PRAVO EU

I IZVORI PRAVA EU Izvori prava EU su pravni akti koji sadre pravne norme na kojima poiva funkcionisanje EU. Najvaniji izvori prava su: 1) osnivaki ugovori 2) akti institucija EU 3) sporazumi (ugovori) sa treim zemljama 4) sudska praksa

o OSNIVAKI UGOVORI Pravni osnovi konstituisanja Unije sadr ani su u osnivakim ugovorima koji su nastali na odlukama dr ava lanica i saglasno!u o "ormiranju #ajednice (Unije) entiteta sui generis pravne strukture$

1.Ugovor O Evropskoj Zajednici Za Uga j I e ik !E"#$% Evropska zajednica za ugalj i elik je prva evropska zajednica koja se razvila sa namerom da se uspostavi mirolju%ivo i e"ikasno kori!enje ovi& resursa$ 'va organizacija je %ila otvorena za saradnju i sa drugim dr avama$ Ugovor je potpisan 1()1$ i "ormirane su sledee institucije* +avet ministara, -sam%leja i +ud pravde$ .ajva niji organ je /isoka vlast koja se stara o realizaciji ciljeva iz ugovora$ 0o su %ili uspostavljanje zajednikog tr i!ta, ukidanje carina i %arijera u svr&u slo%odnog prometa uglja i elika$ /isoka vlast je mogla donositi odluke i preporuke koje su o%avezivale lanice %ez nji&ove saglasnosti (ipak postojala je potre%na saglasnost +aveta ministara)$ +avet ministara su inili predstavnici nacionalni& vlasti$ +avet je imao ulogu koordiniranja aktivnosti nacionalni& vlada i visoke vlasti$ Parlament su inili lanovi nacionalni& parlamenata i slu io je za administraciju i kontrolu$ Parlament je mogao i 213 veinom da smeni /isoku vlast$

PRAVO

EVROPSKE

UNIJE

Page 1

+ud pravde se starao o primeni osnivakog i drugi& pravni& akta$ Pred sudom su se mogla pojaviti i pravna i "izika lica, i imao je nadle nost nad institucijama dr ava lanica$

&. Ugovor O 'or(iranj# Evropskoj Ekono(skoj Zajednici !Ee"% I Evropskoj Zajednici Za A)o(sk# Energij# !E"ae% Ugovor o EEZ je potpisan u Rimu 1957. Tada je potpisan i ugovor o EZAE. 1960. ugovor o evropskoj zoni su potpisa e !ritanija" Austrija" #ortuga " $orve%ka" &vedska" 'anska" &vaj(arska. 'e ova o je da je to konkurentska organiza(ija" me)utim razvijeni su do*ri odnosi. +snovni (i j Zajedni(e jeste ru%enje *arijera koje de e Evropu" stvaranje zajedni,kog tr-i%ta" pove.anje ekonomske sta*i nosti i -ivotnog standarda" uspostav janje (arinske unije. #redvi)ena je /armoniza(ija zakonodavstva. 0nstitu(ije su preuzete od EZU samo je umesto 1isoke v asti utanov jena 2omisija 3sa ne%to u-im nad e-nostima4. $ajva-niju u ogu imao je savet ministara. 5e)unarodno pravni su*jektivitet imaju sve tri zajedni(e. +ne mogu sti(ati prava i o*aveze" *iti pred sudom" zak ju,ivati me)unarodne ugovore. EZAE je nasta a na osnovu sag asnosti dr-ava , ani(a o potre*i razvoja zajedni,ke po itike oko atomske energije. 6istem 7ormiran Rimskim ugovorima pokazivao je nedostatke u tom smis u %to su postoja i zajedni,ki 3sud i par ament4 i pose*ni 3osta i4 organi. Zajedni(e su ima e zajedni,ke administativne s u-*e za in7ormisanje" izdava%tvo" statistiku i pravnu s u-*u. U Rimskom ugovoru je predvi)en pre azni period za ostvarenje (i jeva do 1970. 3ispunjen godinu pre roka4 . *. +ERGER #govor i" 1,-.. Potpisan 1(2), na snazi od 1(23$ radi o%jedinjavanja institucija$ '%a lana komisije %iraju zemlje lanice$ Pored Parlamenta i +uda pravde uspostavljeni su i 4omisija i 5edinstveni savet$ .astaje i sistem "inansiranja #ajednice iz sopstveni& izvora ime je postala mnogo vi!e nezavisna i manje osetljiva na pritiske od strane lanica$

/. 0edins)veni Evropski Ak) I" 1,1-.

PRAVO

EVROPSKE

UNIJE

Page 1

6onet sa ciljem da se do 1((2$ "ormira unutra!nje tr i!te$ 7ad je %io u senci dva stanovi!ta pristalica vr!eg jedinstva sa jedne i pristalica dr avnog suvereniteta s druge strane$ 4roz re"ormu strukturni& "ondova uvr!eni su "inansijski instrumenti$ .eop&odno je uspostaviti slo%odu kretanja lica, ro%a, kapitala i usluga$ 4omisija do%ija vea ovla!enja u izvr!noj vlasti, a Parlament u spoljnoj politici$ 0ako8e, pro!iren je %roj sluajeva gde se odluuje kvali"ikovanom veinom$ 5edinstvenim Evropskim aktom institucionalizovani su Evropski savet i +ud prve instance$ .. Ugovor O EU !+as)ri2)ski% Potpisan u 9astri&tu 1((2, a stupa na snagu 1((3$ nakon sloma +++7 i ujedinjeja .emake$ Preovladalo je mi!ljenje da je nu no postii vi!i stepen jedinstva izme8u naroda Evrope koji e omoguiti da se odluke donose na nivou !to %li e gra8anima$ 9astri&tski ugovor je uspostavio novi politiki entitet nazvan EU, iako naziv o%u&vata mnoge evropske dr ave koje izostaju van lanstva$ Unija je opisana kao entitet od tri stu%a$ Prvi stu% je sastavljen od tri postojee E# (E#U:, EE# i E#-E) 6rugi stu% je sainjen od sistema zajednike spoljne i %ez%ednosne politike$ 0rei stu% o%u&vata s"eru pravosu8a i unutra!nje politike$ 'va tri stu%a se smatraju jedinstvenim institucionalnim okvirom$ Ugovor je i" dva de a3 ; Prvi se %avi ekonomskom i monetarnom unijom ; 6rugi se %avi politikom unijom$ .alo eno je uspostavljanje monetarne unije i jedinstvene valute najkasnije do <1$<1$1((($ =ormirani su Evropski savet i 4omitet regija i institucijalizovan je 'm%udsman, kojeg imenuje parlament Evrope$ #naajno je pro!irena delatnost zajednice u prostorima o%razovanja, kulture, javnog zdravlja, za!tite potro!aa i prekomorske, industrijske saradnje$ 9astri&tski ugovor je novi kvalitet u procesu stvaranja unije sa "ederalnim ure8enjem$ U korpus komunitarni& ("ederativni&) delatnosti ulazile %i makroekonomija, spoljna i %ez%ednosna politika, pravosu8e i od%rana$ +tie se utisak da su ciljevi Unije prvenstveno ekonomski i !to vee jedinstvo naroda Evrope$ 0o %i %ilo ostvareno podsticanjem privrednog razvoja i ukidanjem granica i jaanje ko&ezije i sa

PRAVO

EVROPSKE

UNIJE

Page 1

jedinstvenom valutom$ >dentitet na me8unarodnoj sceni se a"irmi!e za!titom prava i interesa svi& dr avljana, gra8ana EU$ S#psidijarnos) je podignuta na nivo konstitutivni& principa tek ugovorom o EU$ 'gleda se u pronala enju optimalnog nivoa odluivanja i delovanja, odnosno na nivou !to je mogue %li em gra8anima$ 'vaj princip se uzima kao kriterijum raspodele nadle nosti u okviru unije$ '%ino se oznaava primat nacionalnog nivoa uz mogunost daljeg spu!tanja na regionalni i lokalni nivo$ #ajednica preduzima mere u skladu sa naelom supsidijarnosti samo ako ciljevi predvi8ene akcije ne mogu %iti u potre%noj meri ostvareni od strane dr ava lanica (ne mo e se primeniti tamo gde Unija ima ekskluzivnu nadle nost) $ Pri(ena je opravdana # s #$ajevi(a3 1) ako je re o transnacionalnom aspektu? 2) ukoliko su radnje dr ave lanice sla%ijeg kvaliteta? 3) radnja na komunitarnom nivou mora donositi jasne koristi$ Projekciju odluivanja u EU uslovljavaju dr ave lanice, regioni, politike stranke, pokreti, javno mnjenje i dr$ Unijsko gradjans)vo - +egment unijskog gradjanstva o%u&vata odgovarajuci korpus prava i o%aveza za sve drzavljane drzava clanica$ Pose%an znacaj imaju* 1) kretanja i nastanjivanja na prostor zajednice 2) %irako pravo, 3) konzularno@diplomsku za!titu 4) pravo podno!enja peticije )) pravo o%raanja om%udsmanu Ko(#ni)arni seg(en) je prvi stu% saradnje$ .u no je da 1) dr ava lanica u "unkcionalnom smislu predstavlja jednu teritoriju$ 9ere koje vode do ostvarivanja ciljeva su* 1) za%rana carinski& da %ina izme8u lanica i ogrenienja kod uvoza i izvoza, 2) zajednika trgovinska politika, 3) slo%odan protok ro%a usluga i kapitala i lica, 4) mere kretanja lica, )) zajednika politika u poljoprivredi, sao%raaju i ri%arstvu,

PRAVO

EVROPSKE

UNIJE

Page 1

2) po!tovanje pravila konkurencije, 3) uskla8ivanje nacionalnog zakonodavstva, A) kordinacija politike zapo!ljavanja, () socijalna poltika i evropski socijalni "ond, 1<) uvr!ivanje ekonomske ko&ezije, 11) za!tita ivotne sredine, 12) jaanje konkurentnosti industrije, 13) unapre8enje nauno istra ivakog rada, 14) podsticanje stvaranja , 1)) visoka zdravstvena za!tita, 12) razvoj o%razovanja i vaspitanja, 13) saradnja u o%lasti razvoja, 1A) pridru ivanje prekomorski& zemalja, 1() za!tita potro!aa, 2<) mere u o%lastima energetike, civilne za!tite i turizma i 21) vizni re im, kultura$$$ U veini ovi& o%lasti je ranije postojala nadle nost u manjem ili veem o%liku Socija na po i)ika 9astri&tski ugovor je ostao nedoreen usled protivljenja /$ Britanije pa je sainjen protokol o socijalnoj politici koji je potpisalo 11 dr ava gde su lanice do%ile mogunost kori!enja institucionalne strukture$ Ekono(sko (one)arna #nija 9astri&tski ugovor potpuno de"ini!e ekonomsko;monetarnu politiku i njenu dinamiku kroz uvo8enje pariteta valute preko jedinstvene valute uz uspostavljanje Evropske centralne %anke$ 4onano uspostavljanje monetarne unije se vezuje za 1 januar 1((($ ali se euro pojavio tek 2<<2$ (/$ B$ i 6anska su recimo sauvale svoju valutu) Pored 4omiteta regija "ormiran je om%udsman koji kontroli!e rad komunitarni& institucija$

