T. 4

D.
Regodi: Transportni sistemi i upravljanje transportom- beleke sa predavanja

Predmet Logistika

4 4

L O G I S T I K A

- Beleke sa predavanja -

T-4: Transportni sistemi i upravljanje transportom

Nastavna pitanja:

Uvod
1. Sistemi za spoljni transport
2. Disponiranje u robnom prometu
3. Kooperacija u transportnom lancu
4. Logiki sistemi za realizaciju transportnih lanaca
5. Sopstveni vozni park naspram pedicije
6. Korienje podrunih peditera radi smanjenja trokova prevoza
7. Unutranji transport
8. Menadment transportom

D. Regodi: Transportni sistemi i upravljanje transportom- pisani materijal
Predmet Logistika

2
4. TRANSPORTNI SISTEMI I UPRAVLJANJE TRANSPORTOM

Uvod
Pod transportom u irem smislu podrazumevaju se sve aktivnosti neophodne za obavljanje
prevoza i drugih prevoznih radnji, uvanja i obezbeenja stvari i dokumentacije tokom transportnog
procesa. Transport u uem smislu predstavlja prevoz stvari sa jednog mesta na drugo.
Transport ima svoje opravdanje u injenici da se retko kada mesto proizvodnje i potronje
poklapaju.
Transport materijala i roba slui za savladavanje prostornih distanci izmeu
dobavljaa, proizvoaa i potroaa. Transport prostorno usklauje proizvodnju i potronju
u nacionalnim razmerama i od izuzetnog je znaaja za nacionalnu ekonomiju. Transport se
moe posmatrati kao:
spoljni transport (ulazni i izlazni) koji se obavlja od dobavljaa do naruioca i od
proizvoaa do njegovih kupaca, kao i
unutranji transport, koji slui za prevoz materijala unutar preduzea.

Slika 4.1. Povezanost transporta u integrisanoj logistici

Transportom se obavljaju razliite funkcije: prevoz, pretovar, utovar, istovar i uvanje
materijala, poluproizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji. Veze transporta i skladitenja su
direktne. Skladitenje je efikasnije ukoliko se:
- objedine isporuke,
- adekvatno koristi prostor u prevoznom sredstvu,

Predmet Logistika

3
- odaberu adekvatne rute.
Transport oslobaa skladini prostor i podie frekvenciju zaliha, doprinosi zadovoljstvu
potroaa, pomae razvijanju odnosa sa dobavljaima i distributerima. Aktivnosti transporta su
uzrono-posledino vezane sa drugim logistikim aktivnostima.
Za obavljanje transportnih aktivnosti neophodni su:
- transportnih sredstava,
- transportne infrastrukture,
- opreme za manipulaciju u transportu, i
- obuene kadrove.
Polazite za planiranje transportnih sistema moraju da budu trini zahtevi iz kojih proizilazi
roba za prevoz. Na osnovu robe za prevoz utvruju se pomona transportna sredstva.
Pojam transportno sredstvo obuhvata sve tehnike ureaje kojima roba, neposredno ili
posredno (uz korienje nekog pomonog transportnog sredstva), moe da se prenosi. Pomona
transportna sredstva su i osnova za planiranje skladitenih sistema i povrina za pripremu u
proizvodnji, slika 4.2.

Slika 4.2. Pomona transportna sredstva

Pomona transportna sredstva kao centralni elemenat planiranja sistema tokova materljala.
Pomona transportna sredstva za formiranje tovarnih jedinica. Po pravilu se prilikom odvijanja
fizikog toka materijala (na primer, transport, skladitenje, priprema na radnom mestu) preporuuju
angaovanje pomonih transportnih sredstava.
Pod tim se podrazumevaju pomona sredstva koja objedinjuju vie artikala u snopove
(svenjeve), odnosno tovarne jedinice.
Pomona transportna sredstva imaju pet funkcija:

Predmet Logistika

4
prijem i objedinjavanje transportovane robe
zatita transportovane robe od oteenja, krae, itd;
manipulativna sposobnost transportnih sredstava,
skladine mogunosti i
nosioci informacija.

Slika 4.3. Struktura pomonih transportnih sredstva

Drugu mogunost struktuiranja pomonih transportnih sredstava (PTS) predstavlja
razlikovanje, odnosno podela na:
nosee (na primer ravne palete),
obuhvatne (na primer, boks - palete, sanduci, kutije),
zatvorene (na primer, konteneri) i
posebna pomona transportna sredstva.

U najvanije zahteve koji se uzimaju u obzir prilikom izbora pomonih transportnih sredstava
ubrajaju se:
minimiziranje raznovrsnosti pomonih transportnih sredstava

Predmet Logistika

5

tenja za formiranjem transportnih lanaca (transportna jedinica tovarna jedinica
skladina jedinica jedinica pakovanja jedinica otpreme);
poveanje sigurnosti primenom pogodnog (odgovarajueg) pomonog transportnog
sredstva;
planiranje odgovarajuih tovarnih jedinica radi poveanja uinka pretovara i
eliminisanja nepotrebnih manipulacija prilikom pretovara.

4.1. Sistemi za spoljni transport

Spoljni transport se odvija izmeu kompanije i njenih partnera. Ovim transportom se odvija prevoz:
materijala od dobavljaa do proizvoaa,
proizvoda od proizvoaa do distributera ili potroaa.
Transportna sredstva spoljanjeg transporta mogu biti drumska, inska, vodna, vazduna i
cevna. Svako sredstvo ima svoje prednosti i mane.

4.1.1. Uticaji i kriterijumi za izbor

Spoljni transport vai za jedan od delova logistike na koji najvie utiu eksterni uslovi. Pri
tome se u uticaje okruenja ubrajaju postojea infrastruktura, eksterna transportna sredstva sa
svojim tarifama, pravna regulativa, ali i sporedni transportni trokovi kao to su drumarine, takse za
korienje luka, carinske dabine ili learina odnosno trokovi parkiranja.
U okviru logistiki orijentisanih postupaka u transportu treba uzeti u obzir ne samo istu
promenu mesta robe, nego i meusobna dejstva izmeu prethodnih i predstojeih zadataka, kao i
kvalitet logistikih usluga.
Svako transportno sredstvo moe da se oceni na osnovu sledeih kriterijuma:
Trokovi:
- trokovi prevoza,
- sporedni transportni trokovi,
- trokovi rukovanja,
- ostali logistiki trokovi i
- delovanje trokova izvan logistike.
Kriterijumi uinka:
- vreme transporta,
- frekvencija transporta,
- tehnika povoljnost vrste transporta,
- mogunost umreavanja,
- fleksibilnost,
- polazne i krajnje take (ciljevi) vrste transporta,
- pouzdanost i
- sporedni efekti.

