Meunarodna nauna konferencija

International Scientific Conference

Kruevac, Srbija, 17-18. mart 2010 Krusevac, Serbia, 17-18 March, 2010

M ENADMENT 2010

MANAGEMENT 2010

SAVREMENE TENDENCIJE PRIMENE GIS TEHNOLOGIJA TRENDS IN GIS TECHNOLOGY APPLICATION

dr Zoran ekerevac1 mr Svetlana Aneli2 dr Stanislav Glumac 3 ing. Nikola Dragovi4 Rezime: Dogaanja u naem okruenju pored vremenske imaju i prostornu komponentu. Bez obzira na to da li se trai lokacija za novi poslovni objekat, novi stan, put do odreenog mesta ili se analiziraju neki objekti ili pojave, za reavanje tog zadatka kljune su informacije o prostoru, odnosno mestu dogaanja. U radu je Geografski Informacioni Sistem, sistem za upravljanje prostornim podacima i njima pridruenim osobinama, razmatran sa aspekta njegove primene u menadmentu. Posle kratkog opisa funkcionisanja GIS-a, data je analiza primene GIS tehnologija u Srbiji, a potom su razmatrane i neke od mogunosti njegove primene u razliim oblastima. Kljune rei: menadment, GIS, organizacija podataka, informacioni sistemi Abstract: Events in our environment in addition to time have a spatial component. Regardless of what you do search locations for the new office building, new apartment, or the way to a certain place or analyse some objects or phenomena, the key informations for solving this task are informations about the area or place of events. The paper considers a Geographic Information System, a system for managing spatial data and their associated properties, from the aspect of its use in management. After a brief description of the operation of GIS, the analysis of application of GIS technology in Serbia is given, and after that some of the possibilities of its application in various fields were examined. Keywords: management, GIS, data organization, information systems

1. UVOD Dovoljno je pomisliti koliko je samo vremena potrebno da se za neku lokaciju na karti pronau i izdvoje svi dodatni podaci o njoj smeteni u raznim tabelama, da se poveu, usklade i, konano, analiziraju. Zbog zadovoljavanja ovakvih potreba zgodno je formirati informacione sisteme koji e imati podatke o prostoru, koji e pratiti odreena stanja prostora i koji e pomagati pri kontroli i upravljanju prostorom. Da bi se formirao takav sistem neophodno je da se obezbede kvalitetni kadrovi, raunarska infrastruktura, podaci i odgovarajue baze podataka. Sve ovo se moe nazvati jednim imenom, Geografski Informacioni Sistemi GIS.
1 2

Fakultet za industrijski menadment, Majke Jugovia 4, Kruevac, Srbija, zoran.cekerevac@hotmail.com Visoka eleznika kola strukovnih studija, Zdravka elara 14, Beograd, Srbija, svetangela@gmail.com 3 Fakultet za poslovne studije Vrac, Megatrend Univerzitet, Goce Deleva 9a, Novi Beograd, sglumac@megatrend.edu.rs 4 Visoka eleznika kola strukovnih studija, Zdravka elara 14, Beograd, Srbija, visbaden.ue@gmail.com 531

Nekada skupa tehnologija, ograniena samo na naune ustanove i vojne institute, postala je pristupana svima. Dananje GIS trite ima promet od mnogo milijardi eura. GIS se ui u kolama i na fakultetima. Mogu da ga koristite sve institucije i preduzea koja se na bilo koji nain bave prostorom, odnosno upravljanjem i eksploatacijom prostornih objekata: urbanizam, graevinsko zemljite, putna i eleznika mrea, vodovod, kanalizacija, elektrodistribucija, distribucija gasa, telekom, toplovod, ekologija, zelenilo, poljoprivreda i umarstvo itd. Jedan takav primer prikazan je na slici 1.

