ALEKSANDAR LOVEN

BIOENERGETIKA
PREVELA

DIVNA PERIC-TODOROVI

NOLIT BEOGRAD

Naslov originala: BIOENERGETICS Alexander Lowen, M. D. Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975 Copyright Alexander Lowen, M. D., 1975.

Mojim

roditeljima

koji su se posvetili meni i omoguil mi da se suoim sa konfliktima u svo joj linosti i da ih proradim.

I. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE

Tri

vrste

due,

tri

molitve:

Rajhovska

terapija,

19401945.

Luk sam u tvojim rukama, Gospode. Zapinji me da ne bih istrulio. Ne zapinji me slomiu se. previe, Gospode,

Zapni me previe, Gospode, nije vano to u se slomiti. Nikos Kazancakis, Izvetaj Greku

Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). O n , j e bio moj uitelj od 1942. do 1945. godine. Sreo sam ga 1940. godine u Novoj koli za socijalna istraivanja u Njujorku, gde je drao teaj o analizi k a r a k t e r a . Zaintrigirao me je opis tog teaja u katalogu, u k o m e je pomenut funkcionalni identitet k a r a k t e r a linosti sa njenim telesnim stavom ili m i inim oklopljavanjem. Oklopljavanje se odnosi na celokupni sklop hronine miine napetosti u telu. Taj sklop je definisan kao oklop, j e r slui oveku kao zatita od bolnih i preteih emocionalnih iskustava. Oklop titi oveka od opasnih impulsa kako u n u t a r same linosti tako i od n a p a d a drugih ljudi. Pre nego to sam sreo Rajha nekoliko godina s a m se bavio odnosom tela i uma. To interesovanje je p r o izalo iz mog linog iskustva sa fizikim aktivnostima, sportom i gimnastikom. Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko deijih letovalita doao sam do zakljuka da redovan p r o g r a m fizike aktivnosti poboljava ne samo moje fiziko zdravlje ve takoe ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o stanje. U toku svog traganja razmiljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze), nazvanim Euritmika, o konceptu miine relaksacije E d m u n da Dekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile, potvrdile su ono to sam snano oseao, naime, da se kroz rad sa telom moe uticati na m e n t a l n e stavove ljudi. Rajh je ve p r v i m predavanjem zaplenio moju panju. Zapoeo je teaj diskusijom o problemu histerija.
9

Istakao je da psihoanaliza moe da objasni istorijski faktor kod histerinog konverzivnog sindroma. Pokazao je da je taj faktor seksualna t r a u m a koju je osoba doivela u ranom detinjstvu, a koja je u kasnijim god i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena. Potiskivanje i pretvaranje potisnutih ideja i oseanja u simptome ini dinamski faktor bolesti. M a d a su pojmovi potiskivanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani principi psihoanalitike teorije, proces kojim se p o tisnuta ideja pretvara u fiziki simptom nije bio uopte shvaen. Rajh je smatrao da psihoanalitikoj teoriji nedostaje razumevanje faktora vremena. Zato se", pitao se Rajh, simptom razvija ba tada kada se razvija a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to pitanje, mora se znati ta se deavalo u ivotu tog p a cijenta u m e u v r e m e n u , kakav je bio njegov odnos prema seksualnim oseanjima tokom tog perioda? Rajh je verovao da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e odrava priguivanjem seksualnih oseanja. To prigui van je izgrauje predispoziciju za histerini simptom, koji poinje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg seksualnog doivljaja. Za Rajha se prava neuroza stvara guenjem seksualnog oseanja. zajedno sa k a r a k t e ristinim stavom koji to p r a t i : simptom je samo njegovo otvoreno ispoljavanje. Razmatranje tog elementa naime, ponaanja i s t a v a pacijenta prema, seksualnosti uvelo je ekonomski" faktor u problem n e u r o za. Izraz ekonomski" odnosi se na snage koje predodreuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. Rajhova pronicljivost je ostavila snaan utisak na mene. Poto sam proitao m n o g e Frojdove knjige, u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitikim stavovima, ali se nisam seao da se o tom faktoru diskutovalo. Oseao s a m da me je Rajh uveo u n o v nain poimanja ljudskih problema i odmah sam bio oduevljen. Kako je Rajh razraivao svoje ideje tokom teaja, meni je postepeno bivalo jasnije puno znaenje tog novog pristupa. Shvatio sam da je ekonomski faktor bio vaan klju za razumevanje linosti, za to k a k o osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili energijom u celini. Koliko energije ovek ima i koliko je koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k o on odrava ravnoteu izmeu punjenja i pranjenja ili izmeu seksualnog uzbuenja i seksualnog rastereenja. 10

Samo kada je ta ekonomija ili ravnotea poremeena, razvija se histerini konverzivni simptom. Miino oklopljavanje, ili hronina miina tenzija, slue za odravanje te ekonomije u ravnotei, vezujui energiju koja se ne moe rasteretiti. to je Rajh vie razvijao svoja razmiljanja i opaanja, to je moje interesovanje vie raslo. Razlika izmeu zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pitanju ravnotee. U to v r e m e Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: m e u t i m , ti izrazi su po njegovom miljenju bili istoznani. Neurotska osoba odrava ravnoteu vezujui energiju u m i ine tenzije i ograniavajui svoje seksualno uzbuenje. Zdrava osoba n e m a tih ograniavanja, njena energija nije vezana u miino oklopi ja van je. Stoga je sva njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem drugom k r e a t i v n o m izraavanju. Njena energetska ekonomija funkcionie na visokom nivou. Nizak nivo energetske ekonomije je karakteristika veine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je endemska u naoj k u l t u r i .
1

Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logino, ja sam ostao malo skeptian tokom p r v e polovine t e aja. T a k a v stav, to s a m ve ranije znao, tipian je za mene. T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmiljam o stvarima. Moj skepticizam prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom oiglednom prenaglaavanju uloge seksa u emocionalnim problemima. Seks nije potpuni odgovor, mislio sam. Onda. iznenada, moj skepticizam je iezao a da, toga nisam bio ni svestan. U n a s t a v k u teaja oseao sam da sam potpuno ubeen u valjanost Rajhovog stava. Razlog za tu p r o m e n u mi je postao jasan otprilike dve godine kasnije, poto sam k r a t k o vreme proveo na terapiji kod Rajha. Prisetio sam se da nisam do kraja proitao j e d n u od knjiga preporuenih za Rajhov teaj, Frojdova Trt eseja o seksualnosti. Stigao sam do polovine drugog eseja, nazvanog Infantilna seksualnost, kada sam prestao da itam. Tada sam shvatio da je taj esej dotakao moju nesvesnu elju u vezi sopstvene infantilne seksualnosti, i poto sam bio nepripremljen da
' A. Lowen, Depression and the Body. & Geoghegan, Inc. 1972). (N. Y. Caward, McCann

se suoim sa tom eljom, moj skepticizam u vezi vanosti seksualnosti nije se vie mogao odravati. Rajhov teaj o analizi k a r a k t e r a zavrio se j a n u a r a 1941. godine. U periodu izmeu zavretka teaja i p o etka moje terapije ostao sam u k o n t a k t u sa njim. Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kui na Forest Hilu, gde smo diskutovali o socijalnim i m plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i razvijali plan za ukljuivanje tih pojmova u p r o g r a m ustanove mentalnog zdravlja. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos p r e m a Lome bie potpunije izloen u narednoj knjizi o R a j hu.) Zapoeo sam terapiju sa Rajnom u prolee 1942. g o dine. Tokom p r e t h o d n e godine bio sam est posetilac Rajhove laboratorije. On mi je pokazivao neke radove koje je vrio na biolokim p r e p a r a t i m a i kanceroznom tkivu. Jednoga dana mi ree: Loven. ako si zainteresovan za ovaj posao, postoji samo j e d a n nain da ue u njega, a to je da ide na terapiju". Njegove reci su me trgle, j e r nisam razmiljao o tom potezu. Rekao sam m u : Zainteresovan sam, ali ono to ja. u stvari, hou jeste da postanem slavan". Rajh je to shvatio ozbiljno, j e r je odgovorio: Ja u te napraviti slavnim". Tokom godina smatrao sam te Rajhove rei p r o roanstvom. To je ono to mi je bilo potrebno da p r e vaziem otpor i upustim se u svoje ivotno delo.
la

ko ti se ne kree, pipni moj g r u d n i ko". Stavio sam r u k u na njegov g r u d n i ko i primetio da se die i sputa sa svakim u d a h o m . Moj oigledno to nije radio. Legao sam ponovo i nastavio disanje. Ovoga puta mi se grudni ko dizao i sputao sa svakim u d a h o m . Nita se nije desilo. Moje disanje se nastavilo lako i duboko. Malo zatim Rajh ree: Loven, zabaci glavu unazad i otvori irom oi". Uradio sam to mi je rekao i . . . krik sc razlegao kroz moje grlo. Bio je lep proleni d a n i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. Da bi izbegao nezgode sa susedima, doktor Rajh je traio da ispravim glavu, to je prekinulo vrisak. Nastavio sam d u boko disanje. udno, vrisak me nije uznemirio. Nisam bio emocionalno povezan sa tim. Nisam oseao n i k a k a v strah. Posle toga sam jo malo disao. Doktor Rajh je traio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazad i irom otvorim oi. Opet se oteo vrisak. Sada se kolebam da kaem da sam vritao, jer tada nije izgledalo da to ja radim. Vrisak mi se desio. Opet nisam bio u dodiru sa tim, ali sam napustio seansu sa oseanjem da sa m n o m nije ba sve onoliko u redu koliko sam mislio. Bilo je stvari (slika, emocija) u mojoj linosti koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da e se one opet pojaviti. U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegetativnom analizom k a r a k t e r a . Analiza k a r a k t e r a bila je njegov najvei doprinos psihoanalitikoj teoriji, koji su visoko cenili svi analitiari. Vegetativno se odnosi na mobilizaciju oseanja kroz disanje i druge telesne t e h nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije a u t o nomnog nervnog sistema) i oslobaaju ..vegetativne" energije. Vegetoterapija je predstavljala prodor od isto verbalne analize do direktnog rada sa telom. Nastala je nekih devet godina ranije, u toku analitike seanse. Rajh je to opisao ovako: U Kopenhagenu, 1933, radio sam terapiju sa ovekom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svojih pasivno-homoseksualnih fantazija. Taj otpor se manifestovao u krajnjoj ukoenosti vrata (kao da je metlu progutao). Posle energetskog napada na njegov otpor, on je iznenadno popustio, ali na alarmantan nain. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog do utog ili plavog; koa je bila iarana i imala raz13

Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je d o ivljaj koji nikada neu zaboraviti. Doao sam sa naivnom pretpostavkom da je sa m n o m sve u redu. T r e balo je da to b u d e ista trening-analiza. Legao sam na krevet u gaicama za kupanje. Rajh nije koristio kau. poto je to bila terapija orijentisana na telo. Reeno mi je da savijem kolena, da se opustim i da diem otvorenih usta i oputene vilice. Sledio sam instrukcije i ekao da vidim ta e se desiti. Posle nekog v r e m e n a Rajh ree: Loven. ne die". Odgovorih: Naravno da diem, inae bih bio m r t a v " . Onda on p r i m e t i : Grudni
'a Od 1075. kada je napisana ioenergetika, do danas A. Loven nije napisao takvu knjigu. Naikompletnija studija o ivotu i radu V. Rajna, iz koje se moe videti i mesto bioenergelike u odnosu na rajhovsku terapiju, jeste knjiga M. Sharaf, Fury on Earth, a biography of Wilhelm Reich, st. Martin's Press/Marek. N e w York. 1983. (Prim prev.).

12

liite nijanse; oseao je jak bol u vratu i potiljku i imao je proliv; oseao se iscrpljeno i izgledalo je da je izgubio oslonac .
2

Energetski n a p a d je bio samo verbalni, ali je bio usmeren ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle. Afekti su se pojavili somatski poto je pacijent napustio psihiki odbrambeni stav." Rajh je tada shvatio da energija moe biti vezana hroninim miinim t e n zijama" . Od tada je Rajh prouavao telesne stavove svojih pacijenata. Primetio je da nema neurotske osobe koja nema tenzije u stomaku'" . Uoio je zajedniku tendenciju pacijenata da zadravaju d a h i i n h i biraju izdisanje k a o nain kontrolisanja oseanja. Z a k ljuio je da zadravanje d a h a slui za smanjivanje energije organizma redukujui metabolike aktivnosti, koje zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti.
3 1

;i

Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da uini da pacijent pone da die lagano i duboko. Drugi korak je bio da pokrene ispoljavanja onih oseanja koja su najoiglednija u pacijentovom licu ili ponaanju. U m o m sluaju to ispoljavanje je bio strah. Videli smo kako je moan efekat imala ta procedura na mene. N a r e d n e seanse su imale istu optu s t r u k t u r u . Leao bih na krevetu i disao slobodno koliko s a m mogao, pokuavajui da omoguim da se pojavi duboki udisaj. Reeno mi je da se p r e d a m svome telu, da ne k o n t r o liem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o vele u vezu sa r a n i m seanjima i iskustvima. Dublje disanje, na koje nisam bio navikao, prvo je izazivalo j a k o peckanje u mojim r u k a m a , koje se u dva n a v r a t a razvilo u karpopedalni gr, ozbiljno mi grei ake. K a k o se moje telo privikavalo na poveanu energiju izazvanu dubokim disanjem, ta reakcija je nestajala. D r h t a j se pojavljivao u nogama, dok sam lagano spajao i razdvajao kolena. i u u s n a m a , dok sam sledio impuls da ih napuim kao da neto traim. Nakon toga je dolo do proboja oseanja i seanja vezanih za njih. J e d n o m prilikom leao sam na k r e v e t u
Wilhelm Reich, The Fuction of the Orgasm (N. Y. Orgone Institute Press, 1942), str. 239240. Ibid., str 273. * Ibid., str. 273.
3 1

diui, a moje telo je poelo da se njie bez moje svesne namere. Njihanje se pojaavalo sve dok nisam seo. Onda, ne primetivi da to radim, ustao sam sa kreveta, okrenuo se da se suoim sa tim i poeo to da u d a r a m obema pesnicama. Radei to, pojavilo se lice moga oca na prekrivau kreveta i odjednom sam znao da ja to njega u d a r a m zbog batina koje sam dobio k a o dete. Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom dogaaju. Rekao je da. su to bile jedine batine koje sam ikada dobio od njega. Objasnio mi je da se to desilo k a d a sam doao kui vrlo kasno, tako da se majka nervirala i brinula. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio. Interesantan deo tog iskustva, kao i onog sa vritanjem, jeste da se desilo potpuno spontano, bez voljne kontrole. Neto me je pokrenulo da u d a r i m krevet, kao to me je p r e t h o d n o pokrenulo da vritim. Nije tc bila svesna misao, ve unutranja sila koja me je savladala i drala u svojim r u k a m a . Drugom prilikom, dok sam leao na krevetu diui, osetio sam erekciju. Oseao sam impuls da dodirnem penis, ali sam ga inhibirao. Onda sam se setio zanimljive epizode iz detinjstva. Video sam sebe kao deaka od pet godina k a k o hodam po stanu u kome sam iveo urinirajui po podu. Moji roditelji su bili napolju. Znao sam da to radim u inat m o m e ocu koji me je prethodnog dana grdio to sam drao penis. Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uzrok onog vriska iz p r v e seanse. Od tada nisam vritao nijednom. Sto je v r e m e vie odmicalo, to sam vie imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz straha nisam hteo da vidim. Posmatrajui plafon sa mog poloaja na krevetu, oseao sam da e se to jednoga dana pojaviti. Onda se to desilo; to je bilo lice moje majke koje je gledalo dole prema meni sa izrazom intenzivnog besa u oima. O d m a h sam znao da je to bilo lice koje me je prestrailo. Ponovo sam doiveo to iskustvo kao da se t r e n u t n o deavalo. Bio sam otprilike devetomesena beba koja lei pred k u om. Plakao sam preglasno za moju majku. Ona je oigledno bila zauzeta u kui i moje uporno plakanje ju je nerviralo. Izala je besna na mene. Leei t a m o na Rajhovom krevetu, u svojoj trideset treoj godini, gledao s a m njenu p r e d s t a v u i koristei rei koje nisam znao kao beba, rekao s a m : Zato si ljuta na m e n e ? Plaem samo zato to elim da budem sa tobom". 15

14

Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao t e r a pijski postupak. Na poetku svake seanse pitao je p a cijente da mu kau sve negativne misli koje imaju o njemu. On je verovao da svi pacijenti imaju negativan transfer sa njim, k a o i pozitivan, i nije verovao pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile negativne misli i ideje. To mi je bilo vrlo teko da u r a d i m . Poto sam bio privren Rajhu i terapiji, prognao s a m sve negativne misli iz glave. Oseao sam da nema n i eg na ta bih se alio. Rajh je bio vrlo dareljiv p r e m a meni, nisam sumnjao u njegovu iskrenost, integritet ili valjanost njegovih pojmova. Karakteristino je za mene da sam bio odluio da i m a m uspenu terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije skoro propala, k a d a sam konano otkrio svoja oseanja. Poto sam doiveo strah, videvi lice moje majke, n a s tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam napredovao. Viao s a m Rajha tri p u t a nedeljno, ali sam bio blokiran, jer nisam mogao rei Rajhu svoja oseanja prema njemu. Hteo sam da on b u d e oinski zainteresovan za mene, a ne samo terapeutski, ali poto sam znao da je to n e r a z u m a n zahtev, ja ga nisam mogao izgovoriti. Borei se u sebi sa problemom, n i sam nikuda stigao. Izgledalo je da Rajh nije bio svestan mog konflikta. Ma koliko da sam pokuavao da diem dublje i punije, to mi nije polazilo za r u k o m . Posle godinu dana terapije naao sam se u orsokaku. Izgledalo je da e to trajati beskonano, kada mi je Rajh sugerisao da okonam terapiju. Loven". ree on, ti si nesposoban da se p r e d a svojim oseanjima. Zato ne odustane?" Njegove rei su bile grom iz vedra neba. Odustajanje je znailo ruenje svih mojih snova. Bio sam slomljen, plakao sam duboko. To je bilo prvi p u t od mog detinjstva da sam jecao. Nisam vie mogao zadravati oseanja. Rekao sam mu ta sam eleo od njega i on me je saoseajno sluao. Ne znam da li je Rajh stvarno n a m e r a v a o da p r e kine terapiju sa, mnom, ili je njegova sugestija da okonam t r e t m a n bio samo m a n e v a r , smiljen sa ciljem da slomi moj otpor, ali ja sam imao snaan utisak da je on to ozbiljno mislio. U svakom sluaju, njegova akcija je proizvela eljeni rezultat. Terapija je opet krenula. Za Rajha, cilj terapije je bio razvijanje p a cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa16

nja. P r e m a tome, naglasak je bio na dubokom i potp u n o m disanju. K a d a se to postigne respiratorni talasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva refleksom orgazma. U toku ranog psihoanalitikog rada Rajh je doao do zakljuka da je emocionalno zdravlje povezano sa sposobnou oveica aa se u toku seksualnog odnosa potp u n o preda, ili, k a k o je on to nazvao, sa orgastikom potencijom. Rajh je zakljuio da n e m a neurotiara koji poseduje taj kapacitet. Neuroza ne samo da ometa preputanje ve vezuje energiju u hroninu miinu napetost, onemoguavajui na taj nain da se energija koristi za seksualno rastereenje. Rajh je takoe smatrao da pacijenti koji posed uju sposobnost doivljavanja potpunog orgastikog zadovoljstva u seksualnom odnosu postaju i ostaju osloboeni od bilo kog vida neurotskog ponaanja. Potpuni orgazam, prema Rajhu, otputa s a v viak energije koji organizam ima i, prema tome, ne postoji energija koja bi podravala ili odravala neurotske simptome i ponaanje. Vano je razumeti da Rajh definie orgazam razliito od ejakulacije ili klimaksa. Orgazam je nevoljna reakcija celog tela, koja se manifestuje, ritmikim, k o n vulzivnim pokretima. Isti tip pokreta se moe pojaviti kada je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se ovek p r e da svome telu. U tom sluaju nema klimaksa ili rastereenja seksualnog uzbuenja, budui da takvo uzbuenje nije prethodno izgraeno. Ono to se deava jeste da se karlica kree spontano n a p r e d sa svakim izdisanjem i unazad sa udisanjem. Ti pokreti su izazvani respiratornim talasima koji idu navie ili nanie sa izdisanjem i udisanjem. U isto v r e m e glava vri pokret slian karlici, sem to se ona kree unazad sa fazom izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. Teorijski, pacijent ije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom terapijske seanse bie takoe sposoban da doivi potp u n i orgazam u seksualnom odnosu. T a k a v pacijent bi se mogao smatrati emocionalno zdravim. Za mnoge ljude koji su itali Rajhovu Funkciju orgazma te ideje mogu izgledati kao izmiljotine seksom opsednutog uma. Meutim, o n e su bile izraene u vreme
5
5

des 2

Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi, Die Funktion Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag, 1927).

17

kada je Rajh ve bio veoma cenjen psihoanalitiki t r e n e r ija je formulacija karakter-analitikih pojmova i tehnika s m a t r a n a j e d n i m od najveih doprinosa analitike teorije. Mnogi psihoanalitiari nisu bili prihvatili te ideje i one su i d a n a s nepoznate mnogima koji se bave seksom, ili ih ovi moda prosto zanemaruju. Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a ovek doivi njihovu valjanost na sopstvenom telu, kao to s a m je ja doiveo. Zbog te ubedljivosti zasnovane na linom iskustvu, mnogi su psihijatri, i drugi koji su radili sa R a j hom, postali, m a k a r privremeno, njegovi entuzijastini sledbenici. Nakon provale plaa i izraavanja oseanja p r e m a Rajhu, disanje mi je postalo lake i slobodnije, seksualne reakcije dublje i potpunije. U mom ivotu se desilo nekoliko promena. Oeno sam se devojkom koju s a m voleo. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki korak za mene. Takoe sam se aktivno p r i p r e m a o da postanem rajhovski terapeut. Tokom te godine sam odlazio na kliniki seminar iz k a r a k t e r n e analize, koji je vodio dr Teodor Volf, (Theodore P. Wolf) Rajhov najblii saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela o b javljenih na engleskom. K r a t k o v r e m e p r e toga z a vrio s a m medicinsku kolu i u p r a v o sam konkurisao po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Moja terapija je napredovala stalno ali sporo. Mada nije bilo dramatinih proboja oseanja ili seanja u seansama, oseao sam da postajem sve sposobniji da se p r e d a m svojim seksualnim oseanjima. Takoe sam oseao da postajem blii sa Rajhom.
r

refleks orgazma ustalio. Bilo je nekoliko razloga za takav pozitivan razvoj. Tokom te godine odsustva sa terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asimiliram i integriem svoj prethodni rad sa Rajhom. U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svog prvog pacijenta, to je dalo elana m o m e duhu. Kada sam dolazio kui oseao sam da sam svestan, oseanja sigurnosti u svoj ivot. Predaja sopstvenom telu, to je ujedno znailo i predaju Rajhu, postala je laka. Za nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja terapija dola do uspene zavrnice po njegovim k r i terij umima. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge od svojih linih problema nisam razreio. Nismo diskutovali o m o m s t r a h u da traim ono to elim, ak i onda kada je sasvim razumno to traiti. Takoe nismo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da b u dem uspean, kao ni nesposobnost da plaem umesto to lupam glavom o zid. Ti problemi su bili konano razreeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku. Ne elim da kaem da je terapija sa Rajhom bila neuspena. Ako nije razreila sve moje probleme, uinila je da postanem svestan tih problema. Meutim,, to je jo vanije, otvorila mi je puteve za samoaktualizaciju i pomogla da k r e n e m napred prema cilju. Produbila je i ojaala moje preputanje telu kao osnovi linosti. Takoe mi je dala pozitivnu identifikaciju sa sopstvenom seksualnou koja je k a m e n t e meljac moga ivota. Rad kao rajhovski terapeut, 19451953.

Rajh je otiao na d u g letnji odmor. Zavrio je godinu u j u n u a nastavio sredinom septembra. K a d a se terapijska godina pribliila kraju, Rajh je predloio da n a p r a v i m o jednogodinju pauzu u terapiji. Ipak, ja nisam bio zavrio. Refleks orgazma se nije ustalio, m a da sam oseao da sam vrlo blizu. Uporno sam se t r u dio, ali upravo to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja. Ideja o odmoru mi je dobro zvuala te sam prihvatio Rajhov predlog. Bilo je i linih razloga za t a k v u odluku. Poto nisam uspeo da se tada upiem na medicinski fakultet, te jeseni 1944. sluao sam teaj iz opte ljudske anatomije na Njujorkom univerzitetu. Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim seansama u jesen 1945. godine. Za k r a t k o v r e m e se
18

U jesen 1945. godine video sam svog prvog pacijenta. Mada jo nisam bio student medicine, Rajh je ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja i treninga sa njim, ukljuujui i linu terapiju. Taj trening je obuhvatao uee na klinikim seminarima posveenim karakter-analitikoj vegetoterapiji, koje je vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh drao u svojoj kui, gde smo diskutovali o teorijskim osnovama njegovog pristupa, naglaavajui bioloke i energetske pojmove koji objanjavaju njegov rad sa telom. Sto je vie ljudi upoznavalo Rajhove ideje, to je vie raslo interesovanje za njegovu terapiju. Objavlji2'

19

vanje Funkcije orgazma 1941. godine jo vie je ubrzalo taj razvoj, m a d a knjiga nije naila na povoljne k r i tike niti je imala veliki tira. Rajh je osnovao sopstvenu izdavaku kuu, T h e Orgone Institute Press, koja nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. Rajhove ideje su se tako prenosile samo od usta do usta, a knjige od r u k e do r u k e . Uprkos tome, njegove ideje su se proirile, dodue sporo, a potranja rajhovske terapije se poveala. Meutim, bilo je vrlo malo ljudi kvalilikovanih za karakter-analizu, i to je sem moje line spremnosti bilo ono emu treba zahvaliti to sam poeo da radim kao terapeut. Dve godine p r e nego to sam otiao u Svajcarsku radio sam kao rajhovsKi terapeut. S e p t e m b r a 1947. n a pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fakultet u Zenevi, koji s a m zavrio j u n a 1951. godine k a o lekar. Dok sam bio u vajcarskoj radio sam malo t e r a piju sa nekim Svajcarcima koji su uli za Rajhov rad i eleli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog pristupa. Kao toliki mladi terapeuti, i ja sam zapoeo terapiju sa naivnom p r e t p o s t a v k o m da znam neto o emocionalnim problemima ljudi, sa sigurnou zasnovanom vie na entuzijazmu nego na iskustvu. Gledajui unazad na te godine mogu videti svoja ogranienja i u razumevanju i u sposobnostima. Ipak, v e r u j e m da sam pomogao n e k i m ljudima. Moj entuzijazam je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u tanju bio je dobar pravac. P r e nego to sam otiao u Svajcarsku dolo je do znaajnog razvoja u rajhovskoj terapiji korienje direktnog k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslobaanja miine tenzije koja onemoguava pacijentovu sposobnost da se prepusti oseanjima i da dozvoli da se pojavi orgastiki refleks. Tokom rada sa m n o m Rajh je povremeno koristio pritisak r u k a m a na n e k e od napetih miia, da bi ih relaksirao. Obino je sa mnom i sa drugim primenjivao t a k a v pritisak na vilicu. Kod mnogih ljudi miii vilice su veoma napeti vilica se dri vrsto u stavu odlunosti, esto se graniei sa ljutnjom, ili je prkosno isturena, ih n e prirodno uvuena. U svim tim sluajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukoeno dranje odreuje s t r u k t u r i r a n i stav. Pod pritiskom, miii vilice postaju umorni i predaju se". Kao rezultat toga disanje postaje slobodnije i dublje a esto se javlja nevoljno p o 20

drhtavanje u telu i nogama. Druga podruja miine napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat, donji deo lea i miii butina. U svim t i m sluajevima pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje u k o m e se miina zgrenost mogla opipati. Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je znaajno odstupanje od tradicionalne prakse. U frojdovskoj analizi bio je zabranjen svaki fiziki k o n t a k t izmeu analitiara i pacijenta. Analitiar sedi iza p a cijenta, nevien, i funkcionie toboe kao e k r a n na koji pacijent projektuje svoje misli. On nije p o t p u n o neaktivan, poto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju znaajan uticaj na pacijentovo miljenje. Rajh je uinio da analitiar postane direktnija sila terapeutskog procesa. On je sedeo n a s p r a m pacijenta tako da ga je ovaj mogao videti, stupao je u fiziki k o n t a k t sa njim kada je to bilo potrebno ili preporuljivo. Rajh je bio veliki ovek, sa toplim kestenjastim oima, ako se d o b ro seam sa seansi, i sa snanim toplim r u k a m a . Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k koji je ta terapija predstavljala u ono vreme niti s u m njiavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Zbog svog snanog usmerenja na seksualnost i korienje fizikog kontakta izmeu terapeuta i pacijenta praktiari rajhovske terapije bili su optuivani da koriste seksualnu stimulaciju da bi poboljali orgastiku potenciju. Prialo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente. Nita nije dalje od istine. Ta kleveta je samo poveala strah koji je okruivao seksualnost i fiziki kontakt u ono vreme. Sreom, atmosfera se mnogo promenila u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost i dodirivanje. Spoznata je vanost dodirivanja kao primarne forme k o n t a k t a i njena vrednost u t e r a p i j skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. Naravno, svaki fiziki k o n t a k t izmeu terapeuta i pacijenta stavlja veliku odgovornost p r e d t e r a p e u t a da potuje terapijski odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa par cijentom. Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti t r e nirani da koriste ruke, da dodiruju i osete napetost
0

Ashley Montagu, Touching: The Human Significance Skin (New York, Columbia University Press, 1971).

of

the

21

miia ili da izvre potreban pritisak, da bi oslobodili ili umanjili miine kontrakcije, uzimajui u obzir pacijentovu toleranciju na bol; i da kroz nean dodir uspostave k o n t a k t koji prua podrku i toplinu. Danas je teko shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio 1943. godine. Korienje fizikog pritiska olakava proboj osea nja i odgovarajueg obnavljanja seanja. To slui u b r zanju terapijskog procesa, a to ubrzanje je potrebno kada je uestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u u sedmici. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost itanja tela. Znajui k a k o da koristi pritisak da bi oslobodio miinu napetost, poboljavao je proticanje senzacija kroz telo, to je nazvao strujanjem. J o 1947. godine Rajh je mogao da u periodu od est meseci t e r a pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. Znaaj tog postignua moe se ceniti kada se uporedi sa injenicom da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine po tri puta nedeljno p r e nego to se ustalio refleks orgazma. Hou da istaknem da refleks orgazma nije orgazam. Genitalni a p a r a t u tome ne uestvuje; nema izgradnje i oslobaanja seksualnog uzbuenja. To znai da su putevi za takvo oslobaanje otvoreni ukoliko p r e p u tanje moe da b u d e pretvoreno u seksualno uzbuenje. Ali, nije nuno da do tog prenosa doe. Te dve situacije, seksualna i terapeutska, razlikuju se meu sobom; prva je vie emocionalno i energetski nabijena. Takoe, u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od terapeutove podrke, koja je moan faktor, posebno u sluaju oveka snane linosti k a k a v je bio Rajh. Meutim, kada nema refleksa orgazma verovatno je da ta osoba nee dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. Ti pokreti su osnova p o t p u n e orgastike reakcije. Moramo se setiti da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastiki refleks, kriterijum emocionalnog zdravlja, ve i orgastiko reagovanje u seksu.
r

Saznaje da je ivot tela sadran u njegovim nevoljnim aspektima. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lino iskustvo, kao i kroz izjave pacijenata tokom godina. Na nesreu, to divno oseanje se pod stresovima svakodnevnog ivota nae civilizovane k u l t u r e ne odrava uvek. Tempo, pritisak i filozofija naeg v r e m e n a su antitetini ivotu. Previe esto se sam refleks gubi, u k o liko pacijent nije nauio kako da se nosi sa svojim ivotnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima ponaanja. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa kojima je radio istovremeno. Nekoliko meseci posle oigledno uspenog zavravanja njihovih terapija t r a ili su od m e n e dodatnu terapiju, jer nisu bili u stanju da odre napredovanje koje su sa Rajhom postigli. Tada sam shvatio da n e m a preice do emocionalnog zdravlja i da je stalno proraivanje svih problema j e dini nain da se osigura optimalno funkcionisanje. Meutim, jo uvek sam bio ubeen da je seksualnost klju koji razreava n e u r o t s k e probleme pojedinca. Lako je kritikovati Rajha to je stavljao centralni naglasak na seksualnost, ali ja to ne bih radio. Seksualnost je bila, i jeste, klju svih emocionalnih p r o blema, ali poremeaji u seksualnom funkcionisanju se mogu razumeti samo u okviru celokupne linosti, s jedne strane, i uslova socijalnog ivota s d r u g e strane. Tokom godina sam nevoljno doao do zakljuka da nema jednog kljua koji e otkljuati misteriju ljudske due. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke elje da verujem da odgovor ipak postoji. Sada mislim u terminima polarnosti sa njihovim neizbenim konfliktima privremenim razreenjima. Stanovite o linosti koje vidi seks kao njen jedini klju suvie je usko, ali zapostaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake pojedinane linosti predstavlja zanemarivanje jedne od najvanijih snaga u prirodi. U jednoj od r a n i h formulacija, koje su prethodile pojmu instinkta smrti, Frojd je postulirao antitezu izmeu ego-instinkta. i seksualnog instinkta. Prvi trai ouvanje pojedinca; d r u g o m e je cilj ouvanje vrste. To podrazumeva konflikt izmeu individue i drutva, to z n a m o da je tano u naoj kulturi. Drugi konflikt, nerazdvojan od te antiteze, jeste onaj izmeu tenje za moi (ego nagon) i tenje za zadovoljstvom (seksualni nagon). Prenaglaavanje moi u naoj kulturi postavlja ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a 23

Meutim, refleks orgazma zaista ima n e k e pozitivne efekte na linost. Cak i kada se pojavi u toku t e r a p i j ske seanse koju k a r a k t e r i e atmosfera podrke, doivljava se kao stimuliue i oslobaajue. Covek osea da je osloboen inhibicija. U isto v r e m e se osea povezano i integrisano sa telom, a kroz telo i sa svojom okolinom. On osea u n u t r a n j e spokojstvo i dobrobit.
22

gonizam izmeu nagona koji bi trebalo u idealnom sluaju da podravaju i ojaavaju jedan drugog. Bez obzira na to, ne moe se ii do d r u g e krajnosti, usmeravajui panju samo na seksualnost. To mi je postalo jasno posle neuspenog traganja za j e d n i m ciljem kod mojih pacijenata, ciljem seksualnog zadovoljstva kao to je Rajh radio. Ego postoji kao mona snaga u civilizovanom oveku, koja ne moe da se odbaci ili negira. Terapeutski cilj je da se ego integrie sa telom i sa njegovom tenjom za zadovoljstvom i seksualnim zadovoljavanjem. Posle mnogo godina tekog rada, i ne bez greaka, najzad sam spoznao tu istinu. Niko nije izuzet od p r a vila da se ui na svojim grekama. Meutim, bez odreenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i orgastike potencije, ja ne bih r a z u m e o energetsku d i n a miku linosti. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma. Ima j o mnogo misterioznih elemenata u ljudskom ponaanju i funkcionisanju koje razum ne moe shvatiti. Na primer, jedno godinu dana p r e nego to sam napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m ovekom koji je imao mnoge ozbiljne probleme. Patio je od teke anksioznosti kad god bi priao devojci. Oseao se inferiornim, n e a d e k v a t n i m i imao je m n o g e mazohistike tendencije. U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se davo ceri iz oka. Tokom terapije je napravio izvestan napredak u pogledu simptoma, ali se nikako ne moe rei da je razreio sve simptome. Ali, uspostavio je vrstu vezu sa jednom devojkom, mada je doivljavao malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu. Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se vratio u zemlju. Ispriao mi je fascinantnu priu. Kada sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odluio da nastavi terapiju na svoju ruku. To se sastojalo u vebama disanja koje smo radili tokom terapije. O d lazio bi svakoga dana sa posla kui, legao bi na krevet i disao duboko i lako kao to je radio kod mene. Onda se jednoga dana desilo udo. Sva anksioznost je nestala. Oseao se siguran u sebe i omalovaavanje sebe je nestalo. Vanije je, m e u t i m , bilo pojavljivanje potp u n e orgastike potencije u seksualnom odnosu. Orgazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajui. Bio je p r o sto drugi ovek. 24

Tuno mi je r e k a o : To je trajalo samo mesec dana". Kako je promena iznenadno nastala, tako je i nestala, i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. Viao je drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio nekoliko godina, opet napredujui samo malice. Kada sam ja nastavio p r i v a t n u p r a k s u on je doao kod m e n e da nastavi terapiju. Radio sam sa njim jo oko tri godine i pomogao mu da prevazide jo mnoge nedostatke. Ali, udo se nikada nije ponovo desilo. Nikada nije dostigao onaj nivo, seksualno ili bilo k a k o d r u k ije, koji je bio dostigao tokom kratkog perioda n a k o n mog odlaska. Kako se moe objasniti neoekivani p r o d o r zdravlja, koji se izgleda desio sam od sebe, i njegovo nestajanje? Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni horizont Dejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to vreme bio p o p u l a r a n . U toj prii je glavni j u n a k , Konvej, bio otet iz aviona sa jo nekoliko drugih p u t n i k a i odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La, zabaenu planinsku t v r a v u , b u k v a l n o nakraj sveta". Za one koji ive na toj visoravni starost i smrt su izgleda odloeni ili obustavljeni. Vladajui princip je u m e r e nost, to nije od ovoga sveta". Konvej je bio u iskuenju da ostane u Sangri-La; spokojan i racionalan n a in ivota bio mu je vrlo prijatan. P o n u e n o mu je da bude voa te zajednice, ali je on dopustio da ga brat ubedi da je to sve samo plod mate. Njegov brat, koji se zaljubio u mladu Kineskinju, uticao je na Konveja da pobegne sa njima u stvarnost". Oni odlaze, ali van doline Konvej sa uasom vidi da m l a d a Kineskinja postaje starica i u m i r e . Koja realnost je valjanija? Konvej odluuje da se vrati u Sangri-La i na kraju prie shvatamo da on luta planinama traei svoj izgubljeni horizont". Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta moe se objasniti promenom u smislu za realnost te osobe. Posle mesec d a n a moj pacijent je t a k o e iskoraio iz tog sveta i, uinivi to, ostavio za sobom a n k sioznost, krivicu, inhibicije vezane za njegov ivot u tom svetu. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stvaranju tog efekta. Bilo je oseanja euforije i uznesenosti meu ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme, bilo kao studenti ili pacijenti. Vladalo je oseanje da je Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biu i njegovoj seksualnosti. Njegove ideje su imale revolu25

cionarnu privlanost. Siguran s a m da je moj pacijent u d a h n u o tu atmosferu, koja je. zajedno sa njegovim dubokim disanjem, mogla da proizvede t a k a v izvanredan efekat. Izlaenje iz sopstvenog sveta i uobiajenog samstva jeste transcendentalno iskustvo. Mnogi ljudi su imali slino iskustvo kraeg ili dueg trajanja. Zajedniko za sve je oseanje olakanja, oseanje oslobaanja i o t k r i v a nja potpuno ivog sella i spontanog reagovanja. T a k v e transformacije se, m e u t i m , deavaju neoekivano i ne mogu biti planirane ili programirane. Na nesreu, one nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava koija postaje preko noi tikva kakva, je i prethodno bila. Ostaje n a m da se udimo ta je prava realnost nae bia? Zato ne moemo ostati u osloboenom stanju? Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna iskustva u toku terapije. Svaki otkriva horizont, prethodno zamraen g u s t o m maglom, koji odjednom postaje jasno vidljiv. Mada se magla opet spusti, ostaje seanje. i ono stvara motivaciju za stalno traganje za p r o m e nom i razvojem. Ako traimo transcendenciju. moemo imati mnoge vizije, ali emo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle smo krenuli. Ako se odluimo za razvoj, moemo imati sopstvene t r e n u t k e transcendencije, ali e one biti v r h u n s k a iskustva na vrstom p u t u ka bogatijem i sigurnijem samstvu. S a m ivot je proces razvoja koji poinje sa razvojem tela i njegovih organa; kree se prema razvoju motorn i h sposobnosti, sticanju znanja, proirivanju m e u ljudskih odnosa i zavrava se u skupu iskustava koja nazivamo mudrost. Ti aspekti razvoja se prepliu, poto se ivot i razvoj deavaju u prirodnoj, k u l t u r a l n o j i socijalnoj sredini. I mada je proces razvoja stalan, on nik a d a nije ravnomeran. Ima perioda k r e t a n j a po r a v nom kada dolazi do asimilacije iskustva, pripremajui organizam za novo napredovanje. Svako n a p r e d o v a n j e vodi do novih visina ili vrhova i s t v a r a ono to zovemo v r h u n s k o iskustvo. Svako v r h u n s k o iskustvo zauzvrat m o r a biti integrisano sa linou da bi dolo do n o v o g razvoja i da bi osoba zavrila u stanju mudrosti. J e d n o m sam Rajhu p o m e n u o da i m a m definiciju sree. Podigao je obrve, gledao u mene ispitivaki i pitao ta je to. Odgovorih: Srea je svest o razvoju". Spustio je obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : Nije loe". 26

Ako ova moja definicija vredi, predlaem mnogim ljudima da dou na terapiju kada osete da im je razvoj zaustvaljen. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. Terapija moe to postii, ukoliko obezbedi doivljavanje i pomogne da se p o k r e n u i uklone p r e p r e k e koje su ometale asimilaciju iskustva. Te p r e p r e k e su s t r u k t u rirani oblici ponaanja koji predstavljaju nezadovoljavajue reenje. kompromis sa detinjim konfliktima. One stvaraju n e u r o t s k o i ogranieno samstvo od koga ovek hoe da pobegne ili da ga se oslobodi. Radei unazad, na, svojoj prolosti, pacijent u terapiji razotkriva poetne konflikte i nalazi nove naine da se snae u p r e teim ivotnim situacijama koje su ga prisilile da postane oklopljen" da bi preiveo. To je samo ponovno oivljavanje prolosti da bi se pravi razvoj u sadanjosti olakao. A k o je prolost preseena, budunost ne postoji. Razvoj je p r i r o d a n proces; ne moemo ga mi n a p r a viti. Njegovi zakoni su zajedniki svim ivim biima. Drvo, na primer, r a s t e navie jedino ako mu je korenje duboko u zemlji. Mi saznajemo prouavajui prolost. Tako osoba moe da se razvija samo a k o puta korenje u svoju prolost. A prolost jedne osobe je njeno telo. Kada gledam unazad, u te godine entuzijazma i uzbuenja, s h v a t a m da je bilo naivno oekivati da e se duboko s t r u k t u r i r a n i problemi modernog oveka lako razreiti bilo kojom tehnikom. Neu da kaem da je Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suoio. On je bio svestan situacije. Njegovo t r a g a n j e za efektivnijim nainom rada sa tim problemima proizlazi d i rektno iz njegove svesti o tome. Traganje ga je odvelo do istraivanja p r i r o d e te energije kad ivih organizama. Tvrdio j e . kao to je poznato, da je otkrio n o v u energiju, koju je nazvao orgon. To je re izvedena od rei organski i organizam. Smislio je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i p u n i telo onoga ko sedi u njemu. Ja lino sam pravio te a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. Oni su se pokazali korisnim za poneto, ali nisu imali uticaja na probleme linosti. Da bi se ti problemi razreili na individualnom nivou, p o t r e b n a je jo uvek kombinacija briljivog analitikog rada fizikog pristupa koji pomae osobi da oslobodi hroninu miinu napetost koja koi njegovu 27

slobodu i ograniava njegov ivot. Na socijalnom nivou treba da dode do evolucionarnih promena u stavu oveka prema sebi, p r e m a svojoj okolini i oveanstvu uopte. Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. Njegovo objanjenje prirode k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog stava predstavljajti znaajan napredak u razumevanju ljudskog ponaanja. Uveo je pojam orgastike potencije k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja, to ona svaka.ko i jeste, i ukazao na njenu fiziku osnovu u telu. P r o irio je naa znanja o telesnim procesima, otkrivajui znaenje i vanost nevoljnih telesnih pokreta. Najzad, razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa p o r e m e ajima emocionalnog (nevoljnog) ivota pojedinca. Rajh je jasno istakao da se s t r u k t u r a drutva odraava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinanih lanova tog drutva, to je uvid koji razjanjava iracionalne aspekte politike. Video je mogunost ljudskog bitisanja osloboenog inhibicija i pritisaka koji gue ivotne impulse. Po mom miljenju, ako se ta vizija ikada ostvari, to e se desiti ukoliko se sledi pravac na koji n a m je Rajh ukazao. Za n a t r e n u t n i cilj Rajhov najvei doprinos je opisivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj teoriji linosti. Njegov rad je obezbedio osnovu na k o joj je izgraena tvorevina bioenergetike.

Razvoj

bioenergetike

Ljudi me esto pitaju: Po emu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji nain da se odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorijskim prikazivanjem razvoja bioenergetike. Poto sam 1952. godine godinu dana nakon p o v r a t k a iz Evrope zavrio stairanje, shvatio sam da su se odigrale brojne p r o m e n e u Rajhovim stavovima i stavovima njegovih sledbenika. Entuzijazam i uzbuenje koji su bili tako oigledni u periodu od 1945. do 1947. godine zamenjeni su oseanjima proganjanja i utuenosti. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju, preselio se u Rendli, u dravi Mejn, gde se posvetio orgonskoj fizici. Naziv terapija k a r a k t e r n e analize" 28

naputena je u korist naziva orgonska terapija". Rezultat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost analize k a r a k t e r a i vee naglaavanje primene orgonske energije korienjem a k u m u l a t o r a . Oseanje proganjanja je proizalo delimino iz kritikog stava medicinskih i naunih udruenja p r e m a R a j hovim idejama, delom iz otvorenog neprijateljstva m n o gih psihoanalitiara, od kojih su neki jasno pokazivali da ele da mu dou glave, i tree zbog anksioznosti u Rajhu i njegovim sledbenicima. Oseanje utuenosti poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh p r e duzeo u laboratoriji u Mejnu, koji se ticao interakcije orgonske energije i radioaktivnosti. Eksperiment je imao negativan efekat; Rajh i njegov asistent su se razboleli i morali da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e me. Sem toga, gubljenje vere u relativno brzu i efikasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloenju obeshrabrenosti. Ja nisam delio ta oseanja. Moja petogodinja izolacija od Rajha i njegovih stremljenja omoguila mi je da zadrim oduevljenje i entuzijazam ranijih godina. A medicinsko obrazovanje, i moje iskustvo na stau, ubedili su me vie nego i k a d a u valjanost Rajhovih ideja uopte. Stoga sam bio nevoljan da se identifikujem sa g r u p o m orgonskih terapeuta a ta nevoljnost se jo vie poveavala k a k o sam postajao svestan da su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatino oboavanje njega i njegovog rada. S m a t r a n o je drskim, ako ne i jeretikim, dovesti u pitanje bilo koji od njegovih stavova, ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstvenog iskustva. Bilo mi je j a s n o da t a k a v s t a v gui svaki originalan i k r e a t i v a n rad. Takva razmiljanja su uticala na to da sauvam nezavisan poloaj. Dok sam bio u tom duevnom raspoloenju razgovor sa drugim rajhovskim terapeutom, dr Peletijerom koji je bio van oficijelnog kruga, otvorio mi je oi za m o gunost menjanja i proirivanja Raj hove tehnike procedure. U toku itavog mog rada sa Rajhom on je n a glaavao da vilica t r e b a da visi oputeno, u stavu p r e putanja ili p r e d a v a n a j telu. Godinama, dok sam radio kao rajhovski terapeut, takoe sam naglaavao taj poloaj. U razgovoru, doktor Lui Peletijer (Louis G. Pelletier) je p o m e n u o da je u radu sa svojim pacijentima primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u prkosu. Pokreui to agresivno izraavanje, oslobaale
29

su se neke tenzije u zgrenim miiima vilice. Naravno, shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba naina i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m njam i da menjam ono to je Rajh radio. Ispostavilo se da su oba poloaja uspenija kada se koriste na smenu. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije olakava njegovo preputanje i predavanje nenim seksualnim oseanjima. S d r u g e strane, kada neko k r e ne od stava preputanja, obino zavrava oseanjem ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje doivljava u svom telu. Tokom 1953. godine udruio sam se sa dr Donom Pijerakosom (John C. Pierrakos), koji je u p r a v o t a d a bio zavrio psihijatrijski specijalistiki sta u bolnici King Kantri. Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj terapiji i bio je Rajhov sledbenik. U to vreme mi smo jo uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima,, mada vie nismo bili slubeno povezani sa organizacijom rajhovskih lekara. Tokom te godine pridruio n a m se dr Vilijem Voling (William B. Walling), ije je obrazovanje bilo slino Pijerakosovom. Njih dvojica su bili u istom razredu u medicinskoj koli. Prvi rezultat tog udruivanja bio je p r o g r a m klinikih seminara na kojima smo prikazivali nae pacijente u cilju traganja za dubljim razumevanjem njihovih problema, a u isto vreme obuavanje drugih terapeuta o pojmovima pristupa telu. Godine 1956. formalno je osnovan Institut za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima. U m e u v r e m e n u je Rajh imao problema sa zakonom. Kao da je opravdala njegovo oseanje da je proganjan, Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sudsku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgonskih akumulatora, jer tako neto k a o to je orgonska energija ne postoji te je, prema tome, prodaja a k u m u latora arlatanstvo. Rajh je odbio da ospori ili da brani takvu akciju, tvrdei da n a u n e teorije ne mogu bit! predmet sudskog razmatranja. FDA je dobila parnicu. Rajhu su savetovali da ignorie p r e s u d u i njegov p r e kraj su agenti FDA ubrzo otkrili. Rajhu je s u e n a zbog nepotovanja s u d a ; osuen je i izreena mu je kazna od dve godine zatvora. Umro je u zatvoru u Luizburgu novembra 1957. godine. Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da ovek ne moe biti spaen protiv svoje volje. Meutim, ta je sa osobom koja se iskreno zalae za svoj lini spas? Ako
30

se pod spasom" podrazumeva osloboenje od inhibicija i ogranienja nastalih tokom odrastanja, ne mogu tvrditi da sam taj stepen dostigao. Bez obzira na to to sam uspeno zavrio rajhovsku terapiju, bio sam svestan toga da jo uvek u m o m e telu ima mnogo m i ine tenzije koja me spreava da doivim radost za kojom sam eznuo. Oseao sam njen ograniavajui uticaj na moju linost. Zeleo sam jo bogatije i p o t p u nije seksualno doivljavanje doivljavanje za koje sam znao da je mogue. Moja odluka je bila da ponovo otponem terapiju. Meutim, nisam mogao otii n a t r a g kod Rajha, a n i sam imao poverenja u d r u g e rajhovske terapeute. Bio sam ubeen da to m o r a da b u d e pristup telu i tako sam izabrao da sa svojim kolegom Donom Pijerakosom p r e d u z m e m zajedniki poduhvat poto sam bio stariji i po godinama i po iskustvu. Iz tog zajednikog rada na m o m telu osmiljena je bioenergetika. Osnovne vebe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo na meni, tako da sam iz sopstvenog iskustva znao k a k o one deluju i ta se njima moe postii. Od tada, tokom svih ovih godina, u v e o s a m kao p r a k s u da na sebi probam sve ono to traim da pacijent uradi, j e r ne verujem da iko ima prava da trai od drugog da uradi ono to nije spreman da trai od sebe. Nasuprot tome, verujem da niko ne moe uraditi za drugog neto to nije u stanju da u r a d i za sebe. Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri godine. Imala je p o t p u n o drugaiji kvalitet od onoga sa Rajhom. Bilo je manje doivljavanja koja su me spontano pokretala, to sam ranije opisao. To je bilo tako uglavnom zato to sam ja usmeravao rad, ali takoe i zato to je rad bio vie u s m e r e n na oslobaanje miinih napetosti nego na predavanje seksualnim oseanjim a . Bio sam svestan da elim da isprobam vie stvari. Hteo s a m da to n e k o preuzme i uradi za mene. P o k u avanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog kar a k t e r a i meni je bilo lako da se p r e d a m . To sam mogao da radim sa Rajhom zbog potovanja prema njegovom znanju i autoritetu, ali, moje predavanje je bilo ogranieno samo na taj odnos. Konflikt je razreen kompromisom. U prvoj polovini seanse radio s a m na sebi, opisujui svoje telesne senzacije Pijerakosu. U drugoj polovini on je kopao po stegnutim miiima
31

svojim snanim toplim r u k a m a , mesei i relaksirajui ih da bi se pojavilo strujanje. Radei na sebi, razvio sam osnovne poloaje i vebe koje su danas s t a n d a r d n e u bioenergetici. Oseao sam da t r e b a da b u d e m vie u svojim nogama", tako da sam radije poinjao u stojeem poloaju nego u leeem, koji je Rajh koristio. Rairio bih noge, stopala okrenuo na u n u t r a , savio kolena i napravio luk leima, pokuavajui da mobiliem donju polovinu tela. Drao bih taj poloaj nekoliko minuta, oseajui k a k o utie da se oseam blie podlozi. To je imalo dodatni efekat, dublje disanje stomakom. Poto je taj poloaj izazivao pritisak u donjem delu lea, promenio sam poloaj savijajui se napred i l a g a n o dodirujui pod v r h o v i m a p r s tiju, drei kolena malo savijena. Tada se oseanje u mojim nogama povealo i one su poele da vibriraju. Te dve proste vebe su postale pojam uzemljavan j a " pojam specifian za bioenergetiku. On se lagano razvijao t o k o m godina, kako je postajalo oigledno da svim pacijentima nedostaje oseanje da im noge vrsto stoje na podlozi. Taj nedostatak je odgovarao njihovom oseanju da su ..visoko u oblacima" i da n e maju k o n t a k t sa realnou. Uzemljavanje, ili uspostavljanje k o n t a k t a sa realnou, sa osnovom na kojoj se stoji, sa svojim telom i seksualnou, postalo je j e d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. P u n a razrada pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije predmet su este glave. U njoj su takoe opisane m n o ge vebe koje se koriste za postizanje uzemljenja. J o jedna od novina koje smo otkrili tokom toga rada bilo je korienje stolca za disanje. Disanje je sutinsko u bioenergetici, kao i u rajhovskoj terapiji. Meutim, u v e k je bio p r o b l e m uiniti da pacijent die duboko i puno. Jo je tee uiniti da disanje postane slobodno i spontano. Ideja o stolcu za disanje je p r o izila iz este tendencije ljudi da p r a v e luk leima p r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i ele da se p r o t e g n u i diu. Ja lino sam imao naviku da to inim dok sam radio sa pacijentima. Sedenje u fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam obiaj da se izvijam unazad i proteem da bi mi disanje postalo ponovo dublje. Prvi stolac koji smo koristili bile su kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm, p r e k o kojih 32

sam vrsto obmotavao ebe . Leanje leima na stolcu imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacijenata, a da nije bilo potrebno raditi vebe disanja. Ja sam lino koristio stolac tokom svoje terapije sa Pijerakosom i nastavio sam do d a n a s da ga redovno k o ristim. Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno razliite rezultate. Uspostavio sam k o n t a k t sa svojom tugom i besom vie nego to sam to ranije uspevao, posebno u odnosu na svoju majku. Oslobaanje tog oseanja imalo je stimuliue dejstvo. To su bili trenuci kada se moje srce otvaralo i kada sam oseao da zraim i blistam. Znaajnije je, m e u t i m , bilo oseanje dobrobiti koje sam esto imao. Moje telo je postepeno postajalo oputenije i ^snanije. Seam se nestajanja oseanja lomljivosti. Oseao sam da mada mogu biti povreen, neu biti slomljen. Takoe sam izgubio iracionalni s t r a h od bola. Shvatio s a m da je bol tenzija. Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti t e n ziju koja ga je proizvela, i to je dovelo do olakanja. Tokom te terapije refleks orgazma se samo p o v r e meno javljao. Nisam bio zabrinut zbog njegovog odsustva, j e r s a m se bio koncentrisao na miinu n a p e tost, i taj intenzivni rad je odvukao panju od p r e p u tanja seksualnim oseanjima. Tendencija ka p r e r a n o j ejakulaciji koju s a m imao istrajala je uprkos oiglednom uspehu terapije sa Rajhom, kada se uglavnom smanjila, i moja reakcija na klimaks je postala zadovoljavajua. Taj razvoj dovodi do toga da se shvati da je najefikasniji p r i s t u p pacijentovim seksualnim t e koama, rad na linim problemima problemima koji nuno ukljuuju seksualnu krivicu i anksioznost. Fokus na seksualnost, koji je Rajh uspostavio, m a d a je teorijski valjan, nije doneo rezultate koji bi se odrali pod uslovima modernog ivota. Kao analitiar, Rajh je naglaavao vanost k a r a k t e r ne analize. U t r e t m a n u sa m n o m donekle je zapostavio taj aspekt terapije. To je jo vie zapostavljeno kada je terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija. Mada rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a i strpljenja, izgledalo mi je da je on neophodan za postizanje solidnih rezultata. T a d a sam odluio da nezavisno
Alexander Lowen, Inc., N. Y., 1970).
<
7

Pleasure

(New

York,

Coward

McCann,

33

od toga koliku vanost pridajemo r a d u sa miinim tenzijama, briljiva analiza uobiajenog naina bitisanja jedne osobe i njenog ponaanja zasluuju podjedn a k u panju. Napravio sam intenzivnu studiju karakternih tipova i njihove psiholoke i fizike dinamike ponaanja. Ona je objavljena 1958. godine pod naslovom The Physical Dynamics of Character Structure*. Mada jo uvek n e p o t p u n k a o pregled tipova karaktera, to je osnova za sav rad na k a r a k t e r u u bioenergetici. Zavrio sam svoju terapiju sa Pijerakosom p r e nekoliko godina oseajui se veoma dobro u vezi svega to je postignuto. Meutim, ako me neko pita Jeste li razreili sve vae probleme, zavrili va razvoj, ostvarili svoj p u n potencijal kao linost ili se oslobodili svih miinih tenzija?" moj odgovor bi jo uvek bio Ne"'. Postoji neka taka do koje k a d a ovek doe ne osea vie da je neophodno ili poeljno da nastavlja terapiju, i tako je zavrava. Ako je terapija bila uspena, osoba osea da je sposobna da preuzme p o t p u n u odgovornost za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Neto u m o joj linosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. Napustiti terapiju nije znailo da u prestati da radim na svome telu. Nastavio sam da r a d i m bioenergetske vebe i sa svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi. Verujem da za m n o g e pozitivne promene koje su n a s tavile da se deavaju u mojoj linosti treba da zahvalim toj predanosti svome telu. Tim p r o m e n a m a su u celini prethodila duboka razumevanja sebe sama, r a z u mevanje prolosti i tela. Ima vie od trideset etiri godine kako s a m sreo Rajha i vie od trideset dve k a k o sam poeo svoju terapiju kod njega. Radio sam sa pacijentima vie od dvadeset sedam godina. Rad, razmiljanje i pisanje o m o j i m linim doivljavanjima i doivljavanjima mojih pacijenata dovelo me je do jednog zakljuka: ivot pojedinca je ivot njegovog tela. Poto ivi organizam u k ljuuje um, d u h i duu, iveti potpuno ivot tela znai biti uman, d u h o v a n i duevan. A k o n a m nedostaju ti aspekti naega bia to je zato to nismo dovoljno u naem telu ili sa n a i m telom. I m a m o odnos p r e m a telu kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili maini. Znamo da emo imati problema ako se ovo desi. Ali, isto se moe rei
Alexander Lowen, The Physical Dynamics of Character Structure (New York, Grune & Stratton, 1958). tampano takoe pod naslovom The Language of the Body (New York, Macmillan, 1971).
8

i za automobil, od koga toliko zavisimo. Mi se nismo identifikovali sa naim telom; u stvari, izdali smo ga, kao to sam istakao u prethodnoj knjizR Svi nai lini problemi proistiu iz te izdaje i ja verujem da veina naih socijainin problema ima isti koren. Bioenergetika je t e r a p e u t s k a tehnika koja pomae ljudima da uspostave vezu sa svojim telom i da im pomogne da uivaju u najviem moguem stepenu u ivotu tela. Taj naglasak na telu ukljuuje seksualnost koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. Ali, on ukljuuje ak i mnogo osnovnije funkcije disanja, k r e tanja, oseanja i izraavanja sebe. Osoba koja ne die duboko smanjuje ivot svoga tela. A k o se ne kree slobodno, suava ivot tela. A a k o je njegova ekspresija sputana, ograniava ivot svoga tela. Istina, ta ogranienja ivota ne nameemo voljno. Ona se razvijaju kao nain samoodranja u okolini, i kulturi koja negira vrednost tela u korist moi, prestia i posedovanja. Ipak, p r i h v a t a m o ta ogranienja naih ivota proputajui da u njih sumnjamo, i tako izdajemo naa tela. U tom procesu mi takoe ruimo prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naih tela. Takoe je tano da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatka koji imaju nedostatka koji je postao njihova druga priroda, deo njihovog uobiajenog naina ivota. U stvari, mnogi ljudi prolaze kroz ivot sa ogranienim iznosom energije i oseanja. Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj p r v o b i t noj prirodi, to je uslov da budu slobodni, gracilni i lepi. Sloboda, gracilnost i lepota su prirodni atributi svakog ivotinjskog organizma. Sloboda je odsustvo unutranjih p r e p r e k a proticanju oseanja, gracilnost je izraavanje tog proticanja kroz pokret, dok je lepota manifestacija u n u t r a n j e harmonije koju raa ovo p r o ticanje. Oni oznaavaju zdravo telo i t a k o e z d r a v um. P r i m a r n a priroda svakog ljudskog bia jeste da bude otvoreno za ivot i ljubav. Biti uzdran, oklopljen, nepoverljiv, ograen, jeste druga priroda u naoj k u l turi. To su naini koje smo usvojili da bismo zatitili sebe od povreivanja, ali k a d a takav stav postane karakteroloki i s t r u k t u r i r a n u linosti, pravi mnogo ozbiljnije povrede i vie obogaljuje nego to je inila prvobitna patnja.
Alexander Lowen, The Betrayal of the millan, 1967).
9

Body

(New York, Mac-

34

35

Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvore svoje srce prema ivotu i ljubavi. To nije cilj koji se lako dostie. Srce je dobro zatieno u svom kot a n o m kavezu i pristup mu je snano branjen, i psiholoki i fiziki. Te o d b r a n e se moraju razumeti i proraditi ako hoemo da postignemo cilj. Ako na cilj nije postignut, rezultat je tragian. Ii kroz ivot sa zatvor e n i m srcem je kao putovati okeanom zakljuan u brodskom magacinu. Smisao, pustolovina, uzbuenje i slava ivljenja su v a n domaaja. Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. Razlikuje se od slinih ispitivanja po tome to p o k u a v a da ljudsku linost razume kroz razumevanje tela. Mnoga p r e t h o d n a ispitivanja bila su u s m e r e n a na istraivanje uma. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge vane informacije, ali ini mi se da je najvaniji domen linosti ostao n e t a k n u t njena osnova u telesnim procesima. Mi^ s p r e m n o priznajemo da ono to se deava u telu nuno utie na um, ali to nije novo. Moje miljenje je da energetski procesi tela odreuju ta e se deavati u umu, isto kao to odreuju ta e se deavati u telu.

II POJAM ENERGIJE

Punjenje,

pranjenje,

proticanje

pokret

Kao to sam naglasio, bioenergetika je prouavanje ljudske linosti u t e r m i n i m a energetskih procesa tela. Taj izraz se takoe koristi u biohemiji za definisanje one oblasti istraivanja koja se bavi energetskim p r o cesom na molekularnim i s u b m o l e k u l a r n i m nivoima. Kao to je Albert Sent eri (Albert Szent-Gyorgyi) istakao , p o t r e b n a je energija da bi se p o k r e n u l a maina ivota. U stvari, energija ima ulogu u p o k r e tanju svih stvari, ivih i neivih. U savremenim n a u nim tokovima s m a t r a se da je priroda te energije elektrina. Meutim, ima drugaijih miljenja o njenoj prirodi, naroito kada se govori o ivim organizmima. Rajh je pretpostavio postojanje bazine kosmike energije koju je nazvao orgon; ona po prirodi nije elektrina. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje d v e ju energija koje su u polarnom odnosu jedna p r e m a drugoj, jin i jang. Te energije ine osnovu kineske medicinske p r a k s e poznate k a o a k u p u n k t u r a , iji su rezultati zadivili l e k a r e na Zapadu.
10

Ne mislim da je vano ovoga t r e n u t k a odrediti ta je stvarno ivotna energija. Ima izvesne valjanosti u svim t i m stanovitima i ja ne mogu da pomirim r a z like m e u njima. Meutim, moemo prihvatiti osnovnu postavku da je energija ukljuena u sve procese ivota kretanje, oseanja, miljenje i da bi se ti procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma energijom bilo ozbiljno ugroeno. Na primer, nedostatak
Albert Press, 1957).
10

Szent-Gyorgyi,

Bloenergetlcs

(New

York,

Academic

36

37

b r a n e moe tako ozbiljno da iscrpe energiju organizma da dovede do smrti, isto kao i prekid unoenja kiseonika ometanjem disanja. Otrovi koji spreavaju telesne metabolike aktivnosti tako to smanjuju energiju, takoe e imati t a k a v efekat. Opte je prihvaeno da se energija ivotinjskog organizma stie kroz sagorevanje hrane. S d r u g e strane, biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunevu energiju za svoje ivotne procese, vezujui i transformiui je u svoje tkivo, inei je tako pristupanom h r a n o m biljojedima. Transformisanje h r a n e u slobodnu energiju koju ivotinje mogu koristiti za svoje ivotne potrebe je sloena hemijska procedura za koju je p o t r e b a n kiseonik. Sagorevanje h r a n e nije d r u g a ije od sagorevanja drveta koje t a k o e zahteva kiseonik za odranje tog procesa. U oba sluaja je sagorevanje vezano za iznos raspoloivog kiseonika. Ova prosta analogija ne objanjava komplikovan fenomen ivota. Obina v a t r a se gasi kada je iscrpljeno snabdevanje gorivom; takoe, ona sagoreva ne obazirui se na energiju osloboenu sagorevanjem. N a s u p rot tome, ivi organizam je samostalna vatra koja se sama regulie i obnavlja. K a k o moe da izvodi to udo da gori a da ne sagori jo uvek je velika misterija. Poto jo ne moemo da resimo ovu zagon e t k u , vano je za nas koji elimo da odrimo blistavu i stalnu vatru ivota u sebi da pokuamo da r a z u m e m o neke od faktora koji u tome uestvuju. Nismo se jo navikli da mislimo na linost u smislu energija, m a d a se te dve pojave ne mogu razdvojiti. Koliina energije koju j e d n a osoba ima i nain na koji je koristi m o r a se odraavati na njenu linost. Neki ljudi imaju vie energije nego d r u g i ; neki su opet u z draniji. Impulsivna osoba, na primer, ne moe da podnese bilo k a k v o poveanje uzbuenja ili energije; poveano uzbuenje se m o r a osloboditi to je bre m o g u e Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na drugi nain, ona takoe oslobaa uzbuenje, ali to radi k r u t o s t r u k t u i r a n i m sklopom p o k r e t a i ponaanja. Odnos energije i linosti se najjasnije ispoljava kod depresivnih osoba. M a d a depresivne reakcije i t e n d e n cije ka depresiji proizlaze iz meuodnosa komplikovanih psiholokih i fizikih f a k t o r a , j e d n a s t v a r je sas11
11

vim jasna. Depresivne osobe su depresivne energetski. Studije uz pomo filmskih snimanja pokazuju da d e presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih p o k r e ta uobiajenih kod nedepresivnih osoba. U ozbiljnijim sluajevima depresije osoba moe sedeti mirno, skoro bez pokreta, kao da n e m a energije da se aktivno p o meri. Njeno subjektivno stanje esto odgovara objektivnoj slici. Uopte reeno, njoj nedostaje energija da se aktivno pomera. Moe se aliti na oseanje iscrpljenosti, a da pri tom ne osea umor. Depresija njenog energetskog nivoa se oitava u opadanju svih energetskih funkcija. Smanjeno je disanje i apetit, a oslabljen seksualni nagon. U t a k v o m stanju t a k v a osoba ne bi mogla da odgovori na nae pokuaje da je zainteresujemo za n e k i cilj, ona b u k v a l n o nema energije da se zainteresuje. Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata, j e r je to jedan od najeih problema zbog koga ljudi dolaze na terapiju. Poto sasluam priu te osobe, n a p r a v i m pregled njene istorije i procenim njeno opte stanje, pokuavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju. Najneposredniji nain da se to postigne jeste poveanje koliine kiseonika koju ona unosi u organizam to jest, navesti je da die dublje i potpunije. Ima vie naina da se pomogne oveku da pokrene svoje disanje, to u opisati u n a r e d n i m glavama. Ja polazim od pretpostavke da osoba to ne moe uiniti s a m a za sebe. inae ne bi dola kod m e n e da trai pomo. Znai da m o r a m koristiti svoju energiju da je p o k r e nem. To r a d i m tako to u s m e r a v a m oveka da radi neku jednostavnu aktivnost koja lagano utie na disanje, inei ga dubljim, i koristim fiziki pritisak i dodir da bih to stimulisao. Vana stvar je da se sa aktiviranjem disanja poveava energetski nivo. Kada se povea energetski napon mogu se javiti u nogama fina, nevoljna podrhtavanja ili vibracije. To se tumai kao znak izvesnog proticanja uzbuenja kroz telo. posebno kroz donji deo. Glas moe postati rezonantniii. poto vie vazduha protie kroz grlo a lice moe blistati. Ne mora biti potrebno vie od dvadeset do trideset m i n u ta da se postigne ta promena i da pacijent osea da e popeo". On se stvarno p r i v r e m e n o izvukao iz d e presivnog stanja.
s

Lowen,

Depression and the Body, op. cit.

Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja n e p o s redno uoava i doivljava, to nije lek za depresiju.
39

Niti e efekat trajati, poto osoba ne moe sama da odrava kvalitet dubljeg disanja. Ova nesposobnost je sutinski problem depresija, i to ne moe biti proradeno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su uestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i depresivne linosti. Ali, s a m a analiza nee mnogo pomoi ukoliko nije praena stalnim nastojanjem da se povea energetski nivo te osobe, punei energetski njeno telo. Ne moe se diskutovati o pojmu punjenja energijom, a da ne r a z m a t r a m o i pojam energetskog pranjenja. Zivi organizam moe funkcionisati samo ukoliko postoji ravnotea izmeu punjenja i pranjenja energije. To odrava stalan nivo energije u skladu sa pot r e b a m a i mogunostima. Dete koje raste unosie vie energije nego to e je otputati i koristie taj viak energije za rast. Isti je sluaj sa konvalescentima ili ak linim razvojem. Razvoj koristi energiju. S e m toga, opte je poznato da e iznos energije koju n e k o unosi odgovarati iznosu koji oslobaa kroz aktivnost. Svaka aktivnost t r a i i koristi energiju od lupanja srca, peristaltikih pokreta utrobe, do hodanja, govorenja i seksa. Meutim, nijedan ivi organizam nije m a ina. Njegova osnovna aktivnost nije mehaniko izvoenje, ve izraavanje sopstvenog bia. Osoba se ispoljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizraavanje slobodno i p r i k l a d n o realnosti situacije, doivljava oseanje zadovoljstva i uivanja zbog pranjenja energije. To zadovoljstvo i uivanje zauzvrat stimuliu metaboliku aktivnost koja se neposredno o d r a a v a na dublje i punije disanje. Sa doivljavanjem zadovoljstva, ritmike i nevoljne aktivnosti ivota funkcioniu na optimalnom nivou. Kao to sam rekao, neposredan doivljaj aktivnosti samoizraavanja su zadovoljstvo i uivanje. Ograniite li p r a v o osobe da se ispoljava, ograniiete njene m o gunosti za zadovoljstvo i kreativni ivot. Isto tako, ako su sposobnosti oveka da izrazi sebe, svoje ideje i oseanja, ograniene u n u t r a n j i m snagama (inhibicij a m a ili hroninim miinim tenzijama), njen kapacitet za zadovoljstvo je umanjen. U tom sluaju osoba e smanjiti unoenje energije (naravno nesvesno), da bi odrala ravnoteu energije u telu. Poveanje energetskog nivoa jedne osobe se ne moe obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. P u t s a m o 40

izraavanja kroz pokret, glas i oi mora biti otvoren da bi moglo doi do energetskog pranjenja. Ne retko, to se deava spontano u toku punjenja energijom. Disanje moe spontano postati dublje, kao rezultat leanja na stolcu za disanje. Iznenada, bez ikakve n a mere ili svesti o tome, pacijent moe poeti da plae. U tom t r e n u t k u moda nee znati zato plae. Dublje disanje otvara grlo, napaja telo i aktivira potisnute emocije, rezultat ega je erupcija i oslobaanje oseanja tuge. Nekad je ono to izbije bes. Meutim, mnogo puta se nita ne desi, j e r je osoba moda suvie uplaena da se otvori i prepusti oseanjima. U tom sluaju e postati svesna tog uzdravanja" i miinih tenzija u grlu i grudima, koja spreavaju izraavanje oseanja. Moe biti p o t r e b n o razlabaviti uzdravanje direktnim fizikim r a d o m na hroninoj miinoj tenziji. Poto napajanje i otputanje funkcioniu kao celina. bioenergetika radi sa obe s t r a n e jednaine istovremeno, da bi poveala energetski nivo osobe, da bi otvorila samoizraavanje i da bi obnovila proticanje oseanja u telu. P r e m a tome, naglasak je uvek na disanju, oseanju i pokretu, u p o r e d o sa nastojanjem da se t r e n u t no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa ivotnom istorijom dotine osobe. Taj kombinovani proces lagano razotkriva u n u t r a n j e snage (konflikte) koji spreavaju osobu da funkcionie sa punim energetskim p o tencijalom. Kad god je jedan od tih u n u t r a n j i h k o n flikata razreen, energetski nivo se poveava. To znai da osoba unosi vie energije i da je vie oslobaa kroz kreativne aktivnosti koje pruaju zadovoljstvo i uivanje. Ne elim da stvorim utisak da bioenergetika moe razreiti sve gorue probleme, da moe otkloniti sve hronine napetosti i obnoviti potpuno i slobodno p r o ticanje oseanja u telu. Moda mi ne postiemo potpuno taj cilj, ali zapoinjemo proces razvoja koji vodi u t o m pravcu. S v a k a terapija je h e n d i k e p i r a n a injenicom da k u l t u r a u kojoj ivimo nije orijentisana p r e ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Kao to sam ve istakao d r u g d e , naa, k u l t u r a nije u s k l a e n a sa vrednostima i ritmom ivog tela, ve sa m a i n a m a i materijalnom produktivnou. Ne moe se izbei zakljuak da inhibitorne snage samoizraavanja i s m a 12
11

Lowen, Pleasure, op. clt.

41

njenja naeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1 te k u l t u r e i da su njen deo. Svaka senzitivna osoba zna koliko je mnogo energije p o t r e b n o da bi zatitila sebe od izbezumljenog tempa modernog ivota sa svim pritiscima i tenzijama, nasiljem i nesigurnou. Pojam proticanja treba malo objasniti. Proticanje predstavlja kretanje u organizmu, iji je najbolji prim e r proticanje krvi. Protiui kroz organizam, krv snabdeva tkivo p r o d u k t i m a metabolizma i kiseonikom, obezbeujui mu energiju i uklanjajui tetne proizvode sagorevanja. Ali, k r v je vie od posrednika, to je tenost tela sa energetskim nabojem. Njeno strujanje do svake take u telu daje ivot, toplinu i uzbuenje tom delu tela. Ona je predstavnik i nosilac eros a . Pomislite na ono to se deava u erogenim zonama, usnama bradavicama i polnim organima. K a d a p o s t a n u obliveni krvlju (svaki od tih organa je b o gato snabdeven velikom mreom krvnih sudova), postajemo uzbueni oseamo toplinu i ljubav i traimo k o n t a k t sa drugom osobom. Seksualno uzbuenje je sinhronizovano sa poveanjem proticanja k r v i do p e r i ferije tela, posebno do erogenih zona. Da li u z b u e nje donosi krv, ili k r v s t v a r a uzbuenje, nije od znaaja. Oni uvek idu zajedno.
13

S e m krvi, u telu ima i d r u g i h tenosti sa e n e r g e t s k i m nabojem limfa, intersticijalna i intracelularna tenost. Proticanje uzbuenja nije ogranieno samo na krv, ve putuje svim telesnim tenostima. Energetski govorei, celo telo se moe posmatrati k a o j e d n a elija ija je m e m b r a n a koa. U n u t a r te elije uzbuenje se moe prostirati u svim pravcima ili proticati u specifinom pravcu, zavisno od prirode nae reakcije na stimulus. Posmatranje tela k a o jedne elije ne negira injenicu da u n u t a r nje ima mnogo posebnih tkiva, nerava,, k r v n i h sudova, sluznica, miia, lezda itd., k o ji svi sarauju kao delovi celine da bi obezbedili njen ivot. Proticanje uzbuenja se moe doiveti kao oseanje ili senzacija koji esto prkose anatomskim granicama. Z a r niste doiveli talas besa koji se iri gornjim d e lom tela, koji napaja ruke, lice i oi? To se moe m e njati od senzacije kuvanja u odelu" do p r e t e r a n o g snabdevanja glave i vrata krvlju. Kada je osoba toliko
u

Lowen,

The

Physical

Dynamics

of

Character

Structure,

op.

clt.

besna da joj se zacrveni pred oima to znai da. joj je mrenjaa preplavljena krvlju. S d r u g e strane, oseanje besa moe imati beo, hladan kvalitet i izgled zbog suavanja k r v n i h sudova na periferiji, to s p r e ava da k r v dospe do povrine. Takoe postoji crni bes u k o m e je ljutina p r e k r i v e n a crnim oblakom m r nje. Proticanje k r v i i uzbuenja navie mogu stvoriti potpuno razliite emocije k a d a protiu razliitim kanalima i deluju na razliite organe. Proticanje uzbuenja du prednje s t r a n e tela, od srca do usta, oiju i r u k u e poveati oseanje enje izraeno otvaranjem i p o kazivanjem oseanja. Proticanje ljutine odvija se uglavnom du zadnje s t r a n e tela. Proticanje krvi u uzbuenju du donjeg dela tela stvara zanimljive senzacije. Moe se imati utisak kao da se vozi uspinjaom ili da se ide brzo liftom gore-dole. Deca naroito vole te senzacije, zbog ega se r a d o ljuljaju. O n e su n a j intenzivnije i najprijatnije k a d a se pojave k a o s e n zacije koje se razlivaju po stomaku, praene j a k i m seksualnim uzbuenjem. M e u t i m , isto proticanje moe biti praeno anksioznou, i tada se doivljava kao oseanje propadanja u stomaku. Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata vode, da su n e k i delovi s t r u k t u r i r a n i , ali su mnogi od njih teni, moemo zamisliti senzacije, oseanja i emocije kao tok ili talase te telesne tenosti. Senzacije, oseanja i emocije su opaanje u n u t r a n j i h pokreta u tom relativno fluidnom telu. Nervi posreduju u opaanjima i usklaivanju reakcija, ali impulsi i pokreti koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog napona, u p r i r o d a n r i t a m i pulsacije tela. Ti u n u t r a nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao razliitu od voljnih pokreta koji se vre voljnom k o n t r o lom. To je najoiglednije kod beba. Posmatranjem t e la beba moe se videti n e p r e k i d n a igra p o k r e t a nalik talasima jezera, samo to su ti pokreti proizvedeni unutranjim silama. K a k o ljudi postaju stariji, njihova pokretljivost se smanjuje. Oni postaju strukturiraniji i m a n j e elastini, dok najzad sa smru ne p r e s t a n u svi pokreti. Svi nai voljni pokreti takoe sadre nevoljnu k o m ponentu koja predstavlja sutinsku pokretljivost organizma. Ta nevoljna komponenta, koja je integrisana sa voljnom akcijom, zasluna je za ivahnost i spon43

42

tanost naih akcija i pokreta. K a d a je to odsutno ili smanjeno, telesni pokreti imaju mehaniki, beivotni kvalitet. Cisto voljni ili svesni pokreti, sem kinestetskog oseanja premetanja u prostoru, izazivaju malo senzacija. Emocionalni ton ekspresivnog p o k r e t a proizlazi iz njegove nevoljne k o m p o n e n t e koja nije predmet svesne kontrole. Fuzija svesnih i nesvesnih elemen a t a ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva, pokrete koji imaju emocionalni krug, a ipak su koordinirane i efikasne akcije. Emocionalni ivot j e d n e osobe zavisi od pokretljivosti njenog tela, to je funkcija proticanja uzbuenja kroz telo. Poremeaji tog proticanja se javljaju kao prepreke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena. U tim podrujima tela moe se lako osetiti i opipati napregnutost miia. Otuda se izrazi prepreka", u m r t vljenost", i hronina miina tenzija" odnose na isti fenomen. Uopte, o postojanju p r e p r e k a moe se zakljuiti gledanjem umrtvljenog podruja, ili dodirivanjem zgrenih miia. Poto je telo energetski sistem, ono je u stalnoj energetskoj interakciji sa svojom sredinom. S e m energije koja nastaje iz sagorevanja hrane, osoba postaje uzbuena ili se napaja kroz k o n t a k t sa pozitivnim silama. Sjajan, svetao dan, lepa scena, srena osoba, imaju stimuliui efekat. Mraan i teak dan, runoa i depresivni ljudi imaju n e g a t i v a n uticaj na nau energiju i izgleda da vre na nas depresivni uticaj. Svi smo osetljivi na sile ili energije koje nas okruuju, ali njihov uticaj nije j e d n a k na sve ljude. Osoba sa visokim naponom je otpornija na negativni uticaj. U isto vreme ona pozitivno utie na druge, posebno kada je pro tican je uzbuenja u njenom telu slobodno i p u n o . Lepo je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno oseamo.