Za Just-In-Time logistiku je najvanija fleksibilnost transportnih sredstava i njihova
brzina: brzina se meri na osnovu brzine vozila i vremenskog trajanja procesa prerade i pretovara.
Delatnosti utovara i istovara, pri tome, mogu da se smatraju poetno - zavrnim
(pripremnim) vremenom, koje treba minimizirati, posebno ako postoje uska grla u transportnim
putevima. Skraivanjem pripremnog vremena bolje se koriste postojei kapaciteti, a vreme
transporta robe se skrauje.
Predmet Logistika

6

Primena metoda kombinovanog transporta, pri kojoj se roba prevozi uz pomo vie
transportnih sredstava bez promene transportnog pakovanja, nudi nove potencijale za utede.

4.1.2. Modeli transporta

Za prevoz robe na raspolaganju stoji vie nosilaca transporta:
drumski transport,
elezniki transport,
vodni transport,
vazduni transport,
cevni transport i
kombinovani transport.
Po predmetima transporta re je o teretnom transportu. Kompanije mogu koristiti jednu ili
vie vrsta transportnih sredstava i vie sistema transporta (uno transport, kombinovani i integrisani
multi transport). Sa tehnolokog aspekta moe biti linijski (sa jasno utvrenim i jedino moguim
redom) i slobodan (bez utvrenog reda).
Sa prostornog stanovita odvijanja aktivnosti transporta, transport moe biti unutranji
(domai) i meunarodni. Sa aspekta prostorne razdaljine moe biti lokalni i udaljeni.
Sa aspekta nosioca aktivnosti transporta, transport moe biti javni i sopstveni. Transport
moe biti u organizaciji i realizaciji kompanije, organizaciji kompanije a realizaciji posrednika,
organizaciji i realizaciji posrednika.
Posrednici su obino peditorske kompanije, ije su aktivnosti transport, osiguranje,
carinjenje, kontrola i druge aktivnosti.
Na izbor naina i vrste transporta/transportnih sredstava utie veliki broj faktora, iji
uticaj menadment analizira pre donoenja odluke o transportu.

4.1.2.1. Drumski teretni transport

Drumski prevoz predstavlja vrstu prevoza koji je prisutan i u najmanje razvijenoj zemlji
sveta i najvie dostupan ma koliko odredite bilo nepristupano.Veoma je dostupan, kao posledica
razvijene mree puteva. Ima prednost na lokalnim razdaljinama (do 600 km u konkurenciji je sa
avio-prevozom).
Optimalan je za isporuku ,,od vrata do vrata", za razliku od drugih vrsta prevoza koje se moraju
dopunjavati drumskim prevozom u sluaju isporuke od vrata do vrata.
Drumski prevoznici su najfleksibilniji prema zahtevima korisnika. Moe se rei da se radi o
brzoj vrsti prevoza. Ova vrsta prevoza je najrizinija u pogledu spoljnih uticaja i mogunosti kraa.
Kapacitete drumskog prevoza ograniavaju kapacitet vozila, vrsta proizvoda, zakonska regulativa.
Cene drumskog prevoza su prilino visoke.
U drumskom prevozu moe se prevoziti tovar i komadni proizvodi sa malim poiljkama do
31,5kg i komadnim poiljkama do 2 tone.
Za otpremu velikih koliina tereta u drumskom teretnom transportu se koriste teretna vozila.
Prednosti teretnih vozila su njihova visoka fleksiblilnost u odnosu na promenljive transportne
zadatke i njihova sposobnost prilagoavanja vremenu prijema.
Nedostaci drumskog teretnog transporta su: zavisnost od vremenskih uslova i saobraajnih
smetnji, ogranien obim transporta, kao i iskljuenje nekih opasnih tereta.
Prema podruju delatnosti i obliku dozvole, razlikujemo javni (magistralni) transport na
male i velike udaljenosti. Dok je za prvu vrstu dovoljna saobraajna dozvola, za drugu vrstu je
Predmet Logistika

7

potrebna koncesija. Javni transport tereta na velike udaljenosti na teritoriji pojedinih zemalja odvija
se prema posebnim uredbama o kamionskom saobraaju za transport robe na velike udaljenosti
(KVO).

Tabela 4.1.
Oblik
transporta
OSNOVNE PREDNOSTI

DRUMSKI
Velika gustina saobraajne mree
Prevoz od vrata do vrata
Male, elastine transportne jedinice
Niski terminalni trokovi
Visoka ukupna elastinost
Konkurentni ukupni trokovi kod prevoza na kratkim i
srednjim udaljenostima
Dobra pouzdanost i urednost
Komercijalna brzina prevoza
Fleksibilnost i frekventnost
Ekonominost, pouzdanost
Male tete, brzina
Bolje obezbedjenje robe pri prevozu
Rad tokom cele godine (male koliine robe)

Nedostaci drumskog saobraaja:

Velika potronja goriva,
Niska produktivnost rada,
Niska efikasnost iskoritenja pogonske snage,
Osetljivost na vremenske neprilike.
Drumska prevozna sredstva se koriste najcesce: na kratkim rastojanjima, na vecim rastojanjima
samo za lako kvarljivu robu.
Za uslove prevoza u transportu tereta na male udaljenosti u veini zemalja ne postoje zakoni
prinude. U ovakvim sluajevima se primenjuju Opti uslovi prevoza za javni transport robe u
drumskom prevozu.
Za prekogranini prevoz tereta drumskim transportom vai poseban sporazumom o
ugovorima o transportu u meunarodnom drumskom transportu tereta (CMR = Convention relative
au contrat de transport international des marchandises car route).
Fabriki transport (odnosno transport za sopstvene potrebe) obuhvata transport sopstvene
robe, sa sopstvenim vozilima, sa sopstvenim osobljem i za sopstvene potrebe.
Liberalizacija transportnog trita u evropskim okvirima, koja je povezana sa
integracijom unutranjeg trita, vodi do sledeih promena:
pojednostavljenje pristupa tritu,
postepeno opadanje zabrane kabotae (kabotaa = unutranji transport pomou ino
prevoznika) i omoguavanje pojedinanih aktivnosti na transportnom tritu jedne
zemlje od strane transportnih preduzea koja nisu domaa,
dodatno regulisanje cena pomou tarifa vrsto vezanih za uinak,
pojednostavljenje graninih formalnosti.
Visoko razvijena ponuda saobraajnjih usluga u Zapadnoj Evropi pokazuje da je osnovna slabost
nedostatak infrastrukture.
Predmet Logistika