Slika 1 - GIS projekat gasifikacije Petlovog brda [1] 2. GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEM (GIS) Nije lako precizno definisati geografske informacione sisteme, jer e odgovora biti onoliko koliko ima i korisnika. Zbog toga je jednostavnije krenuti od tradicionalne definicije, ali uz stalno podseanje na to da se uloga GIS-a tokom poslednjih godina neprestano menja. Geografski informacioni sistem (GIS) je kompjuterski sistem za prikupljanje, obradu, prenos, arhiviranje i analizu podataka koji imaju i geografsku reference.[2]

Slika 2 - Od realnog modela do GIS-a[2]

To je tehnika definicija, koja naglaava istorijski razvoj GIS-a kao kombinaciju projektovanja uz pomo raunara i mogunosti rukovanja digitalnom kartografijom spojenom sa atributnim bazama podataka. Odnosno, moe se rei da je GIS sistem za upravljanje prostornim podacima i njima pridruenim osobinama. U irem smislu GIS je orue pametne karte koje ostavlja mogunost korisnicima da postavljaju interaktivne upite (istraivanja koja stvara korisnik), analiziraju prostorne informacije i ureuju podatke.[3] GIS se sastoji od etiri interaktivna podsistema:[3] (Slika 3) 1) podsistem za unos koji vri konverziju karata (mapa) i drugih prostornih podataka u digitalni oblik (vri se tzv. digitalizacija podataka); 2) podsistem za skladitenje i pozivanje podataka; 3) podsistem za analizu; 4) izlazni podsistem za izradu karata, tabela i za pruanje odgovora na postavljene upite.
532

Slika 3 - Podsistemi GIS-a

3. ZNAAJ PRIMENE GIS TEHNOLOGIJA U MENADMENTU Tehnologija geografskog informacionog sistema moe se koristiti za nauna istraivanja, upravljanje resursima, imovinsko upravljanje, planiranje razvoja, prostorno planiranje, kartografiju i planiranje infrastrukture. Mogu da ga koristite sve institucije i preduzea koja se na bilo koji nain bave prostorom, odnosno upravljanjem i eksploatacijom prostornih objekata. GIS ine sledei segmenti:[4] (Slika 4) - hardver - fiziko raunarsko okruenje na kome GIS radi, od glomaznih centralizovanih raunara koji nose cele korporacije, do stonih kunih PC raunara SOFTWARE - softver - obezbeuje funkcije i alate neophodne za prikupljanje, analizu i prikazivanje podataka o prostoru - podaci o prostoru - u obliku karte i PODACI HARDWARE alfanumeriki, koji se mogu dobiti konverzijom klasine papirne dokumentacije u odgovarajue GIS kompatibilne formate ili kupovinom na tristu - korisnici - raspon GIS korisnika kree se od tehnikih lica - specijalista koji razvijaju i LJUDI METODE odravaju sistem, do krajnjih korisnika koji izvravaju svakodnevne poslove Slika 4 - Segmenti GIS a [4] - metode - uspean GIS radi prema paljivo kreiranim planovima i pravilima poslovanja specifinim za svaku radnu organizaciju ili oblast primene. GIS se esto koristi i za potrebe marketinkog istraivanja, geologiji, graevinarstvu, saobraaju, ali i u svim oblastima koje koriste podatke vezane za karte. Povezivanjem globalnog sistema za pozicioniranje (GPS) i GIS tehnologije u jedinstveni sistem obezbeuje se praenje mobilnih objekata u realnom vremenu i prikazivanje tane pozicije objekata na odgovarajuoj geografskoj karti.[5] Kao odgovor na veinu upita izvetaj se dobija u formi tematske karte. Vizuelizacija informacija u formi karte ima niz znaajnih prednosti u odnosu na numerike izvetaje. Raspored, pravila kretanja i promene nekih vrednosti mnogo je lake uoiti na tematskoj karti, nego to se mogu uoiti u alfanumerikim tabelama. GIS omoguuje kreiranje razliitih formi izvetaja - od tematskih karata i 3D modela terena preko multimedijalnih prikaza do klasinih tabelarnih izvetaja.(Slika 5)

Slika 5. 3D model terena grada Nia sa okolinom (prikaz sa objektima vodovodnog sistema) [2]

U zavisnosti od konkretnih potreba mogue je izraditi sledee tematske karte za neku regiju:[6] Granice i podela podruja generalnog plana, Planirano javno graevinsko zemljite i ostalo graevinsko zemljite, Planirano korienje zemljita, Planirani saobraaj, Planirani sistem snabdevanja vodom za pie, Planirani sistem kanalisanja atmosferskih i otpadnih voda, Planirano
533

ureenje vodotoka, Planirani sistem snabdevanja el. Energijom, Plan. snabdevanja toplotnom energijom i prirodnim gasom, Planirane telekomunikacije, Plan prioriteta, Planirano stambeno tkivo, Planirane privredne zone, Planirane komercijalne zone i gradski centri, Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi, Planirani sportski objekti i kompleksi, Planirane zelene povrine, itd. 3.1 GIS U OPTINAMA

Geografski informacioni sistem se ne moe jednostavno kupiti, nego se mora razviti za specifine potrebe organizacije koja namerava da ga eksploatie. Prva faza pri kreiranju GIS-a je prikupljanje podataka, to ujedno predstavlja i jedan od najveih inicijalnih trokova. Na slici 6 prikazana je ukratko SWOT analiza uvoenja GIS-a u optine.

