Evropabal

LICA PRAKTIKANT SKELEDIJA KRUPIJE

PRAKTIKANT: Razreen dunosti utanja od koje me je sloboda govora tako velikoduno oslobodila, odluih se da prozborim koju re o svemu i svaemu, oseajui potrebu da i na taj nain doprinesem prosperitetu naeg drutva. Drim da e ovaj moj govor i na taj nain biti jo jedan pokazatelj u nizu, u kojem jedan ravnopravni graanin pred svojom okolinom demonstrira visok stepen svoje demokratske svesti. Da budem iskren, jo ni sam ne mogu da poverujem da je dolo novo vreme, pa eto i ja istupam pred svoje sugraane sa kakvom pametnom milju. Kao da me neko udo spopalo, te se jo ne mogu ljudski pribrati od tolike zauenosti. Ne znam dal i da zaplaem od radosti (premiljam se) i tim uzvienim inom iskaem neizmernu odanost slobodi govora i svim tekovinama nae napredne civilizacije. Naposletku, ne moram za to vreme da razmiljam o teini izgovorenih rei i strepim da neu doi u situaciju da se pred islednikom tresem kao prut od straha, a to je ranije bivalo. S toga sveano izjavljujem... SKELEDIJA: Dobro de, dovoljno je. Dosta mladiu, dosta! Hajde, penjite se! (Prua mu ruku.). PRAKTIKANT: (Sav zadihan.) Uh, samo kad se ukrcah, sve se bojah da ne zamuckam gde, da ne zapletem jezikom, al dobro na kraju ispade. to jes, jes. SKELEDIJA: Polako sa hvalospevima mladi gospodine! Lepo ste to nauili i pripremili, priznajem, ali tek ste doplovili u ovu nau lepu Kataniju, pred Vama je podui put. Znate, za veeranji bal je to sasvim dovoljno, ali Vi ste verujem doli s namerom da se due zadrite kod nas ili se moda varam? PRAKTIKANT: Da, da, tako je. Ne varate se, sasvim ste u pravu drue. Ali znate kako kau, svaki je poetak teak, pa ete me verujem razumeti. Znate, u mojoj otadbini mi nismo navikli na ovako duge i komplikovane govorancije i na audijencije kod naih pretpostavljenih. No, navikavamo se polako na optevladajue standarde i brzo uimo. Za nas kau da smo vrlo talentovan i prilagodljiv svet, a gde ima dima, tu ima i vatre. I verujte mi, ta opaska stojala, ne

stojala, meni dosta pomae prilikom uenja. I tei me i motivie kad moram naizust da nauim kakvo dosadno tivo. SKELEDIJA: Kaete u Vaoj domovini?! A odakle dolazite mladi gospodine? PRAKTIKANT: (Koluta oima.) Ah, nije mi nimalo lako dati odgovor na takvo naizgled prosto pitanje. Ali pokuau. Vama za ljubav, da Vam ugasim znatielju. Dolazim iz daleka. Roen sam prvobitno u jednoj ponosnoj zemlji, ali sam nedugo zatim od silnog ponosa i gordosti koji su u njoj vladali, morao pobei iz nje. U potrazi za novom otadbinom lutao sam poprilino dugo i proao grdne muke i nevolje na tim puteevstvijima. Teko je i opisati ta sve nisam doiveo i teko je sve to sutra i saeti ukratko i staviti u sopstveni testament, skoro je i nemogue. Da vas ne zamaram dalje, ne dospeh ni u jednu zemlju kojoj napismeno priloih zahtev da me primi, pa poeh da oajavam i jadikujem. I taman kad me takvog obespokojenog i poslednji traci nade stadoe naputati, naioh na jednu neobinu zemlju koja se zvae Svrabija. Kao da me samo Boje provienje uputi na nju i ja predadoh ponovo zahtev za prijem. I pre nego to i trepnuh okom, a ona me primi i ponudi mi utoite. I tako Vam ja drue moj iveh u njoj srean i zadovoljan, sve do dananjeg dana. No i to mi poe bivati dosadno, pa se dadoh na put i obreh se u ovoj vaoj Kataniji, jel bee Kataniji? SKELEDIJA: Jeste, jeste, Kataniji! Samo Vi nastavite, sluam Vas. PRAKTIKANT: I tako, evo me sada na ovoj Vaoj skeli... ekajte, ta sam pre toga rekao, gde sam stao, pomozite mi. SKELEDIJA: Pominjali ste nekakvu Svrabiju. PRAKTIKANT: Da, toga se i ja seam. Ali, zbunili ste me