8

Nedostaci se ogledaju i u preoptereenosti puteva u oblastima gde se vri nakupljanje robe.
Dodatno se javljaju problemi u tranzitnom saobraaju a taj problem se naroito jasno uoava u
alpskim zemljama. Ukoliko se prevozi tovar, utoliko se koristi pun kapacitet vozila za tovar.
Ukoliko se prevoze komadni proizvodi, tada se manje koliine meusobno kombinuju radi efikasne
popune prostora vozila.
Poveanje efikasnosti transportne aktivnosti koja se obavlja drumskim prevozom
omoguava kompjuterska tehnika i informaciona tehnologija. Nedovoljna standardizacija u
informacionim u komunikacionim sistemima u evropskom transportu predstavlja sledeu slabu
taku.
Elektronska razmena podataka i elektronsko komuniciranje su osnova veza koje se
uspostavljaju izmedu drumskog prevoznika, kompanije-klijenta i drugih kompanija-partnera.
Kod internih komunikacija najznaajnijaje komunikacja baze sa vozilom, preko kompjutera
koji je ugraen u vozilu. Nalozi koje vozaa treba da obavi se iz baze alju na kompjuter vozila, pri
emu, takoe,voza vozila moe preko kompjutera slati sve podatke iz vozila ka bazi. Na taj nain
je mogue upravljati vozilom (stepen potronje goriva, brzina vonje i dr.), upravljati prevozam
(raspored rute, mesto, vreme isporuke, ekanja itd.).
U meunarodnom poslovanju upotreba drumskog prevoza je ograniena razliitim dravnim
regulativama i procedurama, to produava vreme isporuke i moe ugroziti kvalitet proizvoda.
Carinska konvencija TIR je uprostila carinske preglede (dokumentacija karnet TIR) i omoguila
isporuku na vreme.
Drumski prevoznici se udruuju u udruenja kao to je IRU (International Road Transport Union).
Drumski prevoz e i dalje ostati primarna vrsta prevoza, koja e efikasno samostalno obavljati
prevoz i sluiti drugim vrstama prevoza kao pomoni prevoz .

4.1.2.2. elezniki teretni transport

elezniki prevoz je jedan od nosilaca kontinentalnog prevoza. eleznikim prevozom je
mogue brzo prevesti razlite vrste prorizvoda, razliite vrednosti, velikih koliina, na prostorno
disperzirane take sveta kao odredita. Zahvaljujui mrei eleznica i usavravanu eleznikog
transporta ova prednost vremenom dobija na veem znaaju.
eleznicom se efikasno prevoze proizvodi u vrstom agregatnom stanju, pakovani ili rasuti
proizvodi kao to je ugalj, pesak, ljunak, kamen, tehnika roba, automoboli i sl. eleznicom je
mogue prevoziti i cisterne napunjene tenou i gasom, sa poveanom brigom za ouvanje
prirodne okoline. U prevozu navedenih vrsta proizvoda konkuriu joj vodni, drumski i cevni prevoz,
posebno to je cena vodnog i cevnog prevoza nia od cene eleznikog prevoza.
Upotreba kontejnera revitalizirala je znaaj eleznikog prevoza, elezniikim prevozom je
mogue prevoziti visoko vrednosne poiljke iji je prevoz drumskim saobraajem veoma rizian.
elezniki prevoz je otporan na spoljne i uticaje administrativnog karaktera koji reguliu kontigente
u prevozu.

Predmet Logistika

9

Tabela 4.2.
Oblik
transporta
OSNOVNE PREDNOSTI

ELEZNIKI
Velika transportna sposobnost
Nezavisan je od klimatskih prilika
Niski trokovi i na prevoznom putu
Niski ukupni trokovi za prevoze na srednju i velika
odstojanja
Visok stepen bezbednosti
Pouzdan, uredjen, taan i masovan prevoz
Energetsak tedljivost, ekoloka tolerantnost
Mogunost primene automatizacije

Adekvatnom prevozu eleznicom doprinose:
pruge u dobrom stanju-signalzirane, povezane, odravane, obezbeene,
vagoni, lokomotive i druga osnovna sredstva,
adekvatan vozni red.

Nedostaci za elezniki saobraaj:
Neelastinost,
Visoka cena,
Vea potronja goriva po jedinici prevoza u odnosu na vodeni saobraaj,
Manja efikasnost kapaciteta u odnosu na vodeni saobraaj a znatno vea u odnosu na
drumski.

Uplavljanje transportnim sredstvima zahteva specifinu organizaciju tehnolokog procesa i
upravijanje kretanjem voza.
Ukljuivanje kompjuterske tehnike u upravljanju vozovima doprinosi efikasnosti transporta, ini
ga sigurnim i bezbednim.
Informacione tehnologije (EDI, Internet) doprinose povezivanju kompanija-prevoznica i
kompanija-klijenata, to doprinosi smanjenju trokova i vremena prevoza kao i eventualnih teta u
prevozu, usled bolje meuinformisanosti i koordinacije u razmeni informacija.
Revitalizacija snage i pozicije prevoznika eleznicom u odnosu na druge vrste prevoznika
doprinela su njihova lanstva u meunarodnim udruenjima prevoznika, a efikasnom
funkcionisanju eleznikog saobraaja medunarodne konvencije u eleznikom prevozu.
Poznata udruenja prevoznika eleleznikog saobraaja u svetu su UIC (Union International des
Chemins de Fer) i IRCA (International Railway Congress Association). Pored udruivanja na
globalnom nivou prevoznici se regionalno u druuju. Najpoznatija regionalna udruenja prevoznika
su: juno ameriko udruenje ALAF, panameriko udruenje ACPF i arapska zajednica elezniara.
Za organizovanje medunarodnog transporta potrebno je uvaavanje meunarodne konvencije o
prevoza robe eleznicom-CIM. Meudravna komisija za trgovinu, pod nazivom ICC (Interstate
Commerce Commis) nadzire tarifne dogovore i posreduje u sporovima.

eleznice ne tee samo prevozu robe, ve i obavljanju logistikih aktivnosti. Nemaka eleznica je
ovladalai drugim logistikim akrivnostima. Kargo nemakh eleznica izgradio je sopstveni
logistiki ,,know-how" koncept ukljuujui kanale saradnje sa pediterima i logistikim slubama.
Jedan od primera saradnje je saradnja sa pivarom iz Pitburgera.
Predmet Logistika

10

Vrste teretnih kola

Savremena eleznica se razlikuje od tradicionalne eleznice po stepenu ekonomske,
tehnike i tehnoloke razvijenosti, naina organuzacije i upravljanja poslovima, kvalitativnoj i
kvantitativnoj strukturi teretnih kola.
U eleznikom saobraaju se koristi veliki broj razliitih teretnih kola. Mogu biti otvorena,
zatvorena i specijalna, kola za vrst, tean ili rasuti teret; kola razliitih zapremina i tehnikih
mogunosti po pitanju istovarai sl.
Naziv kola ukazuje na vrstu proizvoda koje prevozi i mogunost manipulacije proizvodima.
elezniki teretni transport se primarno realizuje od strane dravnih eleznica.
Prednosti eleznikog teretnog saobraaja se ogledaju, izmeu ostalog, u transportu veih tovarnih
jedinica nego u drumskom transportu i nezavisnost od svakodnevnog saobraajnog stanja na
putevima kao i mogunost prevoza opasnih tereta. Sa druge strane, zbog ogranienja ranirne
manevre i vezanosti za redove vonje i brzinu transporta, elezniki teretni transport se naroito
koristi na dugim prugama za prevoz veih koliina tereta.