Slika 6 - SWOT analiza uvoenja GIS-a u optine [7]

3.2

POBOLJANA ORGANIZACIJA PODATAKA

snovna karakteristika GIS-a je prostorna integracija podataka: baza podataka sa raznim atributima, tj. podacima o nekom podruju, geografskom pojmu (naseljima, rekama, reljefu, iskorienosti zemljita, itd.) je direktno povezana sa odgovarajuim objektima na karti. Upravljanje podrazumeva manipulaciju sa podacima - organizovanje, ureivanje i odravanje baze podataka. Tabelarni podaci, a u zadnje vreme i grafiki, uvaju se u relacionim bazama podataka. Ove baza podataka formirane su kao skup tabela. Zajednika polja u razliitim tabelama koriste se za njihovo povezivanje. Ova izuzetno jednostavna ideja koristi se zbog svoje fleksibilnosti i iroke primene i u raznim drugim aplikacijama van GIS. (Slika 7) Zahvaljujui slojevitoj strukturi baze podataka, GIS omoguuje rad u distribuiranoj bazi podataka. Svaka sluba ima mogunost da samostalno obrauje i aurira posebne delove baze podataka, dok GIS integrie sve te segmente u jednu celinu, tako da krajnji korisnik uvek vidi kompletnu bazu podataka i to u najaurnijem stanju. Zahvaljujui ovakvoj organizaciji izbegnuto je viestruko ponavljanje podataka kod raznih klijenata ili neaurnost digitalnih ili alfanumerikih podloga, jer rezultati poslednje obrade nisu uneti bazu ili preuzeti sa nekog dela mree, pri emu se znaajno olakava rad i podie produktivnost.

534

Slika 7 - Obrada podataka po modelu klijent/server [1]

U okviru deljenja za informacione tehnologije i informisanje javnosti se izrauju tematske mape i analiziraju podaci sa terena pohranjeni u geografske baze podataka primenom GIS alata. Pored softverskih alata, neophodan uslov za formiranje geografskog informacionog sistema dvomilionskog grada su podaci. Tanost podataka, njihov jasan i pravoremeni prikaz uslovljeni su kontinuitetom u prikupljanju (unosu u bazu) i redovnim auriranjem podataka. Pored toga, potpuna funkcionalnost u prikupljanju podataka postie se nabavkom hardvera (Trimble GeoExplorer Geoxh ) i softvera za snimanje podataka i rad na terenu (ESRI ArcPad). Primenom specijalnih alata u okviru softverskog paketa ArcGIS napravljen je korak ka konanom cilju da se podaci iz baza Sekretarijata od ireg znaaja postave na internet i tako budu dostupni svim graanima npr. interaktivna mapa Beograda. Kada se jednom formira GIS baza podataka, postaje lako dobiti odgovore na jednostavna pitanja kao to su: ta je to na karti? Gde se nalazi neki objekat? Ko je vlasnik parcele? Koliko je rastojanje izmeu dva mesta? Koje su zone namenjene industrijskoj gradnji? Ili neki sloeniji upiti tipa: Koje zemljite je pogodno za izgradnju sportskih terena? Koji je dominantni tip zemljita u reonu? Ako izgradimo autoput, kakav e biti uticaj na saobraaj? Koliko ima kua u pojasu od 100 m od reke? Koliko ima potencijalnih kupaca u krugu od 10 km od prodavnice? Koji su trokovi eksproprijacije zemljita u pojasu od 80m od autoputa? Znaajna je i primena GIS-a u upravljanju vanrednim situacijama.[8] GIS omoguava da se nakon velikih prirodnihm nepogoda bre i efikasnije organizuju ekipe spasioca i humanitarnih radnika na terenu. Tako je pre par godina bilo u Dakarti. Karte su prikazivale samo osnovne geografske podatke (glavne puteve, reke, planine itd.), ali su u kombinaciji sa satelitskim snimcima, posluile kao osnova za formiranje lokalnog geografskog informacionog sistema. Nakon toga su operativci na terenu, opremljeni prenosivim raunarima i linim digitalnim pomonicima, kao i ESRI-jevim programom ArcPad, prikupljali informacije bitne za formiranje baze podataka.[9] Na primer, lokacije na kojima su formirane privremene bolnice, broj doktora, stanje zaliha lekova, preduzete akcije pruanja pomoi, broj nestalih osoba itd. 3.3 KVALITETNIJE ANALIZE I ODLUIVANJE