PRAVO

EVROPSKE

UNIJE

Page 1

Zajedni$ka spo jna po i)ika i 4e"4ednos) su drugi stu%, kroz ouvanje integriteta, nezavisnosti i osnovni& interesa unije i jaanja njene %ez%ednosti$ .u no je o%ez%editi sistematsku saradnju dr ava lanica povodom pitanja od op!teg znaaja$ Pose%nom deklaracijom uz mastri&tski ugovor od%rana EU e se razvijati jaajui stu% -tlantskog saveza (marginalizuje se Evropski parlament i 4omisija i Evropski sud) Pravos#5e i #n#)ra6nji pos ovi su trei stu% Postoji saradnja kod ovi& segmenata*azil, re im prelaska spoljni& granica, narkomanija, kriminal, imigracija, carine, policijska saradnja, pravosudna saranja u civilnim i krivinim predmetima$$ +avet mo e delovati posredstvom* 1) usvajanja zajednikog stava (joint position), 2) zajedniki& akcija (joint action), 3) upuivanjem nacrta konvencija lanicama$ 've odluke savet donosi 213 veinom, 6r ave lanice su o%avezne da uspostave koordinaciju nacionalni& organa kroz 4oordinacioni komitet$ Re'erend#( ; 9astri&tski ugovor je pri&vaen uz otpor preko re"erenduma koji je u 6anskoj ponovljen uz odre8ene ustupke (ne uestvuje u od%ram%enoj uniji) $ Bilo je te!koa i u =rancuskoj, .emakoj i /$ B$ -. A(s)erda(ski Ugovor 6eklarativno se od strane svi& dr ava lanica izazvala volja za dogradnjom institucionalnog i pravnog okvira EU$ 0o je delimino postignuto ugovorom koji su potisale 1) lanica u -msterdamu 1((3, a na snagu je stupio 1$ maja 1((($ 'ekivano pro!irenje EU za&tevalo je re"ormu >nstitucija$ Prete ni deo ovog ugovora se odnosi na dopune i izmene 'snivaki& ugovora$ .jegov znaaj je primetan u o%lasti*%li e saradnje? ljudski& prava i slo%oda? evropskog gra8anstva? ravnopravnost polova? pravosu8a @komunitarni re im? evropskog parlamenta? supsidijarnost? izmeni me&anizama konstituisanja komisije? socijalna politika, zdravstvo, za!tita potro!aa, zapo!ljavanje$$$ 7i jevi #nije su neznatno izmenjeni, pose%no je va no jaanje unije kao prostora slo%ode, %ez%ednosti i pravde, uz usvajanje mera kontrole granica, imigracije, azila i %or%e protiv kriminala$ 6odatne o%lasti van ovod koncepta su po%olj!anje "unkcije organa EU z%og pro!irenja, od%rana, Bud etska disciplina, demokratinost$ Clavno pitanje je kako ne uru!iti osnovne vrednosti pri pro!irenju unije i kako otkloniti de"icit demokratinosti$ 8 iska saradnja ; .ezao%ilazna je izmena u -msterdamskom ugovoru koja se odnosi na %lisku saradnju (mogunost da se odre8ena grupa lanica odlui za du%lju, !iru i intenzivniju saradnju$ + tim

PRAVO

EVROPSKE

UNIJE

Page 1

!to je potre%no da ostale dr ave nisu zainteresovane, da takav vid saradnje ne dira tekovine da nije protiv pravila konkurencije i institucionalni& okvira EU$ Princip s#psidijarnos)i se primenjuje u skladu sa restriktivnim tumaenjem granica ekskluzivne nadle nosti$ Unija ima ekskluzivnu nadle nost kod regulisanja unutra!njeg tr i!ta, zajednike komercijalne i poljoprivredne politike a uvodi se i princip proporcionalnosti$ Povelja EU o osnovni( pravi(a usvojena je 2<<<$ i predstavlja dodatnu osnovu za!tite ljudski& prava$ Postoje sankcije "a povrede osnovni2 #s)avni2 principa (demokratije, vladavine prava, za!tite slo%oda) u vidu suspenzije koju izrie savet$ /a na promena je vezana za uspostavljanje pros)ora s o4ode9 sig#rnos)i i pravde koja se odnosi na re im viza, azila, imigracije i slo%ode kretanja lica na prostoru zajednice !to se odnosi i na dr avljane trei& zemalja$ .ove odred%e u o%lasti "apo6 javanja se uglavnom odnose na za%ranu diskriminacije$ :. Ugovor I" Nice 2<<<$ !e"ovi vlada i dr ava su na 4on"erenciji postigli dogovor i potpisali ugovor %ez vei& am%icija$ Postojale su izvesne te!koe$ .aime, irski re"erendum neuspeva 2<<1$ ali 2<<2 je uspe!an$ .ajva nije je %ilo izvr!iti re%alans moi izme8u institucija jer se -msterdamski ugovor nije %avio u dovoljnoj meri "unkcionisanjem Unije posle pro!irenja$ 6oneta je odluka na me8unarodnoj kon"erenciji da se razre!i pitanje veliine i kompozicije 4omisije$ 4asnije se ispostavilo da je sud o -msterdamskom ugovoru pogre!an jer je i ovako %ilo malo konkretni& rezultata i pro%lemi nisu prevazi8eni$ Promene su najznaajnije izvr!ene u drugom i treem stu%u$ Polje zajednike od%ram%ene politike ima promenu u vidu mogunosti spajanja svi& ili delova vojni& snaga$ =ormirane su i snage za %rza dejstva od 2<$<<< vojnika i )$<<< policajaca$ =ormirani su novi organi od%rane* politiko;%ez%ednosni komitet? vojni komitet EU i generel!ta% EU$ .apravljena je i agencija EU7'5U+0 koja je za prevenciju kriminala$ +ud prve instance ima pro!irene o%lasti dono!enja odluka$ >zvr!ena je i preraspodela mesta (.emaka je do%ila (( mesta) od ukupno 332$ 'vaj ugovor doprineo jaanju demokratije i omoguio legitimitet politikim partijama$ Poveana su i ovla!enja predsednika komisije$ 7anija %liska saradnja nazvana je pojaana saradnja i mo e se do%iti na za&tev samo A lanica !to nije veina$ +aradnja se uspostavlja tako !to se zainteresonane dr ave o%raaju komisiji koja predlog !alje savetu koji odo%rava saradnju kvali"ikovanom veinom$ Pojaana saradnja je mogua u sva tri stu%a$ Budunost ugovora iz .ice je neizvesna posle pro!irenja 2<<4$ .jime je zakluen proces re"ormi #ajednice unije i dana!nja zajednica (unija) se u mnogome razlikuje od one sa poetka

PRAVO

EVROPSKE

UNIJE

Page 1

o OS;A<I UGOVORNI IZVORI 1. Ugovori sa )re=i( dr>ava(a Ugovor iz 9astri&ta ka e da Dugovori koji se zakljuuju izme8u zajednice i jedne i vi!e dr ava ili me8$ org$ o%avezuju organe #ajednice i dr ave laniceE$ 'ni moraju %iti kompati%ilni sa osnivakim ugovorima inae ne %i mogli da stupe na snagu$ Postoji podela na* 1)ugovore koje dr ave lanice spajaju sa treim dr avama 2)ugovore koje unija sklapa sa treim dr avama$ '%e vrste ugovora posle stupanja na snagu osnivaki& ugovora moraju %iti u saglasnosti sa njima, pri ovome dr ave lanice imaju slo%odu ugovaranja u onim o%lastima u kojima unija nema nadle nosti$ &. Ekono(ski #govori 'dnose se na sporazume koje je EU zakljuila sa zemljama E=0-, 9editeranskim zemljama i zemljama u razvoju$ 'vi ugovori su znaajan izvor prava EU i reguli!u pitanja trgovine sa treim zemljama i na drugim poljima$ Pose%an znaaj ima ugovor o stvaranju zajednikog evropskog ekonomskog prostora sa E=0- dr avama (kod indus$ proizvoda nema carina i kontigenata, dok u poljoprivredi ima restrikcija)$ +porazum o Evropskom ekon$ prostoru podeljen je na !est delova$ 'ni se %ave pitanjem slo%odnog kretanja kapitala ro%a i usluga$ 4ompletiranjem propisa i dr$ sporazum predvi8a slo%odu kretanja radnika i za%ranjena je diskriminacija zaposleni& na nacionalnoj osnovi$ Postoje pravila o koordinaciji soc$ pitanja i priznanja diploma$ +porazum sadr i i pravila o za!titi potro!aa , ivotne sredine i kompanijsko pravo$ Postoji saradnja kod istra ivanja, te&$razvoja, in"ormatike, o%razovanja, omladine, mali& i srednji& preduzea$$$ +porazumi sa mediteranskim zemljama@ #ajednica mo e zakljuiti sa jednom ili vi!e dr ava ili me8$ org$ sporazume o pridru ivanju ,!to o%u&vata uzajamna prava i o%aveze$ '%u&vata saradnju u ri%arstvu, te&$ i naunu saradnju$$$ /eina ovi& sporazuma dodeljivala je dr avama ugovornicama povla!eni status u trgovini sa EU$ EU ima zonu slo%odne trgovine do 2<1<$godine sa* -l irom,9arokom,0urskom,>zraelom,Egiptom,5ordanom,Fi%anom,Palestinom,+irijom, 4iprom i 9altom (koja je promenila status kao lan u me8uvremenu)$ Ugovori sa zemljama u razvoju ; su ugovori zemalja uglavnom sa svojim %iv!im kolonijama$ Prva Fome konvencija je doneta 1(3)$ izme8u E# i 42 zemalja -"rike, 4ari%a i Paci"ika$$$(kasnije se %roj !iri na 3<)$ .ajva nija olak!ica za ove zemlje je %escarinski izvoz u zemlje E#$ 0ako8e se zakljuuju znaajni ugovori sa razvijenim zemljama -zije, -rgentinom,9eksikom,>ndijom i Gileom$

PRAVO

EVROPSKE

UNIJE

Page 1

II AK;I INS;I;U7I0A EU

U cilju izvr!avanja svoji& zadataka iz ugovora Evropski parlament sa +avetom a +avet sa 4omisijom donose* ured%e direktive (uputstva) odluke preporuke i mi!ljenja

#ostoje i drugi izvori prava tzv. meko pravo a to su uputi"izjave"programi dek ara(ije"*e e"ze ene knjige"zapisni(i itd.