Vi ste vae telo Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovitu da je svaki ovek svoje telo. Nijedna osoba ne postoji nezavisno od tela u k o m e egzistira, kroz koje izraava sebe i odnosi se p r e m a svetu koji ga okruuje. Bilo bi glupo protiviti se tom stanovitu, jer bi inae ovek mogao nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela.
44

Um, duh i dua su aspekti svakog ivog tela. Mrtvo telo nema um, izgubilo je duh, a dua ga je napustila. Ako ste vi vae telo, a vae telo je vi, onda vae telo izraava ono to vi jeste. To je va nain bitisanja u svetu. to je vae telo ivotni je, to ste vie prisutni. Kada telo izgubi neto od svoje ivotnosti, na p r i m e r kada ste iscrpljeni, nastojite da se uvuete u sebe. Efekat bolesti je isti povlaenje. Cak v a m svet moe izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. S druge strane, ima dana k a d a zraite ivotom, i svet oko vas izgleda svetliji, blii, stvarniji. Svi bismo voleli da budemo p u n i ivota, da oseamo da smo vie ivi, a bioenergetika n a m moe pomoi u postizanju tog cilja. Poto vae telo govori ko ste vi, ono pokazuje i koliko ste prisutni u svetu. Nije sluajno da se koristi izraz n i k o " za oznaavanje osobe koja nije ostavila utisak na nas, ili neko" za osobu koja je ostavila snaan utisak. To je prosto govor tela. Slino, vae p o vlaenje nije tajna. Ljudi ga oseaju, k a o to oseaju vau tugu ili bolest. U m o r se ispoljava na mnogo n a ina koji se mogu videti i uti sputenost ramena, oputenost koe lica, n e d o s t a t a k sjaja u oima, usporenost i teina pokreta i nedostatak rezonance ili m o n o tonost glasa. U p r k o s n a p o r u da se to oseanje prikri je, ono izdaje samo sebe, otkrivajui n a p o r usiljenog pokuaja. Kroz telesno izraavanje se takoe moe itati ta neko osea. Emocije su telesni d o g a a j ; one su b u k valno p o k r e t ili k r e t a n j e u telu, koji se ispoljava kroz neku akciju. Bes s t v a r a napetost i, kao to smo videli, napaja gornji deo tela g d e su smeteni glavni organi n a pada, zubi i r u k e . Besnu osobu moemo poznati po crvenom licu, stisnutim pesnicama i ustima koja ree. Kod nekih ivotinja je druga manifestacija te emocije nakostreenost dlake du v r a t a i lea. Naklonost i ljubav dovode do mekanja svih k a r a k t e r i s t i k a , k a o i razlivanje toplote koe i oiju. Tuga ima izgled kao da e osoba da se provali od plaa. Ali, telo otkriva mnogo vie od toga. Stav oveka prema ivotu, ili njegov lini stil, odraava se na n a in dranja tela i na nain na koji se kree. Moe se
14

" Englesko - n o b o d y * znai niko, ali razdvojeno na no-body znai ez tela. (Prim, prev.)

45

razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljevskim dranjem tela od osobe ija savijena lea, sputena r a m e n a i malo povijena glava ukazuju na potinjenost teretu koji joj je stavljen na lea. P r e nekoliko godina sam radio sa mladim ovekom ije je telo bilo veliko, debelo i bezoblino. Zalio se da ga je zbog tela toliko stid da je odbijao da se na plai skine u kupae gae. Takoe se oseao seksualno neadekvatnim. Godinama se bavio tranjem, drao je dijete da bi savladao svoju telesnu manu, ali bez uspeha. U toku terapije je shvatio da njegova telesna pojava odraava j e d a n aspekt njegove linosti koji on prethodno nije. bio u stanju da prihvati naime, da se j e d a n deo njega identifikovao sa slikom o velikom, debelom trap a v k u koji je vie bebast nego odrastao ovek. To se] takoe izraavalo kroz nain na koji je sedeo zavaljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblaenju. Tada je shva,tio da biti velika, debela, t r a p a v a beba jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste, da bude ovek, da b u d e izuzetan. Njegov stvarni konflikt je bio dublji nego to je izgledalo, ali sve to je bilo skupljeno u njegovom telesnom stavu. Na svesnom ili ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja, ali se na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati nikakvim svesnim naporom. ovek ne moe uspeti u ivotu borei se protiv sebe. Napor da se nadvlada telo osuen je na propast. Moraju se shvatiti i slinost i razlike psihikog i fizikog procesa. Moj pacijent nije bio samo veliki, debeo, detinjasto aljkav. On je bio ovek koji se svesrdno trudio da funkcionie na tom nivou. Ali, on nije p o t p u n o bio odrastao ovek, jer su ga njegovo nesvesno i njegovo telo zadravali na tom detinjastom nivou. On je bio ovek koji pokuava da ostvari svoj potencijal, ali ne uspeva. Njegovo telo je dramatino otkrivalo obe njegove strane, jer je imao veliko telo odraslog oveka, ali sa debelim valjukama k a o beba, Nesvesni konflikti izmeu razliitih aspekata linosti onesposobljavaju mnoge ljude na slian nain. Najei je konflikt izmeu nezadovoljenih potreba i zahteva deteta u oveku i tenji i stremljenja odraslog. Biti odrastao, znai da je ovek nezavisan (da stoji na svoj i m nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljavanje svojih htenja i elja. Ali, kod ljudi koji imaju taj 46

konflikt, n a p o r da se b u d e nezavisan i odgovoran p o d r i ven je nesvesnim eljama da ih neko podrava i da neko preuzme brigu o njima. Rezultat je meovita slika i psiholoki i fiziki. Ponaanje takve osobe moe odlikovati p r e t e r a n a nezavisnost, uporedo sa strahom da bude sama. ili nesposobnou da donese odluku. Infantilni aspekti t a k v e linosti se mogu manifestovati kroz male dlanove i t a b a n e , tanke, dugake noge koje ne pruaju odgovarajui oslonac ili nerazvijen m u s k u larni sistem koji n e m a agresivne potencijale da bi postigao ono to mu treba ili to eli. U drugim sluajevima se radi o konfliktu izmeu detinje razigranosti i realnosti odraslog dela linosti. Na povrini osoba izgleda ozbiljno, esto strogo, rigidno, vredno i moralistino. Onda, kada pokua da se p r e pusti ili preda, postaje detinjasta. Kod takvih ljudi je to uoljivo k a d a piju. Kroz egaenje i ale iz njih izbija dete. Lice i telo t a k v e osobe imaju vrst, teak i iznuren kvalitet koji ini da izgleda staro. M a d a je esto namrgoen, deaki izgled lica, praen osmehom ili keenjem pokazuje oseanje nezrelosti. Taj konflikt se javlja, kada se ne dozvoljava puno i slobodno izraavanje deije razigranosti. Potiskivanje detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka ali ne uklanja te tendencije. One su zakopane i uklonjene iz svesnosti, ali ostaju da ive u dubljim slojevima linosti, pojavljuju se kada se osoba prepusti, kao izvrtanje prirodnih tendencija. Ti kvaliteti deteta nisu integrisani u linosti, ve su odseeni ili zatvoreni kao telo strano egu. Linost je zbir ivotnog iskustva osobe, od kojih se svako registruje u linosti i s t r u k t u r i r a n o je u telu. Kao to u m a r moe itati ivotnu istoriju d r v e t a na osnovu poprenog preseka stabla, koje pokazuje godove, t a k o je i bioenergetski t e r a p e u t u stanju da ita ivotnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. U oba sluaja je potrebno znanje i iskustvo, ali su oba zasnovana na istim principima. K a k o se ljudski organizam razvija, pridodaje slojeve linosti, od kojih svaki ostaje iv i aktivan i kod odraslog oveka. K a d a su slojevi dostupni oveku, linost je integrisana, osloboena konflikata. Ako je bilo koji sloj, ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno, 47

osoba je u konfliktu, znai ograniena. ematski grafikon oslojavanja prikazan je na sledeoj slici:

Kvaliteti koje svaki sloj sumirati na sledei nain. beba dete deak ili devojica mladi ili devojka odrasli

pridodaje ivotu mogu se

= ljubav i zadovoljstvo = kreativnost i imaginacija = = = razigranost i zabava romantika i avantura realnost i odgovornost

Moda bi. kada se govori o kvalitetima, najbolje bilo rei da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i irenje svesti. Svaki sloj onda, predstavlja novo oseanje sebe i svojih potencijala, novu svesnost sebe i odnosa p r e m a svetu. Meutim, svest nije odvojena
48

ili izolovana jedinica linosti. To je funkcija organizma, aspekt ivoga tela. Razvija se u odnosu na rast tela fiziki, emocionalno i psiholoki. Zavisi od iskustva; stie d u b i n u kroz sticanje vetina; potvruje se kroz aktivnost. Izjednaavajui slojeve sa kvalitetima linosti, neu da kaem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno formirana u odreenom periodu ivota. Razigranost, u stvari, poinje u detinjstvu, ali dostie svoj p u n i razvoj tek poto je ta faza prola. Verujem da su svest o igri i oseanju radosti k a r a k t e r i s t i k e starijih deaka i devojica p r e nego mlaih. Potpunije izlaganje svakog sloja i njegovih kvaliteta ukiie jednainu smisaonijom. Bebu k a r a k t e r i e elja za bliskou, posebno sa m a j kom. Beba eli da je dre, maze, da je dobrodola i da je prihvaena. Ljubav, kao to sam istakao u jednoj od ranijih knjiga, moe da se definie kao elja za intimnom bliskou. K a d a je potreba za bliskou zadovoljena, beba je zadovoljna. Rezultat liavanja te potrebe osea se kao bolno stanje. Svako oseanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog sloja njegove linosti. Oseanje ljubavi kod odraslog nije sutinski razliito od onog to beba osea, m a d a naini izraavanja mogu biti razliiti. U osnovi svih oseanja ljubavi je elja za intimnom bliskou. ovek koji je u k o n t a k t u sa bebom koja je on n e k a d a bio, a koja je jo uvek deo njega, poznaje oseanje ljubavi. Ona je takoe u k o n t a k t u sa svojim srcem. ovek nije u mogunosti da doivljava potpunost ljubavi u onom stepenu u k o m e je izgubio k o n t a k t sa svojim srcem, ili periodom k a d a je bio beba. Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet ivotu. Potreba za stalnom bliskou ustupa mesto n o voj potrebi za ispitivanjem sveta potrebi koja je olakana poveanom sposobnou motorne koordinacije. Kroz to istraivanje ljudi i stvari, prostora i vremena, dete stvara sliku o svetu. Poto nije optereena s t r u k t u r i r a n i m smislom realnosti, imaginacija je slobodna. Tokom te faze se na svesnom nivou takoe stvara poj a m o sebi u t o k u koga, dete istrauje, zamiljajui mogunosti da b u d e neko drugo ja, kao svoja m a m a , na primer. Mislim da se moe rei da se detinjstvo zavrava k a da ovek stekne usklaenu sliku o svom linom sve4

49

tu i sebi samom. Poto su postigli taj stepen, deak ili devojica, igrajui se, izazivaju svoj lini svet. Poveano ovladavanje m o t o r n i m vetinama i i g r a m a sa drugom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna i koja bogato nagrauje. Vii je stepen uzbuenja u igri deaka i devojica nego u igri mlae dece, to je takoe zasluno za oseanje radosti koja se doivljava tokom te faze ivota. Takoe je vee oseanje slobode proizalo iz nezavisnosti koja jo nije optereena odgovornostima. Mladost karakterie dalji porast nivoa mogueg uzbuenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe suprotnog pola i rastui intenzitet seksualnih potreba. U idealnom sluaju, mladost je v r e m e za r o m a n t i k u i a v a n t u r e , kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog bliskosti sa d r u g o m osobom, imaginacijom i mentalnom kreativnou deteta i izazovom i razigranou mladosti. K a d a mogue posledice imaju ozbiljnu realnost i ovek preuzima odgovornost za njih, znai da je postignut stupanj odraslog. Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga ponaanja i preuzima odgovornost za njih. Meutim, a k o izgubi k o n t a k t sa oseanjima ljubavi i bliskosti koje je upoznao kao beba, sa k r e a t i v n o m imaginacijom deteta, sa razigranou i radou deteta, i sa d u h o m a v a n t u r e i smislom za r o m a n t i k u koja k a r a k t e r i e mladost, bie sterilna, uskogruda i rigidna osoba,. Z d r a v odrasli je beba, dete, deak ili devojica i mladi ili devojka. Njegovo oseanje za realnost i odgovornost ukljuuje pot r e b u i elju za bliskou i ljubavlju, sposobnost da bude kreativan, slobodu da b u d e radostan i da ima duh avanturiste. On je integrisano i p o t p u n o svesno ljudsko bie. Da bismo razumeli ivo telo, m o r a m o odbaciti m e hanike pojmove. Mehanizmi funkcionisanja tela su vani ali oni ne objanjavaju to funkcionisanje. Oi, na primer, nisu samo k a m e r e ; one su senzorni organ za opaanje i ekspresivni organ za reagovanje. Srce nije samo p u m p a ; ono je organ oseanja koji prevazilazi moi p u m p e . Mi smo saoseajna bia, to znai da imamo mo da osetimo i opaamo i da, doivimo senzacju ili oseanje. Opaanje je funkcija uma, to je j e d a n aspekt tela. Zivo telo ima um, poseduje d u h i sadri duu. K a k o su ti pojmovi bioenergetski shvaeni?
50

Um, duh i dua Danas rado govorimo da je dihotomija telo um, proizvod ljudskog miljenja, da su telo i um, u stvari! jedno. Suvie dugo smo ih posmatrali kao odvojene entitete koji utiu j e d a n na drugi, ali koji nisu direktno povezani. Taj stav se nije potpuno izmenio. Na proces obrazovanja je jo uvek podeljen na mentalno i fiziko obrazovanje, koja n e m a j u veze jedno sa drugim. Malo nastavnika fizikog obrazovanja veru je da gimnastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapacitete za uenje. I stvarno, oni na to retko utiu. Ako su telo i um celina, onda istinsko fiziko obrazovanje t r e ba u isto v r e m e da b u d e i pravo mentalno obrazovanje, i obratno. Ja mislim da je problem u injenici da se na recima slaemo sa p o j m o m jedinstva, ali p r o p u t a m o da ga primenimo na n a svakodnevni ivot. Pretpostavljamo da se deiji um moe obrazovati, a da se ne obrati panja na telo. Pod pretnjom neuspeha ili kanjavanja moe se n a p u n i t i detinja glava informacijama. Na nesreu, informacija ne postaje znanje ukoliko nije povezana sa iskustvom. Stalno p r e v i a m o injenicu da je iskustvo telesni fenomen. Covek doivljava samo ono to se deava u njegovom telu. Doivljavanje je ivo ili tupo u onom stepenu u kome je telo ivo. K a d a dogaaji iz spoljanjeg sveta deluju na telo ovek ih osea, ali ono to stvarno doivljava posledica je njihovog delovanja na telo. Slabost psihoanalitike tehnike jeste da zapostavlja telo, pokuavajui da pomogne pacijentu da proradi svoje emocionalne konflikte. Poto ova tehnika p r o p u ta da obezbedi ikakvo znaajno telesno iskustvo, ideje koje se pojavljuju u toku t r e t m a n a ostaju nemone da dovedu do znaajnih p r o m e n a u linosti. Suvie esto sam viao pacijente koji su tokom godina psihoanaliziranja stekli obilje informacija, i neka znanja o sebi, ali iji su osnovni problemi ostali n e t a k n u t i . Znanje postaje shvatljivo k a d a se deava uporedo sa oseanjima. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim cseanjima u stanju da promeni s t r u k t u r i r a n e ablone ponaanja. U p r e t h o d n i m knjigama sam u izvesnom stepenu izloio problem tela i u m a Ovde bih eleo da istaknem neke mentalne funkcije koje imaju znaaja za bioenerk

51

getiku. Prvo, um ima usmeravajuu funkciju u odnosu na telo. Kroz um osoba moe usmeriti svoju panju na razliite delove tela i dovesti ih u centar panje. Dozvolite da sugeriem prost eksperiment. Drite svoj dlan pravo ispred sebe tako da vam r u k a bude relaksirana i usmerite svu panju na dlan. Odravajte panju na ruci otprilike j e d a n minut. Za to v r e m e lagano diite. Moe se desiti da svoj dlan oseate drugaije. Moete osetiti strujanje i blago peckanje u dlanu, koji je sada pod naponom. On moe poeti da vibrira ili da malo p o d r h t a va. A k o to osetite, moete shvatiti da ste usmerili strujanje uzbuenja ili energije u svoj dlan. U bioenergetskom g r u p n o m r a d u koristim j e d n u varij a n t u tog eksperimenta da bih pojaao intenzitet doivljaja. Traim od ljudi da rairenim prstima jedne r u k e pritiskaju prste d r u g e r u k e tako da dlanovi budu udaljeni to je vie mogue. Zatim, odravajui taj kontakt, da okrenu r u k e p r e m a sebi tako da budu u s m e r e n e p r e m a grudima, a onda da pomeraju r u k e od sebe ne prekidajui kontakt. Kaem im da dre r u k e u poloaju hiperekstenzije otprilike j e d a n minut diui lagano. Pri kraju m i n u t a r u k e su relaksirane i labave. Moe se opet osetiti strujanje, napajanje, peckanje i vibracije. Ako radite tu vebu za doivljavanje tela, primetiete da v a m je panja u s m e r e n a na r u k e zbog poveanog napona u njima. Vae r u k e su u stanju poveane t e n zije ili napona. Ako lagano pribliite dlanove jedan drugome, tako da b u d u oko pet do sedam s a n t i m e t a r a udaljeni jedan od drugog, u relaksiranom stanju dok su jo uvek pod naponom, moete osetiti n a p o n medu njima, kao da se neko telo nalazi izmeu. Um moe usmeriti panju jedne osobe p r e m a u n u t r a ili p r e m a spolja, p r e m a telu ili p r e m a spoljanjim objektima. U stvari, ovek u s m e r a v a energiju bilo na sebe bilo na spoljanji svet. Z d r a v a osoba moe naizmenino usmeravati panju na te dve take lako i brzo, tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja i okoline. Takva osoba je svesna onoga to se sa njom deava kao i onoga to se deava drugima. Ali, n e m a svako tu sposobnost. Neki ljudi postaju suvie svesni sebe i razvijaju optereujuu samosvest. Drugi su toliko svesni onoga to se deava oko njih da gube svesnost o sebi. To je est sluaj kod preosetljivih osoba.
52

Biti svestan svoga tela j e d a n je od principa bioenergetike, j e r jedino na taj nain stvarno saznajemo ko smo to jest, upoznajemo sopstveni u m . U toj vezi um funkcionie k a o perceptivni i refleksivni organ, oseajui i definiui neije raspoloenje, oseanja, elje itd. Stvarno poznavati svoj u m . znai znati ta hoemo, ta oseamo. Ako n e m a oseanja, nema nieg u u m u (na ta bi se obratila panja) i tako ovek n e m a um (miljenje). K a d a je akcija jedne osobe vie pod u t i cajem drugih ljudi nego vlastitih oseanja, onda ta osoba n e m a svoje miljenje. Ako osoba ne moe da izgradi svoje miljenje, znai da je svesna dva suprotna oseanja koja su podjednako snana. U takvom sluaju odluka je uglavnom nemogua, sve dok jedno oseanje ne postane jae i ne p r e 53

ovlada. Izgubiti razum, kao to je sluaj u ludilu, jeste ne znati ta se osea. To se deava kada je um preplavljen oseanjima koja ne moe da prihvati i ne usuuje se da ih postavi u centar panje. Osoba tada preseca ili disocira svoju svesnu percepciju od svoga tela. Moe postati depersonalizovana, moe poludeti, naputajui sve pokuaje vladanja sobom. A k o ovek nije svestan svoga tela, razlog za to je strah da opazi ili oseti svoja oseanja. Kada oseanja imaju pretii kvalitet, ona se uglavnom potiskuju. To se postie razvijanjem hroninih miinih tenzija koje ne dozvoljavaju nikakvo proticanje uzbuenja ili razvijanje spontanog p o k r e t a u odreenom podruju. Ljudi esto potiskuju svoj strah, j e r on ima paraliui efekat; potiskuju bes, j e r je suvie opasan, i beznae, jer je obeshrabrujue. Oni e takoe potisnuti svest o bolu, na primer, bol zbog neispunjene enje, j e r ga ne mogu podneti. Potiskivanje oseanja umanjuje stanje uzbuenja u telu i u m a n j u j e sposobnost u m a da se usredsredi. To je p r i m a r n i uzrok gubitka snage u m a . Na um je preteno okupiran potrebom da ima k o n trolu, na raun toga da se bivstvuje i da se osea ivotnije. Um i d u h su takoe povezani. Koliina d u h a koji osoba ima zavisi od toga koliko je osoba ivotna i vibrantna, bukvalno, koliko ima energije. Veza izmeu energije i d u h a je neposredna. K a d a je osoba uzbuena i k a d a se povea njena energija, njen d u h se budi. U tom smislu govorimo o n a d a h n u t o j osobi. Ja bih, p r e m a tome, definisao d u h kao ivotnu snagu u organizmu koja se manifestuje u ekspresivnosti osobe . Kvalitet duha jednog oveka karakterie ga kao pojedinca i kada je j a k ; to ga izdvaja od drugih jedinki njegove vrste.
15

religije stavljaju poseban naglasak na disanje kao nain komunikacije sa apsolutnim. Disanje igra znaajnu ulogu u bioenergetici zbog toga to samo kroz duboko i puno disanje ovek moe sakupiti energiju za duhovni i duevan ivot. Dua je pojam tei za obradu od u m a i duha. P r i marno znaenje pojma je princip ivota, oseanja, miljenja i akcije kod oveka posmatranog kao poseban entitet, odvojen od t e l a " . Dua se povezuje sa ivotom posle smrti, sa rajem i paklom, idejama koje kolovani ljudi d a n a s odbacuju. U stvari, samo pominjanje te reci u knjizi kao to je ova, koja nastoji da ima objektivnu valjanost, moe odbiti neke ljude. Oni ne mogu pomiriti ideju entiteta odvojenog od tela sa pojmom jedinstvenosti koju bioenergetika predstavlja. Ali, ni ja ne mogu postii takvo pomirenje. Na sreu, svako s m a t r a da je dua do smrti u telu. ta se sa njom deava pri u m i r a n j u i kasnije, ja ne znam. To pitanje mi ne zadaje mnogo m u k e budui da sam ja primarno zainteresovan za ivo telo.
10

ivotna snaga, ili d u h organizma, povezan je sa disanjem, u Bibliji je reeno da je Bog u d a h n u o svoj dah u g r u d v u gline dajui joj ivot. U teologiji d u h Boga, ili Sveti Duh, nazvan je p n e u m a , to se u reniku definie kao ivotni d u h ili dua". Re p n e u m a " je iz Grke, gde znai vetar, dah ili d u h i srodan je grkoj rei phein, to znai duvati, disati. Mnoge orijentalne
Vidi Lowen, Depression and izlaganje tog pojma. the Body, op. cit., za potpunije

Da li ivo telo ima d u u ? Odgovor zavisi od toga kako se definie dua". Random haus renik daje etvrto znaenje rei: emocionalni deo ljudske p r i r o d e ; sedite oseanja i emocija". Sinonimi due su duh, srce. To ne pomae mnogo, j e r se onda moe prosto izostaviti. Ta re ima p o t p u n o drugaije znaenje za mene, ono koje mi pomae da r a z u m e m ljudsko bie. Ja gledam na duu kao na oseanje oveka da je deo veeg ili univerzalnog reda. Takvo oseanje mora p r o izai iz aktuelnog iskustva da je ovek deo ili da je povezan na neki vitalni ili spiritualni nain sa u n v e r zumom. Koristim izraz spiritualan" ne u njegovom apstraktnom ili mentalnom znaenju, ve k a o duh, pneumu ili energiju. Verujem da je energija u naem telu u k o n t a k t u i meudejstvu sa energijom oko nas u svetu i univerzumu. Mi nismo izolovani fenomen. Meutim, ne osea svako tu vezu ili kontakt. Moj utisak o ljudima je da osobi koja je izolovana, otuena i nepovezana, nedostaje kvalitet duhovnosti koji primeujem kod ljudi koji sebe doivljavaju kao deo neeg veeg nego to su oni sami. Mi smo roeni povezani, m a d a se najvidljivija veza, pupana vrpca, prekida po roenju. Dokle god ta vrpca
The Random House Dictionary skraeno Izdanje (New York. 1970).
w

of

the

English

Language,

ne-

54

55

funkcionie, beba je u izvesnom smislu deo majke. Mada beba poinje da vodi potpuno nezavisnu egzistenciju posle roenja, ona je jo uvek povezana sa svojom majkom energetski i emocionalno. Ona reaguje na majino uzbuenje, i majino raspoloenje utie na bebino. Ne sumnjam da beba osea tu povezanost i pripadnost svojoj majci. Beba ima duu i njene oi esto imaju onaj duboki izraz za koji kaemo da je duevan. Rast je ekspanzija na mnogo nivoa. Uspostavljaju se i doivljavaju n o v e veze. P r v e veze su sa ostalim lanovima porodice. K a d a je jednom ta veza uspostavljena, postoji energetska razmena izmeu bebe i svake osobe u porodici, plus razmena sa porodicom kao grupom. Ljudi postaju deo sveta, ba kao to on postaje deo njih. K a k o se poveava svesnost i kontakt, osoba razvija sve ire krugove odnosa. Postoji svet biljaka i ivotinja sa kojima se takoe identifikuje. Postoji zajednica u kojoj ivi, koja postaje njegova zajednica, kao to on postaje njen deo. I tako se to nastavlja sa godinama. Ako ovek ne presee taj red, oseae da p r i p a d a velik o m prirodnom poretku na zemlji. Kao to on pripada tom poretku, tako i poredak pripada njemu. Na d r u gom nivou miljenja, m a l a zajednica se proiruje da bi ukljuila narod i onda itav svet. Jo dalje su zvezde i univerzum. Oi starijih ljudi n e k a d a imaju odsutan izraz, kao da je njihov pogled usmeren prema n e b e sima. Izgleda k a o da pri kraju ivota dua uspostavlja k o n t a k t sa svojim konanim odmoritem. Na sledeem dijagramu je kroz nekoliko koncentrinih krugova prikazano irenje odnosa koje osoba uspostavlja. Taj dijagram je slian onome iz prethodnog dela koji ilustruje, u razliitim kontekstima, nivoe razvoja svesnosti jedne osobe. K a k o se svesnost iri, tako ukljuuje vie spoljanjeg sveta u psihu i linost oveka. I energetski i psihiki, novoroeni organizam je kao cvet koji se lagano odvija i otvara p r e m a svetu. U tom smislu je i dua p r i s u t n a na roenju, ali u zaetku. Kao jedan aspekt organizma, dua prolazi kroz prirodni proces razvoja i sazrevanja da bi se na kraju potpuno identifikovala sa kosmosom i izgubila svoj individualni kvalitet. Moemo zamisliti mogunost da pri umiranju slobodna energija organizma naputa telo da bi se stopila sa univerzalnom, kosmikom energijom. Kaemo da dua naputa telo pri umiranju. 56

ivot dolazi na svet kao bie = bitisanje , ali samo bitisanje nije dovoljno za oseanje zadovoljenja. Ovo mi je postalo jasno k a d a mi je j e d n a moja pacijentkinja rekla: Nije dovoljno bitisati. Ja hou da p r i p a d a m , a ne oseam da p r i p a d a m " . irenje bitisanja u svet kroz identifikaciju i odnose ini smisao pripadanja. Bitisanje ezne za t i m irenjem. Oseanje enje, jedno od najznaajnijih oseanja u organizmu, odraava potrebu
ZVEZDE I KOSMOS

17

UNIVERZUM

U ovom pasusu se Loven poigrava recima being bie ili bitisanje, kao i sa belong = pripadati i long = udeti (Prim, prev.)

17

57

organizma za k o n t a k t o m sa okolinom i svetom. Kroz p r i p a d a n j e dua izbegava usko ogranienje samstva, ne gubei oseaj sebe ili bia koje je na individualni opstanak. ivot tela: bioenergetska vezba i

U prvoj glavi sam p o m e n u o da sam p r e nego to sam sreo Rajha bio a k t i v a n u sportu i gimnastici. Za mene je ivot tela uvek imao posebnu privlanost koja bi me normalno mogla voditi ka spoljanjim aktivnostima. Ali ja sam podjednako bio ukljuen u ivot uma, tako da se nisam mogao opredeliti za jednu od te d v e s t r a n e svoje linosti. Oseao sam se podeljeno i borio sam se sa tim konfliktnim potrebama, nadajui se da u nai reenje. Naravno, taj problem nije jedinstven samo za mene. Mnogi ljudi u civilizovanoj k u l t u r i pate od iste dvojnosti. Mnoge k u l t u r e su morale da razviju naine za odravanje ivota tela vibrantnim, uprkos konfliktnim zahtevima intelektualnog ivota. U zapadnoj kulturi j e d a n od glavnih naina za svesno mobilisanje i izazivanje tela jeste sport. Grci, koji su m e u p r v i m a shvatili vanost ivota tela, stavili su ogroman naglasak na sportove. U direktnoj proporciji sa udaljavanjem (ili uklanjanjem) k u l t u r e od prirode i ivota tela poveava se potreba za specijalnim aktivnostima koje e angaovati i pokrenuti telo. Svedoci smo danas rastueg interesovanja za sportove, uporedo sa poveanjem shvatanja vanosti redovnih vebi za fiziko zdravlje. Nekoliko p r o g r a m a vebi steklo je veliku popularnost u poslednjih deset godina, na primer, vebe Kraljevske k a n a d ske avijacije i Aerobika, koji se zasnivaju na tranju kao osnovnoj vebi. Na nesreu, stav Amerikanaca prema telu je optereen njihovim odnosom p r e m a egu. Rezultat toga je da su za m n o g e ljude telesno zadovoljstvo i zadovoljstvo od sporta manje vani od zadovoljstva postizanja rezultata. Usmerenost na postizanje rezultata stvara tenziju koja d i r e k t n o umanjuje efekat aktivnosti na stimulisanje i oslobaanje tela. Svi mi znamo igrae golfa kojima je propao dan zbog loeg udarca. Isti nagon ega da se uspe i da se ide ukorak sa modom utiu na na p r o g r a m vebi. Radimo 58

ih da bismo bolje izgledali, da bismo popravili sliku 0 naem zdravlju, ili razvili miie. Idealno telo za nas ima karakteristike trkakog konja, doteranog s p r e m nog da pobedi. ivot tela je oseanje; oseanje da smo ivi, v i b r a n tni, dobri, uzbueni, ljuti, tuni, radosni i, najzad, zadovoljeni. Nedostatak oseanja ili konfuzija oseanja jeste ono to dovodi ljude na terapiju. Shvatio sam da gimnastiari, igrai, oni koji intenzivno r a d e vebe, podjednako intenzivno pate od tog nedostatka i z b r k a nosti kao i ostali. To je takoe bio moj problem, u p r kos tome to sam se bavio sportom i vebama. Kroz terapiju sam bio u stanju da posegnem i otvorim svoja oseanja i tako obnovim neto od ivota svoga tela. 1 rajhovska i bioenergetska terapija tee ka tom cilju. Ali, ostaje problem. K a k o se moe odravati ivot tela u vibrantnom stanju posle zavretka terapije? Naa kultura, koja negira ivot, ne pomae toj potrebi. To je pitanje koje Rajh nije nikada razmatrao. On je v e rovao da se osoba zadovoljava usmeravajui ^ svoju energiju napolje. Njegova filozofija je bila izraena u izreci Ljubav, rad i znanje su izvori ivota. Oni t a koe t r e b a da vladaju ivotom". To stanovite doputa samo seksualnu aktivnost kao glavni nain izraavanja ivota tela put, sve u svemu, suvie uzan i ogranien. Moje lino reenje je bilo da redovno kod kue radim bioenergetske vebe koje se koriste u terapiji. Ja ih radim ve dvanaestak godina. One su mi pomogle ne samo da b u d e m u k o n t a k t u sa svojim telom, i da odravam ivahnost tela, ve su produile razvoj koji je terapija zapoela. Nalazim da su od takve koristi da sugeriem pacijentima da ih rade kod kue k a o dopunu terapije. Njihovu vrednost potvruju svi oni koji ih rade. A mi smo sada poeli da drimo redovne asove bioenergetskih vebi za pacijente i d r u g e koji se posveuju ivotu tela. Poto posveivanje telu traje itav ivot, oekujemo da e se na slian nain osoba posvetiti vebama. Razoaranje u anti-ivotni stav zapadne k u l t u r e izazvalo je u mnogim ljudima interesovanje za istonjaku l i g i j u , filozofiju i d r u g e discipline. Mnoge od njih shvataju vanost nekih p r o g r a m a telesnog vebanja kao sutinske za duhovni razvoj. Raireno interesovanje za jogu je samo j e d n a dramatina demonstracija. Ja, s a m se
re

59

upoznao sa jogom p r e nego to sam sreo Rajha, ali se ona nije svidela m o m e zapadnjakom u m u . Kroz rad, sa Rajhom postao sam svestan neke slinosti izmeu, joge i rajhovske terapije. U oba sistema glavni naglasak je na vanosti disanja. Razlika izmeu te dve kole miljenja bila je u pravcu. U jogi p r a v a c je prema u n u t r a , prema duhovnom razvoju; u rajhovskoj terapiji p r e m a napolje, p r e m a kreativnosti i radosti. Svakako je potrebno pomirenje ta dva gledita i n a d a m se da bioenergetika moe u tome pomoi. Nekoliko najistaknutijih uitelja joge u Americi izrazilo je svoju linu zahvalnost za razumevanje tela koje obezbeuje bioenergetika razumevanje koje im je omoguilo da prilagode jogu p o t r e b a m a Zapada. Nedavno su i d r u g e orijentalne discipline usmerene na telo postale p o p u l a r n e u Americi. Najpoznatije su tai di an vebe koje koriste Kinezi. I joga i tai di naglaavaju znaaj oseanja tela, postizanja koordinacije i elegancije i postizanje duhovnih oseanja kroz identifikaciju sa telom. U tome se one energino suprotstavljaju p r o g r a m i m a vebi na Zapadu koje su: usmerene ka moi i kontroli. Gde je mesto bioenergetskih vebi u svemu tome? One predstavljaju integraciju istonjakih i zapadnjakih stavova. Kao istone discipline, one izbegavaju mo i kontrolu u korist elegancije, koordinacije i duhovnosti tela. Ali. one takoe slue da poboljaju ekspresivnost i seksualnost. Na taj nain one slue t o m e da otvore unutranji svet tela, kao i da pomognu proirenju tog ivota u svet. Takoe, one su specijalno napravljene da pomognu oveku da doe u dodir sa tenzijama koje inhibiraju ivot tela. Ali, kao istonjaka praksa, one e valjati tek ako postanu disciplina, a ne ako se rade mehaniki ili kompulzivno, ve sa oseanjem zadovoljstva i oseanjem znaenja. Ne mogu ovde prikazati p u n r e p e r t o a r vebi koje koristimo u bioenergetici. N a d a m se da u biti u mogunosti da to u r a d i m u nekoj drugoj knjizi. Ovde mogu dodati da one nisu formalizovane i da se mogu improvizovati da bi zadovoljile potrebe pojedinca i t r e n u t n e situacije. Ali opisau izvestan broj tih vebi dok b u d e m o obraivali osnovne principe da bismo pokazali njihovu svrhu. J e d n a od tih osnovnih vebi je ona koju sam dosta rano razvio da bih sebi pomogao da b u d e m vie u svojim nogama i stopalima i da bu60

vie uzemljen. Ta veba se zove luk ili izvijanje i nredstavlja j e d a n od osnovnih stresnih poloaja. Linija na crteu pokazuje pravilan luk ili izvijanje tela Centralna taka r a m e n a je direktno iznad centralne take nogu i linija koja spaja te take ini skoro savren luk koji prolazi kroz centralnu tacku na k u kovima.
d e m

Kada je telo u tom poloaju njegovi delovi su savreno uravnoteeui. Dinamski posmatrano, luk je napet i spreman za akciju. Energetski, telo je pod naponom od glave do pete. Covek osea svoje noge na podlozi i glavu u vazduhu i osea se p o t p u n o povezan i integrisan. Zbog toga to je ovo energetski nabijen stresni poloaj, n o g e e poeti da vibriraju. Crte AP-fotografije koji prikazuje Kineze koji rade takozvani Taoistiki luk". Tekst ispod slike k a e : Tri

graanina angaja izvode kinesku gimnastiku Taidinhuan. Veba potie iz Taoistike filozofije i cilj joj je da postigne h a r m o n i j u sa univerzumom kroz kombinaciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja. Taj poloaj koristimo da omoguimo oveku da se osea povezano ili integrisano, da b u d e vrsto posaen na svojim n o g a m a i da dri glavu gore. Ali, takoe koristimo taj poloaj u dijagnostike svrhe, j e r on od-

mah otkriva nedostatak integracije tela i odreuje pnV rodu i smetaj glavnih miinih napetosti. Odmah u opisati k a k o to utie na luk. Taj poloaj i vebe koristili smo u r a d u vie od osamnaest godina. Zamislite moje iznenaenje kada mi je j e d a n pacijent pokazao AP-fotografiju koja prikazuje Kineze koji r a d e u p r a v o iste vebe. (Fotografija je bila objavljena 4. m a r t a 1972. godine.) Naslov i k o m e n t a r i su bili najinteresantniji. Tao znai put. P u t taoa je kroz harmoniju u sebi i harmoniju sa okolinom i univerzumom. Spoljanja harmonija zavisi od unutranje, to se moe postii kroz kombinaciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja". Bioenergetika tei ka istoj harmoniji istini sredstvima. Mnogi od naih pacijenata su koristili varijacije tai di vebi uporedo sa bioenergetikom. Kinezi, m e u t i m , polaze od pretpostavke da njihovi ljudi nemaju velike telesne poremeaje koji bi ih spreavali da pravilno rade vebe. To se ne moe pretpostaviti za zapadnjake. A da li je to tano za dananje Kineze, takoe je pod znakom pitanja.

Cest problem koji sam sretao kod ljudi jeste rigidnost itavog tela koja ne dozvoljava oveku da svojim telom napravi luk. Linija koja spaja srednju taku ramena i nogu je p r a v a linija. Uoljiva je neelastinost nogu. Osoba ne moe p o t p u n o da savije lanke. Tenzija u donjem delu lea spreava savijanje. Karlica je malice uvuena. Suprotan sluaj je hiperfleksibilnost lea koja se p r e vie savijaju. Ovo znai slabost u miiima lea, to mislim da se odnosi na oseanje nedostatka vrstine. Dok su rigidno telo i linost previe nefleksibilni, ova druga linost i telo su previe savitljivi. U oba sluaja je luk neodgovarajue napravljen, tako da nedostaje oseanje integracije i proticanja i nema oseanja u n u tranje ili spoljanje harmonije. Linija luka je savijena na prelomnim takama. Donji deo lea ne slui da podupre telo; tu funkciju su preuzeli miii stomaka koji su veoma zgreni (vidi sliku sa str. 66). Drugi est poremeaj je prekid u liniji luka koji dovodi do jakog povlaenja karlice. To je suprotno p r e t hodnom sluaju k a d a je karlica bila previe g u r n u t a unapred. Taj poremeaj je prikazan na sledeoj .lici. U sluaju kada je karlica isturena napred kolena su ukoena. Kolena se mogu saviti jedino ako se zadnjica povue unazad. Uoljiva je napetost u donjem delu lea, kao i du nogu i lea. Ponekad, kada se telo p o s m a t r a spreda, jasna je podeljenost delova tela. Glavni delovi tela, glava i vrat, trup i noge, prosto nisu u jednoj ravni. Glava i v r a t su iskrivljeni na levu ili desnu stranu. Skicirao sam taj poloaj sa linijom koja pokazuje iskrivljenje. [ Ta iskrivljenja otkrivaju da telo nije h a r m o n i n a celina. Ona predstavljaju rasparavanje integriteta linosti, to je tipino za shizoidnu ili shizofrenu osobu. Shizoidan znai podeljen. Ako postoji podeljenost u linosti, ona mora postojati u telu na energetskom n i vou. Linost je svoje telo. Pre nekoliko godina moji saradnici i ja bili smo pozvani da govorimo o bioenergetici i prikaemo je grupi lekara i studenata u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje. Ja sam govorio o bliskom odnosu izmeu tela i linosti. Posle predavanja su n a m traili da prikaemo nau sposobnost da postavljamo dijagnozu na osnovu tela, ne znajui nita o linosti. Bilo n a m je zar e d o m prikazano nekoliko subjekata koje su ljudi iz
r

65

Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje prethodno dijagnosticirali. Traio sam od svakog subjekta da zauzme p r e t h o d n o opisan stresni poloaj da bih video u kojoj meri je telo usklaeno. Posle kratkotrajnog posmatranja tela, moji saradnici i ja smo otili u odvojene sobe. Pozivali su nas da izaemo j e d a n po j e dan, tako da se nismo mogli savetovati da bismo razmenili dijagnoze.

67

Svako od nas je postavio istu dijagnozu koja se slagala sa onom postavljenom od lanova Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. U dva sluaja podeljenost tela je bila tako j a s n a da je lako bilo postaviti dijagnozu shizoidne linosti. U treem je dominantan kvalitet bila izrazita rigidnost. J e d a n od shizoidnih subj e k a t a je bio osobit. Oi su mu bile razliitih boja. K a d a sam to istakao bio sam iznenaen da niko od prisutnih to nije primetio. K a o i toliki drugi psiholozi i psihijatri, i oni su bili naueni da sluaju, a ne da gledaju. Bili su zainteresovani za pacijentov um i za njegove rei, a ne za njegovo telo i ono to telo izraava. Jo nisu bili nauili da itaju jezik tela. Poremeaji tela k a o to su ovi koje s a m skicirao istiu simptome koji navode linosti da trai terapiju. Rigidna osoba nee popustiti u situaciji u kojoj treba da pokae mekou i nenost. Osobi ija su lea suvie m e k a i savitljiva nedostajae agresija u situacijama kada je ona potrebna. Svi pacijenti oseaju da su u disharmoniji sa sobom i svetom. Oni nee obnoviti tu harmoniju praktikovanjem vebe luk", jer ne mogu uraditi vebu k a k o treba. Ali, ovo e im pomoi da osete tenzije u svojim telima koja im oteavaju izvoenje vebe. Te tenzije se mogu osloboditi kroz druge bioenergetske vebe od kojih e n e k e biti opisane u n a r e d n i m glavama ove knjige. K a d a kaem da je osoba koja je u stanju da n a p r a v i luk kako valja u harmoniji sa univerzumom nimalo se ne kolebam, niti i m a m rezervi, j e r n i k a d a nisam video osobu sa k r u p n i m emocionalnim problemima koja je bila u stanju da to uradi k a k o treba. To nije stvar vebe, jer se taj poloaj ne moe nauiti. To nije statian poloaj. Od oveka se trai da die duboko i p u n o dok je u lom poloaju. Covek treba da b u d e sposoban da odri funkcionisanje i integritet tela pod stresom. Redovno vebanje pomae u velikoj meri. To oveku pomae da b u d e u dodiru sa svojim telom, da oseti poremeaje i napetosti i da razume njihovo znaenje. To mu takoe pomae da zadri oseanje harmonije sa univerzumom kada ga je jednom stekao. U tehnolokoj kulturi evo nije mali izazov.

III JEZIK TELA

Sutina

ivota:

sutina

stvari

Jezik tela ili telesni jezik ima dva dela. J e d a n se odnosi na znakove i izraze koji nose informacije o osobi; drugi se odnosi na verbalno izraavanje koje se odnosi na funkcionisanje tela. U ovoj glavi u prodiskutovati o oba dela onoga to nazivamo jezik tela, poevi od drugog. Na primer, izraz stajati na vlastitim n o g a m a " je jezik tela. On, n a r a v n o , znai biti nezavisan i p r o izlazi iz naeg ivotnog iskustva. Kada smo bili bebe zavisili smo od drugih, oni su n a s nosali i pomagali nam. K a k o smo odrasli, tako smo nauili da stojimo na sopstvenim n o g a m a i da b u d e m o nezavisni. Mnoga takva iskustva su deo naeg svakodnevnog jezika. Moemo za nekoga da kaemo da ima ukoen v r a t " u smislu da je tvrdoglav, ili da mu se tresu r u k e " sa znaenjem da je krt i da nerado daje, ili da ima zaepljena usta", da oznaimo onoga ko malo govori. Govorimo da neko nosi breme na pleima", n e k o para nosom n e b o " drei glavu uzdignuto, ili da stoji vrsto na zemlji", ime oznaavamo nae psiholoke stavove. Sandor Rado (Sandor Rado) je pretpostavio da jezik ima svoj koren u proprioceptivnim senzacijama t j . osnova svih jezika, je telesni jezik. Verujem da je to valjan predlog poto je komunikacija p r i m a r n o r a z m e na iskustva,, to je, u stvari, reakcija na situacije ili dogaaje. U svetu, meutim, gde ima drugih relevantnih referentnih okvira jezik e usvojiti izraze iz tih sistema. Na primer, izraz juri etvrtom brzinom" proizaao je iz naeg iskustva sa automobilima i ima smisao samo za ne ljude koji poznaju t a k a v sistem. Drugi p r i m e r je izraz glava mu se isparava", to se odnosi na operacije

68

69

p a r n i h maina. Takvi izrazi se mogu nazvati jezik maina". Ne znam koliko toga je postalo deo naeg naina govora i miljenja. Moemo pretpostaviti da e sa v r e m e n a tehnologija uvesti u n a e renike mnoge nove izraze koji su daleko od jezika tela. Sve maine su na neki nain p r o d u e t a k ljudskog tela i funkcioniu na principima koji operiu u telu. To se lako vidi u prostim o r u i m a kao to su vile, koje predstavljaju produetak r u k e i prstiju, lopata, koja je produetak ruke sa skupljenim prstima, eki kao produetak pesnice. Cak i komplikovanije maine imaju taj odnos prema telu; teleskop je produetak oiju, kompjuter, pak, mozga. Meutim, esto g u b i m o iz vida tu injenicu i vie pokazujemo tendenciju da mislimo o telu kao da operie po principima maine, nego obrnuto. Identifikujemo sebe sa mainom, koja je u svom ogranienom funkcionisanju moniji i n s t r u m e n t od tela. Na kraju, vidimo telo kao mainu i tada g u b i m o kontakt sa vitalnim i suptilnim aspektima tela. Bioenergetika ne gleda na telo kao na mainu, ak ni kao najkomplikovaniju i najlepu ikad stvorenu mainu. Tano je da se neki aspekti telesnog funkcionisanja mogu porediti sa m a i n o m ; na srce se, na primer, moe gledati kao na p u m p u . Izolovano iz tela, srce je p u m p a ili, recimo drugaije, kada srce ne bi bilo ukljueno u celokupan ivot tela, ono bi bilo samo pumpa. Ali, ono je u velikoj meri ukljueno i to je ono to ga ini srcem a ne p u m p o m . Razlika izmeu maine i srca jeste da maina ima ogranienu funkciju. P u m p a p u m p a , nita vie. Srce takoe pumpa, i u toj ogranienoj operaciji funkcionie kao maina. Ali. srce je takoe integralni deo tela i u tom aspektu svog funkcionisanja radi neto vie nego to je p u m p a n j e krvi. Ono slui i doprinosi ivotu tela. Jezik tela prepoznaje tu razliku i to je ono zbog ega je to tako znaajno. Bogatstvo izraza koji u sebi sadre re srce pokazuje koliko su ljudima vani nemehaniki aspekti srca. Naveu samo n e k e od njih. U izrazu ui u srce problem a " mi izjednaavamo srce sa pojmom sutine. Srce takoe oznaava c e n t a r ili jezgro, kao to se vidi iz izraza pogodio si me u srce", to pretpostavljamo da oznaava najdublji, najcentralniji deo linosti. Svako zna da povezujemo oseanje ljubavi sa srcem. Pokloniti srce" znai zaljubiti se, otvoriti srce nekom e " znai saoptiti neto znaajno bez prikrivanja osobi 70

u iju ljubav verujemo. U ovim p r i m e r i m a srce se k o risti uglavnom kao simbol. Ali, srce se ne povezuje samo sa oseanjima; u naem jeziku ono je organ oseanja. Kada kaemo skupilo mi se srce*', saoptavamo proprioceptivne senzacije koje druga osoba moe da oseti u sebi, to oznaava ekstrem anksioznosti i razoaranja. Srce se takoe iri sa radou i to u b u k v a l nom smislu, ne samo figurativno. Ako je to sluaj, da li izraz imati slomljeno srce" oznaava stvarnu, fiziku traumu? Ja verujem u to, ali takoe verujem da slomljeno srce moe da se zalei. Re slomiti" ne znai nuno slomiti na dva ili vie delova". To moe znaiti prekid, u smislu veze izmeu srca i periferije tela. Oseanje ljubavi ne protie vie slobodno od srca p r e ma svetu. Bioenergetika se interesuje za to k a k o ovek vlada oseanjem ljubavi. Da li je njegovo srce zatvorena, ili otvoreno? Otvoreno p r e m a svetu, ili zatvoreno u sebe? Njegov stav se moe odrediti na osnovu izraza tela, ali da bi se to uinilo mora se razumeti jezik tela. Srce je zatvoreno u kotanom kavezu, g r u d n o m k o u, ali taj kavez moe biti vrst ili mek, n e p o k r e t a n ili osetljiv. Njegove osobine se mogu osetiti pipanjem, to se vidi po vrstim miiima i g r u d n o m kou koji se ne p r e p u t a pod blagim pritiskom. Pokretljivost grudi se moe videti pri disanju. Kod velikog broja ljudi grudni ko se pri disanju ne pokree. Kod njih su pokreti disanja preteno dijafragmatski, ali sa slabim a b dominalnim ueem. Grudi su n a d u v a n e i odravaju se u poloaju udisanja. Kod nekih ljudi s t e r n u m formira ispupenje, kao da dri ljude podalje od srca. Izbacivanje g r u d n o g koa je vrsta prkosa. Ako to n a merno radite, osetiete da kae neu te pustiti da mi prie". P r i m a r n i kanal komunikacije za srce je kroz grlo i usta. To je detetu prvi kanal, k a d a ono posee svojini u s n a m a i ustima za majinom dojkom. Meutim, dete ne posee samo u s n a m a i ustima, ono posee i svojim srcem. U poljupcu je zadrana svest o tom p o kretu kao izrazu ljubavi. Ali, poljubac moe biti gest ljubavi ili izraavanje ljubavi; razlika je da li je u to ukljueno srce ili nije, to zavisi od toga da li je kanal za komunikaciju izmeu srca i usta otvoren ili zatvoren. Skupljeno grlo i stegnut v r a t mogu uspe71

no blokirati svako prolaenje oseanja. U t a k v i m sluajevima srce je relativno izolovano, zatvoreno. Drugi komunikacioni k a n a l od srca je kroz ruke i dlanove, k a d a se prue da dodirnu. U tom sluaju slika ljubavi je nean, t a n a n , milujui dodir majine ruke. isto tako, ako je akcija izraz ljubavi, oseanje mora da p o e od srca i da protie kroz r u k e . R u k e koje istinski vole su pod visokim energetskim nabojem. Dod i r takvih r u k u ima svojstvo da lei. Napetost u ramenima ili zgrenost miia r u k u mogu spreiti proticanje oseanja kroz r u k e . Napetost u r a m e n i m a se javlja kada se n e k o plai da posegne za neim ili da doivi neuspeh. Napetost malih miia r u k e je rezultat potisnutih impulsa da se uhvati ili epa, da se grebe ili udavi. Verujem da zbog takve tenzije nastaje reumatski artritis. U n e k i m sluajevima sam naao da praktikovanje vebe opisane u prvoj glavi, gde se ruke snano upiru j e d n a o drugu u hiperekstenziji, pomae n e k i m ljudima da prevaziu n a p a d e reumatinog artritisa u rukama. Trei kanal komunikacije od srca p r e m a svetu je ka donjem delu tela, kroz s t r u k i karlicu do genitalnih organa. Seks je akt ljubavi, ah da li e to biti samo gest ili izraavanje iskrenih oseanja, opet zavisi od toga da li je u to ukljueno srce. K a d a je oseanje ljubavi prema p a r t n e r u snano, seksualni doivljaj ima jainu i dostie nivo uzbuenja koji klimaks ili orgazam ini ekstatinim dogaajem. P r e t h o d n o s a m i s t a k a o da je p o t p u n i zadovoljavajui orgazam mogu samo kada se ovek p o t p u n o preda. U t a k v o m sluaju se stvarno osea lupanje srca (lupanje od radosti) u t r e n u t k u klimaksa. Ali, taj kanal moe takoe biti preseen ili zatvoren u razliitim stepenima tenzija u donjem delu tela.
17a

Seks bez oseanja je k a o obrok pojeden bez apetita. Naravno, veina ljudi neto osea; pitanje je koliko osea i koliko je komunikacioni kanal otvoren. Jedan od najeih poremeaja kod ljudi je nepovezanost gornjeg dela tela sa donjim delom. Ponekad dve polovine ne izgledaju kao da pripadaju istoj osobi. Kod nekih ljudi je gornja polovina dobro razvijena dok su kari k a i noge mali i izgledaju nerazvijeno, kao da pri"a Alexander Lowen, 19G5). hove and Orgasm (New York, Macmillan,

padaju detetu. Kod drugih je karlica p u n a i okrugla, ali je gornja polovina mala, uzana, k a o u deteta. U svim takvim sluajevima oseanja jednog dela nisu integrisana sa oseanjima drugog. Ponekad gornja polovina tela ima vrst, rigidan i agresivan kvalitet, dok donja polovina izgleda meka, pasivna i mazohistika. Ako postoji nepovezanost u bilo kom stepenu, prirodni pokreti disanja ne protiu slobodno kroz telo. D i sanje je ili g r u d n o , sa malim ueem stomaka, ili dijafragmatsko, sa smanjenim pokretima g r u d n o g k o a. Ako se kae oveku da savije lea k a o u tai di luku opisanom ranije, linija tela ne formira pravi luk. Karlica je ili isturena napred ili povuena unazad, te stvara prekid u liniji i u jedinstvu tela. Nedostatak jedinstva oznaava da glava, srce i genitalni organi nisu integrisani. Hronina miina napetost koja spreava slobodno proticanje uzbuenja i oseanja, nalazi se esto u p r e delu dijafragme, u miiima koji okruuju karlicu i u gornjem delu nogu. Oslobaajui ih kroz fiziki i psiholoki pristup, ljudi poinju da oseaju da su povezani". To je njihova re. Glava, srce i genitalni organi ili miljenje, oseanja i seks nisu vie odvojeni delovi ili odvojene funkcije. Seks postaje svi vie i vie izraz ljubavi uporedo sa veim zadovoljstvom. Bez izuzetka se prekida svako promiskuitetno ponaanje koje je prethodno postojalo. Kod ena srce ima d i r e k t n u i neposrednu vezu sa dojkama, koje reaguju erotski i glandularno na impulse koji pritiu iz srca. U seksualnom uzbuenju bradavice postaju zasiene krvlju i ispupene; pri dojenju lezde izluuju mleko. P r e m a t o me, normalno je da je akt dojenja jedan od najjasnijih izraza majinske ljubavi. Uzgred budi reeno, teko je zamisliti da majino mleko nee odgovarati detetu. Dete je zaeto i razvijeno u istom polju iz koga se i mleko stvara. Meutim, pacijenti saoptavaju da su doivljavali majino mleko k a o kiselo. M a d a ja uzimam takvu tvrdnju za ozbiljno, ipak ne verujem da je m l e ko samo po sebi bilo loe. Verovatnije je da^je majka bila ogorena i ozlojeena to je dete suvie optereuje ozlojeenost koju je dete osetilo i na to r e a govalo. Dojenje, k a o i seks. jeste vie od fizioloke reakcije. To je emocionalni odgovor i prema tome je t a k o e p r e d m e t majinskog raspoloenja i stava. Proticanje oseanja od srca do dojki moe da se suzi i smanji.

72

73

Srcu sam posvetio vie prostora j e r je ono glavno u svim terapijama. Ljudi dolaze na terapiju sa razliitim albama: depresija, anksioznost, oseanje neadekvatnosti, oseanje promaenosti itd. Ali, iza svake od tih albi lei n e d o s t a t a k radosti i zadovoljstva ivotom. Danas je u modi govoriti o samorealizaciji i ljudskim potencijalima, ali takvi izrazi su bez znaaja ukoliko se ovek ne upita potencijal za ta? Ukoliko ovek eli da ivi p u n i j e i bogatije, to moe postii samo ako otvori svoje srce ivotu i ljubavi. Bez ljubavi prema sebi samom, p r e m a svojim blinjima, p r e m a prirodi i u n i v e r z u m u osoba je hladna, ne^ dodirljiva i n e h u m a n a . Od naeg srca protie toplina ujedinjujui nas sa svetom u k o m e ivimo. Ta toplina je oseanje ljubavi. Cilj svih terapija je da pomognu oveku da povea svoje kapacitete da daje i p r i m a ljub a v da proiruje svoje srce, a ne samo znanja.

avanje ukljuuje lice. i lice koje nosimo govori u velekoj meri o tome ko smo mi i k a k o se oseamo. Postoje nasmejana lica. depresivna lica, lica koja zrae, tuna lica itd. Na nesreu, mnogi ljudi nisu svesni izraza svojih lica i utoliko su v a n dodira sa onim ta oni jesu i ta oseaju. Ta r a z m a t r a n j a n a m doputaju da procenimo ego jedne osobe na osnovu njenog lica. Lice shizoidne osobe izgleda kao maska, to je j e d a n od dijagnostikih znakova tog stanja, pokazatelj niskog nivoa njegovog ega. Kako se njegovo stanje popravlja tokom t r e t m a n a , lice mu postaje ekspresivnije. Veliko, puno lice oznaava jak ego (to je jezik tela), ali se moe ponekad videti velika glava i lice na malom telu i obratno, veliko telo sa malom glavom i licem. U tim sluajevima se moe pretpostaviti u k o m stepenu su ego i telo disocirani. Drugo interesantno zapaanje odnosi se na t e n d e n ciju mnogih deaka i devojica da skrivaju svoja lica iza kose. Meni to izgleda kao izraz nespremnosti da se suoe sa svetom. To se takoe moe protumaiti kao neprihvatanje tokova n a e k u l t u r e koja procenjuje pojavnu stranu. Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego predrasude u svojim linostima; presti, status, pokazivanje i materijalni znaci prestia su im odvratni. Moemo razumeti taj s t a v k a o p r e t e r a n o reagovanje na spoljanju pojavu njihovih roditetlja koja se tako visoko vrednuje, esto po cenu u n u t r a n j i h vrednosti i istine. Svaki organ i crta lica ima sopstveni jezik tela. Obrve, oi, obrazi., usta i b r a d a koriste se da oznae razliite kvalitete ili crte. Pogledajmo neke izraze u kojima ^se pominju ovi anatomski delovi. Izdignute obrve oznaavaju uglaenu i intelektualnu osobu. Nasuprot tome, sputene obrve oznaavaju grubijana. Osoba sputa obrve a k o delu je potiteno zbog toga to je neije zapovednike rei i izgled zastrauju. Njene obrve se zaista spuste. K a d a je neko drzak i neuviavan kaemo da ima mnogo o b r a z a . Njeni obrazi se stvarno istiu kada postanu obliveni krvlju i oseanjem.
18

Interakcija

sa

ivotom

Kako se kreemo od srca p r e m a periferiji tela, tako emo razmatrati one organe koji komuniciraju sa sredinom. Jezik tela je p u n izraza koji proizlaze iz proprioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. Ta izraavanja su tako bogata u slikovitosti da onaj ko prouava ljudsku linost ne moe da ih ignorie. T r e b a da ponemo od lica, jer je to deo tela koji se otvoreno prikazuje svetu. To je takoe prvi deo koji ispitujemo k a d a gledamo d r u g u osobu. Kao to re srce" znai centar ili jezgro, tako i re lice" ima proireno znaenje koje ukljuuje spoljanje pojavljivanje objekata ili situacija. T a k o govorimo o licu zgrade ili zemlje. U izreci to su stari problemi sa novim licem ' govorimo o p r o m e n a m a u spoljanjoj pojavi situacije, bez odgovarajuih p r o m e n a u sutini. Re lice" se takoe koristi da oznai imid" jedne^ osobe, to je u vezi sa odnosom lica p r e m a egu, poto je ego u jednoj od svojih funkcija zainteresovan za imid" koji osoba stvara. Izgubiti lice" znai doiveti povredu ega; mnogi ljudi stoga nastoje da odravaju lice". A k o neko skriva lice", to oznaava oseanje stida u k o m e se ego osea ponien. Osoba sa j a k i m egom se suoava licem u lice" sa situacijom, dok slabija osoba moe izbegavati da se suoi". Izra-

Funkcija vienja je videti" izjednaava vida osoba" ne samo Blistave oi su znak

18 l

toliko vana svesti da se glagol sa glagolom razumeti. Dalekoda vidi dalje ve misli unapred. i simbol veselosti. Kao ekspre-

Na srpskohrvatskom jeziku bi se reklo da je osoba bezobrazna, i- da nema obraza. (Prim, prev.)

75

sivni organ, oi igraju veliku ulogu u jeziku tela. Tako mnogo znaenja moe da se prenese pogledom da esto procenjujemo reakcije d r u g i h ljudi kroz njihove oi. to se tie usta, koristimo izraze kao to su jeziara, zapeaena usta itd. Funkcija zuba je bogata metaforama. Dobro zagristi u neto je snaniji izraz nego latiti se neega (ili uhvatiti se ukotac). Osoba koja visi n a d provalijom drei se zubima, je oajna. Govorimo o dobrom p a r e t u " kada uivamo u hrani. Najzad, izraz glavu g o r e " znai ne klonuti d u h o m u nevolji. Sputanje b r a d e je poetni pokret preputanja jecanju. To je lako uoljivo kod beba, ija se brada opusti i pone da p o d r h t a v a neposredno p r e nego to beba pone da plae. U bioenergetskoj terapiji je ponekad neophodno traiti od pacijenta da opusti bradu, da bi mu se omoguilo da zaplae. Ljudski glas je ovekovo najekspresivnije sredstvo. Pol J. Mozes (Paul J. Moses) u knjizi Glas neuroze opisuje zvune elemente u glasu i pokazuje njihov odnos sa linou. U narednoj glavi u diskutovati o pojmovima koji su u osnovi ovekove sposobnosti da ita linost na osnovu glasa. Jezik tela priznaje vanost glasa. A k o osoba nema pravo glasa" u nekoj situaciji, znai da se i ne rauna. Ona nema ta da kae". Izgubiti d o b a r glas" moe znaiti i izgubiti ugled. Funkcija ramena, r u k u i dlanova uestvuje u jeziku tela. Covek nosi odgovornost na svojim pleima". Lakta se" k a d a kri sebi p u t ne birajui sredstva, a zasukati r u k a v e oznaava spremnost za borbu. A k o ovek dobro rukuje sobom" ponosimo se njime. Uee nekoga u nekoj aferi k a r a k t e r i e m o kao njegove ruke su u m e a n e u to". Ruka je p r i m a r n i i n s t r u m e n t dodirivanja. Sadri vie taktilnih telaaca nego bilo koji drugi deo tela. Dodirivanje je, p r e m a tome, prvenstveno funkcija kontakta rukom, ali to nije m e h a n i k a operacija. Dodirivanje je oseanje k o n t a k t a sa d r u g o m osobom. Tako je izraz Dirnulo me je to to si r e k a o " samo drugi nain da se k a e izazvao si oseanja u m e n i " lepi nain da se to kae, poto podrazumeva ideju bliskosti. Biti u dodiru sa neim" znai biti svestan. Taj izraz oznaava blisku vezu izmeu dodirivanja i znanja. Bebe ue osobine objekata trpajui ih u usta, gde je ukus vaan senzorni modalitet. Deca ue kroz dodirivanje.
76

Veza dodirivanja i znanja predstavlja vano pitanje terapiju. D a l i n e k o moe zaista poznavati drugu osobu ne dodirujui je? Ili, kako moete osetiti osobu ako je ne dodirnete? Tradicionalna psihoanaliza je izbegavanjem bilo kakvog fizikog k o n t a k t a izmeu pacijenta i analitiara, verovatno iz straha da to moe izazvati seksualna oseanja, postavila barijeru m e u ljudima kojima je potrebno da budu direktnije u dodiru, a ne samo kroz rei. Dodirujui pacijentovo telo, t e r a p e u t moe osetiti mnogo tota: mekou ili vrstinu m u s k u lature; vlanost koe; ivost tkiva. Kroz dodir on moe staviti do znanja pacijentu da ga on osea i prihvata kao telesno bie i da je dodirivanje prirodan nain da se bude u k o n t a k t u .
za

Pacijentu fiziki dodir sa t e r a p e u t o m predstavlja znak da terapeut brine o njemu. To je povezano sa prolou kada je majka dodirivala i nosila dete, pokazujui na taj nain svoju nenu ljubav. Mnogi ljudi u naoj k u l turi p a t e od nedostatka telesnog kontakta,, to vue korene iz detinjstva. Kao rezultat tog nedostatka, oni ele da ih d r u g i dodiruju i dre, ali se plae da to trae. Oni oseaju da je fiziki k o n t a k t tabu, j e r je u njihovom u m u i telu to suvie blisko povezano sa seksualnou. Poto tabui te vrste oteavaju ljudima da budu u dodiru sa d r u g i m a , terapeutski je znaajno ukloniti te tabue. Dunost je terapeuta, p r e m a tome, da pokae da se on s a m ne plai da dodirne pacijenta niti da pacijent dodirne njega.
19

Ali, ako t e r a p e u t stavi r u k e na pacijenta, postavlja se pitanje kvaliteta dodira. Moe se dodirnuti osoba, posebno ako je suprotnog pola, na t a k a v nain da je dodir seksualan, a fiziki k o n t a k t erotian. T a k a v dodir potvruje pacijentovu najdublju anksioznost o fizikom k o n t a k t u i jo vie pojaava tabu, bez obzira na terapeutovo ubodi van je da je sve u redu. To nije u redu. Bilo koje seksualno ukljuivanje t e r a p e u t a je jzdaja poverenja u terapijski odnos, to pacijenta izlae istoj t r a u m i koju je doiveo u odnosu roditelj dete. Ako se izdaja prihvati kao neto normalno, to vodi seksualnom ponaanju iza koga se krije nesposobnost da se uspostavi stvarni k o n t a k t kroz dodir.
" Montagu, Touching op. cit. Vanost V o e n a u ovoj studiji Montagua. dodirivanja je potpunije

77

Terapeute-v dodir treba da b u d e topao, prijateljski pouzdan i bez linog interesa, da bi izgradio povereJ nje kroz dodirivanje. Ali, poto je t e r a p e u t takoe ljudsko bie, njegova lina oseanja se mogu povrem e n o ispreiti. K a d a se to desi, on ne treba da dodiruje pacijenta. P r e m a tome, t e r a p e u t treba da poznaje sebe, da bude u dodiru sa sobom p r e nego to moe da b u d e u dodiru sa pacijentom. Proi kroz sopstvenu terapiju je osnovni uslov za terapijski rad sa drugima. Oekuje se od t e r a p e u t a da zna kvalitet dodira da prepozna razliku izmeu senzualnog dodira, dodira podrke, vrstog i grubog, i izmeu mehanikog i osea j nog dodirivanja. Pacijent ima veliku potrebu da dodiruje terapeuta, poto je pacijentov t a b u protiv dodirivanja ono to uzrokuje oseanje izolacije. Da bih prevaziao taj tabu, ja esto traim od pacijenta da mi dodirne lice dok lei na krevetu. To r a d i m tek poto sam pokrenuo neke od pacijentovih strahova. Nadvijen nad njim, ja sam u poloaju m a j k e ili oca koji p o s m a t r a pacijenta kao dete. To kolebanje, probni pokreti, anksioznost koju taj postupak izaziva, isprva su me iznenadili. Mnogi pacijenti su dodirivali moje lice v r h o v i m a prstiju, kao da su uplaeni da uspostave potpuni k o n t a k t r u k a m a . Neki su kazali da su se plaili da u ih o d g u r n u t i ; drugi da su oseali da n e m a j u prava da me dodiruju. Bez podsticanja da to u r a d e , malo je njih privuklo moje lice svome, m a d a je to bilo ono to su, u stvari, eleli da urade. U svim sluajevima taj postupak je vodio do dubine p r o b l e m a do kojih se nije moglo stii samo recima. U nekim sluajevima pacijentov dodir je imao ispitivaki kvalitet. Osoba e dozvoliti svojim prstima da ispituju moje lice kao to beba ispituje crte lica ro-i ditclja. Ponekad e pacijent odgurnuti moje lice, uzvraajui na taj nain ono odbacivanje koje je jednom sam doiveo. Ali, ako se pacijent prepusti svojoj enji za fizikim kontaktom, on e me privui sebi, vrsto me drati i dodirivati moje telo r u k a m a . Poto vidi da ja oseam njegovu enju, on to osea kao prihvatanje. S t u p a n j e u k o n t a k t sa m n o m omoguava mu da stupi u k o n t a k t sa sobom, to i jeste cilj terapeutskog rada. Tree glavno polje interakcije je odnos osobe sa podlogom na kojoj stoji. Svaki poloaj koji zauzimamo, svaki korak koji n a p r a v i m o sadri taj odnos. Za razliku
78

od riba i ptica, mi se oseamo kod kue kada smo na tena firma. I za razliku od drugih sisara, stojimo i k r e emo se na dve noge. Taj poloaj n a m oslobaa r u k e . premetajui funkciju noenja teine na kimeni stub i noge. P r o m e n a ka u s p r a v n o m poloaju vri pritisak na miie lea koji su smeteni u lumbosakralnom predelu. U narednoj glavi u govoriti o prirodi tog pritiska i njegovom odnosu p r e m a tegobama u donjem delu lea. Ovde smo zainteresovani za odnos funkcija donjih ekstremiteta prema linosti, k a k o se o n e odraavaju na na jezik tela. Moemo, na primer, opisati osobu kao dobro stojeu" ili onu koja nije dobro stojea". Ova druga se i ne rauna k a o osoba. Takoe moemo pitati kako stoji?" u vezi neega. Va stav e odrediti va poloaj. Neko stoji iza" predloga, ili je protiv njega. Ako neko ne zauzme stav" on stoji po strani". Ako ima stav, on vrsto stoji na zemlji". Pojam snage je u izdrljivosti (opstajanju). To je oigledno u izrekama kao to je ostati u s p r a v n o " protiv napada, destrukcije ili raspadanja ili izdrati kritiku". Suprotno od stajanja" nije glagol sedeti, to je razliita vrsta akcije, ve skljokati se, pokunjiti ili biti nepostojan". Nepostojana" osoba n e m a stav, skljokana osoba ne moe da stoji, a pokunjena se uzdrava da stane. Ti izrazi su metafore kada se koriste za telo; meutim, kada se primenjuju na linost, imaju b u k valno znaenje. Ima ljudi ije telo izraava pokunjenost, drugi izraavaju skljokanost ili u izvesnom stepenu pokazuju skrhanost. Neki ljudi su nesposobni da stoje bez premetanja teine sa jedne noge na drugu. Kada takvi stavovi opisuju tipian poloaj tela, oni opisuju i osobu. Kako se osoba snalazi u ivotu t j . k a k a v je njen osnovni stav kao ljudskog bia dramatino se otkriva kroz njeno telo. Uzmimo kao est p r i m e r , t e n denciju ljudi da stoje sa ukoenim kolenima. Rezultat tog poloaja je da se noge pretvaraju u k r u t oslonac Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). To nije Prirodan poloaj i pokazuje da je toj osobi potreban dodatni oslonac. Taj poloaj n a m govori da kod te osobe postoji izvesna nesigurnost (inae, otkud potreba za dodatnim osloncem?), bilo da je oseanje nesigurnosti svesno ili nesvesno. Ako traimo od osobe da stane sa 79

malo savijenim kolenima, to e izazvati vibracije u nogama, to izaziva, oseanje nee me noge drati". Da bi neko imao d o b a r poloaj tela, m o r a biti uzemljen. Stopala t r e b a da stoje ravno na podlozi sa relaksir a n i m lukom stopala, ali ne sklj okanim. Ono to obino zovemo r a v n i m t a b a n i m a je sputenost lukova, ija je posledica p r e m e t a n j e teine p r e m a u n u t r a n j e m delu stopala. Visok luk je, s d r u g e strane, znak zgreenosti miia stopala. Visok l u k smanjuje k o n t a k t stopala i podloge i pokazuje da stopala te osobe nisu dobro posaena. Interesantno je primetiti da je visok luk dugo bio s m a t r a n oznakom zdravlja i kao bolja osobina. Mnogi od nas se mogu setiti da su policajci ranije nazivani dustabanlijama, pretpostavljam zato to su im tabani r a v n i od udaranja nogama", k a o t<| jo uvek kaemo. Dustabanlija" je uvredljiv izraz i oznaava nii poloaj na drutvenoj skali. K a d a sam bio dete moja m a j k a je stalno brinula o mojim r a v n i m t a b a n i m a . estoko se opirala da obuv a m sportske patike, j e r se bojala da e one poveati tendenciju ka r a v n i m t a b a n i m a . Ja sam strano eleo sportske patike, jer su bile idealne za tranje i utiranje lopte. Sva druga deca su obuvala patike, tako da sam se estoko borio pa sam najzad i dobio t a k v e patike. Moja majka je insistirala da nosim uloke, to je za mene bilo muenje i trebalo mi je n e k o v r e m e da se oslobodim te bede. To je bilo stvarno muenje, jer sam kroz itavo detinjstvo patio od uljeva zbog tesnih, tvrdih cipela. Ja n i k a d a nisam imao r a v n e t a b a n e , mada n i s a m imao ni dovoljno visok luk koji bi zadovoljio moju majku. U stvari, moji t a b a n i nisu bili dovoljno ravni i tokom godina bioenergetskog rada na sebi nastojao sam da postignem potpuniji k o n t a k t sa podlogom, inei ih ravnijim. S i g u r a n sam da k a o rezultat tog rada od t a d a n e m a m uljeve, otoke i druge tegobe sa nogama. Odnos stopala p r e m a stajanju i d r u t v e n o m poloaju je ilustrovan kroz stari kineski obiaj da povezivanjem stopala malih devojica spreavaju rast stopala koja ostaju mala i relativno nekorisna. Dva razloga su postojala za to. Mala stopala su bila znak vieg drutvenog r a n g a ; sve otmene ene u Kini imale su mala stopala. To znai da one nisu m o r a l e da r a d e teke poslove ili da hodaju daleko, ve su bile noene u palankinu. Seljanke koje nisu sebi mogle dozvoliti taj luksuz ostav80

ljene su sa velikim irokim stopalima. Drugi razlog za povezivanje enskih stopala je bio vezivanje ena za kuu, oduzimanje nezavisnosti. Poto je ta p r a k s a bila ograniena na jednu klasu, mora se posmatrati kao odraz kulturalnog i drutvenog stanovita Kineza. P r o u avanje manifestovanja k u l t u r a l n i h stavova kroz izraavanje tela naziva se kinezika. U bioenergetici se p r o uava efekat k u l t u r e na samo telo. Godinama smo u Institutu za bioenergetsku analizu drali na panou k a r i k a t u r u koja prikazuje profesora anatomije k a k o sa tapom u ruci pokazuje studentima medicine m a p u ljudskog stopala. U podtekstu kae: Siguran s a m da oni od vas koji planiraju da budu psihijatri nisu ni najmanje zainteresovani za ono to u sada ispriati". Moda bi ono to bi on rekao o stopalu bilo nevano za psihijatriju. Mi u bioenergetici verujemo da stopala jedne osobe k a u onoliko o linosti koliko i njena, glava. P r e nego> to postavim dijagnozu linosti ja volim da vidim kako osoba stoji. Da bih to video, ja gledam u njena stopala. Uravnoteena osoba odrava dobro ravnoteu na n o gama, teina je r a v n o m e r n o rasporeena izmeu pete i prednjeg dela stopala. K a d a je sva teina na petama, to se deava k a d a neko stoji ukoenih kolena, lako se gubi ravnotea, Slabo g u r k a n j e grudi moe ga oboriti unazad, posebno a k o nije s p r e m a n da se suprotstavi. To sam pokazao mnogo p u t a tokom naih g r u p nih terapija. Za t a k v u osobu se moe rei da je slab protivnik". Taj stav je pasivan. Premetanje teine na prednji deo stopala p r i p r e m a osobu za kretanje u n a p red i predstavlja agresivan stav. Poto ravnotea nije statian fenomen, biti u ravnotei zahteva stalno prilagoavanje poloaja i ini neophodnim svesnost o stopalima. Izreka da osoba stoji na zemlji sa obe noge" moe biti shvaena bukvalno samo u smislu da postoji oseaj kontakta izmeu stopala i podloge. T a k a v se k o n takt pojavljuje kada uzbuenje ili energija t e k u kroz noge, stvarajui v i b r a n t n u napetost slinu onoj opisanoj u vezi ruku, k a d a se panja ili energija u s m e r e na njih. Tada je ovek svestan stopala i moe na njinia da se uravnotei. Cesto se o m o d e r n o m oveku govori kao o o t u e nom ili izolovanom. Rede ujemo da je neko iupan iz korena ili da n e m a korena. Dejms Miener
6

81

(James Michener) je okarakterisao deo dananje mladei kao skitnice. Kao k u l t u r n i fenomen to je predmet za socioloka istraivanja. Ali, to je takoe bioenergetski fenomen; nedostatak oseanja da se ima koren mora da proizlazi iz nekih poremeaja u telesnom funkcionisanju. Taj poremeaj je u nogama, koje su nae pokretno korenje. Ba kao korenje drvea, nae noge i stopala su u energetskom meuodnosu sa podlogom. Kada ovek hoda bosonog po vlanoj travi ili vruem pesku moe osetiti da mu noge postaju energetski nabijene i ive. Isti efekat se moe postii od bioenergetskih, telesno doivljajnih vebi. J e d n a veba koju koristim za taj cilj jeste da kaem osobi da se savije unapred i da vrhovima prstiju lagano dodirne podlogu. Noge su oko 30 cm razdvojene, prsti blago okrenuti prema u n u t r a . Poinjui sa savijenim kolenima, osoba ih ispravlja sve dok ne oseti napetost u miiima listova sa zadnje s t r a n e nogu. Noge, m e u t i m , ne treba nikada da budu potpuno opruene. Poloaj se dri oko jedan minut, ili vie, dok osoba die lako i duboko. Ako oseanja protiu kroz noge, one e poeti da vibriraju. Stopala mogu poeti da peckaju. Pacijent koji radi tu vebu nekad saoptava da se osea kao da puta korenje dok se to deava; nekad ak osea kao da mu se noge produavaju i ulaze u podlogu. Biti ukorenjen" ili uzemljen", imati stav" ili stajati za" vane su ljudske vrednosti i verujemo da su danas retki kvaliteti. Automobili su nas potpuno liili korienja nogu i stopala. A avionski prevoz nas je potpuno odvojio od podloge. Meutim, njihovo osnovno delovanje na telesno funkcionisanje je p r e indirektno nego direktno. Kulturalni uticaj koji nas se najvie tie jeste promena u odnosu izmeu majke i deteta, promena primetno u smeru smanjenja k o n t a k t a meu njima. Donekle sam tu pojavu izloio u svojoj poslednjoj knjizi . Majka je detetova prva zemlja, ili da kaem drugaije, dete je uzemljeno kroz majino telo. Zemlja i podloga su simbolino identini sa majkom koja je predstavnik zemlje i kue. Zanimljivo je primetiti da se u engleskom jeziku ukorenjavanje" koristi da se upiu detetovi instinktivni pokreti traenja bradavice. Moji pacijenti nisu razvili oseanje da su uzemljeni ili ukorenjeni zbog nedostatka zadovoljava20

jueg kontakta sa telom svojih majki. Bez sumnje, njihove majke same nisu bile utemeljene osobe. Majka koja je sama iupana iz korena ne moe obezbediti detetu oseanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebi potrebna. Ako previdimo te bioenergetske injenice neemo biti u mogunosti da spreimo katastrofalan efekat visoko mehanizovane i tehnoloke k u l t u r e na ljudski ivot. Telesni znaci i izraavanje Jezik tela se zove neverbalna komunikacija. Danas za to postoji prilino interesovanje, jer je shvaeno da telesno izraavanje nudi ogroman broj informacija. Ton glasa ili telesni izgled esto imaju vei uticaj nego rei koje osoba izgovara. K a d a sam bio mlad deca su p e vala refren Stapovi i k a m e n j e mogu polomiti moje k o sti, ali n a d i m a k me ne moe povrediti", refren koji sugerie da su bili neosetljivi za verbalne uvrede. Ali mi takoe kaemo pogled koji ubija". Ako majka u p u uje detetu ubilaki pogled, ono to ne moe lako izbaciti iz glave. Deca su mnogo svesnija jezika tela nego odrasli koji su tokom dugog kolovanja nauili da obraaju panju na rei a zapostavljaju telesno izraavanje. Svaki inteligentan prouavalac ljudskog ponaanja zna da rei mogu da se koriste da saopte la. Cesto nema naina da se na osnovu samih rei sazna da li je informacija tana ili lana. To naroito vai za line stavove. Na primer, kada pacijent kae Dobro se oseam", ili Moj seksualni ivot je odlian; n e m a Problema sa tim", na osnovu rei se ne zna da li su stavovi tani ili ne. Mi esto govorimo ono to elimo da ljudi veruju o n a m a . Nasuprot tome, jezik tela ne moe da se koristi za o b m a n u ako posmatra zna kako da ga koristi. A k o se moj pacijent zaista osea dobro to e se odraavati na njegovo celokupno stanje. Oekivao bih da mu lice blista, da mu oi sjaje, da mu glas bude rezonantan, a pokreti ivahni. U odsustvu tih telesnih znakova, ja bih sumnjao u njegovu t v r d J u . Slina r a z m a t r a n j a vae i za seksualni ivot. K a d a telo jedne osobe svojom miinom napetou pokazuje da ona dri oseanje u sebi stee zadnjicu i gui se nemogue je da ima odlian" seksualni ivot
n

Lowen,

Depression and the Body,

op.

cit.