Kada bi se mogle povezati informacije o padavinama jedne drave sa aerosnimcima te drave, tada bi postojala mogunost da se zna koji krajevi presuuju u koje doba godine. GIS, jer koristi informacije iz velikog broja razliitih izvora i u velikom broju razliitih formi, moe pomoi pri takvoj vrsti analize.

535

Slika 8 - Rasterski, vektorski i realni model [4]

Svaka informacija kojoj se moe pridruiti koordinata, adresa, potanski kod ili naziv oblasti, time stie prostorno odreenje i moe se predstaviti na karti. Postupak odreivanja poloaja na osnovu adresa ili slinih informacija naziva se geokodiranje i predstavlja kljunu operaciju za prikazivanje informacija u prostoru. Zahvaljujui geokodiranju, prostorne informacije postaju znaajan inilac u raznim analizama. GIS radi sa dva fundamentalno razliita modela za predstavljanje realnog sveta u digitalnom obliku: vektor i raster.(Slika 8) Vektorski model predstavlja nae okruenje u formi taaka, linija i poligona (povrina). Ovi geometrijski elementi uvaju se kao parovi X,Y koordinata. Rasterski model je izuzetno pogodan upravo za takve veliine. Rasterska slika (npr. skenirana karta) je nalik matrici, gde svaka elija ima odreene atribute i vrednosti.

Po unosu podataka obino je potrebna njihova dorada u smislu potpunog prilagoavanja sistemu. esto je potrebno izvriti formiranje topologije ili uskladiti razmere razliitih karata. Odreeni elementi plana moraju se ukloniti ili pojedini doraditi. GIS omoguuje nove metode analize podataka i time doprinosi brem i kvalitetnijem odluivanju. To nije sistem koji e rei ta treba raditi, ali pruie priliku da se bolje organizuju i analiziraju informacije kao podrku za donoenje pravih odluka. Statistiki podaci predstavljeni u formi tematske karte, dobijaju sasvim novu vrednost. Na slici 9 je prikazan drutveni proizvod po glavi stanovnika. Oigledno je da su najvee vrednosti u Vojvodini. Pregledom ovih podataka u tabelarnoj formi, trebalo bi mnogo vie vremena da se sagleda prostorna komponenta.

Slika 9 - Drutveni proizvod po glavi stanovnika[2]

Znaajni rezultati se mogu postii kombinovanjem ekspertnog sistema i GIS-a, kao na primer u prevenciji poplava izazvanih moguim izlivanjem reka i renih kanala.[10] Uvoenjem i primenom GIS tehnologije u Sekretarijatu za saobraaj otvara se mogunost upravljanja saobraajem i stvara osnova za primenu sistema koji koriste transport telematiku za reavanje problema koji se javljaju u svim oblastima saobraaja, u samim vozilima, ulinoj mrei, organizaciji i upravljanju, kao i meusobnu povezanost svih navedenih elemenata.[4] vi sistemi su uveliko primenjuju u razvijenim zemljama i obuhvaeni su nazivom ITS (Intelligent Transportation Systems). 3.4 SMANJENJE TROKOVA