PRAVO

EVROPSKE

UNIJE

Page 1

1.Ured4e su direktno primenljive i o%avezuju sve dr ave lanice EU$ 'ne se o%javljuju u +lu %enom glasniku EU$ Ured%e daju op!te smernice i nisu imenovane pojedinano,ve su op!teg karaktera$ 6irektna primena nije na naj%olji nain precizirana$ 'ne imaju trenutno dejstvo, i da nacionalni sudovi moraju !titi prava pojedinaca$ Postaju automatski deo pravnog sistema dr ava, odnosno dr ave usagla!avaju svoje nacionalno pravo sa njima$ &.?irek)ive (uputstva) o%avezuju lanice, ali ostavljaju dr avama lanicama iz%or "orme i naina primene$ 9oraju se implementirati u nacionalno zakonodavstvo, ali u saglasnosti s pravilima procedure svake dr ave lanice$ >, ne moraju se o%javiti u Dslu %enom glasnikuE, ali praksa pokazuje da se veliki %roj o%javljuje$ +trane kojima su upuene moraju %iti noti"ikovane$ +tupaju na snagu 2< dana nakon o%javljivanja$ 6irektive imaju direktno dejstvo u relacijama pojedinaca i dr ava$ 6irektive su pogodne za procese &armonizacije pojedini& o%lasti$ *.Od #ke @ su o%avezne za one na koje su adresirane (dr avama ili kompanijama)$ Pri tome ne za&tevaju nacionalnu proceduru implementacije i nemaju op!ti karakter$ 9oraju %iti o%javljene u +lu %enom glasniku i stupaju na snagu 2< dana posle o%javljivanja$ 9ogu imati direktno dejstvo$ Hentralna %anka mo e donositi odluke$ /.Prepor#ke i (i6 jenja nisu o%avezne za lanice, ve imaju znaaj u tome !to pozivaju dr ave da se pona!aju na odre8eni nain$ Preporuke nemaju o%avezni karakter$ 9i!ljenja omoguuju institucijama da povodom neki& po pravilu va ni& stvari iznesu svoje mi!ljenje$#naaj preporuke i mi!ljenja je u tome !to one anticipiraju pojedina pravila jer uglavnom sadr e upotre%ljiva re!enja pjedini& pro%lema$ ..+eko pravo @ Soft law ne pripada "ormalno izvorima prava EU ali njegovi akti proizvode pravna dejstva$ 0o su deklaracije,rezolucije,me8uinstitucijalni ugovori$$$ +udska praksa kao izvor prava @ Evropski sud imao je veliku ulogu u "ormiranju komunitarnog prava$ #a%ele eni su %rojni sluajevi u praksi u kojima je +ud nemajui pravog upori!ta u osnivakim ugovorima primenio metode tumaenja prava preuzimajui zakonodavnu "unkciju$ 0o je davalo pose%an znaaj praksi kao izvoru komunitarnog prava$ III INS;I;U7I0E EU 1. EVROPSKI SAVE; je glavni organ jer se na njemu donose strate!ke politike odluke$ Poeo je sa radom 34I iako nije %io predvi8en kao organ u osnivakim ugovorima, u 9astri&tu je institucionalizovan$ +avet se sastoji od !e"ova dr ava ili vlada dr ava lanica, predsednika komisije i ministara spoljni& poslova i lana 4omisije zadu enog za spoljne poslove$

+astaju se dva puta godi!nje u razliitim mestima i podnosi se izve!taj Evropskom parlamentu$ .adle nosti saveta su !iroke tako da on odluuje da li su lanice ispunile uslov za prelazak na jedinstvenu valutu, ure8uje spoljnu politiku i strategije, ar%itrira u znaajnim politikim pro%lemima, mo e i izrei mere suspenzije$ &. SAVE; EVROPSKE UNI0E +avet je preimenovan posle ugovora u 9astri&tu u +avet EU i sastavljen je od po jednog predstavnika svake lanice koji mora %iti najmanje na ministarskom nivou$ 4od strate!ki& pitanja u rad se ukljuuju i !e"ovi vlada ili dr ava, za ostala pitanja su resorski ministri dovoljni$ Glanovi saveta do%ijaju instrukcije od svoji& vlada ali deluju u op!tem interesu unije$ Pri dono!enju odluka potre%an je konsenzus$ +avetom predsedava svaka lanica po 2 meseci i to uvek se smenjuju mala i velika zemlja$ Predsednik odr ava veze sa 4omisijom i Parlamentom i pripema sastanke i agende i predstavlja savet van unije$ ; .ajva nija ";ja +aveta je da se izvr!avaju o%aveze predvi8ene u ugovoru o osnivanju$ 'n vr!i koordinaciju ekonomski& politika lanica, raspisuje iz%ore, mo e menjati sudije Evropskog suda, lanove 4omisije i drugi& sporedni& institucija$ 'dluke se mogu donositi jednoglasno, prostom i kvali"ikovanom veinom$ ; 5ednoglasnost se za&teva kod nekoliko s"era 1)mera protiv diskriminacije 2)ugovora sa treim dr avama 3)promena %roja sudija u Evropskom sudu 4)izmena statuta Evropskog suda ))izmena %roja lanova 4omisije 2)%ud eta 3)postavljanja lanova revizorskog suda A)prijema novi& lanova ()novi& prava gra8ana EU 1<)upotre%e slu %enog jezika

; Prosta veina je nain odluivanja koji se svrtava u izuzetke, primenjuje se kod proceduralni& pitanja? poslovnika o radu? razmatranja neki& pitanja? sazivanja me8uvladine kon"erencije, kod produ avanja roka za usvajanje nekog akta$ ; 4vali"ikovana veina je mnogo %r e odluivanje i ne za&teva saglasnost svi& lanica !to je u suprotnosti sa pravima dr ava kao suvereni& su%jekata$ #%og toga, da ne %i do!lo do preglasavanja, je uvedeno ponderisano glasanje gde se glasovi vrednuju po %roju stanovni!tva$ .emaka ,>talija, =rancuska i /$ Britanija imaju po 1< glasova, Jpanija A, Belgija, Portugal i Kolandija ), -ustrija i Jvedska po 4 , 6anska, =inska i >rska po 3 a Fuksem%urg 2$ #a kvali"ikovanu veinu potre%no je 22 od A3 glasova$>pak male dr ave mogu %iti marginalizovane$ ; H'7EPE7 ine am%asadori dr ava lanica$ Postoji am%asadorski nivo koji se %avi spoljnim poslovima va nim ekonomskim i "inansijskim pitanjima i ni i nivo nji&ovi& zamenika koji se %avi socijalnim pitanjima *. KO+ISI0A 4omisija je %ila sastavljena od lanova iz dr ava lanica, po dva lana velike i po jedan male dr ave$ 4omisija se sastaje u Briselu i sainjava preporuke za +avet i Parlament$ Glanovi komisije su zvaninici Evropske unije i nisu o%avezni da primaju uputstva svoji& vlada$ 4omisija je podeljena na Ceneralne direktorate i to za *
1) 2) 3) 4) )) 2) 3) A) () 1<) 11) 12) 13) 14) 1)) 12) 13) 1A) 1() 2<) 21) 22)

spoljne i ekonomske odnose ekon$ i "in$ pitanja industriju konkurenciju zapo!ljavanje poloprivredu sao%raaj razvoj oso%lje i administracija audiovizuelna o%last, in"ormatika ivotna sredina, nuklearna %ez%ednost nauka, istra ivanje i razvoj telekomunikacije ri%olov unutra!nje tr i!te i "in$ usluge regionalna politika energija krediti %ud et carine "in$ kontrola o%razovanje i omladina

23)

politika preduzea, trgovina turizam

6irektorati o%ino imaju inovniki aparat od uglednog i presti nog personala$ +avet na nivou !e"ova dr ava postavlja predsednika komisije !to odo%rava Parlament EU$ >ako se komisija odnosno lanovi %iraju kolektivno svaki od nji& mo e %iti smenjen pojedinano$ 6u nosti("unkcije) komisije se klasi"ikuju u tri grupe* ;Prva grupa ";ja je inicijator akcija,komisija predla e +avetu dono!enje odluka$ ;6ruga grupa ";ja o%u&vata staranje o primeni osnivaki& ugovora$ ;0rea %i se mogla oznaiti kao izvr!na$ 4omisija ima ovla!enje da nakon dono!enja odluke nadgleda kao supervizor implementaciju$ /a na je i nova uloga komisije u spoljnoj politici da %ude pregovara i da posle pregovora ponudi predlog ugovora na zakljuivanje +avetu$ Uloga komisije je da o%ez%edi primenu ugovora i mera koje organi donose sainjavanje preporuka i mi!ljenja samostalno odluivanje i pripremanje mera vr!enje ovla!enja koja je +avet preneo na nju /. PAR<A+EN; Parlament ima sedi!te u +traz%uru$ Bira se svake pete godine i o%avlja demokratsku kontrolu institucija EU$ 'n je predvi8en u 7imskom ugovoru i zvao se -sam%leja$

+astavljen je od 222 lanova od koji& su (( poslanika iz .emake,A3 imaju >talija, =rancuska i /$ Britanija, Jpanija 24, Kolandija 3<, Belgija, Portugal i Crka 2), -ustrija i Jvedska po 2<, 6anska, =inska 2< i >rska 1) i Fuksem%urg 2$ #a kvali"ikovanu veinu potre%no je 22 od A3 glasova$ Ugovorom iz .ice %roj se 2<<4 menja do 332$ Parlament je do%io znaajna ovla!enja u razmatranjima %ud etski& pitanja, naime ima prava* ; "inalnog odluivanja o neo%aveznim ras&odima? ; da pri&vati ili od%ije predlog %ud eta ; samostalnog izdavanja %ud etski& razre!nica Parlament mo e da izmeni predlog %ud eta u 1)pogledu o%avezni& tro!k$ 2)u pogledu neo%avezni& ras&oda$

>zmene se dostavljaju +avetu koji mo e da i& ne pri&vati i vraa parlamentu koji ustanovljava konanu verziju$ Parlament do%ija i znaajnu konsultativnu ulogu$ +avet je o%avezan da tra i mi!ljenje parlamenta prilikom dono!enja akata u* te&n$ razvoju i delatnosti? dru!tvene i soc$ ko&ezije? osnivanja zajedniki& preduzea? za!titi ivotne sredine? ujednaavanja propisa u o%lasti poreza na promet$ Parlament ima pravo da %ude in"ormisan o svim vidovima spoljne politike EU i konsultovan u pitanjima pravosu8a i unutra!nji& poslova$ U sluaju da parlament uskrati mi!ljenje neki akt %i se mogao poni!titi u postupku pred sudom$ U 9astri&tu je procedura saradnje pro!irena na akta iz ivotne sredine, diskriminacije po osnovi dr avljanstva, sao%raajne politike, podjednakog tretmana u "in$ institucijama, zdravlja radnika, strunog osposo%ljavanja, in"rastrukture, razvoja nerazvijeni& zemalja i regionalni razvoj$ +tavovi perlamenta nisu ipak mogli %lokirati odluku uprkos protivljenju$ Postupak koodluivanja @ u ovom postupku komisija podnosi mi!ljenje +avetu i Parlamentu koji daje svoje mi!ljenje i nakon toga +avet donosi zajedniki stav ili mu se protivi i tad interveni!e 4omitet za mirenje radi postizanja kompromisa$ Ukoliko ovaj stav ili tzv Ddrugo itanjeE parlament veinom od%aci predlog se smatra od%aenim, !to je skoro identino Dpravu vetaE$ -ko nije %ilo veine +avet mo e doneti odluku o usvajanju$ Postupak koodluivanja se primenjuje u* o%lasti slo%ode kretanja radnika prava nastanjivanja za samozaposlena lica ujednaavanja propisa u s"eri odre8ivanja spec$ polo aja stranaca uslovima za priznavanje kvali"$ slo%ode pru anja usluga s"eri saradnje u o%razovanju i kulturi za!titi zdravlja za!titi potro!aa "inansiranju nauni& i razvojni& programa U postupku koodluivanja se naj%olje promovi!e me8uinstitucionalna saradnja u EU$ Ugovor iz -msterdama je jo! pro!irio ovaj postupak na vi!e o%lasti* nediskriminaciju po nacionalnosti, slo%oda kretanja i nastanjivanja, soc$ osiguranje za radnike migrante, dinamiziranje zapo!ljavanja, carinska saradnja, mere suz%ijanja pronevera, za!tita lini& podataka, prikupljanje statistiki& podataka$
1) 2) 3) 4) )) 2) 3) A) ()

Postupak davanja saglasnosti iniciran je jedinstvenim evropskim aktom$ Pojedini znaajni akti se ne mogu doneti %ez saglasnosti perlamenta !to se primenjuje kod kontrole poslovanja "in$ institucija, amandmana na statut Evropskog sistema %anaka, iz%or predsednika i lanova komisije$$$