82

0>

83

poto je nesposobna da se prepusti snanom seksualnom uzbuenju. Telo ne lae. ak i k a d a osoba pokuava da izvetaenim poloajem prikrije prava oseanja, njeno telo protivrei poloaju stanjem napetosti koje se t a d a stvara. Niko ne vlada p o t p u n o svojim telom. Zbog toga se detektori lai mogu uspeno koristiti za razlikovanje istine od lai. Izgovaranje lai s t v a r a stanje telesne tenzije koje se odraava na krvni pritisak, otkucaje pulsa i elektrinu aktivnost koe. Novija t e h n i k a za utvrivanje te razlike je analiza glasa. T o n i rezonantnost odraavaju svako oseanje koje ovek ima. Stoga je logino da se u procesu otkrivanja lai moe koristiti glas. Poznato n a m je da rukopis jedne osobe moe da se koristi za u t v r i v a n j e crta te linosti. Ima ljudi koji tvrde da mogu da itaju k a r a k t e r na osnovu naina na koji neko hoda. A k o svaki aspekt ljudskog izraavanja otkriva ko smo, onda sigurno nae itavo telo mora govoriti o n a m a jo potpunije i jasnije. U stvari, mi reagujemo na d r u g e ljude zavisno od njihovog telesnog izraavanja. Stalno procenjujemo jedni druge, o d m e r a v a m o snagu ili slabost drugog, ivahnost ili umrtvljenost, seksualnu privlanost itd. Na osnovu telesnog izraavanja, esto odluujemo da l jednoj osobi moemo verovati, koje je njeno osnovno raspoloenje i koji su njeni osnovni stavovi o ivotu. Mladi ljudi danas govore o vajbovima" n e k e osobe, ili vibracijama, k a o d o b r i m ili loim, zavisno od toga k a k a v utisak telo te osobe ostavlja na posmatraa. Naroito u psihijatriji, subjektivni utisak koji neko stie o pacijentovom telesnom izraavanju je najvaniji podatak koji se moe imati za rad i skoro svi terapeuti neprestano koriste tu informaciju. Meutim, ima nevoljnosti u psihijatriji i u javnosti uopte, da se ta| informacija s m a t r a v r e d n o m i pouzdanom, poto se ne moe lako i objektivno proveravati. Mislim da je to u sutini stvar poverenja koje neko ima u svoje opaanje i ula. Deca koja imaju malo razloga da sumnjaju u svoja ula oslanjaju se na tu informaciju vise nego odrasli. To je pria o Carevom novom odelu U vreme k a o to je ovo dananje, kada postoji jaka tendencija da se manipulie ljudskim miljenjem recima i slikama, taj izvor informacija je od ogromne vanosti.
84

Kada bioenergetske pojmove predstavljam profesionalcima esto sam suoen sa zahtevima za statistikom grafikonima, sigurnim injenicama. Razumem elju za takvim informacijama, ali to ne t r e b a da utie na to da kao beznaajne odbacimo p o d a t k e koje n a m alju ula. Bioloki smo snabdeveni receptorima za daljinu oima, uima, nosom to n a m omoguava da procenimo situaciju p r e nego to lupimo glavom. Ako ne verujemo svojim ulima, podrivamo svoju sposobnost da osetimo i razumemo. Oseajui drugu osobu ulima, moemo razumeti njenu borbu i nevolju na osnovu onoga to ona govori o svom ivotu. Moemo je onda razumeti kao ljudsko bie, to je prvi uslov da joj se pomogne. Oseati drugu osobu je proces uivljavanja. Uivljavanje je funkcija identifikacije t j . identifikujui se sa neijim telesnim izraavanjem, moe se osetiti njegovo znaenje. ovek takoe moe da oseti k a k o bi bilo kada bi bio ta druga osoba, m a d a ne moe imati oseanja koja ovaj drugi ima. Oseanja s v a k e osobe su privatna, subjektivna. Ona osea ta se deava u njenom telu; vi oseate ta se deava u vaem telu. Meutim, poto su sva ljudska tela slina u osnovnom funkcionisanju. ona mogu biti u rezonanci kada su na istoj talasnoj duini. K a d a se to desi, oseanja u jednom telu su slina oseanjima u drugom. Praktino, to znai da ako n e k o zauzme telesni stav druge osobe, moe osetiti znaenje i imati oseanje tog telesnog izraza. Pretpostavimo da vidite osobu iji je grudni ko isturen, r a m e n a podignuta, obrve izvijene i da vi elite da saznate ta taj stav znai. Zauzmite taj poloaj. U d a h n i t e vazduh, dignite r a m e n a i obrve. Ako ste u k o n t a k t u sa svojim telom. odmah ete p r i rnetiti da ste usvojili izraz straha. Moete se oseati uplaeno, ali ne morate, to zavisi od toga da li je izazvan strah koji je u v a m a , ali u svakom sluaju ete tano prepoznati izraz. Onda e te razumeti da Jezikom tela druga osoba kae plaim se". Druga osoba se ne mora oseati uplaeno, bez obzira na strah koji izraava. Ako ne osea strah, znai da nije u dodiru sa izrazom svoga tela. To se deava kada je j e d a n stav dugo bio odravan pa je postao strukturiran u telu. Hronino uzdravanje ili napetost gube efikasan ili energetski naboi i uklonieni su iz e s t i . Oni se ne opaaju i ne doivljavaju. Telesni
sv

85

stav postaje druga p r i r o d a " te osobe, u k o m sluaju kaemo da je to deo k a r a k t e r a . Moe se, najzad, prepoznati po toj pozi, m a d a na prvi pogled moe izgledati udno. Nai p r v i utisci o ljudima su telesne reakcije koje teimo da zapostavimo usmeravajui se na njihove rei i dela. Rei i akcija su u velikoj meri pod voljnom kontrolom. Mogu se koristiti da saopte utisak koji protivrei izrazu tela. Tako osoba ije telo izraava strah moe govoriti i ponaati se pokazujui hrabrost, stav sa kojim se vie identifikovala na ego-nivou, nego sa s t r a h o m koji izraava njegovo telo. U t o m sluaju opisujemo svestan stav kao kompenzatorni t j . kao napor da se prevazie strah koji se iza toga krije. U sluajevima k a d a osoba ide do ekstremno dugog poricanja straha koji se manifestu je u telu, njeno ponaanje se naziva kontrafobinim. Telo ne lae, ali govori jezikom koji jedino drugo telo moe da razume. Imitiranje telesnog izraza d r u g e osobe je neophodno samo da bi isprva uinilo njegovo znaenje jasnim. Kada je znaenje j e d n o m odreeno, asocira se sa tim izrazom bilo k a d a da se vidi. T a k o znamo da stisnute usne izraavaju neodobravanje, isturena vilica prkos, a irom otvorene oi strah. Meutim, da bismo se uverili u valjanost ovih tumaenja, t r e b a da zauzmemo te poloaje. Zato bih hteo da zamolim itaoca da zauzme sledee poloaje i da vidi da li moe pratiti tumaenje koje dajem. U poloaju stajanja povucite zadnjicu u n a pred i stegnite miie zadnjice. Moete primetiti dva efekta: jedan je da gornja polovina tela osea slabost u predelu dijafragme, i drugi, da je u predelu karlice uoljiva napetost uzdravanja ili uvlaenja. Slabost je g u b i t a k telesnog stava i, p r e m a tome, gubitak samoaktualizacije. Ako biste zamislili da ljudsko bie ima rep, mogli biste nacrtati taj organ provuen izmeu nogu. Bievan pas zauzima isti poloaj. Verujem da smo se uverili u tumaenje tog telesnog stava kao znaka da se osoba osea kao da je bievana, poniena ili poraena. Uzdravanje se osea kao stegnutost karlinih ispusta, analnog u r i n a m o g i genitalnog. Mnoge psiholoke studije su pokazale da su tipine karakteristike osobe sa mazohistikim tendencijama doivljavanje sloma ega sa oseanjem poniavanja i poraza koji to prati, plus tenja da se zadravaju oseanja. Sledei korak je koreli86-

ranje tog sklopa psiholokih crta sa izvesnim fizikim stavom. K a d a je ta korelacija jednom utvrena, stalno e proverava posmatranjima drugih pacijenata. Najzad, karakterna s t r u k t u r a se identifikuje sa odreenim t e lesnim poloajem. Stegnuta zadnjica povuena u n a p r e d oznaava mazohistiki element u toj linosti. itanje telesnog izraza je esto komplikovano zbog prisustva onoga to se zove kompenzatorni telesni stav. Tako neke osobe sa telesnim stavom koji otkriva mazohistike tendencije, k a o to je uvuena zadnjica, mogu nasuprot t o m e usvojiti stav prkosa u gornjem delu tela isturena vilica, isturen g r u d n i ko da bi pokuali da prevaziu mazohistiku potinjenost izraenu u donjem delu tela. Izraena agresivnost takoe moe sluiti da prikrije pasivnost i povodijivost. Nemilosrdnost moe skrivati oseanje poraenosti a neosetljivost debelokoca moe negirati poniavan je. U t a k v i m sluajevima govorimo o sadomazohizmu. jer kompenzirajue ponaanje privlai panju u p r a v o na slabosti zbog kojih je i napravljeno da bi ih skrilo. itanje jezika tela zahteva da ovek b u d e u k o n t a k t u sa sopstvenim telom i da b u d e osetljiv za njegovo izraavanje. Bioenergetski terapeuti se podvrgavaju t a k vom toku t r e t m a n a koji je napravljen da im omogui da dou u dodir sa sopstvenim telom. Malo ljudi je u naoj kulturi osloboeno miinih napetosti koje s t r u k turiraju njihove reakcije i defmiu uloge koje igraju u ivotu. Ti sklopovi napetosti odraavaju t r a u m e koje su doiveli u toku odrastanja odbacivanje, zavoenje, potinjavanje i frustracije. Nije svako doiveo te traume u j e d n a k o m intenzitetu. Ako, na primer, odbacivanje dominira ivotom deteta, ono e razviti shizoidne naine ponaanja koji su fiziki i psiholoki strukturirani u linosti. To postaje druga priroda ok a i ne moe se menjati izuzev otkrivanjem ovekove prve prirode. Isto vai i za d r u g e oblike ponaanja.
s V e

Izraz druga p r i r o d a " se esto koristi za opisivanje Psiholokih i fizikih stavova, koji su, mada su nepridni u toj meri postali deo linosti da izgledaju p r i rodni. Izraz podrazumeva da postoji ..prva p r i r o d a " osloboena tih s t r u k t u r i r a n i h stavova. Moemo definit i tu p r v u prirodu negativno ili pozitivno. Moemo i da na telesnom nivou ona predstavlja odsustvo
r Sa re

8-7

hronine miine napetosti koja ograniava oseanja i pokrete, a na psiholokom nivou odsustvo racionalizacije, negiranja i projekcije. Pozitivno, ona mora biti priroda koja zadrava lepotu i gracioznost, kojima su sve ivotinje prirodno obdarene roenjem. Vano je razumeti razliku p r v e i d r u g e prirode, j e r mnogi ljudi prihvataju svoje telesne napetosti i odstupanja kao prirodne", ne shvatajui da pripadaju drugoj prirod i " koja izgleda kao da je prirodna samo zbog dugog navikavani a. Duboko sam ubeen da zdrav ivot i zdrava k u l t u r a mogu biti izgraeni samo na ovekovoj prvoj prirodi.

IV BIOENERGETSKA TERAPIJA

Put u

otkrivanje

sebe

Bioenergetika se ne s m a t r a samo terapijom, kao to ni psihoanaliza nije ograniena iskljuivo na, analitiki tretman emocionalnih poremeaja. Obe discipline se interesuju za razvoj ljudske linosti i nastoje da shvate razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on odvija. Ipak, terapija i analiza su kamen-temeljci na, k o jima stoji ovo razumevanje, poto je uvid u probleme linosti steen kroz briljiv rad na linim problemima. Dalje, terapija obezbeuje efikasnu podlogu za p r o v e ravanje valjanosti uvida, koji inae ne moe biti vie od iste spekulacije. P r e m a tome, bioenergetika ne m o e biti odvojena od bioenergetske terapije. Po m o m miljenju, terapija sadri put u otkrivanje sebe. To nije k r a t a k i jednostavan put, niti je bez tegoba i bezbolan. I m a opasnosti i rizika, ali ni sam ivot nije bez rizika, jer je i on p u t u nepoznato u b u dunosti. Terapija nas vraa nazad u zaboravljenu p r o lost, ali to nije bezbedan i siguran period, inae ne bismo izali iz njega uplaeni od rana iz borbe i okloPljeni radi o d b r a n e . To nije p u t na koji bih preporuio bilo kome da k r e n e sam, m a d a sam siguran da su neki hrabri ljudi proli taj put bez iije pomoi. Terapeut slui kao vodi ili navigator. On je nauio da prepoznaje opasnosti i zna kako da se nosi sa njima; on je takoe prijatelj koji e ponuditi podrku i ohrabrenje kada je put teak. _ Bioenergetski t e r a p e u t treba sam da p r o e taj put ih" da b u d e u procesu prolaenja, da je dovoljno n a p r e dovao, t a k o da ima solidno oseanje sebe samog. On treba da bude, k a o to mi kaemo, dovoljno uzemljen 89

u realnosti sopstvenog bia tako da moe sluiti kao luka klijentu kada se voda uzburka. Postoje zahtevi koje mora da ispuni svako ko eli da funkcionie kao terapeut. Treba da vlada teorijom linosti i da zna kako da vlada problemima kao to su otpor i transfer. Bioenergetski terapeut treba jo da poseduje osetljivost" za telo, kako bi mogao tano da ita njegov jezik. Meutim, on nije idealno ljudsko bie (da li je iko?), i bilo bi nerealno oekivati da je osloboen linih problema. To me vodi do vane take. P u t otkrivanja sebe nikada se ne zavrava, n e m a obeane zemlje u koju ovek najzad stie. Naa p r v a priroda e nam stalno izmicati, mada joj se v r e m e n o m sve vie pribliavamo. J e d a n razlog za taj paradoks je da ivimo u visoko tehnikom, civilizovanom d r u t v u koje nas odvlai od onog stanja ivota u kome se razvila prva priroda. ak i uspena terapija nas ne oslobaa svih miinih napetosti, poto n a m uslovi modernog ivota stalno nameu takvo stanje. Pitanje je da li ijedna terapija moe potpuno ukloniti efekte svih t r a u m a t skih iskustava u rastu i razvoju. ak i kada su rane potpuno izleene, oiljak esto ostaje kao stalni efekat. ovek se onda moe zapitati ta se dobija odlaenjem na terapiju ako nema potpunog oslobaanja od n a p e tosti i nema pravog kraja tog p u t a ? Sreom, mnogi ljudi koji dolaze na terapiju ne trae stanje n i r v a n e ili Rajske vrtove. Oni su u nevolji, esto beznadeni i t r e ba im pomo na daljem p u t u kroz ivot. Vraanje unazad moe im obezbediti takvu pomo ukoliko moe poveati njihovu svest o sebi, poboljati njihovu ekspresiju i pospeiti vladanje sobom. Sa jaim oseanjem sebe oni su bolje opremljeni za borbu. Terapija moe pomoi oveku na taj nain, zato to ga oslobaa od ogranienja i odstupanja neurotske d r u g e prirode i pribliava ga toj prvoj prirodi koja je izvor njegove snage i vere. Ako nas terapija ne moe vratiti naoj prvoj prirodi, to je stanje blaenstva, moe nas njoj pribliiti, i tako umanjiti otuenost od koje mnogi od nas pate. O t u e nost bolje od bilo koje d r u g e rei opisuje nevolju modernog oveka. On je kao stranac u nepoznatoj zemlji", nikad bez pitanja Za ta ja ivim?" ta e mi sve t o ? " On se bori sa nedostatkom smisla svog ivota, nejasnim ali stalnim oseanjem nerealnosti, p r o t k a n i m oseanjem usamljenosti koje tekom m u k o m pokuava 90

da prevazie ili negira, i dubokim strahom da e mu ivot izmai p r e nego to bude imao ansu da ga proivi. Mada, budui da sam psihijatar, u s m e r a v a m panju na pacijentove prisutne simptome ili tegobe, ja ne vidim da je cilj terapije ogranien samo na taj specifini problem. Ako mu ne mogu pomoi da b u d e vie u dodiru sa sobom (za m e n e to znai sa svojim telom i kroz telo sa svetom oko sebe), onda oseam da je moj napor da prevaziem njegovo otuenje uzaludan i da je terapija neuspena. Premda govorimo o otuenju kao o udaljavanju oveka od prirode i blinjih, osnova toga je u udaljavanju oveka od svoga tela O tome sam diskutovao d r u gde i razlog da to ponovo pominjem ovde jeste to je to centralno u bioenergetici. Samo kroz svoje telo se doivljava sopstveni ivot i svoje bitisanje u svetu. Ali to nije dovoljno da bi se bilo \i dodiru sa telom. ovek takoe mora odravati taj dodir, a to znai predavanje ivotu tela. Takvo predavanje ne iskljuuje um, ali iskljuuje predavanje disociranom intelektu, u m u koji nije svestan tela. P r e d a v a n j e ivotu tela je jedino osiguranje da e se put u otkrivanje sebe zavriti uspeno. Iz takvog posmatranja terapije kao beskonanog p r o cesa proizlazi praktino pitanje: Koliko dugo", pitaju me pacijenti, ja treba da dolazim na t e r a p i j u ? " P r a k tian odgovor j e : Ostaete na terapiji onoliko dugo koliko oseate da je ulaganje vredno vremena, napora i novca". Takoe je praktino istai da se mnoge t e r a pije zavravaju zbog razloga koji su van kontrole t e r a peuta ili klijenta, kao to je, na primer, menjanje m e sta boravka. Ja takoe mogu prekinuti terapiju kada osetim da ne vodi nikuda, da bih spreio pacijente da to koriste kao stalnu potapalicu. Klijent e okonati terapijski odnos kada oseti da je sposoban da preuzme odgovornost za svoj dalji razvoj; drugim recima, kada oseti da moe nastaviti put bez iije pomoi.
21

Pokret je sutina ivota; razvoj i opadanje su njegova dva aspekta. U realnosti n e m a mirovanja. Ako razvoj u smislu linog rasta zastane, t a d a opadanje ^ e biti neprimetno u prvi mah. ali p r e ili kasnije e postati oigledno. Pravi kriterijum uspene terapije je da zapoinje i u n a p r e u j e proces razvoja u klijentu koji e se nastaviti i bez terapeutove pomoi.
Lowen, Betrayal of the Body, op. cit.

91

U prvoj glavi sam izloio neka svoja lina iskustva iz terapije sa Vilhelmom Rajhcm, a posle toga iz terapije sa Donom Pijerakosom. to je postavilo osnovu za bioenergetski metod. Mada sam postigao neizmerno poveanje osetljivosti sebe (svesti o sebi, ekspresivnosti vladanja sobom), nisam oseao da sam stigao do kraja svoga puta. Neko v r e m e moj brod je plovio mirno, i nisam predoseao tegobe niti probleme, ali takva situacija se ne nastavlja beskonano. U toku narednih godina prolazio sam kroz line krize sa kojima sam zahvaljujui svojoj terapiji, dobro izaao n a k r a j . Line krize se pojavljuju samo kada je n e k a rigidnost u linosti pod ogromnim teretom. P r e m a tome, to je opasnost, ali i prilika za dalje oslobaanje i razvoj. Sreom, k a k o se moj ivot odvijao, pokazalo se da je moj ivotni pravac p r a v a c razvoja. Ne ulazei u same krize, opisau neka lina iskustva znaajna za predmet terapije. P r e otprilike pet godina postao s a m svestan bola u vratu. U prvo v r e m e sam to oseao samo povremeno, ali v r e m e n o m to je postalo uoljivije kad god bih naglo okrenuo glavu. Ja nisam zapostavio telo kada sam prekinuo aktivnu terapiju. Moj obiaj je bio da radim bioenergetske vebe sa svojim pacijentima. M a d a mi je to' mnogo pomoglo, nije imalo uticaja na bol za koji sara sumnjao da je vratni artritis. Nikada nisam potvrdio tu sumnju rendgenskim snimanjem, tako da je to do danas ostalo samo moja pretpostavka. Bilo da je taj bol bio artritis ili ne, ja sam mogao napipati n e k e prilino n a p e t e miie koji su imali veze sa bolom. Bilo je i drugih miinih napetosti u gornjem delu lea i u ramenima. Takoe sam primetio, gledajui film napravljen o meni dok sam radio sa pacijentima, da sam imao tendenciju da drim glavu pognutu unapred. Taj poloaj je stvarao malo ispupenje na mojim leima izmeu lopatica. Godinu i po dana sam redovno radio vebe, pokuavajui da se oslobodim bola i da ojaam svoja lea. U to v r e m e sam redovno odlazio na masau kod jednog bioenergetskog terapeuta. On je mogao da oseti napete miie na kojima je snano radio da bi ih doveo do oputenosti. Vebe i masaa su privremeno pomogliOseao sam se slobodnije i bolje posle njih. ali bol je ostao a tenzija se povratila. 92

U tom periodu sam imao jedno drugo iskustvo za koje verujem da je odigralo ulogu u razreenju p r o blema. Na kraju jednog profesionalnog grupnog rada dva uesnika, oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti, rekoe da sam zasluio da i ja doem na red i p o n u die mi da r a d e sa m n o m . To obino ne radim, ali sam tom prilikom pristao. J e d a n je radio sa tenzijom u mojoj gui. Drugi je radio sa mojim nogama. Iznenada osetih otar bol, kao da je neko uzeo no i p r e sekao mi grlo. Imao sam oseanje da je to neto to je moja majka radila, psiholoki, ne bukvalno. Shvatio sam da je efekat bio da me sprei da neto kaem i plaem. Uvek sam imao tekoe u verbalizovanju oseanja, m a d a se taj problem stalno smanjivao tokom godina. U n e k i m situacijama propust da izrazim oseanja je dovodio do bola u grlu, posebno kada bih bio umoran. K a d a sam osetio bol zbacio sam t e r a p e u t a sa sebe i besno se izvritao. Tada s a m osetio duboko olakanje. Ubrzo posle tog dogaaja snevao sam dva sna koja su dovela problem do vrhunca. Pojavili su se u dve noi zaredom. U p r v o m snu sam bio ubeen da u u m r e t i od sranog udara. Tada sam oseao da bi to bilo u redu, jer bih umro dostojanstveno. udno, nisam bio uznemiren u snu, niti kada sam se ujutro probudio i setio se sna. Sledee noi sam sanjao da sam poverljivi savetnik detinjastom kralju koji veruje da sam ga izdao. N a r e dio je da mi se odsee glava. U snu sam znao da ga nisam izdao i bio sam uveren da e on otkriti svoju greku i da u biti osloboen kazne i vraen na p r e anji poloaj. K a k o se v r e m e izvrenja presude pribliavalo, ja sam jo uvek iekivao oslobaanje. K a d a je stigao d a n izvrenja presude poveli su me, a ja s a m jo uvek bio siguran da e osloboenje ipak stii, moda poslednjeg t r e n u t k a . U snu sam oseao da delat stoji kraj m e n e sa velikom sekirom. Nisam ga jasno video. Meutim, jo u v e k sam oekivao osloboenje. Tada se delat sagao da mi skine lance sa nogu. To je radio r u k a m a , poto su lanci oko lanaka bili n a p r a v ljeni od slabe ice. Iznenada shvatih Pa to sam mogao i sam da u r a d i m " i probudih se. Opet u snu nije bilo Nelagodnosti zbog pribliavanja smrti. Zbog odsustva nelagodnosti, mislio sam da ta dva sna imaju pozitivno znaenje. Nije mi bio p o t r e b a n veliki
93

n a p o r da ih protumaim. Prvom teko da je i potrebna interpretacija. Pre tog sna sam bio zabrinut zbog mogunosti sranog n a p a d a . Pribliavao sam se ezdesetoj, kada takvi napadi nisu retkost, i znao sam da sam na to bio najosetljiviji. Bio sam svestan rigidnosti u mojim grudima od svoje p r v e seanse sa Rajhom i toga se n i k a d a nisam potpuno oslobodio. Sem toga, bio sam okoreli pua lule, mada nisam uvlaio dim. S a n me nije uverio da neu imati srani napad; tavie, toj mogunosti je dat drugorazredni znaaj. Vana stvar je bila u m r e t i dostojanstveno, ali to takoe znai, to sam odmah shvatio, i iveti dostojanstveno. To saznanje je izgleda uklonilo strah od smrti u meni. Isprva nikome nisam priao te snove. Nekoliko meseci kasnije s a m ih ispriao grupi bioenergetskih terapeuta na r a d u u Kaliforniji. Posvetili smo jednu veernju seansu snovima. Tom prilikom nisam iao UL| duboko interpretiranje drugog sna. Oseao sam da mi san kae da sam previe dugo svirao drugu violinu infantilnom aspektu svoje linosti, to je moglo samo da me uvali u nevolju. Moram zauzeti mesto koje mi po zakonu pripada, da v l a d a m svojim kraljevstvom, (moja linost, moj rad) poto sam preuzeo odgovornost za to. Zbog te odluke sam se oseao dobro. Mesec i po dana kasnije sastao sam se sa drugom g r u p o m bioenergetskih t e r a p e u t a na Istonoj obali i ispriao im te snove. U m e u v r e m e n u s a m imao jo neke misli u vezi drugog sna. Oseao sam da je on bio povezan sa bolom u m o m e vratu. U snu je trebalo da mi glava bude odseena; sekira je trebalo da se spusti na moj vrat. Dakle, poeo sam opisivanjem hroninog bola u vratu, za koji sam oseao da je povezan sa nedranjem glave visoko. U stvari, k a d a sam se trudio da drim glavu u tom poloaju, bol je nestajao. Znao sam da ne mogu odravati taj poloaj svesno, korien j e m svoje volje, j e r bi to izgledalo izvestaeno i ne bih dugo izdrao. Dranje glave visoko trebalo je da b u d e izraz dostojanstva, to bi se slagalo sa znaenjem prvog sna. Poto sam ispriao snove, uspostavile su se neke veze sa detinjstvom. Ja sarn bio prvo dete u porodici, i jedini sin. Moja majka se posvetila meni, enici svoga oka. Na mnogo naina se odnosila p r e m a meni kao prema mladom princu. S d r u g e strane, insistirala je da ona
94

zjia sve najbolje, i bila je surova kada bih se ja suprotstavljao. Bila je ambiciozna i taj stav je prenela na mene. Moj otac se takoe posvetio meni. On je bio sasvim suprotna linost od moje majke. Bio je leeran i voleo je zadovoljstva. Mada je mnogo radio, nije bio mnogo uspean u svom malom poslu. Pomagao sam mu u poslu, jer sam bio brz u raunu. Tokom mog d e t i n j stva otac i majka su se svaali, najee zbog para i ja sam redovno bio uhvaen u sredini. S jedne strane, oseao sam se superiorno u odnosu na oca, ali sa druge, on je bio vei, snaniji i ja sam ga se plaio. Ne verujem da je otac doprineo t o m strahu. On nije bio surov i samo jednom me je udario. Ali, majka me je stavljala u situacije da se takmiim sa njim, to mali deak nikada ne moe uspeno da uradi. Shvatio sam da nikada nisam uspeno razreio tu situaciju, koja je bila sasvim jasno edipovska. Moj otac je bio detinjasti kralj koga nisam mogao skinuti sa trona, i tako sam m o r a o ostati mladi princ koji mnogo obeava, ali sa drugorazrednom ulogom. Kada s a m povezao tu situaciju i opisao sebe u tom kontekstu, iznenada sam shvatio da je to zavreno. To je bila prolost. Sve to je trebalo da u r a d i m bilo je da skinem slabani lanac koji mi je vezivao lanke. Moj otac je umro nekoliko godina p r e toga. Ne razmiljajui o tome, znao sam da sam sada ja kralj, i kao to je to prirodno za kralja, mogao sam, prirodno, drati glavu uspravno. Tumaenje se na tome zavrilo i nisam vie o tome razmiljao, j e r sam znao g d e mi je mesto. Takoe, ne razmiljajui o tome, otkrio sam jednoga d a n a da je bol u vratu nestao. Od tada sam osloboen bola. Od tada sam postao svestan da i m a m drugaiji stav u ophoenju sa ljudima. Drugi su zapazili tu promenu. 9 i kau da sam postao meki, leerniji, da manje izazivam druge, manje insistiram da drugi prihvate moje miljenje. P r e toga sam se borio za priznavanje priznavanje kao oveka, ne kao deaka; kao kralja, ne kao princa. Ali, niko mi nije mogao dati priznanje koje a m sam sebi negirao. Sada vie nije postojala potreba da se borim.
n s

Veoma sam bio zadovoljan tim ishodom, ali to nije znailo da sam stigao do kraja svog puta. Nakon oslobaanja napetosti u vratu, postao sam svestan napetosti u ramenima i grudima. Te napetosti, meutim, 95

nisu dostigle nivo bola. Bez obzira na to, nastavio sam da r a d i m bioenergelske vebe sa disanjem, uzemljavanjem i udaranjem vreica peska, da oslobodim svoja r a m e n a . Uzemljavanje se odnosilo na dovoenje oseanja u noge. Moj san mi je rekao da sam privezan za lanak. J e d n o drugo iskustvo je relevantno za ovu priu. P r e otprilike dve godine upoznao sam nastavnicu pevanja koja je bila u toku sa bioenergetskim pojmovima i razumevala je znaaj uloge glasa u izraavanju. Ranije sam pomenuo oseanje da mi je m a j k a presekla guu. To mi je stvaralo tekoe u prianju, plakanju, ali naroito u pevanju. Uvek s a m eleo da pevam, ali sam retko to inio. Bojao sam se da e me glas izdati i da u poeti da plaem. Niko u mojoj porodici nije pevao kada sam bio dete. Tako sam odluio da uzmem nekoliko asova pevanja kod te nastavnice, da vidim ta u postii. U vera vala me je da ona razume moj problem i da, poto su to privatni asovi, mogu slobodno i da plaem a k o osetim elju da to r a d i m . Iao sam na asove sa prilinim uzbuenjem. Cas je poeo tako to mi je rekla da pustim bilo k a k a v spontani, slobodan zvuk. Otpevao sam re diabolo", to mi je dozvolilo da otvorim grlo i potpunije vokaliziram. Pustio sam se, k r e t a o se okolo i preterivao pevajui. Glas mi je postao slobodniji. Jednog t r e n u t k a s a m proizveo zvuk koji je izleteo bez ikakvog napora, tako p o t p u n da mi je izgledalo da sam ja bio taj zvuk, zvuk je bio ja. Odjeknuo je kroz celo moje bie. Moje telo je bilo u konstantnom stanju vibracija. Na moje iznenaenje, nisam se oseao kao da plaem. Samo s a m se otvorio i pustio da zvuk izae iz mene. Tada sam shvatio da u m e m da pevam, j e r sU neki zvui imali lep muziki kvalitet. K a d a sam napustio seansu, imao sam oseanje radosti k a k v o sam oseao samo nekoliko p u t a p r e toga. Naravno, nastavio s a m sa asovima. P o m e n u o sam to iskustvo, j e r sam siguran da je imalo veze sa sledeim korakom. Tokom sledee godine nisam obraao mnogo panje na svoje snove, mada nisu bili daleko od moje svesti. Mislio sam povremeno na njih i na moje roditelje. Tada, jednoga dana saznanje me je udarilo k a o grom. Znao sam ko je detinjasti kralj. To je bilo moje srce. Drugi san je dobio sasvim drugaije znaenje: izdao s a m svoje srce. Ne verujui m u , drao sam ga zatvorenog u vr96

stom g r u d n o m kou. J a " u snu je bio moj ego, moj svesni um, moj intelekt. To ja", intelekt, je bio poverljivi savetnik koji je radio za dobrobit zatvorenog d e tinjastog kralja. Otkad sam shvatio ko je bio kralj vie n i k a d a nisam posumnjao u korektnost tog tumaenja. Naravno, srce je kralj, ili treba da b u d e kralj. Godinama sam smatrao da ovek treba da slua i da se povinuje glasu svoga srca. Srce je centar ili jezgro ivota, a njime vlada ljubav. Ono je takoe dete, j e r srce n i k a d a ne stari. Oseanja u srcu d e t e t a i ona u srcu odrasle osobe su ista to su oseanja ljubavi ili bola zbog nesposobnosti da se voli. Ali, m a d a sam proklamovao taj princip, ja lino ga nisam p o t p u n o sledio. Koristio sam izraz detinjasti k r a l j " koji ima podrugljiv kvalitet, kao da je zrelost funkcija intelekta. Zatim, nisam oprostio svojoj majci to to mi je zadala bol, to bi srce sa zadovoljstvom odobrilo. O, d a : ja sam izdao kralja i on je trebalo da potvrdi svoj autoritet. Odrubite mu glavu", naredio je, ne t r e b a mi takav lo savetnik." Ali, na neki nain sam i ja bio u pravu. Ja ga nisam stvarno izdao, j e r s a m ga titio i radio sve najbolje u njegovom interesu. K a k o mi to lii na moju majku. Ipak, ima istine u tome. Kao dete sam znao za srce slomljeno zbog izdaje. Video s a m svoju majku k a k o postaje besna k a d a sam traio da b u d e m blizu nje. Zatitio sam svoje srce k a k o ne bi ponovo bilo tako strano povreeno. Na nesreu, zatita se pojavila u formi zatvaranja, prekidanja kanala komunikacije izmeu srca i sveta, a moje jadno srce je bilo iznemoglo do smrti. Bio sam p r e d o d r e e n za srani udar. Moja glava se nije otkotrljala i srce nije patilo od napada. Postao sam slobodniji kada s a m shvatio da oma oko noge nije bila elina, da me je sputavala samo iluzija. Mogao sam biti slobodan bilo kada. Ali, dok ne znamo ta je iluzija a ta stvarnost, p r v a deluje svom snagom ove druge. Svakom kralju je p o t r e b a n savetnik. S v a k o m srcu je Potrebna glava koja ga snabdeva oima i uima tako da mogu biti u dodiru sa stvarnou. Ali, ne dozvolite glavi da preuzme vlast, to je onda izdaja srca. Nova interpretacija mojih snova moe se nazvati bioenergetskom interpretacijom, jer se odnosi na dinamsku interakciju izmeu delova mog tela koji ine aspekte moje linosti. P r e t h o d n a interpretacija je bila
7

97

vie frojdovska analiza. Mislim da su obe interpretacije ispravne; druga prosto ide dublje nego prva. Shvatio sam da su snovi predmet razliitih interpretacija i da je svaka od njih valjana u meri u kojoj osvetljava ponaanje i stavove snevaa. Uprkos uvida do kojih sam doao, problemi ukoenosti grudnog koa nisu nestali. Trebalo je da se oslobodi miina napetost, ako sam hteo da oslobodim svoje srce. Uvidi do kojih sam doao nisu otvorili moje srce, ali su otvorili put za tu promenu. Vana teza bioenergetske analize jeste da su promene u linosti uslovljene p r o m e n a m a u telesnom funkcionisanju naime, dublje disanje, poveana pokretljivost, potpunija i slobodnija ekspresivnost. S obzirom na to, ukoenost moga g r u d n o g koa je predstavljala ogranienje moga bia. Ranije sam bio svestan te ukoenosti i radio sam na njoj. Sem toga, moj maser, koji je bio t r e n i r a n u bioenergetici, pokuao je da mi relaksira miie g r u d n o g koa. Rezultat je bio neznatan. Moje grudi su se stezale pri svakom pritisku, bez obzira na moju elju da se prepustim. Bio sam nesposoban da to postignem. Ta situacija se poela men jati tokom prole godine. Uoio sam da se otpor smanjuje. Oseao sam da bih sada mogao da se prepustim, k a d a bi mi neko pritisnuo grudi. Zato sam zamolio jednog bioenergetskog terapeuta da primeni blago ritmino pritiskanje na moj grudni ko dok sam leao preko stolca za disanje. Kako je on to uradio, poeo sam da plaem; plakanje je postepeno postajalo dublje, sve do zvuka iz punog grla, nalik ropcu agonije. Oseao sam da taj zvuk dolazi od bola iz moga srca, zbog enje za ljubavlju i ljubavi koju sam drao vrsto pod kontrolom svih ovih godina. Na moje iznenaenje, jecanje u agoniji nije trajalo dugo. Iznenada sam poeo da se smejem i oseanje radosti se razlilo po m o m e telu. To iskustvo mi je pokazalo koliko su blizu smeh i suze. Radost je za t r e n u t a k pokazala da je moj grudni ko postao mek a srce otvoreno. Kao to jedna lasta ne ini prolee, tako ni jedno iskustvo ne ini linost. Proces treba da se ponavlja, moda mnogo puta. K r a t k o vreme posle tog iskustva slino sam reagovao na drugaiju proceduru. J e d n e nedelje poslepodne moja supruga i ja smo radili bioenergetske vebe. Ramena su mi bila napeta, pa sam traio
98

da mi veba ramena. Najbolnija taka je bila u uglu izmeu vrata i r a m e n a , blizu mesta gde skaleni miii ulaze u gornja rebra. Sedeo sam na podu, a ona je stajala iznad mene. Pritisnula je to mesto pesnicama i bol je bio straan. Poeo sam da jecam; izgledalo je da jecanje dolazi duboko iz grla. Potom, posle otprilike jednog minuta, ili malo vie, prolomio se smeh olakanja i vratilo mi se oseanje radosti. Rezime iskustva proteklih pet godina dovelo me je do nekoliko zakljuaka. Prvi zakljuak podrava ideju izraenu ranije da terapiju treba posmatrati kao p r o ces razvoja koji n e m a kraja. Rad sa t e r a p e u t o m gradi osnovu za taj proces. On takoe aktivira snage u linosti, koje deluju u cilju produavanja i proirivanja svih aspekata samstva samosvest, ekspresivnost i vladanje sobom snage koje funkcioniu na svesnim i nesvesnim nivoima. Snovi su manifestacija operacija tih snaga na nesvesnom nivou. Svesno, osoba treba da preduzme k o r a k e ka menjanju da n a s t a v i rast i razvoj. Drugi zakljuak je da preduzimanje koraka ka razvoju podrazumeva predavanje telu. Mnogi ljudi su danas fascinirani idejom razvoja, ljudski potencijali su bazirani na toj ideji i vre brojne aktivnosti iji je cilj da unaprede razvoj. T a k v e aktivnosti mogu imati pozitivan efekat, ali ako je telo zapostavljeno, one takoe mogu postati igre, to moe biti interesantno, moda zabavno, ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces. S a m stvo ne moe biti odvojeno od tela, a svest o sebi ne moe biti odvojena od svesti o telu. Najzad, za m e n e put razvoja znai biti u dodiru sa sopstvenim telom i razumeti njegov jezik. Trei zakljuak unosi dozu skromnosti u ovu diskusiju. Ne moemo menjati sebe snagom volje. To je kao Pokuavati da podigne sebe sama vukui svoje izme. Promena e se desiti kada je ovek spreman, voljan i sposoban da se menja. To se ne moe postii na silu. Proces poinje prihvaanjem s e b e i sveu o sebi i> naravno, eljom za promenom. Meutim, strah od p r o e n e je znaajan. Moj strah od smrti usled sranog n a pada je samo j e d a n primer. Covek se mora nauiti strpljenju i tolerantnosti. To je telesni fenomen. Telo pos22

Lowen, Pleasure, op. terapeutskom procesu.

cit..

objanjava

vanost

prihvatanja

sebe

tepeno razvija tolerantnost za nain ivota sa vie energije, za snanija oseanja i slobodniju i puniju ekspresivnost. Jezgro terapije

Moj lini p u t u otkrivanje sebe, od perioda k a d a sam imao p r v u seansu sa Rajnom pa do danas, obuhvata period od trideset godina. Sto se tie iskustva koje sam opisao u p r e t h o d n o m delu, mogu rei da sam utroio trideset godina da dosegnem svoje srce. A h , to nije u potpunosti tano. Moje srce je bilo mnogo puta dosegn u t o u tom d u g o m v r e m e n s k o m periodu. Bio s a m duboko zaljubljen i, u stvari, s a m jo uvek. Doiveo sam radost ljubavi p r e toga. Ipak, sada je bilo drugaije. U prolosti je moje srce bilo dirnuto n e k i m ili neim spolja osobom, pesmom, priom, Betovenovom Devetom simfonijom itd. Moje srce se otvaralo, ali se opet zatvaralo, jer sam bio uplaen i jer s a m imao potrebu da ga zatitim. S t r a h je sada nestao i moje srce ostaje relativno otvoreno. Ovih trideset godina praktikovanja bioenergetske terapije me je nauilo mnogo o ljudima. Radei sa ljudima, uio sam od njih. Na neki nain je njihova borba ila uporedo sa mojom i, pomaui njima, ja sam pomagao i sebi. Svi smo se mi borili za isti cilj, mada je malo nas to znalo. Govorili smo o naim strahovima, problemima, seksualnim inhibicijama, ali nismo pominjali s t r a h da otvorimo svoje srce i odravamo ga otvorenim. Moja rajhovska osnova me je orijentisala prema cilju orgastike potencije koji je svakako valjan ali veza izmeu otvorenog srca, sposobnosti da se potpuno voli i orgastike potencije nije bila naglaavana. Posle mnogo godina, sada mi ta veza nije nepoznata. Teza knjige Ljubav i orgazam, objavljene 1965. godine, jeste da je ljubav preduslov za potpuni orgazam. Ljub a v i seks su izjednaeni, jer se seks p o s m a t r a kao izraz ljubavi. Meutim, ta knjiga se bavi specifino seksualnim problemima, a samo uz p u t dodiruje ovekov s t r a h od otvaranja srca i nesposobnost da to uini. Nema sumnje da me je moj sopstveni s t r a h spreio da potpunije istraujem taj aspekt. Tek kada s a m razreio svoj strah, mogao s a m da doprem do jezgra terapeutskog problema. 100

Moramo shvatiti da je srce verovatno najosetljiviji organ tela. Nae bitisanje zavisi od njegove stalne, r i t mine aktivnosti. K a d a je taj r i t a m za t r e n u t a k poremeen, na p r i m e r k a d a srce prestane da lupa ih ubrza lupanje, doivljavamo uznemirenje do same sri svog bia. Osoba koja je u r a n o m detinjstvu doivela t a k v o uznemirenje razvie m n o g e o d b r a n e da ga zatiti od opasnosti i svakog poremeaja funkcionisanja. Nee lako dozvoliti da mu srce b u d e d o t a k n u t o i nee reagovati od srca. Te o d b r a n e se izgrauju tokom ivota, dok najzad ne stvore snanu barijeru protiv svakog pokuaja pribliavanja. U uspenoj terapiji te o d b r a n e se prouavaju i analiziraju u odnosu na ivot te osobe i briljivo p r o r a u j u sve dok se ne stigne do srca te osobe. Meutim, da bi se to postiglo, odbrane se moraju shvatiti k a o razvojni proces. To se moe prikazati dijag-

101

ramom, koji stvaranje slojeva odbrana prikazuje kao' koncentrine krugove. Slojevi se mogu sumirati na sledei nain, poev od najudaljenijeg: Ego slojevi koji sadre psihike odbrane i koji su u najveoj m e r i slojevi linosti. Tipine ego odbrane su: A. Negiranje B. Nepoverenje C. Okrivljivan je D. Projekcija E. Racionalizacija i intelektualizacija. Miini sloj u kome su n a e n e hronine miine tenzije koje podravaju i opravdavaju ego o d b r a n e i u isto v r e m e tite osobu od sloja priguenih oseanja koja se ne usuuje da izrazi. Emocionalni sloj oseanja koji ukljuuje potisnuto oseanje besa, panike ili uasa, beznaa, tuge i bola. Jezgro ili srce iz koga proizlazi oseanje da se voli i da se b u d e voljen. Terapeutski pristup ne moe da se ogranii samo na prvi sloj, m a d a je on vaan. Moemo pomoi osobi da postane svesna svojih tendencija da negira, projektuje, okrivljuje ili racionalizuje, ali svest da to radi retko utie na miine napetosti ili oslobaanje potisnutih oseanja. Slabost isto verbalnog pristupa je u tome to je ogranien samo na prvi sloj. Ako se ne utie na miine tenzije, svest o t o m e moe lako da se degenerie u razliite v r s t e racionalizacija, sa prateom, ali drugaijom formom negiranja ili projekcije. Ovaj nedostatak verbalnih terapija da dovedu do znaajnih promena linosti odgovoran je za poveano interesovanje za telesni i neverbalni pristup. Mnoge od tih novih terapijskih tehnika tee da izazovu i oslobode potisnuta oseanja. Naglasak je esto na izazivanju vritanja. Ne retko, pacijent e doiveti i bes i tugu i moe izraziti enju. Vritanje zaista ima mono katartino dejstvo na linost. To je bila jedna od s t a n d a r d n i h tehnika bioenergetike dugo vremena. Vrisak je kao eksplozija u linosti koja istog t r e n a otklanja ukoenost hronine miine napetosti i minira ego o d b r a n e na p r v o m sloju. Plakanje i duboko jecanje proizvode slian efekat, mek102

ajui i topei krutost tela. Ispoljavanje besa je takoe korisno, ukoliko je bes izraen pod kontrolom i u terapijskoj situaciji. Pod tim uslovima to nije destruktivna reakcija i moe biti integrisana u ego osobe to jest moe da postane ego sintona. S t r a h je tee i vanije izazvati. Ako panika ili uas nisu dovedeni do povrine, katartini efekat oslobaanja vritanja, besa i tuge je kratkog veka. Dokle god pacijent izbegava da se suoi sa svojim s t r a h o m i izbegava da razume razloge za strah, nastavie da vriti, da plae i da b u d e besan uz vrlo malo promena linosti. On e katartini proces zameniti inhibitornim, ali se nee p o k r e n u t i u pravcu razvoja. Ostae zarobljen izmeu inhibitornih snaga koje nije razumeo, niti proradio, i elje da doivi t r e nutno katartino oslobaanje. Ipak, za terapiju je znaajno da tim potisnutim oseanjima dozvoli ispoljavanje. italac koji je upoznat sa mojim prethodnim tekstovima o bioenergetici zna da je naa stalna politika da se otvore i otpuste u p r a v o ta oseanja, jer njihovo oslobaanje ini dostupnom energiju koja je neophodna za razvoj. Po m o m miljenju, radei samo sa treim slojem ne bi se postigao eljeni rezultat. Time to bi se prolo pored prvog i drugog sloja, oni ne bi bili uklonjeni. Oni t r e n u t n o nisu u akciji to jest, sve dok k a t a r tini efekat traje. Meutim, k a d a osoba hoe da krene U svet i da funkcionie kao odgovorna, odrasla osoba, ponovo e uspostaviti svoje odbrane. Ne moe d r u g a ije postupiti, jer regresivni ili katartini nain nije podesan van terapijske situacije. Izgledalo bi logino da se radi sa oba sloja, p r v i m i treim, poto su komplementarni jedan d r u g o m e ; prvi se bavi intelektom, a trei emocionalnim o d b r a n a m a . Ali, t a k v a integracija se teko postie, poto je jedina direktna veza tih slojeva kroz sloj miine tenzije. Ako neko radi sa drugim slojem, moe se lako k r e tati do prvog ili treeg, kad god je to mogue. Tako se, radei sa miinom tenzijom, moe pomoi oveku da razume da su njegovi psiholoki stavovi uslovljeni oklopljavaniem ili rigidnou tela. A u p r a v o m t r e n u t k u moe da dosegne i otvori svoja priguena oseanja, pokreui zgrene miie koji zadravaju i spreavaju njegovo izraavanje. Na primer, vritanje je zadrano m i inom napetou u grlu. Ako se vrsto prstima pritisne spoljanji mii du v r a t a dok osoba proizvodi glasan 103

zvuk, taj zvuk e se esto pretvoriti u vrisak. Vrisak se obino nastavlja i posle p r e s t a n k a pritiskanja, posebno k a d a postoji potreba za vritanjem. Pratei vritanje, ovek se kree u prvi sloj da sazna ta je vrisak znaio i zato je bilo potrebno priguivati ga. Na taj nain su sva tri sloja ukljuena u analizu i proradu odbrambenog stava. Imajuu u centru panje probleme tela, na taj nain stegnuto i zgreno grlo premeta post u p a k sa isto katartinog m a n e v r a na otvaranje i na proces orijentisan ka razvoju. Ne izgleda mi neophodno da naglasim da r a d sa miinim napetostima, bez analiziranja psihikih odbrana ili izazivanja potisnutih oseanja, nije terapeutski proces. Rad na telu kao, to su masaa ili joga-vebe, imaju pozitivnu vrednost, ali one nisu specifino terapijski po sebi. Meutim, mi oseamo da je svakoj osobi vano da b u d e u dodiru sa svojim telom i da smanji stanje napetosti, tako da o h r a b r u j e m o sve nae pacijente da rade bioenergetske vebe bilo sami ili na asovima, kao i da redovno idu na masau. Pretpostavimo, u cilju diskusije, da je mogue otkloniti svako odbrambeno ponaanje linosti. K a k o bi zdrava osoba funkcionisala? K a k o bi izgledao na dijagram? etiri sloja bi jo uvek postojala, ali bi sada bili koordinirani i bili bi vie ekspresivni nego odbrambeni. Svi impulsi bi ili od srca, to bi znailo da osoba sve radi od srca. To znai, volela bi da radi sve to radi, igru ili seks. Reagovala bi emocionalno na sve situacije: njene reakcije bi kao osnovu u v e k imale oseanje. Mogla bi da b u d e besna, tuna, uplaena ili radosna, zavisno od situacije. Ta oseanja bi predstavljala njenu pravu reakciju, poto bi bila osloboena k o n t a m i n i r a n i a priguenim emocijama koje se v u k u iz detinjstva. I poto bi njeni miini slojevi bili osloboeni hronine napetosti, njena akcija i pokreti bili bi elegantni i efikasni. S d r u g e strane, oni bi odraavali oseanja i bili bi potinjeni kontroli ega. P r e m a tome, bili bi koordinirani i sasvim u redu. Osnovni kvalitet osobe bio bi lakoa s p r a m tegoba; osnovno oseanje bi bilo dobra voljaBila bi radosna ili alosna, ve p r e m a situaciji, ali bi u svemu uestvovala srcem. Opisujui tu osobu, govorim o idealu. Iako niko ne moe dostii to idealno stanje, niko nije ni toliko udaljen od svoga srca da ne moe doiveti t r e n u t a k radosti 104

kada mu je srce otvoreno i slobodno. K a d a je srce p o l Puno zatvoreno p r e m a svetu ono prestaje da kuca i osoba u m i r e . Tuno je gledati k a k o neki ljudi izgledaju vie mrtvi nego ivi. Anksioznost Funkcija psihikih i telesnih odbrana, o kojima sam govorio u p r e t h o d n o m delu, je da zatiti oveka od anksioznosti. Najozbiljnija anksioznost je povezana sa Poremeajima u funkcionisanju srca. Ve s a m pominjao da svaka nepravilnost sranog r i t m a ima taj efekat. Ali, takoe je tano da e svako ometanje procesa disanja proizvesti anksioznost. Svako ko je posmatrao 105

astmatinog pacijenta k a k o se bori da doe do vazduha moe proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog tekoa u disanju. U irem smislu, moemo pretpostaviti da e svaka situacija koja ometa rad vitalnih funkcija organizma proizvesti anksioznost. Teko se moe rei da je disanje m a n j e vano za ivot organizma nego cirkulacija. Veza izmeu tekoa u disanju i anksioznosti je bila poznata i Frojdu. U mojoj poslednjoj knjizi, Depresija i telo, citiram zapaanja Ernesta Donsa (Jones), Frojdovog biografa, koja pokazuje da je Frojd bio toga svestan. ,,U pismu godinu dana kasnije, on (Frojd) takoe primeuje da je anksioznost kao rezultat ometanja disanja aktivnosti koja nije imala psihiku proradu mogla biti izraz n e k e nagomilane tenzije." Prevedeno sa tehnikog jezika psihoanalize, to znai da bi nagomilavanje napetosti proizvelo ometanje disanja i izazvalo anksioznost. Na nesreu, ni Frojd ni tradicionalna psihoanaliza se nisu rukovodili tom idejom, to bi, da jesu, otvorilo put biolokom razumevanju poremeaja linosti. Ta veza, koju je Rajh samostalno otkrio i ispitao, postala je osnova njegovog terapeutskog pristupa i vodila je ka bioenergetici. Drugu ideju o prirodi anksioznosti dao je Rolo Mej (Rollo May), koji je naao poreklo n e m a k e rei anksioznost", Angst , to znai guiti u tesnacu". Tesnac se moe odnositi, na primer, na poroajni kanal kroz koji je svako od nas proao na svom p u t u ka nezavisnom postojanju. To prolaenje moe biti praeno anksioznou, poto to za organizam predstavlja prelaenje na samostalno disanje. S v a k a tekoa koju organizam sisara moe imati u zapoinjanju samostalnog disanja bila bi pretnja ivotu i proizvela bi fizioloko stanje anksioznosti. Ali, tesnac se takoe moe odnositi na vrat, uzan prolaz izmeu glave i ostatka tela, kroz koji prolazi vazduh do plua a k r v protie u glavu. Guenje u tom podruju je takoe direktna pretnja ivotu i dovela bi do anksioznosti.
23

Imao sam prilike da p o s m a t r a m dramatian dogaaj spontanog guenja i da vidim intenzitet anksioznosti koji to proizvodi. To se desilo tokom p r v e seanse sa jednom pacijentkinjom. Leala je preko stolca za disanje i pokuavala da die dublje i punije. Iznenada, uspravila se p o t p u n o upaniena, rekavi priguenim glasom Ne mogu da diem. Ne mogu da diem". Uveravao sam je da e biti sve u redu i za manje od jednog minuta prolomilo se duboko, snano jecanje. Cim je poela da plae, disanje joj je postalo ponovo lako. Bilo mi je jasno ta se desilo. Ne slutei emocionalno rastereenje, ona je relaksirala g r u d n i ko i otvorila grlo, a k a o rezultat toga dolo je do izbijanja snanog impulsa za plakanje. Taj impuls je proizaao iz duboke tuge zatvorene u njenim grudima. Reagovala je, nesvesno pokuavajui da prigui impuls, a umesto toga je uguila svoje disanje. U prvoj glavi sam p o m e n u o k a k o sam pod slinim uslovima tokom terapije sa Rajhom oslobodio vrisak iz svoga grla. Da sam tada pokuavao da spreim v r i sak, siguran sam da bih poeo da se guim i da bi to dovelo do ozbiljne anksioznosti. Nakon rastereenja plakanjem, koje je trajalo neko vreme, disanje moje p a cijentkinje je postalo dublje i slobodnije nego p r e toga. Viam mnogo pacijenata koji se gue od oseanja koja izbijaju k a d a otvore grlo i kada im disanje postane dublje. Guenje je u v e k praeno anksioznou. Ova zapaanja potkrepljuju Mejovu definiciju anksioznosti i takoe pokazuju mehanizam kojim napetost u v r a t u i grlu ometa disanje, to dovodi do stvaranja anksioznosti. Slian tip miinih napetosti smeten u dijafragmi i u predelu s t r u k a moe ozbiljno da ometa disanje, ograniavajui pokrete dijafragme. To je potpunije dokumentovano radiolokim studijama ''. Dijafragma je glavni respiratorni mii i njena akcija je veoma podlona emocionalnim stresovima. Na situaciju s t r a h a dijafragma reaguje grenjem. Ako zgrenost postane hronina, stvorena je predispozicija za anksioznost. Tu anksioznost sam nazvao anksioznost padanja i o njoj u vie govoriti kasnije.
2

Englesko choking in the narrows" prevedeno bukvalno znaci guSenje u suenju. Iz pominjanja choking in the narrows vidi se da Loven misli na suenja tela, kao to su vrat i struk, kroz koja impulsi ne mogu da prou, ve se zadravaju i gue". (Prim prev.)

23

Carl Strough, Breath (New York. William M o r r o w . 1970). Sadri opirnu diskusiju uloge dijafrgimilskih napetosti na p o r e m e a j e disanja.

106

107

Dijafragma je smetena tano iznad drugog prolaza ili tesnaca struka. Taj prolaz povezuje g r u d i sa stom a k o m i karlicom. Impulsi prolaze kroz taj tesnac u donji deo tela. Bilo koja p r e p r e k a u tom polju priguuje proticanje k r v i i oseanja ka genitalnom aparatu i nogama, stvarajui anksioznost, stvaranjem s t r a h a od padanja sa posledicom zadravanja daha. Pitanje koje se postavlja j e s t e : koji impulsi su prigueni u s t r u k u ? Odgovor je, n a r a v n o , seksualni impulsi. Deca ue da kontroliu svoje seksualne impulse uvlaei stomak i podiui dijafragmu. Viktorijanske ene su postizale isti cilj oblaei korsete koji su stezali s t r u k i ometali p o k r e t a n j e dijafragme. P r e m a tome, seksualna anksioznost je tesno povezana sa ometanjem disanja ili recima Rolo Meja guenjem u tesnacu". Osnovna rajhovska pretpostavka je bila da je seksualna anksioznost p r i s u t n a kod svih neurotskih problema. Mi smo u bioenergetici videli da se ta pretpostavka potvruje u sluaju za sluajem. U ovo doba seksualnog n a p r e t k a ne dolazi mnogo pacijenata da se ali na seksualnu anksioznost. Meutim, seksualni poremeaji su esta tegoba. Ono to lei iza tih problema je duboka anksioznost, koje nismo svesni sve dok se napetost u predelu s t r u k a ne smanji. Slino tome, mnogi pacijenti nisu svesni anksioznosti disanja. Pacijentkinja koju s a m ranije opisao nije bila svesna anksioznosti u vezi disanja. Bila je u stanju da je spreava da izae na povrinu ne otvarajui dovoljno svoje grlo i ne diui potpuno. Na isti nain se ljudi mogu braniti od seksualne anksioznosti, ne doputajui seksualnim oseanjima da preplave karlicu. Steui struk, oni mogu drati oseanje ljubavi u srcu podalje od bilo k a k v e direktne veze sa uzbuenjem u genitalnom aparatu. Njihova seksualna oseanja postaju ograniena na genitalije. To odvajanje onda biva racionalizovano tvrdnjom da seks i t r e b a da b u d e odvojen od ljubavi. P o n e k a d se deava da se j a k a seksualna oseanja, koja su potekla od srca, razviju spontano, dok su odb r a n e izgleda ostale n e t a k n u t e . To se moe desiti i u terapiji i van nje. U prvoj glavi sam p o m e n u o da pod neuobiajenim uslovima ovek moe izai iz svoje koe". Taj proboj energije i oseanja stvara transcendentalni doivljaj. O d b r a n e se privremeno predaju, doputajui seksualnim oseanjima da slobodno protiu i dal dovedu do punog orgastikog rastereenja sa intenziv108

njjn zadovoljstvom. U mnogim sluajevima, meutim, ovek pokuava da prigui ta oseanja, poto nije u stanju da n a p u s t i svoje odbrane. A k o se to desi, on ili ona razvija j a k u anksioznost, koju je Rajh nazvao anksioznost orgazma. Zapoeo sam ovo poglavlje, rekavi da odbrane slue da zatite osobu od anksioznosti. Zatim sam govorio o prirodi anksioznosti i odnosu anksioznosti sa opaanjem nekih poremeaja normalnog funkcionisanja tela; tekoama disanja zbog guenja u tesnacu" i s t r a h o m od padanja. Meutim, videli smo konano da u odsustvu odbrana, ili k a d a one popuste, n e m a anksioznosti, ima samo zadovoljstva. Moramo, prema tome, zakljuiti da je prisustvo o d b r a n a ono to predodreuje osobu za anksioznost, ili, drugim recima, ono to s t v a r a u s love za anksioznost. Kako odbrane operiu na ta dva oigledno k o n t r a diktorna naina, branei od anksioznosti i u isto vreme gradei osnovu za n j u ? Da bi se dao odgovor, m o r a se shvatiti da se o d b r a m b e n i poloaj ne razvija da bi uvao osobu od anksioznosti to jest, njene svakodnevne funkcije ve pre da bi je zatitio od povreda, bilo od n a p a d a ili odbacivanja. Ako je osoba bila predmet ponovljenih n a p a d a , ona e u budunosti upraviti odbrane p r e m a njima. Isto to ine drave sa vojnom organizacijom. V r e m e n o m i na linom i na nacionalnom nivou, odravanje o d b r a n a postaje deo ivota. Meutim, postojanje odbrana odrava i strah od n a pada, i t a k o ovek osea da je o p r a v d a n o da dalje jaa odbrambene poloaje. Ali, o d b r a n e takoe zatvaraju oveka, a konani rezultat je da ovek postaje zatvorenik svoje sopstvene o d b r a m b e n e s t r u k t u r e . Ako ne ini n a p o r da izae odatle, ostae iza svojih zidova r e lativno osloboen anksioznosti. Opasnost se javlja a anksioznost je signal za opasnost samo k a d a ovek pokua da se otvori, da izae ili napusti svoje odbrane. Opasnost ne m o r a biti stvarna, i ovek moe biti toga svestan. ali opasnost se osea kao i da je stvarna. Svaki pacijent koji se otvori ili napusti o d b r a n e primeuje: oseam se ranjivo". N a ravno, on je ranjiv, svako je od nas ranjiv, to je p r i roda ivota, ali se mi ne oseamo ranjivo ukoliko se ne plaimo da e n a s n e k o napasti. Svi smo mi smrtni, aU ne oseamo da emo u m r e t i ukoliko primetimo da neto ozbiljno nije u r e d u sa naim telom. U t r e n u t k u 109

ranjivosti, anksioznost moe porasti. Ako se osoba koja je u panici zatvara i pokuava da ponovo uspostavi odbrane, doivee vrlo jaku anksioznost. Pogledajmo sada taj proces bioenergetski. Glavni kanali komunikacije od srca prolaze kroz suenja u vratu i s t r u k u da bi dostigli periferne take k o n t a k t a sa svetom. A k o su ti kanali otvoreni, osoba je otvorena i njeno srce je otvoreno p r e m a svetu. Nae o d b r a n e su podignute oko tih prolaza u tesnacu. Oni ne prekidaju komunikaciju i k o n t a k t u potpunosti, jer bi to vodilo smrti. Doputaju samo ogranienu razmenu ili ogranien pristup. Dok je ovek u t i m granicama, osloboen je anksioznosti. Ali, to je ogranien i s p u t a n stil; ivota. Svi mi hoemo da b u d e m o otvoreniji prema ivotu. Ovde se bavimo nivoima ili intenzitetom oseanja. Dokle god su oseanja koja otiu u okviru granica miinih napetosti, nee biti anksioznosti. Anksioznost e se razviti kada snanije oseanje pokua proboj i pone da se gui u panici. Panika ini da se osoba skoro p o t p u n o zatvori, ugroavajui ivot organizma. U t o m smislu, svaki uspean terapeutski manevar prvobitno dovodi do oseanja anksioznosti. To objanjava zato se na razvoj anksioznosti u terapiji esto gleda kao na pozitivan znak. Osoba je prisiljena da p o s m a t r a svoje o d b r a n e objektivnije i olakava pror a d u strahova na psihikom i miinom nivou. Napredovanje u terapiji k a r a k t e r i e poveanje oseanja, poveanje anksioznosti i, najzad, poveanje zadovoljstva. Te ideje o prirodi anksioznosti mogu se prikazati na slici koja pokazuje proticanje oseanja od srca, kroz suenja, p r e m a perifernim organima tela. Na sledeoj slici vidi se da proticanje oseanja ide paralelno sa proticanjem krvi, koje obezbeuje kiseonik za odravanje ivota i h r a n u za sve elije tela. Glavni organi gdave su mozak, ulni receptori, nos i usta. Osim kod mozga, glavne funkcije tog dela tela su vezane za unoenje. R u k e to isto ine. Kiseonik, h r a n a i senzorna stimulacija ulaze kroz glavu. Donji deo stomaka i karlica su povezani sa otputanjem odnosno eliminacijom i seksualnim pranjenjem. U bioenergetici noge p o s m a t r a m o kao organ otputanja energije, poto o n e pokreu organizam i uzemljuju ga. Ta polarnost u telesnom funkcionisanju je osnova za pret110 111

postavku da je deo tela na k o m e je glava ukljuen u proces koji vodi ka poveanom punjenju energijom ili uzbuenjem, dok je drugi k r a j , takozvani repni, ukljuen u proces koji vodi ka otputanju energije. Odravanje ivota ne zavisi samo od stalnog snabdevanja energijom (hranom, kiseonikom i stimulacijom) ve i od otputanja odgovarajueg iznosa energije. Zdravlje je, naglasiu, stanje relativne ravnotee sa izvesnom koliinom vika energije za razvoj i reproduktivne funkcije. Nedovoljno unoenje vodi troenju energetskih rezervi i usporava ivotne procese. Kada je, s d r u g e strane, nivo otputanja neodgovarajui, prva posledica je stvaranje anksioznosti. To se ponekad deava u terapiji k a d a se povea energija organizma ili uzbuenje, kao posledica dubokog disanja, i osoba ne moe da se oslobodi tog uzbuenja kroz emocionalno rastereenje, zbog inhibicija samoispoljavanju. Osoba e postati nervozna i uznemirena, a to je stanje koje nestaje im se postigne efikasno oslobaanje, bilo kroz plakanje bilo kroz bes. Suoena sa nesposobnou da postigne takvo oslobaanje, osoba m o r a da prekine disanje. Za mnoge ljude anksioznost je samo privremeno stanje izazvano situacijom koja previe uznemirava telo. Ljudi tee da ostanu u stanju relativne ravnotee energije. Na nesreu, energetski nivo tog stanja ravnotee je relativno nizak, t a k o da se mnogi ljudi ale na hronian umor. Poveanjem energije riziku je se da se izazove anksioznost, to prosena osoba ne moe da podnese bez neke vrste t e r a p e u t s k e podrke. Ta podrka pomae osobi da r a z u m e svoju anksioznost i da je oslobodi uzbuenja izraavajui oseanja. Kod ljudi ije je samoizraavanje n e s p u t a n o , energetski nivo se moe odravati na visokom nivou, to stvara v i b r a n t n o telo, ivo i puno oseanja za ivot. Takoe treba da se naglasi i sledee. ivot nije pasivna operacija. Organizam t r e b a da se otvori i posegne za neim to eli da dobije. To vai za kiseonik kao i za h r a n u . Kod deteta i funkcija disanja i funkcija jedenja koriste isti fizioloki m e h a n i z a m usisavanjeBeba usisava vazduh u plua na isti nain na koji usisava mleko u usta i sistem za varenje. I zbog toga sto obe funkcije koriste zajedniki mehanizam, poremeaj u jednoj od aktivnosti utie i na drugu. 112

Pomislite ta se deava sa detetom koje je p r e r a n o odbijeno od sise. Veina dece ne prihvata voljno g u bitak prvog voljenog objekta. Ona plau i trae dojku ustima i r u k a m a . To je njihov nain izraavanja ljubavi. Poto su frustrirani u tom pokuaju, postaju nemirni, imaju greve i plau od besa. T a k v o detinje ponaanje obino izaziva majinu ljutnju i dete ubrzo s h v a t a da se mora uzdrati od te elje. Ono to radi guei impuls da trai i impuls da plae. Miii v r a t a i grla postaju zgreni da bi spreili o t v a r a n j e i spreili prodiranje impulsa. To utie i na disanje, jer zgreno grlo takoe spreava prodiranje impulsa ka traenju i usisavanju vazduha. O bliskoj vezi poremeaja u dojenju i disanju diskutovalo se u knjizi Prava deteta od M a r g a r e t Rajbl (Ribble). Koristio s a m dojenje kao p r i m e r aktivnog procesa otvaranja i traenja da se neto unese u telo. O t v a r a nje i traenje su pokreti irenja organizma p r e m a izvoru energije ili zadovoljstva. O istoj akciji se radi bilo da dete eli majku, igraku ili, kasnije k a d a odraste, voljenu osobu. Nean poljubac je slina akcija. Kada dete m o r a da s p u t a te akcije ono uspostavlja odbrane na psihikom i fizikom nivou, kako bi inhibiralo t a k v e impulse. V r e m e n o m te odbrane postaju strukturirane u telu u formi hroninih miinih n a p e tosti, a u psihi k a o karakteroloki stavovi. U isto v r e me seanja na to iskustvo su potisnuta i s t v a r a se ego ideal koji odrava osobu iznad elje za kontaktom, intimnou, unoenjem neega u sebe i ljubavlju. U ovom p r i m e r u vidimo vezu izmeu razliitih nivoa linosti. Na povrini t j . na ego nivou odbrana ima formu ego ideala koji kae da nije muki plakati" i negiranja ja to n i k a k o neu". Te o d b r a n e su blisko vezane sa miinom tenzijom u grlu i r u k a m a koji koe impuls da se otvori i posegne za onim to se eli. Na telesnom nivou pitanje nije u tome da li je muki plakati. K a d a su tenzije snane, osobi je skoro nemogue da zaplae. Sline tenzije postoje u r a m e nima, to oteava posezanje r u k a m a za onim to se l i . Na dubljem emocionalnom nivou ima potisnutih oseanja tuge, beznaa, besa i ljutnje, sa impulsima da se grize, sa s t r a h o m i enjom. Sve to mora da b u de proraeno p r e nego to se srce te osobe moe poo v o potpuno otvoriti.
Ze n

113

Pa ipak, osoba nije m r t v a ; njeno srce ezne za ljubavlju, njena oseanja hoe da se izraze, telo eli da b u d e slobodno. Ali, ako napravi bilo koji snaan pok r e t u tom pravcu, odbrane gue impuls i guraju osobu u anksioznost. U veini sluajeva ta anksioznost je tako ozbiljna da se osoba povlai i zatvara, ak i kada to znai odravanje niskog energetskog nivoa, odravanje elja na m i n i m u m u i ivota u zastoju. Veina ljudi ivi u s t r a h u da b u d e potpuno iva.

V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA

Princip

zadovoljstva

P r i m a r n a orijentacija ivota je p r e m a zadovoljstvu, a to dalje od bola. To je bioenergetska orijentacija, jer na telesnom nivou zadovoljstvo u n a p r e u j e ivot i dobrobit organizma. Bol se, kao to svi znamo, doivljava kao pretnja integritetu organizma. O t v a r a m o se i spontano poseemo ka zadovoljstvu, a skupljamo se i povlaimo iz situacije koja je bolna. Meutim, kada situacija sadri obeanje zadovoljstva uporedo sa p r e t njom bolom, doivljavamo anksioznost. Taj pojam anksioznosti se ne kosi sa naim prethodnim stanovitem. Obeanje zadovoljstva izaziva impuls organizma da se posegne p r e m a izvoru, ali pretnja b o lom prisiljava organizam da gui taj impuls, stvarajui stanje anksioznosti. Pavlovljev rad sa uslovnim r e fleksima kod pasa jasno pokazuje k a k o se anksioznost moe proizvesti kombinacijom neprijatnog stimulusa prijatnim. Pavlovljev eksperiment j e bio vrlo prost. On je prvo uslovljavao psa da reaguje na zvuk zvona, dajui mu odmah posle zvona h r a n u . Za k r a t k o vreme, sam zvuk zvona je bio dovoljan da pas postane u z b u en, da lui pljuvaku, anticipirajui zadovoljstvo od hrane.
Sa

Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlov je Prornenio situaciju, dajui psu elektrini ok svaki p u t kada bi se uo zvuk zvona. Zvuk zvona je u pseem j*mu postao povezan sa obeanjem h r a n e i sa pretnjom bolom. Pas je bio s p u t a n eleo je da ide prema hrani, se plaio da, to uradi, t a k o da je upao u stanje teke anksioznosti.
a l i

114

115

Ta situacija kada je ovek izloen vieznanim signalima uzrok je anksioznosti u osnovi svih neurotskih i psihotinih poremeaja linosti. Takva bezizlazna situacija nastaje u detinjstvu izmeu roditelja i dece. Bebe i deca gledaju na svoje roditelje kao na izvore zadovoljstva i poseu za njima sa ljubavlju. To je bioloki normalno, poto su roditelji izvor h r a n e , k o n t a k t a i senzorne stimulacije koja im je potrebna. Dok se ne; suoi sa frustracijama i uskraenjima, dete je svo jezgro tj. svo srce. Ali, u naoj kulturi gde su esta uskraivanja emocionalnog k o n t a k t a i frustracije i gde je odrastanje praeno kanjavanjem i pretnjom, to ne traje dugo. Roditelji, na alost, nisu samo izvori zadovoljstva: oni se u detinjem u m u brzo povezuju sa mogunou doivljavanja bola. Anksioznost koja iz toga proizlazi je, po m o m e miljenju, odgovorna za nemir i hiperaktivnost koju mnoga deca pokazuju. P r e ih kasnije diu se odbrane da bi umanjile anksioznost, ali te odbrane takoe umanjuju ivot i vitalnost organizma. Ta sekvenca posezanje za zadovoljstvom -> deprivacija, frustracija, ili kanjavanje -* anksioznost i onda -* odbrana jeste opta ema koja objanjava sve probleme linosti. Da bi se r a z u m e o pojedinani sluaj, ova ema treba da se dopuni znanjem o specifinoj situaciji koja stvara anksioznost i o o d b r a n a m a podignutim da bi se sa njom borilo. Drugi vaan faktor je vreme, jer to se ranije anksioznost javi u ivotu, to je vie u t k a n a u linost i protivodbrane postaju dublje strukturirane. Priroda i intenzitet preteeg bola igraju znaajnu ulogu u odreivanju o d b r a m b e n i h stavova. Skoro sve osobe u n a e m d r u t v u razvijaju odbrane protiv nagona za zadovoljstvom, zato to je to u prolosti bio uzrok tekih anksioznosti. O d b r a n a ne blokira potpuno sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu. Ukoliko bi to bio sluaj, usledila bi s m r t te osobe, v konanoj analizi s m r t je p o t p u n a odbrana protiv anksioznosti. Ali, poto je svaka odbrana ograniavanje ivota, ona je delimino i smrt. O d b r a n a proputa izvesne impulse pod ogranienim uslovima i u ogranienom stepenu. Ali, kao to sam pomenuo, odbrane se razlikuju od oveka do oveka, m a d a se mogu grupisati U razliite tipove. U bioenergetici se razliiti tipovi o d b r a n a sumiraju pod nazivom k a r a k t e r n e s t r u k t u r e " . K a r a k t e r je deft* 116

nian kao uvreeni sklop ponaanja, tipian nain na koji osoba upravlja svojim nagonom za zadovoljstvom. Karakter je u telu s t r u k t u r i r a n u formi hronine i uopte nesvesne miine napetosti koja blokira ili ograniava impulse za posezanjem. K a r a k t e r je t a k o e fiziki stav koji je potkrepljen sistemom negiranja, racionalizacije i projekcije i upravljen prema ego idealu koji potvruje njegovu vrednost. Funkcionalni identitet psihikog k a r a k t e r a i telesne s t r u k t u r e ili miinog stava jeste klju za razumevanje linosti, jer n a m to omoguava da itamo k a r a k t e r sa tela i da objasnimo telesni stav kroz njegovo psihiko predstavljanje i obratno. Mi, bioenergetski terapeuti, ne pristupamo pacijentu kao k a r a k t e r n o m tipu. Mi ga vidimo k a o jedinstvenu individuu iji je n a g o n za zadovoljstvom zastraen a n k sioznou, zbog koje je podigao izvesne tipine odbrane. Odreivanje njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e omoguava nam da vidimo njegove dublje probleme i da mu tako pomognemo da se oslobodi ogranienja steenih prvim ivotnim iskustvom. P r e nego to opiem razliite k a rakterne tipove fiziki i psiholoki, voleo bih da p r o diskutujem o prirodi zadovoljstva i da pripremim t e o retski okvir za opisivanja. Zadovoljstvo se moe definisati na brojne naine. Glatko i lako funkcionisanje organizma poveava oseanje zadovoljstva, isto kao to se doivljavaju anksioznost ih bol k a d a je ta funkcija poremeena ili k a d a je u opasnosti. Postoji i druga situacija koja n a m prua oseanje zadovoljstva, a to je k a d a poseemo za neim. Prirodno, poseemo za onim za ta mislimo da e n a m pruiti zadovoljstvo, ali ja ostajem pri tome da je sam akt posezanja osnova doivljaja zadovoljstva. To p r e d stavlja irenje celokupnog organizma, protok oseanja i energije p r e m a periferiji organizma i sveta. U k r a j njoj analizi oseanja su opaanje pokreta u organizmu. Tako, kada kaemo da je osoba u stanju zadovoljstva, to podrazumeva da su pokreti tela, posebno unutranji pokreti, ritmini, n e s p u t a n i i otvoreni. Oseanje zadovoljstva moemo, p r e m a tome, definisati kao opaanje p o k r e t a irenja u telu otvaranja, Posezanja, uspostavljanja kontakta. Zatvaranje, povlaenje, uzdravanje ne doivljavaju se k a o zadovoljstvo mogu stvarno da se dozive k a o bol ili anksioznost.
1

117

Bol proizlazi iz pritiska koji se s t v a r a kada energija impulsa naie na prepreku. Jedini nain da se izbegne bol ili anksioznost jeste da se podignu odbrane protiv tog impulsa. A k o je impuls potisnut, osoba nee oseati anksioznost ili bol, ali tada takoe nee oseati zadovoljstvo. Ono to se deava moe se utvrditi na osnovu izraza tela. K a d a je osoba zadovoljna, njene oi sijaju, koa je ruiaste boje i topla, ponaanje ima lakou i ivahnost a dranje ima mekou i gracilnost. Ti vidljivi znaci su manifestacija protoka oseanja, k r v i i energije ka periferiji tela, to je fizioloki suprotnost ekspanzivnih, centrifugalnih sila ili impulsa u telu. Odsustvo tih znakova otkriva da osoba nije u stanju zadovoljstva, ve bola, bilo da ona to opaa kao takvo ili ne. U knjizi Zadovoljstvo istakao sam da je bol odsustvo zadovoljstva. Ima telesnih znakova koji to potkrepljuju. Tupost pogleda oznaava povlaenje oseanja iz oiju. Koa postaje bela i hladna zbog skupljanja kapilara, i arterija i oznaava da je k r v duboko ispod povrine tela. Krutost i nedostatak spontanosti sugeriu da energetsko punjenje ne protie slobodno kroz miini sistem. Ta slika se svodi na stanje zgrenosti u organizmu, to je u stvari somatski aspekt bola. Treba istai da n e k a tela imaju meovitu sliku: jedna s t r a n a je topla, meka i sjajna, dok je druga hladna, napeta i bezbojna. Demarkaciona linija nije u v e k otra, ali se razlika moe videti i osetiti. Cest sluaj tog poremeaja je dobra boja koe i t o n u s gornjeg dela tela, dok ostatak tela od s t r u k a nanie ima s u p r o t a n izgled lou boju (braonkasta nijansa), bedan miini tonus i neproporcionalnu debljinu s p r a m dobro graenog gornjeg dela. Takva telesna slika je znak da postoji prepreka proticanju oseanja kroz donji deo tela, posebno seksualnih oseanja, i taj deo tela je u stanju uzdravanja ili kontrakcije. Drugo esto zapaanje je toplo telo sa h l a d n i m r u k a m a i nogama. T a k v o stanje oznaava napetost ili uzdravanje na perifernom nivou koji uspostavlja k o n t a k t sa okolinom. Izreka hladne ruke toplo srce" podrava tu interpretaciju. Naa p r i m a r n a orijentacija u posmatranju tela je da odredimo stepen u kome je organizam sposoban da uspostavi zadovoljavajui k o n t a k t sa okolinom. Takvo reagovanje, kao to sam rekao iziskuje proticanje oseanja uzbuenja ili energije od jezgra ili srca osobe ka 118

perifernim s t r u k t u r a m a ili organima. Reakcija zadovoljstva je takoe topla i p u n a ljubavi, jer je srce t a d a u direktnoj komunikaciji sa spoljanjim svetom. Osoba sa hroninom miinom napetou, koja prekida kanale za komunikaciju od srca i ograniava proticanje energije ka periferiji tela, pati na brojne naine. Ona moe doivljavati oseanje frustracije i nezadovoljstva svojim ivotom i moe razviti n e k e somatske poremeaje. Poto su to glavne tegobe zbog kojih ljudi odlaze kod psihijatra, t r e b a shvatiti da se mogu ukloniti samo u k o liko je p u n i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostavljen. Ljudsko telo ima est glavnih polja k o n t a k t a sa spoljanjim svetom: lice, ukljuujui senzorne organe u tom podruju, d v e r u k e , genitalni a p a r a t i dve noge. Postoje minimalna podruja k o n t a k t a , k a o to su grudi

119

kod ena, koa u celini i zadnjica k a d a se sedi. Tih est glavnih podruja formiraju interesantnu konfiguraciju koja se bolje vidi k a d a osoba stoji razdvojenih nogu i rairenih ruku. Dijagram tela bi izgledao k a o na crteu na str. 120, g d e je n u m e r i s a n o est podruja. Ako tu sliku pretvorimo u dinamiki dijagram, slika na str. 121, est p o d r u j a bi, energetski posmatrano, predstavljalo najisturenije delove. Na tom crteu broj 1 predstavlja glavu, koja je cent a r ego funkcija i ukljuuje senzorne organe sluha, ukusa, vida i mirisa. Take 2 i 3 predstavljaju r u k e koje dodiruju okolinu i njome manipuliu. Take 4 i 5 predstavljaju noge, koje obezbeduju sutinski kont a k t sa podlogom; taka 6 je genitalni aparat, koji je: glavni organ za k o n t a k t i odnose sa suprotnim polom.

obzira na injenicu da su one fiksirane s t r u k t u r e , izvestan stepen protezanja je mogu. Usne mogu biti i s p u p ene ili uvuene, r u k e mogu biti produene ili s k r a ene, zavisno od stepena u kome neko posee, i, n a r a v no, genitalni organi i kod m u k a r c a i kod ene funkcioniu kao p r a v e pseudopodije k a d a postanu ispunjeni krvlju, napunjeni oseanjima i proireni. Donji e k s t r e miteti su fiksiraniji i pokazuju malo promena. Poto je vrat pokretljiv organ, glava moe trcati, biti drana uspravno ili uvuena m e u ramena. K a d a je uspostavljen snaan k o n t a k t sa okolinom energetska razmena na tim delovima tela je intenzivna. Na primer, k a d a je uspostavljen k o n t a k t oima izmeu dve osobe koje su uzbuene osea se naboj koji prolazi izmeu dva para oiju. Slino, k a d a nekoga dodirnete r u k a m a koje su pod naponom to je sasvim drugaiji doivljaj od dodira ruku koje su hladne, suve ili napete. Energetska interakcija u seksu je, n a r a v n o , najintenzivnija, ali tu t a k o e kvalitet i stepen m e u r a z m e n e zavisi od iznosa n a pona koji pritie u ta polja kontakta.