4.1.2.3. Vodni teretni transport

Kod transporta brodovima treba razlikovati unutranju plovidbu od pomorske plovidbe.
Unutranja plovidba se prvenstveno primenjuje kod dopreme velikih koliina roba koje su osetljive
na transportne trokove a po pravilu nije u pitanju brzo vozna roba.
Prednosti visoke sposobnosti za masovni prevoz i povoljni transportni trokovi nalaze se
naspram nepovoljnosti zbog ograniene mree puteva i nepostojanja pristanita na odreditu, to
poveava trokove rukovanja i pretovara.
Tabela 4.3.
Oblik
transporta
OSNOVNE PREDNOSTI

VODENI
Najnii trokovi
Najvea transportna sposobnost
Velika (neograniena) propusna mo plovnih puteva
Masovan prevoz, jeftinih roba na velike udaljenosti
Mala brzina, veliki teret
Dominira u internacionalnom prevozu
Mali koeficijent odnosa vlastite teine i nosivosti

Nedostaci vodenog saobraaja:

Ogranienost rasporedom rene mree,
Mala brzina,
Podlonost klimatskim uslovima.
Vodeni saobraaj se koristi za prevoz robe velikih specificnih teina za koje nije bitan rok isporuke.
Pomorski transport ima veliki znaaj u uvozu i izvozu roba koji obavljaju industrijska i
trgovinska preduzea. Pomorski transport u svetskim razmerama se sastoji od veeg broja razliitih
delova trita od kojih e biti spomenuta samo dva najvanija. Dok se kod slobodne plovidbe
Predmet Logistika

11

(tramperske plovidbe) radi o pogodnosti koje prua specijalizovani transport velike mase tereta, kod
linijske plovidbe se radi o utvrenim marrutama koje se planski opsluuju.

Vrste plovila

Sva prevozna sredstva vodnog prevoza se nazivaju plovila. Razlikuju se po vrsti proizvoda koje
prevoza kapacitetu, izgledu, obliku i vrsti voda po kojima su osposobljeni da saobraaju.
Za potrebe vodnog prevoza koriste se razliite vrste brodova:
remorkeri,
brodovi za prevoz komadnih proizvoda,
brodovi za prevoz rasutih proizvoda,
tankeri,
kontejnerski brodovi,
fideri,
upliv-ispliv brodovi,
,,rol on -rol of brodovi,
bare.

Remorkeri slue za pokretanje brodova u lokalnom saobraaju.
Brodovi za prevoz komadnih i rasutih proizvoda su motorni brodovi koji saobraaju na otvorenom
moru, du obale i po lokalnim vodama.
Tankeri su brodovi velike duine koji slue za prevoz tenih proizvoda (materija) na otvorenom
moru i lokalnom prevozu.
Kontejnerski brodovi prevoze proizvode u kontejnerima na otvorenom moru.
Fider je namenjen za prevoz kontejnera na malim razdaljinama. Manjeg je kapaciteta i gabarita od
tankera. Saobraa s podruja konentalne linije luka.
Upliv-ispliv brodovi su namenjeni za prevoz manjih brodova iz kalnog podruja ka moru (od
lokalne do morske plovidbe).
,,Rol on-rol ofl brodovi (roll on roll ffi brodovi) su namenjeni za prevoz drumsklh i eleznikih
prevoznih sredstava, za potrebe unutar morske plovidbe ili uz priobalna podruja velikih mora.
Barie su nosai koji se koriste za povezivanje lokalnog vodnog podruja sa otvorenim morem i
opet nazad do lokalnog vodnog podruja. Izbor plovila je pod uticajem vrste proizvoda, odredita,
alternativnih ruta, cene i kapaciteta prevoznika.

Znaaj luka i slobodnih carinskih zona u logistici

Luke imaju veoma veliki znaaj u integrisanoj logistici kompanija koje globalno posluju,
mada njihov znaaj nije manji u lokalnom saobraaju. One nisu samo punkt za prispee i odlazak
plovila. One su kompanijske aktivnosti ,,na daljinu" i kompanije koja se nalazi u ispostavi.
Luke pomau obavljanju transportne i skladine funkcije. Bez njih i transport i druge
logistike aktivnosti bile bi manje efikasne, tj, retko bi se realizovale.
U lukama se obavlja utovar, istovar, pretovar, uskladitenje, priprema proizvoda za transport i
kontejnerizaciju. One pomau obavljanju logistikih aktivnosti isporuke jer vre prodaju,
redistribuciju i poslove oplemenjivanja (sortiranje, prepakivanje, suenje, rashlaivanje,
proveravanje, zagrevanje).
Da bi se obavio efikasan i bezbedan prevoz, luke se brinu o ispravnosti plovila, organizujui
njihove popravke i odravanje, skladite i uvaju kontejnere za sledee ture.
Predmet Logistika

12

Luke posebno dobijaju na znaaju kada su trokovi transporta visoki, jer omoguuju prevoz velikih
koliina, koje skladite a potom isporuuju ili prodaju. U tom smislu vre funkciju distribucionog i
prodajnog centra.

Luke se mogu podeliti prema

a) osnovnoj delatnosti na:
luke za javni prevoz domai i meunarodni
posebne luke, kao to su vojne, industrijske i ostale luke,
b) prema carinskom reimu na:
carinske luke u kojima su proizvodi pod carinskim reimom
luke u slobodnim carinskim zonama,
slobodne luke, odnosno eksteritorijalne luke.
c) prema mikrolokaciji na:
primorske,
unutranje (rene, kanalske);
ostrvske.
d) pema pravnom osnovu na:
luke za istovar, utovar,
luke za isporuku,
tranzirne luke i sl.

Veliki svetski luki centri su Amsterdam, Antverpen, Hamburg, ikago, Njujork, Singapur,
Honkong, Osaka, najvea svetska luka je Roterdam. Najvei obim svetskih transportnih aktivnosti
propadaju lukama na Atlantiku. U savremenim uslovima luke postaju industrijski centri. Na
njihovom podruju se grade rafinerije, cementare, hemijska industrija i dr.
Luke u unutranjem prevozu se nazivaju pristanitima. Znaaj pristanita je posebno veliki u
zemljama bogatim vodnim potencijalom, i nepristupanim kontinentalnim delom zemlje.
Aktivnosti koje obavljaju rena pristanita identina su primarnim aktivnostima luka, samo to im je
obim aktivnosti manji. U pristanitima veliki znaaj za obavljanje aktivnosti imaju slobodne
carinske zone..
Slobodne carinske zone: su od izuzetnog znaaja za meunarodno poslovanje, jer
predstavljaju neophodnu logistiku infrastrukturu bez koje ni najbolji logistiki posrednici ne mogu
poslovati.
One predstavljaju adekvatne prostore u kojima se pod povoljnijim uslovima od uslova koje nude
klasina skladita uvaju proizvodi koji ne slue iskljuivo prodaji, ve su predmet reeksporta,
privremenog uvoza i sl.