Ugovor iz .ice je poveao %roj sluajeva koodluivanja$ U superviziji i nadzoru parlament ima direktnu politiku kontrolu nad radom 4omisije i saveta,ali on nema ovla!enje da menja akte +aveta i 4omisije$ Glanovi Parlamenta u ivaju privilegije i imunitet na nivou poslanika nacionalni& parlamenata$ .. EVROPSKI SU? PRAV?E >ma sedi!te u Fuksem%urgu i sastavljen je od po jednog sudije iz svake dr ave lanice koji se %iraju na 2 godina$ Predloge sudijama za pojedine sluajeve pripremaju devet 'p!ti& pravo%ranilaca u o%liku pripremnog mi!ljenja$ #a vreme mandata sudije ne mogu o%avljati ni jednu drugu ";ju$ 'd sudija se %ira predsednik na period od tri godine, a sekretar se %ira tajnim glasanjem sudija$ Evropski sud iako je "ormiran na osnovu me8$ ugovora se razlikuje od me8$ sudski& organa najvi!e jer ima "unkciju tumaa osnivaki& ugovora$ 'n je nadnacionalan jer se ogleda u nezavisnosti njegovi& sudija i generalni& pravo%ranilaca$ 6akle on je netipina sudska institucija$ Evropski sud pravde ima osnovnu ";ju da o%ez%edi pravilnu primenu osnivaki& ugovora, kroz "ormu ar%itra u re!avanju suko%a izme8u evropski& institucija i dr ava lanica$ 0ime se posti e da evropske inst$ ne mogu raspolagati sa vi!e vlasti nego !to im je dato na osnovu ugovora o osnivanju$ Postoji podela nadle nosti na * 1) onu po direktnim tu %ama 2) nadle nost po pret&odnim pitanjima U prvu kategoriju spadaju kategorije koje se pokreu na za&tev komisije z%og* neispunjavaja o%aveza poni!tavanja nezakoniti& akta neinjenje organa EU da preduzmu mere protiv kr!enja odreda%a iz osnivakog ugovora 4) naknada !tete )) u vezi Hentralne i >nvesticione %anke 2) u vezi razre!enja lana komisije 3) radno pravni sporovi A) sporovi na osnovu ar%itra ni& klauzula 6ruga kategorija sporova se odnosi na preliminarnu "azu sudske ";je$ #nai da domai sud mo e zatra iti od Evropskog suda mi!ljenje o predmetu koji se pred njim nalazi$
1) 2) 3)

'dluka suda o ovim pitanjima se ne odnosi u o%liku presude ve se samo izja!njava kada je to izja!njavanje uslov presude od strane nacionalni& sudova$ +ud je nadle an da odluuje o tumaenju ugovora? valjanosti akata? statuta tela$

Pitanje postupka pred +udom pravde je regulisano protokolima o statutu suda uz osnivake ugovore i Poslovnikom o radu$ Postoje 2 vrste postupaka pred sudom i to postupak po direktnim tu %ama i po pret&odnim pitanjima$ Postupak se sastoji iz pismenog postupka, pripremnog istra ivanja, usmenog pretresa i dono!enja presude$ Pred sudom se mogu voditi sledei pose%ni postupci* 1)postupak po prigovoru tee strane 2)po osnovu otkrivanja nove injenice 3)tumaenje presude Pravo na podno!enje ove tu %e imaju dr ave lanice, institucije EU i "izika i pravna lica$ +ud donosi presudu koja je o%avezna od dana dono!enja ime se iz%egava statinost svake presude$

-. OS;A<E INS;I;U7I0E a. 7en)ra na 4anka 4. Evropska Inves)iciona 4anka c. Revi"orski s#d d. Prvos)epeni s#d @ s#d prve ins)ance e. O(4#ds(an EVROPSKA 7EN;RA<NA 8ANKA 6eo je Evropskog sistema centralni& %anaka u koji jo! ulaze i nacionalne centralne %anke dr ava lanica$ +edi!te je u =rank"urtu$ ; Hentralna %anka je nadle na da se %avi kreiranjem i vo8enjem monetarne politike EU$'snovni zadatak joj je da osigura monetarnu sta%ilnost i upravljanje poslovima vezanim za euro$ 'na vr!i devizne poslove, dr i i upravlja deviznim rezervama dr ava lanica i unapre8uje platni promet$ Politika cen$ %anke mora %iti u saglasnosti sa osnovnim principima ekonomske politike EU$ 0o su tr i!na ekonomija zasnovana na konkurenciji,sta%ilnim cenama,javnim "inansijama,monetarnim uslovima i platnom %ilansu$ .acionalne centralne %anke moraju slediti politiku EHB$ EHB podnosi godi!nji izve!taj o svojim aktivnostima Evropskom Parlamentu,4omisiji,+avetu EU i Evropski +avet$ ; E"ikasnost rada %anke se ocenjuje pred parlamentom, donosi se ocena zakonitosti, tu %i, odluka i akta, presude u sporovima$ Evropski parlament nema ovla!enje da menja institucionalno ustrojstvo HB$ ; .ajva niji organi EHB su +avet guvernera i >zvr!ni od%or$

+avet guvernera je sastavljen od guvernera nacionalni& centralni& %anaka dr ava lanica koji imaju po jedan glas i ovaj savet utvr8uje monetarnu politiku EU$ 'n o%avlja upravne "unkcije, a kvorum ini 213 lanova$ >zvr!ni od%or je sastavljen od predsednika, potpredsednika etiri lana$ >z%orni period je A god, %ez prava ponovnog iz%ora$ 'n sprovodi monetarnu politiku u skladu sa odlukama +aveta guvernera$ EVROPSKA INVES;I7IONA 8ANKA >nvesticiona %anka je osnovana 7imskim ugovorima 1()3$ .jen osnovni cilj je da "inansira projekte koji doprinose skladnom razvoju zajednikog tr i!ta i u projekte u manje razvijenim regionima$ Poma e i razvoj mali& i srednji& preduzea ulaganjem kapitala i kreditima$ Clavni organi su* ; +avet guvernera(ine ministri dr ava lanica)koji kreira kreditnu politiku %anke ;-dministrativni savet koji ima 2) lanova iz struke i donosi odluke o garancijama kreditima i pozajmicama ; Upravni komitet koji o%avlja dnevne poslove, ini ga predsednik i 2 potpredsednika$ Bira i& na 2g$ +avet guvernera$ >ma zadatak da vr!i provere ispravnosti knjigovodstveni& podataka$ REVIZORSKI SU? je iz 1(3) i sastavljen je od po jednog lana iz svake dr ave$ 'ni se regrutuju iz redova strunjaka koji su o%avljali visoke ";je "inan$ kontrole$ #a&teva se da svoje ";je o%avljaju nepristrasno i u du&u pravila struke %ez uticaja autoriteta vlasti$ 7evizorski sud vr!i kontrolu i superviziju %ud etski& i "inansijski& raspolaganja$ Codi!nji izve!taj se o%javljuje u +lu %enom glasniku EU$ +ud je du an da podnese izve!taj o svim vrstama neregularnosti, deluje preventivno i naziva se save!u EU$ .ajva nije je !to deluje na popravljanju "inansijske discipline metodama kontrole i neposrednog uvida$'n o%avlja samo spoljnu kontrolu$ SU? PRVE INS;AN7E !Prvos)epeni s#d% .astao je IA2$ s ciljem da se sud pravde rastereti$ +ud je sastavljen od 1) lanova koji sude u veima od 3 ili ) sudija$ ; .adle nost suda o%u&vata *

sporove koji nastaju izme8u zajednice i njeni& slu %enika sporove iz o%lasti nadoknade speci"$ !teta po tu %ama protiv komisije sporove nastale po tu %ama u vezi konkurencije tu %e po osnovu ar%itra ne klauzule tu %e za kontrolu zakonitosti koje podnose "izika i pravna lica +ud prve instance nije samostalan organ ve je pridodat +udu pravde i njemu se mo e ulagati tu %a na prvostepeni sud usled*
1) 2) 3) 4) ))

nenadle nosti, materijalne povrede prava EU i z%og povrede pravila postupka$ Broj sporova pred sudom prve instance poveava se posle .ice$ O+8U?S+AN 'rgan koji je uspostavljen ugovorom iz 9astri&ta i %aziran je na skandinavskoj pravnoj tradiciji$ 'm%udsmana imenuje evropski parlament$ 'vaj organ prima al%e od svakog gra8anina unije ili pravnog lica koje ima sedi!te u nekoj dr avi lanici a koje se odnosi na sluajeve lo!e uprave u radu komunitarni& organa ili tela sa izuzetkom +uda pravde i Prvostepenog suda u vr!enju nji&ovi& ";ja$ 'n je potpuno nezavisan u vr!enju svoji& ";ja, ne mo e ni da tra i ni da primi uputstva od %ilo kog organa ili institucije$ Fice imenovano za 'm%udsmana za vreme trajanja mandata ne mo e o%avljati %ilo koju drugu, plaenu ili neplaenu pro"esionalnu delatnost$ Evropski Parlament utvr8uje status i op!te uslove vr!enja ";je 'm%udsmana$ 9o e da tra i da inst$ donesu odre8ena akta i da daje sve relevantne in"$ 'm%udsman mo e u vezi sa %ilo kojim pitanjem da uputi izve!taj parlamentu, a du an je da podnese i godi!nji izve!taj$ Evropski so(ija ni dija og" kroz pravo na udru-ivanje" posti-e se pravom na informisanje" konsultovanje i parti(ipa(ijom radnika.

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE PRAVO EU 2008/2009 PITANJA ZA (ZAVRNI) USMENI DEO ISPITA - za !"#$ %&'"

() *"+&,& -$#.a/"#+a0#" 10 2 ." $ EU Zajedni,ko i unutra%nje tr-i%te predstav jaju najva-niji deo po,etni/" pa i su%tinski/ e emenata integra(ioni/ pro(esa u Evropi. Zajedni,ko tr-i%te je *i o *azirano na 8 osnovne s o*ode" popu arno nazvane 6tu*ovi zajedni(e" a one su9 S0 2 .a 3,"+a#4a , 2a : k ju,nu uogu u konstituisanju zajedni,kog" odnosno unutra%njeg tr-i%ta ima s o*oda kretanja ro*a. +va s o*oda je sa,injena" us ovno re,eno" od tri dela" gde se prvi deo odnosi na eliminaciju carninskih i slinih davanja izmeu drava, kao i unutrnjih i diskriminatornih novanih davanja; drugi deo se odnosi na eliminaciju necarinskih kvantitativnih ogranienja i slinih barijera; trei deo se odnosi na dejstva autorskih prava i industrijske svojine. Zajedni(a se zasniva na (arinskoj uniji koja se odnosi na svu ro*nu razmenu i o*u/vata za*ranu (arina na uvoz i izvoz izme)u dr-ava , ani(a i svi/ da-*ina koje imaju isto dejstvo" kao i uvo)enje zajedni,ke (arinske tari7e u nji/ovim odnosima sa tre.im zem jama. 'a je" niti jedna dr-ava ne mo-e na proizvode iz drugi/ dr-ava , ani(a nap a.ivati *i o kakve unutra%nje poreze radi za%tite drugi/ proizvoda. 6avet je nastojao da /armonizuje su%tinski va-no pitanje dodatni/ poreza" jer su oni najve.i deo prioda Zajedni(e. 'a *i se o*ez*edi a s o*oda kretanja ro*a" nu-no je *i o e iminisati kvantitativne restrikcije i mere ekviva entne njima. 2vantitativne restrik(ije predstav jaju numerika ogranienja trgovine robama izmeu drava " a kao sinonim se upotre* java naziv 2vota. Izuzeci od prin(ipa s o*ode kretanja ro*a9 mogu.a su ograni,enja uvoza" izvoza i i tranzita ro*e" ako su ona opravdana raz ozima javnog mora a" javnog poretka" javne *ez*ednosti" za%tite zdrav ja i -ivota judi" -ivotinja i i *i jaka" za%tite na(iona nog ku turnog do*ra umetni,ke" istorijske i ar/eo o%ke vrednosti i i za%tite industrijske i trgova,ke svojine.