ovee. Znate, ja ne volim kad me ljudi prekidaju. Mi u Svrabiji nemamo obiaj da prekidamo jedni druge dok govorimo, naroito ne u ovakvim prilikama kada se ispovedamo nepoznatim osobama. SKELEDIJA: Oprostite, molim Vas. Vie se nee ponoviti, obeavam! Da se vratimo na temu. Pominjete tu vau Svrabiju. udan neki naziv za zemlju u kojoj ive sreni i zadovoljni ljudi poput Vas. Vi mi bar takvim delujete. Recite mi, otkuda to ime, to, Svrabija? PRAKTIKANT: (Opet koluta oima.) Vi ba ne odustajete od nezgodnih i komplikovanih pitanja. Al hajd da Vam pokuam odgovoriti kad ste toliko navalili. Znate, na narod vazda neto naglaba i blebee, al bie da je u pravu kad tvrdi da su nam ime nadeli nai susedi i prijateljski narodi koji su dolazili k nama u misiju, ne bi li nam doneli moderne standarde u upravljakom sektoru, pa nam tako i omoguie da nam privreda zaivi, te danas proizvodimo vie leba nego to je ranije bio sluaj. U tom naem izobilju poesmo u meuvremenu izvoziti i itarice u inostrane zemlje i tako ubirasmo dodatne izvore prihoda koji dalje akumulirae nau ekonomiju. Vremena kada su nam gladni hodali ulicama i upadali u pekare

maltretirajui neispavane radnike su postala davna prolost koje se nerado seamo, zbog ega smo odluili da ukinemo obrazovni predmet istoriju u niim i viim kolama (namesto nje uvedosmo etiku u nauno-obrazovni program), te tako spreismo da naa sita i napredna deca dolaze u iskuenje zamiljajui kako je to biti gladan i neugojen. Ta naa preventivna svest nas uini toliko alerginim i osetljivim na sline pojave, da se nai dobroudni misionari iz daleka ozbiljno zabrinue za nas i s toga preduzee sve potrebne mere radi zatite od irenja zaraze na nae susede i tako spreie neeljene posledice koje su mogle, ne daj Boe, odvesti u kakvu epidemiju, kakvu prirodnu katastrofu ili elementarnu nepogodu, a onda se stvar lanano otima kontroli. I tako od tog silnog drapanja i eanja to izazva taj brini svrab, ponese i Svrabija svoje ime. I danas nam ide bolje, kljukaju nas redovno antibioticima, pa je opasnost od nove alergije faktiki iskljuena. SKELEDIJA: Zanimljivo objanjenje. A kako se ivi u toj Vaoj Svrabiji? PRAKTIKANT: Sada ste stvarno preterali! Bombardujete me tim Vaim pitanjima, a ja Vam se ve predstavih pre nego to zakoraih na Vau skelu. Previe pitate! SKELEDIJA: Oprostite, zaboravio sam. Nee se vie ponoviti, obeavam Vam! Znate, ja sam malo vie znatieljan, ta ete, takav mi posao. Da vas priupitam jo neto. Otkud ba danas da doete u Kataniju? Mislim, da ste jue doputovali, imali biste vie vremena, odseli bi ko ovek u nekom hotelu, odmorili se, razgledali okolinu i u miru pripremali taj Va govor. PRAKTIKANT: Ma eleo sam ja jo jue da doem, ali ne mogoh. Od danas nam je olakan vizni reim. Jue je jo bio zategnut. SKELEDIJA: A ta je to tano vizni reim? PRAKTIKANT: Ne znate ta je vizni reim?! SKELEDIJA: Sluao sam istina o tome, vie onako iz prikrajka, ali znate, ljudi koji su meu sobom razgovarali o tome vrili su konverzaciju uvek na najmanje dva jezika, stalno ich meajui, a ja em sam uz to morao da gledam da drim kurs skele, em se oni ne zadravae dugo na skeli. I kada bi se penjali na nju, i kada bi silazili s nje, samo bi mi utivo otpozdravili. PRAKTIKANT: A koliko dugo prevozite putnike na ovoj Vaoj skeli? SKELEDIJA: Ta znate, hm, ima dugo vremena od kako, ovaj... Ba ste me zatekli Vaim iznenadnim pitanjem. Jer, verujte, ja odavno ne brojim dane i radni sta. Za mene je skela zapravo moja jedina kua, a istovremeno i radno mesto i prostor u kojem provodim sve svoje slobodono vreme. Srasli smo jedno uz drugo. PRAKTIKANT: A odakle dolazite?