Primer borbe luka za pomorski tronsport

Svetske luke konkuriu jedna drugoj u oblasti visoke tehnike ka to je Terminal za
konrejnere luke u Hamburgu (CTA Container Termninal Altenwerder).
Najvei rast (od 14 procenata) posla sa kontejnerima belei luka Hamburg, koja je na taj
nain preuzela deo trinog poslovanja od luke Roterdam. Od ove luke se perspektivno oekuje da
bude veza Zapadne i Istone Evrope. Povean je transport sa Poljskom, Rusijom, Madarskom i
ekom.
Predmet Logistika

13

Uspeh hamburke luke je u brzini istovara-prevashodno sa broda Hamburg Express, jer su trokovi
stajanja i obrade ovog ogromnog broda veliki i dostii do 40.000 eura dnevno. Hamburg exprex
prima 7.500-kontejnera u 17 redova, jedan pored drugog, i 16 slojeva jedan iznad drugog. Duina
mu je 320 metara a irina 43 metra.
Dok je brod jo na moru, upravljaki sofwer za terminal dobija sve potrebne podatke koji
precizno ukazuju na lokaciju svakog kontejnera na brodu. Softver automatski izrauje plan istovara,
tj. plan rada za svaki kran i automatske nosae. Stepen fleksibilnosti upravljanja je evidentan, to
nije sluaj kod roterdamske luke. U luci Roterdam saobraaj se obavlja prstenasto, utvrenim
stazama izmeu skladita i mesta za pristajanje brodova. U luci Hamburg vozila u terminalu
Altenverder (Alrenwerder) koriste direktne puteve, s tim da se usput pretiu i mogu veoma brzo da
promene pravac kretanja.
Kranovi visoki 70m hvataju kontejnere iz broda i predaju ih na prevoz nosaima ili
vozilima-robotima na dizel pogon. Dalja manipulacija kontejnerima se obavlja pomou tzv. plavo-
crvenih nosaa (,,teretnih maraca) koji bez vozaa voeni elektronskim markirarnjem-ugraenim
u tlo terminala. Oni donose kontejnere do skladita koje se nalaze iza pretovarnih kranova.
Kontejner dalje preuzima portalni kran, takoe automatski navoen, slaui ga prema utvrenom
rasporedu na odgovarajui prostor.
Kontejnerizacija obuhvata 85 % svih poiljki to poveava brzinu i smanjuje trokove
prevoza. Problem luke Hamburg je dubina reke Elbe. Njena dubina ne dozvoljava ulaz brodova sa
dubljim gazom.

4.1.2.4. Vazduni teretni transport

Vazduni transport je najefikasniji za prevoz tereta na udaljenosti veih od 600 km. Pored
brzine ovaj transport nudi sigurnost, bezbednost, pouzdanost i tanost, to se reflektuje kroz visoku
cenu usluga. U razvijenim zemljama vazduni prevoz je specijalizovan za:
- meukontinentalni i kontinentalni prevoz i
- unutranji i meunarodni prevoz na kraim linijama.
Zbog velikih investicija u avione, vazduni transport iskljuuje dileme kompanja da li da
koristi javni transport ili da ga obavi samostalno.

Tabela 4.4.
Oblik
transporta
OSNOVNE PREDNOSTI

VAZDUNI
Najvea brzina prevoza
Prevoz u nedostupne reone
Visoka bezbednost
Smanjivanje drugih trokova logistike (zaliha i
skladistenja)
Dobra frekventnost
Sigurnosna roba
Terminal-terminal (pretovar)

Avio transport:
Do 500 putnika
Do 10t a vojni i od 100 do 200t.
Nedostaci vazdunog saobraaja:
Predmet Logistika

14

Nizak koeficijent iskoritenja teine,
Veliki gubitak energije,
Velika potronja goriva po jedinici prevezene usluge.
Vazduni teretni transport nudi vrlo velike brzine transporta i velike transportne kapacitete
kao i relativno veliku nezavisnost od stanja u vazdunom saobraaju i uticaja vremena. Ipak su
vremena sletanja i uzletanja utvena tako da manja pomeranja rokova isporuke mogu da dovedu do
veeg pomeranja dopreme.
Od svih transportnih metoda avion ima najkrae vreme transporta od stanice do stanice. Ovo
vremensko uee ipak ini samo 10% od ukupnog vremena za transport od mesta isporuke do
mesta prijema. Ostalih 90% otpada na pripremu i odpremu, rukovanje i carinjenje. Teite
vazdunog transporta ine relativno male poiljke kao i hitne poiljke ili poiljke koje imaju veliku
vrednost.
Vazduni transport je veoma pogodan za transport dragocenih proizvoda u malim
koliinama, velikih vrednost, kratkotrajnih proizvoda i dokumentacije, ija je isporuka urgentna.
Vazduni transport proizvoda se moe obaviti iskljuivo teretnim vazdunim transportom,
putnikim vazdunim transportom ili kombinacijom teretnog i putnikog vazdunog transporta.
Avio prevoznici nemaju terminale. U vazdunom transportu tu funkciju obavljaju objekti od
drutvenog znaaja, za ije usluge vazduni prevoznici plaaju nadoknade. Podrku koritenju
vazdunog transporta u meunarodnom transportu daju udruenja avio-prevoznika koji su potpisali
meunarodne ugovore:
IATA (International Air Transport Associacion)- u Montrealu- udruenje specijalizovanih
avio-prevoznika,
ECAC (Europen Civil Aviation Commission) udruenje u civilnom prevozu,
IACA (International Air Carrier Association) udruenje avio-prevoznika teretnog prevoza
u svetu,
AEA- (Association of Europen Airlines)- udruenje avio-prevoznika teretnog prevoza u
Evropi.
Prvi znaajni meunarodni ugovori za avio-prevoz je Pariska konvencija iz 1919, Konvencija iz
ikaga iz 1944 (uz izmene iz 1977, 1980, 1984. godine.).
Aerodromi omoguuju funkcionisanje vazdunog transporta. Najee su locirani blizu velikih
gradova. Aerodromi imaju zadatak da planiraju, pripreme i realizaciju avio-tura. Pomone
aktivnosti aerodroma znaajne za kompaniju sa stanovita logistike su:
smetaj proizvoda u avion i uvanje tokom leta,
aktivnosti uskladitenja i uvanja proizvoda na konsignacijskim skladitima (luksuzni
proizvodi na duty free-ju),
izdavanja prostorija u zakup agencijama, peditorskim kompanijama i sl., ubrzava proces
isporuke.
Aerodromi omoguuju obavljanje efikasne kontrole proizvoda, carinskih formalnosti i drugih radnji
koje su neophodne, ali koje mogu produiti vreme isporuke.