Ego i telo Odrasla osoba funkcionie simultano na dva razliita nivoa. J e d a n je m e n t a l n i ili psihiki nivo; d r u g i je fiziki ili somatski. Ovim se ne negira jedinstvenost
MENTALNO PSIHA EGO

U reagovanju koje prua getskog naboja se odvija tacaka. Tih est taaka se etak organizma, kao kod 120

zadovoljstvo proticanje enerod centra p r e m a svih est moe posmatrati kao p r o d u pseudopodija ili ameba. Bez

ENERGETSKI PROCESI

121

organizma. Osnovna teza bioenergetike, preuzeta od Rajha,, jeste da antiteza i jedinstvo karakteriu sve bioloke procese. Dvojnost i jedinstvenost su integrisani dijalektikim pojmovima, kao to je prikazano na crteu na str. 121. Kod zdrave linosti mentalni i fiziki nivo funkcionisanja sarauju da bi obezbedili dobrobit. Kod poremeene linosti postoje podruja oseanja ili ponaanja gde su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti linosti u konfliktu. Podruje konflikta stvara p r e p r e k u slobodn o m izraavanju impulsa ih oseanja. Ne govorim o svesnoj inhibiciji izraavanja, koja je p r e d m e t svesne kontrole. P r e p r e k e o kojima govorim su nesvesna sputavanja pokreta i izraavanja. T a k v e p r e p r e k e sputavaju osobu da posegne za zadovoljenjem svojih potreba i, p r e m a tome, predstavljaju smanjenje kapaciteta te osobe za zadovoljstvo. Postavljanje te antiteze u termine ega i tela, p r e nego mentalnog i fizikog, doputa n a m da uvedemo pojam ego ideala i slike o sebi kao sila koje se mogu suprotstaviti telesnom nagonu za zadovoljstvom. Ti pojmovi proizlaze iz uloge ega k a o sintetizirajueg posrednika. Ego je posrednik izmeu u n u t r a n j e g i spoljanjeg sveta, izmeu sebe i drugih. Ta funkcija proizlazi iz njegovog poloaja na povrini tela i na povrini u m a . Ego formira sliku spoljanjeg sveta, u odnosu na koju se svaki organizam mora prilagoavati, i na taj nain oblikuje sliku o sebi n e k e osobe. Nasuprot tome, slika o sebi odreuje kojim oseanjima i kojim impulsima e: biti dozvoljeno ispoljavanje. U n u t a r linosti ego je predstavnik realnosti.
25

Ali, ta je realnost? Slika o njoj u naem u m u nije uvek u saglasnosti sa realnom situacijom. Mi razvijamo tu sliku u toku odrastanja i ona odraava svet nae detinjstva i porodice mnogo vie nego svet odraslih i drutva. Ta dva sveta nisu potpuno razliita, jer svet porodice odraava iri svet drutva u kome se ivi. Razlika lei u injenici da svet u irem smislu nudi vei izbor odnosa, koji ogranieni svet porodice ne nudi. Na primer, ovek moe nauiti u detinjstvu da je traenje pomoi znak slabosti i zavisnosti. Ako je to uenje
a

clt.

Lowen,

The

Physical

Dijnamics

of

Character

Structure,

op-

bilo praeno podsmevanjem zbog oseanja bespomonosti ili zavisnosti, osoba e imati tekoa da trai p o mo ak i onda kada je pomo dostupna. Osoba koja razvija ego ideal da m o r a biti samostalna i raditi stvari sama; oseae da je ismejana i poniena ukoliko izda taj ideal. Nesvesno, birae odnose sa ljudima koji e se diviti njenoj pseudonezavisnosti i ohrabrivati je, tako da e na neki nain potkrepljivati nerealnu sliku o sebi. Da bi se razumele k a r a k t e r n e formacije, t r e b a da znamo da u interakciji ega i tela ima dijalektikih p r o cesa. Ego slika oblikuje telo kroz kontrolu koju ego vri nad voljnom m u s k u l a t u r o m . Ljudi inhibiraju impulse za plakanje stiskajui zube, steui grlo, zadravajui dah i steui stomak. Izraavanje ljutnje kroz udaranje moe biti inhibirano kontrakcijom miia r a menog pojasa, a t i m e se r a m e n a povlae unazad. U prvo vreme inhibicija je svesna, sa ciljem da utedi osobi dalje konflikte i bol. Meutim, svesna i voljna kontrakcija miia zahteva ulaganje energije i, prema tome, ne moe se beskonano odravati. K a d a inhibicija nekih oseanja m o r a da se odrava beskonano dugo, zbog toga to izraavanje oseanja nije p r i h v a eno u detinjstvu, ego odustaje od kontrole n a d zabranjenim akcijama i povlai energiju od tih impulsa. Tada uzdravanje od impulsa postaje nesvesno i mii ili miii ostaju stegnuti zbog nedostatka energije p o trebne za irenje i oputanje. Tada ta energija moe biti uloena u druge prihvatljive akcije, to je proces koji stvara ego ideal. Dve posledice proizlaze iz tog odustajanja. P r v a je da m u s k u l a t u r a iz koje se energija povlai ulazi u stanje hronine zgrenosti ili napetosti, to ini n e m o g u im izraavanje inhibiranog oseanja. Impuls je tada Praktino priguen i osoba ne osea vie inhibiranu elju. Priguen impuls nije izgubljen. On ostaje u s p a van ispod povrine tela, odakle ne utie na svesnost. Pod intenzivnim pritiskom ili pri dovoljnoj provokaciji, impuls moe bit pod tako jakim naponom^ da se Probija kroz inhibiciju ili prepreku. To se deava u histerinim n a p a d i m a ili u ubilakom besu. Druga postedica je smanjenje energije m e t a b o h z m a organizma. Hronina miina napetost spreava puno spontano disanje i tako smanjuje energetski nivo. Osoba moe u n o siti dovoljno kiseonika potrebnog za uobiajene aktivnosti tako da bazalni metabolizam moe izgledati nor123

122

malno. Meutim, tekoe sa disanjem e se pojaviti u situacijama stresa, bilo kao nesposobnost da se udahne dovoljno v a z d u h a ili, verovatnije, k a o nemogunost da se nosi sa stresom. Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da radi u obrnutom smeru. Fiziki uslovi oblikuju miljenje i sliku o sebi svakog pojedinca. Nii energetski nivo ga prisiljava da pravi izvesna prilagoavanja svoga ivotnog stila. On e nuno izbegavati situacije koje mogu izazvati njegova potisnuta oseanja i opravdavae to izbegavanje razvijajui racionalizacije o prirodi realnosti. Ti manevri su priruna sredstva ega koji spreava da emocionalni konflikt postane svestan. Stoga se oni zovu ego odbrane. Druge ego o d b r a n e su negiranje, projekcija, izazivanje i okrivljivanje. Te o d b r a n e podrava energija povuena iz konflikta. Osoba je sada karakteroloki zatiena oklopom od potisnutih impulsa. Na fizikom nivou oklop se odrava hroninom miinom napetou. Oklop, sada ugraen, moe u p r k o s tome funkcionisati na ogranien nain ili u ogranienim podrujima. K a d a je dostigao izvestan stepen stabilnosti i sigurnosti ego se ponosi svojim postignuem. Ego zadovoljstvo jedne osobe proizlazi iz njenog prilagoavanja i kompenzacije. Covek koji ne moe da plae svoju nesposobnost s m a t r a znakom snage i hrabrosti. On se ak moe podsmevati drugom oveku ili detetu koje lako zaplae, proglaavajui svoju sopstvenu neurotsku crtu vrlinom. Osoba koja nije u stanju da b u d e besna ili da udari stvara vrlinu od svoje mane, tvrdei da je postavljanje na stanovite d r u g e osobe oznaka razumnog oveka. ena koja nije u stanju da otvoreno posegne za ljubavlju koristie seks i potinjenost kao nain da postigne k o n t a k t koji joj je potreban i smatrae sebe izuzetno seksi i enstvenom. S v a k a miina napetost spreava osobu da direktno posegne za zadovoljstvom. Suoen sa t a k v i m ogranienjima, ego e manipulisati okolinom u unapreivanju telesne potrebe za k o n t a k t o m i zadovoljstvom. Ego e opravdavati takvu manipulaciju kao neophodnu i normalnu, jer je izgubio k o n t a k t sa emocionalnim konflik" tom koji je doveo do takvog stanja. Taj konflikt postaje s t r u k t u r i r a n u telu i nedostupan egu. Osoba je tada samo na recima za ideju promene, ali dok se ne suoi"? 124

problemom na telesnom nivou malo je verovatno da /e doi do pravog menjanja. Da bi se shvatio sloen odnos izmeu ega i tela, m o ramo integrisati dva suprotna stanovita o ljudskoj linosti Prvo gledite polazi od podloge. Po njemu, hijerarhija funkcionisanja linosti izgleda kao piramida p r i kazana na ovoj slici.
26

PRIRODNA SREDINA

Osnovu piramide ine telesni procesi koji odravaju ivot i daju podrku linosti. Oni stoje na zemlji, u k o n taktu su sa njom ili sa prirodnom sredinom. Ti procesi izazivaju oseanja i emocije koji potom vode do p r o cesa miljenja. Na v r h u je ego, koji je u bioenergetici ^ e n t i a n sa glavom. Isprekidane linije pokazuju da su e funkcije povezane i zavisne jedna od druge. Odnos ega i tela moe se uporediti sa odnosom generala i njegovih t r u p a . Bez generala ili g l a v n o k o m a n d u JUeg oficira t r u p e ne ine vojsku, ve gomilu. Bez t r u Pa general je samo v r h o v n a figura. K a d a general i u p e funkcioniu zajedno u h a r m o n i j i i u k o n t a k t u sa
s v t r
20

sical

Potpunije razmatranje tog odnosa sadri moja knjiga The PhyDynamics of Character Structure, op. clt.

125

realnou, to je dobra, efikasna vojska. K a d a su oni u konfliktu, ima poremeaja i problema. To se moe desiti ako g e n e r a l opaa svoje t r u p e kao brojeve i pione u svojoj igri rata. On moe zaboraviti da je r a t borba ne samo t r u p a ve za t r u p e i ne samo za njegovu linu slavu. Tako ego moe izgubiti iz vida injenicu da se radi o njegovom telu, a ne o slici koju ono predstavlja.

bijamo sliku estokrake zvezde koja je koriena u p r e t hodnim poglavljima knjige da prikae celo telo. Isprekidane linije pokazuju gde je konflikt najintenzivniji podruje dijafragme ili s t r u k a gde se sreu dve polovine tela. Dva trougla takoe mogu predstavljati mnoge d r u g e polarne odnose u ivotu nebo i zemlju, d a n i no, mukarca i enu, v a t r u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi koriste razne dijagrame da opiu dvojnost ivotnih snaga to se u kineskoj filozofiji zove jin i jang. Razlika izmeu dva dijagrama sugerie dva razliita ivotna stila. Kruni kineski dijagram naglaava ravnoteu; estokraka zvezda, t a k o e poznata k a o Davidova zvezda, naglaava interakciju.

Vieno se take gledita generala, n o r m a l n a hijerarhija autoriteta u n u t a r jedne vojske bila bi obrnuta. Nijedan general ne moe funkcionisati ukoliko ne opaa sebe k a o najvanijeg. Isto to vai za ego i telo. Posni a t r a n o odozgo t j . sa stanovita ega piramida funkcionisanja linosti bila bi o b r n u t a . Gledanje odozgo meri stepen svesnosti ili kontrole. Vie je svesnosti uloeno u ego, nego u bilo koju drugu funkciju. Prema tome, mi smo vie svesni naih misli nego naih oseanja, a najmanje smo svesni naih telesnih procesa. To je generalovo gledanje hijerarhije vojske sa stanovita moi. To se moe izjednaiti sa posmatranjem funkcionisanja linosti sa stanovita znanja,, to je operacija ega. S druge strane, telo ima svoju m u d r o s t koja prethodi sticanju znanja. Ta dva stanovita ljudske linosti mogu se integrisati stavljanjem jednog trougla preko drugog. Tada do126

Te sile ne samo da komuniciraju u n u t a r organizma da bi proizvele impuls koji k a r a k t e r i e zapadnjaku aktivnost ve takoe prisiljava organizam da agresivno komunicira sa okolinom. Ja ne koristim ovde re a g r e sivan" u d e s t r u k t i v n o m smislu, ve u smislu s u p r o t nosti pasivnom". Zapadnjaka agresivnost ima i pozitivne i negativne aspekte. Ali, bilo da su pozitivni ili negativni, imaju za cilj promenu, nasuprot orijentalnom stavu iji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijeg Prikazivanja, podeliu ljudsku aktivnost na etiri g r u Pe: intelektualnu, socijalnu, k r e a t i v n u i fiziku, ukljuujui seksualnu. P o j a m interakcije postaje j a s a n k a d a * grupe stavimo na etiri s t r a n e naeg crtea k a o to Prikazano na sledeoj slici.
e ]e

127

Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi interakcije linosti sa svetom zavisi od jaine bioenergetskih procesa u telu. S e m toga, efikasnost t i h impulsa u zadovoljavanju potreba zavisi od slobode da se oni izraze. Uzdravanje ili hronina miina napetost, koji spreavaju proticanje impulsa i oseanja, ne samo da podrivaju efikasno funkcionisanje linosti ve takoe ograniavaju k o n t a k t i interakciju osobe sa okolinom. To smanjuje oseanje pripadanja i oseanje da je linost d e o sveta i umanjuje s t e p e n duevnosti. Moja n a m e r a ovde nije da se protivim ili zalaem za zapadnjaki stil ivota. U preteranoj agresivnosti, to znai eksploatiui i manipuliui drugima, izgubili smo vano oseanje ravnotee. Doputamo egu da podriva telo i koristimo znanje da odbacimo m u d r o s t tela. T r e ba da uspostavimo ravnoteu u n a m a samima i u naim odnosima sa svetom u k o m e ivimo. Meutim, p i t a m se da li bi ta ravnotea m o g l a biti uspostavljena ako bismo odbacili zapadnjake stavove o ivotu u korist istonjakih. T r e b a da b u d e m o svesni da istok nastoji da usvoji zapadnjake stavove.
FIZIKA SREDINA

A k o sada kombinujemo taj crte sa slinim crteima iz prethodnog dela: dobijamo sliku dinamikih snaga sadranih u ljudskoj linosti, slika dole.
GLAVA.-EGO

Karakterologija U bioenergetici su razliite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k l a sifikovane u pet osnovnih tipova. Svaki tip ima poseban sklop odbrana na psiholokom i miinom nivou po kome se razlikuje od d r u g i h tipova. Vano je n a g lasiti da to nije klasifikacija ljudi ve o d b r a m b e n i h stavova. Poznato je da nijedna osoba nije ist k a r a k terni tip i da svako u naoj k L i l t u r i ima u izvesnorn stepenu kombinaciju svih tih odbrambenih k a r a k t e r i s tika. Linost jedne osobe, za razliku od njene k a r a k t e r ne strukture, odreena je vitalnou t j . snagom n j e nih impulsa i o d b r a n a m a koje je podigla da bi k o n t r o hsala te impulse. N e m a dve osobe koje su sline bilo . vitalnosti bilo u o d b r a n a m a proizalim iz njihovog votnog iskustva. Bez obzira n a to, neophodno je g o v o terminima tipova radi jasnoe komunikacije i ljeg razumevanja. Tih pet tipova s u : shizoidni", oralni", psihopatski", mazohistiki" i rigidni". Koristili smo te izraze zbog .ga to su oni poznate i prihvaene definicije p o r e m e J a linosti u psihijatrijskoj profesiji. Naa klasifikacija se ne kosi sa ve uspostavljenim kriterijumima.
u Zl u l Ca

AKA

AKA

KREATIVNO SOCIJALNO ILI PRODUKTIVNO

STOPALO

STOPALO

GENITALNO FIZIKO

128

129

Opis tipova koji sledi predstavljen je u formi skice poto je nemogue u ovom optem pregledu bioenergetike ui u detaljnu diskusiju svakog poremeaja. Poto su k a r a k t e r n i tipovi veoma sloeni, ovde mogu biti pomenuti samo opti aspekti svakog tipa.

Shizoidna
OPIS

karakterna

struktura

Izraz shizoidan" proizlazi iz shizofrenije" i oznaava osobu u ijoj linosti postoje tendencije ka shizoidn o m stanju. Te tendencije s u : (1) podeljenost jedinstvenog funkcionisanja linosti. Na primer, miljenje tei da b u d e nevezano sa oseanjima. Ono to osoba misli izgleda da ima malo vidljive veze sa njenim oseanjima ih ponaanjem; (2) povlaenje u sebe, prekidanje ili gubljenje k o n t a k t a sa svetom ili spoljanjom realnou. Shizoidna osoba nije shizofrena i ne mora n i k a d a ni postati shizofrena, ali ima nagovetaje koji su obino dobro kompenzovani. Izraz shizoidan" opisuje osobu ije je oseanje sebe umanjeno, iji je ego slab i iji je k o n t a k t sa telom i oseanjima preteno smanjen.

e raspada a razvija se shizoidno stanje. Nisu retka ubistva u tom stanju. Odbrane se sastoje u miinim napetostima koje dre linost na okupu, spreavajui periferne s t r u k t u r e da budu preplavljene oseanjima i energijom. Te miine napetosti su iste k a o one opisane ranije, za koje smo kazali da su odgovorne za spreavanje perifernih organa da k o n t a k t i r a j u sa jezgrom. Tako o d b r a n a postaje problem. Postoji energetska podeljenost tela u predelu s t r u k a , ija je posledica nedostatak integracije izmeu gornje i donje polovine. Ta bioenergetska analiza je prikazana dijagramom na sledeem ci'teu.
S

BIOENERGETSKO S T A N J E

Energija je povuena sa perifernih s t r u k t u r a tela, naime, iz onih organa koji uspostavljaju k o n t a k t sa spoljanjim svetom: lice, ruke, genitalni organi i stopala. Ti organi nisu p o t p u n o energetski povezani sa jezgrom t j . uzbuenje iz jezgra ne tee slobodno p r e m a njima ve je proticanje spreeno hroninom mi-inom napetou u osnovi glave, u ramenima, karlid i kukovima. Funkcionisanje tih organa postaje nepovezano sa oseanjima u jezgru linosti. Unutranji naboj tei da se zamrzne u podruju jezgra. Kao posledica toga, formacija impulsa je slabaMeutim, punjenje je eksplozivno (zbog sabijanja) moe da izbije kroz nasilje ili ubistvo. To se deava k a d a odbrane popuste i organizam postane preplavljen koliinom energije kojom ne moe upravljati. Linost
1

Dvostruke linije oznaavaju skupljenu energetsku granicu shizoidnog k a r a k t e r a . Isprekidane linije oznaavaju nedostatak punjenja perifernih organa i nedostatak veze sa jezgrom. Isprekidana linija u centru shiZoidne s t r u k t u r e oznaava podeljenost na d v e polovine tela. FIZIKI ASPEKTI V U veini sluajeva telo je uzano i skupljeno. Ukoliko jrna paranoidnih elemenata u linosti, telo je punije i atletskiji izgled.

130

Glavna podruja tenzija su u osnovi lobanje, zglobovima ramena, zglobovima nogu, zglobovima karlice i u predelu dijafragme. Ovo poslednje je tako snano da tei da podeli telo na dve polovine. D o m i n a n t n a zgrenost je u malim miiima koji okruuju artikulaciju. Stoga se kod te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e moe videti ili ekstremna nefleksibilnost ili hiperfleksibilnost zglobova. Lice je k a o maska. Oi, m a d a nemaju prazan pogled k a o u shizofrcnih, nisu ive i nc uspostavljaju kontakt. Ruke vie lie na k l a t n a koja vise kraj tela, nego na n a s t a v a k tela. Stopala su zgrena i hladna, esto izvrn u t a ; teina tela se oslanja na spoljanju s t r a n u stopala. Cesto je p r i m e t a n nesklad izmeu dve polovine tela. U mnogim sluajevima polovine izgledaju kao da, ne pripadaju istoj osobi. Pod stresom, na primer, kada osoba napravi luk telom, linija tela esto izgleda slomljena. Glava, t r u p i noge izgledaju kao da su pod uglom jedno sa drugim. To je ilustrovano u glavi II.
PSIHOLOKE ODLIKE

odnose je veoma teko uspostaviti zbog nedostatka n a pona u perifernim s t r u k t u r a m a . Korienje volje da se motiviu akcije daje ponaanju neprirodan kvalitet. To je nazvano kao da" p o n a anje t j . kao da je zasnovano na oseanjima, ali sama akcija ne izraava oseanja.

ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Vano je ovde prikazati n e k e istorijske injenice u vezi poetka stvaranja tih s t r u k t u r a . Sledee n a p o m e n e daju zbir zapaanja onih koji su prouavali taj p r o b lem, onih koji su radili i analizirah m n o g e osobe sa tom vrstom poremeaja: U svim sluajevima postoji jasna injenica da je osoba doivela r a n o odbacivanje od s t r a n e majke, to je pacijent doiveo kao pretnju svome postojanju. Odbacivanje je bilo p r a e n o prikrivenim, ili esto otvorenim neprijateljstvom sa majine strane. Odbacivanje i neprijateljstvo stvaraju kod pacijenta strah da e bilo koje traenje, zahtevanje, samozalaganje voditi do unitenja. Istorija t a k v e osobe otkriva nedostatak bilo kakvog snanog pozitivnog oseanja sigurnosti ili radosti. U detinjstvu su esti noni strahovi. Takoe je tipino povlaenje ili neemocionalno ponaanje sa p o v r e m e n i m izlivima besa, to se naziva autistinim ponaanjem. Ako je bilo koji od roditelja tokom edipovskog perioda s e k u n d a r n o investirao u dete iz seksualnih razloga, sto je veoma esto, linosti se pridodaju paranoidni elementi. To omoguava izvestan stepen akting auta tokom kasnijeg detinjstva i u odraslom dobu. Imajui t a k v u istoriju, dete nema drugog izbora sem da pobegne od realnosti (intenzivan ivot u fantazijama) i od svoga tela (apstraktna inteligencija) da bi p r e velo. Poto su d o m i n a n t n a oseanja bila uas i u b i laki bes, dete u samoodbrani die zid oko svojih oseanja. 133

Zbog nedostatka identifikacije sa telom, neadekvatno je oseanje sebe. Osoba se ne osea povezano ili integrisano . Tendencija nepovezanosti, predstavljena na telesnom nivou nedostatkom energetske veze izmeu glave i ostatka tela, s t v a r a rascep linosti na kontradiktorne stavove. Tako se moe videti oholost sa oseanjem nie vrednosti, ih oseanje devianstva sa oseanjem kurvinstva. Ovo poslednje se t a k o e odraava na podeljenost na dva dela tela, donji i gornji.
27

Shizoidni k a r a k t e r pokazuje hipersenzitivnost zbog slabosti ego granica, to je psiholoki korelat nedostatka perifernog napona. Ta slabost smanjuje otpornost na pritiske spol ja i prisiljava ga da se povlai u samoodbranu. Kod shizoidnog k a r a k t e r a postoji j a k a tenja ka izbegavanju intimnih oseajnih odnosa. U stvari, takve
' Laing R. 1977.
a

D.,

Poeljeno

ja

i Politika

doivljaja,

Nolit,

Beogr""'

132

Oralna OPIS

karakterna

struktura

Opisujemo linost k a o oralnu k a r a k t e r n u strukturu ukoliko sadri m n o g e crte tipine za oralni period ivota period bebe. Te crte su slabost u smislu nezavisnosti, tendencija da se oslanja na druge, smanjena agresivnost i u n u t r a n j e oseanje p o t r e b e da b u d e drana u r u k a m a , podravana i da se o njoj n e k o brine. Te: crte oznaavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na t o m nivou razvoja. Kod nekih ljudi te crte su m a s k i r a n e svesno usvojenim k o m p e n z a t o r n i m stavovima. Neke linosti sa tom crtom pokazuju izraenu nezavisnost koja, meutim, slabi pod stresom. Ono to lei u osnovi iskustva oralnog k a r a k t e r a je liavanje, dok je odgovarajue iskustvo shizoidne s t r u k t u r e odbacivanje.

Iz razloga koji jo nisu p o t p u n o jasni, uoava se linearni razvoj, iji je rezultat izdueno, t a n k o telo. Jedno mogue objanjenje je da kanjenje u sazrevaju omoguava dugim kosfima da p r e k o m e r n o rastu. Drugi faktor moe da b u d e nesposobnost nedovoljno razvijene m u s k u l a t u r e da kontrolie razvoj kostiju. Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjem delu tela, poto se razvoj tela deteta odvija od glave prema dole. Sva mesta k o n t a k t a sa sredinom su pod nedovoljnim nabojem. Oi su slabe sa tedencijom ka miopiji, a nivo genitalnog uzbuenja smanjen. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na 134 str.
n

FIZIKE KARAKTERISTIKE

BIOENERGETSKO STANJE

Energetski, oralna s t r u k t u r a je stanje nedovoljnog naboja. Energija je zaleena u jezgru kao kod shizoidnog stanja; ona protie ka periferiji tela ali slabo.

Telo ima tendenciju da b u d e dugo i t a n k o , to odgovara eldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. Od shizoidnog tela se razlikuje po tome to nije u gru. Muskulatura je nerazvijena, ali nije vrpasta kao kod shizoidnog tela. Taj n e d o s t a t a k razvoja je najprimetniji u rukama i nogama. Duge vretenaste noge su esta oznaka te s t r u k t u r e . Stopala su takoe t a n k a i uzana. Noge izgledaju k a o da ne mogu da odravaju telo uspravno. One su uglavnom ukoene da bi pruile d o datni oslonac. Telo pokazuje tendenciju da se skljoka, delom zbog slabosti m u s k u l a r n o g sistema. Cesti su fiziki znaci nezrelosti. Karlica moe biti manja nego to je n o r m a l n o i kod mukarca i kod ena. Dlakavost je obino smanjena. Kod nekih ena je ceo proces razvoja u s p o r e n ; to daje telu deaki izgled. Disanje oralne s t r u k t u r e je plitko, zbog niskog energetskog nivoa linosti. Uskraivanje na o r a l n o m nivou redukuje snagu impulsa da sisa. Dobro disanje zavisi od sposobnosti da se usisava vazduh.
p

S l H O L O K E ODLIKE

Oralna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tekoa da stoji na svojim nogama figurativno, ali i bukvalno. Ona tei da " naslanja ili oslanja na druge. Ali, kao to sam ranije
e

134

135

pomenuo, ta tendencija moe biti m a s k i r a n a preteran o m nezavisnou. Oslanjanje na d r u g e se takoe odraava na nesposobnost da se b u d e sam. P r e t e r a n a je pot r e b a za k o n t a k t o m sa d r u g i m ljudima, zbog njihove pomoi i podrke. Oralni k a r a k t e r pati od u n u t r a n j e g oseanja praznine. On stalno gleda u druge, da bi ga oni napunili, m a d a se moe ponaati kao da je on taj koji obezbeuje podrku. U n u t r a n j a praznina se odraava na potiskivanje intenzivnog oseanja enje, koje, ukoliko se izrazi, dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja. Zbog niskog energetskog nivoa, oralni k a r a k t e r je sklon p r o m e n a m a raspoloenja od depresije do ushienja. Tendencija ka depresiji je k a r a k t e r i s t i k a oralnih crta u linosti. Druga tipina oralna crta je stav da mu se neto duguje. To moe biti izraeno kroz ideju da mu svet neto duguje; taj stav proizlazi direktno iz ranog doivljaja uskraivanja.

Psihopatska
OPIS

karakterna

struktura

ETIOLOKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Rana uskraivanja mogu biti izazvana s t v a r n i m gubljenjem tople majinske figure koja daje podrku, bilo da je ona umrla, da je bolesna ili da je odsustvo uzrokovano potrebom da ide na posao. Majka koja pati od depresije ne moe biti detetu na raspolaganju. Istorija linosti esto otkriva p r e r a n i r a z v o j ; naime, da je dete poelo da govori ili hoda ranije nego to je normalno. Ja objanjavam taj razvoj kao n a p o r da se prevazie oseanje gubitka nastojanjem da se postane nezavisan. Takoe ima drugih doivljaja razoaranja u ranom ivotu, k a d a je ona ili on pokuao da uspostavi kont a k t sa ocem ili n e k i m drugim roakom. T a k v o razoaranje moe ostaviti oseanje gorine u linosti. Karakteristine su depresivne epizode u kasnom detinjstvu ili ranoj mladosti. Oralno dete m e u t i m ne V* kazuje autistino ponaanje shizoidnog deteta. Moram shva,titi da u oralnoj linosti moe biti shizoidnih el^ m e n a t a , isto kao to u shizoidnoj s t r u k t u r i moe bi" oralnih elemenata.
0

Potrebno je nekoliko uvodnih rei u vezi ove k a r a k terne s t r u k t u r e . To je tip k a r a k t e r a koji nije bio opisan ili analiziran u mojim p r e t h o d n i m studijama. Ta struktura moe biti veoma sloena, ah radi saetosti i jasnosti opisau prostu formu tog poremeaja. Sutina psihopatskog stava je negiranje oseanja. Taj stav je suprotan stavu shizoidne s t r u k t u r e koja se disocira od svojih oseanja. U psihopatskoj linosti ego ili um se okreu protiv tela i oseanja, naroito seksualnih oseanja. Zbog toga je i nastao naziv psihopatologija". Normalno funkcionisanje ega je da podrava tenje tela za zadovoljstvom, a ne da ih podriva u korist ego ideala. Svi psihopatski k a r a k t e r i ulau mnogo energije u sopstveni ideal. Drugi aspekt te linosti je tenja za moi i p o t r e b a da se dominira i da se ima kontrola. Razlog to je ta k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sloena jeste da postoje dva naina da se postigne mo nad d r u g i ma. J e d a n je zlostavljanje ili nadvladavanje d r u g e osobe, u k o m sluaju, ako se ne suprotstavi nasilniku, ta osoba na neki nain postaje njegova rtva. Drugi nain je podrivanje osobe kroz zavodljiv pristup, to je vrlo efikasno sa naivnim ljudima koji t a d a bivaju u moi psihopate.

BIOENERGETSKO STANJE

Postoje dva telesna tipa koja odgovaraju dvema psihopatskim s t r u k t u r a m a . Nadvladavajui tip je lake objasniti bioenergetski i ja u ga koristiti za ilustraciju. Uspostavljanje moi n a d drugima postie se uzdizanjem n a d njima. U tom tipu postoji znaajno p o m e t n j e energije p r e m a gornjem delu tela sa prateim smanjenjem naboja u donjem delu tela. Dve polovine tela su p r i m e t n o neproporcionalne; gornji deo je vei dominantnijeg izgleda. Uopteno p o s m a t r a n o , postoji stegnutost oko dijafragme i struka, to spreava proticanje energije i oseanja Prema dole.
1

136

137

Glava je previe energetski nabijena, to znai da postoji hiperekscitacija m e n t a l n o g aparata, a posledica toga je stalno r a z m a t r a n j e k a k o da se postigne kontrola i da se ovlada situacijom. Oi su b u d n e ili nepoverljive; nisu otvorene za meuodnose. To zatvaranje oiju, da se ne bi videlo i razumelo, karakteristika je svih psihopatskih linosti. Potreba da se kontrolie je takoe u s m e r e n a prema sebi. Glava se dri vrlo vrsto (ne srne izgubiti glavu), ali to takode utie da i telo poprimi vrsto dranje. Ti bioenergetski odnosi su prikazani na ovoj slici.

U oba sluaja postoji poremeaj proticanja izmeu dve polovine tela. Kod prvog tipa karlica je pod manjim nabojem i dri se k r u t o ; kod drugog je pod p r e t e r a n i m nabojem, ali bez kontakta. Oba tipa t a k o e imaju p r i metnu stegnutost dijafragme. Uoljiva je tenzija okularnog segmenta tela, to ukljuuje oi i zatiljni deo. J a k a miina napetost takoe se moe osetiti dodirom du osnove lobanje, u predelu koji se moe nazvati oralnim. Te napetosti predstavljaju inhibiciju impulsa sisanja. PSIHOLOKE ODLIKE Psihopatskoj linosti je p o t r e b a n n e k o koga e k o n trolisati, i m a d a izgleda da nekoga kontrolie, ona je takoe zavisna od te osobe. Postoji izvestan stepen oralnosti kod svih psihopatskih osoba. U psihijatrijskoj literaturi oni mogu biti opisani kao da imaju oralne fiksacije. Potreba da se drugi kontrolie tesno je vezana sa strahom da se b u d e kontrolisan. Biti kontrolisan znai biti korien. Moemo videti da u ivotnoj istoriji osoba sa takvom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m uvek postoji borba za dominaciju i kontrolu izmeu deteta i roditelja. Tenja da se b u d e na v r h u , da se uspe, t a k o je snana da osoba ne moe priznati niti dozvoliti da joj se desi poraz. Poraz je stavlja u poloaj r t v e ; ergo, on mora biti pobednik u svakom takmienju. Seksualnost se u v e k koristi u toj igri moi. Psihopata je zavodljiv u svom izgledu moi ili u mekom, lukavom zavoenju. Zadovoljstvo u seksu je s e k u n darno u odnosu na izvoenje ili osvajanje. Negiranje oseanja je u osnovi negiranje potrebe. Psihopatski m a n e v a r je da uini da on b u d e p o t r e b a n drugima, t a k o da nije p r i n u e n da izrazi' svoju p o t r e bu. Tako je on u v e k onaj koji dobij a. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Kao kod svih k a r a k t e r n i h tipova, ivotna istorija linosti objanjava njeno ponaanje. Izloiu opti stav da 139

FIZIKE KARAKTERISTIKE

Telo nad vladu jueg tipa pokazuje p r e t e r a n u razvijenost gornjeg dela. To ostavlja utisak naduvanosti i t a k o e odgovara n a d u v a n o j ego slici te osobe. Moe se rei da je ta s t r u k t u r a preoptereena u gornjem delu. Ona je takoe rigidna. Donji deo tela je ui i moe pokazivati tipinu slabost oralne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Telo drugog tipa, koje sam nazvao zavodljivim ili podrivajuim", je pravilnije graeno i nema naduvan izgled. Lea su obino p r e t e r a n o savitljiva. 138

niko ne moe da r a z u m e ponaanje druge osobe ukoliko ne poznaje njenu ivotnu istoriju. Tako je jedan od glavnih ciljeva svake terapije da osvetli pacijentovo ivotno iskustvo. U sluajevima psihopatskih hnosti to je esto veoma teko uraditi, jer njihova psihopatska tendencija da negiraju oseanja ukljuuje i negiranje doivljavanja. U p r k o s tom problemu, u bioenergetici se mnogo saznalo o pozadini tog problema. Najvaniji faktor u etiologiji tog stanja je seksualno zavodljiv roditelj. Ta zavodljivost je p r i k r i v e n a s a j | ciljem da zadovolji roditeljeve narcisoidne potrebe. Cilj toga je da privee dete za roditelja. Zavodljiv roditelj je ujedno i odbacujui roditelj na nivou detetovih potreba za podrkom i fizikim kontaktom. Nedostatak neophodnog k o n t a k t a i podrke objanjava oralne elemente u toj k a r a k t e r n o j strukturi. Zavodljiv odnos stvara trougao koji stavlja dete u situaciju suprotstavljanja roditelju istog" pola. To stvara j prepreku neophodnoj identifikaciji sa roditeljem istog pola i produava identifikaciju sa zavodljivim roditeljem. U toj situaciji e bilo k a k v o izraavanje potrebe za k o n t a k t o m uiniti dete krajnje povredljivim. Dete e se ili uzdii iznad potrebe, ili e zadovoljiti potrebu, manipuliui roditeljem (manipulativni tip). U psihopatskoj linosti pastoje takoe i mazohistiki elementi, to proizlazi iz potinjavanja zavodljivom roditelju. Dete se ne moe usprotiviti ili pobei iz s i t u a s P cije; njegove jedine o d b r a n e su u n u t r a n j e . Potinjenost je samo na povrini; ipak, u onom stepenu u k o m e se dete otvoreno potinjava. dobijae izvesnu dozu bliskosti sa roditeljem. Mazohistiki element je snaniji kod primamljivih ib zavodljivih varijeteta te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Poetni potez je da se u novom odnosu tako postavi da prihvati mazohistiki potinjenu ulogu. Potom, k a d a J obavljeno pridobijanje ljubavi i obezbeena odanost d r u g e osobe, uloga se obre i pojavljuje se sadistiki element.
e

Mazohistika
OPIS

karakterna

struktura

Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednaava sa eljom da se pati. Ne mislim da je isti sluaj sa osobama koje imaju mazohistiku k a r a k t e r n u s t r u k t u r u . Tano je da mazohista pati, i poto nije u stanju da to promeni, spolja p o s m a t r a n o moe se zakljuiti da on eli da ostane u t o m stanju. Ne govorim sada o osobama sa mazohistikim perverzijama, osobama koje trae da ih t u k u da bi mogle da uivaju u seksu. Mazohistika k a r a k t e r n a s t r u k t u r a opisuje osobu koja pati i guna ili se ali, ah ostaje potinjena. Potinjenost je dominantna mazohistika tendencija. Ako mazohistiki k a r a k t e r pokazuje potinjenost u svom spoljanjem ponaanju, on je sasvim suprotan iznutra. Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako oseanje inata, negativizma, neprijateljstva i superiornosti. Meutim, ispoljavanje t a k v i h oseanja je onemogueno iz s t r a h a da ne doe do eksplozije nasilnikog ponaanja. Mazohistiki k a r a k t e r se suprotstavlja s t r a h u od eksplodiranja sklopom m u s k u l a r n o g uzdravanja. vrsta, snana m u s k u l a t u r a zadrava bilo k a k v o otvoreno izraavanje svoga stava i samo gunanju i albama doputa da prou kroz grlo.

BIOENERGETSKO S T A N J E

Nasuprot oralnoj s t r u k t u r i , mazohistika s t r u k t u r a je energetski nabijena. Taj naboj se, meutim, vrsto dri, ali nije zaleen. Zbog snanog uzdravanja periferni organi su pod slabim nabojem, to ne vodi pranjenju i oslobaanju to jest, ograniena je ekspresivna akcija. Uzdravanje je t a k o jako da dovodi do sabijanja i kolapsa organizma. Kolaps se pojavljuje u predelu s t r u ka kada se telo savija pod teretom sopstvene tenzije .
28

Drugo vienje rada tih energetskih snaga kod mazohistike strukture moe se nai u mojoj knjizi The Physical Dynamics of character Structure, op. clt., str. 191.

28

140

141

Impulsi se kreu odozdo i odozgo i bivaju stenjeni u vratu i s t r u k u ; zbog toga takve linosti imaju j a k u tendenciju da dozive anksioznost. Protezanje tela u smislu proirivanja granica ega ili posezanja veoma je umanjeno. Redukcija protezanja dovodi do skraivanja opisane s t r u k t u r e . Ovde je dijagramski prikazano mazohistiko telo.

Podvi janje zadnjice, zajedno sa teinom i napet ou odozgo, odgovorno je za savijenost ili kolaps tela u predelu struka. Kod nekih ena se moe videti kombinacija rigidnosti gornjeg dela tela i mazohizma u donjem delu, koji ima veliku zadnjicu i j a k e butine, uzdignutu osnovu kartice i tamnu nijansu koe uzrokovanu stagnacijom naboja. Koa svih mazohistikih k a r a k t e r a ima tendenciju ka braonka.stoj nijansi, zbog stagnacije energije.
PSIHOLOKE ODLIKE

FIZIKE KARAKTERISTIKE

Zbog ozbiljnog uzdravanja, agresija je u velikoj meri smanjena. Zauzimanje sopstvenog stava je takoe ogranieno. G u n a n j e je jedina vokalna ekspresija koja lako prolazi kroz stegnuto grlo. Umesto agresije javlja se provokativno ponaanje koje ima za cilj da izazove snanu reakciju d r u g e osobe, dovoljno snanu da mazohisti omogui da reaguje nasilniki ili eksplozivno u seksu ili bilo emu drugom. Stagnacija naboja zbog j a k o g uzdravanja vodi do oseanja da je zaglibljen u movari", to mu onemoguava slobodno kretanje. Stav potinjenosti i zadovoljavanja drugog su k a r a k teristike mazohistikog ponaanja. Na svesnom nivou mazohista se identil'ikuje sa nastojanjem da zadovolji druge; na nesvesnom nivou, m e u t i m , to se negira inatom, negativistikim stavom ili neprijateljstvom. Ta potisnuta oseanja se m o r a j u osloboditi p r e n e g o to mazohistika osoba moe slobodno da reaguje na ivotne situacije.
ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Zdepasto, vrsto, miiavo telo je tipino za mazohistiku s t r u k t u r u . Iz nepoznatih razloga pojaana je i dlakavost tela. Posebno je karakteristian k r a t a k , vrst v r a t koji oznaava uvlaenje glave u ramena. S t r u k je u odgovarajuem iznosu krai i vri. Druga znaajna karakteristika je povlaenje kartice unapred, to se moe bukvalni je opisati kao pod vijanje i spljotavanje zadnjice. Ta slika podsea na sliku psa sa podvijenim repom. 142

Mazohistika s t r u k t u r a se razvija u porodici gde je ljubav i prihvatanje kornbinovano sa ozbiljnim pritiscima. Majka je d o m i n a n t n a i portvovana; otac je pasivan i potinjen. Dominantna, portvovana majka bukvalno gui dete, koje se osea veoma krivo zbog bilo kojeg pokuaja deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnog stava. 143

Tipina je j a k a usmerenost na jedenje i defekaciju. To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. Budi dobar deko. Zadovolji svoju m a m u . Pojedi sve iz t a n j i r a . . . I kaki redovno. Daj da m a m a vidi" itd. Svi pokuaji pruanja otpora, ukljuujui temper tantrume, bili su slomljeni. Svi ljudi sa mazohistikom s t r u k t u r o m su kao deca imali temper tantrume (napade besa) od kojih su morali da odustanu. Njihov uobiajeni doivljaj bilo je oseanje da su uhvaeni, to omoguava samo reakciju inata, a zavrava se porazom. Dete nije moglo nai naina da izae iz toga. Pacijent se, dok je bio dete, borio sa dubokim oseanjem poniavanja k a d god je slobodno ispoljio ta osea u formi povraanja, prljan ja ili prkosa. Mazohista se plai da ide do k r a j a ili da isturi svoju glavu (isto vai za genitalije) iz s t r a h a da e biti saseen ili da e ti delovi biti odrubljeni. Kod tog karakt e r a je j a k a kastraciona anksioznost. Najznaajniji je strah da se p r e k i n e odnos sa roditeljima, odnos koji obezbeuje ljubav pod odreenim uslovima. U sledeem poglavlju emo jasnije videti zato je to znaajno.

osobe na oba k r a j a tela i obezbeivanjem dobrog kontakta sa realnou. Na nesreu, naglasak na realnosti se koristi kao o d b r a n a protiv nagona za zadovoljstvom preputanjem i to je konflikt rigidne linosti.
BIOENERGETSKO S T A N J E

U toj s t r u k t u r i je vrlo jak naboj na svim perifernim mestima k o n t a k t a sa sredinom, to pogoduje sposobnosti da se realnost ispita p r e nego to se reaguje. Zadravanje impulsa je periferno, to doputa oseanjima da protiu, ali ograniava njihovo izraavanje. Glavna podruja napetosti su dugi miii tela. Ukoenost u miiima ekstenzorima i fleksorima doprinosi stvaranju rigidnosti. Prirodno, ima razliitih stepena rigidnosti. K a d a je zadravanje slabo, osoba je ivahna i vibrantna. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na sledeoj slici.

Rigidna OPIS

karakterna

struktura

Pojam rigidnosti proizlazi iz tendencije tih ljudi da se dre vrsto ponosito. T a k o se glava dri vrlo visoko, kima je u s p r a v n a . To_ bi bile pozitivne crte kada ne bi bilo injenice da je ponos odbramben, a rigidnost nepopustljiva. Rigidni k a r a k t e r se plai da popusti, izjednaavajui poputanje sa potinjenou i kolapsom. Rigidnost postaje odbrana protiv mazohistikih tendencija koje su u njenoj osnovi. Rigidni k a r a k t e r je na oprezu da ne bi bio iskorien, da ne bi u p a o u klopku. Njegova opreznost ima formu zadravanja impulsa da se otvori i posegne. Zadravanje takoe znai uvanje svojih lea", otud rigidnost. Sposobnost zadravanja impulsa proizlazi iz jakog ega sa visokim stepenom kontrole ponaanja. To je podrano podjednako j a k o m genitalnou, ukotvljavanjem 144

PIZICKE KARAKTERISTIKE

Telo rigidnog k a r a k t e r a je proporcionalno i skladno graeno. Telo izgleda integrisano i povezano i osea se *ao takvo. Bez obzira na to, mogu se videti neki elementi poremeaja i odstupanja prikazanih ranije kod ostalih tipova.
10

145

Vana karakteristika je ivahnost tela: sjajne oidobra boja koe, ivahnost gestova i pokreta. Ako je rigidnost jaka, u skladu sa tim je i smanjenje gore navedenih pozitivnih elemenata, koordinacija i skladnost p o k r e t a su smanjeni, oi gube neto od sjaja, a boja koe moe postati bleda ili sivkasta.
PSIHOLOKE ODLIKE
i.

Osoba sa tom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m je u celini orijentisana ka svetu; ambiciozna je, sklona takmienju i agresivna. Pasivnost se doivljava kao ranjivost. Rigidni k a r a k t e r moe biti tvrdoglav, ali je retko inadija. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog ponosa; on se plai da e, ukoliko se prepusti, izgledati blesavo, tako da se radije dri povueno. Delom, to proizlazi iz straha da bi potinjenost iziskivala i gubitak slobode. Izraz rigidni k a r a k t e r " je usvojen u bioenergetici da bi opisao faktor koji je zajedniki za nekoliko razliito imenovanih tipova linosti. Tako, on ukljuuje falinog, narcisoidnog mukarca, iji je fokus na erektivnoj potenciji, i viktorijanski tip histerine ene, kar a k t e r koji je Rajh opisao u Analizi karaktera, t j . ene koja koristi seks kao o d b r a n u protiv seksualnosti. Staromodni kompulzivni k a r a k t e r takoe spada u ovu iroku kategoriju. Rigidnost tog k a r a k t e r a je kao elik. Rigidnost je takoe prisutna kod shizoidne s t r u k t u r e koja je, zbog zaleenog energetskog sistema, kao led lomljiva. Uopte uzev, rigidni k a r a k t e r se dobro snalazi u ivotu.
ETIOLOKI I ISTORI.ISKI FAKTORI

Odbacivanje tenji za erotskim i seksualnim zadovoljstvom dete opaa kao izdaju svog posezanja za ljubavlju. Erotsko zadovoljstvo, seksualnost i ljubav su istoznani u detetovom u m u . Zbog snanog razvoja ega, rigidni k a r a k t e r nije n a pustio svest o tome. Kao to je prikazano na dijagramu, njegovo srce nije odseeno od periferije. On ili ona je linost koja reaguje srcem, ali sa uzdravanjem i ego kontrolom. eljeno stanje bi bilo da odustane od te kontrole i da dozvoli da srce prevlada. Poto se otvoreno izraavanje ljubavi, kao elje za fizikim k o n t a k t o m i erotskim zadovoljstvom, suoava sa odbacivanjem od strane roditelja, rigidni k a r a k t e r se kree indirektno i oprezno da bi postigao taj cilj. On ne manipulie kao psihopatski k a r a k t e r ; on izvodi m a nevre da bi postigao bliskost. Vanost njegovog ponosa lei u injenici da je on vezan za to oseanje ljubavi. Odbacivanje seksualne ljubavi je povreda ponosa. Povreda ponosa je takoe odbacivanje ljubavi. Imam jedan zavrni komentar. Nisam diskutovao tretmane tih problema zbog toga to terapeuti ne tretiraju karakterne tipove, ve ljude. Terapija se u s m e r a v a na osobu i njene neposredne odnose: sa njenim telom; sa podlogom na kojoj stoji; sa ljudima sa kojima k o n t a k tira i sa terapeutom. To je u prvom planu terapeutovog pristupa. U osnovi toga je ipak poznavanje k a r a k t e r a , bez koga se ne moe razumeti pacijent i njegovi p r o blemi. Sposoban t e r a p e u t moe lako da se kree sa jednog polja na drugo, ne izgubivi uvid u celinu. Hijerarhija karakternih tipova

Istorija te s t r u k t u r e je zanimljiva po tome to osoba sa ovim k a r a k t e r o m ne doivljava jake t r a u m e koje stvaraju ozbiljna o d b r a m b e n a stanja. Znaajna t r a u m a je u ovom sluaju doivljavanje frustracije u borbi za erotsko zadovoljenje, posebno na genitalnom nivou. To se ispoljava kroz z a b r a n u infantilne masturbacije i, takoe, kroz odnos prema roditelj suprotnog pola.
11

K a r a k t e r n a s t r u k t u r a odreuje nain na koji osoba rukuje svojom potrebom za ljubavlju, traenjem intimnosti i stremljenjem ka zadovoljstvu. Vienje u tom svetlu, razliite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e stvaraju spektar n^ hijerarhiju, na, ijem je j e d n o m kraju shizoidno stanje koje je povlaenje od intimnosti i bliskosti, jer le to previe opasno i na drugom kraju, emocionalno zdravlje gde n e m a uzdravanja od impulsa da se otvoreno posegne za bliskou i kontaktom. Razliiti karakterni tipovi se uklapaju u taj spektar ili hijerar147

146

hiju u skladu sa stepenom u k o m e dozvoljavaju intimnost i k o n t a k t . Redosled odgovara onome koji je korien za prikazivanje k a r a k t e r n i h tipova. Shizoidni karakter izbegava intimnu bliskost. na jest onipodozOralni karakter moe uspostaviti bliskost samo osnovi svojih potreba za toplinom i podrkom to na infantilnoj osnovi. Psihopatski karakter moe k o n t a k t i r a t i samo sa ma kojima je on potreban. Dokle god je nekome treban i u poloaju da kontrolie taj odnos, moe voliti da se u izvesnom stepenu razvije bliskost.

Mazohistiki karakter je izvanredno sposoban da zasnuje bliske odnose na osnovi potinjenog stava. Naravno, t a k a v odnos moe biti opisan k a o sa pola srca", ali je intimniji od bilo koja tri prethodno opisana tipa. Anksioznost je kod mazohistike s t r u k t u r e vezana za uverenje da e izgubiti ili prekinuti odnos koji ima sa nekim, ukoliko ispolji negativna oseanja ili se bori za svoju slobodu. Rigidni karakter formira prilino bliske odnose. Koristim re prilino" zbog toga to on ostaje oprezan, bez obzira na prividnu intimnost i privrenost. S v a k a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sadri sutinski konflikt, jer u n u t a r linosti postoji u isto vreme potreba za intimnou, bliskou i ekspresivnou, kao i strah da su te potrebe uzajamno nespojive. K a r a k t e r n a strukt u r a je najbolji kompromis koji je osoba bila u stanju da postigne u uslovima ranog ivotnog doba. Na nesreu, taj kompromis je koi, m a d a se spoljanji uslovi menjaju kada ona odraste. Pogledajmo blie te konflikte. Iz te analize emo takoe videti da je svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ujedno i odbrana od zauzimanja niih slojeva hijerarhije. Shizoidni: Ako ispoljim potrebu za bliskou, o j opstanak e biti u opasnosti. O b r t a n j e m redosleda, M postaje: Ja mogu opstati ukoliko mi intimnost n i j potrebna". On, prema tome, mora ostati u stanju izolacije. Oralni: Konflikt se moe izraziti k a o : Ako hou da budem nezavisan, m o r a m odustati od potrebe za podrkorn i toplinom". T a k a v stav ga, m e u t i m , prisiljava da ostane u zavisnosti. To se onda modifikuje u Sve doK 148
m

nisam nezavisan, mogu ispoljavati svoju potrebu". Odustajanje od potrebe da voli i da bude bliska, moe dovesti osobu do shizoidnog stanja, koje je, tavie, stanje negiranja ivota. Psihopatski: Kod ove s t r u k t u r e postoji konflikt izmeu nezavisnosti ili autonomije i bliskosti. To se moe izraziti k a o : Mogu biti blizak sa tobom ako ti dozvolim da me kontrolie ili koristi". On to ne moe dozvoliti, jer to p o d r a z u m e v a potpuno uklanjanje oseanja sebe. S druge strane, on ne moe odustati od svoje potrebe za bliskou, kako to shizoidni radi, niti moe rizikovati da postane zavisan, kao to je oralni k a r a k ter. Svezan kao dete, on je bio prisiljen da o b r n e uloge. U svojim tekuim odnosima on postaje kontroliui i zavodljivi roditelj vis-a-vis d r u g e osobe koja je s v e dena na oralnu poziciju. Tako, imajui kontrolu n a d drugima, on u izvesnoj meri moe dozvoliti bliskost. To se moe rei na sledei nain: Moe mi biti blizak dokle god me gleda ponizno". Psihopatski element se sastoji u obrtanju Moe mi biti blizak", umesto Oseam potrebu da b u d e m blizak sa tobom". Mazohistiki: Ovde je konflikt bliskosti i slobode. Prosto reeno slobodan nee me voleti". Suoen mazohista kae: Biu tvoj dobar voleti". izmeu ljubavi ili to j e : Ako b u d e m sa tim konfliktom, deko, i ti e me

Rigidni: Rigidni k a r a k t e r je relativno slobodan; relativno zbog toga to stalno uva tu slobodu uva je da ne bi dozvolio srcu da previe zavrti mozak. Njegov konflikt se moe postaviti k a o : Mogu biti slobodan ukoliko ne izgubim glavu i p o t p u n o se prepustim ljubavi". U njegovoj glavi predavanje ima znaenje potcinjavanja, to bi ga moglo dovesti, po njegovom uven j u , do nivoa mazohistikog k a r a k t e r a . K a o rezultat toga, njegove potrebe i ljubav su uvek dobro odmereni.
re

Moemo dalje Postaje otriji. Shizoidni Oralni Psihopatski Mazohistiki Rigidni = = = = =

uproavati

gore izloeno.

Konflikt

bitisanje s p r a m potrebe potreba s p r a m nezavisnosti nezavisnost s p r a m bliskosti bliskost s p r a m slobode sloboda s p r a m predavanja u ljubavi 149

Razreenje bilo kojeg od tih konflikata znai da antagonizam izmeu ta dva sistema vrednosti nestaje. Shizoidna osoba nalazi da postojati i imati potrebe nije uzajamno iskljuivo i da moe imati oba. Oralni karakter shvata da se moe imati potreba a da se bude nezavisan (da se stoji na sopstvenim nogama) itd. Razvoj linosti je proces u k o m e dete postaje sve vie svesno svojih ljudskih prava. To s u : Pravo da se postoji t j . da se obitava u svetu k a o poseban organizam. To p r a v o se u glavnim crtama formira tokom prvih meseci ivota. Ukoliko nije dobro zasnovano, stvara se predispozicija za shizoidnu s t r u k t u r u . Ali, kad god je to pravo ozbiljno ugroeno, do take da se osoba osea nesigurna u vezi svog prava da postoji, pojavljuju se shizoidne tendencije. Sigurnost da se ima pravo na svoje potrebe, to proizlazi iz podrke i hranilake funkcije majke tokom prvih godina. Osnovna nesigurnost na tom nivou vodi do oralne s t r u k t u r e . Pravo da se bude autonoman i nezavisan, tj. da se ne bude p r e d m e t potreba drugih ljudi. To pravo je izgubljeno, ili je proputena prilika da se zasnuje, ukoliko je roditelj suprotnog pola bio zavodljiv. Pokoravanje zavoenju dovodi dete do stanja da b u d e u moi roditelja. Dete se svojom zavodljivou suprotstavlja toj pretnji. Rezultat takve situacije je psihopatska struktura. Pravo da se bude nezavisan, to dete stvara kroz samopotvrivanje i suprotstavljanje roditelju. Ukoliko su samopotvrivanje i suprotstavljanje slomljeni, razvija se mazohistika linost. Samopotvrivanje uglavnom poinje oko osamnaest meseci, kada dete naui da kae ne, i nastavlja da se razvija tokom sledee godine ivota. Taj period odgovara periodu uenja na istou i problemi koji se stvaraju zbog tog obuavanja povezuju se sa samopotvrivanjem i suprotstavljanjem. Pravo da se neto hoe i da se kree ka ostvarivanju tih elja direktno i otvoreno. To pravo ima veliku ego komponentu i poslednje je od prirodnih p r a v a koja treba da se zasnuju u detinjstvu. Pojavljivanje i razvoj tog prava nastaje otprilike u periodu izmeu tree este godine. Snano je povezano sa detetovim ranio seksualnim oseanjima.
1 3

Propust da se uspostave ta osnovna i sutinska prava dovodi do fiksacija na onoj godini i u onoj situaciji koja je uzrokovala zaustavljanje punog razvoja. Poto svaka osoba ima izvestan stepen fiksacija na svakom od tih stupnjeva ili nivoa, svaki od tih konflikata e zahtevati izvesno proraivanje. U ovom t r e n u t ku ne znam da li postoji neki redosled u tom t e r a p e u t skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praenje pacijenta kada se on, ili ona, suoava sa svakim od konflikata u svom ivotu. Ukoliko je to dobro uraeno, pacijent e zavriti terapiju sa jakim oseanjem da ima prava da ivi, da ima p r a v a da izraava potrebe, a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takoe sa ljubavlju i ukljuenou.

150

151

VI REALNOST: SEKUNDARNA ORIJENTACIJA

Realnost

iluzija

Na kraju poglavlja o k a r a k t e r n i m tipovima pomenuo sam da t e r a p e u t t r e b a da ih ima na u m u dok pristupa pacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifina ivotna situacija. To ukljuuje tekue tegobe na koje se pacijent ali; k a k o vidi sebe (kako vidi odnos izmeu sopstvene linosti i tekoa sa kojima se suoava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (koliko je svestan miinih napetosti koje mogu doprinositi njegovom problemu); njegova oekivanja od terapije i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu kao drugom ljudskom biu. Poetna usmerenost treba da b u d e na orijentaciju te osobe p r e m a realnosti. Mor a m dodati da ta usmerenost ne treba da se napusti tokom terapije, ve da se stalno proiruje sa pojavljivanjem novih aspekata ivota i istorije pacijenta. Mada je usmerenost ka realnosti p r i m a r n a , ja to nazivam s e k u n d a r n o m orijentacijom. Ali, s e k u n d a r n a je samo sa stanovita v r e m e n a to jest, orijentacija ka realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odrastanja osobe, poto je orijentacija ka zadovoljstvu prisutna od zaetka ivota. Koliko je neko orijentisan prema realnosti, toliko e akcije uspeno zadovoljavati njegova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim da osoba koja je nerealistina u odnosu na svoj ivot moe da postigne zadovoljstvo, uivanje i zadovoljenje koje t a k o silno eli. Ali, ta je realnost? I k a k o moemo rei da li J osoba realna u odnosu na svoj ivot, ili nije? Nisam siguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao 152
e

to je vanost disanja, vrednost osloboenosti od miine napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstvenim telom, kreativni potencijal za zadovoljstvo i tako dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari. Mislei da se na lak nain mogu obogatiti, izgubio sam novac na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno viati onoliko pacijenata koliko ih ja v i a m ? Koliko je realno nositi teko b r e m e odgovornosti? Ne mislim da iko zna pravi odgovor na to pitanje; zato, preimo na drugo pitanje. Sreom, ovek koji dolazi na terapiju priznaje da je u nevolji, da njegov ivot nekako nije onakav kakav se on nadao da e biti, i da nije siguran koliko su njegova oekivanja realna. Imajui to na u m u , kao i injenicu da je lake biti objektivan u odnosu na drugu osobu, t e r a p e u t obino moe uoiti one aspekte miljenja i ponaanja koji su kod drugoga nerealni. On moe rei da su takvo miljenje i ponaanje zasnovani vie na iluziji nego na realnosti. Na primer, dola mi je mlada ena koja je bila depresivna, jer se njen b r a k raspadao. Otkrila je da je njen mu imao vezu sa d r u g o m enom i to otkrie je slomilo njenu sliku o sebi kao besprekornoj maloj enici". Ta dva prideva koja je koristila bila su p o godna. Ona je bila sjajna mala ena koja je verovala da se posvetila svome muu i da je doprinela njegovom uspehu. Lako je zamisliti njen ok kada je otkrila da je on zainteresovan za drugu enu. Kako mu iko moe ponuditi vie nego to ona nudi? Iz ove prie je prilino jasno da je moja pacijentkinja bila nerealna u ivotu. Ideja da neko moe biti besprekorna ena" je sigurno iluzija, ljudska priroda je t a k v a daleko od besprekornog. Uverenje da m u karac t r e b a da b u d e zahvalan svojoj eni, j e r ga je uinila uspenim, nije zasnovana na realnosti, jer je efekat takvog stava negiranje i kastriranje mukarca. Ruenje iluzija uvek dovodi do depresije , koja nudi mogunost da se otkriju iluzije i da se miljenje i ponaanje ponovo postave na solidniju osnovu. Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija studirajui shizoidnu linost . Beznae shizoidnog prisiljava ga da stvori iluzije da bi odrao svoj d u h u
29 30

Lowen, Depression and the Body, op. cit. Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op.

cit.

153

borbi za ivot. U situaciji kada ovek osea da ne moe da promeni ili izbegne preteu realnost, pribegavanje iluziji titi ga od beznadene bespomonosti. Svaka shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da e biti ispunjene. Oseajui da je njena ljudska priroda odbaena, ona e razviti iluziju da je superiornija od obinih ljudskih bia zbog posebnih kvaliteta koje poseduje. On je otmeniji nego drugi m u k a r c i ; ona je istija nego d r u g e ene. Te iluzije su esto u suprotnosti sa realnim ivotnim iskustvom osobe. Na primer, mlada ena, ije je seksualno ponaanje slobodno i promiskuitetno, veruje da je ona ista, sa puno vrlina. Ideja iza te iluzije je n a d a da e jednoga dana naii princ koji e, gledajui iza njene spoljanje razvratnosti, otkriti njeno zlatno srce. Meutim, opasnost iluzije je da produava beznae. Izvod iz knjige Izdaja tela to objanjava: Kada iluzija stekne mo, ona nastoji da se zadovolji, gurajui time osobu u konflikt sa realnou, to onda vodi do beznadenog ponaanja. Nastojanjem da se zadovolji iluzija, rtvuju se dobra oseanja u sadanjosti i osoba koja ivi u iluziji je po definiciji nesposobna da trai zadovoljstvo. U tom beznau, ona je spremna da se odrekne zadovoljstva i da odrava ivot u neizvesnosti', u nadi da e ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznae .
31

dunosti zahteve koji izvru doivljaje iz prolosti. Tako e osoba koja je kao dete oseala da je bila odbaena zamiljati da joj budunost obeava prihvatanje i odobravanje. Ako se kao dete bori protiv oseanja bespomonosti i nemoi, njen um e prirodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budunosti u kojoj je ona mona i ima kontrolu. Um sa svojim fantazijama i dnevnim snevanjem pokuava da obrne nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamiljanjem i snovima. Gubi se veza sa poetnim iskustvima iz detinjstva i sadanjost se rtvuje njihovom zadovoljenju. Te predstave su nerealni ciljevi i njihovo ostvarenje je nedostian cilj .
33

J e d n a moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju rekavi: Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda dre sebe u stalnom stanju beznaa nastojei da ih ostvare" T e m a nerealni ciljevi" bila je p r e d m e t diskusije u toku mog prouavanja depresija. Osnovni nalaz je bio da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu nerealnosti u njene akcije i ponaanje. Iz ovoga postaje jasno da depresivna reakcija redovno prati ruenje iluzija. U mojoj knjizi Depresija i telo n a v e d e n je znaajan paragraf koji bih hteo da citiram:
1

Osoba koja je doivela veliki gubitak ili traumu U| detinjstvu, koji podrivaju njeno oseanje sigurnosti i samoprihvatanja, projektovae u svoju sliku o bu31

ibi., str. 127. Ibid., str. 121.

Ono to je vano u ovom citatu jeste proirivanje uloge iluzija na sve k a r a k t e r n e tipove. Svaka k a r a k terna s t r u k t u r a proizlazi iz iskustava iz detinjstva, koja su u izvesnom stepenu podrivala oseanje sigurnosti i prihvatanja sebe". P r e m a tome, u svakoj k a r a k t e r n o j strukturi emo nai iluzije ili ego ideale koji n a d o k n a uju r a n e zadatke samstvu. Sto je ozbiljnija t r a u m a , vee je ulaganje energije u p r e d s t a v u ili iluziju, ali je u svakom sluaju ulaganje znatno. Energija koja je uloena u iluziju ili nerealan cilj nije vie na raspolaganju svakodnevnom ivotu. Sposobnost osobe da se uhvati ukotac sa realnou svoje situacije je obogaena. Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven, kao to je i svaka linost jedinstvena. Meutim, radi boljeg razumevanja, moemo da opiemo u optim crtama vrste iluzija ili ego ideala tipinih za svaku k a r a k t e r n u s t r u k turu. Shizoidni karakter: P o m e n u o sam da se shizoidna osoba osea odbaena kao ljudsko bie. Ona je p r e rueni princ i nije zaista dete svojih roditelja. Neke osobe ak zamiljaju da su usvojene. J e d a n moj pacijent mi je, na primer, r e k a o : Iznenadno sam postao svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao prognanog princa. Doveo sam tu sliku u vezu sa snom da e jednoga dana moj otac, kralj, doi i proglasiti fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . . . S h v a t a m da jo uvek ihiam iluziju da e me jednoga dana neko otkriti. Do tada treba da odravam svoje ,pretenzije'. P r i n c se ne
83

32

Ibi., str. 25.

154

155

moe spustiti tako nisko da radi obine poslove. Treba da pokaem da sam neto posebno." Ekstreman stepen u k o m e osoba zamilja da je ona neto posebno javlja se onda k a d a je osoba suoena sa odbacivanjem svoje ljudskosti, to se sree kod shizofrenije, dekompenziranog stanja shizoddnog karaktera. Cesto se moe sresti shizofreni koji veruje da je on Isms Hristos, Napoleon, boginja Izida i slino. U shizofrenom stanju iluzija dobija, formu obmane. Ne moe se vie razlikovati realnost od iluzija. Oralni karakter: T r a u m a te linosti je gubitak prava da izrazi svoje potrebe i, kao rezultat toga, stanje nezadovoljenosti svoga tela. Zbog toga se kao kompenzacija razvija iluzija da ima mnogo energije i oseanja koja slobodno ispoljava. K a d a je oralna osoba u raspoloenju ushienja, to je tipino za tu s t r u k t u r u , iluzija se pokazuje kroz ponaanje. Osoba, postaje uzbuena i govorljiva, sipajui misli i ideje u poplavi oseanja. To je njen ego ideal da b u d e centar panje kao osoba koja mnogo daje. Meutim, ushienje nije stabilnije od s a m e predstave, a to se ne moe odravati, j e r oralni k a r a k t e r nema neophodnu energiju. Kod oralnog k a r a k t e r a to se zavrava tipinim depresivnim stanjem. Imao sam pacijenta sa kojim sam radio pre nekoliko godina, ija pria ima veze sa ovim o emu govorim. Jednoga dana mi je predloio da delimo sve ta imam, poto je on spreman da deli sve sa mnom. Ja hou da ti dam ta ja imam", ree on. Zato ne bi i ti?" Koliko i m a ? " pitao sam. Dva dolara", bio je odgovor. Poto sam ja imao mnogo vie od dva dolara, to mi nije izgledalo kao realan predlog. Uprkos tome, on je bio ubeen u svoju dareljivost. Psihopatski karakter: Ova osoba ima iluziju o moi da ona na tajanstven nain poseduje mo i da je ta mo od opte vanosti. Ta iluzija je kompenzacija nastala zbog doivljaja bespomonosti i nemoi u ruk a m a zavodnikog i manipulativnog roditelja. Ali, da bi ispunila tu iluziju, ona mora takoe da se dri kao da ima mo i bogatstvo. K a d a psihopatski karakter stekne mo, kao to se neretko deava, situacija postaje opasna, jer on ne razlikuje svoju realnu mo od ego slike o sebi kao o monoj osobi. Tako, mo moe 156

biti koriena u interesu odravanja njegove ego slike, ne na k o n s t r u k t i v a n nain. Jedan pacijent mi je priao da je godinama zamiljao kako nosi t o r b u sa 8,000.000 dolara to je inilo da se oseao mono i vano. K a d a sam ga primio na terapiju sakupio je nekoliko miliona dolara i poelo je da mu biva jasno da nije ni moan ni vaan. Poeo je da se suoava sa realnou. Iluzija moi ta se njome moe postii vrlo je esta u naoj kulturi. Antiteza moi, naime zadovoljstvo, diskutovana je u knjizi Zadovoljstvo^. Mazohistiki karakter: Svaki mazohistiki karakter se osea inferiorno. On je bio poniavan i sramoen kao dete, ali iznutra on misli o sebi kao o superiornoj osobi u odnosu na druge. Odravanje te ideje je potisnuto oseanjem prezira p r e m a terapeutu, efu ih bilo kome ko u realnosti ima vii poloaj. Jedan od razloga to je r a d na reavanju toga p r o b lema tako teak jeste to to pacijent sa tom k a r a k t e r nom s t r u k t u r o m ne moe dozvoliti da terapija uspe. Uspeh terapije bi dokazao da je terapeut bio bolji (kompetentniji) nego pacijent. K a k v a z a m k a ! Ta iluzija delom objanjava zato mazohistiki k a r a k t e r investira toliko mnogo u svoje promaaje. Promaaj se uvek objanjava kao Nisam se dovoljno trudio", to znai da bi on, u stvari, uspeo da je hteo. Neuspeh, obrtanjem znaenja, podrava iluziju superiornosti.
a

Rigidni karakter: Ova s t r u k t u r a proizlazi iz odbacivanja detinje ljubavi od s t r a n e roditelja. Dete je doivelo oseanje izdaje i teke tuge. U samoodbrani, ono se oklopljava ili postavlja o d b r a n e od otvorenog izraavanja ljubavi zbog straha od izdaje. Njegova ljubav je uzdrana. A h , iako je to njegova realnost, rigidni k a r a k t e r sebe ne vidi u tom svetlu. Njegova _ iluzija ili slika o sebi jeste da je on taj koji voli, ali da se njegova ljubav ne ceni. Analiza rigidnog k a r a k t e r a postavlja interesantne ideje. On je osoba koja voli. Njegovo srce je otvoreno za ljubav, ali je komuniciranje te ljubavi zadrano, nije slobodno. Ako neko uzdrano izraava ljubav, vrednost te ljubavi je s m a n j e n a ; tako, rigidna osoba voli oseanjima, ali ne i akcijom. Interesantno je da ta
Lowen, Pleasure, op. cit.

157

iluzija nije potpuno pogrena; ima elemenata realnosti u tome, navodei oveka da se pita Da li je to istina jedne iluzije?" Ne razmiljajui mnogo o tome moj neposredni odgovor je jeste". Mora postojati neko jezgro istine ili realnosti u svakoj iluziji, to nam pomae da r a z u m e m o zato se osoba tako uporno dri iluzije. Evo nekih p r i m e r a : Ima neto istine u ideji shizoidne osobe da je ona neto posebno. Neki od njih zaista postaju neto posebno i izuzetno tokom ivota. Kao to svi znamo, genije nije daleko od luaka. Da li moemo rei da je odbacivanje od strane m a j k e u vezi sa njihovim oseanjem da su oni neto posebno u njenim oima? Verujem da ima izvesne valjanosti u tom stanovitu. Oralni k a r a k t e r jeste onaj koji daje. Na nesreu, on moe malo da da. Stoga se moe videti da je njegova iluzija zasnovana na oseanjima, ne na ponaanju. U svetu odraslih, samo ponaanje je p r a v a stvar. Psihopatski k a r a k t e r je imao neto to su njegovi roditelji hteli, inae ne bi bio p r e d m e t zavoenja i manipulacije. Kao dete morao je biti svestan toga i tada je prvi put osetio ukus moi. Istina, on je u stvarnosti bio bespomoan, tako da je ideja moi bila samo u njegovom u m u ; ali, nauio je lekciju ivota koju e kasnije koristiti: Kad god je nekome potrebno neto od tebe, znaj, imae mo n a d njim. Teko je nai osnovu za mazohistiku karakternu iluziju superiornosti, m a d a znam da ona mora postojati. Jedina ideja koja mi pada na pamet, a koju mor a m da ponudim uz kolebanje, jeste da mazohista ima superiornu sposobnost da trpi bolne situacije. Niko drugi sem mazohiste to ne bi trpeo", esto kau ljudi. On trpi i odrava odnose koje bi neko drugi odavno napustio. Da li je to vrlina? U n e k i m sluajevima moe biti. K a d a je d r u g a osoba p o t p u n o zavisna od vas. vaa potinjenost situaciji moe imati plemeniti kvalitet. Mislim da je to bilo iskustvo mazohistikog kar a k t e r a prema svojoj majci i da je to ostavilo neko unutranje oseanje vrednosti. Opasnost od iluzije ili ego slike jeste, da zatvara oveku oi pred realnou. Mazohistiki k a r a k t e r ne moe rei kada je plemenito potiniti se bolrioj situa' ciji a kada je to samoporaavajue i mazohistiki. Slino, rigidni k a r a k t e r ne moe rei kada je njegovo 158

ponaanje ispunjeno ljubavlju a kada nije. Ne samo da smo zaslepljeni iluzijama ve se besimo" o ego sliku koju one odravaju. Budui da smo obeeni, visimo, noge n a m nisu na podlozi i nismo u mogunosti da otkrijemo svoje pravo ja.

Zakaaljke'* Za osobu se kae da je zakaena" kada je uhvaena u emocionalnom konfliktu koji je sputava i spreava bilo kakvu efikasnu akciju u smeru menjanja situacije. U t a k v i m konfliktima postoje dva suprotna oseanja, od kojih svako spreava ono drugo da se izrazi. Dobra ilustracija za to je devojka koja se kai za svog momka. S jedne strane, on je privlai i ona osea da joj je p o t r e b a n ; s d r u g e strane, ona se plai njegovog odbijanja i osea da bi je povredilo kada bi ona njemu prila. Nesposobna da mu prie, iz straha, i nesposobna da ga napusti, zbog elje, ona se potpuno kai". Covek moe biti zakaen za svoj posao kome nije posveen, ali se plai da ga napusti, jer, radei ga, stie sigurnost koja mu je potrebna. Covek je t a k o e zakaen u svakoj situaciji, gde konfliktna oseanja spreavaju efikasno kretanje. Zakaenost moe biti svesna ili nesvesna. Ako je osoba svesna konflikta, ali ga ne moe razreiti, ona se usled toga osea zakaeno. Meutim, ovek moe biti zakaen zbog konflikta koji je postojao u detinjstvu, a o kome je seanje potisnuto. U tom sluaju on nije svestan da je zakaen. Svaka zakaenost, svesna ili nesvesna, ograniava slobodu ne samo u konfliktnom ve u svim poljima ivota. Devojka koja se kai za deka imae tekoa sa poslom, uticaj e se oseati i na njene odnose sa Porodicom i prijateljima. I to takoe vai, m a d a u manjem stepenu, za nesvesnu zakaenost, koja, kao i svi nerazreeni emocionalni konflikti, postaje s t r u k t u r i Za engleski idiomatski izraz ,,hung-up" ne postoji jedinstven Pi'evod u srpskohrvatskom jeziku. U ovom tekstu hung-up se odnosi Prvobitno na oslabljen kontakt sa sobom, Sto se manlfestuje kroz oseeane nedovoljne ukljuenosti u zbivanja oko sebe, a prevoeno kao obeenost", zakaenost", zakaaljka", kaenje", beeJ " , vienje". (Prim, prev.)
n e 35

3e

159

r a n a u telu u formi hroninih miinih napetosti. Ta miina napetost, u stvari, zakainje telo na nain koji u u k r a t k o opisati. Nije u celini shvaeno da je svako ko gaji iluzije na n e k i nain zakaen, uhvaen u nereivom konfliktu izmeu zahteva realnosti, s jedne strane, i nastojanja da se ispuni iluzija, s druge strane. On nije voljan da odustane od iluzije, jer bi to predstavljalo poraz njegovog ega. U isto v r e m e on ne moe potpuno da zanemari zahteve realnosti, poto je u izvesnom step e n u v a n dodira sa realnou, to esto ima zastraujui i pretei aspekt. On jo uvek vidi realnost oima deteta bez nade. Konflikt se dalje komplikuje injenicom da iluzija ima svoj tajni ivot, ili, da kaem drugaije, da su iluzije i snevanje na javi deo tajnog ivota velikog broja ljudi. Moe iznenaditi moje itaoce kada kaem da se taj tajni ivot retko obelodanjuje kod psihijatra. U najmanju r u k u , to je moje iskustvo, koje ne mislim da je jedinstveno. Ne mislim da pacijenti namerno prikrivaju tu informaciju: mnogi ne misle da je to znaajno. Oni se koncentriu na neposredne probleme zbog kojih trae pomo i ne misle da su njihova zamiljanja, iluzije i fantazije vani. Meutim, ove pojave su vane i m o r a m o pretpostaviti da na nesvesnom nivou postoji nesvesno negiranje koje skriva te informacije. Ali p r e ili kasnije to m o r a izai na videlo.
ar

biti uzrok kasnije depresije, ali tu p r e p r e k u nismo mogli savladati. Proboj se desio na klinikom seminaru k a d a sam k o legama prikazivao tog mladia. Tokom prikazivanja anar lizirali smo njegovo telo koristei jezik tela i p r i k a z u jui njegovu istoriju. On je priznavao da je jo u v e k depresivan. Tada je j e d n a od mojih saradnica napravila iznenaujuu primedbu. Vi verujete da moete vratiti svoju majku iz m r t v i h " , ree ona. Moj pacijent ju je gledao sa glupavim osmehom na licu kao da kae Kako si znala?" a onda ree: Da". Ja ne znam k a k o je ona znala. To je bila sjajna intuicija koja je razotkrila iluziju za koju je pacijent bio zakaen due od dvadeset godina. Ne verujem da bi on |o svojevoljno otkrio. Moda je pokuavao da to sakrije od sebe samog, moda zbog stida. To obelodanjivanje je uinilo znaajan o b r t t o k a terapije. U svakoj terapiji je u izvesnom stepenu p o t r e b a n i n tuitivan uvid terapeuta. Takoe je potrebno da t e r a p e u t razume dokle je pacijent stigao kao linost. Ako ne moemo lako da razotkrijemo iluzije koje pacijent ima, mada neke lako izlaze na videlo, moemo videti da je osoba zakaena i uoiti neke od mehanizama. To m o emo uraditi zato to se zakaenost pokazuje u fizikom izraavanju tela. Videi tip zakaenosti, moemo zakljuiti o iluziji, bilo da znamo njenu p r a v u prirodu 'Ili ne. Ima dva naina da se na osnovu izraavanja tela odredi da li je osoba zakaena ih ne. P r v i je da se vidi koliko je dobro uzemljena. Biti uzemljen je suprotno od biti zakaen. I m a t i noge na podlozi jeste jezik tela koji otkriva koliko je osoba u k o n t a k t u sa realnou; to znai, koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. Bukvalno, svako ima noge na zemlji; meutim, u energetskom smislu to nije uvek sluaj. Ukoliko energija jedne osobe e protie snano kroz noge, njen energetski ili oseajni kontakt sa podlogom je ogranien. Blagi kontakt nije nvek dovoljan da obezbedi proticanje struje.
n

Radio sam sa mladim ovekom koji je patio od dugogodinje depresije. Terapija se sastojala u intenzivnom telesnom r a d u disanju, pokretu i izraavanju oseanja, na koje je pacijent izvanredno reagovao. Istovremeno, on mi je izneo mnogo informacija o svome detinjstvu, to je izgledalo da objanjava problem. Ali> depresija se nastavila, m a d a je sa svakom seansom bilo blagog poboljanja. Tako je to trajalo nekoliko godina. On je vrsto verovao da e mu bioenergetika pomoi i ja s a m bio s p r e m a n da ostanem sa njim. J e d a n od znaajnih dogaaja iz njegovog detinjstva bila je smrt majke k a d a je on imao devet godinaUmrla je od raka, a p r e toga je neko v r e m e bila vezana za postelju. O njenoj smrti je pacijent rekao da je oseao vrlo malo emocija, m a d a je govorio da 3 majka njemu posvetila svoj ivot. Negirao je oseanje tuge, to je bilo teko razumeti. To negiranje je mogl
e

Da bismo se uverili u valjanost energetskog stanovima, setite se ta se deava kada se napijete. I m a razliitih vrsta opijenosti, ali odlika svih njih je da se oseate kao da v a m noge nisu na podlozi. U pijanstvu od alkohola, na primer, ovek ima tekoa da oseti zemlju Pod svojim nogama, a k o n t a k t je nesiguran. To se moe 161

160

pripisati nedostatku koordinacije izazvane alkoholom. Meutim, ista senzacija se osea k a d a opijenost nastaje zbog n e k e veoma uzbudljive vesti. Covek se osea kao da plovi. Zaljubljena osoba plee. Njene noge skoro ne dodiruju podlogu. Opijenost drogom stvara senzacije lebdenja slino onome to se doivljava kod shizoidnih osoba. K a d a osoba ivi prividno bez kontakta sa onim to je okruuje, zovemo je floter (onaj koji plovi). Bioenergetsko objanjenje za opijenost je povlaenje energije iz stopala i nogu. Sto je vee povlaenje, to vie izgleda da se ovek die, poto se u energetskom smislu, ili u smislu oseanja, on izdie sa osnove. U opijenosti izazvanoj uzbudljivim dogaajem postignue vanog cilja na p r i m e r povlaenje energije iz stopala i nogu je deo talasa uzbuenja i energije koji se kree prema glavi. To prati odgovarajui protok krvi, rumenilo lica i opta ivahnost. S d r u g e strane, u opijenosti od droga najpre se javlja to proticanje p r e m a gore; zatim se energija povlai iz glave, kao i iz donjih delova tela. Lice gubi boju, pogled postaje t u p ili staklast, a ivahnost je smanjena. Bez obzira na to, ima se oseanje opijenosti zahvaljujui k r e t a n j u energije od pod-

loge navie. Na d r u g o m kraju tela povlaenje energije iz glave dovodi da disocijacije stanja svesti i ima se utisak da telo lebdi osloboeno granica tela. Drugi nain na koji se moe videti fizika zakaenost jeste poloaj i dranje gornjeg dela tela. Ima nekoliko estih oblika zakaenosti; najei je onaj koji se vidi kod, kako ga ja zovem, tipa obeenog k a p u t a . Taj tip se skoro iskljuivo javlja kod mukaraca. R a m e n a su izdignuta i donekle etvrtasta, a glava i vrat istureni. Ruke labavo vise, a g r u d n i ko je podignut. To nazivam obeenim k a p u t o m , jer telo izgleda kao da se dri na nevidljivoj vealici. Analiza onoga to telo izraava otkriva dinamiku zakaenosti. Podignuta r a m e n a su izraz straha. Moete se uveriti da je to tano ukoliko zauzmete telesni poloaj straha. Primetiete da r a m e n a automatski idu n a vie, da dahete kada se g r u d n i ko podigne. Kada izraavate ljubav, r a m e n a normalno padaju. Podignuta r a mena obino otkrivaju da je osoba ukoena od straha, a da ne moe toga da se otrese budui da nije svesna da je uplaena. Najee je situacija koja je uzrokovala strah zaboravljena, a sama emocija je potisnuta. T a k a v poloaj se ne razvija iz samo jednog iskustva, ve n a staje kao rezultat stalne izloenosti situacijama koje izazivaju strah. To se moe, na primer, desiti deaku koji se dugo plaio svoga oca. Taj stav straha se kompenzira pomeranjem glave unapred, kao da se osoba suprotstavlja opasnosti, ili, u najmanju r u k u , kao da hoe da vidi da li postoji opasnost. Poto je k r e t a n j e glavom n a p r e d opasno u fizikoj borbi sa drugom osobom, taj aspekt telesnog poloaja, u stvari, predstavlja negiranje straha. On kao da kae ne vidim nita ega bi se trebalo plaiti". T a k a v poloaj gornjeg dela tela utie i na donju polovinu tela. Ko se plai, hoda kao po jajima. S t r a h podie oveka sa podloge. Plaiti se, a aljku. Covek se ne moe ni nepokretan to negirati, jeste dobra osnova za zakane moe da napreduje zbog straha, ali povui, jer negira strah. Emocionalno je to je priroda zakaaljke.