SKELEDIJA: Odakle dolazim? ekajte da razmislim ta da Vam odgovorim. ujte, evo ovako. Ja ivim odvajkada u Kataniji. Moj otac ivi u Sirakuzi i on se osea pripadnikom naroda Sirakuze. Ja se pak oseam graaninom Palerma, dok se moj sin osea iteljom Mesine. Eto tako. A Vi, kako se Vi oseate? PRAKTIKANT: Pa ja se oseam Svrabinom. SKELEDIJA: A Va otac? PRAKTIKANT: Isto Svrabinom. SKELEDIJA: Zanimljivo. Ali ja mislim da ete Vi, naravno, ukoliko Va govor veeras naie na odobrenje i gromki aplauz, s vremenom promeniti Va stav, jo ste Vi mladi, tek treba da zasnujete porodicu. PRAKTIKANT: Ne znam, zbilja ne znam ta da Vam odgovorim. SKELEDIJA: Ma samo se vi opustite. Videete kada se malo priviknete na Kataniju, videete u kom grmu lei zec. Naravno, Vi Va stav neete badava menjati. Kao zaslunom graaninu sledovae Vas i odgovarajue beneficije. PRAKTIKANT: ekajte, ekajte, malo ste me zbunili. Moram malo udahnuti sveeg vazduha. (Udie.) Zar je ovde uopte bitno kako se oseate? SKELEDIJA: (Podsmehuje se.) Kako da ne, mladi gospodine, vrlo je bitno. Vi morate misliti i na Vaa pokolenja, ne smete, ne daj Boe, biti kakav egoista. U tom sluaju svi e Vas etiketirati umskim putnikom, a s tom je etiketom jako teko iveti. Bolje Vam je onda da se odmah vratite u tu Vau daleku zemlju, odakle ste i doli. PRAKTIKANT: Uuuh... (Trese se.) Prestraili ste me. Mogu li Vas neto zamoliti? SKELEDIJA: Samo izvolite. PRAKTIKANT: Imate li vremena? SKELEDIJA: Ve sam Vam dao odgovor. Za mene je skela i radna stolica i spavai krevet i lealjka. PRAKTIKANT: Samo to nismo pristali uz suprotnu obalu, pa mislim, kako bi bilo da odsednemo tu negde blizu, da me podrobnije upoznate sa prilikama u Kataniji? SKELEDIJA: Vrlo rado, mladi gospodine. Znate, ni ja nemam esto priliku da porazgovaram sa svojim putnicima, a Vi ste mi uz to i vrlo simpatini. PRAKTIKANT: Hvala Vam na komplimentu. SKELEDIJA: Ne upuujem Vam komplimente. PRAKTIKANT: Ne razumem. SKELEDIJA: ta ne razumete? To to sam Vam malo as rekao? PRAKTIKANT: Da.