4.1.2.5. Kombinovani transport

Transport robe na velike udaljenosti se esto ne sprovodi samo sa jednim jedinim
transportnim sredstvom. Viestruko se kombinuje primena sredstava drumskog, eleznikog,
vazdunog i vodnog transporta, da bi se iskoristila prednost razliitih nosilaca transporta u
transportnom lancu.
Kao vrste kombinovanog transporta razlikujemo:
Predmet Logistika

15

kombinovani kontenerski transport,
Hucke-pack transport:
- pokretna autostrada,
- transport sedlastim prikolicama,
- transport izmenljivim transportnim sudovima,
Ro/Ro (Roll-on / Roll-off) transport i
Lash - transpor
Kod kombinovanog kontenerskog transporta se roba u kontenerima otprema sa vie
transportnih sredstava. Na alost transportni sud se mora pretovariti sa jednog sredstva transporta na
drugo. Pri tom su mogue skoro sve kombinacije izmeu eleznike, drumske, brodske i vazdune
vonje.
Kod Hucke-pack transporta meusobno se povezuje drumski i elezniki transport. Put
od mesta utovara do pretovarnog mesta i od ciljne eleznike stanice do primaoca obavlja se
pomou kamiona, a izmeu eleznikih stanica transport se obavlja eleznicom. Pri tom su se
razvile tri tehnike. Kod pokretne autostrade se kompletni kamioni ili sedlaste prikolice transportuju
na specijalnim eleznikim vagonima. Kamioni dospevaju na vagone preko specijalnih rampi. Po
pravilu voza prati svoj kamion u vagonima za spavanje. Da bi se postigao povoljan odnos izmeu
korisnog tereta i ukupne teine kod sedlastih prikolica vuna vozila se ne transportuju eleznicom.
Utovar sedlastih prikolica se, po pravilu, vri pomou dizalice. Sledei nain Hucke-pack transporta
je transport sa izmenljivim sudovima. Pri tom se radi o nesamostalnim tovarnim jedinicama, koje se
mogu uporediti sa kontenerima, koji se pomou dizalice pretovaraju sa kamiona na eleznike
vagone i obratno.
Kod Ro/Ro (Roll-on/Roll-off) transporta se kopnena vozila na delu ukupnog puta prevoze
plovilima renog ili pomorskog transporta.
Lash-transport (kombinovani) je kombinacija izmeu unutranje i pomorske plovidbe.
Ovde pomorski brodovi, uz pomo dizalice ili po principu uplovi-u / isplovi-iz, preuzimaju tovar sa
brodova unutranje plovidbe.
Prednosti kombinovanog transporta lee u mogunosti iskorienja specifinih prednosti
transportnih sredstava koja uestvuju u tranportnom lancu.
Kao slabosti treba navesti da je ukupno vreme kombinovanog transporta tereta viestruko
due nego kod ukljuenja iskljuivo jednog nosioca transporta.

4.1.2.6. Cevni transport

Cevni prevoz je specifina vrsta transporta, jer se cevima transportuju tenosti i proizvodi u
gasovitom stanju. Transportno sredstvo za transport tenosti-nafte se naziva naftovod, a gasova-
gasovod.
Tenosti i gasovi koji ,,putuju" kroz cevovod ostaju netaknute od spoljnih uticaja, iste i
ouvane, pa ne ugroavaju prirodnu okolinu.

Kod cevnog transporta transportni put, transportni sud i transportno sredstvo ine
jednu jedinicu. Za transport tereta se koristi zemljina tea ili odgovarajui stacionarni ureaji.
Cevovod se koristi naroito za prenos vode, nafte, naftnih derivata i zemnog gasa.

Predmet Logistika

16

Tabela 4.5.
Oblik
transporta
OSNOVNE PREDNOSTI

CEVNI
Visoka pouzdanost
Veliki kapacitet prevoza
Visoka produktivnost
Visoki stepen mehanizacije radova
Visok stepen hermetinosti
Neprekidnost toka
Niski operativni trokovi
Masovan transport tenih i gasovitih
energetskih sirovina
Brzina i sigurnost
Mala potronja goriva
Visok stepen zatite robe

Cevni transport daje mogunost korienja jednog istog cevovoda za razliite vrste robe. Sistemi
cevovoda su izriito sredstva masovnog transporta a njihova primena je opravdana kod
kontinualnog transporta. Kapacitet rezultira iz preseka cevi i brzine transporta.
Zbog visokih fiksnih trokova cevnog transporta i njegove niske prilagodljivosti, cevovode
skoro iskljuivo grade i odravaju korisnici.
Cevovodi omoguuju prevoz proizvoda manje vrednosti, velikih koliina, to sniava
ukupne trokove transporta (kroz smanjenje fiksnih trokova). Cevovodi su fiksirana prevozna
sredstva sa tano odredenom rutom prevoza, pa je brzina prevoza manja. Njima se mogu
transportovati samo odreeni proizvodi, tenosti i gasovi.
Tenosti i gasovi se mogu prevoziti eleznikim i vodnim pevozom. Ove vrste prevoza su primarni
konkurent cevovodima.
Prevoz tenosti i gasova je mogue izvriti i drumskim prevozom. Prevezene koliine su ipak
ograniene a ni prevoz nije bezbedan kako po proizvode tako i po okolinu.
Za obavljanje prevoza cevima neophodno je uspostavljanje (izgradnja i odravanje infrastrukture,
mree cevovoda i prateih instalacija, koje iziskuju izuzetno velike investicije.
Zahteva kontinuelnu kontrolu protoka tenosti ili gasova iz sigurnosnih razloge. Tei obezbeenju
izvrenja zapoete usluge prevoza.

4.2. Disponiranje u robnom prometu

Glavni cilj disponiranja u robnom prometu je kordinacija ulaznih i izlaznih koliina tereta u
funkciji upravljanja tokovima i smanjenja ukupnih internih i eksternih trokova transporta sa
paralelnim odravanjem visokog stepena usluge kao i, po mogunosti, to kraim rokovima otpreme
i vremena u kojem treba da se izvri transport uz konsekventno korienje svih mogunosti
racionalizacije u ukupnom lancu realizacije. Kao osnovne parametre u disponiranju treba istai:
izbor puta za odpremu,
izbor nosioca transporta,
izbor specifinog prevoznog sredstva i
formiranje tovara sa aspekta prevoznog sredstva.
Pri tom je potrebno obratiti panju na mnotvo ogranienja, kao to su:
Predmet Logistika

17

teina, zapremina, vrsta robe i vrsta pakovanja,
propisi za kupce (korisnike),
domicilni propisi (propisi pojedinih zemalja),
aspekti transportne sigurnosti,
propisi za opasne terete,
osobine proizvoda kao i
rokovi.
Kod korienja sopstvenog kamiona transportni trokovi, kao odluujui kriterijum za
dispoziciju, kroz ponudu savremenih sistema za indentifikovanje (deifrovanje) dobijaju i novu
dimenziju.
Planskim i dispozitivnim modulima vrednuju se pojedini transportni zadaci kao i
optimalnost planiranja tura uz istovremeni pregled raspoloivosti pojedinih vozila i ukupna
ogranienja. Ovakvim sistemom omoguava se aktuelno zaokruivanje realizacije transporta bez
velikog rasipanja vremena i poveanja trokova.
Kompjutersko planiranje ima niz pozitivnih efekata, kao to su:
poveanje ekonominosti,
porast verovatnoe da e se potovati rokovi koje je postavio kupac,
smanjenje koliine greaka,
smanjenje trokova upravljanja (trokova reije),
rastereenje osoblja od rutinskih poslova i
visoka fleksibilnost prilikom promene tura kupaca itd.