S0 2 .a 3,"+a#4a 0&!a : sadr-i vi%e e emenata" a naj*itniji deo je sloboda kretanja radnika. #os e 00 svetskog rata postoja a je veoma izra-ena protek(ionisti,ka po itika u pog edu zapo% javanja strai/ radnika koje su smatra i igrantima. +ni su" po pravi u" ima i nesiguran po o-aj i suo,ava i su se sa *rojnim restrik(ijama i ograni,enjima. #os e Rimski/ ugovora 31957. godine4 *i o je jasno da .e se uspostaviti s o*oda kretanja radnika po isteku tranzi(ionog perioda" do 1970. godine 3zavr%io se godinu dana ranje4. 6 o*oda kretanja radne snage ima nesumnjivo ve iki po iti,ki" so(ija ni i ku turni zna,aj. #oznato je da ve iki *roj radnika -ivi u drugim dr-avama du-i period vremena i u tim sredimana organizuje ukupan -ivot i ostvaruje ogroman uti(aj na so(ija na de%avanaj. $ji/ova de(a nastav jaju da -ive u tim sredinama" zapo% javaju se" zak ju,uju *rakove sa domi(i nim stanovni%tvom : ove pojave su naro,ito izra-ene u ovom vremenu i zna,ajno doprinose da se EU agano pri* i-ava stapanju raz i,iti/ ku tura kao osnova za promo(iju evropskog gra)anstva. U okviru ove s o*ode radni(i" sa izuzetkom ograni,enja koja nastaju iz raz oga javnog poretka" *ez*ednosti i zdrav ja" imaju pravo9 da prihvate stvarno uinjene ponude za zapoljavanje; da se u tu svrhu slobodno kreu na teritorijama drava lanica; da borave u jednoj dravi lanici radi zaposlenja u skladu sa zakonskim i administrativnim propisima koji reguliu zapoljavanje dravljana tih drava lanica; da se zadravaju na teritoriji drave lanice posle zaposlenja u toj dravi u skladu sa uslovima koje komisija utvrdi u izvrnim uredbama. Izuzetak od ove s o*ode ,ine radni(i u javnoj upravi. #redvi)a se i pravo radni(ima da ostanu na teritoriji dr-ave , ani(e pos e gu*itka pos a u toj dr-avi. +va s o*oda se odnosi prve svega na radnike iz drava lanica" zatim" od 1998. godine ta prava u-ivaju i radni(i iz Islanda, ihtentajna i !orveke " a od 1999. i radni(i porek om iz "vajcarske. U ogranienom smis u" ova prava imaju i radni(i porek om iz #urske i $aroka. $ajva-niji stav je pitanje po o-aja , anova porodi(a radnika. Ta prava su i*era no postav jena i u pog edu po o-aja naj* i-i/ srodnika radnika. #o tom osnovu prava u-ivaju supru-ni(i" de(a do <1. godine starosti" drugi ma o etni , anovi 7ami ije" izdr-avani rodite ji" dedovi i *a*e supru-nika. Ta prava se odnose na -iv jenje s radnikom" zapo% javanje" ,ak i ako nisu dr-av jani dr-ave , ani(e. 'e(a imaju pravo na nediskriminatorni pristup o*razovanju" a tako)e" za nji/ su predvi)eni spe(ija ni programi kako *i se %to uspe%nije integrisa i u novu sredinu" kao i programi kako *i se o*razova i na svom jeziku i u du/u ku ture dr-ave iz koje poti,u.

S0 2 .a 3,"+a#4a 3a5&+a0a : su%tinska pretpostavka stvaranja unutra%njeg tr-i%ta i ekonomske i monetarne unije. 0ntegrisano 7inansijsko tr-i%te nije mogu.e stvoriti *ez s o*ode kretanja kapita a. Zna,aj ostvarivanja s o*ode kretanja kapita a sa osta e tri s o*ode je nemer jiv : gotovo da *i s o*oda kretanja ro*e *i a para isana za s u,aj restrik(ija u s o*odi kretanja kapita a. 6itua(ija na po,etku integra(ija u ovoj o* asti je *i a veoma komp eksna. $a jednoj strani su se na azi e =r,ka" >ran(uska" 0ta ija" &panija i #ortuga sa pri i,no rasprostranjenim restrik(ijama"a na drugoj strani su *i e skandinavske zem je" te $ema,ka i ?o andija sa i*era nom monetarnom po itikom koja je dozvo java a s o*odno kretanje kapita a prekoi unutar nji/ovi/ grani(a. Restrik(ije su se odnosi e na razmenu i investi(ije" pose*no one koje *i ugro-ava e na(iona nu privredu. Tako)e" *i e su u 7@ji spre,avanja od iva kapita a u vremenima 7inansijski/ kriza" zatim ograni,enje uvoza i izvoza ro*a i" svakako" sve uz sag asnosti sa spo jnotrgovinskom po itikom zem je. Uvi)aju.i neodr-ivost takvog stanja i njegovu %tetnost za dostizanje ,vr%.eg integra(ionog jedinstva" u Ugovoru o Evropskoj zajedni(i iz 1957. godine predvi)eno je postepeno ukidanje restrik(ija u s o*odi kretanja kapita a.

S0 2 .a 3,"+a#4a $10$6a : ne postoji na,in da se stvori unutra%nje tr-i%te" uko iko se 7inansijska i komer(ija na 7@ja ne o*av jaju s o*odno. 6 o*oda davanja i primanja us uga veoma je zna,ajna i z*og oko nosti %to se na taj na,in omogu.ava pojedin(ima da o*av jaju pro7esiona nu de atnost unutar Zajedni(e. #od uslugama se u smis u Ugovora podrazumevaju one usluge koje se obavljaju uz nadoknadu, ukoliko se na njih ne odnose odredbe o slobodnom kretanju lica i slobodnom prometu robe i kapitala . Us uge o*u/vataju delatnosti industrijskog, trgovakog i zanatskog karaktera i delatnosti slobodnih profesija .

Rimski ugovor je ozna,io pro(es /armoniza(ije propisa dr-ava , ani(a u ovoj s7eri kao najva-ni(i (i j. #ostoja a je op%ta o(ena u ranim 7azama da uspe/ integra(ije zavisi od sposo*nosti dr-ava , ani(a da /armonizuju pravne sisteme. 2) U6 % , EU

#otpisan je u 5astri/tu 07.0<.199<. godine" stupio na snagu 01.11.199A. godine. 5astri/tski ugovor je nastao pos e s oma sovjetskog komunisti,kog sistema i ujedinjenja $ema,ke. Uspostavio je novi po iti,ki entitet nazvan Evropska unija" opisana kao entitet sainjen od tri stuba9 1. %rvi stub je sastav jen od tri postojee &vropske zajednice 3Evropska zajedni(a za uga j i ,e ik" Evropska zajedni(a" Evropska zajedni(a za atomsku energiju4.

<. 'rugi stub je sa,injen od sistema zajednike spoljne i bezbednosne politke . A. #rei stub o*u/vata novu s7eru koja se odnosi na pravosue i unutranju politiku. Ugovor je pode jen na dva" us ovno re,eno" strukturna de a" gde se prvi *avi ekonomskom i monetarnom unijom" a drugi po iti,kom unijom. U pravno : te/ni,kom smis u" Ugovor je sa,injen od pream*u e" op%ti/ i zavr%ni/ odred*i; poseduje $as ove od *roja 0 do 100 i ve.i *roj protoko a i dek ara(ija. +dred*e Ugovora su grupisane u 5 $as ova. Bedan deo odred*i posve.en je izmeni postoje.i/ ugovora 3Ugovora o Evropskoj Zajedni(i" Ugovora o Evropskoj zajedni(i za uga j i ,e ik" Ugovora o Evropskoj zajedni(i za atomsku energiju4. $ajva-nija novina se odnosi na prog a%enje Unije dr-ava , ani(a. $a o-eno je uspostav janje monetarne unije posredstvom uvo)enja jedinstvene va ute najkasnije do 01.01.1999. godine. >ormirani su Evropski savet i komitet regija" kao e ementi Ctvrdog jezgraD komunitarni/ po iti,ki/ institu(ija. U (i ju ostvarivanja neizostavnog jedinstva ekonomije i po itike" a u svr/u ja,anja u oge i utvr)ivanja identiteta na me)unarodnoj s(eni" Unija vodi zajedni,ku spo jnu i *ez*ednosnu po itiku. To o*u/vata i zajedni,ku od*ram*enu po itiku" koja *i tre*a o da dovede do stvaranja zajedni,ke od*rane. (ubsidijarnost Unija svoje (i jeve ostvaruje uz po%tovanje prin(ipa su*sidijarnosti. 'elotvornost ovog principa se ogleda u pronalaenju optimalnog nivoa odluivanja i delovanja, odnosno )na nivou to je mogue bliem graanima*, s tim da )u sumnji* sugerie nii nivo . U o* astima koje ne spadaju u njenu isk ju,ivu nad e-nost" Zajedni(a preduzima mere u sk adu sa na,e om su*sidijarnosti samo ako i uko iko (i jevi predvi)ene ak(ije ne mogu u potre*noj meri *iti ostvareni od strane dr-ava , ani(a" odnosno" mogu *iti uspe%nije ostvareni od strane zajedni(e" imaju.i u vidu ve i,inu i i u,inak predvi)ene ak(ije.

+nijsko graanstvo 6egmet unijskog gra)anstva 3CEitizens/ip o7 t/e UnionD4 o*u/vata odgovaraju.i korpus prava i o*aveza za sve dr-av jane dr-ava , ani(a. 5e)u njima poseban znaaj imaju,

%ravo kretanja i nastanjivanja na prostoru -ajednice .ktivno i pasivno birako pravo %ravno na konzularno / diplomatsku zatitu %ravo podnoenja peticije %ravo obraanja 0mbudsmanu1

Unijsko gra)anstvo se izvodi iz dr-av janstva jedne od dr-ava , ani(a" i nije njegova zamena" jer ga samo prati i dopunjava. 2omunitarni segment / %rvi stub saradnje -adatak Zajedni(e je da unapreuje skladan i uravnoteen privredni razvoj, visok stepen zaposlenosti i socijalne zatite, jednakost izmeu mukaraca i ena, trajan i neinflatorni rast, visok nivo konkurentnosti i usklaenosti ekonomskih rezultata, visok nivo zatite kao i poboljanja ivotne sredine, privrednu i drutvenu povezanost i solidarnost izmeu drava lanica. 'a *i se postig i ovi (i jevi" neop/odno je stvoriti zajedni,ko tr-i%te" pod kojim se podrazumeva Cunutra%nje tr-i%te koje o*/vata podru,je *ez unutra%nji/ grani(a na kome su o*ez*e)eni s o*odno kretanje i(a i promet ro*e" us uga i kapita aD. (ocijalna politika +*zirom na to da 1e ika !ritanija nije -e e a da dogradi postoje,i sistem" sa,injen je #rotoko o so(ija noj po iti(i. &konomsko / monetarna unija Uspostav janje ekonomsko : monetarne unije sprove o *i se posredstvom trostepenog pristupa koji je" u osnovi" predvi)en u 'eForovom izve%taju. #rema dinami(i utvr)enoj u tom izve%taju" #rva 7aza po,inje 01.01.1990. godine" a u tokom nje je potre*no komp etirati unutra%nje tr-i%te i uk oniti kontro e kretanja kapita a. 'ruga 7aza otpo,inje 01.01.1998. godine" kada se uspostav ja Evropska monetarna institu(ija" kao prete,a Evropske (entra ne *anke" sa zadatkom ja,anja monetarnje saradnje izme)u dr-ava , ani(a i nji/ovi/ na(iona ni/ *anaka. Tre.a 7aza predstav ja kona,no uspostav janje monetarne unije" po,ev%i od 01.01.1999. godine" iako se euro kao moneta pojavio tek od <00<. godine. (poljna politika i bezbednost / 'rugi stub U Ugovoru o EU" dr-ave , ani(e jasno pri/vataju uspostav janje zajedni,ke Cspo jne i *ez*ednosne po itikeD. U ostvarivanju tog (i ja od u,uju Unija i dr-ave , ani(e.