SKELEDIJA: ekajte, razumete li me ili ne razumete? PRAKTIKANT: Ne. SKELEDIJA: Da ili ne? PRAKTIKANT: Ne znam. SKELEDIJA: Ma ostavimo se toga. Pivo molim! (Mae rukama.) Vi ne pijete pivo? PRAKTIKANT: Slabo. SKELEDIJA: Probajte, slobodno probajte! Mi u Kataniji smo jako ponosni na nae pivo! PRAKTIKANT: Stvarno? SKELEDIJA: Da! Niste znali? PRAKTIKANT: Ne. SKELEDIJA: Ah, siroti mladi gospodine. Vidim ja da ste dobrano neupueni, pravi novajlija, grinhorn, to bi jenkiji rekli. PRAKTIKANT: ta ete, nisam ja za to kriv. SKELEDIJA: Vi samo mislite da niste krivi. PRAKTIKANT: Kako molim? Pa jesam li Vam malo pre rekao da nam je tek od danas olakan vizni reim. SKELEDIJA: Bez obzira. PRAKTIKANT: Vi me provocirate? SKELEDIJA: Taman posla. (Ceri se.) Mi to onako, iz navike. PRAKTIKANT: Nita ne razumem. SKELEDIJA: Jel vidite! Rekoh Vam ja, potrebno je da due ostanete ovde! PRAKTIKANT: Moda ste i u pravu. Kaite mi drue, ta je jo bitno u ovoj Vaoj Kataniji? Pomozite mi, da ne bih upao u kakvu nepriliku ukoliko bih strao iz te klike. SKELEDIJA: Pa, nema tu mnogo ta da se objanjava. Krenimo od primarnog, od individue, od Vae linosti. Imate li kakvu akademsku titulu? PRAKTIKANT: Da, imam. SKELEDIJA: Zato mi to odmah niste prijavili? PRAKTIKANT: Pa, ne znam zato bi to bilo toliko bitno. Vi ste samo najobiniji skeledija. SKELEDIJA: (Skae.) ta!? Vi me vreate!? u, najobiniji skeledija!? Ja sam skeledija iz Katanije! PRAKTIKANT: Izvinite, molim Vas. Nisam imao nameru da Vas uvredim. SKELEDIJA: Ostavite Vi Vae izvinjenje za neko drugo mesto. Nego dobro pripazite s kim i kako razgovarate i kako koga oslovljavate. To moe biti vrlo pogubno za Va imid ukoliko ste nepaljivi, a tek ste stigli, tek treba da ga izgradite.

PRAKTIKANT: Objasnite mi to detaljnije. SKELEDIJA: Vidite, mladi gospodine, Vi od Vae titule ne smete nigde ni za ivu glavu da se odvajate. Ni u snu, ni dok vrite veliku nudu, ni u kadi svog kupatila, kada ste goli golcati. Ona je Vae sve i svja! Koju ste titulu stekli? PRAKTIKANT: Magistra. SKELEDIJA: Vrlo dobro. Da ste doktor, onda bi to bilo odlino. Samo mislim neto kako bi bilo da Vam jo na neki nain pomognem kojim dobrim savetom. A da, setio sam se! Pazite ovako, najbolje bi za Vas bilo da odete i korak dalje. Vi ste ovde novi, niko Vas ni ne poznaje sem mene, i logino, niko osim mene ni ne zna da ste magistar. S toga bi bilo pronicljivo da stavite na Vae sopstveno elo natpis na kojem e stajati tri itljivo ispisana slova: M A G. Kada kaem itljivo ispisana, onda ne mislim na sitan rukopis koji bi odavao utisak kakvog smuenog metiljavca, kojem i kod povlaenja krivih linija nedostaje samopouzdanja u rukama i zbog ega bi kakav kratkovidi oveuljak morao da Vam se drsko unosi u lice, ne bi li razaznao s kim ima ast. Dakle, u obzir dolaze samo krupna, naoita slova, kao na primer onakva kakva se mogu videti na natpisnim tablama, kraj puta, koja se nalaze na ulazima u razna naselja. Ona su dovoljno velika da ih i kada jurcate Vaim automobilom prekoraujui dozvoljenu brzinu kretanja moete sasvim jasno primetiti. Istina, esto na tim tablama nedostaje po neko slovo ili je pak matovito iscrtan kakav znak koji ne lii ostalim saobraajnim znakovima, ali to ne treba da Vas preterano uznemirava, jer ne smete da zanemarite sutinu poruke koja se odailje svakom putniku-namerniku, a to je neiscrpan trud lokalnih graana da ispotuju sve uslove koje im je njihova cenjena vlast postavlja zauzvrat poverenja koje su im njihovi podanici podarili i tako