Potiskivanje straha dovodi do potiskivanja besa vezanog za strah. Poto n e m a nieg ega se treba plaiti, nema nieg ni na ta se treba ljutiti. Ali, potisnuta oseanja nalaze naina da se indirektno ispolje. P r e nekog 162 163

v r e m e n a sam video oveka koji je bio voda studentskog aktivistikog pokreta. Zalio se na oseanje nezadovoljstva sobom. Nije mu ilo lako sa devojkama. Nekoliko puta nije imao erekciju dok je pokuavao da odri seksualni odnos, to ga je veoma uznemirilo. Rekao je, takoe, da ima velike probleme da donese odluku u vezi svoje karijere. Posmatranje tela tog mladia otkrilo je da su mu ramena i grudi bili povueni navie, da mu je stomak uvuen, karlica isturena i stegnuta, a glava na kratkom vratu takoe isturena. Taj poloaj je inio da gornji deo tela b u d e n a g n u t napred. Imao je obazriv pogled i vrstu strogu vilicu. Gledajui njegove noge, video sam da su veoma napete i ukoene i da ima tekoa da stoji sa savijenim kolenima. Stopala su mu bila h l a d n a i izgledalo je da su bez energije. K a d a je pokuao da se savije unapred, karlica se povukla unazad, prekidajui luk tela. Oseao s a m da vrlo malo energije protie kroz njegov donji deo tela, to je objanjavalo tekoe u seksu. Priznao je da osea nedostatak energije u nogama. Treba takoe da dodam da mu je disanje bilo plitko, skoro bez ikakvog abdominalnog uea u pokretima disanja. italac e se iznenaditi kada sazna da je taj mladi odluio da ne dolazi na terapiju. K a k o smo diskutovali o njegovom problemu, postajalo je jasno da je on suvie zakaen za taj studentski pokret da bi se spustio na zemlju i suoio sa realnou svoje ivotne situacije. Nik a d a nisam saznao k a k v e je iluzije imao o pozitivnom uticaju tih aktivnosti na razreenje njegovih linih problema. Ali, bilo je oigledno da je on preneo strah za svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu, gde je mogao odravati sliku agresivnog mukarca s p r a m realnosti linih neuspeha. Cesta zakaaljka koja se sree kod ena je takozvana udovika grba, to je, u stvari, masa tkiva skupljena tano ispod sedmog cervikalnog prljena, na mestu spajanja vrata, r a m e n a i trupa. To ispupenje je dobilo ime po tome to se retko sree kod mlaih ena, a prilino^ je esto kod starijih. Zbog izgleda, to zovemo zakaenost za kasapsku kuku, jer mi se ini da bi kuka za meso izazvala t a k v u konfiguraciju. Mesto gde se nalazi ta grba je taka gde oseanje besa protie u r u k e i p r e m a glavi. Kod ivotinja, p ^
a

jli make, oseanje besa se ispoljava kostreenjem dlaka du kime i pravljenjem luka leima. Darvin je to istakao u Izraavanju emocija kod oveka i ivotinja ' .
3 6

Iskustvo mi kae da se grba stvara gomilanjem blokiranog besa. G r b a se pojavljuje tek kod starijih ena, jer nastaje gomilanjem neizraenog besa kao posledica frustracija tokom itavog ivota. Mnoge starije ene sa godinama postaju nie i deblje, kao da se sa godinama koje dolaze uvlae s a m e u sebe. Treba jasno da kaem da je spreeno fiziko izraavanje besa, a ne verbalno. Neke udovice su poznate po otrom jeziku. Moja analiza problema grbe pokazuje da grba sadri konflikt izmeu stava potinjavanja to jest da budu dobre devojice, da zadovolje svoga tatu i porodicu, i jakog oseanja besa zbog seksualnih frustracija koje takav stav nosi sa sobom. Problem vue koren iz edipovske situacije u kojoj je devojica bila u klopci zbog konfliktnih oseanja prema ocu ljubav i seksualna
Charles Darwin, The Expression of the Emotions in Man and Animals (London, Watts & CO., 1934). Darvin kae: Video s a m fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti, nakostreenu du fcda, od vrata do slabina", str. 40. Kod mesodera, zapaa Darvin, akcija je izgleda univerzalna, esto praena preteim pokretima. Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem", str. 41.
ta 38

164

165

oseanja, s jedne strane, i bes i frustracija, s druge strane. To dovodi do zakaaljke, poto devojica ne moe da ispolji bes iz straha od osude i gubitka oeve ljubavi, a nije u stanju ni da ispolji seksualna oseanja poto bi to vodilo do odbacivanja i sramote. Ne govorim o seksualnom k o n t a k t u sa ocem, ve o prijatnom erotinom k o n t a k t u koji je deo normalnog ispoljavanja ljubavi. To povlai za sobom oevo prihvatanje kerk i n e seksualnosti. Potinjavanje zahtevu da bude dobra devojica, to. n a r a v n o , podrazumeva prihvatanje dvostrukog standarda seksualnog morala, sputava enu u njenoj tenji ka seksualnom zadovoljstvu. To je prisiljava da zauzme pasivnu ulogu. Moemo zamisliti iluzije koje devojica razvija kao kompenzaciju za gubitak seksualne agresivnosti. Postoji i drugi nain na koji ene bivaju zakaene seksualnim moralom, a to je postaviti se na pijede-

stal. Opisao sam takav sluaj u knjizi Depresija i telo. podizanje na pijedestal uzdie oveka sa zemlje isto toliko koliko i d r u g e v r s t e zakaenosti. U sluaju sa kojim sam radio pacijentkinjino telo je od karlice n a nie izgledalo kao pijedestal. Bilo je k r u t o i nepokretno, sluilo je samo kao osnova za gornji deo tela. Jo d v e v r s t e zakaaljki zasluuju da budu pomenute. Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k turom i zove se oma, jer poloaj tela podsea na poloaj oveka na vealima,. Glava blago visi o k r e n u t a ka jednoj strani tela, kao da je njena veza sa o s t a t k o m tela prekinuta. Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a veza funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. Zakaenost za v r a t odie noge od podloge. Shizoidna osoba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnou je slabaan. Meutim, najznaajnija je injenica da je kljuno podruje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje, i to je ta napetost koja epa jedinstvo linosti. Zaista, miina napetost u t o m podrujii formira o b r u u^ p r e delu spajanja glave i vrata, to izgleda kao oma. U bioenergetici se na t i m napetostima mnogo radi, da bi se ponovo uspostavilo jedinstvo linosti. Najzad, ima zakaaljki koje se povremeno sreu kod graninih shizofreniara, to ja zovem k r s t . Ako traite

166

167

od t a k v e osobe da podigne r u k e sa strane, ponekad ete imati snaan utisak da to telo podsea na sliku Hrista na raspeu, ili Hrista neposredno po skidanju sa krsta. Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom, a neki ak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. Zapanjujue je videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou. Ovim telesnim stavovima nije iscrpljena lista naina na koje ovek moe da se zakai. Video sam nekoliko osoba ije telo i izraz lica neverovatno podseaju na sliku Mojsija k a k o ga obino prikazuju. Siguran sam da to predstavlja zakaaljku toj linosti, ali nisam dovoljno studirao taj problem da bih mogao ita da tvrdim. Druge zakaaljke na telesnom nivou mogu biti razjanjene u budunosti. K a d a znamo da sa tela proitamo zakaaljku jedne osobe to n a m mnogo pomae da je bolje razumemo. Ali, kada nismo u stanju da opiemo zakaaljku gledajui telo, zbog toga to izraavanje tela nije sasvim jasno, moemo biti sigurni da je svako ko nema noge vrsto postavljene na podlozi, energetski govoreno, zakaen, i da ima nereene emocionalne probleme. Dokle god osoba nije uzemljena, nije potpuno u k o n t a k t u sa realnou. To znanje upravlja moj pristup svakom pacijentu, jer poinjem terapiju pomaui mu da b u d e vre uzemljen i da b u d e vie u k o n t a k t u sa svim aspektima svoje realnosti. U svakoj terapiji konflikti izbijaju na! povrinu p r e ili kasnije, kao i priroda zakaaljke, uporedo sa iluzijama koje su njeni psihiki korelati, i to postaje oigledno n a m a oboma.

taidi-asove za stanovnike i posetioce. Rekla mi je da, uprkos t o m e to je pokuavala da radi bioenergetske vebe, nije uspela da oseti nikakve vibracije u telu. Videla je da se pojavljuju u nogama uesnika mojih grupa i udila se zato su njoj izmicale. Moram dodati da je ta, m l a d a ena bila plesacica p r e nego to je poela da daje taidi-asove. K a d a sam joj ponudio da radim sa njom rado je prihvatila. Koristio sam tri vebe. P r v a je bila poloaj luka, opisan u drugoj glavi, to je t r e balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje uini dubljim. Neki ljudi reaguju na ovu vebu vibrirajui malice, ali ova osoba nije tako reagovala. Njene noge su bile suvie vrste i k r u t e . Bio joj je potreban snaniji pritisak da slomi tu ukoenost, kako bi se pojavile vibracije. To je podrazumevalo stajanje na jednoj nozi sa savijenim kolenom, odravanje ravnotee dodirivanjem stolice sa strane. Sva teina tela bila je na toj savijenoj nozi. Rekao s a m joj da odrava taj poloaj dokle god moe, a kada noga pone mnogo da je boli, da se srui na ebe postavljeno ispred nje. Uradila je

Uzeviljavanje U bioenergetici uzemljavanje znai postavljanje osobe na vrstu osnovu. Biti uzemljen je suprotno od biti zakaen. Ali, kao i ostatak bioenergetike, to takoe ima bukvalno znaenje naime, uspostaviti a d e k v a t a n kont a k t sa osnovom na kojoj ovek stoji. Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u mehanikom smislu to je tano. Moemo rei da oni imaju mehaniki kontakt, ali ne oseajni ili energetski. Ali. ovek ne zna razliku dok je ne doivi. P r e nekoliko godina u Esalenu, dok sam drao polugodinji k u r s iz bioenergetike, prila mi je mlada ena koja je vodila 168 169

tu vabu po dva p u t a na obe noge. Trea veba je bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju. Kao posledica p r v e dve vebe, njeno disanje je postalo punije i dublje. Dok je radila treu vebu, u kojoj je pritisak bio na miiima potkolenice ukoliko su bili napeti, noge su poele da joj vibriraju. Ostala je u tom poloaju neko vreme, oseajui to vibriranje. Kada je ustala rekla j e : Bila s a m na svojim nogama celog svog ivota. Ovo je prvi put da sam bila u njima". Verujem da je to stanovite istina mnogih ljudi. Moe se desiti da osobe koje imaju mnogo poremeaja skoro i nemaju oseanja u svojim nogama. Seam se druge mlade ene koja je bila blizu shizofrenog stanja. Ona je dola na seansu kod m e n e samo sa sportskim p a t i k a m a na nogama, m a d a je bio kini zimski dan u Njujorku. Kada je skinula patike video sam da su joj noge m o d r e od hladnoe. K a d a sam je pitao da li joj je hladno ona je rekla ne. Nije oseala da joj je hladno po nogama, ona prosto nije oseala noge. Pokazujui neke od bioenergetskih tehnika profesionalcima, poto im objasnim pojam uzemljavanja, dajem im da u r a d e nekoliko prostih vebi da bi razvili vibracije u svojim nogama. Vibratorni fenomen poveava senzacije i oseanje u nogama i stopalima. Vrlo esto kada' se to desi oni k a u : Stvarno oseam svoje noge i stopala. Nikada ih ranije nisam tako oseao". To iskustvo daje neku predstavu o tome ta je to uzemljavanje i kako je mogue oseati sebe potpunije u kontaktu sa bazom oslonca. Pa ipak, nekoliko vebi ne uzemljuje oveka. Treba ih raditi redovno da bi se postiglo i odralo oseanje sigurnosti i oseanje da se ima koren, to obezbeuje dobro uzemljen poloaj. U snu koji sam izloio u treoj glavi opisao sam kako sam bio vezan labavom icom oko lanka, koju sam mogao lako ukloniti. Sve to je trebalo uraditi u snu bilo je da se sagnem i uklonim je. AJH ta je to znailo u stvarnosti? Radei nedavno na svojim nogama, osetio sam koliko su mi lanci bili vezani Istina, oni nisu onoliko napeti koliko su napeti mnogi lanci koje viam, ali nisu bili ni labavi koliko bi trebalo da budu. Takoe sam svestan napetosti u stopalima. Na primer, meni teko pada da sedim na petama sa opruenim stopalima. lanci me bole, a luk na stopalima mi hvata gr. Jednoga dana, tokom asova bio170

energetskih vebi koje vodi moja supruga, noge su mi se tresle tako snano da s a m oseao da me ne mogu drati. Naravno, drale su me, ali to je bilo za m e n e novo iskustvo. Taj problem mogu pripisati svojim godinama, napunio sam ezdeset tri, ali ja radije mislim da jo uvek i m a m potencijal za razvoj, koji mogu ostvariti ukoliko postanem dublje ukorenjen i potpunije uzemljen. I, tako sam nastavio da radim na sebi. Bioenergetski govoreno, uzemljavanje slui energetskom sistemu organizma na isti nain kao to slui visokom naponu elektrine struje. Ono predstavlja sigurnosni ventil za oslobaanje suvinog uzbuenja. U elektrinom sistemu iznenadno pranjenje moe uiniti da sagori neki deo, ili da se izazove poar. Kod oveka iznenadno pranjenje takoe moe biti opasno, ukoliko osoba nije uzemljena. Covek moe postati rastrojen, histerian, doiveti anksioznost ili kolabirati. Opasnost je naroito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni, kao Sto su granine shizofrenije. Moje kolege i ja p r a k t i k u jemo da sa takvim ljudima radimo vebe koje izgrauju energiju (disanje) sa aktivnostima koje oslobaaju uzbuenje (izraavanje oseanja) i vebe koje uzemljuju oveka. Kada ovek napusti individualnu ili grupnu seansu lebdei, velika je verovatnoa da e uskoro doiveti slom. To nije opasno ukoliko osoba to moe da predvidi i da se nosi sa tim. Meutim, kada osoba ode oseajui se dobro i solidno, svi su izgledi da e se to oseanje odrati. Na sadanjem stupnju naeg znanja mi ne razumemo potpuno energetsku vezu izmeu stopala i zemlje. Izvesno je da ta veza postoji. Siguran sam da ukoliko se vie osea k o n t a k t sa podlogom, utoliko se vie proniena moe podneti i bolje se moe izlaziti nakraj sa oseanjima. To ini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bioenergetskog rada. To znai da je glavni p r a v a c rada prema dole to jest, postaviti osobu na njene noge i stopala. Neko se moe uditi zato je to tako teko. Jasno, kretanje prema dole je uvek strasnije nego kretanje Prema gore. Na primer, sletanje aviona je uvek strasnije e g o poletanje. Kretanje nanie uzrokuje kod mnogih ijudi strah od padanja, koji je obino priguen. U sledeoj glavi u diskutovati o anksioznosti vezanoj za ideju padanja, koja je, k a k o sam naao, j e d n a od n a j dubljih anksioznosti u oveku. Sada bih voleo da opin

171

em n e k e od problema koji se sreu kada ovek dozvoli svojoj energiji i oseanjima da se kreu p r e m a donjem delu tela. Najee, prvo oseanje koje ljudi izraavaju kada dou dole" jeste tuga. Ako se moe prihvatiti i prepustiti tom oseanju, poee da plae. Kaemo za nekoga da se provalio" od plaa. Ima u svakoj osobi duboke tuge koja je zakaena, i mnogi bi radije ostali da vise nego da se suoe sa svojom tugom, jer se kod mnogih ljudi lo granii sa beznaem. Covek se moe suoiti sa svojim beznaem i ii kroz svoju tugu ako ima pomo terapeuta koji to razume, ali hou da kaem da nije nimalo lako preduzeti tako neto. Tuga i plakanje se dre u stomaku, koji je takoe komora gde se akumulira energija za proboj do seksualnog oslobaanja i zadovoljstva. P u t do radosti neizbeno vodi kroz beznae .
37

VII STRAH OD PADANJA

Strah od

visine

Duboko karlino seksualno uzbuenje je takoe zastraujue za mnoge ljude. Oni mogu tolerisati ogranieno uzbuenje genitalnog naboja, koje je povrinsko i lako se otputa ne postavljajui zahtev za potpunim predavanjem orgastikim konvulzijama. Slasno oseanje rastapanja karline seksualnosti vodi do predavanja i izaziva strah od gubljenja kontrole, to je jedan aspekt anksioznosti padanja. Problem koji sreemo u terapiji nije genitalnost, ve seksualnost strah od rastapanja ili preputanja vatri strasti koja sagoreva u stomaku i karlici. Najzad, postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim nogama, to znai stajati sam. Kao odrasli svi stojimo samostalno, to je realnost naeg bitisanja. Ali naao sam da se mnogi ljudi kolebaju da prihvate tu realnost, jer za njih to znai biti sam. Iza fasade nezavisnosti oni se hvataju za odnose sa ljudima i postaju zakaeni. Kaei se za odnos sa nekom osobom, oni ponitavaju vrednost odnosa, mada se plae da se prepuste i stanu na sopstvene noge. Kada jednom stanu na svoje noge iznenaeni su otkriem da nisu sami, poto se njihov odnos poboljava i postaje izvor zadovoljstva z& obe strane. Tekoa je u prelaznom periodu, jer u hi" tervalu izmeu preputanja i oseanja svojih nogu vrsto na podlozi doivljavaju se senzacije padanja anksioznosti koje one izazivaju.
1
37

Strah od padanja je esto povezan sa strahom od visina; mnogi ljudi ga doivljavaju kada stoje na ivici litice. Nije vano to su im noge na vrstoj podlozi i to nema realne opasnosti od p a d a n j a ; njima se vrti u glavi, oseaju da gube ravnoteu. Anksioznost od padanja je iskljuivo ljudski doivljaj, poto su sve etvoronone ivotinje u slinoj situaciji sigurne na svojim nogama. Kod nekih ljudi je ta anksioznost toliko j a k a da ak i vonja a u t o m preko mosta moe da izazove slinu reakciju; jasno je da je t a k a v sluaj patoloki. Ima, pak, drugih koji su lieni te anksioznosti. Zadivljeno i sa strahopotovanjem sam posmatrao r a d n i k e kako hodaju po uzanom simsu visoko nad bunim gradom. Ne mogu sebe zamisliti tamo gore; moja anksioznost bi bila ogromna, jer sam dugo patio od straha od visine. Seam se da sam se kao deak od osam godina Popeo na oeva r a m e n a da bih video paradu i da sam bio prestraen. U to v r e m e s a m takoe bio prestraen d tobogana k a d a je moj otac hteo da se njime provozamo. Kasnije sam prevaziao taj strah, vozei se svakoga dana toboganom, dok sam radio u zabavnom parku. Tokom godina moj strah od visine se smanjio, zahvaljujui r a d u na nogama u cilju postizanja uzemIjenosti i sigurnosti. Sada mogu da radim na visokim merdevinama ili da gledam nadole sa visokog mesla, o oseajui veliku anksioznost.
n

Lowen, Pleasure, op. cif.

Ima dva razloga za prividnu sigurnost ljudi koji nea j u anksioznost padanja. Neki, kao Indijanci, vrsto jje na svojim nogama. Oni su bili prvi radnici zapor n i n a izgradnji visokih graevina. Drugi ljudi nesvesm

172

173

no negiraju svoj strah. U knjizi Izdaja tela izloio sam sluaj shizoidnog mladia koji je imao krajnje napete noge, sa malo oseanja u njima. Patio je od duboke depresija vezane za oseanje da se njemu nita ne deava" emocionalno znaajno. Meutim, taj pacijent nije imao anksioznost od padanja. Bil je bio planinar, jedan od najboljih po njegovim recima. Mnogo puta se penjao na strme litice bez ikakvog straha iii kolebanja. Nije sc plaio visine iL' padanja. Nije se plaio, jer jedan deo njegove linosti nije mario ak i ako padne. Ispriao je dogaaj iz vremena kada je planinario sam i izgubio uporite za noge na litici. Dok se njihao drei se za ivicu, traei prstima noge oslonac, um mu je bio ravnoduan. Pitao se: Kako bi bilo da padnem?" Nije oseao paniku .
38

Bil nije oseao strah, jer je odvojio sva svoja oseanja od sebe, i to je razlog to mu se nikada u ivotu nije desilo neto emocionalno znaajno. Ali, u isto vreme oajniki je eleo neto to bi slomilo ili otvorilo njegovu ledeno hladnu, bezlinu volju, koja ga je obmotala kao larva. Zeleo je neto to bi dotaklo njegovo srce, ali prvo je trebalo slomiti larvu. Bio je u iskuenju; imao je impuls da dodirne elektrinu icu visokog napona i da skoi p r e d auto koji se kree velikom brzinom. Rekao je da bi voleo da skoi sa litice, ukoliko bi to mogao da uini bezbedno. Zeleo je da padne, da kao H a m p t i D a m p t i razbije svoju ljuturu, ali se bojao da bi to bio i njegov k r a j . Bil je bio zakaen za liticu, sa svim implikacijama koje taj poloaj podrazumeva. Izgledalo je da ima samo dva izbora da se zakai ili da se pusti. Pustiti se, znai pasti u smrt, to Bil nije bio spreman da uradi, ali dokle god b u d e zakaen nita se nee desiti. Nedavno sam upoznao mladu enu koja mi je rekla da kao devojica uopte nije imala strah od padanja, ali da se to kasnije pojavilo kao p r a v a tortura. Imala je opsesivne fantazije padanja. To se pojavljivalo u i v r e m e sa nekim drugim p r o m e n a m a u njenom ivotu. Rasturila je svoj lo b r a k i mnogo je radila da bi stala na svoje noge u ivotu i u terapiji. Nije mogla da ras t 0

Lowen, The Betrayal of the

Body, op. clt., str.

107.

zume zato je poela da se plai padanja i pitala me je ta ja mislim o tome. Objasnio sam joj da je ona poela da se puta", da se vie ne oslanja na druge, tako da se strah od padanja koji je bio potisnut dramatino pojavio. Strah od padanja je prelazni stupanj izmeu zakaenosti i stajanja vrsto na svojim nogama. U poslednjem sluaju nema s t r a h a od padanja; u p r e t h o d n o m je strah negiran iluzijom. Ako prihvatimo tu analizu, onda e svaki pacijent koji pokuava da napusti svoje iluzije i pokuava da se spusti na zemlju doiveti anksioznost padanja. Isto se deava sa anksioznou guenja koja se javlja jedino kada je priguen impuls za posezanjem. Dokle god je impulsu omogueno ispoljavanje u granicama postavljenim k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m , anksioznost se ne doivljava. Prekoraenje tih granica izaziva anksioznost. U optoj diskusiji o anksioznosti, u IV glavi, pomenuo sam da je opti stepen anksioznosti j e d n a k stepenu anksioznosti guenja. To znai da ovek koji ima anksioznost guenja ima j e d n a k iznos anksioznosti padanja i obratno. To proizlazi iz koncepta da je, grubo reeno, proticanje uzbuenja ka svim perifernim t a k a m a i organima tela jednako. U naem r a z m a t r a n j u razliitih k a r a k t e r n i h s t r u k t u r a videli smo da je svaki k a r a k t e r n i tip povezan sa nekom vrstom anksioznosti padanja, mada tamo nisam koristio taj termin. Shizoidna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a predstavlja skupljanje iz s t r a h a da e oputanje znaiti raspadanje. Ako se to bukvalno shvati, to znai da za shizoidni karakter in padanja vodi komadanju. Oekivali bismo, prema tome, da u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i naemo intenzivnu anksioznost padanja. To se deava kada anksioznost izbije na povrinu, kao to se obino deava u snovima. Jedan shizoidni pacijent mi je r e k a o : Ranije sam cesto sanjao padanje jedan san je bio naroito neprijatan. Sanjao sam da se podloga izmicala bilo gde da m stajao. Popeo sam se na stepenice, a one su se sruile. Zato sam odluio da idem kod svoga oca da oi me on drao, j e r s a m znao da on ne moe pasti. Ali, ; je bilo nesigurno. Bilo je bolje nego ostati sam, ali j e bilo potpuno bezbedno. Bilo je uasno". Lako moemo razumeti zato je taj san bio uasan. Ljudi doivljavaju isti s t r a h za vreme zemljotresa, kada
v S a tc n i

174

175

podloga pod nogama gubi stabilnost. Oseanje da nema vrste podloge podriva n a u orijentaciju kao ljudskih bia. ovek osea da je oamuen" i ukoliko ne preduzme neto da se toga oslobodi, to mu postaje zastraujue. ula su oamuena i integritet linosti je privremeno u opasnosti. Kod drugih k a r a k t e r n i h tipova taj strah od padanja je takoe u vezi sa s t r u k t u r o m linosti. Za oralni karakter s t r a h od padanja nosi sa sobom i strah da e ostati sam, zato to e pasti iza ili unazad. Ako se njegove noge puste da idu, on e biti kao dete koje je iznenada selo na pod, jer ga noge vie ne dre, a tada otkrije da su roditelji otili dalje i nema nikog da ga podigne. Kod psihopatskog karaktera strah od padanja je strah od promaaja. Dokle god je gore, on je n a d svetom. Biti dole, znai poraz, to otvara mogunost da bude iskorien. Kod mazohistikog karaktera padanja znai otpadanje zadnjice. To znai kraj njegovog sveta ili njegovih odnosa. Takoe ima analnih elemenata u tom stavu. Ako on dozvoli da mu otpadne zadnjica (efekacija), sve bi uneredio, to bi bio kraj njegove uloge dobrog deaka. Za rigidni karakter padanje je gubitak ponosa. Pao bi na svoje lice i njegov ego bi bio slomljen. To nije mala anksioznost za onoga ija je linost jako povezana sa oseanjima nezavisnosti i slobode. Za svakog pacijenta padanje predstavlja poputanje odbrana. Ali, poto se o d b r a n e razvijaju kao mehanizmi preivljavanja da bi osigurali u izvesnoj meri kontakt, neki stepen slobode i nezavisnosti, poputanje odbrana e izazvati svu anksioznost koja je prvobitno omoguila njihov razvoj. Od pacijenta se moe traiti da se upusti u taj rizik, jer se njegova situacija odraslog razlikuje od one u detinjstvu. Realno govorei, shizoidna osoba se nee raspasti ako se preda, niti e biti unitena ukoliko izrazi svoj stav. A k o mi kao terapeuti moemo da mu pomognemo da proe kroz anksioznost prelaznog perioda, on e otkriti da je osnova pod njegovim nogama vrsta i da je on sposoban da na njoj stoji. Jedna od procedura koje koristim da postignem t a k a v cilj jeste veba padanja. 176

Veba

padanja

Dozvolite da na poetku kaem da je ova veba, koju smatram vrlo efikasnom, samo jedan od mnogih postupaka koji se u bioenergetici koriste za p o k r e t a n j e tela, Stavim presavijeno ebe ili prostirku na pod i t r a im od pacijenta da stane ispred, tako da se, kada padne, spusti na ebe. Nema naina da se ovek povredi radei ovu vebu, dosad se niko nije povredio. K a d a ovek stane preda me, ja nastojim da steknem utisak o njegovom stavu, nainu dranja tela ili odnosu p r e m a svetu. Takvo procenjivanje zahteva sposobnosti u itanju tela, iskustvo sa mnogo razliitih ljudi i takoe dobru imaginaciju. Obino u t r e n u t k u kada to ponem da radim, ja ve i m a m neko znanje o osobi pred sobom znanje o njenim problemima i njenoj ivotnoj istoriji. Ali, ako ne mogu dobiti jasan utisak o stavu te osobe, r a u n a m da e sama veba da otkrije njenu zakaaljku. Tada kaem pacijentu da prebaci svu teinu tela na jednu nogu, savijajui koleno na kome stoji to vie moe. Drugom nogom lagano dodiruje pod, to slui samo za odravanje ravnotee. Uputstva su vrlo j e d n o stavna. Osoba t r e b a da stoji u tom poloaju dok ne padne, ali ne t r e b a sebe svesno da navodi da p a d n e . Svesna odluka o padanju nije stvarno padanje, poto osoba kontrolie sputanje. Da bi padanje bilo efikasno, treba da bude nevoljno. Ako je za odravanje poloaja angaovan um, onda bi padanje predstavljalo oslobaanje tela od svesne kontrole. Poto se mnogi ljudi plae da e izgubiti telesnu kontrolu, veba sama po sebi izaziva anksioznost. S jedne strane, ta veba podsea na Zen koan, jer u ego ili volja provocirani, mada je uinjen bespomonim. ovek ne moe beskonano dugo ostati u tom Poloaju, ve je p r i n u e n da koristi volju da ne bi sebi dozvolio da padne. Na kraju se mora predati, ne voljnim aktom, nego superiornom snagom prirode, u ovom sluaju gravitacije. ovek shvata da pokoravanje jaom snagom prirode n e m a destruktivan efekat i da ovek e mora stalno da koristi svoju volju da bi se borio ?a tim silama. Bilo ta da je u osnovi toga, svako uzdry a n j e predstavlja nesvesno korienje volje protiv Prirodnih snaga ivota.
s ft 2a

12

177

Cilj vebe padanja jeste da razotkrije zakaaljke koje dre oveka obeenog, stvarajui anksioznost padanja To daje sliku o k o n t a k t u oveka sa realnou. Na primer, j e d n a mlada ena je stojei pred ebetom i gledajui ga rekla da se osea kao da je kilometar visoko i da gleda u ravnicu. P a d a n j e sa te visine bi bilo strano i ona se toga plaila. Najzad, kada je vritei pala i dok je leala na ebetu, doivela je veliko rastereenje. Zemlja je bila vrlo blizu. Traio sam da ponovi vebu sa d r u g o m nogom. Ovoga puta joj nije izgledalo da je visoko n a d zemljom. Ljudi imaju razliite vizije dok gledaju u ebe. Neki vide k a m e n j a r o koji e se razbiti ako padnu. Drugi vide vodu u koju e bunuti. I padanje i voda su znaajni seksualni simboli o kojima u kasnije govoriti. Drugi, pak, vide lica, bilo majke ili oca. Za te ljude padanje predstavlja predavanje ili pokoravanje roditeljima. Veba je efikasnija ukoliko ovek, stojei na jednoj nozi, dozvoli svome telu da kolabira. Ja ga ohrabrujem da opusti grudi i die lagano, da pusti da se razviju oseanja. Takoe mu kaem da ponavlja re pau", jer je to ono to e se stvarno desiti. Prvo, kada izgovori tu re, glas je bez ikakvog emocionalnog tona. Ali, k a k o se bol poveava i biva jasno da e ovek uskoro pasti, glas moe da se podigne, da postane piskav i da poprimi prizvuk straha. Neretko, deava se da ovek kae: Ja neu da padnem". To kae odluno, nekad sa stegnutim pesnicama. Tada borba postaje ozbiljna. Onda ja pitam tu osobu: ta tebi znai padanje"? Odgovor je esto neuspeh", ili Neu da budem neuspean". J e d n a mlada ena se dramatino borila radei tu vebu etiri puta, po dva puta na svakoj nozi. Ovo su njene rei: Prvi put: Neu da p a d n e m . " Neu da p r o p a d n e m . " Uvek p r o p a d n e m " , i sa tim recima je pala i poela duboko da plae. Drugi put: Neu da p a d n e m . " Neu da propadnem." Uvek propadnem. Uvek u greiti." Opet je pala i plakala. 178

Trei put: Ali, ja ne elim da propadnem. Nisam m o rala da propadnem. Mogla sam ostati zauvek gore." Ne mogu zauvek ostati gore. Ali ne mogu." Sa tim recima pade i poe da plae. etvrti put: Neu propasti." Uvek kada n a p r a v i m pokuaj, ja propadnem." Neu vie da pokuavam." Ali, m o r a m pokuavati." Onda padanje i svest o padanju moraju da se zavre propadanjem. Zato se to mora zavriti propadanjem? Pitao sam je ta je to ona pokuavala pa postigne. Odgovorila j e : Da budem ono to ljudi od mene oekuju da budem". To je neostvariv cilj, kao i stajati zauvek uspravno. Ako neko sebi postavi t a k a v cilj, osuen je na propast, jer niko ne moe biti neko drugi nego to sam jeste. Nijedno telo ne bi nastavilo takvo besmisleno nastojanje koje uzima tako mnogo ivotne energije ukoliko ga ego ne bi (u frojdovskim terminima superego) na to podsticao. Da bi se oslobodio te tiranije i da bi oslobodio sebe od nerealnosti cilja i iluzija da se to moe postii, ovek treba da postane bolno svestan tih nemogunosti. To je ono to se pokuava postii tom vebom i to se konano deava. Svaki pacijent je angaovan u neurotskoj borbi da bude razliit od onoga to stvarno jeste, jer ono to on stvarno jeste nije bilo prihvatljivo njegovim roditeljima. Kada osoba doe na terapiju ona veruje da e joj terapeut pomoi da postigne taj cilj. Tano je da ona treba neto da izmeni kod sebe, ali p r a v a c promena je ka svesti o sebi i p r i h v a t a n j u sebe, a ne p r e m a ostvarivanju idealne slike o sebi. Taj p r a v a c je prema dole, prema zemlji i realnosti. Ali, dokle god je ovek angaovan u toj neurotskoj borbi da zadovolji zahteve d r u gih, on ostaje zakaen za konflikte svoga detinjstva. Sem predaje, n e m a naina da se izae iz te borbe. Taj problem neurotske borbe je ivo ilustrovan^ u sledeem sluaju. Dim je doao na seansu i ispriao sledei s a n : Prole noi sam sanjao da pokuavam da se vuem po zemlji sa osuenim, m r t v i m nogama. Morao sam da koristim gornji deo tela da bih se kretao." Zatim je dodao: ,,U prolosti sam sanjao da p l u t a m po Vodi." Donji deo njegovog tela je bio vrlo rigidan i vrst. Iao je kod lekara zbog j a k i h bolova u leima.
12

179

Njegov san je bio taan p o r t r e t njegovog energetskog stanja. Samo to je ispriao san, Dim je napomenuo: J u t r o s sam imao fantaziju da je moja majka zmija". Mogao sam videti njeno lice koje je bilo kao glava zmije. Bila je boa konstriktor, obmotana oko moga s t r u k a steui me. Glava joj je bila na m o m e penisu iajui ga. Majka mi je priala da sam bio toliko sladak k a d a sam bio mali da me je svuda ljubila, i po penisu. Sada, k a d a sam to rekao, postajem smuen, odsutan i poinjem da se znojim." Zatim je radio vebu padanja koja je pokazala intenzitet njegove borbe. Rekao j e : Izgleda kao da se predajem, ali ne p a d a m . Odravau se zauvek. Ja neu pasti." Sebi je r e k a o : Dime, drae se gore zauvek." Obraajui mi se, rekao j e : Ako padnem, upau j a m u bez dna. Z n a t e oseanje k a d a p a d a t e , a stomak v a m je stegnut i ne moete disati. Kada sam bio dete matao sam da letim. Cak sam i pokuao, ali sam pao. Moji roditelji su doli i istukli me to sam ih prepao. Trebalo bi da mogu da se odrim. Oseam vrlo snano tu ideju. Ljutim se na sebe to se lako predajem. Ja s a m kukavica, poputalo, plaljiva beba. Majka me je nauila da se oseam promaeno ukoliko se ne drim vrsto. Njen m o t o je bio ,Tekoe reavamo odmah, za nemogue n a m t r e b a malo vie vremena'. U to v r e m e Dim nije bio spreman da napusti svoju borbu. S t r a h od padanja je kod njega bio previe jak. I Dim i ja smo morali da prihvatimo takvo stanje stvari i da nastavimo da radimo na problemu. Dao sam mu pekir koji je on u v r t a o obema r u k a m a . Dok je to radio rekao j e : To je zmija. M o r a m je drati, ili e ona (znao je da se odnosi na majku) uhvatiti mene." Dim je bio psihoterapeut, tako da nije bilo potrebno da mu dajem bilo k a k v e interpretacije njegove fantazije. Znao je da mu je majka bila zavodljiva i da je predavati se znailo priznati seksualna oseanja prema njoj. Da je on to uradio kao dete, ona bi ga progutala, ne bukvalno, ve u smislu da bi on bio izjeden svojom strau za majkom i izgubio oseanje nezavisnosti. Njegova odbrana je bila da stegne s t r u k i presee put seksualnim oseanjima. To je psihopatska odbrana, ali Dim nije imao drugog izlaza. Cak ni sada, on nije bio 180

u stanju da se preda. Covek se m o r a nositi sa pacijentom dok radi na tako duboko s t r u k t u r i r a n i m konfliktima. Na kasnijoj seansi Dim se vratio na s t r a h od padanja. Kada je uao rekao j e : Vozei kola uhvatio s a m sebe da po t a k t u l u p k a m po volanu. Preveo sam to u rei i to je bilo ,Ubiu te'." Opet smo poeli sa vebom padanja i Dim ree: Kada ste traili da kaem ,Ja u pasti', oseanje koje sam imao bilo je ,ja u umreti'. Oseao sam kao da je to borba ivota i smrti. Ako se prepustim, biu ubijen. Ako ja njih ubijem, ja sam u biti ubijen. Nain na koji ja operiem je vrlo komplikovan. Ne mogu dugo ostati u intenzivnoj situaciji, ali se mogu zauvek zakaiti za nju. K a d a svi druge zavre, ja ostajem zakaen, dok ne dobijem ta elim ili dok ne postignem cilj." Rekavi to, stegao je pesnice. To je dug put, i ja idem nogu p r e d nogu, polako. Stalno zakeranje m o j e m a j k e me je prosto imitavalo. Ja radim istu s t v a r sam sebi i drugima. G u r a m , g u r a m i borim se. Mislim da sam zabuant. S a m sebi k a e m : ,Dime, da nisi bio zabuant, vrednije bi radio'." Ta borba se sada prenela na vebu padanja koju je Dim radio. Rekao j e : Ja u pasti, ja u propasti, ah, ja sam pobedio, uspeo sam." I onda se stvarnost potvrdila. Rekao j e : Naravno, ja s a m ve propao." Ali Dim jo ne moe da prihvati tu realnost. Udario je obe butine pesnicama i r e k a o : Ubiu se ako ne izdrim. Ali, ako izdrim, umreu. Bojim se da u dobiti rak plua. Ali, to vie p o k u a v a m da ne puim, to vie puim." U toku tog monologa Dim je pao i plakao. To je bilo malo rastereenje. Zatim je ponovio vebu sa d r u gom nogom i nastavio da izraava svoje strahove. Ovaj nain oslobaanja strahova sa snanim oseanjima veom a j terapeutski. Poto j e veba padanja bila gotova, Dim se setio dogaaja iz detinjstva koji je razjasnio situaciju. Dokle god je sve u redu, ja se bojim da u umreti. Preivljavam samo zahvaljujui borbi. Ako prestanem da se borim, umreu. Kao dete sam imao septicemiju Eg visokom t e m p e r a t u r o m i bio sam, to u bolnici to a n nje, skoro godinu dana bolestan. P o v r e m e n o sam
e v

181

bivao u komi. Radili su mi transfuziju i isputanje krvi Skoro sam u m r o . Ali, ja sam izdrao, koristei svu svoju snagu volje za ivotom. Z n a m k a k o da opstanem kada je gusto. Ja ne znam ta u sa sobom kada je sve u redu." U svetlu tog iskustva nije teko videti zato Dim povezuje padanje sa umiranjem. Za Dima oboje predstavljaju poputanje volje. Bilo bi besmisleno verovati da bi Dim mogao da napravi svestan izbor, da se preda i da veru je svome telu. T a k a v izbor je korienje volje da bi se volja negirala, to ne vodi nikuda. Dimov strah od smrti, smrti njegovog d u h a ako se preda majci, i smrti tela ukoliko p r e s t a n e njime da upravlja, treba da b u d e potpuno doivljen i analiziran. U isto vreme, treba da naui da veru je svome telu i seksualnim oseanjima. Dim je svesno bio pripremljen da prihvati realnost svoga tela i seksualnih oseanja, ali vera u njih zavisi od itavog novog naina sagledavanja telesnih doivljaja, koje terapija treba da obezbedi. Ova specifina veba takoe pomae da se to doivi. Prebacivanje celokupne teine tela na jednu nogu optereuje miie te noge, tako da ih zamara. U stanju iznurenosti miii ne mogu odravati napetost ili grenje. Oni moraju da se prepuste i postepeno se pojavljuju snane vibracije. To ini da se poveaju oseanja u nogama tako da se ne doivljavaju vie kao osuene, m r t v e noge". U isto vreme, disanje postaje dublje. Telom moe proi d r h t a j , a ovek ipak ne pada, samo je iznenaen da ga noge i dalje dre, m a d a je svesna kontrola tela smanjena. Onda, kada noga konano popusti i ovek padne, javlja se olakanje sa saznanjem da ovek nije napravljen od elika i da e telo pasti kada ne moe vie da se odrava uspravno. Najzad, intenzivno se shvata da p a d a n j e nije kraj ovek nije uniten, telo se moe opet podii. Simbolizam iza vebe padanja zasluuje panju. Zemlja je simbol za majku, koja je predstavnik zemlje. Majka, kao i majka zemlja, izvori su nae snage. U jednoj od svojih brojnih bitaka Herkul se borio sa Antejem. Oborio je Anteja na zemlju i neprestano ga udarao, ali umesto da dobije bitku, Herkul je gubio. On se zamorio, dok je Antej svakim k o n t a k t o m sa zemljom postajao snaniji. Onda je Herkul shvatio da je Antej sin majke zemlje i da se svaki put kada se vraao na

miju obnavljao i jaao. Tada Herkul podie Anteja zemlje i drao ga je u vazduhu dok ovaj nije u m r o . Svi smo mi deca majke zemlje i svoje majke, koje treba da budu izvor snage u n a m a . Na nesreu, kao u Dimovom sluaju, majka je bila pretnja detetu i t r e balo joj se vie suprotstavljati nego joj se pokoravati. Covek onda ne moe dozvoliti sebi da se spusti dole bez jakog oseanja anksioznosti. Ostajanjem zakaen, stvara se pretnja opstanku, zbog energetskih procesa tela, poto padanje moe izazvati strah od umiranja, mada ne predstavlja stvarnu opasnost. Izvoenje vebe padanja obnavlja konflikt sa majkom, koji onda moe biti analiziran i proraen, doputajui oveku da se pusti i p a d n e sa oseanjem sigurnosti. Jer, zemlja je tu radi nas. Nedavno sam primio pismo od oveka koga sam p r e poruio za t r e t m a n kolegi, doktoru F r e d u Sajferu (Sypher) iz Toronta zbog jakog bola u donjem delu lea koji se irio du desne noge. Jedan od vrlo zanimljivih aspekata t r e t m a n a sa dr Sajferom", pisao je, jeste kontakt sa podom. Pod je postao prijatelj, vrsti teilac koji je uvek tu, koji vas uva od tekih povreda, mada boli. Ne moete pasti ako ste ve dole, moete da se nosite sa mnogo stvari sa kojima bi moda bilo teko nositi se ako bi oseali da moete pasti. To mi je omoguilo da se oslobodim mnogih strahova koji su bili u meni." U mnogim sluajevima posle vebe padanja radimo vebu podizanja. Cuo sam od mnogih pacijenata da se plae da, ako p a d n u , nee biti u stanju vie da se p o dignu. Oni, n a r a v n o , znaju da mogu sebe podii snagom volje. Ono u ta nisu sigurni jeste da e moi da se dignu. Dizanje je kao rast. Biljka se, na primer, die iz zemlje; ona ne vue sebe navie. Prilikom dizanja snage dolaze odozdo; pri vuenju dolaze odozgo. Klasian primer dizanja je r a k e t a koja se die proporcionalno iznosu energije koju otputa s donje strane. Obino hodanje spada u tu kategoriju pokreta, jer kako koraamo unapred, pritiskamo podlogu koja n a m uzvraa Pritiskom unazad, aljui nas napred. Fiziki princip je poznat kao akcija-reakcija.
n

U vebi dizanja ovek je na oba kolena, na ebetu a podu. Stopala su ispruena iza njega. Tada, on stavlja jedno stopalo ispred sebe, naginje se u n a p r e d 183

tako da je deo njegove teine prebaen na to stopalo Traim da t a d a osea svoje stopalo na podu, da se ljuljuka^ n a p r e d i nazad na njemu da bi ga snanije oseao. Zatim, on se polako podie i prebacuje svu teinu na nogu p r e d sobom. Sada, ako dovoljno snano pritisne nogom prema podlozi, dii e se. Ako je to pravilno uraeno, osea se snaga koja se kree kroz telo od podloge prema gore, uspravljajui oveka odozdo navie. Meutim, nije lako uraditi tu vebu, i mnogi ljudi moraju sami sebe malice da dignu da bi pomogli procesu ustajanja. Vebom, to postaje lake i ljudi treba da naue k a k o da u p r a v e energiju dole prema nogama da bi se podigli. Najee, to se radi dva puta sa svakom nogom da bi se razvilo oseanje pritiskanja podloge i dizanja. Debeli, teki ljudi posebno imaju problema sa tom vebom. Viao sam ih k a k o pokuavaju da se podignu, ali padaju kao bebe. Izgleda kao da su izgubili mo da se podignu, pa su se psihiki pomirili s tim da ostanu na infantilnom nivou gde je jedenje, p r e nego tranje i igranje, predstavljalo glavno ivotno interesovanje i zadovoljstvo. Viam te ljude kako funkcioniu na dva nivoa simultano, na odraslom nivou na k o m e je volja ona snaga koja im omoguava da se podignu i kreu, i na infantilnom nivou, za koji je karakteristino jedenje i oseanje bespomonosti (posebno u vezi jedenja). Dizanje i padanje ine p a r antitetskih funkcija koje ne mogu postojati jedna bez druge. Ako neko ne moe da p a d n e , ne moe se ni podii. To je jasno u sluaju fenomena spavanja, gde govorimo o padanju u san i dizanju ujutro. Umesto prirodnih funkcija padanja i dizanja, ljudi koji koriste svoju volju sputaju se i podiu ili leu i ustaju. Ako volja nije p o k r e n u t a , kao u sluaju buenja ujutro, takvi ljudi e imati velike tekoe da se izvuku iz kreveta. U osnovi tog problema je anksioznost padanja, nesposobnost da se ode rano na spavanje i da se dozvoli da se lako padne u san. Rezultat toga je da su takvi ljudi u m o r n i ujutro i nedostaje im energija da lako ustanu. Poto je pacijent proao kroz vebu padanja, njegovo telo je labavije. Najee, moj nain rada je da ga^ pustim da die leei p r e k o stolca. esto posle ove vebe disanje poprima nevoljni k a r a k t e r sa podrhtavanjem tela koje se moe razviti u plakanje ili jeca184

nje. O h r a b r u j e m osobu da se prepusti tim nevoljnim pokretima, jer oni predstavljaju spontani n a p o r tela da se oslobodi napetosti. Pre nego to p r e e m na pitanje kako se anksioznost padanja javlja, eleo bih da prikazem jo j e d a n sluaj. Mark je bio homoseksualac srednjih etrdesetih godina, iji je osnovni problem bio izolacija i usamljenost zbog nesposobnosti da otvoreno ispolji oseanja. Telo mu je imalo drveni, teak izgled, ispod koga se moglo nazreti preplaeno dete, nesposobno da izae napolje. Mark je doao na seansu sa sledeim snom i komentarima: Sanjao s a m prole noi da sam pozvao goste na veerinku, a moji gosti su bih gospodin Glava i gospoa Telo. To je verovatno bila p r i p r e m a za moj dolazak ovde. Njih dvoje su bili niski, miiavi, t v r d a srca, grudnog koa k a o b u r e i surovo nezavisni. Izgledalo je da se oni ne bi spojili. Veera nije bila vana. Hteo sam da b u d u zajedno, ali tokom veeri se nijednom nije desilo da svi budemo zajedno. Sedeljka nije okonana." Mark se tada postavio u poloaj za vebu padanja. Kada je stajao pred ebetom rekao j e : Vidim rupu, izgleda mi da me neto vue u n u t r a . Vrlo je duboko, kao b u n a r . Zamiljam da bezuspeno p o k u a v a m da se uzverem i izaem. ini mi se kao da skoro vidim kraj, ali onda vidim sebe k a k o jo uvek pokuavam da se izvuem. Celog ivota sam imao snove padanja. Ranije sam sanjao da p a d a m sa stepenica, a sada u snovima padam sa mnogo veih visina. Letos sam u Evropi imao sobu u hotelu na visokom spratu. Dok sam leao potpuno b u d a n , zamiljao sam da u biti izvuen iz k r e veta preko terase i g u r n u t u prazan prostor. Kao dete s a m se p e n t r a o po drveu sve dok sam se mogao drati za granu. Izgleda da se nisam plaio visine sve dok s a m se mogao drati za neto. K a d a sam imao osam godina neko me je ikao da h o d a m Po preki, ezdeset s a n t i m e t a r a sa dva i po metra, postavljenoj na v r h tornja visokog trista metara. Uradio sam to. Ali kasnije, k a d a s a m bio student, nisam se usuivao ni da p r i e m tom, tornju. Takoe, k a d a s a m imao otprilike est, sedam ili osam godina, sanjao sam da mogu da letim. Izgledalo je tako stvarno da sam verovao da to mogu da uradim. 185

Stvarno sam i probao da poletim, dok su me ljudi gledali. Kada sam pokuao da uzletim, pao sam na nos." Poto je Mark pao, leao je na ebetu i r e k a o : ,,0seam olakanje od padanja. Oseam kao da sam napravljen od nestabilno postavljenih kocaka. Oseam da sam na v r h u neega vrlo klimavog i da mi je bolje kada leim dole na podu." Uzroci anksioznosti padanja

Ranije sam sugerisao da je ljudska vrsta moda jedina vrsta ivotinja koja doivljava anksioznost padanja. Naravno, sve ivotinje doivljavaju anksioznost kada stvarno padnu. Viao s a m mog papagaja kako postaje anksiozan kada izgubi oslonac na svojoj pritki dok spava. On bi se odmah probudio, za t r e n u t a k reagovao usplahireno, onda bi povratio ravnoteu. Ljudska bia su sklona anksioznosti ak i kada stoje na vrstoj podlozi. To verovatno vodi koren od naih predaka koji su iveli na drveu, kao to danas ive neki majmuni, Izgleda da je antropoloki prilino utvreno da su nai preci stanovali na drveu pre nego to su se usudili da se spuste na ravno da bi traili hranu. U knjizi Nastajanje oveka Don Pfajfer (John E. Pfeiffer) opisuje ta znai iveti na d r v e t u : Sto je jo znaajnije, ivot na drveu je uveo jedinstvenu crtu, novu i hroninu psiholoku nesigurnost i neizvesnost" . Nesigurnost se odnosi na opasnost od padanja. A padanja su bila esta. Pfajfer istie studije o pavijanima, primatima koji ive na drveu, koje pokazuju da od etiri majmuna jedan ima prelom kosti. Ali, ivot na drveu ima i prednosti. Bilo je obilja hrane, relativno je bezbedno od grabljivica i to je omoguavalo razvijanje r u k u za dranje i hvatanje. Opasnost od padanja je znatno smanjena sposobnou dranja za grane drvea. Mladunci m a j m u n a se obavijaju oko majinog tela i r u k a m a i nogama i vise o njoj dok ona ide kroz drvee. Ona takoe pridrava mladune jednom rukom, ukoliko joj je slobodna. Za
39

majmunsku bebu, p r e m a tome, gubitak k o n t a k t a sa majinim telom predstavlja mogunost padanja i povreivanja ili umiranja. Glodari, kao veverice na primer, gaje svoje mladune u gnezdima, u upljinama drvea, gde su mladi bezbedni ak i kada je majka odsutna. Ali, majmuni koji ive na drveu nose svoje mladune i jedino obezbeenje mladuneta je dranje za m a j ino telo. Kod ljudskog novoroeneta po roenju postoji instinkt hvatanja i dranja koji vue korene iz filogenetske istorije. K a d a malo pridravamo bebu ona moe da visi drei se r u k a m a . Ali, to je samo bioloki zaostatak i ljudska beba treba da bude noena da bi oseala sigurnost. Ako se iznenada izvue taj oslonac, beba postaje uplaena i anksiozna. Izgleda da samo jo dve stvari mogu prestraiti novoroene: nemogunost da die izaziva anksioznost guenja, a iznenadan glasan zvuk izaziva reakciju trzanja. Filogenetski razvoj ljudskih ivotinja, koji se odraava na potrebu ljudske bebe da bude drana da bi se oseala sigurno, predstavlja uzrok anksioznosti padanja. Stvarni uzrok je nedostatak podrke i fizikog kontakta sa majkom. Rajh je 1945. godine objavio svoja opaanja o anksioznosti padanja kod tronedeljne bebe. To je bio deo njegove studije anksioznosti padanja kod bolesnika od raka kod kojih je anksioznost vrlo j a k a i duboko strukturirana. Taj lanak je ostavio vrlo dubok utisak na mene, mada je trebalo dvadeset pet godina da se uhvatim ukotac sa t i m problemom. U vezi beba, Rajh p i e : Na kraju tree nedelje anksioznost padanja je bila akutna. Pojavila se kada je deak izvaen iz kade i postavljen da lei na leima. Nije bilo jasno da li je pokret stavljanja na lea bio prebrz za njega ili je hlaenje koe izazvalo anksioznost padanja. U svakom sluaju, poeo je snano da plae, stavljao je ruke pozadi kao da trai dodatni oslonac, pokuavao da podigne glavu, sa intenzivnim strahom u oima, nije se mogao smiriti. Morali smo ga ponovo
Opisana beba je Rajhov sin Piter. (Prim, prev.)
40

John Pfeiffer, Son, 1969, str. 21).

31

The

Emergence

of Man

(New

York,

Harper &

186

187

podii. Sledei put, kada smo pokuali da ga spustimo, anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom intenzitetu. Tek kada smo ga podigli on se smirio .
41

Posle tog dogaaja Rajh je primetio da je bebino desno r a m e bilo sputeno. Tokom napada anksioznosti on se odupirao sa oba ramena, kao da sebi obezbeduje oslonac." Taj poloaj se izgleda odrao i u odsustvu anksioznosti . Rajhu je bilo jasno da dete nije imalo svesni strah od padanja. Napad anksioznosti se mogao objasniti jedino povlaenjem energetskog naboja sa periferije tela i time sa gubitkom oseanja ravnotee. Kao da dete u p a d a u blago oseanje oka, to je Rajh zvao anorgonija. U oku se krv i naboj povlae sa periferije tela, osoba gubi oseanje ravnotee i osea da e pasti ih da< ve pada. Ista reakcija se pojavljuje kod bilo kog ivotinjskog organizma u oku. Dokle god postoji stanje oka bilo bi teko stati na noge i suprotstaviti se sili gravitacije. Rajh je bio zainteresovan da sazna zato dete doivljava to to izgleda da je ok.
42

Rajh je uoio nedostatak k o n t a k t a izmeu bebe i majke. Dete je majka dojila i taj k o n t a k t sa majkom je pruao zadovoljstvo. Ali, k a d a nije sisalo, dete je lealo u kolevci blizu m a j k e koja je kucala na maini. Rajh je verovao da bebina potreba za kontaktom nije bila zadovoljena. Dete nije bilo dovoljno noeno. P r e ovoga n a p a d a dete je imalo izuzetno snanu reakciju na dojenje, to je Rajh nazvao orgazmom usta, a manifestovalo se p o d r h t a v a n j e m i grenjem usana i lica. Po Rajhovim recima, Ovo je jo vie povealo potrebu za k o n t a k t o m " . K a d a se to prekinulo, a beba stavljena nazad u kolevku, poela je da se gri. Da bi se prevazila tendencija anksioznosti padanja kod tog deteta, Rajh je koristio tri p r i s t u p a : Dete je trebalo uzeti u ruke kada je plakalo. To je pomagalo. Mislim da bi bilo bolje ee nosati dete, k a o to to rade primitivne ene. nosei povodac. Ramena je trebalo neno vraati nazad iz savijenog fiksiranog poloaju unapred" da bi se spreilo karakteroloko oklopljavanje. Rajh je to radio oko tri meseca, igrajui se sa deteReich, Wilhelm, The cancer Biopathy Institute Press, 1949), str. 329. Ibid., str. 330.
41

tom. Bilo je, u stvari, nuno ,pustiti dete da padne' da bi ono upoznalo oseanje padanja. To je takode bilo uspeno." Ovo je r a e n o na nean, razigran nain, to je beba shvatala kao igru. Zato se anksioznost zadrava kod nekih ljudi tokom ivota? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju probleme, tako da ne ine k o r a k e da izmene situaciju. Potreba deteta da b u d e noeno zapostavlja se iz neznanja. I m puls da se trai k o n t a k t sa ljudima ostaje tokom ivota, ah se povezuje sa s t r a h o m da nema razloga oekivati da na elju za k o n t a k t o m b u d e uzvraeno, b a r ne od onoga sa kim je k o n t a k t p o t r e b a n ; i najzad, nema osnove na kojoj e se stajati. Rajh je prouavao sluaj drugog deteta, ije je n a predovanje p r a e n o u Orgonskom istraivakom centru za bebe ' . To dete je dobro napredovalo dve nedelje, a tree nedelje je dobilo bronhitis. Grudi su mu postale osetljive, disanje oteano, beba je izgledala uznemireno, ljuto i nesreno. Istraivanje je pokazalo nedostatak kontakta izmeu m a j k e i deteta Majka se oseola krivom zato to nije zdrava majka", koja nije ispunjavala sve to se od nje oekivalo. Priznala je da joj teko pada da posveuje tako mnogo v r e m e n a i energije bebi i bila je iznenaena i preoptereena bebinim zahtevima. Beba je na majinu anksioznost i nelagodnost reagovala t i m e to je i sama postala anksiozna.
4 5

Pria o tom sluaju je interesantna iz vie razloga,. Prvo, Rajh je primetio da predeo dijafragme prvi reaguje i najvie reaguje na bioenergetsku emocionalnu nelagodnost". P r e m a Rajhu, druga blokiranja bi se sa tog podruja irila u oba pravca. Dijafragmatska napetost je tesno povezana sa anksioznou padanja, poto smanjuje protok uzbuenja kroz donje delove tela. Drugo, oigledno je da dobar k o n t a k sadri vie od pukog dranja ili dodirivanja. Vaan je kvalitet dranja ili dodirivanja. Da bi beba imala koristi od k o n t a k t a , majino telo treba da b u d e toplo, smireno i ivo. Bilo koja napetost u n j e n o m telu prenosi se na dete. Tree, Rajh je opisao ono to s m a t r a m da je sutinski element u odnosu m a j k e i deteta: Neka m a j k e samo b i v a j u u svojim b e b a m a i kontakt e se spontano razviti."
Reich, Wilhelm.. Armoring in a Newborn Infant, Orgone Energy Bulletin (New York, Orgone Institute Press, 1951), Vol. 8, No. 3, r . 120138.
st u

(New

York,

The Orgone

188

189

Anksioznost padanja i poremeaji disanja su dva aspekta istog procesa. U p r e t h o d n o m poglavlju Dim je opisao svoje oseanje padanja kada ti se stomak stegne i ne moe da die". Anksioznost padanja je po Rajhu, povezana sa naglim grenjem ivotnog apar a t a i, u stvari, je njime proizvedena. Kao to stvarno padanje uzrokuje bioloke kontrakcije, tako i kontrakcije uzrokuju senzacije p a d a n j a . Povlaenje energije iz nogu i stopala uzrokuje gubitak kontakta sa podlogom, to je ista senzacija kao izmicanje podloge pud nogama.
44

Zaljubljivanje Postojanje anksioznosti padanja vodi ne samo strahu od visina ve takoe s t r a h u od bilo koje situacije koja moe u telu da izazove senzacije padanja. Engleski jezik identifikuje dve takve situacije naime, padanje u san i zaljubljivanje . Ali, moemo pitati, nisu li to vie pesniki izrazi? Na koji nain prelaenje iz budnog stanja u spavanje podsea na akt padanja? Ako ima paralele meu njima na telesnom nivou, onda moemo razumeti zato tako mnogo ljudi ima tekoa da zaspi i koristi sedative da bi otupeli svoju anksioznost i olakali prelaz iz svesnog u nesvesno. Taj prelaz je dugo bio p o s m a t r a n kao pokret prema dole. S t v a r n o , ako bi ovek zaspao stojei, pao bi upravo kao osoba koja pada u nesvest. Ali, vrlo malo nas je ikada zaspalo stojei. To radimo leei, tako da nema premetanja tela u prostoru. Senzacija padanja, prema tome, mora proizlaziti iz unutranjeg pokreta, iz deavanja u n u t a r tela, kada san savlada oveka.
45

Ako dremne, glava joj pada. Udovi se oseaju kao da ne mogu da dre telo uspravno. Tonuti u san je kao tonuti u zemlju. Covek ima j a k u elju da legne i p r e stane da se bori protiv sila gravitacije. Nekada san doe brzo. Jednoga t r e n u t k a je ovek budan, a ve sledeeg nije svestan niega oko sebe. Nekada se san postepeno razvija i ovek sve vie osea gubljenje oseanja u delovima tela. Primetio sam da kada leim pored svoje ene sa r u k o m na njenom telu prvo gubim svest o njenom telu a onda o svojoj ruci. Meutim, ako previe obraam panju na svoje senzacije, ostajem budan. Panja je funkcija svesti i poveava svest. Za mene je to k r a t k a predigra i pre nego to to sasvim shvatim, ja brzo zaspim. Naravno, ovek to ne moe znati, jer se funkcija znanja gasi spavanjem. Pri padanju u san dolazi do povlaenja uzbuenja i energije sa povrine tela i uma. Isto povlaenje se deava pri padanju i zato su te dve situacije energetski istovetne. Naravno, one su praktino razliite, jer kod jedne postoji rizik ozleivanja dok se p a d a na podlogu, dok je uspavljivanje u k r e v e t u bezbedno. Bez obzira na to, anksioznost povezana sa padanjem moe da se vee za uspavljivanje zbog njhovog zajednikog dinamikog mehanizma. U pitanju je sposobnost oveka da napusti ego kontrolu, jer to zahteva povlaenje energije sa povrine uma, kao i tela. K a d a je ego kontrola izjednaena sa preivljavanjem, kao to je sluaj sa ljudima koji u najveoj meri funkcioniu kroz vebe volje, odustajanje od takve kontrole predstavlja nesvesnu borbu i situacije koje to zahtevaju izazivaju jaku anksioznost. Neurotska anksioznost proizlazi iz unutranjeg konflikta izmeu energetskog pokreta u telu i nesvesne kontrole ili p r e p r e k e postavljene sa ciljem da ogranii i prekine taj pokret. Te p r e p r e k e su hronine miine n a petosti, uglavnom u popreno-prugastoj (voljnoj) m u s k u laturi, koja je normalno pod ego kontrolom. Svesna g o kontrola je izgubljena kada napetost u miiima Postane hronina. To ne znai da se od kontrole odustalo, ve da je sama kontrola postala nesvesna. Nesvesna ego kontrola je kao straar ili uvar n a d kojom je ego ili linost izgubila autoritet. Ona funkcionie kao nezavisna celina u linosti i stie mo u direktnoj Proporciji sa iznosom hronine miine napetosti. P u e n j e , pranjenje, proticanje i pokret su ivot tela,
e

Izraz utonuti u s a n " n u d i objanjenje, jer ovek osea da tone" u proces uspavljivanja. Poinje sa oseanjem dremljivosti. Telo iznenada postaje teko. To se doivljava u oima, u glavi i udovima. Dremljivoj osobi je teko da dri oi otvorene, ili glavu uspravno.
* Reich, Anorgonla in the Carcinomatous Shrinking BiopatM of Sex and Orgone Research, New York Orgone Institute Press. 1955. Vol. IV, str. 32. U engleskom jeziku zaljubljivanje se izraava frazom padanje u ljubav". Znajui to, italac e lake razumeti aluzije koje ALoven pravi poredei zaljubljivanje sa padanjem. (Prim, prev.)
45 4

190

191

to taj uvar mora zadrati ili ograniiti u interesu opstanka. Covek eli da se p u s t i da plovi, ali uvar k a e : Ne, previe je opasno". Na slian nain smo bili zadravani kao deca k a d a su n a m pretili ili nas kanjavali zbog b u k e koju smo pravili, p r e t e r a n e aktivnosti ili ivahnosti. Svi mi znamo da je padanje manje opasno ako se neko pusti" ili napusti svaki pokuaj ego kontrole. U stvari, ako ovek anksiozno pokuava da kontrolie svoj pad, moe otkriti da je slomio kost ak i pre nego to je lupio o podlogu. Lom je uzrokovan j a k o m miin o m kontrakcijom. Deca ija je ego kontrola slaba, i pijanci kod kojih je u celini oslabljena, padaju bez mnogo povreda. Tajna padanja je ii sa padanjem, dopustiti strujama da t e k u slobodno kroz telo i ne biti uplaen od senzacija. Zbog toga neki sportisti, kao to su igrai ragbija, veba ju padanje da bi izbegli ozbiljne povrede. Ne pate svi n e u r o t i a n od anksioznosti padanja. Pom e n u o sam ranije da se nee doiveti anksioznost padanja ako je onemoguen pristup oseanjima. Kod Bila planinara se o tome radilo. To je zastraujua senzacija. Ako n e k o moe da zaustavi proticanje uzbuenja ili da sprei opaanje uzbuenja, strah nestaje. To pomae da se objasni zato svi n e u r o t i a n nemaju tekoe sa spavanjem. P a d a n j e u san izaziva anksioznost ili s t r a h samo kada ovek osea povlaenje energije sa povrine. Ako senzacije nisu povezane sa prelazom iz stanja svesti u stanje spavanja, anksioznost se ne javlja. Senzacija sama po sebi nije zastraujua; moe se doiveti kao zadovoljstvo. Ali, ako se doivljava kao zastraujua, to je zbog povlaenja energije sa povrine tela i gubljenja svesti, to je kao umiranje. Isto se povlaenje deava pri umiranju, sem to nema povratka na staro stanje. K a d a bi ovek u izvesnom stepenu bio svestan veze izmeu padanja i umiranja, bilo bi nemogue podrediti ego kontrolu prirodnim procesima. U knjizi The Betrayal of the Body izneo sain sluaj mlade ene koja je doivljavala tu anksioznost. Opisa** je san u kome k a e : Jasno sam proivela realnos_ smrti ta znai biti sputen u zemlju i biti u njoj sve dok se ne raspadne". Onda je dodala: Shvatila sam da e se to desiti meni, kao to se deava svakome. Kao devojica nisa 192

mogla zaspati zbog anksioznosti da mogu u m r e t i dok budem spavala i probuditi se u m r t v a k o m kovegu. Bila bih zarobljena, bez mogunosti da i z a e m " . Ta izjava sadri neobinu kontradikciju. Ako ovek umre dok spava, onda se ne budi u m r t v a k o m kovegu. Boji se umiranja, ah je podjednako uplaen da upadne u zamku, to se izjednaava sa umiranjem poto je ivot kretanje. Umreti, znai upasti u zamku, biti nesposoban da se kree, ali upasti u zamku takoe znai umreti. Za tu pacijentkinju svesnost je vie od svesti; to je poveana budnost za mogunost da se u p a d ne u zamku. Zaspati sadri poputanje te budnosti i, prema tome, predstavlja opasnost da se u p a d n e u zamku, ili da se u m r e . Interpretirajui dalje njena zapaanja, ja bih izjednaio mrtvaki koveg sa njenim telom. Normalno, k a d a se ovek budi, prvo postaje svestan svoga tela. Svesnost se vraa onim redosledom kojim je nestajala prvo svesnost tela, onda spoljanjeg sveta. P r e m a tome, m n o go zavisi od naina na koji ovek doivljava svoje telo. Ako ono nije dovoljno ivo, oseae se kao da koveg zarobljava duh. Takoe moe doi do raspadanja i dezintegracije, to se deava samo m r t v o m telu. Buenje sa ivim telom, u k o m e se osea uzbuenje ivota, jeste veliko zadovoljstvo, isto kao i preputanje u m o r nog tela kome je p o t r e b a n san.
46

Neto vrlo lepo deava se telu kada mu se ovek p r e pusti u snu. Ono odlae sve d n e v n e brige i povlai se iz sveta u tiho o d m a r a n j e i mir. P r o m e n a od budnosti do spavanja je najuoljivija u disanju. Mi esto moemo da kaemo na osnovu promena u kvalitetu i r i t m u disanja da je neko pored nas zaspao. Kvalitet disanja postaje dublji i zvuniji, a r i t a m sporiji. Ta p r o m e n a je rezultat oslobaanja tenzije koja je p r i s u t n a tokom dnevnih aktivnosti u predelu dijafragme. Covek se u snu preputa niim energetskim centrima u telu. Isto oslobaanje dijafragme se javlja kada smo zaljubljeni kada imamo orgazam. . . U antikoj filozofiji telo je bilo dijafragmom podeeno na dve zone miiem oblikovanim kao kupola, sto podsea na k o n t u r e zemlje. Predeo iznad dijafragme Povezivao sa svesnou i danom to jest sa prede^ ^ s v e t l o s t i . Deo tela ispod dijafragme je pripadao
lu e
w

Lowen, Betrayal of the Body, op. cit., sir. 185.

13

193

nesvesnom i m r a k u . Svesnost je izjednaavana sa suncem. Pojavljivanje sunca nad horizontom zemlje, to donosi svetlost dana, odgovara pojavljivanju uzbuenja u telu od abdominalnih centara p r e m a onima u grudima i glavi. To proticanje oseanja p r e m a gore dovodi do buenja svesti. Obrnuto se deava sa spavanjem. Zalaenje sunca ili padanje u okean, kako su primitivni ljudi videli njegovo sputanje, odgovaralo bi proticanju uzbuenja od dijafragme p r e m a dole. Stomak je simbolino j e d n a k zemlji i moru, koji predstavljaju t a m u . Ali, ivot nastaje iz tih podruja, kao to nastaje iz stomaka. Oni su prebivalite misterioznih snaga u procesu ivota i smrti. Oni su takoe boravite duha m r a k a koji se zadrava u niem podruju. Kada se te primitivne ideje povezu sa hrianskim moralom nia podruja bi se pripisala avolu: princu m r a k a . On je seksualnim iskuenjima mamio ljude u propast. avo je stanovao u r u p i u zemlji, ali takoe i u r u p i u stomaku, gde se pali seksualna vatra. Predavanje toj strasti moe voditi orgazmu, u kome svesnost postaje pomuena a ego se raspada, fenomen nazvan smrt ega". Voda je takoe povezana sa seksom, verovatno zbog injenice da ivot poinje u moru. S t r a h od davljenja, koji mnogi pacijenti povezuju sa s t r a h o m od padanja, moe biti povezan sa s t r a h o m od predavanja seksualnim oseanjima. Toliko smo idealizovali ljubav da previamo njenu blisku i intimnu vezu sa seksom, posebno sa erotskim i senzualnim aspektom seksa. Definisao sam ljubav kao anticipaciju zadovoljstva , ali, seksualno zadovoljstvo posebno navodi oveka da se zaljubi. Psiholoki, to ukljuuje predavanje ega voljenom objektu koji oveku postaje vaniji od ega. Ali, predavanje ega ukljuuje sputanje oseanja u telu, proticanje uzbuenja prema dole, u stomak i karlicu. Taj protok izaziva, slast strujanje i senzacije topljenja. Covek se bukvalno topi od ljubavi. Ista senzacija se javlja kada je seksualno uzbuenje snano i k a d a nije ogranieno na genitalno podruje. To prethodi svakom p o t p u n o m orgastikom oslobaanju.
47

seaju tog divnog oseanja. To se takoe moe u vonji toboganom, to je, siguran sam, razlog popularnosti. Mnoge aktivnosti u kojima ima pruaju slino zadovoljstvo, kao to su skakanje skakanje na t r a m b u l i n i i slino.

doiveti njegove padanja u vodu,

Klju tog fenomena je oslobaanje dijafragme, to doputa snanim uzbuenjima da protiu kroz donje delove tela. To n a m postaje jasno kada shvatimo da zadravanje daha za v r e m e tih aktivnosti unosi anksioznost i razara zadovoljstvo. Ista se stvar deava u seksu. Ako se neko plai da padne i zadrava dah, senzacije topljenja se ne javljaju i v r h u n a c zadovoljstva je samo delimian. Izraz zaljubiti se" (pasti u ljubav u bukvalnom p r e vodu) moe izgledati kao da sadri kontradikciju, jer oseanje zaljubljenosti je uzvieno oseanje. Kako neko moe pasti u visoko? Ali, padanje je jedini nain da se dostigne visok stepen biolokog uzbuenja. Skaka sa trambuline pada p r e nego to se podigne; on se sputa na t r a m b u l i n u da bi ga ona odgurnula. Dizanje, sa d r u ge strane, omoguava da doe do sledeeg pada. Ako je orgazam veliki pad, onda je v r h u n a c koji to prati, zadovoljavajui seksualni akt, odraz otputanja energije. U ljubavi smo u oblacima, ali samo zato to smo p r e t hodno sebi dozvolili da padnemo. Da bi se razumelo zato padanje ima tako moan efekat, treba da mislimo o ivotu kao o pokretu. Odsustvo pokreta je smrt. Ali, taj pokret nije u osnovi horizontalno premetanje u prostoru, u emu mi inae provodimo mnogo vremena. To je pulsatorno penjanje i sputanje uzbuenja u telu, manifestovano u skakanju, stajanju i leanju, ak tenjom ka jo veim visinama, ali uz stalnu potrebu za p o v r a t k o m na vrstu podlogu, zemlju i realnost naeg zemaljskog postojanja. Toliko mnogo nae energije je bilo posveeno n a p o r u da se Popnemo visoko i postignemo vie da esto imamo tekoa da se spustimo dole. Postajemo zakaeni i bojimo d a emo pasti. Ako se plaimo da emo pasti, stalno teimo da se popnemo vie, kao da na taj nain moemo stei vie sigurnosti. Deca koja kao bebe razvijaju strah 9^ padanja moraju postati odrasli iji je cilj u ivotu <ja se penju sve vie i vie. Ako neko ide tako daleko posee za mesecom, dolazi u opasnost od ludila 'Urak, praznina, izolacija. Koristan efekat gravitacije,
S e v Qa

Zanimljivo je da akt padanja stvara sline senzaciji zbog ega deca uivaju u ljuljanju. Ljuljanje stvara divno proticanje senzacija kroz telo. Neki od nas se moda
" Lowen, Pleasure, op. cit.

13.

195

uticaj gravitacije na privlaenje tela zemlji je izgubljen i ovek lako moe postati dezorijentisan. Spavanje i seks su blisko povezani, jer najbolje spavanje dolazi posle dobrog seksa. Na isti nain, kao to svako zna, seks je najbolji protivotrov anksioznosti. Ali, da bi seks imao taj efekat, ovek se mora predati seksualnim oseanjima. Na nesreu, anksioznost padanja se zakainje za seks i ograniava njegovo prirodno funkcionisanje kao glavnog puta za oslobaanja napetosti i uzbuenja. Moe se izvoditi seksualni akt, ali se to, energetski govoreno, dogaa na horizontalnom nivou i nema ni pada koji oslobaa, niti uspona koji razgaljuje. Na n a m a je da pomognemo pacijentima da prevaziu anksioznost padanja, ukoliko hoemo da postignemo da p o t p u n o uivaju u seksu i spavanju i da iz toga ustanu obnovljeni i osveeni usled telesnog preputanja.