-ajednika politika u ovoj oblasti obuhvata, ouvanje zajednikih vrednosti, osnovnih interesa, nezavisnosti i integriteta +nije; jaanje bezbednosti +nije i drava lanica, u skladu sa principima %ovelje +!, 3elsinkog zavrnog akta i %ariske povelje; unapreenje meunarodne saradnje; razvoj i ouvanje demokratije i vladavine prava, potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda1 %ravosue i unutranji poslovi / #rei stub 5astri/tski ugovor ustanov java s ede.e o* asti saradnje dr-ava , ani(a u ovom segmentu" a to su9 azil, reim i kontrola prelaska spoljnih granica, imigracija i boravak dravljana treih zemalja, borba protiv narkomanije, meunarodni kriminal, pravosudna saradnja u civilnim i krivinim predmetima, carinska saradnja, saradnja policije u borbi priotiv terorizma, trgovine drogom i kriminaliteta 4&uropol51 6eferendumi i nagovetaj otpora nacionalnih sudova 5astri/tski ugovor nije pri/va.en *ez zna,ajni/ otpora. #ro(es rati7ika(ije je *io pra.en pote%ko.ama u tri dr-ave. #re svega" 'anska" koja je prva od*a(i a Ugovor z*og neuspe og re7erenduma. 'anska je potpisa a ugovor tek pos e Edin*ur%kog sporazuma" 1G.06.199A. godine. 'a je" >ran(uska tako)e organizuje re7erendum" a i se o njemu pozitivno izja%njava tek 51"05H g asa,a. 1e ika !ritanija osigurava rati7ika(ije u #ar amentu tek pos e pristupa vezivanju pitanja rati7ika(ije za g asanje o poverenju v adi. 7) A/1+",.a/13& $6 % , #red og za promene Ugovora podne a je Cgrupa za razmi% janjeD. $jen izve%taj je usvojen na Evropskom savetu u 5adridu. Rad me)uv adini/ kon7eren(ija je o*u/vatao zasedanja u s ede.im gradovima9 Torino" >iren(a" 'a* in" $ordvijk i Amsterdam. 'ek arativno se od strane svi/ dr-ava , ani(a izaziva a vo ja za dogradnjom institu(iona nog i pravnog okvira Evropske unije. To je samo de imi,no postignuto Ugovorom" koji je potpisa o 15 dr-ava , ani(a u Amsterdamu" 0<.10.1997. godine" a koji je stupio na snagu 01.05.1999. godine. +,ekivano pro%irenje EU je za/teva o re7ormu institu(ija. #rema op%toj o(eni" u toj s7rei nije se mnogo postig o. 'onet je protoko koji je predvi)ao odr-avanje me)uv adine kon7eren(ije godinu dana ranije nego i *roj , anova pre)e <0. #ojedina pitanja" kao npr. s o*oda" *ez*ednost" pravda" gra)anstvo Unije" spo jna po itika" institu(ije Unije" C7 eksi*i nostD i i Cdi7eren(irana integra(ijaD" *ez sumnje su veoma zna,ajna i za Uniju" a i i za dr-ave , ani(e" koje su i pored jasno izra-ene vo je za re%avanjem ovi/ pitanja te%ko postizae neop/odni konsenzus.

#rete-ni deo Amsterdamskog ugovora se odnosi na dopune i izmene +sniva,ki/ ugovora 3Ugovora o Zajedni(i za uga j i ,e ik" Ugovora o Euratomu" Ugovora o EU" kao i +d uke o neposrednim i op%tim iz*orima za Evropski par ament4. 'oprinos Amsterdamskog ugovora nije na nivou pret/odni/ ugovora" jer se njegov u,inak o(enjuje kao ograni,en" pose*no u dogradnji komunitarnog prava. $ajva-nije izmene uvedene Ugovorom iz Amsterdama su9 ja,anje u oge Evropskog par amenta 3ve.i *roj od uka koje se donose postupkom zajedni,kog od u,ivanja4" uvo)enje 7 eksi*i nosti" mogu.nost suspenzije dr-ave , ani(e iz postupka dono%enja od uka" preno%enje de a odreda*a koje se odnose na saradnju u podru,ju pravosu)a i unutra%nji/ pos ova 3tre.i stu*4 u prvi stu* EU 3vizni re-im" azi " sudska saradnja u (ivi nim pitanjima4" uvr%tavanje &engenskog sporazuma u Ugovor" izmene odreda*a o Zajedni,koj spo jnoj i *ez*ednosnoj po iti(i" uk ju,ivanje so(ija nog protoko a u tekst Ugovora" isti(anje *or*e za ve.om zapos eno%.u kao (i ja Unije.

8) U6 % , &z N&!" =odine <000. %e7ovi v ada i dr-ava su na 2on7eren(iji postig i sporazum o dono)enju novog Ugovora o EU" no" taj ugovor je potpisan *ez ve.i/ am*i(ija. #ostoja e su izvesne te%ko.e pri ikom usvajanja9 irski re7erendum odr-an <001. godine ne uspeva" te je ponov jen <00<." kada je *io uspe%an. Ugovor iz $i(e najzad stupa na snagu 781791977:1 godine. Amsterdamski ugovor nije se *avio u dovo jnoj meri pitanjima 7@nisanja Unije pos e pro%irenja. !ajznaajnije promene su izvrene u drugom i treem stubu1 $ajve.a promena se odnosi na po je zajednike odbrane. #ostignuto je da se mogu vr%iti spajanja svi/ i i de ova vojni/ snaga. 2ada je u pitanju zajedni,ka od*ram*ena po itika" od u,eno je da se 7ormiraju snage za brza dejstva. >ormirani su novi organi odbrane, %olitiko;bezbednosni komitet; <ojni komitet &+ i =enereltab &+1 Zna,ajna je i izmena koja se odnosi na 7ormiranje agen(ije &+60>+(#" koja je zadu-ena za kreiranje preventivni/ mera na po ju krimina a i koordiniranje ak(ija na(iona ni/ v asti.

U #ar amentu je izvr%ena preraspode a mesta 3$ema,ka je do*i a 99 mesta4 od ukupno 7A<. #ro%irene su nad e-nosti 6aveta u pog edu od u,ivanja kva i7ikovanom ve.inom. +vaj ugovor doprineo ja,anju demokratije" pogotovo u dimenziji sta*i izovanja osnovni/ prava i ja,anja me/anizama nadzora i upozorenja u svr/u preventivnog de ovanja. #o*o j%anje je vid jivo i u sektoru pravosu)a. Ranija )bliska saradnja* nazvana je )pojaana saradnja* i mo-e se do*iti na za/tev samo G , ani(a %to nije ve.ina : naime" prema Amsterdamskom ugovoru" * iska saradnja se mo-e o*ez*editi ve.inom g asova , ani(a" iako pos e pro%irenja *rojka od G , ani(a ne.e *iti ve.ina. 6aradnja se uspostav ja tako %to se zainteresovane dr-ave o*ra.aju 2omisiji koja pred og %a je 6avetu"a koji da je odo*rava saradnju kva i7ikovanom ve.inom. #oja,ana saradnja je mogu.a u sva tri stu*a. !udu.nost ugovora iz $i(e je neizvesna pos e pro%irenja <008. $jime je zak u,en pro(es re7ormi Zajedni(e unije i dana%nja zajedni(a 3unija4 se u mnogome raz ikuje od one sa po,etka. Re7orme su vid jive pose*no u o* astima koje su smatrane isk ju,ivom nad e-no%.u dr-ava. 9) A3+& &#1+&+$!&4a EU U (i ju izvr%avanja svoji/ zadataka iz ugovora Evropski par ament sa 6avetom a 6avet sa 2omisijom donose9 ured*e" direktive 3uputstva4" od uke" preporuke i mi% jenja. #ostoje i drugi izvori prava" tzv. meko pravo a to su uputi" izjave" programi" dek ara(ije" *e e i ze ene knjige" zapisni(i itd. +vi izvori ne o*avezuju" a i imaju ve iki zna,aj za nastajanje pravni/ pravi a i ukazuju na prav(e ravoja komunitarne 3unijske4 po itike i prava. 1. U,".2" su direktno primen jive i obavezuju sve drave lanice &+. +ne se o*jav juju u 6 u-*enom g asniku EU" a uko iko nije druga,ije navedeno" stupaju na svagu <0 dana od datuma o*jav jivanja. Ured*e daju opte smernice i nisu imenovane na *i o koje pojedina,no i(e" jer imaju u pog edu dejstva op%ti apstraktni karakter. 'irektna primena nije na naj*o ji na,in pre(izirana. Radi iz*egavanja ti/ ne-e jeni/ dejstava" insistira se da ured*e imaju trenutno dejstvo" i da na(iona ni sudovi moraju %titi prava koje one daju pojedin(ima. 'odatnu kon7uziju ,esto izazivaju tuma,enja koja nastoje da pri/vat ured*i podvedu pod re-im me)unarodnog prava" i u tom kontekstu tuma,e nji/ovu direktnu primenu. U stvarnosti" drave lanice su dune" o*zirom na produk(iju ve ikog *roja ured*i iz raz i,iti/ o* asi" da usaglase svoje nacionalno pravo sa njima . <. D&,"3+&%" ($5$+1+%a) obavezuju , ani(e" a i ostavljaju dr-avama , ani(ama izbor forme i naina primene. 5oraju se imp ementirati u na(iona no zakonodavstvo" a i