i na taj nain potvruju da idu u korak sa naprednim svetom. Jer, trebalo je sve te table posaditi, a za to je potrebna vredna ljudska ruka. Trebalo se izlagati egi i cioj zimi, kii i vetru, ne bi li zaposlen i dokon svet znao gde se nalazi i gde putuje, i tako bio poteen uzaludnog lutanja i estog zastajkivanja, najposle nerviranja i sonog psovanja. Ne bi morali svakome da postavljate jednostavna i glupa pitanja i tako zamarate sluajne prolaznike, te i da se izlaete opasnosti od nesporazuma, ako ne daj Boe, upitani govori kakav strani nerazumljiv jezik. Osim toga, ukoliko bi Vam se to i desilo, morali biste dalje da traite nekog ko poznaje Va jezik, a to Vam je zamlaivanje nepotrebno i samo troi Vae dragoceno vreme. to je najgore, to i kota. Naime, saobraajni eksperti tvrde da se u gradskoj vonji potroi mnogo vie goriva za razliku od vonje kakvim magistralnim putem, a to je u vremenu oskudice naftnih derivata i konstantnog poveanja cene goriva neoprostiv luksuz, nenadoknadiv gubitak za privredu, lo primer sredini koji moe nakoditi linom doprinosu oporavku gradske privrede, za ta uzorne graane njihove

moralne obaveze veu. Na kraju ne treba izgubiti iz vida, da se najamnicima koji uzorno sade natpisne table moraju uredno i na vreme isplatiti dnevnice i tako spreiti njihovo nezadovoljstvo zbog zakasnelih isplata, to u najgorem sluaju moe dovesti do talasa nezadovoljstva sindikata udruenja nadniara, a to e ove naterati da izau na ulice, ne bi li iskazali bunt nezadovoljstva i tako iskoristili svoje graansko pravo na prosvede, a i to dodatno kota. U cilju odranja javnog reda i mira morali bi se angaovati organi zadueni za ouvanje istog tog reda i mira, a to bi jo vie utanjilo lokalni gradski budet, poto su ti organi skupi ko pas. Dosta nam je izdataka za njihovu obuku koja se redovno ablonski ponavlja, sad im treba i premije isplaivati za hapenje i premlaivanje razjarene rulje. Ako mislite da se tu zavravaju muke i nesree natovarenih gradskih nadzornika, grdno ste se prevarili. Jo se polupane glave ni ohladile nisu, kad eto ti organa gonjenja. E tu bi i Isus pozavideo. Niti zna odakle da krene, niti gde da zavri. Treba novcem zakrpiti silne modrice, polomljene pendreke, pretrpljene strahove, izreene uvrede, bankovne transakcije... No, jo je tee dokazati pravdu i krivicu. Svi kevu na tebe, da mogu odmah bi te razapeli na etiri strane sveta, a ti u rukama dri samo nekakvu debelu knjiurinu, u kojoj nikako da se snae. Izmeane brojke i slova vie lie na kakav bukuri u satarau, a i kad se malo privikne na taj haos, tek sledi pravi ok. ita reenicu po reenicu i misli se u sebi da to to tamo stoji pas s maslom ne bi pojeo, a kamoli kakav osobenjak koji je sebi uzeo za pravo da deli pravdu. Od kako zna za sebe pria razgovetno jednim jezikom i opet se ne sporazume uvek s ljudima, pa se posle jedi zbog toga. Al ovek se na svata navikne, pa tako i ti savlada tajne tog nemutog jezika, al ni ne zausti da umiri zajapurene kavgadije, tek stie ti iz prestonice brzojav u kojem glasi da su u skuptini upravo izvrene izmene u preambulama donesenih zakona, te se otuda i kompletni sadraji u stavkama zakona menjaju. Naravno, ne treba ni pominjati da se inovnici zadueni za njihovo tumaenje i sprovoenje u delo imaju pridravati uputa u novonastalim korekturama. I verovali ili ne, ni tu nije kraj, u suprotnom ostade Vam radovanje ludog Radovana. U nameri da sebi olakate itanje zakonskih propisa u svoj toj nesigurnosti, pomislite da i u Vama lei