VIII STRES I SEKS

Gravitacija:

Opti pogled na

stres

Razmatranje stresa i seksa u istom poglavlju ne t r e b a da nas iznenadi u smislu injenice da seksualno rastereenje, kao to svako zna, slui rastereenju napetosti. Prema tome, svaka diskusija o stresu treba da ukljui i analizu seksualnog orgazma. Moj prvi cilj je, meutim, da prikazem opti pogled na prirodu stresa. Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisaka na organizam, nata organizam reaguje mobiliui svoju energiju. Oigledno, k a d a bi organizam mogao izbei te sile, ne bi bio p r e d m e t stresa. Naravno, ima prirodnih stresova povezanih sa ivljenjem, koje nijedan organizam ne moe izbei. Organizam je obino dobro pripremljen da se sa tim suoi. Zatim, ima pritisaka koji proizlaze iz uslova ivota u drutvu, koji variraju sa kulturalnom situacijom svakog oveka. J e d a n p r i m e r je vonja a u t a Po optereenom auto-putu, gde ovek mora da b u d e u stalnom stanju budnosti da bi izbegao saobraajne u d e se. U takmiarskom d r u t v u k a k v o je nae, pritisci su suvie brojni da bi se ilo u detalje. Meuljudski odnosi su esto stresni, zbog zahteva koji se postavljaju pred oveka. Kad god postoji pretnja silom, ovek je pod stresom. Najzad, ima stresova od sebi n a m e t n u t i h prinuda, koji deluju na telo na isti nain kao i spoljanje sile. Od prirodnih sila koje stvaraju stres naj univerzalni ja Je gravitacija. Moemo p r i v r e m e n o da izbegnemo njen Pritisak tako to emo lei, ali kad god se uspravimo ni se kreemo, postajemo predmet gravitacije. Stajanje kretanje zahtevaju mobilizaciju energije koja se suprotstavlja sili gravitacije. Stajanje nije mehaniki pro1

196

197

ces. Mada nas potpomae s t r u k t u r a l n i pravac naih kostiju, miii moraju da obave prilian rad da bi odrali telo u tom poloaju. K a d a se umorimo ili n a m nedostaje energija, postaje teko, ako ne i nemogue, stajati uspravno. Vojnici koji su prisiljeni da due v r e m e stoje n e p o k r e t n o prosto se srue k a d a im se energija iscrpe. Do sline vrste kolapsa dolazi kada osoba doivi ok, bilo psiholoki ili fiziki, koji dovodi do povlaenja energije sa periferije tela. P a d a n j e ili kolabiranje je prirodna odbrana od opasnosti neprestanog stresa. Ogranien je broj stresova koje telo moe podneti p r e nego to doe do kolapsa. Poznato je da se deava da vojnici koji preu preko te granice ponekad umiru. Takoe znamo o umiranju od iscrpljivanja tela zbog visoke t e m p e r a t u r e , kada sposobnost tela da se suprotstavi visokoj t e m p e r a t u r i zakae. Ali, ak i u toj situaciji, padanje ili leanje u velikoj meri smanjuju opasnost, eliminiui stres sile gravitacije. Uopte, stres se moe posmatrati kao sila koja pritiska oveka odozgo nanie, ili ga vue odozgo prema dole. Teret se svaljuje na nas pritiskajui nas nanie; gravitacija radi vukui nas nanie. Toj sili se suprotstavljamo aktivirajui svoju energiju kao kontra-pritisak na podlogu. Po fizikom principu, ta akcija je jednaka reakciji; ako pritiskamo podlogu, ona n a m uzvraa pritiskom drei nas u s p r a v n o . Tako kaemo da ovek stoji u s p r a v n o " u stresnoj ili tekoj situaciji. Uspravno stajanje je tipian ljudski poloaj. ovek je jedina ivotinja za koju je to prirodan poloaj. Meutim, to zahteva utroak prilinog iznosa energije. Bez obzira na injenicu da je ljudsko telo anatomski tome prilagoeno, ne mislim da moemo objasniti njegov dvononi poloaj isto mehaniki. Moramo shvatiti da je ljudski organizam pod veim naponom energetskog sistema nego ivotinjski i da mu taj visok energetski nivo, ili vii nivo uzbuenja, omoguava da postigne j odri uspravan poloaj. Da je ljudski organizam pod veim naponom energetskog sistema, teko da treba dokazivati. Ljudska aktivnost i postignua su dovoljan dokaz. Ne mora sada da se odgovori na pitanje da h ta energija ima antigravitacioni kvalitet, kao to je Rajh verovao, ali je organizam koristi da bi se suprotstavio gravitaciji. Vano je da kod ljudskih bia energija protie du ose tela, navie i nanie. Efekat te snane pul198

sacije jeste da su oba pola tela visoko uzbuena i da postaju intenzivni centri aktivnosti. Veruje se da dominantnost oveka na zemlji proizlazi iz superiornog razvoja mozga. To je zaista tano. Ali, podjednako je tano, kao to su mnogi antropolozi primetili, da je za razvoj oveka kao d o m i n a n t n e vrste bilo znaajno razvijanje zajednikog lova, zajednikog drutva i j a k a vezanost u parovima izmeu m u k a r a c a i ena. U krajnjoj analizi, ovekova socijalnost je odraz njegove seksualnosti''' . Oslobaanje ljudske enske seksualnosti od sprega ciklusa oplodnje odigralo je znaajnu ulogu u stabilnosti ljudskog drutva, obezbeujui mogunost produenog zadovoljstva i seksualnog zadovoljstva u n u t a r porodine situacije. To omoguava m u karcima da budu odani eni i njenom podmlatku, u emu je sutina sigurnosti ljudske dece.
8

Hou da naglasim da su razvijanje velikog mozga, poveana seksualna interesovanja, aktivnost ljudske j e dinke i uspravan poloaj rezultat poveanog energetskog naboja ljudskog organizma. Poveani naboj je takoe odgovoran za u s p r a v a n poloaj oveka. A n a t o m ske i fizioloke p r o m e n e nuno su praene poveanim energetskim nabojem. Ne verujem da su one tome prethodile, jer sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepen uzbuenja ili energije koji nije dostupan drugim ivotinjama. Mnogi ljudski kvaliteti se direktno pripisuju uspravnom poloaju nae vrste. Najvanije je da to oslobaa gornje udove od njihove podreenosti funkcijama k r e tanja i oslonca i omoguava njihovu evoluciju u ljudske ruke i ake. Moemo rukovati i manipulisati objektima, oruima i orujima, imamo visok stepen osetljivosti u jagodicama prstiju, to omoguava naem dodiru da p r a vi razlike, i obdareni smo pokretima r u k u i aka koji obogauju nae samoizraavanje kroz gestove. Druga posledica uspravnog poloaja je, meutim, ta da se ovek suoava sa svetom izlaui najpovredljiviji aspekt svoga tela, prednju stranu. Tako su grudi i srce, stomak i slabine pristupaniji dodiru i manje zatieni od napada. Razumljivo je da je kvalitet nenosti povezan sa
Weston LaBarre, The Human Animal (Chicago, The University Chicago Press, 1954). Ova knjiga sadri izvanrednu diskusiju o nosti ljudskog tela i ljudskoj seksualnosti u socijalnim o d n o sima.
of v w

199

tim nainom bitisanja u svetu. Tree, injenica da se ovekova glava dri iznad ostatka tela je, verujem, delimino odgovorna za uvoenje i zasnivanje hijerarhije vrednosti u njegovom miljenju. Frojd je poetak gaenja pripisao udaljavanju glave od podloge. Kod mnogih sisara nos je na istom nivou sa ekskretornim i seksualnim otvorima i te ivotinje nemaju oseanje odvratnosti prema tim funkcijama, a to je tipino za oveka. Nisam ovde spreman da pretresam to pitanje za koje je Frojd verovao da na neki nain doprinosi predispoziciji ljudi za neurozu. Mi oigledno pripisujemo veu vrednost funkcijama onoga dela tela gde je glava, nego onoga gde je dupe. Nije logino da se kae zadnjica", poto je dupe, u stvari, nii deo tela. Budui da sam ljudsko bie, i civilizovan, prihvatio sam taj sistem vrednosti koji ini da se ovek ne okree protiv svoje osnovne ivotinjske prirode, tako blisko identifikovane sa funkcijama donjeg dela tela. Meutim, ako hoemo da r a z u m e m o probleme koji mogu nastati iz uspravnog poloaja kada je ovek pod stresom, m o r a m o pogledati njegovu mehaniku. U toj vezi ponizno dupe igra vanu ulogu. Sloio bih se sa Robertom Andrejem (Andrey) da je anatomska promena koja je stabilizovala u s p r a v a n poloaj bila razvoj guzova. Te dve velike m a s e miia, radei zajedno sa nagibom karlice pozadi, obezbeuju strukturalni podupira uspravnom poloaju tela. Razlog za moje slaganje sa Andrejem je opaanje da kada su guzovi zgreni a karlica n a g n u t a unapred, telo ide u stanje deliminog kolapsa. To se vidi kod mazohistike k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koja je ranije opisana. Zanimljivo je da kod mazohistikog poloaja telo pop r i m a majmunoliki izgled, delimino zbog kolapsa tela a delimino zbog dlakavosti koja se moe razviti. Mazohistika s t r u k t u r a je uzrokovana neprestanim stresom ? pritiskom odozgo i odozdo emu dete ne moe izbei niti m u s e suprotstaviti. Jedina detetova alternativa j potinjavanje. Da bi izdralo stalni stres, muskulatura postaje previe razvijena, to je jedna od fizikih oznaka te s t r u k t u r e . Mazohizam je trei nain na koji ljudi izlaze nakraj sa stresom. Nesposobni bilo da izbegnu stres, beei i stresne situacije, ili da ostanu uspravno pod pritiskom i bore se sa stresnom situacijom, mazohisti se potinjae z

vaju i savijaju. T a k a v sklop linosti se razvija k a d a ovek ne moe ni da izbegne snage stresa niti da im se suprotstavi. Na nesreu, taj sloaj crta se uspostavlja jednom u ranom detinjstvu, kada dete pokuava da se bori sa pritiscima roditelja i kolskih autoriteta. To odreuje ponaanje odraslog u stresnoj situaciji. Kod mazohistike strukture vidimo potinjavanje i preterano razvijenu muskulaturu, kako bi mogla tolerisati stres. Meutim, ako je dete r a n o izloeno pritisku, tokom p r v e godine ivota potinjavanje je nemogue, jer beba ne moe da razvije neophodnu m u s k u l a t u r u da bi razvila izdrljivost. Fiziko povlaenje iz situacije je takoe nemogue. I naravno, suprotstavljanje stresu ne dolazi u obzir u tom uzrastu. Psiholoko povlaenje postaje modus Vivendi. Beba ili dete se udaljava iz te situacije ili iz realnosti. S t v a r a svet mate, sanja o letenju negira stres gravitacije ili bei u autizam. Taj sklop p o n a anja e se javljati kasnije u ivotu kad god osoba bude suoena sa stresom koji je preplavljuje. K a d a se pritisak pojavi kasnije u detinjstvu, kao to je sluaj kod rigidnog k a r a k t e r a , dete e uspravno doekati stres. Meutim, ako se pritisak nastavi, uspravno stajanje postaje karakteroloki stav koji vodi rigidnosti tela i uma. Osoba sa rigidnom s t r u k t u r o m uspravno doekuje sve stresove, ak i kada to nije neophodno i kada moe biti tetno. A poto je postala toliko s t r u k t u r i r a n a , ona e ak traiti stresove da bi pokazala k a k o ih dobro moe izdrati. Sada treba itaocu da b u d e jasno da su ti sloaji reakcija na stres s t r u k t u r i r a n i u telu i da su deo k a r a k ternog stava oveka. U stvari, tada ovek reaguje kao da je izloen stresu ak i k a d a nema spoljanjeg razloga. U tom sluaju govorimo o stresu n a m e t n u t o m sebi. Ego (ili k a k o Frojd kae superego) inkorporira stres kao neophodan uslov ivljenja. Uzmimo sluaj osobe ija su r a m e n a podignuta i etvrtasta kao izraz oseanja da nosi teret na ramenima. Ta osoba moda i nije svesna tog oseanja ili svog telesnog stava, ali to je ono to telo te osobe kae. Ako Pretpostavimo da je iznos miine napetosti u njenim ramenima j e d n a k napetosti potrebnoj da se podigne pedeset kilograma na r a m e n a , logino bi bilo zakljuiti da je osoba u p r a v o pod tolikim pritiskom. Ona r e a guje na telesnom nivou kao da je tolika teina pritiska 201

200

nadole. Za nju bi bilo bolje da zaista nosi t a k a v teret j e r bi se p r e ili kasnije toga oslobodila. Onako kako je, ona je pod stalnim teretom a da toga nije svesna pa stoga nije u stanju da ga spusti. S v a k a hronina miina tenzija vri stalan pritisak na telo. To je zastraujua misao. Stalan stres, kao to je H a n s Selej (Selye) i s t a k a o , ima tetan efekat na telo Nije vano o kojoj vrsti stresa se r a d i ; telo reaguje na sve to optim adaptacionim sindromom. Taj sindrom s sastoji od tri s t u p n j a . Stupanj 1 je nazvan alarmna reakcija. Telo r e a g u j e na a k u t n i stres luei adrenalni m e d u l a r n i h o r m o n koji mobilise telesnu energiju da b se suoila sa stresom. K a d a je stres fiziki napad n telo, a l a r m n a reakcija p o p r i m a formu b u r n o g procesa Ako je ta reakcija uspena u prevazilaenju povreda i u otklanjanju stresa, telo se smiruje i vraa na svoj n o r m a l n o s t a n j e ravnotee. Meutim, ako bi se stre nastavio, poela bi faza 2. U toj fazi telo pokuava da se prilagodi stresu. To ukljuuje adrenalno-sterokosteroidne h o r m o n e koji su anti-zapaljivi po svojoj akciji Ali, proces prilagoavanja takoe troi energiju, koj onda m o r a da se u z m e iz telesnih rezervi. Faza 2 j k a o hladni rat, u k o m e telo, poto ne moe da ukloni uzronika stresa, pokuava da ga zadri. Faza 2 mo da traje dugo, ali telo na kraju slabi. Faza 3 se zov s t u p a n j iscrpljenosti. Telo n e m a vie energije da zadr ava stres i poinje da se lomi.
49

a da se moe mnogo uspenije boriti sa stresovima, ajna uspene borbe sa stresovima je jedino u dovoljoj koliini energije koja se suoava sa stresom, ali to e mogue samo ukoliko je telo relativno osloboeno apetosti. Kao rezime, opisau situaciju karakteristinu za m n o e ljude: oni rade pod velikim stresom, a ipak oseaju a bi, ukoliko popuste, time priznali svoje slabosti, poz, nedostatak kao ljudskih bia. U tom velikom kripu, oni jo vre isturaju svoju vilicu, uvruju svoje oge, dre kolena ukoena i bore se neverovatnom voom sa onim to iskrsava. Kao to moj pacijent Dim ee: Ne moe odustati". U svakom pogledu, ta volja a se nosi sa problemima je divan kvalitet, ali moe ati razorno dejstvo na telo.

Bol u slabinama Akutni bol u slabinama koji koi oveka, vezujui ga ponekad izvesno v r e m e za krevet, esto je direktni i neposredni rezultat stresa. Covek podie teke predmete i iznenada oseti otar bol u lumbosakralnom delu i otkrije da ne moe da se uspravi. Kaemo da su mu se lea ukoila. J e d a n ili vie miia, obino na jednoj strani, stvarno bivaju zgreni, zbog ega svaki pokret lea priinjava nesnoljiv bol. N e k a d se, k a o posledica gra, javlja kila na meuprljenom disku, koja onda vri pritisak na j e d a n od nervnih korena, uzrokujui bol koji se iri du j e d n e noge. Kila diska nije esta pritisak na nerv moe nastati od samog zgrenog miia. Mada s a m psihijatar, radio s a m sa mnogo ljudi koji su patili od tog bola. Neki pacijenti u bioenergetskoj terapiji imali su tendenciju ka tegobama u donjem delu lea kod kojih se pojavila ukoenost. Drugi su doli na konsultacije, jer su znali da se bioenergetska terapija bavi miinim tenzijama. Dozvolite da na poetku kaem da ne znam brz i lak metod za leenje. A k o je osoba nepokretna zbog bola, onda je leanje u krevetu neophodno dok bol ne umine. Leanje slui da se ukloni stres gravitacije i da miii postepeno ponu da se oputaju. Napravio sam program bioenergetskih vebi koje omoguavaju jo bolje relaksiranje tih miia i spreaa j u ponovno javljanje gra. 203

Ovaj k r a t k i prikaz Selejevog pojma reakcija na stre je samo deo njegovog znaajnog doprinosa razumevanju tela. Meutim, veliki obim nae t e m e onemoguava nam da posvetimo Selejevom r a d u onoliko prostora koliko zasluuje. S d r u g e strane, njegov doprinos se ne mo zanemariti k a d a se razgovara o stresu. Za nas je po sebno v a n a trea faza stupanj iscrpljenosti. Ako s to p r e v e d e k a o u m o r ili hronina malaksalost, dolazim do moda najuniverzalnije tegobe nae kulture. To tu maim k a o znak da su mnogi ljudi na ivici iscrpljenost zbog stalnih stresova kojima su izloeni od strane hro ninih miinih tenzija. Postojanje tih telesnih stresova ograniava energiju koja bi, da nije toga, mogla da se suoava sa stresovima s v a k o d n e v n o g ivota. K a d a se miine napetosti jedn osobe s m a n j e u toku bioenergetske terapije osoba otkri
48

Hans Selye, The Stress of Life

(New York, McGraw-Hill. 1956)

202

Da bi se t a k v e vebe razumele, treba zna,ti zato se gr javlja. K a k a v poloaj tela ili sklop uzdravanja ini oveka podlonim tim problemima sa leima? Pogreno je uverenje da su ljudi koji dre telo uspravno podloni tegobama sa leima. Ova vrsta problema je esta u naoj kulturi, isto koliko i kratkovidost ili problemi srca. Treba li rei da su ljudi podloni sranim problemima zato to imaju srce, ili da su podloni kratkovidosti zato to imaju oi? U nekim kulturama se ak i ne zna za bolove u leima, problemi srca su retki, a kratkovidost ne postoji. Razlika nije u ljudima. Oni takoe hodaju uspravno, imaju srce i oi. Ali, oni nisu izloeni ovoj vrsti i intenzitetu stresova kojima je izloen ovek u naoj kulturi. Da li je tano da je stres odgovoran za bolove u leima? Do sada sam utvrdio tu vezu samo kod ljudi koji su dizali teke predmete. Ali, kod mnogih ljudi taj gr se javlja u oigledno bezopasnim aktivnostima. Covek se savije da bi podigao neki m a h predmet i lea mu se ukoe. To se ne deava retko. Znam jedan sluaj gde se gr pojavio dok je osoba spavala. Okrenula se i taj t r e n u t a k je bio dovoljan da dovede do gra. Oigledno, stres nije uvek u akciji koja izaziva gr. Pa ipak, stres je prisutan u svakom sluaju. J e d a n mladi, ija su se lea iznenada zgrila, spremao se da se preseli sa svojom devojkom. Dva dana je urno pakovao stvari i skoro je bio gotov kada se sagao da pogidne knjigu i naao se u bolnici. Kada sam ga video, ispostavilo se da je bio u dilemi da li da se seli. Odnos sa devojkom je bio intenzivan, ali retko bez svaa, ljubomore i neizvesnosti. Oseao je teku nesigurnost u vezi selidbe i oseao je da je prisiljen da se preseli da bi sauvao njihov odnos. Priroda je intervenisala i on se nikada nije preselio. Oseao je da ne moe nazad, pa su ga umesto toga lea zadravala. Verujem da je to bilo t a k o prosto. Stres je postao nepodnoljiv i on se slomio pod teretom. Drugi sluaj se tie jedne glumice koja je uestvovala u predstavi koju je htela da napusti na neko vreme. Nije se naroito dobro slagala sa rediteljem i nekim lanovima trupe. Sem toga, bila je premorena od dodatnih vebi i rada do kasno u no. Htela je da prekine sa tim, ali nije mogla. Tada je napravila ono to se moe nazvati pogrean potez" i ispala je >
sa z

koloseka. Sa predstave je otila pravo u bolnicu. Njeno telo se prosto na njoj slomilo. U njenom sluaju je stres takoe bio nepodnoljiv. Osoba kojoj su se lea ukoila dok je spavala bila je u to v r e m e pod prilinim pritiskom. Tokom prethodnog dana su lea poela da je bole. Ona je uurbano radila kune poslove, ali je primetila da hramlje, da ne stoji uspravno. Ranije je imala napad, zbog koga je morala leati nedelju dana u krevetu i znala je predznake. Ipak, mislila j e : Spala sam s nogu. im zar vrim posao, ii u kui da se odmorim, da dam oduka nogama". Zavrila je posao, otila kui, odmarala se neko vreme, ah to oigledno nije bilo dovoljno. Kada ju je gr uhvatio, dala je oduka nogama n e d e lju dana. Zato su ba lea ta koja izdaju oveka? Zato je ba taj deo posebno osetljiv na stres? Odgovor je da je u donjem delu lea mesto gde se sreu dve suprotne sile koje stvaraju stres. J e d n a je gravitacija zajedno sa svim pritiscima koji deluju na oveka odozgo, zahtevi autoriteta, obaveza, krivice, fizikog i psiholokog tereta. Druga sila ide p r e m a gore kroz noge, odravajui oveka u u s p r a v n o m poloaju i u suoavanju sa zahtevima i teretima koji se svaljuju na njega. Te dve sile se sreu u lumbosakralnom delu. Ovaj pojam postaje j a s a n k a d a prouavamo stres gravitacije. On moe savladati osobu ukoliko je p r i nuena da stoji dugo u u s p r a v n o m poloaju. Pitanje je onda: Koliko dugo mogu noge drati oveka u s pravno?" P r e ili kasnije se mogu slomiti, ali kada se noge slome lea su poteena. Opasnost za lea se javlja kada noge nee da se predaju. Tada se lea predaju. Moram pomenuti da ima situacija kada ovek moe ostati n e p o k r e t a n neverovatno dug vremenski period |~ jedan dan, dva dana, ili due. udno, u toj situaciji ni noge ni lea ne izdaju. Takvo stanje je katatonija, to je shizofreni modalitet. Razmiljajui o katatoniji, shvatamo da je izdao ovek da je on otiao. Ranije sam pomenuo da je disocijacija jedan od naina a koji ljudi izlaze nakraj sa stresom koji ih preplavljuje. Katatoniar je podvojeno bie. D u h ili um i telo ftisu vie jedinstveni. Telo se transformisalo u kip. Katatoniar stoji u pozi kipa.
n

204

205

Nae noge su prirodno s t r u k t u r i r a n e da budu izloene stresu, ne da se bore sa njim, ve da na njega reaguju. Taj kapacitet je funkcija kolena. Akcija kolena daje telu fleksibilnost. Koleno predstavlja organizmu apsorber oka. Ako je pritisak odozgo veliki, kolena e se saviti; kada je pritisak nepodnoljiv, presavie se i ovek e pasti. U sluajevima anksioznosti padanja kolena gube svoju funkciju. Covek stoji sa ukoenim kolenima da bi podupro sebe zbog pritiska i stee miie nogu da bi one funkcionisale kao vrsta potpora. Uplaen je od fleksibilnosti, jer to implicira mogunost da se prepusti. Ako su noge meke i savitljive, pritisak odozgo se prenosi na njih i oslobaa se u zemlji. Ali, kada ovek ukoi kolena i stegne noge da bi se suoio sa stresom, ukoenost se iri p r e m a gore i o b u h v a t a s a k r u m i karlicu. Sav pritisak se lokalizuje u lumbosakralnom delu koji postaje osetljiv na povrede. Koristiu tri uproena crtea ljudskog tela da to ilustrujem: Levi crte pokazuje relativno normalan poloaj. Kolena su savijena i karlica je slobodna to jest, nije ukoena u fiksiranom poloaju. Taj telesni poloaj doputa da, se pritisak p r e n e s e na kolena, koja reaguju kao apsorber oka. Ako je pritisak prevelik, kolena e izdati. Meutim, to se retko deava. Poto se osoba u tom poloaju ne plai da e pasti, ne plai se ni da ga napusti. Kada pritisak postane nepodnoljiv, osoba bei iz situacije. Takva osoba bi pre dozvolila da se rasturi neki odnos u koji je ukljuena, nego da se njeno telo rasturi. Crte u sredini prikazuje poloaj osobe koja stoji ukoenih kolena. U tom sluaju donji deo tela, ukljuujui karlicu, funkcionie kao vrsta osnova. Takav poloaj govori da je osoba vrlo nesigurna, da joj J potrebna vrsta osnova za potporu. Efekat tog poloaja je da se sav pritisak u s m e r a v a na lumbosakralw deo, prisiljavajui miie u tom podruju da postanu krajnje napeti. Poto je osoba pod stalnim pritiskorn, svaki znaajan dodatni pritisak mogao bi dovesti do kolapsa u tome delu lea. Druga posledica tog stanja kontrakcije lumbosakralnih miia je da uzrokuje nepodesno trenje i napetost ligamenata i kostiju kimenih spojeva, tako da uzrokuje artritis.
e

. Crte desno prikazuje drugaiji poloaj. Gornji deo je povijen, kao da je stalno potrebno da nosi veliki teret. Kolena su savijena, ali poloaj je doveden u r a v n o t e u karlicoim koja je povuena unapred. U torn poloaju su itava lea pod pritiskom, to tedi lumbosakralni deo. To je tipian poloaj mazohistikog k a r a k t e r a , ko^ se radije potinjava pritisku nego da mu se suprot207

206

slavi. Zatita koju taj poloaj omoguava donjem delu lea dobijena je po cenu celokupne linosti. Zatita e popustiti ukoliko osoba uloi veliki n a p o r da ostane uspravno i da uzvrati udarce. K a d a se to desi, kao to se deava u toku terapije javlja se bol u donjem delu lea. Uvek upozoravam takve pacijente da im se to moe desiti. Meutim, problem nikada ne postaje akutan, jer je pacijent ve ukljuen u bioenergetske vebe odabrane u cilju oslobaanja karlice i smanjenja napetosti u lumbosakralnom delu. Znaajno je da se adrenalne lezde koje lue hormone za mobilizaciju telesne energije u susretu sa stresnom situacijom nalaze u l u m b a l n o m delu, povrh bubrega, blizu zadnje strane tela. One su, prema tome, u poloaju da mogu da procene stepen stresa kome je telo izloeno. Ali, kako one to rade, pitanje je na koje ne mogu odgovoriti. Meutim, ne verujem da se td: moe smatrati istom sluajnou. Za m e n e je znaajno da to pokazuje da je telo organizovano na bioenergetskim principima. To se potvruje poloajem druge vane endokrine lezde, tiroidne. Tiroidna lezda regulie metabolizam organizma, proces kojim se h r a n a oksidie da bi proizvela energiju. Moe se rei da tiroidna lezda regulie proizvodnju energije. Ona to i radi, stvarajui h o r m o n tiroksin, koji cirkulie proticanjem krvi, stimuliui oksidaciju metabolita u telesnim elijama. P r e m a l a koliina tiroksina ini da se oseamo tromo zbog nedostatka energije; previe tiroksina vodi nervnoj hiperaktivnosti. Sami hormoni ne produkuju energiju. Energija je direktno odreena iznosom i vrstom h r a n e koju jedemo, iznosom vazduha koji udiemo i iznosom telesnih potreba za energijom. Taj h o r m o n usklauje proizvodnju energije sa p o t r e b a m a organizma. Tiroidna lezda okruuje t r a h e j u sa tri strane, odmah ispod tiroidne hrskavice. Smetena je u suenju vrata, kao to su adrenalne lezde smetene u suenju struka. I kao to su a d r e n a l n e lezde postavljene da b u d u osetljive na stres, tako je i tiroidna lezda postavljena da bude osetljiva na disanje. Embrioloki se razvila kao izrastaj gue, kao to su i plua. To sugerie da j luenje tiroksina direktno povezano sa iznosom vazduha koji se udie. Medicini je o d a v n o poznat taj fenomen i koristi se za merenje bazalnog metabolizmae

Merenje disanja u jedinici vremena, dok je u stanju odmaranja, predstavlja indikaciju luenja tiroksina. Meutim, poloaj te lezde nije dovoen u vezu sa t i m odnosom. Verujem da to nije sluajno, ve da zbog svoga poloaja i embriolokih zaetaka lezda uzima udela ili odgovara na blago irenje ili grenje traheje, koje se javlja sa disanjem i tako je u mogunosti da koordinira metabolike aktivnosti sa unoenjem kiseonika. Vratimo se ponovo na stres, lumbosakralni deo i adrenalne lezde. Poznato je u javnosti da je Don F. Kenedi patio od j a k i h bolova u donjem delu lea. Setimo se da je drao r a m e n a vrlo visoko i etvrtasto, to sugerie da je bio pod teretom velike odgovornosti. Meutim, taj telesni poloaj se razvio mnogo p r e nego to je Kenedi uao u javni ivot. Poetke treba t r a iti u doivljajima iz njegovog detinjstva. K a d a je taj stav ve postao s t r u k t u r i r a n u telu, to ga je p r e d o d r e dilo da preuzme t a k v e odgovornosti, ma po koju cenu, i on je zaista bio ta vrsta oveka. Kenedi je takoe bio rtva Edisonove bolesti, to je skoro p o t p u n o g u b ljenje adrenalnih funkcija zbog iscrpljenosti lezda. To bi se, po m o m e miljenju, moglo desiti k a d a je ovek pod stalnim stresom, to bi dovelo p r v o do hiperaktivnosti te lezde, a zatim do iscrpljenosti. Fiziko zdravlje je kao i psihiko pod nepovoljnim uticajem stresa. Poto ivimo u vremenu koje je k r a j nje stresno, m o r a m o da nauimo k a k o da uvamo svoja tela i u m o v e od tetnih efekata stresa. Da bi se smanjila osetljivost osobe na stres, moraju biti p r o r a e n e i osloboene fizike i psihike odbrane od preputanja". To nije lak cilj u k u l t u r i koja naglaava uspeh i postignue, stizanje do vrha i sposobnost da se iskoristi ta se moe. Na ego nije dovoljno jak da prihvati neuspehe, tako da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu uspravna u situacijama tetnim po zdravlje. Na kraju je na uspeh p r i v r e m e n i prazan, jer n a m se tela lome Pod stalnim stresom. Ali, strah od neuspeha je tako snaan da se ego suprotstavlja predaji tela sve dok se ne pojave krajnji znaci propadanja. Na dubljem nivou, neuspeh se identifikuje sa tim predavanjem. Ego odbrane se u toku terapije moraju briljivo analizirati kod svakog sluaja. Sem toga, treba uporno raditi na fizikim i s t r u k t u ralnim elementima tela koji spreavaju preputanje. U

208

209

bioenergetskoj terapiji koristimo dve g r u p e vebi da bismo pomogli oveku da sa tim uspostavi kontakt i da smanji miinu napetost koja spreava oslobaanje uzbuenja ili stresa. P r v a g r u p a ukljuuje sve vebe iji je cilj da uzemlje oveka kroz njegove noge i da prevazie anksioznost padanja ili anksioznost neuspeha. Neke od tih vebi sam opisao ranije i ponovo u se na njih vratiti. Druge imaju specifian cilj da oslobode karlicu i otvore seksualna oseanja. Neke od njih e biti opisane u sledeem poglavlju kada budem obraivao seksualno rastereivan je. Iz onoga to sam do sada rekao trebalo bi da b u d e jasno da ukoliko je karlica nepokretna, ili se dri vrsto u fiksiranom poloaju, da e to spreiti svaki pritisak odozgo koji ide p r e m a dole i u noge, gde moe da se oslobodi. Onda e stres biti usmeren na lumbosakralni deo sa posledicama koje smo videli. Savitljivo koleno je osnova za bilo k a k a v efikasan rad sa donjim delom tela. K a d a su kolena ukoena ona spreavaju proticanje bilo kakvog uzbuenja ili oseanja kroz noge i stopala. J e d a n od prvih naloga u bioenergetskoj terapiji je, p r e m a tome, dri stalno noge blago savijene". Ima samo nekoliko drugih takvih naloga kao to su spusti ramena, ne uvlai ili ne stezi stomane miie. Ti prosti nalozi mogu mnogo da uine na poboljanju disanja i na poveanju proticanja oseanja i mogu se preporuiti svim ljudima zainteresovanim da imaju ivahnije telo koje reaguje na nadraaje. Oni se moraju suprotstaviti k u l t u r a l n i m zahtev i m a : Ramena nazad, isturi g r u d n i ko, uvuci stomak". Cilj tog zahteva je oigledno da pomogne oveku da stoji u s p r a v n o , ali, u stvari, to ga prisiljava da stoji ukrueno. Poznato je da je pri dizanju tereta vano da se kolena dre savijena. Propust da se to uradi moe dovesti do gra u donjem delu lea. uo sam sportskog komentatora jedne ragbi-utakmice k a k o savetuje, naglaavajui, da tranje unazad sa kolenima koja nisu savijena dovodi do toga da igra gubi snagu i da je to uzrok tekih povreda. Pa zato to ne bi vailo za svakoga, sve v r e m e dok stoji, poto je to stresni poloaj? Pacijenti koji ne stoje normalno na taj nain saoptavaju da se u prvo v r e m e oseaju neprirodno i ak mogu imati oseanje nesigurnosti. Meutim, ukoena 210

kolena samo stvaraju iluziju sigurnosti, i ta iluzija nestaje zauzimanjem poloaja savijenih kolena. Da bi se razvila navika stajanja sa savijenim kolenima, u poetku je potrebna svesna panja. To se moe vebati dok se ovek brije, pere sudove ili eka na uglu da se promeni semafor. Posle nekog vremena ovek se osea relaksirano u tom novom poloaju i tada mu izgleda neprirodno i t r a p a v o da stoji sa ukoenim kolenima. Covek takoe postaje svestan svojih nogu i naina na koji stoji. Moe se oseati umornije, ali umesto da se bori protiv toga, on se predaje i odmara se. Sledei korak je da se dovedu vibracije u noge. Cilj toga je da se smanji njihova ukoenost. Vibracije su nain koji je priroda odabrala da se miina tenzija oslobodi. K a d a se ovek pusti, telo e mu vibrirati kao opruga osloboena napetosti. Noge su kao opruge i kada ih drimo n a p e t e previe dugo one se u k r u t e i stvrdnu, gubei elastinost. Ima nekoliko naina da noge postanu vibrantne. Najee koriena veba u bioenergetici jeste poloaj savijanja unapred, sa r u k a m a koje dodiruju podlogu i sa malice savijenim kolenima. Opisao sam tu vebu r a nije u vezi sa uzemljavanjem. Uvek se koristi n a k o n leanja na stolcu za disanje i n a k o n vebe luka. U t r e t m a n u problema sa leima kaem pacijentu da naizmenino radi poloaj luka i poloaj savijanja unapred, doputajui mu da se savije u n a p r e d i unazad onoliko koliko moe, bez previe bola. Smenjivanje savijanja oputa miie donjeg dela lea, ali to t r e b a postepeno da se radi, ukoliko se osoba oporavlja od a k u t n o g bola u leima. Onda, k a d a su lea relativno osloboena bola, pacijentu se savetuje da legne na pod preko ebeta savijenog i smetenog u lumbosakralnom predelu lea. To moe biti bolno. Osobi se kae da se prepusti bolu i da se ne t r u d i da mu se suprotstavi. Ako to p e da uradi, miii lea e se pustiti. Ali, to se ne srne forsirati, kao to se ne sme forsirati, nijedna druga eba. Prisiljavanje da neto uradi stvara j a k u n a p e tost kod pacijenta, koju u p r a v o elimo da smanjimo. Kada pacijent naui da radi tu vebu sa lakoom moe da lei na stolcu za disanje sa pritiskom na donjem delu lea. Stolac je smeten pored kreveta, tako da glava pacijenta moe oslanjati n a krevet. Takoe ^e kae pacijentu da se preda bolu i da se relaksira. Covek tada otkriva da bol nestaje im se preda.
U s v Se

14*

211

Najvea p r e p r e k a prevazilaenju bola u leima je strah, strah od bola. Treba da pomognemo pacijentu da prevazie svoj strah, ukoliko eli da se potpuno oslobodi bola. S t r a h stvara napetost, a napetost proizvodi bol. Pacijenti bivaju uhvaeni u zaarani krug iz koga izgleda da n e m a izlaza sem operacije. Ja nikada ne savetujem operaciju, poto ona ne ini nita miinoj napetosti koja je stvarni uzrok tegoba. Stavljanje udlaga na lea moe ukloniti bol, smanjujui pokretljivost lea, ali ja znam ljude koji su imali vie od jedne takve operacije bez znaajnog poboljanja. Ti ljudi su postigli znaajna poboljanja bioenergetskom terapijom. Bol moe da se ukloni ponovnim uspostavljanjem pokretljivosti donjeg dela lea. Meutim, da bi se to postiglo, mora se prvo proraditi strah. Ti pacijenti ne samo da se plae bola, oni se plae onoga to bol podrazumeva jer je bol signal opasnosti. Oni se plae da e im se lea stvarno slomiti. Taj strah se pojavljuje dok lee preko stolca oslanjajui se donjim delom lea. K a d a ih p i t a m ega se plae k a d a pone da ih boli, odgovor je bez razlike: plaim se da e mi se slomiti lea". Tokom mog dugogodinjeg iskustva niko nije povredio lea radei bioenergetske vebe, ukoliko ih pravilno radi. Raditi ih pravilno, ne znai koristiti ih da bi se prodrlo do problema, ve da bi se na telesnom nivou stupilo u k o n t a k t sa problemom. Nijednu vebu ne t r e b a gurati dalje od opasne take, a to je kada osoba postane uplaena. K a d a se to desi, potrebna je analiza straha. Treba postaviti pitanja k a o : Kako ste doli na ideju da vam se lea mogu slomiti?" i ** moe izazvati lomljenje lea?" p r e ili kasnije, pacijentu postaje mogue da povee svoj strah od lomljenja lea sa n e k o m situacijom iz detinjstva. Na primer, moze se setiti da su mu roditelji pretili: Ako te samo uhvatim, slomiu ti lea". To se moe rei buntovnom detetu, gde ta pretnja znai da bi roditelj slomio detetov d u h ili kimu detinjeg otpora. Dete moe protiv te pretnje reagovati steui lea kao da kae: Nee me slomiti". Ali, jednoga dana, lea postaju hronino ukruena, strah od sloma lea postaje s t r u k t u r i r a n u telu kao deo odbrana. Nije nuno da jasno izraena verbalna pretnja dovede do ukoenih lea. Mnogo ee se javlja otvoren 212
1

konflikt volje, k a d a dete moe nesvesno ukrutiti lea da bi odralo svoj integritet. U svim sluajevima, u k o enost lea oznaava nesvesni otpor, uzdravanje od predavanja ili poputanja. Mada takvo dranje ima pozitivan aspekt, odravanje integriteta takoe ima i negativan aspekt, uzdravanje od pokazivanja potreba, elja i ljubavi. Ukoenost spreava predavanje plakanju i preputanje seksualnoj elji. K a d a ljudi plau, k a emo da se rasturaju od plakanja i jecanja. S t r a h od lomljenja je u osnovi strah od rasturanja, poputanja i predaje. Pacijentu je vano da uspostavi vezu koja e mu omoguiti da r a z u m e poreklo tog straha. Osoba se ne moe slomiti, ukoliko nije u klopci, kao to su deca u klopci odnosa sa roditeljima. Pacijenti nisu u tom poloaju. Svakom pacijentu se kae da je slobodan da radi ili ne radi vebu i da treba da se osea slobodno da prekine kada god zaeli. Ali, pacijenti i ljudi uopte zarobljeni su svojom ukoenou i hroninim miinim n a p e t o s t i m a ; oni projektuju to oseanje u odnose sa ljudima. Vebe nikada ne treba prisilno raditi, jer to poveava oseanje zarobljenosti. Treba ih raditi kao sredstvo da se oseti ta se deava u telu i zato se deava. Ne moemo dozvoliti da se kreemo kroz ivot oseajui da e nas to slomiti ako ne budemo oprezni, jer e se t a d a to sigurno i desiti. Pomenuo sam da ima nekoliko naina da se utie da noge ponu da vibriraju. Moda je najjednostavnija veba koju koristimo ona u kojoj pacijent lei na leima na k r e v e t u i istee obe noge navie. Ako su lanci savijeni i pete guraju navie, zatezanje miia na zadnjoj strani nogu e uzrokovati vibriranje nogu. Vibriranje tela, sem funkcije oslobaanja napetosti, ima jo jednu znaajnu funkciju. Ovo omoguava oveku da doivi nevoljne pokrete tela i da uiva u njima. To su ispol j a v a n ja ivota tela i njegovih v i b r a n tnih snaga. Ako se ovek toga plai, oseajui da mora imati potpunu kontrolu nad sobom sve vreme, izgubie spontanost i zavriti kao rigidna, automatizovana osoba. Da se izrazim jo snanije, nevoljni pokreti tela su sutina ivota. Lupanje srca, ciklus disanja, peristaltiki pokreti creva sve su to nevoljne akcije. Ali, cak i na nivou celokupnog tela, ti nevoljni pokreti su najznaajniji! Grimo se sa smejanjem, plaemo zbog oola ili tuge, tresemo se od besa. skaemo od radosti, Poskakujemo od uzbuenja i smeimo se od zadovolj213

stva. Jer, to su spontane, nevoljne akcije, one nas pokreu na dublji, smisaoniji nain. Ali, m e u ovim nevoljnim odgovorima onaj koji je najpotpuniji, koji prua najvie zadovoljstva, koji je najsmisleniji, jeste orgazam u kome se karlica kree spontano a celo telo se gri u ekstazi rastereenja. Seksualno rastereenje

Zadovoljavajue seksualno rastereenje oslobaa viak uzbuenja u telu, smanjujui velikim delom opti nivo napetosti. U seksu se viak uzbuenja usmerava na genitalni a p a r a t i oslobaa se u klimaksu. Doivljaj zadovoljavajueg seksualnog rastereenja dovodi do oseanja mira, oputenosti i pospanosti. S a m doivljaj prua krajnje zadovoljstvo i oseanje ispunjenosti. Moe se javiti misao: A h a ! To je, znai taj ivot. Tako je dobro, to je prava stvar." Ovo podrazumeva da ima seksualnih iskustava i susreta koii ne pruaju zadovoljstvo i koji ne vode takvom zakljuku. ovek moe imati nezadovoljavajui seksualni kontakt, kada se uzbuenje penje ali ne dostie v r h u n a c te se ne rastereuje. Ako se to desi, ovpl* ostaje u frustriranom, razdraenom i nemirnom staniu. Ali, nedostatak v r h u n c a ne vodi nuno do frustracije. Kada je ooti nivo seksualnog uzbuenja nizak Odsustvo vrhunca ne uznemirava telo. To moe postati psihika tegoba, ukoliko se s m a t r a znakom imnotencije. Ali, psihike tegobe se mogu izbei ako se shvati da do v r h u n s k o g uzbuenja nije dolo zato to je ooti nivo seksualnog uzbuenja bio nizak, u kom sluaju seksualni kontakt, ako se radi o osobama koje mare jedna za drugu, moe sam po sebi da prui zadovoljstvo. Dalje, nije svaki seksualni k o n t a k t potouno zadovoljavajui. Ima d p l i r r p ' n o g rastereivania kada se oslobaa s a m o d^o uzbuenja. Moe s e govoriti o deliminom vaovolipniu. ali je k o n t r a d i k t o r n o tako neto rei. Zadovoljstvo oznaava komnletnost ili potnunost, mada takva kontradikcija m o e da postoji i z a i s t a postoji u oseaniima ljudi. Neko moe hiti zadovoljan sa 80 posto rastereenja, ako je to naivie to ie mo<*ao da D o s t i g n e , z b o g t o c a to se u ospania unlie fiziki faktor i menja ih. ena koja ranije nije postizala vr214

hunsko seksualno uzbuenje, a sada ga postigne, doivee to kao n a g r a d u i kao zadovoljavajue iskustvo bez obzira na stepen rastereenja. To oseanje moemo opisati jedino uporeujui ga sa prethodnim doivljajima; u tom sluaju poreenje je vrlo povoljno. Do sada sam izbegavao da koristim re orgazam" zbog toga to se mnogo koristi na pogrene naine i pogreno se s h v a t a . Rei, kao to je to Albert Ajntajn rekao, orgazam je orgazam", samo je igra rei. On je izjednaio orgazam sa vrhuncem, to je pogreno i ne pravi razliku izmeu stepena rastereenja i zadovoljstva. Kao to svako t r e b a da zna, nema dva seksualna odnosa koja su j e d n a k a po oseanjima ili doivljaju. Nema dva j e d n a k a orgazma. Stvari i dogaaji su slini samo kada su oseanja odsutna. Svako iskustvo u koje su ukljuena oseanja je jedinstveno. Rajh koristi izraz orgazam" u vrlo specifinom smislu, podrazumevajui potpuno preputanje seksualnom uzbuenju sa potpunim ukljuivanjem tela u k o n v u l zivnim pokretima pri rastereivanju. Orgazam, onakav kakvim ga je Rajh opisao, deava se povremeno i to je ekstatiki doivljaj. Ali, to se takoe vrlo retko deava, kao to je s a m Rajh shvatio. P o t p u n a ukljuenost u n e k u situaciju je neuobiajena u naoj kulturi. Svi mi imamo previe konflikata da bismo se potpuno predali oseanjima. Mislim da t r e b a da koristimo re orgazam" da bismo opisali seksualno rastereenje u k o m e ima prijatnih spontanih konvulzija i nevoljnih pokreta tela i karlice, to prua zadovoljstvo. K a d a je u senzacije oslobaanja i rastereenja ukljuen samo genitalni a p a r a t ini nii se da bi to bila previe ograniena reakcija da bi se nazvala orgazmom. To t r e b a opisivati ejakulacijom kod m u k a r a c a i v r h u n c e m kod ena. Da bi se reakcija kvalifikovala kao orgazam, rastereenje t r e b a da se proiri na d r u g e delove tela u najmanju r u k u na karlicu i noge i t r e b a da ima nevoljnih, prijatnih Pokreta tela. Orgazam t r e b a da b u d e iskustvo koje pofcree. P o k r e n u t i smo orgazmom. Ako je nae celo telo ili nae bie spontano pokrenuto, posebno ako reagujemo srcem, onda doivljavamo p u n orgazam. To je ono emu se svi n a d a m o bavei se seksualnim aktivnostima.
u

Orgazam, bilo da je p o t p u n ili delimian u pogledu kljuenosti tela, oslobaa napetost u onim delovima tela 215

koji aktivno reaguju. Rastereenje, meutim, nije stalno. Poto smo svakodnevno izloeni stresovima, napetost se ponovo moe izgraditi. oveku je potreban zadovoljavajui seksualni ivot, a ne samo jedno zadovoljavajue iskustvo da bi odravao nizak nivo tenzije u telu. Neu da s t v a r a m misteriju od orgazma, mada veruj e m da je ta funkcija kritino vana. To nije jedini nain oslobaanja napetosti, niti t r e b a svesno da se koristi tim ciljem. Covek ne plae da bi se oslobodio napetosti; plae zato to je tuan, mada je plakanje osnovni nain oslobaanja napetosti. Cak i ako potpuni orgazam prua najvie zadovoljstva i ako je najefikasniji nain rastereivanja, ne znai da je seks bez takvog orgazma besmislen i lien zadovoljstva. Bavimo se seksom zbog zadovoljstva i to t r e b a da b u d e glavni kriterijum naeg seksualnog ponaanja. Sve to ja tvrdim jeste da je potpuni orgazam u tolikoj meri prijatniji da moe da dostigne visinu ekstaze. Ali, poto stepen zadovoljstva zavisi od koliine prethodnog uzbuenja koje je v a n nae volje ili kontrole, moramo biti zahvalni za bilo k a k v o zadovoljstvo koje doivljavamo. Problem sa kojim se mnogi ljudi suoavaju jeste da su tenzije u njihovom telu tako duboko strukturirane da se orgastiko rastereenje retko dogaa. Prijatni pokreti grenja su previe zastraujui, a predavanje se doivljava kao pretnja. Bez obzira na to ta ljudi govore, mnogi se plae i nisu u stanju da se predaju snanim seksualnim oseanjima, m a d a mnogi pacijenti na poetku terapije kau da je njihov seksualni ivot dobar, da su vrlo zadovoljni, da nemaju seksualnih problema. U n e k i m sluajevima oni ne znaju za bolje i kada dozive malo zadovoljstvo misle da je to ono to se podrazumeva pod seksom. U drugim sluajevima radi se o obmanjivanju sebe. Naroito je muki ego sklon da postavi o d b r a n u negiranja bilo kakvog oseanja seksualne neadekvatnosti. K a k o terapija napreduje, oba tipa ljudi postaju svesni koliko je njihov seksualni ivot bio n e a d e k v a t a n . To saznanje stiu doivljavajui potpunije i zadovoljavajue seksualno rastereenje. Kod svakog oveka telo pokazuje pravo stanje seksualnog funkcionisanja. Covek ije je telo relativno osloboeno jakih tenzija pokazivae refleks orgazma dok 216

lei na krevetu i die. Tu telesnu reakciju sam opisao u prvoj glavi, dok sam diskutovao o svojoj terapiji sa Rajhom. Ovde je vano ponoviti taj opis. Osoba lei na krevetu savijenih kolena tako da su stopala u k o n t a k t u sa krevetom. Glava je zabaena da bi se tako rei uklonila. Ruke lee sa strane. K a d a disanje postane lako i duboko i kada nema miinih napetosti koje spreavaju respiratorne talase koji prolaze kroz telo, karlica e se sa svakim u d a h o m spontano kretati. Dizae se sa izdisanjem, a padati nazad sa udisanjem. Glava se kree u suprotnom pravcu napred sa udisanjem, nazad sa izdisanjem. Sledea slika to pokazuje.

IZDISANJE - POKRET K A R L I C O M U NAPRED

UDISANJE - POKRET KARLICOM UNAZAD

Rajh je naslikao taj refleks kao pokret u k o m e su dva kraja tela zajedno. Glava, meutim, ne uestvuje u tim pokretima unapred, ve pada unazad. 217

Ako se gleda slika i zamisli k a k o se podiu ruke, pokret moe da se opie k a o akcija okruivanja ili ograivanja. To podsea na akciju amebe koja pliva oko pareta h r a n e da bi ga okruila i progutala. Pokret je
OSLOBAANJE -

REFLEKS ORGAZMA

POLOAJ LUKA

REFLEKS ORGAZMA - OSLOBAANJE POLOAJA LUKA'

mnogo primitivniji od sisanja u kome glava igra domin a n t n u ulogu. Sisanje se odnosi na udisanje. Kada se pojavi udisanje, glava ide u n a p r e d a grlo i karlica se kreu u n a z a d . Taj pokret se zove refleks orgazma, zbog toga to se pojavljuje u svakom sluaju potpunog orgazma. Kod deliminog orgazma takoe ima nevoljnih pokreta karlice, ali se ne ukljuuje itavo telo. J e d n a stvar treba da b u d e jasna. Refleks orgazma nije orgazam. Refleks se pojavljuje na niskom nivou uzbuenja i predstavlja nene pokrete. Covek doivljava refleks kao prijatno oseanje u n u t r a n j e slobode i lakoe. To podrazumeva odsustvo tenzija u telu. Razvoj refleksa orgazma u terapeutskoj situaciji nije garancija da e pacijent imati p o t p u n orgazam u seksualnom odnosu. Te d v e situacije se radikalno razlikuju. U seksu, nivo uzbuenja je vrlo visok i to oteava preputanje. Treba da se stekne sposobnost tolerisanja visokog nivoa uzbuenja, a da se ne postane napet ili anksiozan. Druga razlika je u t o m e da je terapeutska situacija tako napravljena da daje podrke pacijentu. Terapeut je t u zbog njega. U seksualnom o d n o s L i j drugaije, jer je seksualni p a r t n e r lino ukljuen u odnos i ima neke zahteve. Bez obzira na to, izvesno je da ako osoba nije u mogunosti da se prepusti refleksu u dopustivoj atmosferi t e r a p e u t s k e situacije, malo je vfr; rovatno da e biti sposobna da to uradi u atmosferi visokog napona pri seksualnom kontaktu. Zbog toga bioenergetska terapija ne stavlja naglasak na refleks orgazma, kao to je to inio Rajh. Ne znai
e

da to nije vano i da terapija n e m a za cilj da to razvije, ve da j e d n a k naglasak treba staviti na pacijentovu sposobnost da se snae u situaciji. To se ini tako to se energetskom naboju omoguava da protie kroz noge i stopala, u kom sluaju refleks stie drugaiji kvalitet. Kada se naboj kree od podloge prema gore, nenoj akciji se dodaje agresivan element. P r v o hoLi da kaem da agresivan ne znai sadistiki, besan ili grabljiv. To znai snaan u pozitivnom smislu. Re agresija se u teorijama linosti koristi da oznai sposobnost da se ide za onim to se hoe. To je suprotno od pasivnosti, koja oznaava ekanje da neko drugi uradi ono to mi hoemo. U prvoj k n j i z i koju sam napisao izloio s a m pretpostavku o postojanju dva instinkta nazvana enja i agresija. enja je povezana sa erosom, ljubavlju i nenou. KarakteriLi je pokreti uzbuenja du prednje strane tela, to se opaa kao nean erotski kvalitet. Agresija proizlazi iz proticanja uzbuenja kroz miini sistem, posebno kroz velike miie lea, nogu i ruku. Ti miii se angauju pri stajanju i kretanju. Prvobitno znaenje rei agresija" je kretati se prema neemu". Ta akcija zavisi od operisanja ovih miia. Agresija je neophodna k o m p o n e n t a seksualnog a k t a i kod m u k a r c a i kod ene. U odsustvu agresije, seks je sveden na senzualnost, na erotsku stimulaciju bez klimaksa ili orgazma. Nema agresije ukoliko nema objekta p r e m a k o m e e se kretati, objekta ljubavi u seksu, a zamiljenog objekta u masturbaciji. Opet, treba da naglasim da agresija nema nuno neprijateljske n a m e r e . K r e t a n j e moe biti motivisano ljubavlju ili neprijateljstvom; to je, u stvari, pokret koji ini agresiju. Agresija je takoe snaga koja n a m omoguava da se suoimo i izaemo n a k r a j sa stresom. K a d a bi razliite karakterne s t r u k t u r e bile poredane prema iznosu raspoloive agresije, redosled bi potpuno odgovarao hijerarhiji karakternih s t r u k t u r a . Treba shvatiti da je agresija psihopatskog k a r a k t e r a pseudoagresija. P r a v a c pacijentove gresije nije ka onome to on eli, ve ka dominaciji. o t o postigne kontrolu, postaje pasivan. S d r u g e stra50 a p

Lowen, The Physical Dynamics of Character Structure, op. cit., takoe tampano u mekanom povezu pod naslovom The Language f the Body, op. cit.

50

218

219

ne, mazohista nije pasivan kao to to izgleda. Njegova agresija je skrivena. Pojavljuje se kroz kukanje i alopojke. Oralni k a r a k t e r je pasivan, preteno zbog svoje nerazvijene m u s k u l a t u r e . Rigidni k a r a k t e r je preterano agresivan, da bi nadoknadio svoje unutranje oseanje frustracije. Sada, kada u seksu imamo racionalnu osnovu za agresiju, terapija t r e b a da pomogne osobi da razvije svoju seksualnu agresivnost, to je nagli pokret karlice i kod mukaraca i kod ena. Obratite panju da koristim re pokret" umesto posezanje" koje sam koristio za opisivanje refleksa. Pokretanje karlice unapred moe se izvriti na tri naina: Moe se g u r n u t i karlica u n a p r e d kontrahujui miie stomaka. Meutim, posledica toga je napetost prednje strane tela i presecanje proticanja nenih i erotskih oseanja u stomak. Reeno jezikom tela, to predstavlja posezanje bez oseanja. Moe se takoe gurnuti otpozadi p r e m a napred, kontrahujui miie zadnjice. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograniava rastereenje genitalnog a p a r a t a . To su uobiajeni naini pokretanja u seksu. Ljudi p r a v e istu v r s t u pokreta u terapiji, kada im se kae da kreu karlicu unapred. Trei nain kretanja karlice u n a p r e d je odupiranje nogama o podlogu. Ta akcija e pokretati karlicu unapred ukoliko se kolena dre u savijenom poloaju. A k a d a se pritisak na podlogu smanji, karlica p a d a nazad. Meutim, ta akcija zavisi od sposobnosti oveka da usmeri svoju energiju u stopala. U tom tipu kretanja karlice sav stres je u nogama. Karlica je bez napetosti i vie se njie nego to se gura ili vue. Dinamika energije tih pokreta je prikazana na sledeim slikama koje ilustruiu tri osnovna pokreta ljudskog tela u odnosu na podlogu: hodanje, ustajanje i guranje karlicom. Princip u osnovi tih akcija je onaj koji sam ranije pominjao: akcija-reakcija. Ako ovek pr> tiska podlogu, ona mu uzvraa pritiskom i ovek e se kretati. Na istom principu radi i raketa koja letiEnergetsko otputanje na kraju r a k e t e g u r a raketu unapred. Evo kako taj princip radi u tri pomenute akcije. Hodanje: Zauzmite poloaj sa stopalima razdvojenim oko 15 cm, sa savijenim kolenima i uspravnim telomPrebacite teinu na prednji deo stopala. Pritisnite des220

nom nogom prema dole, dignite levu i prebacite je napred. K a d a podignete desnu petu zakoraiete napred levim stopalom. Ponavljanje tog procesa sa smenjivanjem stopala ini hodanje.
A

B.

C.

STAJANJE

PRITISKANJE NADOLE

KRETANJE UNAPRED

Dizanje: Zauzmite isti poloaj, ali sa kolenima jo vie savijenim. Prebacite teinu na prednji deo stopala i pritiskajte nadole. Meutim, sada ne diite levo stopalo niti podiite p e t u sa podloge. Ako se pete dre podloge, neete moi da se kreete unapred. Poto rezultanta sile vae akcije pritiskanja nadole m o r a imati neki efekat, otkriete da su v a m kolena ispravljena i i da se diete do potpunog poloaja stajanja. Pokret karlicom: Zauzmite isti poloaj kao kod dizanja. Proite kroz istu proceduru kao kod d r u g e vebe, ali ne dopustite da v a m se noge sasvim isprave. Neete se podii ukoliko su v a m kolena savijena, i neete ii unapred ukoliko v a m pete ostaju na podlozi. Jedini Pokret koji se moe izvriti kao rezultanta sila jeste Pokret karlice unapred. Ako v a m je karlica ukoena, biete u izometrikoj situaciji u kojoj sile deluju na 221

DIZANJE

Napetosti u predelu karlice se oslobaaju kroz razliite vebe, masau, gnjeenje napetih miia. Napeti miii se mogu napipati bilo kao vorovi ili kao zategnuta struna. N a d a m se da u mnoge od vebi koje koristimo u bioenergetici prikazati u posebnoj knjizi, u priruniku za bioenergetske v e b e . Ta knjiga bi t r e balo da omogui razumevanje intimnog odnosa izmeu linosti i tela. J e d n a varijanta poslednje vebe koju koristim za oslobaanje karlice opet ukljuuje padanje. Opisau je ovde, ako neki italac eli da je isproba.
51

S T A J A N J E SA SAVIJENIM KOLENIMA

B.

NAGINJANJE UNAPRED

C. DIZANJE STOLAC ILI STOLICA

muskulaturu, ali pokret ne moe da se javi. Pokret se nee dogoditi ukoliko napetost u nogama spreava kretanje rezultantnih sila p r e m a gore, niti e se dogoditi ukoliko napetost u karlici zadrava i spreava slobodno kretanje.

POKRET KARLICOM UNAPRED

Zauzme se poloaj ispred stolca, ili obine stolice, koja se samo malo dodiruje radi odravanja ravnotee, stopala su razdvojena oko 15 cm, a kolena skoro potPuno savijena. Telo je n a g n u t o napred, dok su pete
A. STAJANJE SA TEINOM NA PREDNJEM DELU
B

LJULJANJE KARLICE UNAPRED

Ol

"' U meuvremenu je takva knjiga napisana. Lowen, A. The Way Vibrant Health, A manual of bioenergetic exercises. Harper o p h o n e Books, N e w York, 1977. (Prim, prev.)

222

223

malice podignute sa podloge. Teina tela treba da b u d e na prednjem delu stopala, ali ne na prstima. Telo treba da b u d e izvijeno unazad, a karlica isturena napred bez naprezanja, da bi se n a p r a v i o n e p r e k i n u t luk. U toj vebi je vano da se sa obe pete pritiska nadole, ali da im se ne dozvoli da dodirnu pod. To se moe spreiti naginjanjem u n a p r e d i dranjem savijenih kolena. Pritisak petama spreava oveka da se kree unapred; savijena kolena spreavaju da doe do ustajanja. oveku se kae da odrava taj poloaj dokle god moe, a da to ne b u d e test volje ili izdrljivosti. Disanje t r e b a da b u d e abdominalno ali lagano. S t o m a k treba da b u d e isturen, a karlica da se dri labavo. K a d a osoba ne moe da odrava poloaj, pada napred na svoja kolena. U toj vebi nije neophodno da se koristi bilo kakav svesni pritisak, poto sila gravitacije deluje kao pritisak p r e m a dole. Ako su jo i miii butina napeti, osetie se prilina koliina bola. K a d a bol postane nepodnoljiv, ovek pada. Uopte reeno, noge e poeti da vibriraju pre nego to ovek padne. Takoe, ako je disanje relaksirano i duboko i ako ovek ostane razlabavljen, vibracije e se proiriti na karlicu, koja e se onda nevoljno kretati u n a p r e d i unazad. Davao sam pacijentima da r a d e tu vebu tri ili etiri p u t a kako bi vibratorni pokreti postali sa svakim pokuajem snaniji. Takoe su mi rekli da je ta veba od velike pomoi skijaima. Te vebe su vane zato to omoguavaju oveku da na razliite naine doivi svoje telo. Takoe pomau da se stekne svest o p r e p r e k a m a i tenzijama, vodei tako do razumevanja sopstvenih strahova i anksioznosti. Najei strah koji ljudi ispoljavaju je s t r a h da e biti seksualno iskorieni ako se predaju svojim seksualnim oseanjima. Taj strah moe voditi do roditelja ili uopte roditeljskih figura suprotnog pola. Biti iskorien" pokriva mnotvo grehova, od onog da roditelj ima seksualni odnos sa detetom, do prostog zabavljanja na raun deije seksualnosti. Taj specifini strah t r e b a da bude objanjen i to moe biti uraeno analitiki ili na drugi nain. U n e k i m sluajevima e se to pojaviti kada radi veba padanja. J e d n a mlada ena je stajala na jednoj savijenoj nozi gledajui u ebe p r e d sobom i, poto je mislila o padanju, videla je sliku penisa. Onda je izjednaila strah od
se

padanja sa strahom od seksualnog predavanja svojim oseanjima. Slika penisa ju je podsetila na oca. On je bio sadista; kazala j e : Tukao me je i poniavao. Hodao je po kui go, ne obazirui se na moja oseanja". Najvie ju je uznemiravao pogled njegovih oiju: On me je skidao pogledom". Nije bilo nuno da dalje objanjava. Mogao sam r a zumeti njen problem i saoseati sa njom. Ona nije imala odbrana izuzev da ugui svoja seksualna oseanja. J e dini nain na koji je ona mogla to da uradi bio je da se povue u gornji deo svoga tela. To je ukljuivalo stezanje dijafragme i stvaranje napetosti u stomaku i karlici. Kao rezultat toga razvila je anksioznost padanja. Ali anksioznost padanja nije bila jedina posledica te odbrambene akcije. K a d a ovek doivi n e k u u v r e d u ili biva povreen, njegova p r i r o d n a reakcija je bes. Samo u sluaju kada je bes zadran ili inhibiran strahom, zauzima odbrambeni poloaj. Inhibiran bes se p r e o b r a a u neprijateljstvo ili negativizam. ovek se sada osea kriv i njegov odbrambeni stav biva usmeren protiv sopstvenog neprijateljstva ili negativnih oseanja, kao i protiv svih buduih uvreda i povreda. P r e m a tome, nije dovoljno da ovek shvati i prihvati injenicu da nije vie povrediv na tu vrstu uvreda ili povreda koje je doiveo kao dete. To nee sutinski uticati na njegov odbrambeni poloaj tela, poto odbrana ima drugaiju funkciju naime, da skrije njegovo neprijateljstvo. Pomenuo sam u treoj glavi da dva spoljanja sloja linosti, ego o d b r a n e i miino oklopljavanje, funkcioniu kao kontrolori emocionalnih slojeva ili slojeva ida u linosti. Svaka neurotina ili psihotina osoba se plai intenziteta oseanja, posebno negativnih oseanja. Objasnio s a m da ta oseanja t r e b a da budu osloboena ili ispoljena p r e nego to jezgro oseanja ljubavi moe Poeti da potie p o t p u n o i slobodno u svesti. To t r e b a da bude u r a e n o u terapeutskoj situaciji da bi se s p r e io bilo k a k a v akting aut tih oseanja p r e m a nekoj n e dunoj osobi. Stalna je praksa u bioenergetskoj terapiji da se ohrabruje ispoljavanje oseanja kad god je to Pogodno uraditi u neposrednoj terapeutskoj situaciji. To bi svakako vailo za pacijentkinju koju sam u p r a v o Pisao, koja je doivljavala svoga oca kao sadistu koji je poniavao druge. P r e nego to b u d e m o oekivali da e ona u pozitivnom smislu preda seksualnim oseanjis

224

15

225

ma, m o r a m o joj dozvoliti da se preda negativnom aspektu seksualnih oseanja. Treba imati na u m u da ova pacijentkinja, ili bilo koja druga koja je patila od sline t r a u m e , ima ambivalentan odnos p r e m a mukarcima. Kao devojka i ena ona voli mukarce, ukljuujui i svoga oca, ali kao dete koje je doivelo uvrede i poniavanja od mukarca, ona sada mrzi sve mukarce. Delom svoje linosti ona bi htela da njima uradi ono to su oni njoj uradili da ih povredi i ponizi. Ona se nije usuivala da ispolji t a k v a oseanja dok je bila dete, i ne usuuje se da ih ispolji sada kada je odrasla. Ona takoe zna da su takva oseanja destruktivna u svakom odnosu sa ljudima, kao to su bila destruktivna u njenom iskustvu. Ona je time teko svezana i terapija treba da joj pomogne da se oslobodi toga. Jedini nain da se to postigne jeste da se omogui da da oduka svojim negativnim oseanjima. Nekoliko vebi je pogodno za to. J e d n a je da se pacijentu da pekir koji se moe uvijati r u k a m a . Pekir moe predstavljati bilo koju osobu. U ovom sluaju to bi mogao biti njen otac, mladi sa kojim se zabavlja, ili ja, drugi predstavnik omraenog mukog pola. Uvijajui pekir, pacijentkinja moe da kae sve one stvari koje je elela, ili bi volela da kae svome ocu, ili bilo kojem mukarcu. Ti si udovite. Mrzim te. Ponizio si me i ja te prezirem. Zavrnuu ti iju, otkinuti glavu; onda ne bi mogao da me gleda tim tvojim lascivnim oima." Oigledno je da pekir takoe moe predstavljati penis. Uvrui pekir, ona se moe osloboditi mnogih neprijateljstava p r e m a tom organu. Ta veba se ne radi rutinski. Ona ima vrednost samo kada p r a t i pacijentova obelodanjivanja traumatskih doivljaja. T a k a v doivljaj ne mora da bude seksualni. Ova veba se moe koristiti za oslobaanje bilo kojeg neprijateljstva ili oseanja besa, koji proizali iz neke u v r e d e ili povreivanja. Sledea veba je izrazito seksualna i u ovom sluaju bi vie odgovarala. Pacijent se postavi na krevet tako da b u d e na kolenima i laktovima, da zarije prste nogu u duek. To je est muki poloaj u seksualnom odnosu. Sada pacijent, muki ili enski, udara karlicom o krevet estokim pokretima. To se moe uraditi ili bez glasovnog izraavanja. A k o se koriste rei, one bi neizostavno bile zle, v u l g a r n e i uvredljive.
sU sa

K a d a se pacijent prepusti toj vebi osea silno r a s t e reenje. Dozvolio je da to izae iz njega na nain koji nije destruktivan ni za njega ni za druge. Sasvim je u redu biti vulgaran u takvoj situaciji, jer ta akcija ima za cilj da ponizi drugoga, ali se ovek osea isto, kao da je oprao svoje prljave r u k e . To oseanje istoe koje se javlja jeste bes, jasan bes prema osobi koja je nanela povredu. Taj bes onda moe da b u d e izraen udaranjem teniskim reketom po krevetu. To udaranje nije ni poniavajue ni kanjavajue. Ono samo potvruje pacijentovo p r a v o da potuje sebe kao individuu i da ovrsne to oseanje potovanja. Covek ne moe sebe ceniti ukoliko nije u stanju da b u d e besan na nekoga ko mu nanosi linu uvredu ili ga povreuje. Sa svakim oslobaanjem neprijateljskih ili negativnih oseanja, anksioznost padanja se smanjuje. Isto vai za svako valjano izraavanje besa. Ali, anksioznost padanja se ne uklanja samo tim m a n e v r o m . Ona i dalje postoji sama za sebe, k a o s t r a h sa kojim se treba suoiti. Covek se ne ui recima da se prepusti bez straha, ve akcijom. A u tom procesu ovek takoe naui da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnost ustane protiv svih ljudi, ukljuujui i t e r a p e u t a . Treba da dodam da svaka veba oslobaa ne samo priguena oseanja ve takoe i miinu napetost. P a danje oslobaa noge od napora da se iz s t r a h a dri uspravno. Njihanje karlice (to radimo unazad da oslobodimo miinu napetost povezanu sa priguenim analnim sadizmom) smanjuje napetost miia u b u t i n a m a i karlinom pojasu. Uvrtanje pekira i udaranje k r e veta imaju slian efekat na d r u g e delove tela. To su tipine vebe za izraavanje emocija. One nisu jedine koje se koriste u bioenergetici, niti su ograniene na negativna, neprijateljska oseanja i bes. Posezanje za kontaktom, neno dodirivanje i dranje, koriste se za izraavanje privrenosti i enje. U sledeoj glavi u diskutovati o prirodi izraavanja sebe i opisati n e k e naine na koje radimo sa problemima u samoizraavanju. Meutim, ovde su p o t r e b n a dva zavrna komentara. Naglasak na ispoljavanju negativnih oseanja je zasnovan na klinikoj injenici da ovek koji ne moe da kae ne, ne moe da kae ni da. P r e m a tome, vano Je da ovek b u d e sposoban da ispolji neprijateljska
15

226

227

oseanja ili bes kad god se ukae prava prilika za to. Iao sam u filozofske implikacije tog stanovita u knjizi Zadovoljstvo: Kreativan pristup ivotu. Bilo bi nerealno zamisliti ljudsku linost kao da je po prirodi samo pozitivna. Ona je pozitivna p r e m a ivotu a negativna p r e m a antiivotu. Meutim, neki ljudi su zbunjeni i meaju jedno sa drugim. Obe vrste sila postoje na svetu i naivno je misliti drugaije. Ako moemo napraviti razliku m e u njima, onda negativnost ima odgovarajue mesto u ljudskom ponaanju. Prividno prenaglaavanje izraavanja tela moe voditi itaoca do uverenja da rei u bioenergetskoj terapiji nisu vane. to se tie moga rada, to svakako nije tano, i ja u govoriti o ulozi rei u poslednjoj glavi. Ne verujem da prenaglaavamo izraavanje tela. Ovde je to naglaeno zato to je u mnogim drugim terapijama zapostavljeno. Rei ne mogu zameniti pok r e t e tela, ali telesni pokreti takoe nisu ekvivalent jeziku. Oba imaju svoje mesto kako u terapiji tako i u ivotu. Mnogi moji pacijenti imaju tekoa da se izraze na zadovoljavajui nain koristei jezik. Kao i svaki drugi terapeut, ja r a d i m sa njima na njihovim problemima. Meutim, svi moji pacijenti imaju tekoa da se potpuno izraze na telesnom nivou i taj problem je glavna ia bioenergetike. Takoe sam naao da telesni problemi lee u osnovi verbalnih, mada nisu identini sa ovima. Lake je izbaciti bujicu rei o seksu, nego uploviti u seks.

IX SAMOIZRAAVANJE I PREIVLJAVANJE

Samoizraavanje

spontanost

Samoizraavanje opisuje slobodnu, prirodnu i spontanu aktivnost tela i kao samoouvanje je sutinska osobina svih ivih organizama. Svaka aktivnost tela doprinosi samoizraavanju, poev od najosnovnijih, kao to su hodanje i jedenje, pa do najprofinjenijih, kao to su pevanje i plesanje. Nain na koji ovek hoda, na primer, ne samo da ga definie kao ljudsko bie (nema druge ivotinje koja hoda kao ovek) ve t a k o e odreuje njegov pol, priblino odreuje godine, kar a k t e r n u s t r u k t u r u i individualnost. Nema dve osobe koje hodaju p o t p u n o isto, koje imaju potpuno isto lice ili se ponaaju istovetno. Linost se izraava kroz svaku akciju koju preduzima ili svaki pokret koji telo ini. Akcija i telesni pokreti nisu jedini modaliteti samoizraavanja. F o r m a i oblik tela, boja, kosa, oi, glas, odreuju vrstu i pojedinca. Moemo sa slike prepoznati lava ili konja; tu nema pokreta niti akcije. Moemo ak prepoznati odreenog konja, ako smo ga poznavali, kao to moemo da prepoznamo oveka sa slike. Zvui i mirisi takoe identifikuju i v r s t u i pojedinca. P r e m a toj definiciji, samoizraavanje obino nije svesna aktivnost. Moemo svesno biti ekspresivni ili moemo biti svesni svoje ekspresivnosti. Ali, bez obzira na to da li smo svesni toga ili ne, mi neprestano neto izraavamo. Iz toga proizlaze dve vane stvari. J e d n a je da s a m s t v o nije ogranieno na svesno samstvo i da nije identino sa egom. Druga je da ne t r e b a nita da Uradimo da bi bili ekspresivni. Ostavljamo utisak na ljude svojim prisustvom i ponekad ono to ne radimo 229

J 228

ostavlja dublji utisak nego k a d a se t r u d i m o da budemo ekspresivni. U ovom d r u g o m sluaju, rizikujemo da ostavimo utisak osobe koja oajniki eli da bude cenjena. A svest o sebi moe inhibirati nau ekspresivnost. Spontanost, a ne svesnost, jeste sutinski kvalitet ekspresivnosti. A b r a h a m Maslov (Maslow), u neobjavljenom tekstu Kreativni stav kae: Potpuna spontanost je garancija iskrenog izraavanja prirode i stila jedinstvenog, slobodno funkcioniueg organizma. Obe rei, spontanost i ekspresivnost impliciraju iskrenost, neutralnost, istinoljubivost, neprepredenost, neimitiranje itd., jer impliciraju neinstrumentalnu prirodu ponaanja, odsustvo namernog pokuavanja", odsustvo napregnute tenje, odsustvo smetnji protoku impulsa i slobodnom radioaktivnom izraavanju duboke linosti. Zanimljivo je da spontanost mora da se definie negativnim terminima, kao odsustvo namernog pokuavanja", odsustvo prepredenosti", odsustvo smetnji". Ne moe neko obuavati druge spontanosti. Covek ne ui da b u d e spontan i terapija, prema tome, ne moe ljude obuavati u tome. Poto je cilj terapije da pomogne ljudima da postanu spontaniji, ekspresivniji, to zauzvrat vodi do pojaanog doivljavanja sebe, terapeutov t r u d treba da b u d e usmeren ka otklanjanju p r e p r e k a slobodnom izraavanju sebe. Onda je nuno razumeti te prepreke. Za m e n e to znai bioenergetski pristup problemima inhibiranog samoizraavanja. Poreenje spontanog ponaanja sa nauenim razjanjava vezu spontanog ponaanja i samoizraavanja. Naueno ponaanje u celini odraava ono to je pojedinac nauio i, p r e m a tome, t r e b a da se posmatra kao izraavanje ega ili superega ali ne i samstva. Meutim, ta razlika se ne moe strogo primeniti, poto mnoga ponaanja sadre elemente i nauenog i spontanog ponaanja. Govor je dobar primer. Rei koje koristimo su naueni odgovori, ali govor je vie od rei i fraza ukljuuje modulacije, ton, ritam i gestove, koji su dobrim delom spontani i jedinstveni za svakog govornika. Onaj ko govori dodaje svome govoru boju i bogatstvo izraavanja. S druge strane, niko se nee radi spontanosti zalagati za izvrtanje uobiajenog znaenja rei i zapostavljanje gramatikih pravila. Spontanost
s

odvojena od ego kontrole je haos i nered, uprkos injenici da se ponekad razume brbljanje bebe ili torokanje shizofreniara. O d m e r e n iznos ravnotea izmeu ego kontrole i spontanosti dozvolio bi impulsu da se izrazi u najefikasnijoj formi a da ipak bude pod snanim uticaj em ivota te osobe. Dok je direktno izraavanje impulsa spontana akcija, a time i direktna, manifestacija u n u t r a n j e g samstva, ne moe se za svako impulsivno reagovanje rei da je samoizraavanje. Reaktivno ponaanje ima spontani aspekt koji je varljiv, jer je uslovljen i predodreen prethodnim iskustvom. Ljudi koji lako postaju besni kad god su frustrirani mogu izgledati kao spontani, ali to protivrei eksplozivnom kvalitetu njihovog ponaanja. Eksplozivnost proizlazi iz blokiranja impulsa i s a k u p ljanja energije iza prepreke, odakle se oslobaa na n a j manju provokaciju. Reaktivno ponaanje proizlazi iz ometanja protoka impulsa" i izraz je blokiranog stanja organizma. Meutim, da bi se uklonile duboko strukturirane prepreke, treba u kontrolisanoj t e r a p e utskoj situaciji ohrabrivati takve eksplozivne reakcije. Bioenergetiku zbog toga ponekad kritikuju. Mnogi terapeuti naivno pretpostavljaju da u ljudskom ponaanju n e m a mesta nasilju. P i t a m se k a k o bi t a k v a osoba reagovala ako bi joj ivot bio u opasnosti! Takva opasnost je u prolosti visila n a d glavama mnogih mojih pacijenata. Nije vano da li je pretnja bila izvrena. Deca to ne mogu da razlikuju. Njihovo neposredno i pravo spontano ponaanje je nasilniko. Kada je ta reakcija spreena ili inhibirana strahom od kazne, uspostavlja se uslov za unutranje reaktivno ponaanje. Ova inhibicija se nee razreiti kroz ponovno uveravanje i ljubav, ve samo kada takvo ponovno uveravanje i ljubav daju podrku pacijentovom p r a v u da oslobodi svoje nasilje u kontrolisanoj terapeutskoj situaciji, a ne da ga umesto toga ispoljava u svakodnevnom ivotu. Zadovoljstvo je klju samoizraavanja. Kad god stvarno izraavamo ta oseamo, doivljavamo zadovoljstvo koje se moe k r e t a t i od blagog do ekstatinog, kao to je sluaj u seksu. Zadovoljstvo samoizraavanja ne zavisi od reakcije okoline; samoizraavanje prua zadovoljstvo samo po sebi. Zamolio bih citaoca da zamisli zadovoljstvo koje doivljava kada plee, da bi shvatio u kojoj meri je zadovoljstvo samoizraavanja nezavisno 231

230

od reakcija drugih. Ne kaem da je pozitivna reakcija drugih na nae samoizraavanje bez ikakvog znaaja. Reakcija drugih jo vie pojaava ili smanjuje doivljaj zadovoljstva. Meutim, zadovoljstvo se ne stvara njihovom reakcijom. Covek ne misli o drugima dok peva tuirajui se, m a d a je ta aktivnost samoekspresivna i prua zadovoljstvo. Pevanje je p r i r o d n a akcija samoizraavanja, kao i plesanje. Ali, pevanje i plesanje gube neto od svog kvaliteta kada postanu j a v n a predstava to jest, kada se izgubi spontani impuls da se peva. Covek moe imati ego zadovoljstvo od predstave, ali k a d a je element spontanosti nizak, proporcionalno tome se smanjuje i zadovoljstvo. Sreom, takve predstave su takoe neinspiriue za publiku i obino nemaju tendenciju da se ponove. Isto vai za ples, govor, pisanje, kuvanje ili bilo koju aktivnost. U m e t n i k u je znaajno da odri visok s t a n d a r d predstave, ne izgubivi oseanje spontanosti akcija koje aktivnosti daju sveinu i zadovoljstvo. U situacijama gde se moe biti slobodno spontan, bez ikakve svesne misli o izraavanju, doivljaj zadovoljstva je vrlo visok. Deija igra ima taj kvalitet. U velikom broju naih akcija postoji meavina spontanosti i kontrole, kontrole koja slui da naim akcijama da otriji fokus i vei efekat. K a d a su kontrola i spontanost u harmoniji, tako da svaka od njih p r e dopunjuje onu drugu nego to je spreava, zadovoljstvo je najvee. U takvoj akciji ego i telo rade zajedno da bi stvorili stepen koordinacije u k r e t a n j u koji moe biti okarakterisan samo kao gracilnost. Zadovoljni smo kad n a m telo dobro izgleda, jer ono izraava ono to mi jesmo. Zavidimo osobi sa lepom kosom, blistavim oima, belim zubima, istim tenom, dobrim dranjem tela, gracioznim pokretima i tako dalje. Oseamo da toj osobi to predstavlja izvor zadovoljstva i da bi n a m a t a k o e bilo izvor zadovoljstva. Teza bioenergetike je da se zdravlje i vitalnost tela odraavaju na izgled. Oseati se dobro i izgledati dobro, ide jedno sa drugim. Spontanost je funkcija telesne pokretljivosti. Zivo telo nikada nije u stanju potpunog mirovanja, ak ni kada spava. Naravno, vitalne funkcije nikada ne prestaju da funkcioniu, ali sem njih ima i mnogo nevolj232

nih pokreta koji se pojavljuju tokom spavanja. Oni su mnogo ei kada smo b u d n i i aktivni. Oni se menjaju po kvalitetu i intenzitetu sa stepenom uzbuenja. Poznato je da se deca toliko uzbude da bukvalno skoe. Kod odraslih ljudi ti nevoljni pokreti ine osnovu gestikulacije, izraz lica i drugih telesnih akcija. Uopte govorei, nismo ni svesni te nevojne aktivnosti kojom vie ispoljavamo sebe nego n a m e r n i m akcijama. Iz toga proizlazi da to je vea pokretljivost organizma to je osoba izraajnija. Pokretljivost tela je direktno povezana sa energetskim nivoom tela. Za kretanje je potrebna energija. Kada je energetski nivo nizak ili smanjen, nuno se smanjuje i pokretljivost. Direktna linija povezuje energiju sa izraavanjem. Energija * pokretljivost "* oseanja spontanost * ekspresija. Obrnut redosled takoe vai. Ako je izraajnost jedne osobe sputana, smanjena je i spontanost. Smanjenje spontanosti smanjuje emocionalni nivo, a ovaj opet smanjuje pokretljivost tela i umanjuje mu energetski nivo. Adolf P o r t m a n (Portmann), poznati biolog zainSAMSTVO

UNUTRANJI
1VOT

SAMOIZRAAVANJE

233

teresovan za ekspresiju kod ivotinja, doao je na osnovu svojih studija do slinog zakljuka: Bogat unutranji i v o t . . . zavisi u velikoj meri od . . . stepena samstva koje ide ruku pod r u k u sa bogatim nainom samoizraavanja". Portmanovo stanovite sugerie meuodnos tri elem e n t a u linosti: unutranji ivot, spoljanji izraz i samstvo. Ja vidim svakog od njih kao taku trougla kome su potrebna preostala dva da bi odrali svoju formu. K a d a je izraavanje jedne osobe spreeno ili ogranieno, ona to moe kompenzirati projektujui ego sliku. Najei nain na koji se to radi jeste kroz korienje moi i najbolji p r i m e r te projekcije bio je Napoleon. Kako je postajao stariji, bivao je sve nii, jer mu se glava uvlaila u r a m e n a . Zvali su ga mali kaplar", mada se njegov lik nadvio nad Evropom. Bio je imperator koji je imao veliku vlast. Ja vidim potrebu za takvom moi samo kao odraz oseanja inferiornosti na nivou samstva i samoizraavanja.. Da je Napoleon umeo da igra i peva, moda nikada ne bi imao potrebu da alje vojsku kroz tolike zemlje da bi stekao oseanje sebe, to sumnjam da je ikada i postigao. Mo stvara samo vei imid", ali ne i vee samstvo. Drugi p r i m e r kompenzacije vidi se kod ljudi koji moraju posedovati veliku kuu, ili skup automobil, ili veliku j a h t u da bi prevazili u n u t r a n j e oseanje nie vrednosti. Ono to je stvarno malo, jeste njihov opseg samoizraavanja. Covek moe imati mnogo novca, jer je to njegova ambicija, ali njegov unutranji ivot ostaje siromaan kao i njegov nain samoizraavanja. U bioenergetici u s m e r a v a m o panju na tri glavna polja samoizraavanja: pokret, glas i oi. Normalno, ljudi se simultano izraavaju kroz svaki od tih komunikacionih kanala. K a d a se oseamo nesreno, na primer, teku n a m suze, glas jeca a telo se moe griti. Bes se isto tako izraava kroz telesni pokret, zvuke_ i izgled. Presecanje ili zaepljenje bilo kojeg od ovih kanala slabi i epa emocije i njihovo izraavanje. Na prethodnim s t r a n a m a sam diskutovao o mnogim vebama i m a n e v r i m a koji se koriste da bi se smanjila miina tenzija i oslobodila telesna pokretljivost. Zeleo bih sada da kaem koju re o nekim izraajnim pokretima koji se u terapiji koriste u iste svrhe. Kaemo pacijentu da utira, u d a r a duek, da posee za kon234

taktom, ukljuujui dodirivanje, sisanje, grienje i tako dalje. Malo ljudi moe da uradi te pokrete graciozno i sa oseanjima. Njihove reakcije su ili nekoordinirane ili eksplozivne. Retko se ti pokreti mogu kombinovati sa odgovarajuim vokalnim ueem i k o n t a k t o m oima, da bi ih uinili ekspresivnijim. P r e p r e k e na putu tim ekspresivnim pokretima smanjuju pokretljivost tela i spontanost oveka. P r e p r e k e se mogu osloboditi samo kroz r a d sa tim pokretima. utiranje je dobar primer. Sutnuti, znai buniti se. Poto je veini dece uskraeno pravo da se bune, ona kao odrasli ne mogu uverljivo da utiraju sa oseanjem osuivanja ili sa s t v a r n i m efektom. Njima je potrebna provokacija da bi se ta akcija eksplozivno oslobodila. Ako nema provokacije, utiranje je nasumino i nekoordinirano. P o n e k a d pacijenti k a u : Ne mogu da se setim niega zbog ega bih utirao". Ali, to je negiranje, jer niko ne bi bio na terapiji kada ne bi bilo neega u njegovom ivotu protiv ega se buni. utiranje dok se lei na krevetu, koristei jednu nogu za drugom, jeste akcija udaranja, u kojoj kada je dobro u r a e n a uestvuje celo telo. Napetost u bilo kom delu tela ometa taj kvalitet udaranja. Na primer, noge se mogu kretati, dok su gla.va i torzo n e p o kretni. U tom sluaju je pokret nogu forsiran i nema spontanosti. Kaemo da se ovek plai da se prepusti" akciji. Mada je akcija voljno zapoeta, kada se osoba prepusti, ona p o p r i m a spontan i nevoljan kvaltet, postaje prijatna i prua zadovoljstvo. Koristei glas, na primer izgovaranje rei ne" dok se utira, poveava uee i rastereenje. Za utiranje vai sve to je ve reeno da vai za d r u g e ekspresivne pokrete. S m a t r a m da je neophodno da pacijent vie p u t a Proe kroz vebe kao to su utiranje, udaranje, grienje, dodirivanje, da bi se oslobodio pokret i da bi oseanja slobodno prela u akciju. Svaki put kada pacijenti, na primer, utiraju ili udaraju krevet, ue da se potpunije predaju pokretima, doputajui telu da sve vie osea tu akciju. U mnogim sluajevima je neophodno ukazati pacijentu na koji nain se on suprotstavlja predavanju pokretima. Na primer, pacijent e r u k a m a posezati za' mnom, ali e povui r a m e n a u n a zad, nemajui pri tom svest o inhibiranju svoje akcije sve dok mu ne u k a z e m na to. Udaranje kreveta, bilo Pesnicama ili teniskim reketom, relativno je prosta 235

akcija, mada malo ljudi to moe dobro da uradi. Ljudi se ne protegnu dovoljno, ne saviju lea unazad, dre kolena ukoeno, a sve to ponaosob spreava ih da se p o t p u n o predaju akciji. N a r a v n o u d a r a n j e je bilo tabu za mnogu decu. Otklanjanje t a b u a psiholoki u sadanjosti ne pomae mnogo, poto je t a b u ve postao strukt u r i r a n na telesnom nivou, k a o hronina tenzija. Meutim, vebanjem, u d a r a n j e postaje koordiniranije i efikasnije i pacijent poinje da osea zadovoljstvo radei tu vebu to je znak da je otvoren nov put samoizraavanju. Uvek s a m verovao da je u psihoterapiji potreban dvostruki pristup j e d a n u s m e r e n na prolost, drugi na sadanjost. Rad na prolosti je analitika strana rada koja naglaava zato ponaanja j e d n e linosti, njenih akcija i pokreta. Rad na sadanjosti naglaava kako, k a k v a je akcija te osobe i kretanje. Koordinacija i efektivnost akcija i p o k r e t a su za mnoge ivotinje naueni kvaliteti, naueni tokom igara u detinjstvu. Ali, k a d a dete ima emocionalne probleme, to uenje se ne odvija prirodno i potpuno. Svaka terapija, prema tome, sadri u izvesnom stepenu ponovno uenje i program ponovnog treninga. Terapija po mome miljenju ne t r e b a da b u d e ili-ili proces, ili analiza ili uenje, ve njihova r a z u m n a kombinacija.