u sag asnosti s pravi ima pro(edure svake dr-ave , ani(e. $e moraju se o*javiti u C6 u-*enom g asnikuD" a i strane kojima su upu.ene moraju *iti noti7ikovane. 'irektive su pogodne za pro(ese /armoniza(ije pojedini/ o* asti" jer je 7 eksi*i no postav jena mogu.nost dr-avama , ani(ama kako .e i/ imp ementirati. A. O.0$3" : o*avezne za one na koje su adresirane 3dr-avama i i kompanijama4. #ri tome ne za/tevaju na(iona nu pro(eduru imp ementa(ije i nemaju op%ti karakter. #ojedine od uke moraju *iti o*jav jene u 6 u-*enom g asniku i stupaju na snagu <0 dana pos e o*jav jivanja. 5ogu imati direktno dejstvo. 0nstitu(ijama EU je ostav jena mogu.nost da ure)uju pro(eduru dono%enja od uka u mnogim o* astima. 8. P,"5 ,$3" & /&'04"#4a nisu obavezne za dr-ave , ani(e. %reporuke imaju zna,aj u tome %to pozivaju drave da se ponaaju na odreeni nain1 $emaju o*avezni karakter" a i i/ ponekad sudije u na(iona nim sudovima uzimaju u o*zir uko iko poja%njavaju pojedine re evatne norme. $iljenja omoguuju institucijama da povodom nekih po pravilu vanih stvari iznesu svoje miljenje . Zna,aj preporuka i mi% jenja je u tome %to one anti(ipiraju pojedina pravi a" jer ug avnom sadr-e upotre* jiva re%enja pojedini/ pro* ema. 5. M"3 5,a% Soft law ne pripada 7orma no izvorima prava EU" a i se ne mo-e zanemariti ,injeni(a da oni u odre)enim" ograni,enim" oko nostima proizvode pravna dejstva. +vde spadaju dek ara(ije" rezo u(ije" me)uinstitu(ija ni ugovori... Sudska praksa kao izvor prava : Evropski sud imao je ve iku u ogu u 7ormiranju komunitarnog prava. Za*e e-eni su *rojni s u,ajevi u praksi u kojima je 6ud nemaju.i pravog upori%ta u osniva,kim ugovorima primenio metode tuma,enja prava preuzimaju.i zakonodavnu 7unk(iju. To je dava o pose*an zna,aj praksi kao izvoru komunitarnog prava. :) E%, 513& 1a%"+ Evropski savet je glavni organ, jer se na njemu donose strateke politike odluke. #o,eo je sa radom 1978. godine" a za/va juju.i stavu tada%njeg 7ran(uskog predsednika" Iiskara de Estena da se %e7ovi dr-ava i v ada u pratnji ministara moraju sastajati kad god je to potre*no" a najmanje tri puta godi%nje. Evropski savet nije *io predvi)en kao organ u osniva,kim ugovorima" tek ga je Bedinstveni evropski akt uvrstio kao organ Zajedni(e. (astav : 6avet se sastoji od %e7ova dr-ava i i v ada dr-ava , ani(a" predsednika 2omisije i ministara spo jni/ pos ova i , ana 2omisije zadu-enog za spo jne pos ove. $jime predsedava %e7 r-ave i i v ade dr-ave , ani(e koja predsedava 6avetom. U administrativnim pos ovima na raspo aganju mu stoji 6ekretarijat 6aveta ministara.

6astaje se najmanje dva puta godi%nje" u raz i,itim mestima" i podnosi izve%taj o svom radu Evropskom par amentu pos e svakog sastanka" kao i godi%nji izve%taj u kojem navodi uspe/e koje je postig a Unija. !adlenosti saveta su vr o %iroke" o*u/vataju sve vrste de atnosti koje *i mog i svrstati u naj%iri uprav ja,ki kontekst. +d u,uje da i su , ani(e ispuni e us ov za pre azak na jedinstvenu va utu" utv)uje prin(ipe i smerni(e zajedni,ke spo jne i *ez*ednosne po itike" uk ju,uju.i domen od*rane. +d u,uje o zajedni,kim strategijama koje .e Unija primenjivati u domenima u kojima dr-ave , ani(e imaju zna,ajne zajedni,ke interese. Evropski savet se izja%njava o zna,ajnim me)unarodnim pro* emima" daju.i smerni(e za *udu.e de ovanje Unije. Za s u,aj povrede 7undamenta ni/ prava i o*aveza od strane neke dr-ave , ani(e" Evropski savet joj mo-e izre.i meru suspenzije pojedini/ i i ukupni/ , anski/ prava. ;) Sa%"+ /&#&1+a,a (Sa%"+ EU) 6avet je preimenovan pos e ugovora u 5astri/tu u 6avet EU i sastavljen je od po jednog predstavnika svake , ani(e" koji mora *iti najmanje na ministarskom nivou. 2od strate%ki/ pitanja u rad se uk ju,uju i %e7ovi v ada i i dr-ava" a za osta a pitanja su resorski ministri dovo jni. J anovi saveta do*ijaju instruk(ije od svoji/ v ada a i de uju u op%tem interesu Unije. #ri dono%enju od uka potre*an je konsenzus" ,ije se postizanje o*ez*e)uje u po,etnim 7azama posredstvom nag a%avanja u oge pojedini/ 2omiteta i pomo.ni/ te a u pro(esu dono%enja od uka. 6avetom predsedava naizmeni,no svaka , ani(a po 6 mese(i" a pos e pro%irenja iz 1995. godine uvedeno je pravi o da se naizmeni,no smenjuju mala i velika dr-ava , ani(a. #redsednik odr-ava veze sa 2omisijom i #ar amentom i pripema sastanke i agende i predstav ja 6avet u inistitu(ijama van Unije. Nadlenosti $ajva-nija 7@ja 6aveta je da osigura da se izvr%avaju o*aveze predvi)ene u Ugovoru o osnivanju. +n vr%i koordina(iju op%ti/ e emenata ekonomski/ po itika dr-ava , ani(a" donosi od uku u raspisivanju iz*ora za Evropski par ament" mo-e menjati sudije Evropskog suda" , anove 2omisije i drugi/ sporedni/ institu(ija. 0dluke se mogu donositi jednoglasno, prostom i kvalifikovanom veinom1 >ednoglasnost se za/teva u nekoliko osetljivih sfera iz oblasti drugog i treeg segmenta 4stuba5 saradnje. 6a stanovi%ta e7ikasnosti" jednog asnost se pokaziva a vr o

,esto kao smetnja. Zagovorni(i ,vr%.eg evropskog jednog asnost kao oz*i jnu" gotovo nepotre*nu" prepreku.

jedinstva

ozna,ava i

su

Fuksem*ur%ki sporazum 31966.4 je predvideo da" kada je u pitanju za%tita na(iona nog interesa" dr-ave mogu tra-iti jednog asno od u,ivanje. Fuksem*ur%ki sporazum nije stupio na snagu i nije imao pravni zna,aj" a i se ipak primenjivao u praksi. To potvr)uju za/tevi 6aveta da se o pojedinim pitanjima od u,uje jednog asno" iako to nije predvi)eno u Ugovoru. %rosta veina je na,in od u,ivanja u pitanjima iz nad e-nosti 6aveta u kojima Ugovorom nije druga,ije odre)eno" a mo-e se svrstati u izuzetke" jer nisu ,esti s u,ajevi od u,ivanja putem proste ve.ine. #rimenjuje se kod pro(edura ni/ pitanja" pos ovnika o radu" kada se od 2omisije tra-i da razmotri neko pitanje i da o tome podnese izve%taj sa pred ozima" zatim sazivanja me)uv adine kon7eren(ije radi izmena +sniva,ki/ ugovora" kod produ-avanja roka za usvajanje nekog akta. 2valifikovana veina predstav ja mnogo *r-u varijantu od u,ivanja i ne za/teva sag asnost svi/ dr-ava , ani(a. Tako postav jeni prin(ip u dono%enju od uka je u direktnoj suprotnosti sa pravima dr-ava kao suvereni/ su*jekata i s o*odom iz*ora po itike koju .e one primenjivati na svojoj teritoriji. +vim putem" kao i dono%enjem od uka posredstvom proste ve.ine" suverena dr-ava do azi u pozi(iju da" *ez o*zira na to %to to proizi azi kao o*aveza iz ugovora koji je sama svojevo jno zak ju,i a" ipak *iva pravno o*avezana za ono za %ta nije g asa a. Z*og toga" kako ne *i do% o do preg asavanja" uvedeno je ponderisano g asanje gde se g asovi vrednuju po *roju stanovni%tva. $ema,ka" 0ta ija" >ran(uska i 1. !ritanija imaju po 10 g asova" &panija G" !e gija" #ortuga i ?o andija 5" Austrija i &vedska po 8" 'anska" >inska i 0rska po A a Fuksem*urg <. Za kva i7ikovanu ve.inu potre*no je 6< od G7 g asova. 0pak" ma e dr-ave mogu *iti margina izovane. 8) K /&1&4a 2omisija je *i a sastav jena od , anova iz dr-ava , ani(a" po dva , ana su dava e 8 ve ike dr-ave , ani(e i &panija" a po jedan osta e dr-ave. 2omisija se sastaje u !rise u i sa,injava preporuke za 6avet i #ar ament. Tako)e" na osnovu od uka 6aveta i #ar amenta donosi mere za nji/ovu imp ementa(iju i sprovo)enje. 2omisija je pode jena na =enera ne direktorate koji su pojedina,no" na *azi potr7e ja" odgovorni za pojedine sektore po itike EU. +*i,no direktorati imaju veoma razu)en ,inovni,ki aparat sa,injen od ug ednog i presti-nog persona a. 0z*or , anova 2omisije izmenjen je pos e Ugovora iz $i(e 3<008. god4" a na osnovu te izmene 6avet na nivou %e7ova dr-ava i i v ada kva i7ikovanom ve.inom imenuje i(e koje

namerava da postavi za predsednika 2omisije" %to kasnije odo*rava #ar ament EU. Fista kandidata za , anove 2omisije sa,injava se na osnovu pred oga svi/ dr-ava , ani(a. Dunosti (funkcije) Komisije EU su po svom kva itetu raz i,ite. 1. #rva grupa se naziva" s ede.i du/ 7@na izma" motorom ili inicijatorom komunitarnih akcija. 2omisija pred a-e 6avetu dono%enje od uka. Taj tip od uka se ozna,ava kao komp ementaran i pridodat. <. 'ruga grupa o*u/vata staranje o primei osnivakih ugovora. 2omisija je u neku ruku za%titni(a ti/ dokumenata" jer su dr-ave , ani(e o*avezne da preduzmu odgovaraju.e mere za sprovo)enje o*aveza koje proizi aze iz ugovora. 2omisija je" tako%e" zadu-ena da se *rine o po iti(i konkuren(ije i da u sk adu sa tom o*avezom za s u,aj povreda primenjuje sank(ije i pena e prema dr-avama , ani(ama i pojedin(ima. A. Tre.a grupa *i se mog a ozna,iti kao izvrna. 2omisija ima ov a%.enja da pos e dono%enja pojedine od uke od strane 6aveta nadg eda u 7ormi supervizije njenu imp ementa(iju. U tu svr/u ona se poma-e raznovrsnim te ima" kao npr. komitetima i menad-mentom. 'e uje ug avnom u 7ormi odgovaraju.i/ preporuka i raznovrsnim 7ormi supervizije. #ored navedenog" 2omisija ima sopstveno nad e-nost dono%enja od uka u po iti(i konkuren(ije. 1a-na je i nova u oga komisije u spo jnoj po iti(i da *ude pregovara u pojedinim ugovorima i da pos e pregovora ponudi pred og ugovora na zak ju,ivanje 6avetu. Zna,aj 2omisije i njeni/ 7@ja i u oge je ve iki" jer se u (i ju o*ez*e)enja pravi nog de ovanja i razvoja zajedni,kog tr-i%ta stara o s ede.em9 primeni Ugovora i merama koje organi Unije donose u sk adu sa ovim Ugovorom sa,injavanju preporuka i i davanju mi% jenja o pitanjima koja ure)uje Ugovor" kada je to izri,ito predvi)eno i i je potre*no" a prema o(eni 2omisije samosta nom od u,ivanju u pripremanju mera koje donosi 6avet i #ar ament na na,in predvi)en ovim Ugovorom vr%enju ov a%.enja koja je 6avet preneo na nju" a u (i ju sprovo)enja propisa koje je doneo.