greka, da ste nemarni i aljkavi i da ne radite dovoljno na sopstvenom usavravanju, te se dotaknete jezika i odluite da odete na univerzitet u cilju lingvistikog usavravanja. Kad tamo, a ono jezik koji ste uili i na kojem ste od ga i gu govorili, ne postoji vie, ukinuli ga, ko da nikad ni postojao nije, pa se lupate u elo, prekoravate sebe same to ste bili slepi kod oiju celog svog ivota, to niste uvideli sopstvenu zabludu i to ste lagali svoje klijente, pa nije ni udo to su okreeni zidovi sudnice bili neprestano izloeni rafalnoj i plotunskoj paljbi kao kakvi glineni golubovi. Jo sad valja uiti novi jezik. Nisi ni azbuku nekog novog jezika nauio, kad izao neki jo noviji

jezik, pa se svi razleteli da napiu pravopise, gramatike, nova slova, kritike, recenzije, antologije... Konjuktura i konjugacija naglo skoile, zaposlilo se i staro i mlado, ureuje se okolina, kosi se ustajalo seno, preureuju groblja, stari leevi iskopavaju, novi ukopavaju. Poelo se i izvoziti, pa narod skapa od silnog posla i brige. Ne moe se vie ni sa roenim detetom sporazumeti, sad valja utuviti sebi u glavu, da im zine mora voditi rauna da ide u korak sa svetom, da ne zaostaje. Uostalom i dete dobilo pravo glasa, pa izlazi na izbore i obavlja svoju graansku dunost. Skrhan u tom beznau uvidevi da je svako dalje mlaenje slame besmisleno, savija akte, baca ih u fioku i odlae proces na neodloeno. Naravno, nije poteno izlagati se tolikom trudu i glavobolji zalud, pa koristi svoja prava na ostvareni uinak koja su ti zakonom obezbeena, te alje raun na adrese onih u ijem si predmetu sudio ili si zastupao koga. Pri tom ti je apsolutno svejedno ko je u pravu, a ko ne. U tvojim su oima svi oni jednaki, pa je i nebitno ko e sneti trokove suenja, ionako ti samo gmiu po glavi i bele ti vlasi. Najvanije je, da ih uvek ima u aci, pa ako se koji uzjoguni i nee odmah da plati, a ti mu zapapri jo i kamatu i uari tako jo koji dinar, a on nek se gica koliko mu volja. Jo postane i medijska linost. im izae iz sudnice, blicaju fotoaparati, a ti se samo iskezi i sutradan celi dan pristiu poruke na mobitel kako si izaao lep i okat u novinama i obavetavaju te da ti rejting u narodu strmoglavo skae. Kada je taj prokleti posao u pitanju, ima tu i jedna dobra stvar. Kad ti u kancelariju ue kakva stranka koja ima strane isprave, tu nestaju svi nesporazumi. Ona tumai zakone po pravnom sistemu njenog grada, a ti po pravnom sistemu tvog grada. I tako se okreui se u krug igrate igre gluvih telefona. Srea u nesrei je da i ti i ona mislite da ste u pravu i na kraju i umrete u tom ubeenju. Uopte, ti neobini ljudi sa stranim ispravama su i najzahvalniji za saradnju. Kada dou na pijacu, a oni kupuju odmah i naveliko, ne cenkaju se i ne dosauju. Dou sa devizom, ,,roba na dobrom glasu daleko se uje, vade novanik i ne pitaju za cenu. Nego, dragi moj mladi gospodine, vidim, gledate me neto belo, jo ni tu pivsku bocu ne isputate iz ruku. PRAKTIKANT: (Tre se. Zeva.) Jeste, dremuckam malo. Uspavali ste me vaom priom. Oprostite, molim Vas. SKELEDIJA: Ako, samo se Vi sluite. Greh je da Vam uskratim gostoprimstvo. Nego, kaite Vi meni, ta Vi nameravate sutra da radite? PRAKTIKANT: Hm, dobro pitanje... Verujte mi, dok sam boravio u Svrabiji, nisam ni razmiljao o tome. Meni je bilo vano samo da nam olakaju vizni reim i da se to pre ukrcam na ovu Vau skelu. SKELEDIJA: E baksuze jedan! Krenuo grlom u jagode, a ne zna da ja sutra imam slobodan dan, da skela ne radi. A ni Evropabal ne traje celu venost!