Zvuk i

linost
52

Znaenje rei linost ima dva k o r e n a . Prvi proizlazi iz persona to se odnosi na masku koju je glumac nosio za v r e m e p r e d s t a v e i koja je odreivala njegovu ulogu. P r e m a tome, linost je u jednom smislu uslovljena ulogom koju osoba predstavlja u ivotu, ili licem kojim se predstavlja svetu. Drugo znaenje je sasvim suprotno prvom. Ako podelimo re persona" na njene komponente per i sona dobij a m o frazu koja znai po zvuku". P r e m a tom znaenju, linost se odraava kroz zvuk osobe. Maska je neiva stvar i ne moe odraziti vibrantni kvalitet ivog organizma kao to to mogu organizam i njegov glas. Moe se rei: Ako eli da upozna oveka, ne obraaj panju na masku, ve sluaj glas". Dobro zvui taj
B Engleska re za linost je personality. (Prim, prev.)

savet bez n a m e r e da se igra recima. Ali, bilo bi pogreno zapostaviti masku. Glas n a m ne kae uvek koju ulogu je linost usvojila, mada u mnogim sluajevima i to kae. Postoji poseban nain govora koji se moe identifikovati sa ulogama. Propovednici, nastavnici, sluge i porunici, imaju karakteristian nain govora koji odgovara njihovoj profesiji. Maska utie na glas i menja ga. Ali, ima elemenata u glasu koje maska uvek ne dotie, a koji n a m daje razliite informacije o linosti. Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat nain samoizraavanja i da oznaava bogat unutranji ivot. Verujem da je to neto to svi mi oseamo u vezi jedne osobe, i to oseanje je valjano, ak i kada nije potkrepljeno objektivnim studijama. ta podrazumevamo pod bogatim glasom? Sutinski faktor je prisustvo donjih i gornjih tonova koji mu daje punou zvuka. Drugi faktor je ogranien opseg izraavanja. Osoba koja govori monotonim glasom ima ogranien opseg izraavanja i postoji tendencija da se to izjednai sa ogranienom linou. Glas moe biti ravan, bez dubine ili rezonance, moe biti t i h kao da mu nedostaje energija i moe biti t a n a k i bestelesan. Svaki od tih kvaliteta ima neki odnos sa linou te osobe. Glas osobe je toliko tesno povezan sa njenom linou da moemo ak postaviti dijagnozu neuroze na osnovu analize glasa. S v a k o m e ko eli da razume odnos glasa i linosti preporuujemo briljivo itanje Glasa neuroze Pola Mozesa (Paul Moses) . Prouavanje glasa moe ii dotle da se glas koristi za otkrivanje lai. To je suptilnije od detektora lai baziranog na psihogalvanskom refleksu koe, ali je princip u oba sluaja slian. K a d a osoba izgovori la, glas joj postaje ravan, to se moe otkriti i n s t r u m e n t i m a . R a v a n glas u poreenju sa n o r m a l n i m ljudskim glasom oznaava p r e p r e k u ili zadravanje impulsa da se kae istina. Nova n a p r a v a za detektovanje lai je poznata kao PSE, psiholoki evaluator stresa. Alan Bel (Allan D. Bell), predsednik kompanije koja pravi tu spravu, ovako opisuje njen r a d : Ima fiziolokih t r e m o r a u miiima ljudskog tela koji su prisutni sve v r e m e dok se miii koriste. Pod stresom se, meutim, iznos t r e 53

Paul M. Moses, The Voice of Neurosis Stratton, 1954).

63

(New York. Grune

236

237

m o r a smanjuje. Miii glasa, t a k o e pokazuju te iste tremore, kao i efekat stresa. Koristei elektronsku opremu, moe se ispitati snimak glasa da bi se videlo ta se deava sa t i m t r e m o r i m a . Iznos t r e m o r a je obrnuto proporcionalan iznosu psiholokog stresa koji osoba osea." Tremori su ono to ja zovem vibracije. Odsustvo vibracija oznaava stres ili uzdravanje, bilo u telu ih glasu. Kod glasa to stvara gubitak rezonance. Odnosi s u : stres = uzdravanje = gubitak vibracija = ravna oseanja ili emocije. Nisam autoritet za probleme glasa, ali kao psihijatar u svom r a d u sa pacijentima veoma obraam panju na glas. To koristim ne samo dijagnostiki k a k o najbolje umern ve takoe i terapeutski. Ako ovek treba da obnovi svoj p u n i potencijal za samoizraavanje, vano je postii puno korienje glasa u svim registrima i u svim nijansama oseanja. Blokiranje bilo kakvog oseanja uticae na vokalnu ekspresiju. Neophodno je, p r e m a tome, da se ukloni p r e p r e k a izraavanju oseanja, to je ono o emu sve v r e m e govorim; ali, takoe je neophodno raditi posebno sa izvoenjem zvukova, da bi se eliminisala napetost koja postoji oko vokalnog aparata. Da bi se razumela uloga napetosti u poremeajima izvoenja zvuka, m o r a m o r a z m a t r a t i svaki od tri elem e n t a koji uestvuju u stvaranju zvuka. Vazduh protie pod pritiskom, delujui na glasne ice koje vibriraju, na glasne ice koje funkcioniu kao vibratorni instrumenti i na rezonantne upljine koje pojaavaju zvuk. Tenzije koje ometaju disanje posebno one u predelu dijafragme, odraa,vae se na neke poremeaje kvaliteta glasa. Kod ozbiljne anksioznosti, na primer, kada dijafragma p o d r h t a v a od uzbuenja, glas postaje takoe d r h t a v . U stvari, s a m e glasne ice nemaju hronine napetosti, ali se stalnim pritiskom utie na njih i stvara se promuklost. Napetosti u v r a t u i miiima grla, koje su vrlo este, utiu na rezonancu glasa, dovodei bilo do glasova iz g r u d n o g koa bilo iz glave. Prir o d a n glas je kombinacija tih tonova u razliitom stepenu, zavisno od emocija koje su prisutne. Takva kombinacija bi bila uravnoteen glas. Nedostatak uravnoteenog glasa je jasan pokazatelj problema linosti. Mozes opisuje dva sluaja sa kojima 238

je radio, a koje u citirati, jer on govori sa pozicija otorinolaringologa: Dvadesetpetogodinji pacijent govori glasom koji je visok kao detinji zbog ega se osea nelagodno. Imao je potpuno normalne glasne ice, koje bi mogle da proizvedu zdrav bariton i on je, u stvari, mogao da peva bariton. Ali, nastavio je da govori u falsetu. Drugi pacijent, mladi advokat, alio se na stalnu promuklost. U svom glasu je koristio preteran iznos grudnih registara. Mladi advokat je imao uvenog oca koji je igrao znaajnu ulogu u okrugu i njegov sin je imao visok ideal da dostigne oca. Otud forsiran ton, da bi stvorio iluziju koja bi skrila nedostatak uspeha u identifikaciji sa oevim idealom. Slino, stalni falset prvog pacijenta bi mogao biti povezan sa dranjem za majinu suknju .
54

Mozes ne opisuje svoj t r e t m a n ovih problema, ah iz njegovih napomena moemo videti da je radio neku vrstu analize pacijentove prolosti. ,,U oba sluaja su se morali vratiti istim p u t e m , da ponovo, u mladikom dobu, naue svoje lekcije." Siguran sam da bi svaki analitiar ili t e r a p e u t mogao da iznese mnogo p r i m e r a iz sopstvene prakse, gde je uspeno proradi van je linih problema bilo praeno obogaivanjem glasa. Don Pijerakos je opisao jedan od naina na koji on bioenergetski radi sa blokiranjem glasa, da bi otvorio i oslobodio potisnuta oseanja koja su u njihovoj osnovi. Jedan nain direktnog rada na reavanju tih problema jeste da se postavi palac desne ake oko dva i po santimetra ispod ugla vilice, dok je srednji prst na odgovarajuem mestu s druge strane vrata. Skaleni i sternokleidomastoidni miii se uhvate i primeni se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokim pitanjem. Isti proces se ponavlja nekoliko puta na srednjem delu osnove vrata, sa razliitim registrom glasova. Mnogo puta to vodi agonizirajuem vritanju koje se razvija u duboko jecanje i moe se uti stvarno emocionalno uee i predavanje. Tuga se izraava u klonikim pokretima i celo telo vibrira od emocija. Glas postaje iv i pulsirajui a grleni
M

Ibld., str. 47.

239

blok se otvara. Iznenaujue je videti ta se krije ispod fasada stereotipnog glasa. Mlada ena sa adolescentno pitavim glasom, kao da igra ulogu male devojice sa svojim ocem, iznenada je poela da govori melodioznim glasom odrasle ene. Mukarac sa monotonim, suvim glasom je posle rastereenja promenio registar u dubok muevan glas, izazivajui svog oca ugnjetaa". Duboko me je ganulo kada je jedna shizoidna pacijentkinja, koja se krila iza zloslutno suvog glasa, posle otklanjanja prepreke u grlu poela da peva dirljivu pesmicu kao estogodinja devojica .
55

Zbog toga to je glas tako tesno povezan sa oseanjima, oslobaanje je povezano sa pokretanjem potisn u t i h oseanja i njihovim izraavanjem kroz zvuk. Razliiti su zvukovi za razliita oseanja. S t r a h i uas se izraavaju kroz vritanje, bes kroz glasan, otar ton, tuga kroz dubok, jecajui glas, zadovoljstvo i ljubav kroz tih, g u g u t a v zvuk. Moe se uopteno rei da pisk u t a v glas oznaava blokiranje dubokih tonova koji izraavaju t u g u ; piskutav, ali dubok glas oznaava negiranje oseanja iz s t r a h a i inhibiciju izraavanja tih oseanja kroz vritanje. Meutim, ne moe se pretpostaviti da ovek koji govori prividno uravnoteenim glasom ne ograniava svoju vokalnu ekspresiju. Uravnoteenost moe za tu osobu predstavljati kontrolu i strah od preputanja kroz vokalizaciju snanih emocija. U bioenergetskoj terapiji se stalno stavlja naglasak na isputanje zvukova. Rei su manje vane, mada nisu nevane. Najbolji zvui su oni koji se spontano pojavljuju. Opisau dva postupka koja mogu da izazovu stvaranje tih zvukova. Svaka beba je roena sa sposobnou da zaplae. To je a k t koji zapoinje novoroenetovo samostalno disanje. Jaina prvog bebinog plaa je neka mera vitalnosti b e b e ; n e k e plau energino, d r u g e nemono, ali ubrzo sve bebe naue da plau glasno. Ubrzo posle roenja one stiu sposobnost d a vrite. Vritanje j glavna forma oslobaanja napetosti, bilo da je nastala zbog straha, besa ili intenzivne frustracije. Mnogi ljudi koriste vritanje u te svrhe.
e

P r e nekoliko godina sam bio gost-uesnik u bostonskom radio-programu. J e d n a sluateljka je telefonirala da pita kako da prevazie tekoe govorenja pred ljudima. Ne znajui uzrok njenog problema, ponudio sam jedan savet. Moja sugestija je bila da veba vritanje. Znao sam da joj to ne moe koditi. Najbolje mesto za vritanje je u kolima sa zatvorenim prozorima, na a u t o -putu. B u k a od saobraaja je tako velika da je niko ne moe uti. K a d a sam dao ovu sugestiju primio sam drugi telefonski poziv od oveka koji je sluao program. Rekao je da je prodava i da se na kraju radnog v r e mena na p u t u kui osea napeto i povueno u sebe od zbivanja na poslu. Nije eleo da se vraa kui u takvom stanju. Naao je da je najbolji nain da se oslobodi napetosti da vriti u kolima. Rekao je da mu je to mnogo pomagalo i bio je iznenaen kada je uo da je jo neko razmiljao o tome. Od tada sam od nekoliko drugih osoba uo da koriste tu t e h n i k u sa slinim r e zultatom. Na nesreu, mnogi ljudi nisu sposobni da vrite. Njihova grla su suvie stegnuta da bi dozvolila da vrisak izae. Mogu im se napipa vati krajnje napeti miii sa strane gue. Ta napetost se moe osloboditi i moe se izmamiti vrisak ukoliko se izvri pritisak na te miie, posebno na prednje skalene miie sa obe strane vrata. Pijerakos je koristio taj manevar, kao to smo ranije videli, ali poto je to toliko vano, opisau kako ja to radim. Pacijentu koji lei na k r e v e t u kaem da ispusti jak zvuk. Onda svojim palcem i srednjim prstom pritisnem srednjom jainom na te miie. Poetni bol je obino dovoljno jak da izazove vritanje, posebno kada pacijent ve isputa glasan zvuk. Glas se polako penje i najzad prerasta u vrisak. Iznenaujue, dok pacijent vriti, ne osea bol, iako se jaina pritiska ne men ja. esto se vritanje nastavlja dugo posle uklanjanja mojih prstiju. Ako pacijent ne vriti, ja p r e k i d a m pritisak, jer e se uzdravanje da ne vriti samo jo vie poveati. Ovaj postupak je efikasan za izazivanje vritanja, ali ne oslobaa svu napetost oko usana i gue koja utie na stvaranje glasa. K a d a je glas jedne osobe slobodan, ?n dolazi od srca. Za t a k v u osobu se kae da govori iz srca. To znai da su komunikacioni kanali od srca prema svetu otvoreni i osloboeni prepreka. Ako kanale posmatramo anatomski, nai emo tri podruja u
16

John C. Pierrakos, The Voice and Feeling in Self-Expression (New York, Institute for BioEnergetic Analysis, 1969), str. 11.

55

240

241

kojima hronina napetost s t v a r a prstenove stegnutosti suavajui kanal i ometajui p o t p u n o izraavanje oseanja. Najpovrniji prsten se moe formirati oko usana. Stisnuta ili zatvorena usta mogu efikasno spreiti svu komunikaciju oseanja. Stiskanje usana i isturanje vilice su naini na koje se moe spreiti da bilo koji zvuk p r o d r e napolje. Za te ljude kaemo da su stisnutousni". Drugi prsten napetosti formira se na spoju glave i v r a t a . To je kritino podruje zbog toga to predstavlja zonu prenoenja od voljne do nevoljne kontrole. Farinks i usta su prednji deo te zone, ezofagus i t r a h e j a su iza. Organizam ima svesnu kontrolu svega to je u ustima i farinksu; ovek ima izbor da proguta ili da ispljune. Taj izbor se gubi k a d a supstanca, voda ili h r a n a na primer, proe kroz to polje i u e u ezofagus. Od te take nanie nevoljni sistem preuzima dunost i nema vie svesne kontrole. Bioloka vanost te tranzitne zone je oigledna, jer doputa organizmu da okusi i odbaci bilo koju supstancu koja nije prihvatljiva ih je neodgovarajua. Psiholoka vanost, mada manje oigledna, takoe je jasna. Negutanjem neprihvatljivog predmeta, ili p r e d m e t a koji moe ozlediti, psiholoki integritet organizma moe da se odri. Na nesreu, psiholoki integritet dece je esto napadn u t prisiljavanjem da progutaju stvari" koje bi ona radije odbacila. S t v a r i " se odnose na h r a n u , lekove, primedbe, situacije i slino. Siguran sam da svi mi imamo iskustva te vrste. Majka mi je davala da pijem ricinusovo ulje pomeano sa sokom od pomorande. Napitak je bio grozno n e u k u s a n i mnogo godina posle toga nisam mogao da podnesem u k u s ceene pomorande. Svi smo mi morali kad tad progutati u v r e d e ili uvredljive primedbe i mnogi od nas su morali da progutaju svoje rei". J e d a n moj pacijent mi je priao interesantnu priu koju mu je majka ponosno ispriala. Ona bi mu stavila u usta vrstu h r a n u za bebe i p r e nego to bi uspeo da pljune, ugurala bi svoju dojku u bebina usta, tako da je on morao da proguta h r a n u da se ne bi uguio .
56

oralne upljine i predstavlja nesvesnu odbranu protiv prisiljavanja da se proguta neprihvatljiva stvar". To je u isto vreme nesvesna odbrana ili uzdravanje od izraavanja oseanja,, zbog bojazni da nee biti p r i h v a ena od drugih. Nuno, stegnutost ometa disanje, suavajui otvor za prolaz vazduha. P r e m a tome, to se pridodaje anksioznosti. Lokacija tog prstena napetosti je prikazana na sledeoj slici:

F FARINKS PRSTEN TENZIJE

USTA

VIUNA KOST

EZOFAGUS

TRAHEJA

Efekat takvog postupka je da stvori prsten tenzije na tom kritinom spoju. Napetost stee prolaz od v r a t a do
Koliko nas je bilo prisiljeno da proguta suze i neslaganje, jer izraavanje toga ne bi bUo prihvaeno.
M

Prsten tenzije nije anatomsko ve funkcionalno jedinstvo. Mnogi miii uestvuju u njegovom stvaranju. A nekoliko s t r u k t u r a , kao to su vilice i jezik, uestvuju u njegovom operisanju. Donja vilica igra posebnu ulogu, jer isturajui je ovek praktino uspostavlja tenziju na to mesto. Isturanje vilice bez obzira na poloaj isto je to i rei: Oni nee proi". Funkcionie kao reetka na vratima z a m k a koja dri nepoeljne ljude van zamka, ali takoe ograuje one u n u t r a . K a d a organizmu t r e b a vie energije, kao to je sluaj kada je umoran ili pospan, v r a t a moraju biti iroko otvorena da dopuste punije disanje, to mi inimo kada zevamo. Kod zevanja je prsten napetosti koji ukljuuje miie to pokreu vilicu p r i v r e m e n o osloboen, a rezultat
16"

242

243

toga je da se usta, farinks i grlo iroko otvaraju da p r o p u s t e vazduh u n u t r a . Napetost miia koji pokreu vilicu je zbog svog stratekog poloaja k a m e n temeljac stava uzdravanja u ostalim delovima tela. Prilino rada u bioenergetici posveeno je oslobaanju te napetosti, koja je u izvesnom stepenu prisutna kod svih ljudi. To je bilo prvo podruje na koje se Rajh u s m e n o radei sa m n o m terapiju. On je stalno naglaavao vanost oputanja vilice. Kada sam ja opustio svoju vilicu i otvorio irom oi, vrisak je mogao da izae. Ali, voljna akcija oputanja vilice je retko primetno smanjivala napetost u tom podruju. Bilo je neophodno, kao to je Rajh otkrio, da se primeni neki pritisak na miie vilice da bi se izazvalo oslobaanje. Takoe je neophodno raditi sa potisnutim impulsom grienja koji je vezan za hroninu napetost miia vilice. Zeleo bih da opiem prost m a n e v a r korienja glasa, koji ja r a d i m da bih smanjio tu napetost. Stojei nad pacijentom koji lei na krevetu, vrim pritisak na mii m a s e t e r u uglu vilice. To je bolno i ja o h r a b r u j e m pacijenta da se suprotstavi. Sugeriem mu da utira krevet i da vie ostavi me na m i r u " dok ja pritiskam. Zbog bola. njegova reakcija je esto s t v a r n a i pacijent je iznenaen kada otkrije k a k o se estoko opirao. Mnogi pacijenti nisu bili ostavljeni na m i r u " da se razvijaju p r i r o d n i m nainom, ve su bili stalno pod pritiskom. Takoe im nije bilo dozvoljeno da se b u n e ili iskau svoje primedbe. Za mnoge pacijente je sasvim nov doivljaj da dozvole glasu i akciji da izraze snana oseanja. Ne elim da ostavim utisak da je bol sutinski deo bioenergetskog rada. Mnogi od tih postupaka su vrlo prijatni, ali se bol ne moe izbei ukoliko se eli oslobaanje od hronine napetosti. K a o to je A r t u r Danov ( A r t h u r Janov) istakao u Primalnom kriku, bol ve postoji u pacijentu. Plakanje i vikanje je samo nain oslobaanja bola. Pritisak koji vrim na miie sam po sebi nije bolan. On je malen u poreenju sa napetou u miiima i osobi koja ima relaksirane miie ne bi nanela bol. Pritisak koji vrim pridodaje se postoje^ oj napetosti u miiima i prekorauje prag bola, ali takoe ini osobu svesnom svojih tenzija i vodi oslobaanju. 244

Pomenuo sam ranije da postoje tri podruja u kojima se razvija prsten tenzije koji spreava ili suava p r o laz od grudi do spoljanjeg sveta. Prvi je oko u s t a ; drugi je spoj glave i vrata. Trei je spoj v r a t a i grudnog koa. Prsten tenzije koji se u tom podruju razvija je takoe funkcionalan po prirodi i ukljuuje uglavnom prednje, srednje i zadnje skalene miie. Taj prsten tenzije uva otvor p r e m a grudnoj upljini, a time^ i prema srcu. K a d a se hronino gre, ovi miii podiu i imobiliu gornja rebra, zatvarajui otvor prema grudima. Poto se ovo takoe sukobljava sa prirodnim respiratornim pokretima, ozbiljno je ugroeno stvaranje zvukova, posebno u predelu grudi. U r a d u sa glasom mora se biti svestan tog predela tenzije. Ovde u jo dodati da svaki zvuk ima svoje mesto u samoizraavanju. S m e h je podjednako vaan kao i plakanje, pevanje kao i cviljenje. Cesto traim od pacijenata da predu, da guguu i proizvode zvuke dozivanja, da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnog izraavanja, kao to su ga morali ponekad oseati dok su bili bebe. Ali mnogim ljudima je veoma teko da se identifikuju sa sobom kada su bili beba, koja jo uvek postoji u njihovim srcima.

Oi su ogledalo due
KONTAKT OIMA

Na prvoj strani udbenika iz oftalmologije koji sam uio na medicinskom fakultetu pisalo je oi su ogledalo due". Bio s a m zaintrigiran tom tvrdnjom, koju sam i ranije uo, i radoznao da vie saznam o ekspresivnim funkcijama oiju. Ali, bio s a m razoaran. Knjiga se nije vie bavila odnosom oiju i due ili oiju i oseanja. Anatomija, fiziologija i patologija oiju su bile temeljno opisane mehaniki, k a o da su oi m a i n a nalik kameri vie nego ekspresivni organ linosti. Pretpostavljam da oftalmolozi ignoriu taj aspekt oiju zbog toga to oftalmologija kao strogo n a u n a disciplina mora da se bavi objektivnim injenicama. Ekspresivna funkcija oiju nije p r e d m e t objektifikacije ili m e renja. Ali, to namee pitanje da li objektivno nauno stanovite moe potpunije da r a z u m e funkcionisanje oka ili, u irem smislu, ljudskog bia. 245

Psihijatri i drugi koji se bave prouavanjem linosti ne mogu dozvoliti tako usko gledanje. Moramo videti osobu u njenoj ekspresivnoj prirodi i nain na koji je gledamo e odrediti ne samo k a k o emo je razumeti ve i kako e ona reagovati na nas. Jezik tela sadri vekovnu mudrost. Ne sumnjam da je tano stanovite da su oi ogledalo due. Takav je na subjektivni utisak kada gledamo u neije oi i verujem da on odgovara izrazu koji vidimo. Taj duevni kvalitet je naroito oigledan kod oiju psa ili krave. K a d a su relaksirane, njihove tople braon oi su kao zemlja. Duevan izraz njihovih oiju se povezuje u mom u m u sa kontaktom, oseanjem pripadanja ili oseanjem da su deo ivota, prirode i univerzuma koje sam opisao u glavi II. S v a k a vrsta ivotinja ima poseban izgled oiju koji odraava njen poseban kvalitet. Makine oi, na primer, imaju kvalitet nezavisnosti i distance. Oi ptice su drugaije. Ipak, oi svih ivotinja mogu da izraze oseanja. K a d a neko ivi sa makom ili pticom izvesno vreme moe da naui da pravi razliku medu ekspresijama. Moe se videti kada oi postanu teke od spavanja ih blistave od uzbuenja. Ako su oi ogledalo due, onda bogatstvo u n u t r a n j e g ivota organizma m o r a da se odrazi na obim oseanja koji se vidi u oima. Reeno na prozainiji nain, oi su prozori tela, poto otkrivaju unutranja oseanja. Ali, kao i svi prozori, oi mogu biti zatvorene ili otvorene. U prvom sluaju su neprobojne; u drugom se moe itati linost. Oi mogu imati prazan ili distanciran izgled. Prazne oi ostavljaju utisak da nikog tamo n e m a " . T a k a v izgled je est kod shizoidnih osoba . Gledajui u t a k v e oi, ovek stie utisak u n u t r a n j e praznine. Distancirane oi govore da je osoba odsutna, negde daleko. Moemo je vratiti nazad privlaei njenu panju. Njen p o v r a t a k se poklapa sa zasnivanjem k o n t a k t a njenih i naih oiju, k a d a primeujemo da gleda u nas i u s m e r a v a oi ka nama. Oi blesnu kada je osoba u z b u e n a i gase se kada se izgubi u n u t r a n j e uzbuenje. Shvatanje oiju kao prozora (one su vie od toga, kao to emo videti), doputa n a m da pretpostavimo da je sjaj koji se vidi u njima
57

blesak proizaao iz v a t r e koja gori u telu. Govorimo o uagrenim oima na licu fanatika koji sagoreva u n u tranjom vatrom. Takoe ima oiju koje se smeju, koje blistaju, koje t r e p e r e i u oima nekih ljudi sam video zvezde. Meutim, ee se vidi tuga i strah, ukoliko su kapci uopte otvoreni. Dok ekspresivni aspekt oiju ne moe da se odvoji od podruja oko oiju i celog lica, ekspresija je velikim delom odreena onim to se deava u samom oku. Da bi se itala ta ekspresija, t r e b a blago gledati u oi, ne piljiti u njih ili prodorno gledati, ve dozvoliti ekspresiji da se ispolji. K a d a se to desi, ovek stie utisak da se pojavljuju oseanja. ovek osea drugu osobu. Ja retko p r o v e r a v a m svoj utisak, jer verujem svojim ulima. Meu oseanjima koja sam video da se izraavaju kroz oi naveu sledea: Molba Molim te voli me." enja elim da te volim." Oprez Sta hoe da u r a d i ? " Nepoverenje Ne mogu se otvoriti p r e d tobom." Erotika Uzbuuje me." Mrnja Mrzim te." Zbunjenost Ne razumem." Pre mnogo godina s a m video p a r oiju koje nikada neu zaboraviti. Moja supruga i ja smo ili podzemnom eleznicom i oboje smo istovremeno gledali u oi ene koja je sedela s p r a m nas. K o n t a k t sa njenim oima me je okirao. Oi su joj imale t a k a v avolski izgled, skoro sam se jeio od uasa. Moja supruga je imala identinu reakciju i kada smo n a k n a d n o razgovarali o tome sloili smo se da nikada nismo videli t a k a v avolski pogled. P r e tog doivljaja nisam verovao da je mogue da oi izgledaju avolski. Taj dogaaj je izvukao iz mog seanja priu koju s a m uo u mladosti o urokljivim oima" koje imaju neobinu, zastraujuu mo. Fizioloki procesi koji odreuju izraz oiju nisu poznati. Znamo da se enica iri kada se doivljava bol ili strah i suava sa zadovoljstvom. Suavanje enice poveava fokus. Poveanje enice poveava polje perifernog vienja, dok smanjenje poveava otrinu fokusa. Te reakcije se odvijaju posredstvom autonomnog nervnog 247

Lowen, The Betrayal of opis oiju shizoidne osobe.

the

Body,

op.

cit.,

sadri

potpuniji

246

sistema, ali ne objanjavaju suptilne fenomene koji su ovde opisani. Oi, u stvari, imaju d v o s t r u k u funkciju; one su organ ula vida i organ kontakta. K a d a se oi dvoje ljudi sretnu, postoji oseanje fizikog k o n t a k t a m e u njima. Kvalitet k o n t a k t a zavisi od izgleda oiju. Izgled moe biti vrst i otar, pa se doivljava kao a m a r u lice, ili mek; koji se doivljava kao milovanje. Moe biti pogled koji prodire, koji svlai itd. Covek moe gledati u drugoga, kroz njega, oko njega, iznad njega. Gledanje ima agresivnu ili aktivnu k o m p o n e n t u koja se najbolje moe opisati k a o unoenje u s e b e " oima. K o n t a k t je funkcija gledanja. S druge strane, vienje je pasivniji proces po tome to doputa vizuelnoj stimulaciji da ue u oko i da izazove sliku. U gledanju se kroz oi osoba aktivno izraava. K o n t a k t oima je j e d a n od najjaih i najintimnijih naina kontakta izmeu dve osobe. To je komunikacija oseanja na dubljem nivou od verbalnog, jer je kontakt oima nain dodirivanja. Zbog toga pogled moe biti vrlo uzbuujui. K a d a se, na primer, sretnu oi mukarca i ene, uzbuenje moe da b u d e tako jako da ide kroz telo do stomane upljine i u genitalije. Takvo iskustvo se opisuje kao ljubav na prvi pogled". Oi su otvorene i pozivajue, a pogled ima erotski kvalitet. Bilo k a k v a oseanja da se razmenjuju izmeu dva para oiju, efekat je razvijanje r a z u m e v a n j a meu ljudima. K o n t a k t oima je v e r o v a t n o najvaniji faktor u odnosu roditelja i dece, posebno u odnosu majke i bebe. Moe se videti k a k o beba za v r e m e dojenja redovno podie pogled da uspostavi k o n t a k t sa majinim oima. Ako majka reaguje sa ljubavlju, postoji zajedniko uivanje u zadovoljstvu i fizikoj bliskosti koja pojaava detetovo oseanje sigurnosti i vere. Meutim, to nije jedina situacija u kojoj dete trai k o n t a k t oima sa majkom. S v a k i p u t k a d a m a j k a u e u deiju sobu, deiji pogled se die da se sretne sa majinim, bilo u oekivanju zadovoljstva, ili s t r a h a u oekivanju ta e k o n t a k t doneti. Nedostatak k o n t a k t a zbog majine nesposobnosti da uspostavi k o n t a k t oima sa detetom doivljava se kao odbacivanje i vodi oseanju izolacije. Bilo k a k o da roditelj gleda u dete, taj pogled e uticati na detetova oseanja i moe duboko uticati na detinje ponaanje. Pogledi su, kao to sam ve rekao, 248

mnogo moniji od rei. Majka moe rei detetu da ga voli, ali ako je njen pogled hladan i udaljen, a glas ravan ili teak, dete nee stei oseanje da je voljeno. U stvari, moe oseati sasvim suprotno. To stvara stanje zbunjenosti kod deteta, to se neurotski razreava tako to se dete, verujui recima, okree od onoga to osea. Nije samo pogled mrnje tetan po detinju linost; jo je tee izboriti se sa zavodljivim pogledom roditelja. Dete ne moe lako da se naljuti na t a k a v pogled, jer roditelj to opravdava svojom ljubavlju. Zavodljiv ili erotski pogled od roditelja p r e m a detetu takoe u z r u java detinju seksualnost i vodi do formacija incestuoznih veza meu njima. Siguran sam da su mnoge incestuozne veze u porodici zasnovane vie na pogledima nego na akcijama. Mnogi ljudi izbegavaju k o n t a k t oima, jer se plae ta e njihove sopstvene oi pokazati. Nije im zgodno da dozvole da druga osoba vidi njihova oseanja i tako, ili skreu pogled, ili gledaju n e k u d neodreeno. Buljenje u nekoga se koristi da bi se izbegao ili obeshrabrio kontakt. Vano je upamtiti da nema kontakta ukoliko n e m a komunikacije ili razmene oseanja m e u partnerima. To oseanje ne m o r a biti vie od prepoznavanja druge osobe kao individue. U vezi toga bih pomenuo da neki primitivni narodi koriste izraz vidim t e " k a o formu pozdravljanja. Poto je k o n t a k t oima forma intimnosti, moe imati seksualne implikacije, posebno kada su uesnici razliitog pola. ovek ne prepoznaje" d r u g u osobu dok n e m a svest o njenom ili njegovom polu. Zbog toga to su oi toliko vaan kanal komunikacije, mnogi noviji tipovi g r u p n e terapije ohrabruju k o n t a k t oima kroz specijalne vebe. Mi u bioenergetskoj g r u p noj terapiji koristimo sline vebe. Mnogi pacijenti smatraju da im to pomae, j e r dovodi oseanja do oiju, to onda ini da se osoba osea ivljom. K a d a su ljudi zatvoreni, njihove oi su t a k o e zatvorene i oni ne prim a j u zbivanja oko sebe na oseajan nain. N a r a v n o , oni to vide, ali je to vienje bez uzbuenja ili oseanja. Kontakt oima sa pacijentom je neto to stalno nastojim da uspostavim. Ne samo da to meni pomae da saznam ta se deava od jednog do drugog t r e n u t k a ve to daje duboko uverenje pacijentu da sam uz njega. Kada se k o n t a k t oima koristi kao deo g r u p n e vebe 249

ili individualne terapije, m o r a biti u r a e n sa izvesnom spontanou koja je garancija da je izraavanje iskreno. To se moe postii uspostavljanjem k r a t k o g pogleda pogled, dodir, t r e n u t a k razumevanja i tada se ovek preokrene. Due odravanje k o n t a k t a oima je neprirodno i napregnuto. Gledanje postaje forsirano i mehaniko.

naujue je da se u mnogim diskusijama o linosti posveuje tako malo panje oima. Sledei korak ka r a z u m e v a n j u odnosa oiju i linosti je uspostavljanje veze pogleda oiju i k a r a k t e r n i h tipova. Svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tipian pogled, koji ne mora uvek da b u d e upadljiv, ali je dovoljno esto prisutan da slui kao dijagnostiki kriterijum. To svakako vai za shizofrene osobe, ije oi imaju odsutan pogled. Rajh je to komentarisao, a ja opisao u knjizi Izdaja tela. Dovoljno je da se vidi taj pogled pa da se zna da je osoba odlutala", ih da moe odlutati". Naglasio bih, dajui u osnovnim crtama vezu pogleda sa razliitim k a r a k t e r n i m tipovima, da pogledi nisu stalno prisutni i da sporadian pogled nije znaajan u tom smislu. Mi t r a g a m o za tipinim pogledom. Shizoidni karakter: Tipian pogled moe da se opie kao prazan ili neekspresivan. Odsustvo oseanja u oima je ono to k a r a k t e r i e tu linost. K a d a vas gleda shizoidna osoba o d m a h oseate nedostatak kontakta. Oralni karakter: Tipian izgled je molba molba za ljubavlju i podrkom. To moe biti maskirano stavom pseudonezavisnosti, ali dovoljno esto izbija na povrinu da bi se razlikovala oralna linost. Psihopatski karakter: Za tu linost su karakteristine dve vrste pogleda u skladu sa dva psihopatska pristupa ili stava. J e d a n je u p o r a n ili prodirui pogled, koji se sree kod ljudi koji imaju potrebu da kontroliu i dominiraju drugima. Te oi vas fiksiraju kao da nameu svoju volju. Drugi pogled je topao, zavodljiv, zainteresovan, koji zabavlja osobu kojoj je upuen i navodi je da se preda psihopatskoj osobi. Mazohistiki karakter: Tipian pogled je pogled patnje ili bola. Meutim, to se esto maskira izrazom zbunjenosti. Mazohista osea da je u h v a e n u klopku i vie je u dodiru sa tim oseanjem nego sa oseanjem patnje koja je u osnovi toga. Kod sadomazohistike linosti to jest kod onih osoba koje imaju jako izraen sadistiki element u naravi oi su male i tvrde. To se moe objasniti kao reverzija normalnih mazohistikih oiju koje su tople i tune. Rigidni karakter: Takva linost najee ima jako blistave oi. Kod znatne rigidnosti, oi postaju tvrde, a ne 251

OCl I LINOST

Oi su ogledalo due, jer direktno i neposredno odraavaju energetske procese tela. K a d a je osoba pod energetskim nabojem, oi su joj blistave to je dobar znak zdravlja. Svako smanjenje energetskog nivoa zamrauje sjaj oiju. Kod umiruih se oi zastakle. Postoji odnos izmeu naboja u oima i nivoa seksualnosti. Ne govorim o genitalnom uzbuenju, koje takoe ima efekat na oi. Seksualnost je fenomen itavog tela i oznaava stepen u kome se osoba identifikuje sa svojim seksualnim funkcionisanjem. Kod osoba sa visokim stepenom seksualnosti protok energije je p u n i periferne take k o n t a k t a sa svetom su u stanju naboja. Te take, kao to sam ranije pomenuo, su oi, ruke, genitalije i stopala. To ne znai da su genitalije u uzbuenom stanju. To se deava kada oseanja ili energija postanu usmereni na taj organ. Identifikacija sa svojom seksualnou je aspekt uzemljavanja. Bilo koja aktivnost ili veba koja poveava oseanje uzemljenosti poveava naboj u oima. Na celokupno funkcionisanje oiju se moe uticati pojaavanjem k o n t a k t a te osobe sa njenim nogama i podlogom. Razliite vebe uzemljavanja pomau u tom smislu. Mnogi pacijenti kau da im se posle rada i vebi nogu vid popravio do tog stepena da im predmeti u sobi izgledaju sjajniji i jasniji. K a d a ovek ne stoji vrsto na podlozi ne vidi jasno ta se deava oko njega zaslepljen je svojim iluzijama. Ta razmatranja podravaju p r e t p o s t a v k u da je stepen energetskog naboja u oima mera jaine ega. Osoba sa j a k i m egom ima sposobnost da gleda direktno u oi druge osobe. Ona to moe lako da uradi, jer je sigurna u sebe. Gledanje u drugu osobu je forma potvrivanja sebe. Svi smo mi prirodno svesni tih injenica i izne250

gube sjaj. Tvrdoa je odbrana od tuge koja lei ispod povrine rigidnog k a r a k t e r a i povezana je sa oseanjem frustriranosti u ljubavi. Za razliku od mazohistikog karaktera, rigidni ima snaan agresivan stav koji daje vedrinu njegovom ponaanju i oima. U vezi toga mogu dodati n e k e k o m e n t a r e u vezi svojih oiju. Ja sam uvek mislio da mi je desno oko snanije. Imalo je odreen pogled sa kojim sam se identifikovao. P r e nekoliko godina, prilikom polaganja vozakog ispita, bio sam iznenaen k a d a sam otkrio da je to oko bilo slabije. Levo oko mi je uvek ostavljalo utisak slabijeg oka, jer je bre i obilnije suzilo u tunim situacijama ili na j a k o m vetru. Tada s a m shvatio da je upravo taj kvalitet levog oka sauvao njegovu otrinu, dok je moje prividno jae desno oko bilo pod pritiskom odbrane od unutranjeg oseanja tuge koju je levo oko slobodno izraavalo. To je bilo moje lino iskustvo koje me je navelo da shvatim koliko je izraavanje oseanja oima tesno povezano sa vizuelnom funkcijom. Nikada nisam nosio naoare i to jo uvek ne radim, uprkos injenici da sam o d a v n o preao godine k a d a se podrazumeva da se koriste naoare za itanje. Ali, kada sam imao etrnaest godina bile su mi prepisane naoare. Na rutinskom pregledu oiju u koli pogreno sam proitao jedno ili dva slova na niim redovima liste. U ambulanti su mi temeljnije pregledali oi i rezultat je bio recept za naoare. Nikada nisam saznao k a k a v je to bio poremeaj vida. Nikada nisam doiveo n i k a k v u tekou u koli ili negde drugde. Pretpostavljam sada da sam bio dalekovid. To se slae sa onim to ja znam o svojoj linosti, ali to mi nije predstavljalo tekou. Dobio sam naoare, ali s a m odbio da ih nosim izuzev za itanje. I nosio s a m ih u futroli. J a k o sam se suprotstavljao ideji da nosim naoare. K a d a sam bio mlad naoare su za m e n e imale negativno znaenje. Ljude sa naoarama su nazivali etvorooki. Pretpostavljam da zbog toga nisam hteo da ih nosim. Ve p r v e nedelje sam izgubio naoare. Moja majka, koja je bila previse koncentrisana na moje zdravlje, insistirala je da idem po drugi p a r naoara. U to v r e m e joj se nisam mogao suprotstaviti i otiao sam. A h , nisam mogao zadrati ni drugi p a r naoara. I one su nestale za nedelju dana. Moji roditelji nisu mogli dozvoliti sebi jo j e d a n troak i tako, uprkos zabrinutosti, majka je odustala od naoara. 252

Moj sadanji dobar vid pripisujem navici da itam pri dnevnom svetlu, kao i pomoi koju mi je pruila terapija, gde mi je bilo omogueno da plaem i slobodnije izrazim oseanja. Voleo sam sunce i istu, blistavu svetlost sunanog dana. Igrao sam mnogo tenis na zemljanom igralitu, gde sam bio izloen reflektovanoj sunevoj svetlosti. Nisam shvatao koliko je to bilo vano sve dok nisam p r e nekoliko godina saznao da je upravljanje oiju ka suncu i zamiljanje sebe (sa zatvorenim oima) na prijatnoj, sunanoj atmosferi, tehnika koju koriste praktiari Bejtsovog (Bates) metoda u tretmanu kratkovidosti. Gledajui unazad, vidim da sam imao potrebu da i m a m jasan i otar vid. Ja v e r u jem svojim oima i ja bih opisao sebe kao vizuelno orijentisanu osobu, to moe imati veze sa mojim interesovanjem za telesna izraavanja.

Problemi glave i oiju i bioenergetika Kratkovidost je najei poremeaj oiju tako est da je statistiki skoro normalno biti kratkovid. U tom smislu se moe porediti sa bolom u leima i sa d e presijom, koje mnogi autori smatraju n o r m a l n i m pojavama u naoj kulturi, ukoliko nisu takve da p o t p u n o onesposobljavaju oveka. Izgleda mi da smo postali t o liko obogaljeni, emocionalno i fiziki, da imamo t e n denciju da gledamo na stanje zdravlja kao na a b n o r m a l nost. Na nesreu, to i jeste postala retkost. Mnogi ljudi koji nose naoare su svesni da naoare poboljavaju vienje na mehaniki nain, ali da ometaju ili spreavaju izraavanje i k o n t a k t oima. K a d a radirn sa pacijentima uvek traim da skinu naoare, tako da mogu da itam izraz njihovih oiju i da u s postavim k o n t a k t sa njima. Meutim, u n e k i m sluajevima pacijenti me vide nejasno i to predstavlja p r o b lem. U takvom sluaju n u d i m kompromis, kada je neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naoare dok razgovaramo, ali t r a i m da ih skine kada radimo fizike vebe. K o n t a k t n a soiva imaju isti efekat kao i naoare, ali na manje upadljiv nain. Ubeen sam da je kratkovidost funkcija poremeaja vida koji je postao s t r u k t u r i r a n u telu kao poremeaj onih jabuica. To se ne razlikuje od drugih telesnih Poremeaja koji su rezultat hronine miine napetosti. 253

U mnogim sluajevima ti se poremeaji prilino smanjuju k a d a se otpusti tenzija. Video sam znatne prom e n e u telima ljudi, izazvane bioenergetskim vebama i terapijom. Takoe znam osobu koja je potpuno prevazila kratkovidost radei Bejtsov metod. J e d n a od tekoa u radu sa k r a t k o v i d i m oima je to to okul a r n i miii nisu dostupni dodirivanju i pritiskanju. Tekoa sa Bejtsovim m e t o d o m je da zahteva podvrgavanje intenzivnom p r o g r a m u vebi oiju, to mnogi ljudi nisu u stanju da urade. Ako i m a m o u vidu t a k v e praktine tekoe, ipak ostaje injenica da se kratkovide oi mogu popraviti. Video sam takvo dramatino poboljanje koje se pojavilo u toku terapijske seanse. Na alost, to je bilo p r i v r e m e n o i dobit se nije potpuno odrala. Bez obzira na to, mnogi pacijenti izvetavaju da im se k a o rezultat bioenergetske terapije odralo poboljanje vienja. Bioenergetika radi sa telesnim s t r u k t u r a m a i nastoji da razume s t r u k t u r u dinamski, u smislu snaga koje je stvaraju. Rajh je smatrao da je s t r u k t u r a zamrznut pokret i m a d a je to iroko i filozofsko stanovite, ono ima praktinu p r i m e n u na sluajeve u kojima se strukt u r a razvija kao rezultat onoga to se obino naziva psiholokom t r a u m o m . To vai za kratkovide oi koje su irom otvorene i fiksirane. Pokretljivost onih jabuica je slaba. Miii oiju su zgreni i napeti. Ako uspemo da ponovo uspostavimo pokretljivost oiju, kratkovidost e se znatno smanjiti. Pogled otvorenim oima i mala izgubljenost onih jabuica tipine su pojave kod kratkovidosti. Snaan strah moe da izazove t a k a v pogled. Kratkovida osoba, m e u t i m , ne osea nikakav strah, niti je svesna bilo k a k v e veze izmeu oiju i oseanja straha. Razlog: k r a t k o v i d e oi su u delimin o m stanju oka, onemoguavajui registrovanje emocija u tom organu. Nije teko objasniti strah. K a d a se dete susretne sa besnim pogledom ili mrnjom u majinim oima, njegovo telo, naroito oi, doivljava stanje oka. Takav pogled od roditelja j e d n a k je u d a r c u u lice. Mnoge m a j k e ak nisu svesne pogleda koje upuuju deci. Radio sam sa majkom koja je sa t a k v i m mranim besom u oima gledala svoju kerku da s a m se ja uplaio. Kerka nije obraala panju; to je moda uobiajena pojava za nju, izgledalo je da majka nije bila svesna svog pogleda. Ali, mogu zamisliti k a k o je linost te 254

keri bila povezana sa tim pogledom. Devojica je bila kratkovida. Odavno je morala da sprei bilo k a k v u svest o majinom izrazu lica, ali su joj oi bile irom otvorene sa izrazom straha. Svaki strah je t r e n u t n i ok za organizam. I strah i ok proizvode kontrakcije u telu. Uopte uzev, telo reaguje na ovo stanje kontrakcije silovitim izlivima plakanjem, vritanjem, besom. Te reakcije oslobaaju telo od oka i s t r a h a i oi se onda vraaju u svoje normalno stanje. ta ako ne doe do takvog oslobaanja? To se deava kada detinje plakanje, vritanje ili temper tantrum, jo vie izazovu majin bes ili m r nju ili kada dete stalno iznova doivljava majino n e prijateljstvo. Ja sam doiveo t a k a v ok kada sam imao devet meseci, k a k o sam n a k n a d n o izraunao, i na m e n e je to imalo dugotrajni efekat. Sreom, to se nije ponavljalo. P r e se moe rei da me je majka gledala pogledom ljubavi, i jer s a m bio enica njenog oka". Nisu sva deca takve sree. Ako dete stalno iekuje neprijateljski pogled roditelja, oi e ostati u s t r a h u irom otvorene. irom otvorene oi, kao to s a m kazao ranije, proiruju polje perifernog vienja, ali smanjuju centralno vienje. Da bi ponovo postiglo vizuelnu otrinu, dete e prisilno stezati oi, stvarajui rigidnost i napregnutost. Postoji i drugi element. Uplaene oi imaju tendenciju da k o lutaju navie. Ta tendencija t a k o e moe da se prevazie n a p o r o m volje, ukoliko dete hoe da ouva sposobnost fokusiranja. Ali, n a p o r da se to odri ne moe trajati beskonano. Posle nekog v r e m e n a miii oka se zamore i dete odustaje od naprezanja. Kratkovidost nastaje k a d a se slomi kompenzacija. To zavisi od mnogo faktora, ukljuujui energiju sa kojom dete raspolae, i koliinu stresa u kui. U m n o gim sluajevima dekompenzacija se uspostavlja izmeu deset i etrnaest godina, k a d a detinja seksualnost koja je u razvoju reaktivira stare konflikte i s t v a r a ove. Pokuaj da se uspostavi otro vienje propada i oi ponovo postaju od s t r a h a irom otvorene, ali je strah nespecifine prirode. Podie se nova odbrana na niem nivou. Miii u osnovi glave, posebno u okcipitalnom predelu i oko vilica, postaju stegnuti da bi spreili Proticanje oseanja do oiju. Taj prsten tenzije je n a en u svim sluajevima kratkovidosti. Psiholoki, dete 255

se povlai u mali, ogranien prostor, zatvarajui u svoj svet elemente koji ga uznemiravaju. Kratkovido oko je u stanju oka, zbog ega specijalne vebe Bejtsovog metoda za oi, m a d a su neophodne i od koristi, ne reavaju potpuno problem. Vrednost metoda bi se znatno poveala k a d a bi se radilo na razbijanju tenzije, to bi omoguilo priticanje uzbuenja i energije u oi. Najvanije je izazvati strah koji je u osnovi kratkovidosti, da bi se on mogao doiveti i osloboditi. To je osnova bioenergetskog prist u p a kratkovidosti. J e d i n o ogranienje je injenica da mnogi pacijenti imaju t a k o mnogo problema i tenzija, koji trae panju, pa se ne moe posvetiti problemima oiju onoliko panje koliko je potrebno. Iz ovog to sam rekao o razliitim o d b r a m b e n i m stavovima treba da je jasno da ima sluajeva u kojima se kratkovidost ne razvija, m a d a su svi uslovi za njeno pojavljivanje prisutni. Video sam pacijente ije je ivotno iskustvo sadralo j e d n a k ili vei iznos straha, ali koji nisu postali kratkovidi. Ne verujem da se radi o razlikama u nasleu. K a d a je ok roditeljskog neprijateljstva ili odbacivanja ozbiljniji, to se odraava na itavo telo. Javlja se izvestan stepen paralize koja smanjuje sva oseanja na dubljem nivou i utie na ograniavanje svih formi samoizraavanja. To se vidi kod shizofrenih osoba. Njihov energetski nivo je snien, disanje ozbiljno ogranieno, a nivo celokupne pokretljivosti nizak. Kod njih je konflikt pomeren sa predela oiju na itavo telo. Oi su prividno poteene, zato to je osoba zatvorila itav svoj interpersonalni svet, a ne samo vizuelni. Ali, dok oi shizoidne osobe mogu da ne b u d u kratkovide, one nisu ni pod nabojem, niti su ekspresivne. Vizuelna funkcija je ouvana, odvajajui oi od funkcije izraavanja emocija. Bioenergetska terapija je za problem oiju i opta i specifina. Na optem planu, kao i sa problemima pokretljivosti i vokalnog izraavanja, t r e b a podii pacijentov energetski nivo potpunijim i dubljim disanjem. Ne samo da to poveava telesne senzacije i oseanja ve obezbeuje viak energije p o t r e b n e za naboj perifernih taaka k o n t a k t a sa svetom, ukljuujui i oi. Disanje ima pozitivan efekat na oi. Posle upornog dubokog disanja kroz razne vebe, oi mnogih pacijen a t a postaju p r i m e t n o sjajnije. S a m i pacijenti, kao to 256

sam ve pomenuo, ponekad saoptavaju da im se vid popravio. Vebe uzemljavanja t a k o e pomau tom p r o cesu. Specifina terapija poremeaja oiju zahteva znanje o putevima kojima energija protie do oiju. Postoje dva t a k v a p u t a koja u opisati i prikazati na slikama. Jedan je du tela, od srca, kroz grlo i lice do oiju. Oseanje povezano sa t i m protokom je enja za kontaktom, posezanje oima da bi se osetilo i dodirnulo. To stvara topao, moleiv pogled. Drugi p u t jc du lea, penje se do v r h a glave, p r e k o ela do oiju. T a k a v protok stvara agresivnu k o m p o n e n t u pogleda. Najbolje se moe razumeti izrekom upija oima". Kod n o r malnog gledanja te dve k o m p o n e n t e su prisutne u razliitim stepenima. A k o je nena komponenta vezana za enju preseena, pogled e biti tvrd, ak i n e p r i j a t e l j ski. Moe biti tako j a k kao da odguruje drugu osobu. Ako je agresivna komponenta slaba, pogled e biti m o -

leiv, ali nee uspevati da dodirne drugu osobu. Da bi se imao dobar k o n t a k t oima, potrebnu su obe k o m ponente. Slika prikazuje ta dva puta, plus trei u osnovi mozga koji povezuje vizuelne centre direktno sa retinom.
17

257

Mada nema objektivnog dokaza o tim putanjama, njihovo postojanje je podrano subjektivnim iskustvom i klinikim posmatranjem. K a o rezultat bioenergetskih vebi, mnogi pacijenti govore da oseaju kretanje energije u oima du tih p u t e v a . Te senzacije se potkrepljuju kada se vidi da pacijentove oi postaju sjajnije, pod veim n a p o n o m i da su vie u kontaktu. Kada su ti putevi otvoreni i k a d a energija protie slobodno i potpuno do oiju, one su relaksirane. Osoba je u stanju zadovoljstva, to se manifestu je kroz glatko elo, oputene obrve, suene enice i fokusirano vienje. Na sledeem dijagramu se vidi povlaenje energije iz oiju zbog straha. To povlaenje energije stvara tipian izraz straha. K a k o je agresivna k o m p o n e n t a povuena du svog puta, obrve se podiu a oi irom otvaraju. Ako je strah intenzivan, moe se ak videti kako se kosa die na glavi a lea i v r a t se zateu. Kada je povuena nena komponenta, vilica pada a usta se irom otvaraju Ako je doivljaj t r e n u t a n , energija tee nazad u oi a crte se relaksiraju. Meutim, ako

jabuici i o k u l a r n i m miiima. Deo tog napora sadri isturanje vilice da bi se prevazilo oseanje p r e straenosti. Isturajui vilicu, osoba k a e : Neu dozvoliti da se plaim". Meutim, taj n a p o r stvara unutranji konflikt izmeu oseanja i stavova, to poveava m i inu napetost. P r e nekoliko godina sam kratkotrajno radio sa mladim ovekom koji je imao razroke oi. Video je samo l e vim okom. Vid desnim okom, m a d a normalnim, bio je potisnut da bi se izbeglo stvaranje dvostruke slike, jer nije bio u stanju da fokusira sa oba oka. Kao dete je imao dve operacije oiju, ali to nije donelo trajniji rezultat. Ne samo da mu je desno oko bilo okrenuto napolje nego mu je itava desna s t r a n a lica bila malo skvrena. Dodirivanjem se mogao otkriti snaan gr sa desne strane okcipitalnog polja. Taj mladi je bio sin psihologa koji je uestvovao u profesionalnom bioenergetskom radu. On je videokamerom snimao ta radim. Moja intervencija je bila eksperimentalna. Bio sam zainteresovan da saznam da li se moe uticati na razrokost oslobaanjem tenzije lea i glave. Prstima sam snano pritiskao zgrene miie otprilike trideset sekundi i osetio sam da su se relaksirali. Nekoliko lek a r a koji su posmatrali ta r a d i m bili su zapanjeni kada su videli da su oi pacijenta prestale da budu razroke. Mladi se okrenuo i rekao mi da vidi j e d n u sliku sa oba oka., a ja s a m takoe primetio da su mu oi bile u fokusu. P r o m e n a je bila dramatina, ali nije dugo trajala. Gr se kasnije povratio i desno oko je ponovo o d l u t a l e Ne znam da li bi n a s t a v a k t e r a pije doveo do trajnog poboljanja. Nikada vie n i sam video tog mladog oveka i n i k a d a vie nisam radio sa slinim sluajem. Ali, uveo sam kao p r a k s u sa svim pacijentima da smanjim tenziju u okcipitalnom delu, koristei razliite pritiske na miie dok pacijent fokusira oi na plafon. S m a t r a m da taj postupak u celini ima pozitivan efekat na oi. Meutim, glavni terapeutski cilj u radu sa oima je oslobaanje s t r a h a koji se u njima zadrava. Da bih to postigao, koristim sledei postupak. Pacijent lei na krevetu sa savijenim kolenima i sa unazad zabaenom glavom. Kaem mu da se ponaa kao da doivljava strah da podigne obrve, irom otvori oi i da pusti da mu vilica padne. R u k e dri oko dvadeset santimet a r a ispred lica sa dlanovima napolje i rairenim p r s 17

je strah postao s t r u k t u r i r a n u telu kao hronino stanje strepnje, energija se zatvata u prsten tenzije oko osnove glave. Sada, osoba m o r a da ulae svestan napor da fokusira pogled, to namee j a k teret onoj 258

259

tima, kao u stavu zatite. Onda se nagnem n a d pacijenta i kaem mu da me gleda direktno u oi koje su oko trideset s a n t i m e t a r a udaljene od njegovog lica. Bez obzira na to to je pacijent u nemonom poloaju, i sa izrazom straha, vrlo malo njih sebi doputa da se osea prestraeno. esto pacijent gleda u m e n e sa smeh o m na u s n a m a kao da kae: Nema razloga da se plaim. Nee me povrediti, j e r sam dobar deak". Da bih prebrodio tu o d b r a n u negiranja, primenjujem pritisak palevima na obe s t r a n e nosa. To spreava pacijenta da se smei i uklanja masku sa lica. Ako se u r a d i k a k o valja (moram dodati da taj post u p a k zahteva dosta iskustva i sposobnosti), to esto izaziva oseanje s t r a h a i moe se pojaviti krik, kao odbrana od s t r a h a koji se povlai. Ako se kae pacij e n t u da isputa zvuke p r e nego to se primeni pritisak, oslobaanje k r i k a se olakava. im pone vritanje, ja prestajem sa pritiskom, ali u mnogim sluajevima se vritanje nastavlja i kada sklonim ruke, sve dok su oi irom otvorene. italac se moda sea ta se meni desilo tokom p r v e seanse sa Rajhom. Rajh nije morao da koristi n i k a k a v pritisak da bi se pojavio krik. Meutim, ima malo pacijenata koji e spont a n i m vritanjem izraavati strah. Neki ne reaguju ak i k a d a se izvri pritisak. U tim sluajevima je o d b r a n a od straha jo dublje ukorenjena. Pretpostavljam da moje oi izgledaju pacijentu snane i moda tvrde dok vrim pritisak. Oseam da poinju da mekaju kada pacijenti ponu da vrite, j e r ja saoseam sa njima. Posle vriska obino kaem pacijentu da posegne i dodirne moje lice r u k a m a . S m a t r a m da vrisak oslobaa strah i otvara p u t nenim oseanjima i oseanjima ljubavi. Dok gledamo j e d a n u d r u gog, pacijentove oi obino mekaju i p u n e su suzama, k a o da eznu za k o n t a k t o m sa m n o m (kao surogatom m a j k e ili oca). Taj postupak se obino zavrava zagrljajem, pri emu pacijent duboko jeca. Kao to sam pomenuo, taj postupak nije uvek efikasan. Mnogi pacijenti su previe zastraeni da bi dozvolili da strah ispliva na povrinu. K a d a se to desi, efekat je dramatian. J e d n a pacijentkinja mi je rekla da je dok je vritala videla oca k a k o je besno gleda, kao da hoe da je tue. Drugi pacijent je rekao da je video majine besne oi iz vremena kada je imao oko godinu dana. J e d n a ena se oseala tako oslobo260

ena otputenog s t r a h a da je skoila sa kreveta i potrala da zagrli mua koji je bio u istoj sobi. J e d a n ovek koji je neko vreme bio na terapiji oseao se toliko potresen da je sav slomljen napustio moju kancelariju. Odmah je otiao kui i spavao dva sata. Javio se im se probudio. Zvao je da kae da osea radost koju n i kada ranije nije doiveo. Radost je bila reakcija na oslobaanje uasa. Ima jo mnogo drugih postupaka koji se mogu koristili za pokretanje oseanja u oima. Vano je opisati j e d a n od njih pokuaj da pacijent izae" kroz oi, uspostavljajui k o n t a k t sa mojim oima. U tom postupku pacijent takoe lei na k r e v e t u u istom poloaju. Ja se naginjem nad njega i traim da posegne prema gore i dodirne r u k a m a moje lice. Stavljam paleve na njegovo elo i nenim i umirujuim pokretima pokuavam da uklonim svaki izraz anksioznosti ili brige koji bi mogao uzrokovati mrtenje obrva. Poto gledani toplo u njene ili njegove oi, esto vidim malo dete koje viri iza zida ili kroz r u p u na zidu. elei da izae, ali se ne usuuje. To je dete koje se krije od sveta. Mogu mu rei: Izai da se igra sa m n o m . Dobro je kada se izae". Fascinirajue je posmatrati reakcije kada se oi relaksiraju i oseanja protiu u njih i kroz njih. To malo dete beznadeno eli da izae i da se igra, ali je n a s m r t prestraeno da e se povrediti, da e biti odbaeno ili da, e mu se drugi podsmevati. Potrebno je da ga u v e r a v a m da treba da se upusti u opasan poduhvat, posebno je p o t r e b a n moj dodir pun ljubavi. A k a k v o je oseanje kada se pojavi a ljudi te p r i h v a t a j u ! Iskustvo kao to je ovo moe da se dogodi posle dugo vremena, dok pacijent otkrije i prizna skriveno dete u sebi. Ali k a d a j e d n o m to svesno prizna, otvoren je p u t za analiziranje i rad na svim anksioznostima i strahovima koji su prisilili dete da se skrije i zakopa svoju ljubav. Jer, dete je puno ljubavi i to je ljubav koju se ne usuujemo da izrazimo u akciji kroz oi, glas i telo. Sve te reakcije su uoene i d i s k u t o v a n e ; one su najbolje ito za analitiki mlin, poto su iskustva n e posredna i ubedljiva. Naravno, mnogo zavisi od senzitivnosti terapeuta i njegove slobode da uspostavi k o n takt, da dodiruje i da b u d e dodirivan, posebno zavisi od njegove sposobnosti da ne dozvoli razvijanje lic261

nog emocionalnog odnosa sa pacijentom. Situacije te vrste lako mogu navesti t e r a p e u t a da se rastereti svoje sopstvene potrebe za kontaktom, uspostavljajui ga sa pacijentom. Tragina greka je ako do toga doe. Svaki pacijent poseduje sve to je potrebno da bi prihvatio sebe i borio se sa svojim p o t r e b a m a i oseanjima. Ako jo m o r a da se bavi linim oseanjima terapeuta, stvara se nepremostiva p r e p r e k a oporavljanju vladanja sobom. On e reagovati na terapeutova oseanja da bi izbegao svoja; videe t e r a p e u t o v u potrebu k a o veu od svoje i na k r a j u e izgubiti oseanje sopstvenog ja, kao to je jednom uradio dok je bio dete k a d a je bio u konfliktu izmeu svojih potreba i svojih prava i potreba i prava roditelja. Pacijent plaa terapijske seanse da bi one bile orijentisane samo na njegove probleme, i to je izdaja poverenja ukazanog terapeutu ukoliko t e r a p e u t koristi tu situaciju za linu dobit. Treba dodati jo jednu opomenu, ak i ako je to ponavljanje. Bez obzira na to kolika je pacijentova regresija na nivo deteta u toku seanse, on ipak ostaje odrastao ovek. potpuno svestan te injenice. Dodirivanje m e u odraslima uvek ima erotsko ili seksualno znaenje. Covek ne dodiruje n e u t r a l n o telo, nego dodiruje mukarca ili enu. To je prirodno. Ali, ako je ovek svestan pola d r u g e osobe, bie takoe svestan i njene ili njegove seksualnosti. Meutim, seksualnost ne znai genitalnost. Mnogi pacijenti kada me dodiruju imaju svest da sam ja m u k a r a c . Neki mogu odgurnuti u s t r a n u svest o tome, ali bez obzira na to, ona je prisutna. K a k o se treba ponaati u toj situaciji? Za mene, to je stvar principa i pravilo bioenergetske terapije nema seksualnog akting auta sa pacijentima. To se moe lako dogoditi na suptilan ili na otvoren nain. Terapeut treba da b u d e oprezan sve vreme, da ne dozvoli tu mogunost. Z n a m da mnoge pacijentkinje imaju seksualna oseanja p r e m a meni. Mnoge su mi to i kazale. To ide dotle i ne dalje. Moja oseanja nisu njihova briga i bila bi velika greka unositi moja oseanja u terapijsku situaciju. Moemo, ukoliko je preporuljivo govoriti o njima, ali ako ja nisam u stanju da ih uvam za sebe; ne mogu raditi ni dobru terapiju. Terapeut mora biti sposoban da uva svoja oseanja to jest da vlada sobom. Govorio sam o preputanju. Uzdravanje je jednako vano i jednako se u bioenergetici naglaava. To e 262

biti j e d n a od tema sledee i poslednje glave. Uzdravanje je svesno i voljno, to pretpostavlja sposobnost preputanja. Ako se neko ne moe prepustiti, jer je uzdravanje nesvesno i s t r u k t u r i r a n o u telu, ne moe se govoriti o uzdravanju kao svesnom izraavanju sebe. Covek se t a d a ne u z d r a v a ; on biva zadravan. Glavobolje Tema glavobolja" pripada poglavlju o samoizraavanju, jer su n e k e glavobolje uzrokovane naprezanjem oiju, to je po m o m miljenju povezano sa inhibicijom samoizraavanja. Nisam autoritet za probleme glavobolja, ali i m a m prilino iskustva u r a d u sa glavoboljama mojih pacijenata i drugih ljudi. Bioenergetsko razumevanje tenzija daje dobru osnovu za pokuaj razumevanja tog problema. Nekoliko p u t a sam j a v n o demonstrirao k a k o se ovek moe osloboditi glavobolje, oslobaajui se miine napetosti. Drei j a v n a predavanja, pitao sam da li neko od prisutnih ima t r e n u t n o glavobolju. Obino bude b a r jedan, i ja mu kaem da doe pred publiku tako da mogu da p o k u a m da ga oslobodim glavobolje. Postupak je vrlo prost. Osoba sedi na stolici, dok ja dodirujem tenziju u osnovi glave u okcipitalnom p r e delu, na v r h u lobanje i u frontalnim delovima. Onda levom r u k o m drim njegovo elo, a desnom m a s i r a m napete miie sa zadnje strane glave. Posle otprilike jednog minuta levom r u k o m p r i d r a v a m zadnji deo glave i desnom r u k o m m a s i r a m frontalni deo. U nekoliko koraka okruujem mu skalp obema r u k a m a ; sa prstima povrh lobanje, neno mu p o m e r a m skalp sa jedne na drugu stranu. Tada objanjavam publici da to odvrem zaglavljen poklopac na glavi. Do sada je taj postupak uspevao bez greke i osoba na moje pitanje odgovara da vie nema gavobolju. Taj postupak je, meutim, uspean samo kod glavobolja nastalih zbog tenzije. Migrena se razlikuje i zahteva drugaiji pristup. Za koji t r e n u t a k u objasniti razliku. Postupak opisan gore otkrio sam sluajno. P r e mnogo godina posetio sam roake koje dugo nisam video. Interesovala. ih je v r s t a mog psihijatrijskog r a d a ^ k o j i ukljuuje rad sa telom. Objasnio sam ulogu miinih 263

tenzija kod emocionalnih problema, ali mislio sam da bi bilo korisnije da im pokaem svoj pristup. Poto sam im rekao da mnogi ljudi imaju prilian iznos tenzije u leima i vratu, u osnovi glave, doao sam do mog roaka, stavio r u k e na njegovu glavu i lagano masirao to podruje. On je imao neto tenzije, ali to nisam komentarisao. To je bilo sve. K a d a smo se vratili kui moja supruga je poslala pismo zahvalnosti na gostoprimstvu. Posle d v e nedelje s a m dobio odgovor: Ne znam ta si uradio sa mojim muem, ali on se oslobodio glavobolje koju je i m a o poslednjih petnaest godina". Napetost u osnovi glave se u p o r e u j e sa napetou u predelu lea. Cesto se zajedno pojavljuju kod iste osobe i oba izraavaju p o t r e b u za odravanjem kontrole. Tenzija na v r h u je somatski ekvivalent psiholoke zapovesti .,ne gubi glavu". To znai: Ne doputaj ak ni oseanjima da se ispolje bez kontrole". Tenzija u donjem delu ima isto znaenje za seksualnost. Ja bih odgovorio na zapovest Ne putaj dupe da tri sa tobom". Mnogi od n a s su vrlo predani kontroli. Vratimo se na slike iz p r e t h o d n o g dela da bi prikazali ideju o uzroku nekih glavobolja.

Slika prikazuje put proticanja energije il uzbuenja du zadnje strane vrata, p r e k o v r h a glave do oiju i, mada nije prikazano, do gornje vilice. Taj protok nosi agresivnu k o m p o n e n t u svih oseanja. To je neophodno u akcijama kao to su gledanje i izgovaranje. Ako stavimo poklopac na n a u agresiju, neizbeno se poveava pritisak na poklopac, stvarajui glavobolju. Poklopac je figurativan pojam, ali u n e k i m sluajevima je itav vrh glave napet, tako da se ponaa kao poklopac. U tim sluajevima glavobolja se doivljava u celoj glavi. U drugim sluajevima postoji granica tenzije oko glave i na nivou ela. koja spreava p r o bijanje agresivnih impulsa. Pritisak se izgrauje oko te granice i bol se uopte uzev osea kao da prolazi kroz elo a ponekad i kroz zadnji deo glave. K a d a se te tenzije oslobode, glavobolja nestaje. Takoe je mogue otkloniti glavobolju izraavanjem blokiranog oseanja. Meutim, retko se deava da osoba sa glavoboljom zna ta je titi. K a d a je konflikt svestan i oseanja su svesna. To znai da su stigla do povrine uma. Neko moe oseati napetost u glavi, ali to nije isto to i glavobolja. Glavobolja nastaje zbog nesvesnih snaga; oseanja i tenzije koje blokiraju oseanja su ispod nivoa svesti. Sve to ovek osea je bol od pritiska. To objanjava zato glavobolja, kao u sluaju mog roaka, moe trajati godinama. Glavobolja od migrene, po m o m iskustvu, proizlazi iz blokiranja oseanja udnje. To oseanje se uglavnom nosi kroz arterije. U svojoj prvoj knjizi sam istakao da je eros povezan sa protokom krvi koja prenosi oseanje od srca. Medicinski je poznato da su kod migrena arterije u glavi suene i da pritisak krvi uzrokuje intenzivan pulsirajui bol. Ali, m a d a erotsko, oseanje udnje tee kroz k r v n e kanale, nije ogranieno samo na njih. Uzbuenje ili energetski naboj prolaze p r e m a gore, kroz prednji deo tela, kao to je prikazano na slici izraz traenja u oima, ustima i kroz posezanje za k o n t a k t o m r u k a m a . U takvim sluajevima sam naao da postoji polje jake miine tenzije sa strane vrata, tano ispod ugla vilice. Slab pritisak na to polje proizvodi sevajui bol u onoj duplji. Ta tenzija je uvek sa o n e strane sa koje je i glavobolja, ali zato je to usmereno samo na jednu stranu ne znam.

264

265

Migrenske glavobolje su pogodne za terapijski rad. Radio s a m sa osobom koja je mnogo godina patila od migrene i uspeo sam p r v o da smanjim uestalost i j a inu glavobolje, a najzad i da je eliminiem. Ponekad s a m uspevao da oslobodim pacijentkinju n a p a d a glavobolje pomaui joj da rastereti svoja oseanja plakanjem ili vritanjem. Ponekad, kada je n a p a d trajao satima, taj postupak je smanjivao intenzitet, ali nije otklanjao glavobolju. Meutim, posle prespavane noi koja je sledila seansu, glavobolja je neizbeno nestajala. Uvek je bilo neophodno da plae sa obiljem suza da bi se uklonio bol iza oiju. Ta pacijentkinja je teko izraavala potrebu za bliskou i za kontaktom. Bilo joj je neprijatno i zastraujue da dodirne r u k a m a moje lice na topao, osea j an nain. Takoe je bila velikim delom seksualno inhibirana, k a o to bi ovek i oekivao od tako ozbiljnog blokiranja bilo kakvog izraavanja enje. Obino je dobijala napad neposredno p r e nego to je trebalo da izae na sastanak, ukoliko je pri tom imala neka oseanja. Glavobolje su uvek bile ozbiljnije kad god sam ja bio na putu ili odmoru. Telefonski razgovor sa mnom je pomagao i esto mi je telefonirala sa. velikih u d a ljenosti. Naravno, uspostavila je sa m n o m snaan transfer oseanja koja je imala prema svome ocu, to joj je bilo teko da to prizna. Bilo je neophodno analitiki proraivati transferne p r o b l e m e i obelodaniti njenu enju za bliskou sa svojim ocem. da bi glavobolja mogla da se otkloni. Ali, siguran sam da e se ona osloboditi svoje t o r t u r e samo ukoliko stekne sposobnost da izraava oseanje oima i glasom. Svaka osoba koja pati od migrene ima seksualnu zakaaljku koja nema veze sa seksualnom aktivnou. Znam mnogo pacijenata koji su patili od migrene, a koji su bili seksualno aktivni. Glavobolja nastaje zbog sputavanja nene i erotske komponente seksualnosti. Oseanaj su ila do glave umesto do genitilnog a p a r a t a gde bi se mogla rasteretiti. Onaj k r a j tela na kome je glava ne obezbeduje tu vrstu oduke. Plakanje i vritanje e osloboditi t r e n u t n u napetost, ali oni nisu reenje problema. Reenje je u sposobnosti da se ima orgazam.