Savremene GIS tehnologije koriste informacije u digitalnom obliku, za ije pravljenje se koriste razliite metode. U najiroj upotrebi je digitalizacija, kojom se tampana karta ili plan prevode u digitalni oblik upotrebom CAD (computer-aided design) programa, i mogunosti georeferenciranja. Velika dostupnost satelitskih snimaka i aerosnimaka, digitalizacija precrtavanjem postala je osnovni metod ekstrakcije geografskih podataka. Digitalno precrtavanje podrazumeva crtanje geografskih podataka direktno preko aerosnimaka umesto korienja, sada ve, zastarelog metoda trasiranja geografskih podataka pomou digitajzera.[3] Mogunost integracije prostornih i alfanumerikih podataka omoguila je znaajne utede mnogim kompanijama. GIS se danas koristi za najrazliitije zadatke: voenje infrastrukturnih
536

objekata, alokaciju resursa, lociranje zemljita za izgradnju, katastar zemljita, objekata i instalacija, analize prinosa u poljoprivredi, lociranje prekida u elektro-energetskim mreama, analizu trita, planiranje marketinga, urbanistika planiranja, analize trokova, upravljanje projektima, arhiviranje projekata, monitoring ivotne sredine i slino. 4. ZAKLJUAK U cilju optimalnog korienja GIS-a, nije dovoljno da korisnik samo nabavi odgovarajui hardver, softver i ljude koji e raditi na sistemu, ve i da sistem bude adekvatno organizaciono postavljen. To podrazumeva da, kao i u svakom drugom poslu, nabavka novog alata nije reenje samo po sebi ako on nije pravilno inkorporiran u celinu posla kojim se korisnik bavi. Danas, posle nekoliko decenija razvoja, GIS je dokazao svoje prednosti u svim oblastima gde se zahteva vizuelizacija prostornih podataka i manipulisanje velikim brojem podataka, koji su opisani vrlo sloenim konceptima i imaju veliki broj korisnika raznih struka. GIS tehnologija omoguava veliki napredak u svim oblastima i procesima upravljanja, praenja, organizacije i odluivanja u odnosu na konvencionalne metode rada. Zato se moe oekivati da e se i u Srbiji, posle trenutnog zastoja, ubrzati njegova implementacija i njegova primena. LITERATURA [1] http://www.geoservis.ftn.ns.ac.yu/files/UvodUGeodeziju/GIS.pdf [2] http://mapper.nebojsa.rs/gis/general/uvod/all-pages.html [3] http://sr.wikipedia.org/ [4] http://www.scribd.com/doc/6815139/GISPREDAVANJA2 [5] Aneli S., Kasalica S., Dragovi N., ''Mogunosti primene PAUK sistema u eleznikom saobraaj'', XIII nauno-struna konferencija o eleznici sa meunarodnim ueem ELKN '08, Ni, Srbija, ISBN 978-86-80587-78-3, COBISS.SR-ID 134193420, str. 125-128 [6] http://www.beoland.com/zemljiste/gup2021.asp [7] Novkovi N., Mani A., Savi T.: Uvoenje geo - informacionog sistema (GIS) u optini Kovin, Zavrni rad, mentor: prof. dr Zoran ekerevac, VSSPIM, Kruevac, 2009. [8] ekerevac Z, ekerevac P, Some Consequences of the Fire in the Arsenal near Parain City and the Closure of Pan-European Koridor 10 in October 2006, Nauna konferencija LOGVD 2008 Dopravna logistika a krizove situacie, ilina, Septembra 2008. [9] www.mikro.rs/main/vestizamail.php?datum=2005-03-08 [10] ekerevac Z , Dvorak Z , Glumac S, An Expert System for Combating Flood Crisis and Aridity on Example Vojvodina's Hydrology System in Serbia, Nauna konferencija Crises Situations Solution in Specific Environment, 27 28. maj 2009, ilina, Slovaka [11] http://bgsaobracaj.rs/ [12] Lazi ., Aneli S., ''Primena informacionih tehnologija u javnom preduzeu eleznice Srbije'', I konferencija Novi horizonti saobraaja i komunikacija 2007, Tesli, Republika Srpska, 2007. [13] Dvorak Z, Havliek J, Souek R, Evaluation of Public Risks Connected to Evasion of DangerousSubstances Using GIS, Mechanics, Transport Communications, Academc Journal, ISSN 1312-3823, No.3, 2009, Sofia [14] http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0351-465X/2003/0351-465X0350077M.pdf [15] NOVK, L., IMK, L.: Sasn poiadavky na informan podporu krzovho riadenia a krzovho plnovania v SR. In: Zbornk z konferencie krzov manament vo verejnej sprve a ochrana obyvatestva. APZ, Bratislava 2008, str. 41-51. ISBN 978-80-8054-457-7.

537