4.3. Kooperacija u transportnom lancu

Da bi se izbeglo mirovanje robe i vreme ekanja, potrebno je da informacioni tokovi
izmeu prevoznika i primaoca prethode robnim tokovima. U tom cilju je potrebno tano
usklaivanje voznog plana i potrebnih vremena prevoza. Da bi ovi zahtevi bili ispunjeni, potrebno
je ostvariti tesnu kooperaciju izmeu uesnika.
Isto vai i za saradnju razliitih peditera, koja sa podelom saobraajnog trita u sve veom
specijalizacijom trinih segmenata i pritiskom konkurencije transportnih udruenja, postaje
neophodna i to naruito za mala i srednja pediterska preduzea.
Kao primer za to moe se uzeti uvoenje zbirnog vazdunog teretnog saobraaja na
podruju Evrope, kod kojeg se roba putem dostavnih slubi doprema nou na aerodrom, a sledeeg
popodneva je preuzimaju pediteri i transportuju do eljenog cilja letenja i, po potrebi, dalje do
odredita.
Izmeu peditera koji uestvuju u procesu, odvija se tesna kooperacija preko njihove
pripadnosti WACO (World Air Cargo Organisation), to sve rezultira standardizacijom usluga i
zaokruenim sistemom veze u prenosu padataka.
Za JIT-isporuku je neophodan neometan protok ukupnih distribucionih procesa, jer se
promene usled zastoja vie ne mogu kompenzirati. Pri tome vai pravilo da se potencijalni problemi
preseka, koji nastaju pri preuzimanju robe i njenoj isporuci primaocu, moraju iskljuiti kako bi bila
omoguena usklaenost izmeu ritma isporuke s jedne strane, i komisioniranja i ulaska roba kod
korisnika na drugoj strani.
I tehnika pomona sredstva znae vanu podrku robnom transportu: tako se u sistemu
menadmenta voznog parka vozaima kamiona daju runi terminali koji na pritisak odgovarajueg
tastera pruaju informaciju o adresama klijenata, putnoj mrei i redosledu klijenata, kao i o
vremenskoj realizaciji plana tura.
Predmet Logistika

18

4.4. Logiki sistemi za realizaciju transportnih lanaca

Na osnovu svog know-how-a, pomorski transport u uvozno-izvoznim procesima se oduvek
odlikovao velikom pouzdanou, no trend o sveobuhvatnosti logistikih reenja se znaajno
promenio. Tako skladini kompleks Bremen Lagerhaus-Gesellschaft Ag zastupa dva principa: kao
prvo, integraciju svoje ponude u strukturu i proces organizacije svojih komitenata, i kao drugo,
ponudu sopstvenog logistikog paketa usluga na tritu.
Primera radi, sutina razvoja sopstvenih logistikih sistema bremenske luke se sastoji u
razvoju etiri sistema:
LOTSE (Logistik-Tele-Service),
DAVIS-Sistem (Realizacija poslova industrijskih postrojenja u prekomorskom
transportu bazirana na daljinskoj obradi podataka),
STORE (Stock report), i
CAR (Controlled automobile reporting).

LOTSE omoguuje svakom ino i domaem preduzeu mogunost komunikacije sa eljenim
logistikim sistemom Bremenske luke, kao i razmenu podataka. LOTSE savlauje parcijalne
probleme kako izmeu raunara razliitih proizvoaa, tako i njihovih programa.
DAVIS je naroito razvijen za upravljanje celokupnim transportnim lancem u okviru
realizacije procesa izvoza postrojenja.
Cilj je pri tome da se kupcu u inostranstvu u ugovorenom roku isporui po najpovoljnijoj
ceni postrojenje koje je momentalno spremno za putanje u funkciju. U okviru DAVIS sistema
uesnici se u procesu preko razliitih komunikacijskih medija povezuje sa raunarom Bremen
Lagersaus Gesellschaft AG.
Pojedinane porudbine se objedinjavaju najkasnije do momenta izvrenja kako bi bila
omoguena neprekidna kontrola i praenje celokupne porudbine. Programi za dijalog pruaju
mogunost da se podaci iz ponude permanentno aktueliziraju kao i kontrolu aktuelne faze izrade.
STORE je koncipiran kao individualna podrka EOP-a realizaciji skladinih i distributivnih
procesa pri uvozu i izvozu robe. U sluaju uvoza inostrani isporuioci preko linija za daljinsku
obradu podataka javljaju svoje potrebe za utovarom dobara na brod STORE-sistemu u Bremenu.
Kad roba stigne u Bremen primalac se informie preko daljinskog prenosa. Pored toga, vre se i
servisne usluge, kao to je kontrola kvaliteta i komisioniranje, uz podrku EOP-a. STORE pokriva
ukupnu komunikaciju izmeu inostranstva i fabrika u koje se otprema roba.
CAR omoguuje praenje sledeih faza transportnog procesa:
dopremu od fabrike,
ulazak robe u Bremensku luku,
dispozicija za otpremu brodom, i
zavrni izvetaj o otpremi brodom.
Postoji direktna veza izmeu raunara u Bremen Lagerhaus Gesellschaft AG sa raunarom
proizvoaa automobila. Uvoenje ovog sistema u transportni proces pomorskih luka vodi
poboljanju ukupnog disponiranja i protoka dokumentacije. Korienje najmodernijih
telekomunikacionih medija ino-dobavljai proizvoaa automobila se blagovremeno informiu o
statusu svojih porudbina. CAR na taj nain popunjava nekadanju prazninu u informisanju, koja je
kod proizvoaa automobila postojala na relaciji od izlaska iz fabrike do trenutka podnoenja
konanog izvetaja o utovaru na brod.

Predmet Logistika

19
4.5. Sopstveni vozni park naspram pedicije

Za ekonominost manipulisanja neophodno je visoko iskorienje odnosno formiranje
voznog parka sa ogranienim brojem vozila, ali sa velikim mogunostima tovarenja i stalnim
korienjem raspoloivih kapaciteta. Dranjem veih kapaciteta, koji su neophodni naroito kod
estih manjih isporuka robe kupcima, prouzrokuje vrlo visoke trokove vezanog kapitala i trokove
isporuke.
Samo onda kada je obezbeeno kontinuirano visoko iskorienje kapaciteta kao i onda kada ponuda
na tritu ne odgovara zahtevima preduzea, reenje se nalazi u formiranju sopstvenog voznog
parka.

