Kod etvorotaktnih motora jedan radni ciklus se odvije u toku etiri takta.

Pod pojmom takt podrazumeva se onaj deo radnog ciklusa koji se odvije u toku jednog hoda klipa. Hod klipa predstavlja pomeranje klipa od jednog do drugog krajneg poloaja. U krajnim poloajima brzina klipa je jednaka nuli, pa se zato krajni poloaji klipa nazivaju i mrtvim takama. Spolja nja mrtva taka je onaj krajni poloaj klipa, koji je najudaljeniji od ose kolenastog vratila !S"#$. Krajni poloaj klipa, koji je najblii osi kolenastog vratila naziva se unutra nja mrtva taka !U"#$.#eorijski ciklus etvototaktnog motora de%inisao je &'(). godine *o d+,o e !-phonse *eau de ,ochas$. .n je prvi ukazao na potrebu sabijanja sme e pre procesa sagorevanja. "e/utim, prvi realizator i tvorac etvorotaktnog motora je nemaki ienjer 0icolaus -ugust .tto !ro/en &1.2(.&'3) u Holzausenu, a umro )(.2&.&'4& u 5ologneu$. 0a drugoj svetskoj izlobi u Parizu &'(6. godine 0icolaus .tto i 7ugen 8angen !&'339&'4:$ su prikazali motor !poznat pod nazivom atmos%erski motor$, koji je radio na svetle;i gas i imao za 32< ve;i stepen iskori ;enja od do tada poznatog 8enoirovog motora. =ako, je .tto imao veliki uspeh sa atmos%erskim motorom, ipak on je smatrao da nije prona ao pouzdan i e%ikasan motor. >ato, je on traio pobolj anja svog atmos%erskog motora i konano je na tre;oj svetskoj izlobi u Parizu &'6( prikazao motor koji je radio na etvorotaknom principu i davao snagu od 3 KS. Poznati nemaki inenjer ?ilhelm "a@bach !&'1(9&4)4$ brzo je usavr io njegovu konstrukciju i ve; krajem &46( godine bio je proizveden u znatnim koliinama. Aenijalna inovacija bila je odmah iroko prihva;ena u praksi. 0astala je konkurencija u njenom usavr anjanju, a kao posledica toga ubrzo je do lo do pobolj anja ne samo energetskih nego i brzinskih karakteristika motora. "otor je dobio iroku primenu, a autor je doiveo da se proizvede motor snage od &22 KS. Prema osnovnim delovima konstrukcije, principu rada i zakonu izmene pritiska u ci9 lindru ovaj motor je slian nekim konstrukcijama dana njih motora, ime se i obja njava dana nji naziv oto motora.

,adni ciklus etvorotaknog oto motora ine taktoviB >a vreme takta usisavanja klip se kre;e od S"# do U"#. >a to vreme je posredstvom razvodnog mehanizma otvoren usisni ventil i cilindar se puni sveom sme om !sme a goriva i vazduha$.

U taktu sabijanja razvodni mehanizam dri zatvorena oba ventila !usisni, izduvni$, klip se kre;e od U"# prema S"#. Sme a se sabija, usled ega joj raste pritisak i temperatura.

Kad klip do/e u S"# sabijena sme a se pali pomo;u elektrine varnice i nastaje sagorevanje sme e.

Produkti sagorevanja deluju na klip i pomeraju ga prema U"#, stvaraju;i koristan rad. .vo je znai radni takt.

