas prisiljava na greh. Kada prepoznamo da smo primljeni meu voljene, da smo zaista Boja deca kroz Hristovu rtvu, sva naa nesigurnost i bezvrednost nestaju i postajemo slobodna Boja deca. Tri aneoske poruke se takoe nazivaju i Ilijine poruke i nije sluajno to poslednji deo ove poruke, koja se nalazi u knjizi proroka Malahije 4:6, govori, I On e vratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim. Drugim reima, mo ove poruke e biti potpuno prikazana kada zaista poverujemo da smo Boja deca, ne zbog bilo ega to smo uradili, ve onim to je Isus uradio za nas. Odbacite Vavilon i njegovo naelo ivota na baterije. Ne budite vie sluga, ve poviite, Ava, oe, i znajte da ste Njegovo voljeno dete. Kroz Hrista smo slobodni.