PRAKTIKANT: Izvinite, molim Vas. SKELEDIJA: Ma okai ti to tvoje izvinjenje maku o rep. Sada ti preostaju samo jo dve solucije. Ili da nae neto ime e utoliti sutranju dokolicu ili da nae kakvo lepo i zgodno drutvo. PRAKTIKANT: I ta predlaete? SKELEDIJA: Kakvu strunu spremu imate? ta ste studirali? PRAKTIKANT: Jezike. (Razmilja.) Na primer, mogao bih da odem sutra malo do suda i da radim kao sudski tuma! A, ta kaete na predlog? SKELEDIJA: To odmah izbite sebi iz glave. Mi ih ve imamo dovoljno. A i da vas prime i sasluaju do kraja, morali biste da krenete ispoetka kada je uenje tog Vaeg jezika u pitanju, i da pohaate kurs gde polazite od kruke i jabuke, a tu Vam volja brzo istruli. PRAKTIKANT: Onda ovo drugo. (Gleda uokolo.) A ko je ona mala lepojka pored one stare gospoe? SKELEDIJA: Pssst... Za ime Boga, molim Vas govorite malo tie! To je grofiina erka i ne preporuuje se da je iko pogleda, jer mi se ovde strogo pridravamo nae stare proverene katanske poslovice koja glasi: ,,U se i u svoje kljuse. Jel me razumete? PRAKTIKANT: Slabo. SKELEDIJA: Ma, nebitno. Nego, da se kucnemo. iveli! PRAKTIKANT: iveli! SKELEDIJA: (Pogledava na sat.) Neverovatno kako vreme brzo leti, skoro e osamnaest asova, a i bal e uskoro, vreme je da krenemo. Jel moete? Da vam pomognem? PRAKTIKANT: Hvala Vam, ide nekako. SKELEDIJA: Katanska bina je odmah tu ispred nas, okrenuu sad njihov broj, da neko izae pred Vas, da Vas saeka. PRAKTIKANT: Hvala Vam. Vrlo ste ljubazni. (Izlazi krupije pred obojicu.) SKELEDIJA: Dobar dan, cenjeni gospodine. KRUPIJE: Jesil doveo stranca? SKELEDIJA: Jesam, cenjeni gospodine. KRUPIJE: Sluaj, ja sada nemam vremena da se bakem s vama dvojicom, prezauzet sam. Pokai mu ta treba da radi, i nemojte se previe zavitlavati. Televizijske kamere su ve postavljene, program ide pravo u etar. Dakle, bez greke, jeste li razumeli, bez greke! SKELEDIJA: Jasno, cenjeni gospodine. (Krupije odlazi dok se zvanice polako skupljaju na bini.)

PRAKTIKANT: udan neki ovaj gospodin?! SKELEDIJA: Nemoj da se isuava previe. Takvi smo ti mi Katanani. Delujemo moda pomalo arogantno, ponekad i bezobrazno, ali smo u sutini dobri ljudi, velikog srca i irokih pogleda na svet. PRAKTIKANT: Nadam se da zborite pravo. Nego, kaite mi drue, gde ja trebam da odrim ovaj moj govor koji sam pripremio? (Zatvara oi i u sebi govori.) Boe, odjednom oseam nekakvu nesvesticu, korak mi je sve tei, ljuljam se... (Dotrava krupije i unosi se skelediji u lice.) KRUPIJE: Jel ti mene slua gluvi stvore! Jesam li ti rekao da program ide uivo i da nas gleda cela Katanija. Gubi se niz stepenice, sad si naao da me zajebava! A ti, ta si se tu ukipio?! Pomeraj se, ne plaam te da mi tu stoji ko izvoten! (Odlazi galamei.) PRAKTIKANT: (Sam sebi.) Hm, stvarno udan neki ovek. Jo i bezobrazan, i na zvezde prolajao. Al hajde, da mu ispunim elju (Penje se uz stepenice, naslanja se na pult sa mikrofonom, podie glavu, istom se sa terase prolama gromki aplauz.) Razreen... Razreen dunosti slobode... Velikodunog govora, ovaj... Razreen demokratske svesti i dunosti govora... Hm... Izvinite, malo mi se manta u glavi, vidim dva mikrofona... Dame i gospodo, razreen uzvienog ina, sveano izjavljujem... (Krupije prilazi treim korakom pultu i dere se.) KRUPIJE: Stop, stop! Seci, seci! Stop! A ti pijana budaletino, tornjaj se odavde, upropasti me naisto! Obezbeenje?! Gde je obezbeenje? Pa ja sam naruio obezbeenje! Jao Boe, s kim ja radim... (U tom kleknu i murei zagnjuri glavu u nedra, te prekri desnom akom znojavo elo.)