Colaskom klipa u U"# radno telo je odalo najve;i deo energije pa se posredstvom razvodnog mehanizma otvara izduvni ventil i radno telo se odvodi u atmos%eru. Kretanjem klipa prema S"# vr i se popotpunije istiskivanje radnog tela. Colaskom klipa u S"# zavr ava se radni ciklus etvorotaktnog oto motor. ,ad motora se nastavlja istovetnim slede;im ciklusom

>a vreme izvo/enja radnog ciklusa nad radnim telom je izvr ilo mno tvo uzastopnih promena stanja radnog tela !promena pritiska, temperature i zapremine$, Sve te promene stanja radnog tela izvode se po nekom ure/enom redosledu i njihovim ostvarivanjem izvr eno je uno enje svee sme e u unutra njost cilindra, njeno sabijanje, paljenje, sagorevanje, irenje nastalih produkata sagorevanja i njihovo udaljavanje iz cilindra. >nai, sve promene stanja radnog tela koje se odvijaju za vreme etiri takta mogu se grupisati u promeneB kojima se vr i prces usisavanja sveeg punjenja, kojima se vr i proces sabijanja sveeg punjenja, kojima se izvodi proces paljenja i sagorevanja sabijene sme e, kojima se izvodi proces irenja nastalih produkata sagorevanja,

kojima se vr i proces udaljavanja !izduvavanja$ produkata sagorevanja =z navedenog se vidi da radni ciklus etvorotaktnih motora se sastoji od etiri takta i est procesa, tj. taktovi i procesi se me/usobno razlikuju. Poetak i kraj takta nastaje i zavr ava se u trenutku kada se klip na/e u nekom od krajnjih njegovih poloaja !S"# i U"#$ i traje &'22 obrtaja kolenastog vratila, dok procesi u stvarnim radnim ciklusima motora !u cilju boljeg punjenja cilindra, potpunijeg sagorevanja i odstranjenja produkata$ ne nastaju u trenutku kada se klip nalazi u krajnim poloajima, tako da se izvode za razliite uglove od &'22 obrtaja kolenastog vratila. Usisni ventil se otvara pre nego to klip do/e u S"# u taktu izduvavanja, kada praktino poinje proces usisavanja. Colaskom klipa u S"# nastaje takt usisavanja, a produava se proces usisavanja. #akt usisavanja se zavr ava dolaskom klipa u U"#, nastaje takt sabijanja, a jo se ne zavr ava proces usisavanja. >avr etak procesa usisavanja nastaje zatvaranjem usisnog ventila, a to se ostvaruje u toku takta sabijanja, u trenutku kada pritisak u cilindru dostigne vrednost pritiska okoline !usisavanje trajalo vi e od &'22

obrtaja kolenastog vratlila$. >avr etkom procesa usisavanja, produava se takt sabijanja i negde pre dolaska klipa u S"# pojavljuje se varnica na sve;ici, kada nastaje proces paljenja i sagorevanja, a produava se takt sabijanja. Colaskom klipa u S"# zavr ava se takt i proces sabijanja !proces sabijanja se izveo za manje od &'22$, a produava se proces sagorevanja. Caljim kretanjem klipa prema U"# nastaje takt i proces irenja uz produetak procesa sagorevanja. #okom takta i procesa irenja zavr ava se proces sagorevanja i pre nego to klip do/e u U"# otvara se izduvni ventil, kada nastaje proces izduvavanja, a nastavlja se proces i takt irenja. Colaskom klipa u U"# zavr ava se takt i proces irenja, nastaje takt izduvavanja i produava se proces izduvavanja. Kretanjem klipa prema S"# u taktu izduvavanja produkti sagorevanja se klipom istiskuju kroz otvoren izduvni ventil. Pre dolaska klipa u S"# otvara se usisni ventil, nastaje proces usisavanja, a produava se takt i proces izduvavanja. U S"# zavr ava se takt izduvavanja a produava se proces izduvavanja i proces usisavanja. 0e to posle S"# u taktu i procesu usisavanja zatvara se izduvni ventil, kada se zavr ava i proces izduvavanja, odnosno jedan radni ciklus. -ko se paljivo prati reeno primeti;e se da kada se klip nalazi u oblasti S"# istovremeno su otvorena oba ventila !usisni i izduvni$, a to je poznato pod nazivom Dpreklop ventilaD.

Sl. gra%iki prikaz toka taktova i procesa u radnom ciklusu etvorotaktnog motora.