J e d a n moj pacijent je primetio da kod migrene oseanja idu uz dlaku" . Oseao sam da je to valjano zapaanje. O b r t a n j e pravca bi trebalo da pomogne. To se moe uraditi kroz vebe uzemljavanja; to nee pomoi ukoliko je napad u p u n o m jeku, ali nalazim da su vrlo korisne bilo da osoba osea da joj se n a p a d pribliava, ili k a d a je na s a m o m poetku napada. S t r a h od preputanja uzemljavanju a sopstvenoj seksualnosti je povezan sa anksioznou padanja. To pominjem zbog munine koja neizbeno prati jak n a p a d migrene munine izazvane grenjem dijafragme vezane za strah od preputanja. Ma koliko da sam efikasan ja ili bilo koji drugi bioenergetski t e r a p e u t sa fizikim pristupom, nema linosti ili emocionalnog problema koji moe biti p r o r a e n bez prethodnog proirivanja polja svesnosti pacijenta radi razumevanja svojih problema. Ali, razumevanje nije samo intelektualna operacija. Za mene to znai stajati ispod ili saoseati odozdo. To podrazumeva k r e t a n j e od korena situacije i oseanja onih sila koje utiu na oseanja i ponaanje i koji ih oblikuju.
51

266

267

X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST

Proirivanje

svesti

U poslednjoj deceniji se razvilo posebno interesovanje za ono to se naziva proirivanjem svesti. Usmerenost na proirivanje svesti je deo novog humanistikog pristupa psihologiji, koji je izrastao iz treninga senzitivnosti, pokreta susretanja, getalt terapije, bioenergetike i drugih modaliteta za proirivanje svesti o sebi i drugima. Poto je bioenergetika doprinela tome, i poto pripada humanistikom pristupu, vano je razumeti ulogu svesti u bioenergetskoj terapiji i kako se svest takvom terapijom proiruje. Treba, meutim, priznati da ta ideja nije nova u ljudskoj kulturi, jer je k u l t u r a rezultat stalnog ljudskog napora da proiri svoju svest. Svaki korak u razvoju k u l t u r e bilo da je to religija, umetnost, prirodne n a u k e ili upravljanje sve to predstavlja p r o irenje svesti. Ono to je novo u ovom pristupu jeste svesna usmerenost na potrebu da se proiri svest. Taj razvoj mi sugerie da mnogi ljudi doivljavaju nau kulturu kao ograniavajuu i sputavajuu i oseaju se fiziki ugueni poveanom materijalistikom orijentacijom. Ljudi oseaju beznadenu potrebu da unesu malo sveeg vazduha u svoj um i plua. Beznae je najmonija motivacija za promenu, ali nije najpouzdanija . Vrlo malo znamo o prirodi svesti i u naem beznau da neto promenimo, pravimo lo izbor. Previe esto beznadena osoba skae iz vrueg tiganja u vatru. Naivno je verovati da svaka promena
59

mora biti nabolje. Ljudi, kao i kulture, mogu ii nizbrdo, kao i u z b r d o ; tok istorije je pokazao da postoje periodi evolucije i devolucije. Skoro je bez izuzetka tano da reakcija na bilo koju situaciju ide do s u p rotne krajnosti, posle ega dolazi do spore integracije dve suprotnosti, da bi se zapoeo nov pokret n a p r e d o vanja. Ako se naa k u l t u r a i svest koju ona predstavlja mogu opisati kao mehanicistiki, onda bi reakcija p r o tiv toga mogla voditi misticizmu. Tim t e r m i n i m a nisu potrebne definicije. Filozofija mehanicizma se bazira na pretpostavci da postoji direktna i neposredna veza izm e u uzroka i posledice. Poto ta pretpostavka lei u osnovi naeg tehnoloko-raunskog stanovita, moe se opisati kao mehanicistika. Prost p r i m e r mehanicistikog miljenja je gledanje na kriminal kao na pojavu direktno uzrokovanu siromatvom. Ima, n a r a v n o , odnosa izmeu siromatva i kriminala, odnosa izraenog u izreci Siromatvo raa kriminal", ali naivno je v e rovati da siromatvo uzrokuje kriminal; t i m e se p r e viaju kompleksni i suptilni faktori koji utiu na ponaanje. Nedostatak tog miljenja se pokazuje u p o rastu kriminala u periodu ekonomskog prosperiteta. Mistini stav, pak, negira vrednost zakona uzroka i posledice. On vidi sve fenomene kao manifestacije u n i verzalne svesti i negira vanost individualne svesti. U svetu u kome je zakon uzronosti samo iluzija, akcija n e m a nikakav smisao. Mistiar je svojim verovanjem prisiljen da se povlai od sveta. Okree se u n u t r a da n a e smisao ivota i tada, to se stvarno deava, on otkriva svoje jedinstvo sa svim ivotom i univerzumom. Ili, u n a j m a n j u r u k u , on stalno tei ka tome, jer ivot ne dozvoljava p o t p u n o povlaenje od sveta koji odrava ivot, izuzev povlaenja kroz smrt. Ne moe potpuno da transcendira svoje postojanje ni mistiar niti bilo koje drugo bie. U sadanjem stanju reakcije protiv mahanicistike filozofije nae k u l t u r e lako moemo biti zavedeni u v e renjem da je reenje u misticizmu. I zaista, mnogo ljudi se okrenulo misticizmu da bi svoju svest oslobodili spona mehanicistikog posmatranja ivota. Ne v e r u j e m da je to n a p r e d a k . Ne kaem da je misticizam p o grean, jer ima u n j e m u n e k e istine. Ali, nije ni m e hanicizam pogrean, j e r je n a u k a koja je proizala iz njega pokazala da u izvesnim situacijama naime, 269

Lowen, The Betrayal of the diskusiju psihologije beznadenosti.

59

Body.

op.

eit.,

ima

potpuniju

268

u zatvorenom sistemu gde varijable mogu biti kontrolisane ili odreene zakon uzroka i posledica zaista funkcionie. ivot, m e u t i m , nije zatvoren, ve otvoren sistem; sve varijable koje utiu na ljudsko ponaanje mogu biti nepoznate ili nekontrolisane, tako da zakon uzronosti nije p o t p u n o primenljiv. S druge strane, ima mehanicizma u ivotu, kao i dinamizma, i ako zarijem no u tvoje srce, zasigurno e umreti, j e r bih time unitio sposobnost srca da izvodi mehaniku funkciju p u m p a n j a krvi. Ako ni jedno ni drugo nije pogreno, onda su samo delimino tani i t r e b a da vidimo ta je istina i kako se svako od njih uklapa u tu sliku. Recimo ovako. Postoji objektivna valjanost mehanicistikog stava. U svetu objekata ili stvari, posebno materijalnih, izgleda da vai zakon uzroka i posledice. Misticizam moe zahtevati subjektivnu valjanost, j e r opisuje spiritualni svet gde objekti ne postoje. Ali, postoje oba sveta, jer nijedan ne negira drugi, tako da je normalno ljudsko bie u dodiru sa oba, doivljavajui sebe i kao subjekt i kao objekt. Ne verujem da to vai samo za ljude izgleda da vii ivotinjski organizmi takoe funkcioniu u oba sveta ali, ono to jeste jedinstveno za oveka je njegova svest o polarnosti ta dva poloaja. Takoe je za oveka jedinstvena mogunost deljenja jedinstva

unatranjeg i spoljanjeg, kao to je konano podelio i jedinstvo atoma, stvarajui objektivan uas n u k l e a r ne bombe, to je potvrda subjektivnog t e r o r a razaranja sveta karakteristinog za shizoidnu linost. Prost dijagram moe jasnije pokazati te odnose nego rei. Predstaviemo organizam oveka krugom sa centrom ili nukleusom. Impulsi polaze iz centra ili jezgra, dok pulsiranje energije protie u talasima p r e m a p e r i feriji k r u g a u situaciji kada je organizam u interakciji sa okolinom. U istu vreme se stimulusi koji nastaju u spoljanjem svetu kreu ka organizmu koji reaguje na neke od njih. Gledajui tu sliku, podseamo se jednoelijskog organizma okruenog posebnom, polupropustljivom m e m branom predstavljenom na slici krugom. Ljudski organizam poinje ivot kao j e d n a elija i mada se ta elija astronomski umnoava da bi nastao ovek, u energetskom jedinstvu zadrava funkcionalni identitet jedne elije koja je bila njegov zaetak. Ziva m e m b r a n a okruuje svaki organizam, stvarajui njegovu individualnost i odvajajui ga od sveta. Ali, ta m e m b r a n a nije zid; ona je selektivno propustljiva; doputa razm e n u izmeu individue i sveta. U zdravom stanju ovek opaa k o n t a k t izmeu svog jezgra i spoljanjeg sveta. Impulsi iz pulsirajueg jezgra (srca) otiu u svet, a dogaaji iz spoljanjeg sveta doseu i dodiruju srce. Kao entitet koji reaguje, on osea da su on, svet i kosmos jedno. On ne posee samo na mehanicistiki nain, k a k o bi teorija uslovljavanja ponaanja htela da verujemo, ve reaguje oseanjima iz srca i iz jedinstvenosti svog individualnog bia. Ali, takoe, poto je svestan svoje individualnosti, s v e stan je i da njegove reakcije i spontano ponaanje utiu na svet i ljude u svojoj uzronosti i on moe preuzeti odgovornost za te akcije. J e r uzronost zaista postoji; ako ja u r a d i m neto to tebe povreuje, m o r a m preuzeti odgovornost za bol koji ti nanosim. Normalna situacija je poremeena kada ovek postane oklopljen", k a k o je to Rajh opisao. Na dijagramu je to oklopljavanje prikazano k r i v u d a v o m linijom koja lei ispod povrine ili m e m b r a n e organizma. U stvari, oklopljavanje razdvaja oseanja jezgra od senzacija sa periferije. inei to, ono deli jedinstvo organizma i pravo jedinstvo svoga odnosa prema svetu. Sada organizam ima unutranja oseanja i spoljanje reakcije,

270

271

unutranji i spoljanji svet sa kojim se identifikuje, ali, zbog rascepa, ta dva sveta nisu zajedno. Oklopljavanje je kao zid i osoba moe biti na jednoj ili drugoj strani, ali ne na obe u isto vreme.

prouavani kao posebna zbivanja, sa rezultatom da se istorija vidi p r e kao serija dogaaja, nego k a o neprestano nastojanje i borba ljudi da shvate potencijal svojih ivota. Ne elim da stvorim utisak da je m e h a n i cistika svest p o t p u n o loa; ona se razvija v a n j a k o g oseanja individualnosti i egoizma zapadnog oveka kroz vekove n a p o r a da se potvrdi sloboda pojedinca. Nasuprot tome, svest mistika je ira, ali tako iroka u svojoj krajnjoj formi da kao da se razliva i biva liena smisla. Pretpostavljam da prosto moemo rei da dok mehanicistika svest ne vidi umu od drvea (poto ima tendenciju da ih posee), mistina svest ne vidi drvee od ume. Seam se nekih ljudi koji su tako mnogo voleld d r u g e ljude da nisu mogli videti ljude ili reagovati pred njima. D r u g a analogija se sama n a m e e ! Hodajui irom otvorenih oiju i udei se univerzumu, mistik ne vidi kamenje na svom p u t u i saplie se o njega. Ali, nije vano. Mehanicista, n a m e m o traei k a men o koji bi mogao da se saplete, proputa da vidi lepotu neba. Taj konflikt se ne moe razreiti pokuavanjem da se uradi i jedno i drugo da se gleda dole, gleda gore, gleda dole. Covek bi trebalo da b u d e akrobata da bi iao gore-dole t a k o esto. Jedini nain jeste da se srui zid, otkloni oklopljavanje ili oslobodi tenzija, to je otprilike ono to ini bioenergetiku. Dokle god je zid podignut, osoba je rascepljena na mistika i m e h a ni cistu, jer, svaki mehanicista je mistik iznutra, a svaki mistik mehanicista na povrini. U osnovi, oni su isti; obrtanje odela na lice ili nalije ne menja odelo. To objanjava zato veliki naunik kao to je Ervin r e dinger (Erwin Schrodinger), okreui se svojim oseanjima u knjizi Sta je ivot misli na mistian nain. Miljenje koje nije ni mehanicistiko ni mistino n a ziva se funkcionalnim miljenjem. Gledam na pojam funkcionalnog miljenja, kao to je Rajh objasnio, kao na jedno od velikih dostignua ljudskog u m a . Od p o sebne je koristi r a z u m e v a n ju svesti. Ponimo razmiljajui o svesti kao o funkciji, a ne kao o stanju, k a o to je funkcija govora, na primer. Covek moe govoriti, ili utati, zavisno od potreba, tako da moe biti svestan ili ne, zavisno od situacije. Interesantno je primetiti koliko je svest blisko vezana sa subvokalnim govorom koji koristimo skoro sve v r e 1H

Verujem da smo sada u situaciji da razumemo probleme misticizma s p r a m mehanicizma. Oba stanja su rezult a t oklopljavanja. Misticizam ivi u unutranjem svetu i odvojio se je od zbivanja u spoljanjem svetu. Za njega je zakon uzronosti irelevantan; jedino to je vano jeste da se pokua da se ostane u dodiru sa pulsiraj uim jezgrom. Ako pokua da se ukljui u svet objekta, morao bi da pree na drugu stranu zida i tako da izgubi k o n t a k t sa jezgrom. Mehanicista, koji je sa druge strane zida, izgubio je k o n t a k t sa jezgrom. On vidi i osea samo to k a k o on sam reaguje na dogaaje na uzroan nain, i veruje da je ivot p u k a s t v a r uslovnih refleksa. Poto objekt i dogaaji odreuju njegove reakcije, njegova energija je posveena manipulaciji sredinom koju osea kao otuenu i neprijateljsku p r e ma svome biu. Mistina svest je sasvim suprotna od mehanicistike. Ova d r u g a je suena i jasnije usmerena, jer svaki objekt u okolini treba da b u d e izolovan da bi bio kontrolisan. Dogaaji takoe t r e b a da budu izolovani i 272

273

me pod nazivom miljenja. Takoe je interesantno spekulisati da govorenjem dajemo informaciju drugima, dok se svest tie sposobnosti p r i m a n j a informacija. Postoji bliska veza izmeu svesti i obraanja panje, jer to vie obraamo panju na neto, to smo toga svesniji. Ali, ako je svest funkcija, ona ima konotaciju sposobnosti. Proirivanje svesti n e m a smisla ukoliko ovek 0 tome ne misli kao o poveanju sposobnosti da se b u d e svestan. Prebacivanje panje sa jedne stvari na drugu ne proiruje svest, j e r u procesu opaanja novog, mi ne vidimo staro. Svest je kao baterijska l a m p a kojom osvetljavamo samo j e d a n aspekt polja, tako da ga moemo videti jasno, ali t i m e ostatak polja izgleda tamniji. Pomeranje svetlosti ne poveava i ne proiruje svest, poto prvo polje sada postaje m r a n o i polje vienja (vienja i razumevanja) se ne menja. Sem toga, pokretanje svetlosti je faktor koji zavisi od svesti. Osoba koja ima oi fiksirane na samo jedan aspekt ivota, ima ogranieni ju svest (sposobnost) nego osoba koja moe kretati oi i koja vidi mnogo razliitih stvari. Poreenje svesti sa svetlou dozvoljava mi da uvedem nekoliko faktora koji m e r e funkciju svesti. Oigledno, j a k a svetlost otkriva vie nego slaba. Slino je 1 sa sveu. Osoba sa jasnijim vienjem, preciznijim ulom sluha, otrom osetljivou za mirise, boljim u k u som drugim recima, visokim stepenovm perceptualne senzibilnosti ima vii stepen funkcionalne svesti nego osoba ija je senzibilnost smanjena. Dubina ili prodornost svetlosti, to je delom funkcija intenziteta iluminacije i delom fokusa, odgovara slinom faktoru u svesti. Ima vidovitih ljudi koji misle duboko i vide u n a p r e d . To odraava kvalitet njihove svesti. A takoe bi bio nedostatak kada osoba ne bi mogla da vidi dalje od svoga nosa. Najzad, postoji i sposobnost da se proiri ili suzi polje opaanja, da bi se moglo slobodno k r e t a t i izmeu mehanicistikog i mistikog vienja n a stalog zbog odsustva zida. K a d a se na taj nain izrazi, nije teko videti da funkcija svesti zavisi od stepena ivosti osobe i da je to direktno povezano sa emocionalnim zdravljem. Meutim, mnogo je vaniji zakljuak da je sposobnost da se b u d e svestan povezana sa energetskim procesima tela t j . koliko osoba ima energije i koliko ona slobodno cirkulie. Svest odraava stanje u n u t r a n j e g uzbu274

denja; u stvari, ona je svetlost unutranjeg plamena koja se projektu je na dva e k r a n a povrinu tela i povrinu uma. Jo j e d n a analogija moe da b u d e od pomoi za razjanjenje tog odnosa. Ono to se deava u svesti m o emo porediti sa televizorom. Televizor sadri a p a r a t za primanje signala, pojaiva, izvor energije (elektrone) koji se projektu ju na osetljiv ekran. K a d a je televizor ukljuen i podeen da p r i m a signale koji mu stiu, e k r a n svetli i pokazuje sliku. S v e t h n a i jasnoa slike odreuju se jainom proticanja elektrona i osetljivou ekrana. Slini faktori operiu u svesti naime, energetski naboj impulsa koji protie od jezgra i osetljivost dve povrine, telesne i u m n e . Za neke ljude kaemo da su debelokoci ili tankokoci, zavisno od stepena njihove osetljivosti. Telo bez koe ne moe da titi od spoljanjih impulsa i osoba je preosetljiva i svaki povetarac je moe povrediti. Takvo stanje je krajnje bolno. Televizor je mehanika sprava, ali poto postoji m e haniki aspekt telesnog funkcionisanja, mogue je napraviti takvo poreenje. Meutim, telo ima sopstvenu energiju i ego ili volju, koji mogu usmeravati tu energiju radi zadovoljenja potreba. Moemo voljno usmeriti panju na j e d a n ili drugi deo tela. To inimo u s m e r a vajui panju na po jedan deo. Mogu, na primer, gledati svoju nogu, imati predstavu noge, k r e t a t i je i kinestetiki je oseati ih dozvoliti da oseanja protiu kroz nju, u k o m sluaju moe peckati i vibrirati. Samo tada sam svestan svoje noge kao ivog i osetljivog dela svoga bia. Ima razliitih nivoa svesti koje treba razjasniti. O tom fenomenu sam ranije diskutovao u ovoj knjizi pokazujui kako ovek moe upraviti panju na r u k u i t a k o poveati naboj u njoj. Isto tako k a d a je ruka, noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetskim nabojem, panja se u s m e r a v a na taj deo tela i svest o tom delu se poveava. Poveanje naboja stavlja taj deo u stanje tenzije. Nije to hronina tenzija u zgrenim miiima, ve ivo, pozitivno stanje koje bi moglo prirodno voditi do reakcije ili oslobaanja. U m u s k u l a t u r i to se naziva spremnost ili gotovost za akciju. U penisu, to je uslov za izraavanje seksualne ljubavi. Mada moemo a k t o m volje usmeriti panju, to znai da ego ima n e k u m e r u kontrole nad proticanjem ener18

275

gije u telu, vie v r e m e n a je naa panja zarobljena spoljanjim ili u n u t r a n j i m dogaajem. Mnogo puta sam istakao da je volja u celini pomoni mehanizam. A k o su nae reakcije spontane, periferni delovi tela koji su u k o n t a k t u sa spoljanjim svetom moraju da b u d u sve vreme pod relativnim n a p o n o m i u stanju spremnosti za reagovanje. Znai, k a d a smo budni, normalno smo u stanju panje i budnosti. D r u g i m recima, svesni smo. Iz toga proizlazi da je iznos svesti proporcionalan iznosu energetskog naboja. U snu, k a d a je naboj povuen sa povrine tela, iznos panje ili svesti pada na nulu. Isti je sluaj sa onesveivanjem.

P o m e n u o sam da postoje nivoi svesti. Svest deteta je na drugaijem i na niem nivou od svesti odraslog. Dete ima veu svest o telu nego odrasli, ali je ta svest m a n j e odreena i m a n j e preiena. Dete je osetljivo za vei broj telesnih senzacija, ali je m a n j e svesno specifinih oseanja k a o to su emocije i misli. S v e snost sa raenjem i razvojem ega postaje otrija, to je samo kristalizacija svesti. S m a t r a m da se nivoi svesti poklapaju sa hijerarhijom funkcionisanja linosti, kako sam to ranije opisao. Oni su prikazani na dijag r a m u kao nivoi svesti. Svest telesnih procesa je n a j d L i b l j i i najiri nivo svesti. Ti procesi su ritmiko disanje, v i b r a t o m o stanje muskulature, nevoljne i spontane akcije, senzacije p r o ticanja i pulsatorna irenja i grenja kardiovaskularnog sistema. Ovog poslednjeg smo svesni samo u stanju visokog uzbuenja ili u stanju misticizma. To je nivo na k o m e oseamo identifikaciju sa ivotom, prirodom i kosmosom. Meu primitivnim ljudima je ta svest opisana k a o mistina sila, oznaavajui mistinu identifikaciju sa p r i r o d n i m i univerzalnim procesima. U ekstremnom sluaju se gubi oseanje jedinstvene individualnosti, sa razlivanjem granica samstva tako da, ovek vie ne razlikuje sebe od sredine. To je t a k o e nivo infantilne svesti, koji, meutim, ima suprotan p r a v a c od mistine svesti. Infantilna svest se kree ka diferencijaciji samstva, dok se druga kree ka nediferencijaciji. Sledei nivo svesti, po mom miljenju, ukljuuje opaanja specifinih emocija. Vrlo malo dete ne osea bes, tugu, s t r a h ili sreu. Te emocije zavise od nekog stepena svesti o spoljanjem svetu. Bes, na primer, podrazumeva u s m e r e n n a p o r suprotstavljanja neprijateljskoj" sili v a n organizma. Vrlo malo dete e se boriti protiv sila koje ga sputavaju, ali e njegove akcije biti nasumine i neusmerene. Nedostaje mu svesna kontrola svojih pokreta i ono jo ne osea prirodu spoljanjih sila. Emocija tuge podrazumeva oseanje g u bitka, to malo dete ne moe opaziti. Ono plae, to je reakcija na stanje tenzije proizilo iz bolne situacije (glad, neudobnost itd.). Neu da kaem da n e m a g u b i t k a ; beba koja plae za majkom, plae j e r je izgubila neophodnu vezu sa njom, ali dok je ne opaa k a o spoljanji objekat povezan sa oseanjem zadovoljstva, ona ne osea gubitak. 277

PRIRODNI I UNIVERZALNI PROCESI

PODIZANJE

NIVOA

SVESTI

276

Svesnost se odmotava postepeno, kao cvetajui pupoljak, t a k o da se promena ne moe lako opaati. Ipak, mogu se razlikovati stupnjevi svesti koje radi analize mogu opisati. Seanje igra vanu ulogu u funkciji svesti. Kada dete postaje svesno svoga miljenja ili kada poinje da misli svesno? M a d a ne mogu dati taan odgovor na ovo pitanje, siguran sam da je v r e m e da se ti aspekti funkcionisanja uzmu u razmatranje. Izgleda mi da je svest miljenja povezana sa korienjem rei, b a r za n e k e od nas. Ali, poto rei izrastaju iz socijalnih odnosa i koriste se u komunikaciji informacija, taj stupanj svesti je povezan sa poveanom sveu o d r u tvenom svetu. K a k o se taj svet poveava, tako se smanjuje sopstveni svet u poreenju sa njim i poloaj oveka (ega, individue) postaje definisaniji. Svesno ili objektivno miljenje izaziva svest ega. ovek vidi sebe kao svesnog uesnika u svetu koji ima izbor ponaanja. Vaan izbor je da li rei istinu, ili varati ". Taj izbor znai da se svest moe okrenuti sebi da bi postala svesna sebe kao objektivnog faktora u miljenju. Da kaem prostije, ovek moe misliti o svome miljenju. Taj razvoj stvara dvojnost koja karakterie m o d e r n u svest. Osoba je i subjekt i objekt, svesna je svoje aktivne uloge, ali t a k o e je svesna da drugi na nju utiu svojim ulogama.
6

Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. P o deljenost se javlja kada svest transcendira linost, stvarajui samosvest. To nije isto to i biti svestan sebe, ve je to patoloko stanje gde svest postaje t a k o intenzivno u s m e r e n a na sebe da pokret i ekspresija postaju bolni i teki. Takvo stanje svesti nije retko kod shizofrenija, a moe se na t r e n u t a k desiti i prosenoj osobi. Intenzitet fokusa suava svest do take k a d a se j a v lja rizik da se svest prekine ili da nestane, to je k r a j nje zastraujue. Data analiza razjanjava j e d n u s t v a r : Kako se svest penje ka viem nivou, ona se ne proiruje, ve suava da bi poveala sposobnost fokusiranja i diskriminiran j e S d r u g e strane, kako se svest produbljuje da bi ukljuila oseanja, senzacije i telesne procese, postaje
Lowen, Pleasure, op. cit., ranju ega.
80

ira i obimnija. Da bih prikazao tu razliku, koristiu dva vrlo opta pojma svest glavom i svest telom k a k o bih predstavio v r h i osnovu trougla za svakog posebno. Mnogi ljudi, posebno oni za koje se kae da su intelektualci, imaju preteno svest glavom. Oni imaju miljenje o sebi kao o vrlo svesnim osobama, to oni i jesu, ali je njihova svest suena i ograniena ograniena na njihove misli i predstave, a suena j e r vide sebe i svet samo u smislu misli i predstava. Oni lako komuniciraju svoje misli, ali imaju velike tekoe u prepoznavanju ili izraavanju onoga to oseaju. N a j ee su nesvesni onoga to se deava u njihovim telima i u isto v r e m e nisu svesni tela drugih ljudi oko sebe. Govore o oseanjima, ali ih ne oseaju, niti r e a guju na njih. Oni su samo svesni ideje o oseanjima. Za t a k v e ljude se moe rei da ne ive ivot, ve da misle svoj p u t kroz ivot. Oni ive u svojim glavama. Svest telom je na suprotnom polu. Deca imaju osobinu da ive u svetu tela i svojih oseanja, a t a k o e i odrasli koji su zadrali blisku vezu sa detetom koje su bili i koje jo uvek jesu. Osoba sa sveu telom zna ta osea i gde to osea u telu. Ali takoe vam moe rei ta vi oseate i k a k o se to vidi u vaem telu. Osea vas k a o telo i reaguje na vas k a o na telo; nije zavedena carevim novim odelom". Postoji velika razlika izmeu biti svestan svoga tela i imati svest telom. Neko moe biti svestan svoga tela sveu glave, i to vai za mnoge ljude koji se bave fizikom k u l t u r o m (idu u banje, na primer, da bi popravili stas), b a v e se gimnastikom ili plesom. Telo se t a d a vidi kao i n s t r u m e n t ega, a ne kao p r a v o samstvo. Radio sam sa nekoliko t a k v i h osoba bioenergetsku t e r a piju i odavno sam prestao da se udim k a k o su malo u k o n t a k t u sa svojim telom. Ne t v r d i m da je svest telom superiornija od svesti glavom, m a d a suprotan sluaj nije redak. Ne cenim mnogo izolovanu svest glavom, ali veoma cenim svest glavom koja je integrisana sa sveu telom. Slino, izolovanu svest telom vidim kao nezreo nivo razvoja linosti. Bioenergetika n a r a v n o cilja da proiri svest poveavajui svest telom jedne osobe. Radei to, ne moe dozvoliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom. Meutim, svest moe da se povea bioenergetskom terapijom, korienjem jezika i rei. Dodue, m o r a m o priznati 279

diskutuje se uloga varanja u formi-

278

da je naa kultura k u l t u r a glave" i tuno je da nam nedostaje svest telom. Svest telom zauzima sredinji poloaj izmeu svesti glavom i nesvesnog, i t a k o slui da nas orijentie i povee sa mistinim s n a g a m a nae prirode. Moemo uprostiti sledei crte da bismo prikazali taj odnos.

sa p r v i m pokretom, sve se rui i stropotava: beskonano mnogo svetlucajuih fragmenata se n u d i u m u " . Nametanje svesnog u m a ima ometajui efekat. Teoretski je problem k a k o svesno rekonstruisati to jedinstvo.
01

Poto se to ne moe postii, K a m i naziva svet apsurdnim". Ali, da li to t r e b a da se postigne? Taj p r o b lem koji mui toliko mnogo mislilaca ne uznemiruje prosenog oveka. Nikada nisam uo da se pacijenti ale na tako neto. Njihove albe su usmerene ka p r a k tinim stvarima i konfliktnim oseanjima. Nikada n i sam video pacijenta koji je patio od egzistencijalne" anksioznosti. U svakom sluaju sa kojim sam radio anksioznost se mogla svesti na guenje u tesnacu". Zato pretpostavljamo da svest moe pruiti sve odgovore kada sve injenice govore da ona stvara onoliko problema koliko ih i reava? Zato smo toliko uobraeni kao da verujemo da sve moemo znati? To nije neophodno. Odgovor na to pitanje je da poinjemo da se bojimo m r a k a , nesvesnog i onih misterioznih procesa koji odraavaju nae bie. Uprkos svakom n a p r e t k u n a u k e , oni ostaju misteriozni i ja sam zadovoljan da neka misterija ostaje u naim ivotima. Sijalica bez abaura baca n e p r i j a t a n bljesak. K a d a bismo sve ukljuili, rizikovali bismo stvaranje bljeska koji bi razorio svest. To bi bilo kao sevanje m u n j e u mozgu epileptiara, koje p r e t h o d i konvulzijama i gubljenju svesti. K a k o nastavljamo da poveavamo svest ka v r h u piramide, moemo lako prei p r e k o stanja samosvesti i postati nepokretni. Bioenergetika to radi drugaije. Proirivanje svesti u pravcu p r e m a dole dovodi individuu blie njenom nesvesnom. Na cilj nije da uinimo da nesvesno post a n e svesno, ve da uinimo da nesvesno postane blie i manje zastraujue. K a d a se spustimo do granice na kojoj svest telom dodiruje nesvesno, postajemo svesni nesvesnog i n a e snage, dok je svest naa slava. Oseamo jedinstvo ivota i shvatamo da je ivot smisao ivota. Moemo se ak dalje spustiti i dopustiti nesvesn o m da nas obavije kao divan san ili ekstatiki orgazam. Onda se ponovo r a a m o u dubokim izvorima n a si Albert Camus, Books, 1955), str. 14. The Myth oj Sisyphus (New York, Vintage

Mada svest glavom n e m a direktne veze sa nesvesnim, svest telom ima. Nesvesno je onaj aspekt naeg telesnog funkcionisanja koji ne opaamo i ne moemo opaati. Tako, dok moemo postati svesni disanja i nekih stanja srca, ne moemo postati svesni akcije bubrega, a da ne govorimo o suptilnim reakcijama koje se deavaju u tkivu ili na nivou elija. Vrlo vitalni procesi metabolizma nisu dostupni opaanju. Toliko mnogo n a eg ivota se deava u m r a n i m predelima, koje svetlost svesti glave ne moe obasjati. A poto je svest u m a isto svetio, ona se plai m r a k a . Na nivou svesti glavom, svet je serija diskontinuiteta ili nepovezanih dogaaja i uzroka. Sutinska priroda u m a ili ego svesti jeste da stvara dvojnost i da deli sutinsko jedinstvo svih prirodnih funkcija. To je Alber Kami divno rekao na poetski n a i n : Dokle god je um miran u n e p o k r e t n o m svetu svojih nada, sve se odraava i ureuje u jedinstvenost njegovih nostalgija. Ali, 280

281

eg bia i moemo poeti novi d a n visokom sveu kojoj nije potrebno da se zbog s t r a h a od m r a k a uva prolazne svetlosti. Rei i poviavanje svesti

Rajh je 1949. godine promenio ime terapije koju je radio; dotadanje ime karaktero-analitika vegetoterapija promenio je u orgonsku terapiju. Orgon je ime koje je dao osnovnoj kosmikoj energiji. Ta promena se desila u isto v r e m e k a d a je poeo da veruje da rei mogu biti izostavljene iz terapijskog procesa, poto se d i r e k t n i m radom na energetskim procesima tela mogu izazvati znaajna poboljanja. U prvoj glavi sam govorio o tome da je Rajh mogao da pomogne pacijentima da razviju refleks orgazma u toku vrlo k r a t k o g vremenskog perioda, ah da se to nije odravalo u periodu posle zavravanja terapije. Pod stresom svakodnevnog ivota problemi se ponovo pojavljuju, te pacijent gubi sposobnost da se preda svome telu. Ali. ta tano znai proraivanje neijih p r o b lema"? Olako koristimo te rei ne objanjavajui njihove dimenzije. Analitiki reeno, problem je p r o r a e n kada osoba zna ta, k a k o i zato. U emu je problem? Tehnika psihoanalize ima za cilj da odgovori na ta pitanja. Zato onda nije efikasnija? Odgovor je da postoji i etvrti faktor, ekonomski ili energetski. Rajh je p o kazao da ukoliko ima p r o m e n a u seksualnom funkcionisanju pacijenta, ili u njegovoj energetskoj ekonomiji to jest, ukoliko ima vie energije nego to je otputa pacijent ne doivljava znaajno poboljanje. Nije dovoljno znati. Svi znamo ljude koji neto znaju o ta, k a k o i zato" svojih problema, ali koji ne mogu da p r o m e n e nita u svome emocionalnom r e a govanju. Tako je mnogo knjiga napisano o psihologiji da je obilje informacija o problemima linosti svima dostupno. T a k v e knjige retko pomau oveku da p r o radi svoje probleme, ak i kada n u d e k o m p l e n t n u informaciju o ta, kako i zato". Razlog je da je znanje funkcija svesti glavom koja ne prodire n u n o do svesti telom i ne utie na nju. Naravno, ona moe uticati na svest telom. To se deavalo u ranim godinama psiho282

analize p r e nego to su ljudi postali psiholoki prefinjeni. Tada k a d a je pacijent kroz interpretaciju snova saznao da ima incestuozne elje za svojom majkom, bio je uznemiren i fiziki p o k r e n u t tim saznanjem. To ga je pogaalo i na to je reagovao itavim svojim biem. To je bio efikasan uvid. Danas pacijenti olako govore o mrnji p r e m a majci i o tome k a k o ih je majka odbacila, bez jakih emocija ili energetskog naboja. Upravo je ta situacija prianja o oseanjima, a ne doivljavanje na licu mesta, na,vela Rajha da razvije tehniku k a r a k t e r n e analize a zatim t e h n i k u razbijanja k a r a k t e r n o g oklopa. A mi se jo uvek pecamo na misteriju rei, kao da samo izgovaranje menja stvari. Mislim da to ak ide i dalje. esto koristimo rei da bismo osujetili promene. Oseamo se bezbedno sve dok moemo da priamo o neemu, j e r prianje smanjuje potrebu da oseamo i da reagujemo. Rei su supstitut za akciju, povremeno vrlo potreban i vredan, ali su u drugoj prilici p r e p r e k a ivotu tela. A k a d a se rei koriste kao supstitut za oseanja, one saimaju i umanjuju ivot. Kada se oslanjamo na rei uvek postoji opasnost da one nee izraziti istinu. Ljudi n a m e r n o lau. Ali, ne moe se lagati na telesnom nivou, poto izvetaenost izdaje m a s k i r a n a oseanja. U terapiji ne sreem esto ljude koji lau, m a d a se i to deava. Ali, postoji samoobmanjivanje kada ovek govori neto to misli da je tano, ali se to ne slae sa istinom njegovog tela. Ljudi esto kau dobro se oseam", a ak i letiminim pogledom se vidi da su umorni, tuni ili utueni. To ne mora biti n a m e r n o laganje; esto je to fasada koju ljudi stvaraju recima vie da bi ubedili sebe nego druge. Ko bi se usudio da tvrdi da veruje svakoj rei koju ljudi izgovore? Takva osoba bi zasigurno bila n a i v n a ili budalasta. Svaki t e r a p e u t sumnja u pacijentove rei sve dok ne zae iza fasade ili o d b r a n a koje je pacij e n t nesvesno podigao protiv samootkrivanja. Razumljivo je, p r e m a tome, zato je Rajh pokuavao da dop r e iza rei i da radi na pacijentovim problemima samo na telesnom ili energetskom nivou. Zato onda nije uspeo? Zbog toga to su rei, bez obzira na nepouzdanost, ipak neophodne za ljudsko funkcionisanje. 283

Rei su veliko skladite iskustva. One slue toj funkciji na k u l t u r a l n o m nivou, u priama koje smo ispriali i u knjigama koje smo itali. Istorija se ne uva samo r e c i m a i m a artefakata koje o t k r i v a m o ili ostataka iz prolosti ali prouavanje istorije bez pribegavanje pisanim i izgovorenim recima bio bi cilj koji prevazilazi ljudske moi. Rei slue istoj funkciji i pojedincu i drutvu. ivotna istorija jedne osobe je u njenom telu, ali je svesna istorija njenog ivota u recima. A k o n e m a seanja na neke doivljaje, nee imati ni rei da ih opie. A k o postoje seanja, to e se prevesti u rei koje e zamisliti, izgovarati ili pisati. U svakom sluaju kada se seanja j e d n o m p r e v e d u u rei, one dobijaju objektivnu realnost, a jo vie k a d a se rei izgovore. Dok sam bio na terapiji video sam p r e d s t a v u lica moje m a j k e koja me ljutito gleda, jer sam je uznemirio plakanjem i rekao sam glasno: Sto se ljuti na m e n e ? Plaem samo zato to elim da bude sa m n o m " . Doiveo sam oseanje kao da sam dete, ali sam govorio recima odraslog. Izgovorivi to, postao sam svestan oseanja bola i oka zbog n j e n e reakcije. Znajui to, m o gu razumeti zato sam kasnije u ivotu reagovao slinim oseanjima oka i bola kada sam se sretao sa takvom reakcijom dok sam pokuavao da posegnem za nekim. Izgovarajui, objektivizirao sam to iskustvo i za sebe i za onoga ko me je sluao, Rajha. On je takoe razumeo moj doivljaj i saoseao je sa mnom. Njegovo saoseanje je to uinilo jo stvarnijim, jer ak i kada bih ja zaboravio, on bi se mogao seati. To je samo j e d a n primer. U toku terapije ovek otk r i v a i povezuje m n o g e zaboravljene doivljaje koji su skriveni delovi samstva. Ponovno proivljavanje na t e lesnom nivou stvara oseanje ubeenosti koje se ne moe na drugi nain postii. Ali, prianje drugima o tome daje im oseaj realnosti koje samo rei mogu da ponude. To se pripada delu samstva ili tela ukljuenog u taj doivljaj, poboljavajui njegovo integrisanje u linosti. Oseanja i doivljavanja su vani, jer su rei bez njih prazne. Ali, samo doivljavanje nije dovoljno. Covek treba da govori o doivljavanju vie puta. da p r o n i k n e sve nijanse i znaenja i da ih uini objektivno s t v a r n i m u svojoj svesti. Ako to radi, ne m o r a da 284

proivljava taj doivljaj ponovo i ponovo da bi ga n a pravio efikasnim agentom promene. U ovom sluaju rei izazivaju oseanja i postaju odgovarajui supstitut za akciju. Verujem da je govor veoma vaan u procesu t e r a pije i doputam da se otprilike pola celokupnog v r e mena provede u prianju. Nekada se itave seanse posvete diskutovanju o ponaanju i stavovima i t r a g a n j u za njihovom vezom sa iskustvima iz prolosti. A svaki govor uvek prati r a d na telu. Ponekad, m e u t i m , oseam da se diskusija ponavlja i da ne vodi n i k u d a . K a d a se to desi,, radimo vebe koje su n a p r a v l j e n e t a ko da omogue doivljavanje onoga o emu se govorilo. italac koji zna da ja stalno naglaavam d i r e k t n u vezu izmeu realnosti i tela moe biti iznenaen i zbunjen sada k a d a govorim o realnosti rei. Ta zbunjenost je neizbena ukoliko zaboravimo injenicu da m o deran ovek ima dvojnu svest, k a o to s a m istakao u p r e t h o d n o m odeljku. Rei nemaju isti smisao neposredne realnosti kao to ima telesni doivljaj; njihova realnost je u oseanjima koja se izraavaju i izazivaju. P r e m a tome, rei rnogu biti n e s t v a r n e k a d a su potpuno nepovezane sa oseanjima. Ali za mnoge ljude, p o sebno za decu, rei mogu imati moniji uticaj od u d a raca. Nisu deca jedina koju rei mogu duboko da povrede. Mislim da smo svi svesni te injenice. Osoba iroke svesti briljivo bira rei kada k r i t i k u je ili iznosi negat i v a n stav, da ne bi povredila samopotovanje druge osobe. Kao to mogu nekoga, da povrede, rei mogu imati i veoma pozitivan efekat. Rei pohvale znae duboko priznavanje. J e d n a je stvar oseati da su vai napori uoeni, a druga uti priznanje izraeno recima. Cak i k a d a ovek osea da je voljen, uzbudljivo je, obogaujue i prijatno kada uje da mu druga osoba kae volim te". Mogu da n a v e d e m mnogo t a k v i h primera. Lep si". Drag si m i " . I slino. Mogu samo da pretpostavljam zato rei imaju takvu mo. Oseanja su subjektivna: rei, m e u t i m , i m a ju objektivan kvalitet. One su v a n osobe da bi se mogle uti ili videti. One takoe traju. Svi mi znamo da nije lako izbrisati efekat izgovorenih rei. J e d n o m 285

izgovorene, rei izgleda da traju. Neke mogu odzvanjati kroz venost. Rei P a t r i k a Henri ja (Patrick H e n ry) Daj mi slobodu, ili me u b i j " jo opstaju kao spomenik ljudskog duha, iako je seanje na oveka i na situaciju iilelo. ekspirove rei imaju slian besmrtan kvalitet. Poto su rei skladite iskustva, o n e takoe slue da ukalupe i oblikuju budua iskustva. K a d a m a j k a kae kerki Mukarci su sebini. Ne veruj im", ona prvo prenosi kerki svoje iskustvo, a, zatim s t r u k t u r i r a kerkina budua iskustva sa m u k a r c i m a . Prosto reeno, bilo da se kae Mukarci su sebini" ili Mukarcima ne treba verovati", efekat je isti. To je ono to zovemo kola ivota. Cilj kole je da p r e t h o d n a iskustva p r e nese detetu uglavnom u formi rei, i da tokom istog procesa s t r u k t u r i r a detetove b u d u e odnose u ivotu u skladu sa tim iskustvom. Ne mogu ulaziti u pitanje valjanosti ili nedostataka stvorenih u toku procesa kolovanja dece. U sadanjoj kulturi je bilo neophodno da se razvije institucija kole. U svakom kolskom p r o g r a m u je vano da li je komunicirano iskustvo tano opaeno i iskreno preneseno. Izvesno je da u poduavanju istorije iskrivljavanja nisu retkost. Bavimo se moi koju rei imaju da bi formirali iskustvo. Zamislite dete k o m e roditelji govore: Uvek neto pogrei". To dete e celog ivota u izvesnoj meri patiti od oseanja da ono n i k a d a ne moe nita da u r a d i k a k o valja. To oseanje nekompetentnosti e se odrati bez obzira na to koliko se dobro ono snalazi u ivotu. Rei su se utisnute u detinji mozak i njihovo brisanje se ne postie lako. U m n o g i m sluajevima na kojima s a m radio naao sam n e k e podatke o utiskivanju, esto negativnog karaktera. J e d n a pacijentkinja mi je priala da joj je majka uvek govorila: Nijedan m u k a r a c te nee h t e ti", i te rei su ibile kao ini baene na nju. Evo i drugog primera. Pacijent mi je r e k a o : Ne mogu imati p r i jatelje. Oekujem i hou previe od njih". Z n a o sam da je to tano u njegovom sluaju, ali nisam znao zato je on, znajui to, ostajao u p o r a n u postavljanju n e r a z u m n i h zahteva. O t k r i o je da je njegova majka bila p r e m a njemu neprijatelj na m n o g o naina. Onda sam ga p i t a o : Da li je previe traiti majku koja 286

nije neprijateljska?" On je o d m a h odgovorio: Da, to je previe". K a d a sam p i t a o : Zato?", rekao je da on nije mogao imati t a k v u majku. Naglasio s a m da se moje pitanje odnosilo na traenje a ne na dobijanje. Da li je previe da se trai tako neto?" Odgovorio j e : Ne za d r u g e ; ali meni je bilo teko". A onda: Moja majka je uvek govorila da previe traim". Dete nikada ne trai previe". O n o trai ta eli. Previe" je procena odraslog, koja slui tome da uini da se dete osea k r i v i m samo zato to neto hoe. Posledica krivice je da osoba trai previe, t a k o da moe biti odbaena. Odbacivanje podrava njegovu krivicu i z a t v a r a k r u g u koji je zarobljen. Snazi rei se moemo suprotstaviti jedino drugim recima. Nove rei moraju zvuati istinito, moraju zazvoniti u pacijentu da bi ga oslobodile spona rei. To je ono to r a d i m o k a d a proraujemo problem, analitiki objanjavajui njihovo ta, kako i zato. Taj p r o ces vodi onome to analitiar zove uvid, a to se moe definisati kao uoavanje poremeaja u utiskivanju". Ne t v r d i m da s a m a analiza i uvid menjaju linost. Postoji drugi znaajan faktor, energetski, sa kojim se mora raditi na energetskom nivou. Ono za ta se zalaem jeste da se p r o m e n a u linosti moe odrati samo ukoliko je k a o rezultat proraivanja problema postignuto dovoljno uvida. Brzo leenje" koje je Rajh mogao da postigne m o e se nazvati maginom transformacijom ili transcendentalnim doivljajem. To se deavalo pacijentu zbog onoga to je Rajh bio i onoga to je radio. Radio sam sline maije" sa pacijentima, ali znam da t a k v e p r o m e n e nisu postojane. O n a k o k a k o promena nastaje pod j e d n i m uslovima, t a k o moe nestati pod drugim. K a d a se jednom izgubi, pacijent vie ne zna put do svoga osloboenog stanja. Potrebna mu je m a p a , k a o to je Konveju (Conway) bila p o t r e b n a kada je t r a g a o za S a n gri-La. J e d a n od ciljeva analize jeste da stvori tu m a p u u pacijentovom u m u . To je m a p a rei, napravljena od seanja, i p r e m a tome predstavlja k o m p l e t n u istoriju ivota te osobe. K a d a se sve to sloi kao mozaik, konano ima nekog smisla i ovek vidi sebe, svoje mesto, k a o to zna i zato" svoga k a r a k t e r a . Rezultat toga je poveavanje svesti o sebi, svome ivotu i sve287

tu. Kroz terapiju sa pacijentima radim naizmenino na proirivanju svesti na telesnom nivou i poveavanju svesti na verbalnom nivou. J e d n a moja pacijentkinja je to saeto izrazila. Rekla j e : Ako ne verbalizuje oseanja, na kraju ne ispadne sasvim dobro, a ovo je poslednji kameni u m o zaiku. Svialo n a m se to ili ne, tano je da to postavlja sliku". O d m a h sam razumeo. Tako je, i u zlu i u dobru rei postavljaju sliku. Iao bih dalje i rekao da rei postavljaju sliku u n a e m umu o svetu oko nas. Bez toga smo izgubljeni, to je j e d a n razlog zato shizofrenik jeste izgubljen. On n e m a p o t p u n u sliku o svetu ili sebi, ve samo razdvojene fragmente koje ne moe da sloi. A k o je slika prividno kompletna ali netana zbog iluzija, i m a m o n e u r o t s k u situaciju. Kako terapija napreduje, dobijamo sve jasniju i taniju sliku o tome k a k a v je bio ivot te osobe i ko je ta osoba sada. Terapija nije gotova dok se ne upotpuni ta slika. Ali, m o r a m ponovo da kaem da je ta slika verbalna, ne vizuelna. Kroz p r a v e rei vidimo i znamo sebe. P r e m a tome, njima moemo sebe izraziti. Korienje p r a v i h rei je energetska funkcija zbog toga to je to funkcija svesti. To je svest da rei (ili reenice) tano odraavaju oseanja, da ideje odgovaraju sentimentima. K a d a su rei i oseanja povezani, energetsko proticanje koje nastaje poveava stanje uzbuenja u telu i u m u , poveavajui nivo svesti i otrei fokus. Ali, uspostavljanje k o n t a k t a nije svesna operacija. Ulaemo svestan n a p o r da n a e m o p r a v e rei koje e izraavati naa oseanja svaki pisac to radi ali samo slaganje m e u njima se deava spontano. P r a v e rei skliznu na svoje p r a v o mesto, nekada sasvim neoekivano, kada smo otvoreni za oseanja, i dop u t a m o im da protiu. Verujem da je energetski n a boj povezan sa oseanjem uzbuenja i da aktivira n e u r o n e mozga koji su povezani sa formacijom rei. K a d a ti n e u r o n i odreaguju na smisao oseanja, deava se odgovarajue slaganje i ima se utisak da se u p a lila sijalica u glavi. P o n e k a d ljudi koriste rei koje nisu povezane sa oseanjima. U tom sluaju za te osobe kaemo da govore rei koje im p r v e p a d n u na pamet. Taj izraz t a koe moe znaiti da rei nisu povezane sa realnou situacije. Zainteresovan sam za izraavanje sebe, jer 288

je to izraz tela i oznaava svest o dinamskom procesu sadranom u verbalnoj komunikaciji. To postaje jasnije kada te izraze uporedimo sa njima suprotnim izrazima Govori iz srca", ili Rei mu idu direktno iz srca". Govorenje iz srca se manifestuje kroz ton glasa i korienje rei koje prosto i direktno izraavaju oseanja onoga koji govori. K a d a osoba govori iz srca. o d m a h smo impresionirani njenim integritetom i integritetom njenih stavova. K a d a rei dolaze samo iz glave, nedostaje im ta jednostavnost i neposrednost. One su ili tehnike ili intelektualne i odraavaju sabesednikovu p r i m a r n u zaokupljenost idejom, a ne oseanjima. Ne kritikujem t a k a v nain govora kada to odgovara situaciji. Ali, ak i u takvoj situaciji, mnogi dobri govornici unose jezik tela i oseanja u svoj govor. Oni to r a d e jer ne mogu p o t p u n o da razdvoje svoje misli od oseanja. Razdvajanja misli i oseanja vodi sterilnom intelektualizmu koji neki ljudi brkaju sa erudicijom. Bez obzira na to ta ta osoba kae, to zvui neuzbuujue i ne vodi nikuda. Nedavno s a m na televiziji pratio razgovor izmeu Viljema Baklija (William Buckley Jr.) mlaeg i Malkolma, Magerida (Malcolm Muggeridge). Kontrast govora te dvojice je bio zapanjujui. M a g e rid je izraavao svoje ideje prostim jezikom, sa oseanjima. S druge strane, Bakli je koristio rei koje se obino nalaze u filozofskim raspravama. Magerid je bio zanimljiv, Bakli dosadan, i ta razlika se videla i u njihovim telima. Magerid, stariji ovek, imao je j a s ne, sjajne oi i ivahne pokrete. Bakli je bio krut, uzdran, a oi su mu izgledale isprano. Rei su jezik ega isto onako kao to su pokreti j e zik tela. Ego psihologija se, p r e m a tome, bavi recima koje ovek koristi. Nijedno ozbiljno prouavanje ljudske linosti ne moe zanemariti vanost ega i njegove psihologije, ali se takoe ne moe ograniiti na samo taj aspekt linosti. Ego nije linost i ne funkcionie n e zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana intelektualnost predstavljaju gubitak integriteta linosti. Ego psihologija nije u stanju da prevazie taj problem, jer njena iskljuiva usmerenost na ego produava tu disocijaciju. T r e b a problemima pristupiti sa strane tela i oseanja da bi se ustanovio proces leenja. Ali, taj proces mora biti svestan injenice da je jednostran. 289

Samo se kroz rei konflikt moe dovesti do glave i razreiti. Koristim re glava" u bukvalnom smislu gornjeg dela tela. Svi organizmi se kreu kroz ivot prvo glavom, kao to i dolaze u ivot prvo glavom. Glava sa ego funkcijama je kao v r h strele. Zamislite strelu bez vrha i imaete sliku tela sa oseanjima, ali bez glave koja prevodi oseanja u delotvornu akciju. Ali, ne zaboravimo da je v r h strele bez dralje ili ego bez tela samo ostatak onoga to je n e k a d a bilo snaga ivota. Principi i karakter

Nesposobnost ego psihologije da razrei problem disociranog intelekta nedavno je dovela do razvijanja tehnika koje naglaavaju regresiju kao sredstvo pomaganja ljudima da dosegnu duboka oseanja. Bioenergetika koristi takve tehnike i koristila ih je mnogo godina. Ali, regresija i proirivanje ljudske svesti nisu sami po sebi cilj, niti su valjan terapeutski cilj. Ono to svaki pacijent eli jeste da b u d e u stanju da funkcionie u ivotu kao p o t p u n o integrisano i efikasno ljudsko bie. To se moe postii samo ako je r e g r e sija balansirana napredovanjem, proirivanjem svesti, kretanjem nadole uporedo sa kretanjem prema nagore, p r e m a glavi. Covek ide unazad, u prolost, da bi mogao u sadanjosti da se kree u n a p r e d . Ravnotea je vaan kvalitet zdravog ivota. To stanovite je t a k o oigledno da mu ne treba n i k a k v a potpora. Govorimo o uravnoteenoj dijeti, odgovarajuoj ravnotei izmeu igre i rada, izmeu mentalne i fizike aktivnosti itd. Meutim, obino nismo svesni koliko duboko principi ravnotee operiu u n u t a r n a eg tela i u prirodi, m a d a smo postali svesni kritine vanosti ravnotee. Mi potcenjujemo prirodu, eksploatiemo je, remetei n j e n u ekoloku ravnoteu od koje zavisi na opstanak. Sada kada je na opstanak doao u pitanje, shvatamo opasnosti svoga neznanja i pohlepe. To isto radimo sa svojim telima. Princip ravnotee, onako k a k o operie kod ivih organizama, najbolje se prikazuje onim to se naziva h o meostatskim mehanizmima tela. Hemijski procesi tela zahtevaju odravanje precizne ravnotee izmeu v o donika i hidroksilnih jona u krvi i drugim telesnim 290

tenostima. Optimalni odnos je predstavljen kiselou 7,4. Previe vodonikovih jona stvara acidozu; premalo dovodi do alkaloze. Oba mogu dovesti do k o m e i smrti. Poto ivot nije statiko stanje, ve proces stalne interakcije i r a z m e n e sa sredinom, kiselost krvi nije konstantna, ve fluktuira izmeu 7,38 do 7,42, a biva kontrolisana p o v r a t n i m sistemom koji kroz disanje regulie kiselost. Sa remeenjem ravnotee u smeru kiselosti, pojaano disanje udaljava ugljen-dioksid, smanjujui koncentraciju vodonikovih jona u krvi. K a d a se ide ka alkalnoj strani, smanjenje disanja dovodi do zadravanja ugljen-dioksida i poveanja vodonikovih jona u krvi. Z n a m o da naa u n u t r a n j a telesna t e m p e r a t u r a treba da se kree oko 36,6 C. Meutim nismo svesni s u p tilnog m e h a n i z m a koji stabilizuje n a u t e m p e r a t u r u . Kada n a m je hladno, d r h t i m o . D r h t a n j e nije reakcija bez ikakvog cilja. Hiperaktivnost miia kroz d r h t a n j e stvara toplotu koja je p o t r e b n a za odravanje telesne t e m p e r a t u r e . D r h t a n j e stimulie disanje, dodajui vie kiseonika metabolikoj vatri. Nevoljno p o d r h t a v a n j e miia u bioenergetskoj terapiji ima slian efekat. Poveana telesna t e m p e r a t u r a se automatski oslobaa kroz pojaano znojenje i smanjuje se smanjenjem miine aktivnosti. Pomislite na tenosti u organizmu, iji iznos treba da se odrava na optimalnom nivou, t a k o da ne postajemo d e h i d r i r a m ili prepunjeni vodom. Telo na n e svesnom nivou odrava ravnoteu unoenja i izbacivanja tenosti. Svest ima m a l u ulogu u tom procesu, ograniavajui se na nalaenje vode za pie k a d a telo poalje signal za t a k v u potrebu. Telo zna" ta mu treba i zna ta t r e b a da radi. To znanje je t a k o zadivljujue da je V. B. Kenon (W. B. Cannon), koji jc istraivao te procese, nazvao svoju studiju Mudrost tela. Covek svesno utie na te procese kada se procesi homeostaze zbog bolesti poremete. Njegova intervencija je tako n a p r a v l j e n a da ponovo uspostavlja r a v n o teu, da se telo moe samo leiti i odravati svoje ivotne funkcije. Ravnotea je vaan princip. Sto se tie nae ire aktivnosti, ravnotea je podjednako vana. To se jasno vidi kroz na stav i nain hodanja. Stojimo na dve noge i samo t a d a kada stojimo na obe noge mi smo u dobroj ravnotei. Neko
19

291

moe poremetiti ravnoteu d r u g e osobe traei da ova stoji samo na jednoj nozi. To je ono to mi radimo vebom padanja. Hodamo ili trimo na d v e noge i odlino odravamo ravnoteu prebacujui se sa jedne na drugu nogu. To ne radimo svesno. Ako previe n a s tojimo da budemo svesni te aktivnosti, neemo daleko stii. To je kao pria o stonogi koja je pokuavala da svesno donese odluku kojom nogom da k r e n e i k o j i m redosledom, pa se uopte nije mogla p o k r e n u t i . Ravnotea podrazumeva dvojnost kao, imati dve noge ili polamost, kao severni i juni pol magneta. U krvi je to predstavljeno ravnoteom izmeu H i O H ~ jona. Ali, ravnotea nije statian fenomen, j e r da jeste, pokreti ne bi bili mogui. Bilo bi nemogue hodati kada bi obe noge bile na slian nain i istovremeno aktivirane. Covek bi skakao, a ne hodao. ivot je kretanje i ravnotea u isto vreme, ili ravnotea pokreta. Ta ravnotea p o k r e t a postie se prebacivanjem naboja, smenjivanjem uzbuenja sa jednog pola na drugi, sa leve noge na desnu i opet nazad, od udisanja do izdisanja, od irenja do sakupljanja, od svesti dana do nesvesti spavanja. Ta ritmika aktivnost tela je jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smo svesni. U ivotu nema dvojnosti bez tog jedinstva k a o osnove. I nema jedinstva bez odgovarajue dvojnosti. Taj pojam dvojnosti i jedinstva svih ivih procesa nasledio sam od Vilhelma Rajha. Na to gledam kao na njegov najvei doprinos r a z u m e v a n j u ljudske linosti i ivota. On je to pretpostavio kao princip jedinstva i to je suprotstavio svim p r i r o d n i m funkcijama. U d v o j nosti uvek ima suprotnosti.
+

skog bia, jer bismo bez njih izgubili oseanje strahopotovanja i, najzad, potovanja p r e m a samom ivotu. Funkcionalno miljenje je dijalektiko i ja sam koristio dijalektike dijagrame tokom rada da bih objasnio razne odnose. S a d a u koristiti j e d a n t a k a v dijag r a m da pokaem odnose izmeu dva naina svesti. Sa take gledita svesti, sve ega ovek moe biti svestan jeste dvojnost, svesti glave i svesti tela, miljenja ili oseanja. Jedinstvenost postoji samo na n i vou nesvesnog, ili na telesnim procesima iza percepcije. K a k o znamo da jedinstvo postoji ako ga ne m o emo opaati? Moemo zakljuiti o njegovom postojanju, slutiti odnose, i moemo maglovito oseati jedinstvo, poto granica izmeu svesnog i nesvesnog nije zid, ve prelazna zona. U toku dnevnog prolaenja kroz taj predeo stiemo prisnost sa osnovnim jedinstvom. Mistici, ija se svest lake proiruje preko tog predela, svesniji su tog jedinstva nego drugi.

Na logian um vidi stvari samo k a o dvojnost uzrok i posledicu. To je mehanicistiki stav. Nai spiritualni umovi, ako s m e m da upotrebim taj izraz, vide samo jedinstvo koje je u osnovi svega. To r a a mistian stav. Razumevanje p a r a d o k s a jedinstva i d v o j nosti je podruje funkcionalnog miljenja. To zahteva novu svest koja nije ni mistina ni mehanicistika. A ivot je paradoks. To je v a t r a koja gori u vodi, ne na vodi, kao vatra ulja, ali, k a o deo vode. udno je da nas vatra ne unitava, niti smo uvueni i izgubljeni u vodi. Ima misterija koje n i k a d a nee biti razreene, ili se b a r ja n a d a m da nee. Misterije su sutina ljud292

NESVESNI TELESNI PROCESI POVEANI ENERGETSKI N A B O J IU UZBUENJE

Postoji drugi nain da glavom ili u m o m i svest

se oseti jedinstvo. telom ne samo da

Svest su u 293

k o n t a k t u j e d n a sa d r u g o m ve se dodiruju i povremeno spajaju. U toploti i uzbuenju fuzije oni su s u b limirani i postaju jedinstvena svest koja je i svesna i nesvesna u isto v r e m e (drugi paradoks). Doiveo sam mnogo t a k v i h fuzija u ivotu. K a o dete sam bivao toliko uzbuen gledajui igru da za t r e n u t a k nisam znao da li sam b u d a n ili sanjam. Morao sam sebe da utinem da bih to saznao. T a k o e sam u seksu doiveo orgazam od koga sam lebdeo, proirujui granice sebe. koji me je uinio svesnim svog nesvesnog. To su ekstatiki doivljaji. Oni se deavaju mnogim ljudima. K a d a se to desi, osoba zna" i osea jedinstvo ivota. Ipak, uglavnom reagujemo dvojnom sveu. To je normalno, j e r ekstaza samo moe da b u d e izuzetan doivljaj, a k o je p r a v a ekstaza. Meutim, blii smo tom stanju ukoliko smo svesni i penjanja i proirivanja. Dve strelice dijalektikog dijagrama se pribliavaju j e d n a drugoj. Da bismo to uradili, m o r a m o prihvatiti da je priroda svesti dvojna. Nema ekstaze ni na jednoj' strani izolovano, susret suprotnosti je ono to stvara varnicu fuzije. A k o prihvatimo dvojnost svesti, m o r a m o prihvatiti da smo na svesnom nivou svesni dvojne prirode linosti. K a d a se usmerimo na miljenje, k a o to ja r a d i m kada piem, ovek je svestan svoga u m a i njegovih m e n t a l n i h procesa. Poto je ovekovo miljenje jedinstveno, on shvata da ima svoj sopstveni u m . Dakle, ako se osoba usmeri na svoje telo, postaje svesna da ima sopstveni ivot. Sa take gledita svesti,, ovek mora da p i t a : Ko sam j a ? " Da li sam ja taj um ovog ivog tela koji misli?" Oigledan odgovor je i jedno i drugo, jer obino ne moemo biti u istom t r e n u t k u svesni oba. Za svest je vano da se fokusira na dve razliite operacije u isto vreme. Zamislite dva aviona koja lete u dva razliita k v a d r a n t a neba i jedan reflektor koji pokuava svetlou da obuhvati oba a v i o n a ; to je nemogue. Ali, taj problem ljudske dvojnosti obino nas ne uznemirava. Reflektor svesti je pokretno postolje koje se okree lako i brzo. Svest je u stanju da skoi sa jednog na drugi k v a d r a n t tako brzo da moe odrati obe perspektive u n u t a r normalnog obima panje. 294

Taj pojam mogu ilustrovati, poto koristim to pomagalo svesti kada drim j a v n a predavanja. Tokom godina sam nauio da efikasan govornik nikada ne gubi kontakt sa sluaocima. Drei predavanja, to je postala moja praksa koja je sada postala navika da gledam u ljude u publici, da ih oseam i da govorim sa njima. Mogu dodati da mi ta navika stvara tekoe kada govorim pred mikrofonima bez publike. Ali, postoji drugi problem u toj navici ili praksi. Ako se ovek previe usmeri na publiku, moe izgubiti k o n t a k t sa sobom, onim to on jeste, gde mu je mesto i onim to ima da kae. A ovek ne moe biti na oba mesta u isto vreme. Svi govornici se suoavaju sa tim problemom. K a d a itam pripremljen tekst lako izgubim k o n t a k t sa p u b likom. Tada je neophodno podii pogled i gledati p u b liku s v r e m e n a na v r e m e da bi se uspostavio kontakt sa njom. Ono to ja radim je da smenjujem panju sa publike na sebe. i opet nazad, u u m e r e n o m ritmu, tako da izgleda da n e m a prekida u k o n t a k t u sa bilo koje strane. To je princip koji je u osnovi alternatora. To je princip ritminosti koji radi u svima n a m a sve v r e me, mada mnogi od nas nisu svesni te aktivnosti. Takvo je hodanje koje je mogue samo ako se smenjuju noge j e d n a za drugom. Verujem u vrednost dvojnosti na svesnom nivou. Bez toga se ne bismo kretali glatko i efikasno k a o to to inimo da bismo se suoili sa raznim nepredvidljivim situacijama u ivotu. Bioenergetika radi na toj osnovi. Ona smenjuje fokus sa tela na um i nazad, sa ciljem da razvije pacijentovu svest do take na kojoj obimom panje moe obuhvatiti oba aspekta svog svesnog bia. Naravno, ta dvojnost postoji samo na svesnom nivou. Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo; ovek nije mislei um ili oseajue telo, ve ivi organizam. Ali, poto se veliki deo naeg ivota provodi u stanju svesti, m o r a m o biti svesni da funkcioniemo sa dvojnou. it a v a teorija getalt psihologije bazira se na toj injenici naime, da se nita ne istie ukoliko n e m a osnove, da nema figure bez polja u k o m e ona postoji, da n e m a kvaliteta bez njegove suprotnosti. U linosti to znai da nema misli bez polja oseanja u k o m e se odvijaju. Ali, bacanje svetla svesti na misao uranja ostatak polja u m r a k i esto gubimo uvid 295

u oseanja koja su motivisala. misao. Mi moemo, naravno, proveriti naa oseanja i potvrditi da su u harmoniji sa miljenjem. Meutim, neretko, miljenje i oseanje su u konfliktu. T r e b a da n a p u s t i m svaki pokuaj objanjavanja zato je to tako. Doivljaj tog konflikta je vrlo est. Hou da k u p i m veu jahtu, ali razmiljam o ceni i odravanju i u konfliktu sam. Ili, hou da se astim u k u s n i m kolaiima, ali razmiljam 0 kilogramima koje mogu nabaciti i u konfliktu sam. Svi terapeuti se bave konfliktima, ne ovog tipa koji sam opisao, ve slinim, u kojima postoji konflikt izmeu oseanja ili elja koje bi ovek hteo da izrazi 1 s t r a h a od posledica. Poto do posledica nije dolo, p r i s u t a n je strah kao m e n t a l n o opaanje to jest, misao je povezana sa telesnim reakcijama. Ne kaem da je taj strah izmiljen kada kaem da je m e n t a l a n . On se fiziki doivljava k a o strah, m a d a proizlazi iz mentalne aktivnosti. Terapija se bavi intenzivnim k o n fliktom u k o m e su oseanja koja nastoje da se ispolje vana za integritet linosti a posledice p r e t e tom integritetu. K a d a ovek ne moe da razrei intenzivan konflikt, jedino reenje je da prigui elje ili oseanja da bi otklonio strah, to konano dovodi do potiskivanja konflikta. Covek uklanja iz svesti itavu situaciju i u izvesnom smislu ona zaista ne postoji. Meutim, konflikt ne nestaje. On postaje s t r u k t u r i r a n u telu na nesvesnom nivou. On samo nestaje iz vidokruga. Taj nain borbe sa konfliktom stvara razliite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koje sam opisao. T a k v u adaptaciju s m a t r a m o neurotskom, j e r ozbiljno remeti sposobnost osobe da funkcionie kao p o t p u n o integrisan i efikasan pojedinac. Ali, k a k o se relativno neneurotine osobe nose sa nebrojenim konfliktima izmeu miljenja i oseanja koja nastaju u njihovom ivotu? Moj odgovor je da oni razvijaju svesno prihvaene naine ponaanja koji su suprotni nesvesno s t r u k t u r i r a n i m oblicima ponaanja. Ti oblici ponaanja dobijaju formu principa. Interesantno je da iako koristimo re k a r a k t e r " u negativnom smislu, ona nije uvek imala takvo znaenje. U stvari, k a r a k t e r " je esto bio korien da oznai n e k e vrline, u kom sluaju ide zajedno sa recima dobar" ili osoba dobrog k a r a k t e r a " , dok drugi ljudi imaju lo k a r a k t e r " . Re k a r a k t e r " je povezana sa reju karakteristika" i govori da se j e d n a osoba p o 296

naa na tipian ili predvidljiv nain, bilo da je to dobro ili loe. Predvidljivost takoe znai zavisnost; moe se oekivati od osobe sa dobrim k a r a k t e r o m da ima vrline, ili od osobe sa loim k a r a k t e r o m da bude nemoralna ili neprincipijelna. Ali, ako ponaanje jedne osobe nije s t r u k t u r i r a n o ili uklopljeno na neki nain, odakle ta predvidljivost? Drugim recima, k a k o ovek koji je relativno zdrav, spontan i p o t p u n o sposoban da se samoizraava, moe imati k a r a k t e r ? P r e svega, m o r a m o shvatiti razliku izmeu k a r a k t e r a i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Dodavanje rei s t r u k t u r a " oznaava da sklop ponaanja nije svesno odreen, ve da je postao nesvesno fiksiran i rigidan na telesnom nivou. K a d a je ponaanje voeno svesnom vodiljom ili principima, ponaae se k a r a k t e r i s tino sve dok principi pospeuju njegovu dobrobit. Pojam principa se retko pominje u teorijama linosti. Skoro smo u naoj k u l t u r i dostigli taku gde je svaki princip lo, jer postavlja granice i odreuje reakcije. To je povezano sa moralnim principima koje mnogi ljudi vide kao sputavanje slobode ili p r a v a na samoizraavanje. To je nesrean razvoj, j e r su principi oznaka osobe koja je postigla visok nivo svesti. Govorim, naravno, o principima koji su svesno odabrani, m a d a oni mogu biti istovetni sa onima koje drutvo p o t k r e p ljuje. Vidimo da svest poinje sa opaanjem senzacija. Senzacije su neodreeno lokalizovane ili m u t n e . U pogledu toga one se suprotstavljaju oseanjima koja su ubedljivija i odreenija. K a d a oseanja postanu snanija i jasnije definisana, nazivamo ih emocijama. Nevolja je u tome to koristimo re oseanja" da bismo u k ljuili sva telesna opaanja. Sada k a d a n a m emocije postaju integrisanije sa miljenjem, moemo govoriti o principu. Redosled razvoja je sledei: 1. Senzacija

2. Oseanje 3. Emocija 4. Princip Na nivou principa, ega i tela, miljenje i oseanje su integrisani u svesno jedinstvo. 297

J e d a n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je istinoljubivost. Osoba moe govoriti istinu zbog straha od kazne sveznajueg Boga, zbog kompulzivnosti, ili zbog unutranje uverenosti da je to ispravan nain ponaanja. Ali, da bi se dolo do tog ubeenja, ovek treba da ima izbor izmeu istine i lai. Ubeenost onda izrasta iz iskustva govorenja istine i lai. U p r v o m sluaju se osea harmonija izmeu oseanja i stava i opaa se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije. U d r u g o m sluaju harmonija nedostaje i ovek moe stvarno da osea bolnost konflikta. Tada moe da n a pravi svestan izbor zasnovan na oseanju tela. Sva deca ponekad lau. Ona to rade da bi ispitala ulogu obmanjivanja i mo koju ona sobom nosi. Deca lau da bi proveravala svoju sposobnost obmanjivanja roditelja. To im daje oseanje kontrole ukoliko sa tim izau n a k r a j . Ali, deca takoe lau kada su uplaena od posledica saoptavanja istine. U oba sluaja deca neto dobijaju i neto gube. Dobit je oseanje moi i kontrole, ili izbegavanje kanjavanja. Ali, gubitak je u zadovoljstvu da se bude iskren. A k o je vea teta nego korist, dete e znati da laganje, izuzev pod neuobiajenim okolnostima, nije za njega. Ono e znati da ga laganje kota dobrih oseanja i razvie uverenje da je laganje loe. Njegovo telo i um e mu takoe to kazati i ono e to verovati ne samo svojom glavom, ve i srcem. Njegova uverenost stoji na d v e noge: na znanju i na oseanju. Vremenom, i sa daljim iskustvom, istinoljubivost za dete postaje stvar principa. Ono izbegava konflikt i troenje energije na odluivanje da li da kae istinu ili da slae. Princip radi kao klatno sata koje odrava redovan ritam mehanizma. Taj princip odrava ravnoteu izm e u miljenja i oseanja, t a k o da su oba u harmoniji, a da ne moraju stalno i svesno da proveravaju jedan drugog. Principi pospeuju u r e e n ivot; bez njih, u b e en sam, ne bi bilo nieg s e m nereda i haosa. Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo r a v n o tee u ovekovom ivotu. Postaje lako ii do ekstrema, opravdavati sredstvo ciljem i slediti ud t r e n u t k a . Covek moe doi u a p s u r d n u situaciju da hoe da pokae svako oseanje, j e r ne zna gde da povue g r a n i c u ; ih, sto je podjednako apsurdno, da celokupno ponaanje kontrolie logiki. U ovom d r u g o m sluaju radi se o 298

ekstremnoj rigidnosti, a u p r v o m o potpunom odsustvu s t r u k t u r e . Ljudi sa principima izbegavaju te ekstreme zbog toga to sam princip predstavlja harmoniju suprotnosti, integraciju miljenja i oseanja, ravnoteu tako sutinsku za glatko proticanje ivota. Vano je shvatiti da se p r a v i moralni principi ne mogu utuviti propovedima, p r e t n j a m a ili kanjavanjem. Oni mogu navesti osobu da se pokoleba pa da slae iz straha, ali odluka, e se u svakoj novoj situaciji donositi iznova. To nije isto to i drati se principa koji uva od konflikta. Dalje, n a m e t a n j e neke spoljanje sile, bilo da se radi o propovedanju ili o pretnji, remeti u n u t r a n j u h a r m o n i j u i oteava razvijanje u n u tranje uverenosti neophodne za princip. To mogu ovako kazati: Principi nisu zapovesti, ve ubeenja. Evo i drugog p r i m e r a k a k o nastaju principi. Radio sam terapiju sa mladim ovekom koji se duboko zaglibio u stvari sa drogama,, m a d a nije bio rtva heroina. Rad sa njegovim telom i izraavanjem oseanja (besno u d a r a n j e kaua na primer) dovelo ga je do stanja u k o m e se dobro oseao u telu. Onda je jednoga dana doao kod mene i rekao mi da je kod svoga prijatelja puio m a r i h u a n u p r e t h o d n e noi. Izgubio s a m sva dobra oseanja koja sam se t a k o estoko trudio da postignem", rekao je. Sada znam da m a r i h u a n a nije p r a v a stvar za mene." Miljenje i oseanje su zajedno stvorili to ubeenje. To je bio njegov prvi stav u obliku principa, koji je postajao sve snaniji sa poveanjem dobrih oseanja, jer, on je sada znao ta gubi koristei droge. Nemogue je razviti principe ukoliko ovek nema ta da izgubi. Bez dobrih oseanja nema motivacije da se integritet linosti zatiti. Pitanje principa se u terapiji n i k a d a ne postavlja dok se telo ne dovede do stanja zadovoljstva smanjenjem miine tenzije i prepreka. Tada se pitanje principa spontano pojavljuje k a d a se pacijent t r u d i da razume zato je izgubio ta oseanja u toku svog svakodnevnog ivota. Na kraju, on razvija sopstvene principe koji ga vode do odravanja stanja zadovoljstva ili dobrih oseanja, to je veoma vano za njegovo oseanje sebe i njegovo funkcionisanje kao integrisanog ljudskog bia. Ne mislim da d r u t v o grei to pokuava da utuvi mladim ljudima m o r a l n e principe u glavu. S v a k a ge299

neracija pokuava da prenese svoje iskustvo na sledeu generaciju, da bi olakala njen put kroz ivot. Principi kao to su deset boijih zapovesti izrastaju iz a k u m u lacije iskustva rase. Ali, princip obuavanja je efikasan samo ako iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz njegovog unutranjeg ubeenja ili oseanja. U tom sluaju bi ovek oekivao da oni slede sopstvene principe za zadovoljstvo. Odsustvo zadovoljstva i dobrih oseanja kod starije generacije ini da mlai dovode u pitanje njihove principe. Slino, n e m a nikakvog smisla nuditi principe telu koje pati. Princip nije napravljen tako da ini da se ovek miri sa svojom patnjom, ve da obezbedi u n u t r a n j u harmoniju koja omoguava uravnoteen i razdragan ivot. Principi nisu tehnika preivljavanja. Kada je u pitanju preivljavanje, principi su irelevantni. P r e nego to govorimo o principima, m o r a m o biti sigurni da se ta mlada osoba osea dobro u svome telu i da se dobro osea u vezi toga ko je ona. Principi joj t a d a olakavaju da zatiti svoja dobra oseanja. Ljudi su otkrili da ima mnogo principa koji u p r a v ljaju njihovim ponaanjem sa ciljem da se dobro oseaju. Istinoljubivost je j e d a n princip; potovanje d r u g e osobe ili njenog vlasnitva je drugi. P r e nekoliko g o dina smo moja ena i ja proveli nedelju dana na Gvadalupeu, u Klubu Mediterane. Moja ena se upoznala sa metaninom zemljoradnikom. U toku razgovora ona je pomenula da n i k a d a nije jela eernu trsku. On je ponudio da joj nabavi i dogovorili su se da se n a u i odu do polja eerne trske. K a d a su se nali, ovek je kazao da je to malo udaljeno od hotela. Na p u t u su proli pored nekoliko polja t r s k e i moja ena je sa n a d o m k r e n u l a prema p r v o m polju. Videi njen pokret, ovek ree, prosto, ..O! Ali to nije moje". Odveo ju je do svog polja na k o m e joj je u b r a o nekoliko eernih trski. Bilo bi lako uzeti nekoliko stabljika sa bilo koga polja, ali to se protivilo njegovom principu da ne uzima ono to nije njegovo. Ne t r e b a da v a m govorim o potovanju koje je moja ena oseala p r e m a integritetu tog ljudskog bia. Bioenergetski, princip je proticanje uzbuenja ili energije kroz jedinstven pokret koji ujedinjuje glavu, srce, genitalije i noge. U vezi toga javlja se oseanje da je to p r a v a stvar, jer se osoba osea povezano, jedinstveno 300

i celovito. Nije joj potrebno da joj neko potvrdi k o lika je njena vrednost, koja je neosporna. Ali, to je lina uverenost i nikome je ne namee. Moda je najvei problem sa kojim se nae drutvo suoava nedostatak moralnog principa kod velikog b r o ja lanova drutva. Ali, ne verujem da n a m e t n u t a m o ralnost moe neto uiniti. To moe drati nekoliko pojedinaca na liniji, a k o je n a m e t n u t a od veine, ali ne moe kontrolisati veinu. Ne verujem da je n a m e t n u t a moralnost ikada valjala. Moralne n o r m e iz prolosti nisu n a m e t n u t e , bez obzira na injenice koje govore suprotno. Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima, ali da one nisu bile u skladu sa u n u t r a n j i m ubeenjem ljudi o onome ta je dobro a ta loe, one bi brzo bile odbaene. Moralni principi nisu apsolutni, m a d a su neki blizu da to postanu. Oni nastaju da bi pomogli ljudima da se dobro oseaju i da efikasno funkcioniu u datoj k u l turnoj situaciji i postaju nevaei ako ne ispunjavaju tu funkciju. Istinoljubivost moe izgledati kao p r i r o d a n moralni princip, ali ima uslove u kojima istina moe biti znak slabosti ili kukaviluka. Covek ne govori istinu neprijatelju ukoliko bi istina znaila izdajstvo prijatelja. Ovde se radi o dubljim principima lojalnosti. Ali, bilo k a k v a da je k u l t u r n a sredina, ljudima su potrebni moralni principi koji e voditi njihovo ponaanje. Bez njih bi se drutvo dezintegrisalo u stanje haosa i ljudi bi postali otueni. Ako bi pojedinci razvili svoje sopstvene principe, siguran sam da bi u odreenoj kulturnoj sredini oni ispali isti, poto je ljudska priroda ista. Pisao s a m 1944. godine lanak o adolescentnoj seksualnosti za Rajhov asopis Seksualna ekonomija i istraivanja orgona. U to v r e m e se smatralo opasnim zastupanje p r a v a adolescenta na seksualno zadovoljavanje. Diskutujui o tome sa mnom, Rajh je r e k a o : Loven, nije u v e k preporuljivo govoriti istinu. Ali, ako ne moe da kae istinu, nemoj uopte da govori". Rajh je bio ovek od principa. Ziveo je za njih i zbog njih je u m r o . Covek se mogao ne slagati sa tim principima, ali nije mogao poricati integritet koji su imali. Princip u osnovi bioenergetike je simultana dvojnost i jedinstvo ljudske linosti. Covek je kreativan mislilac 301

i oseajna ivotinja i, on je samo m u k a r a c ili s a m o ena. On je racionalan um ili neracionalno telo i on je s a m o ivi organizam. On m o r a iveti na svim n i voima odjednom, a to n i j e lak cilj. Da bi pojedinac bio integrisan m o r a se identifikovati sa svojim telom i svojim recima. K a e m o da je ovek onoliko d o b a r k o liko je dobra njegova re. Da bi se postigla ta i n t e g r a cija, ovek m o r a poeti od tela vi ste vae telo. Ali, to se ne zavrava na telu. Covek m o r a zavriti kao re vi ste vaa re. Ali, re m o r a doi iz srca.

SADRAJ

I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Rajhovska terapija, 19401945 Rad kao rajhovski terapeut, 19451953 Razvoj bioenergetike II POJAM ENERGIJE Punjenje, pranjenje, proticanje i pokret V i ste vae telo Um, duh i dua ivot tela: bioenergetska veba III JEZIK TELA Sutina ivota: sutina stvari Interakcija sa ivotom Telesni znaci i izraavanje IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Jezgro terapije Anksioznost V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva Ego i telo Karakterologija Shizoidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fiziki aspekti Psiholoke odlike Etioloki i istorijski faktori Oralna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizike karakteristike Psiholoke odlike Etioloki i istorijski faktori 302

9 9 19 28 37 37
44

51 58 69 69 74 83 89
8a l u U

MW 115 H5
1 2 1 1 2 9

130
1 3 0 1 3 0

1 3 1

1 3 2

3 3

1 3 4

1 3 4

1 3 4

135 I 136
3 5

303

Psihopatska karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizike karakteristike Psiholoke odlike Etioloki i istorijski faktori Mazohistika karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizike karakteristike Psiholoke odlike Etioloki i istorijski faktori Rigidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizike karakteristike Psiholoke odlike Etioloki i istorijski faktori Hijerarhija karakternih tipova VI REALNOST: S E K U N D A R N A ORIJENTACIJA Realnost i iluzija Zakaaljke Uzemljavanje VII STRAH OD P A D A N J A Strah od visine Veba padanja Uzroci anksioznosti padanja Zaljubljivanje VIII STRES I SEKS Gravitacija: opti pogled na stres Bol u slabinama Seksualno rastereenje IX SAMOIZRAAVANJE I PREIVLJAVANJE .. Samoizraavanje i spontanost Zvuk i linost Oi su ogledalo due Kontakt oima Oi i linost Problemi glave i oiju i bioenergetika Glavobolje X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proirivanje svesti Rei i poviavanje svesti Principi i karakter

137 137 137 138 139 139 141 141 141 142 143 143 144 144 145 115 146 146 147 152 152 159 168 173 173 177 186 19 197 197 203 214 229 229 236 245 245 250 253 263 268 268 282 290

ALEKSANDAR KRON: BIOENERGETIKA Recenzija: DUAN PAJIN Korice: ARKO ROULJ Tehniki urednik: BOGDAN URCIN Korektor: DOBRILA MAKSIMO VIC Izdava: Nolit, Beograd, Terazije 27 Glavni i odgovorni urednik: MILO STAMBOLI tampa: Dirografika, Subotiea

Tira: 5.000 primeraka 1984.

304