9) Pa,0a/"#+

#ar ament ima sedi%te u 6traz*uru. !ira se svake pete godine direktnim iz*orima u svakoj dr-avi , ani(i. Ranije je #ar ament imao ograni,enu u ogu" me)utim" sada o*av ja demokratsku kontro u 0nstitu(ija EU. U,estvuje i u egis ativnoj de atnosti u 7ormi kood u,ivanja sa 6avetom i igra od u,uju.u u ogu u pitanjima usvajanja *ud-eta. #ar ament je kao organ predvi)en u Rimskom ugovoru i zvao se Asam* eja. 2ao institu(ija u ranoj 7azi 7@nisanja *io *ez pravog demokratskog kapa(iteta" jer su se , anovi *ira i posredno" odnosno" predstav ja i su dr-avu , ani(u i mora i istovremeno *iti u sastavu na(iona nog #ar amenta. #rotoko o pro%irenju u vezi sa *rojem pos anika stupa na snagu 01.01.<005. godine i ve. na po,etku postav ja *rojne di eme u vezi sa 7@nisanjem #ar amenta. #ar ament nije *io iz*orno te o" a i je imao neko iko 7@ja" od koji/ su najva-nije savetodavna i nadzorna. #os e uvo)enja neposredni/ iz*ora #ar ament do*ija zna,ajne konsu tativne 7@je u egis ativnom pro(esu. 6avet 5inistara mora uzeti u o*zir mi% jenja #ar amenta u pojedinim egis ativnom de atnostima" a i i/ ne mora s editi. Uloga arlamenta u !udetskim pitanjima #ar ament je do*io zna,ajna ov a%.enja u razmatranjima *ud-etski/ pitanja" gde je predvi)eno da #ar ament ima s ede.a prava9 7ina nog od u,ivanja o neo*aveznim ras/odima; da pri/vati i i od*ije pred og *ud-eta samosta nog izdavanja *ud-etski/ razre%ni(a

#ar ament mo-e da izmeni pred og *ud-eta u dva prav(a9 14 u pog edu o*avezni/ tro%kova <4 u pog edu neo*avezni/ ras/oda. 0zmene se dostav jaju 6avetu koji mo-e da i/ ne pri/vati i vra.a par amentu koji ustanov java kona,nu verziju. Konsultativna f"ja Zna,ajnu konsu tativnu u ogu #ar ament do*ija pogotovo pos e Bedinstvenog evropskog akta 3BEA4. Uvedene su o*avezne i neo*avezne konsu ta(ije. 2onsu ta(ije neo*aveznog karaktera za s u,aj da i/ tra-i 6avet postaju o*avezne. #vla$%enja u drugom stu!u saradnje

#rema odred*ama sadr-anim u BEA" za zak ju,ivanje sporazuma o pridru-ivanju sa novim , anovima i zak ju,ivanje me)unarodnog ugovora nu-no je o*ez*editi sag asnost par amenta" a ta sag asnost se daje na osnovu od uke donete apso utnom ve.inom. #ar ament ima pravo da *ude in7ormisan o svim vidovima spo jne po itike EU i konsu tovan u pitanjima pravosu)a i unutra%nji/ pos ova. &egislativne f"je Ranije je #ar ament u ovoj s7eri imao konsu tativnu 7@ju i davao neo*avezna mi% jenja. To pokazuje da je uti(aj #ar amenta *io ograni,en. +va vrsta de atnosti se vremenom %iri a i do*ija a nove o* ike" pogotovo u o* astima koje nisu *i e predvi)ene u osniva,kim ugovorima. Uvi)aju.i zna,aj ovoga" 6avet i #ar ament su izda i Zajedni,ku dek ara(iju 1975. godine" koja ustanov java zajedni,ko usag a%avanje mi% jenja. +*zirom da je re, o neo*aveznom pravnom aktu" stoji ,injeni(a da u oga #ar amenta nije time zna,ajno oja,ana. Tek je BEA uveo novi postupak koopera(ije izme)u 6aveta i #ar amenta u zakonodavnoj de atnosti. ostupak saradnje prema Ugovoru iz 'astri(ta Ugovor iz 5astri/ta je u osnovi predstav jao 7azu integra(ije u kojoj *i se ti pro(esi %to je mogu.e vi%e pri* ii i gra)anima" a za to je neop/odno *i o oja,ati u ogu #ar amenta. #redvi)eno je da u okviru #ar amenta de uju po iti,ke partije na nadna(iona nom nivou" ,ime *i se postig o ja,anje pro(esa stvaranja evropske svesti i evropskog jedinstva. 6tavovi #ar amenta nisu ipak mog i * okirati od uku uprkos protiv jenju. ostupak koodlu)ivanja $aziva se jo% i Cpostupak tri ,itanjaD" a osnovao ga je 2omitet za mirenje u kojem su podjednako zastup jeni predstavni(i 6aveta i #ar amenta" a komisija uzima u,e%.a u radu. U ovom postupku komisija podnosi mi% jenje 6avetu i #ar amentu koji daje svoje mi% jenje i nakon toga 6avet donosi zajedni,ki stav i i mu se protivi i tad interveni%e 2omitet za mirenje radi postizanja kompromisa. Uko iko ovaj stav i i tzv Ddrugo ,itanjeK par ament ve.inom od*a(i pred og se smatra od*a,enim" %to je skoro identi,no Dpravu vetaK. Ako nije *i o ve.ine 6avet mo-e doneti od uku o usvajanju. U postupku kood u,ivanja se naj*o je promovi%e me)uinstitu(iona na saradnja u EU. ostupak davanja saglasnosti 0ni(iran je Bedinstvenim evropskim aktom. +v a%,enja data u BEA su pro%irena ugovorom iz 5astri/ta" na taj na,in se pojedini zna,ajni komunitarni akti ne mogu doneti *ez sag asnosti #ar amenta.

#ostupak davanja sag asnosti se u ve.ini s u,ajeva ostvaruje na osnovu proste ve.ine @ za prijem novi/ , anova i za jedinstveni iz*orni sistem potre*na je apso utna ve.ina. (0) E%, 513& 1$. 5,a%." Sastav suda 0ma sedi%te u uksemburgu i sastav jen je od po jednog sudije iz svake drave lanice koji se *iraju na ? godina1 #red oge sudijama za pojedine s u,ajeve pripremaju devet +p%ti/ pravo*rani a(a u o* iku pripremnog mi% jenja. Za vreme mandata sudije ne mogu o*av jati ni jednu drugu 7@ju. +d sudija se *ira #redsednik na period od tri godine" a 6ekretar se *ira tajnim g asanjem sudija" na period od 6 godina. A 7@ja mu je da se stara o pravi nom o*av janju pro(edura ni/ pitanja. Evropski sud pravde" iako 7ormiran na osnovu me)unarodni/ ugovora" raz ikuje se od me)unarodni/ sudski/ organa u mnogo ,emu. $ad e-nost me)unarodni/ sudski/ organa" kao npr. 5e)unarodnog suda pravde u ?agu" po pravi u je 7aku tativna" dok je nad e-nost 6uda pravde EU o*avezna. !ajvanija razlika je u tome to meunarodni sudovi ne tumae propise, dok &vropski sud pravde ima funkciju tumaa osnivakih ugovora1 $jegov nadna(iona ni karakter se og eda u nezavisnostu njegovi/ sudija i genera ni/ pravo*rani a(a" koji po,iva na ugovornim osnovama. $ije ov a%.en da neposredno poni%tava akte dr-ava , ani(a. Nadlenost Suda Evropski sud pravde ima osnovnu 7@ju da o*ez*edi pravi nu primenu osniva,ki/ ugovora" kroz 7ormu ar*itra u re%avanju suko*a izme)u evropski/ institu(ija i dr-ava , ani(a. Time se posti-e da evropske instituv(ije ne mogu raspo agati sa vi%e v asti nego %to im je dato na osnovu Ugovora o osnivanju. 6ud pravde je naro,ito u ranim 7azama rada odigrao zna,ajnu u ogu u pro(esu stvaranja evropskog prava" postaju.i veoma zna,ajan 7aktor produ* jivanja pro(esa integra(ije u EU. #rema op%te pri/va.enom mi% jenju" ostoji pode a nad e-nosti na 9 1. onu po direktnim tu-*ama <. nad e-nost po pret/odnim pitanjima. 'a *i neko pitanje *i o podo*no za rasprav janje pred 6udom" potre*no je da je ono pret/odno *i o u postupku pred na(iona nim sudom. Tokom tog postupka utvr)uje se potre*a za tuma,enjem pojedini/ komunitarni/ normi" zato %to se o(enjuje da taj 7akt

su%tinski oprede juje dono%enje od uke. 6ud ne tra-i nikakvu pose*nu 7ormu za upu.ivanje. U praksi se de%ava o da je pri/va.eno re%avanje i nejasno 7ormu isani/ pitanja. ostupak pred Sudom %itanje postupka pred (udom pravde je regulisano %rotokolima o (tatutu suda uz osnivake ugovore i %oslovnikom o radu1 #rema pravi ima sadr-anim u ovim dokumentima" postoje < vrste postupaka pred sudom9 1. postupak po direktnim tu-*ama i <. po pret/odnim pitanjima. #ostupak se sastoji iz pismenog postupka" pripremnog istra-ivanja" usmenog pretresa i dono%enja presude. U postup(ima po direktnim tu-*ama mogu.e je identi7ikovati etiri faze, 81 %ismeni postupak 91 %ripremni istraivanje 4dokazni postupak5 :1 +smeni pretres @1 'onoenje presude1 #ose*ni postup(i #red sudom se mogu voditi s ede.i posebni postupci9 81 91 :1 postupak po prigovoru tree strane po osnovu otkrivanja nove injenice tumaenje presude1

+ prvom sluaju se radi o tubi tree strane koja nije uestvovala u sporu, ali je presudom dolo do oteenja njenih interesa1 + drugom sluaju je re o otkrivanju nove injenice od znaaja za presuivanje stvari, sve strane u sporu mogu podneti zahtev za obnovu postupka1 Jinjeni(a mora *iti veoma zna,ajna da *i se pri*eg o preispitivanju presude" tako)e" nije mog a *iti poznata tokom pret/odnog postupka. + treem sluaju radi se o tumaenju presude1 #ravo na pokretanje ovog postupka imaju strane u sporu i organi EU za s u,aj da doka-u opravdani interes za to tuma,enje.

#ravo na podno%enje ove tu-*e imaju dr-ave , ani(e" institu(ije EU i 7izi,ka i pravna i(a. 6ud donosi presudu koja je o*avezna od dana dono%enja ,ime se iz*egava stati,nost svake presude. +vakva pozi(ija done a je 6udu p%ravde pose*nost u tom smis u %to mu je omogu.i a da kreira neke veoma va-ne i neop/odne instrumente i institu(ije" *ez koji/ ne *i mog a *iti postignuta su%tinska integra(ija u EU. !itno je nag asiti da je osnovna f"ja Suda ipak re$avanje sporova. Te%ko da *i se mog o odr-ati s/vatanje da je 7@ja utvr)ivanja po itike i prava(a razvoja evropski/ integra(ija izvorna 7@ja 6uda. #re *i se mog o re.i da je po iti,ki am*ijent koji je egzistirao u odre)enim periodima manje i i vi%e nag a%avao takvu njegovu 7@ju. Tuma,enje komunitarnog prava ima ve iki zna,aj u pog edu re%avanja pitanja njegovog doma%aja" odnosno" direktne primene" popunjavanja pravni/ praznina i suprematije u odnosu na na(iona no pravo. 6ud koristi raz i,ite vrste tuma,enja" kao npr. jezi,ko" (i jno" interpretera itd.

PITANJA ZA (ZAVRNI) USMENI DEO ISPITA - za ocenu vie

1) etiri fundamentalne slobode u EU 2) Ugovor o EU 3) Amsterdamski ugovor 4) Ugovor iz Nice 5) Akti instituci a EU !) Evro"ski savet #) $avet ministara %$avet EU) &) 'omisi a () )arlament 1*)Evro"ski sud "ravde