4.6. Korienje podrunih peditera radi smanjenja trokova prevoza

Sa porastom broja dobavljaa i poveanjem broja delova koje treba nabaviti za preduzee,
redovno nastaju problemi unutar razliitih internih funkcija.
U pojedinim sluajevima dolazi do sledeih problema:
Poveanje broja prispelih vozila, koje se vezuje sa:
- zastojem u saobraaju unutar i van zemlje u kojoj se nalazi fabrika kao i
- poveanom potrebom za osobljem za realizaciju ulaska roba.
Prekomerni porast transportnih trokova zbog veeg uea manjih poiljki u ukupnom
obimu ulaska,
Neodravanje rokova isporuke, pri emu:
- organizacija transporta pomou dobavljaa oteava potranju prekomernih poiljki, i
- nastaju nepregledne situacije zbog promene razliitih nosilaca transporta.
Poetno reenje ovih problema upuuje na korienje sistema podrunih peditera u logistici
nabavke to je naroito razvijen metod u SR Nemakoj. Pri tome se transport poiljki iz jedne
ograniene oblasti prenosi na jednog peditera. pediter sakuplja pojedinane isporuke i
transportuje ih u jednom tovaru na odgovarajue odredite.

Preduze e
montae
Preduze e
montae
Dobavlja i
Dobavlja i
Podru ni
pediter
Slika 4.4. Koncept podrune pedicije

Predmet Logistika

20

Uvoenjem sistema podrune pedicije ostvaruju se sledei ciljevi:
koncentracija po mogunosti vie pojedinanih poiljki na jedno transportno sredstvo,
smanjenje broja vozila i smanjenje transportnih problema unutar i van fabrike,
smanjenje transportnih trokova stvaranjem malih fabrikih zbirnih tereta,
pojednostavljenje upravljanja rokovima dranjem centralnih dispozicionih mesta unutar
podruja pedicije,
pojednostavljenje transportne dokumentacije radi racionalizacije administrativnih
postupaka pri ulasku robe, i
koncentracija povratnih tokova prazne ambalae i materijala za pakovanje radi
smanjenja tranzitnog vremena i obrta zaliha.
Davanje naloga odgovarajuem pediteru trebalo bi da usledi samo posle paljivo sprovedenog
izbora.

Analiza strukture poiljke
Podela na pediterska podru ja
Odre|ivanje odgovaraju eg
pediterskog preduze a
Mere pre uklju ivanja

podru nog peditera
Adaptiranje na
podru nog peditera
Realizacija kontrole,
sluba izmena
Dobavlja i
pediteri
Dobavlja i
Dobavlja
pediteri
Podru ni pediteri

Slika 4.5. Procedura prilagoavanja na podrunog peditora

pediter, osim toga, mora u dobroj meri da bude kvalifikovan da savlada visoke zahteve u
pogledu apsolutne tanosti rokova, kratkog vremena transporta i realizacije izrazitih oscilacija

Predmet Logistika

21
transportnih koliina kao i uestalih promena rasporeda mesta dostave. Unutranja organizacija
podrunog peditera mora da obezbedi besprekornu saradnju izmeu prijema porudbine, slubi
dostave i slubi prijema, pretovarnih skladita, daljinskog transporta.
Trebalo da postoji savremena obrada podataka i tehnika za prenos podataka i kvalitativno
visoke vrednosti ureaja za pretovar i skladitenje.
Neophodan je fleksibilno upotrebljiv vozni park.
Da bi se osigurao besprekoran tok sistema podrunog peditera, treba fiksirati informacione
tokove i pripadajue vremenske uinke kojih se uesnici moraju pridravati. Ovi zadaci trebalo bi
da uslede iskljuivo preko primaoca robe, koji daje nalog, i da se mesta preseka, sa pravnog
stanovita, jednoznano fiksiraju.
Mogui postupak moe biti:
- Sastavljanje propisa o odpremi za dobavljae, prvenstveno kao sastavni deo
zakljuenih kupoprodajnih ugovora.
- Zakljuivanje sporazuma o realizaciji sa podrunim pediterima
- Preciziranje obraunskih pojedinosti kao i obima garancije

Slika 4.6. Prednosti koncepta podrunog peditora

4.7. Unutranji transport

Unutranji transport se odvija unutar kompanije. Svrha unutranjeg transporta je prevoz:
- unutar ulaznog skladita,

Predmet Logistika

22

- od ulaznog skladita do pogona,
- unutar pogona,
- izmeu pogona,
- od pogona do unutranjeg skladita,
- unutar unutranjeg skladita,
- od unutranjeg skladita do pogona,
- od pogona do izlaznog skladita,
- unutar izlaznog skladita, i
- od izlaznog skladita do prevoznika.

4.7.1. Ciljevi i zadaci oblikovanja unutranjeg transporta

Na oblikovanje transportnog sistema unutar fabrike utiu etri faktora:
transportovani teret,
intenzitet transporta,
relacija transporta, i
zakonski propisi.
Transportovani teret, po pravilu, predstavlja podatak. Izuzetak na primer ini vrsta
agregatnog stanja tereta pa se za dalji tok transportovanih jedinica mogu se razlikovati:
vrsta (rasuto ili komadno stanje),
tena, i
gasovita stanja tereta.
Za tanu klasifikaciju komadnih tereta moraju se opisati njihove geometrijske karakteristike
(npr.: duina, irina, visina), kao i njihove fizike i hemijske osobine.
Intenzitet transporta proizilazi iz potrebe tereta koju treba premetati u koliinama po
vremenskoj jedinici. Intenzitet transporta zavisi od tipa proizvodnje. On je kod pojedinane
proizvodnje nizak dok je kod masovne proizvodnje visok.
Transportnu relaciju karakterie udaljenost izmeu polazne i krajnje take transporta tereta
koji treba obaviti, zakljueno sa razlikama u nivou tih taaka koji treba savladati.
Uzimanje u obzir zakonskih propisa moe na primer biti potrebno za preduzea koja su
ugroena vatrom ili eksplozijom.
Neophodno je transportne sisteme optimalno planirati i primeniti. Pri tome treba obratiti
panju na sledee ciljeve:
Optimalno korienje
- minimalni trokovi transporta,
- minimalni prazni hodovi, i
- visoka funkcionalnost i iskorienje vremena.
Visok stepen usluge:
- kratko vreme ekanja, i
- kratko vreme transporta.
Visoka fleksibilnost
- irok asortiman tereta za transport, i
- laka prilagodljivost radnom okruenju.
Visoka transparentnost
- informacije o aktuelnoj situaciji,
- obraun trokova i
- utvrivanje pokazatelja.
Predmet Logistika

23

Da bi se ovi ciljevi postigli, moraju se savladati zadaci planiranja, upravljanja i sprovoenja:
Planiranje
- dugorono planiranje transportnih sredstava i
- razvoj dispozicionih strategija na bazi odgovarajuih transportnih podataka.
Dispozicija i upravljanje
- kratkorona dispozicija transportnih sredstava uz prisustvo aktuelnih podataka
- rasporeivanje i dostavljanje transportnih naloga pojedinim realizatorima
transporta i
- mere u sluaju pojave smetnji u realizaciji
Sprovoenje
- operativna realizacija transportnih naloga i
- dostavljanje podataka o ostvarenom na dispozitivni nivo

4.7.2. Transportna sredstva sa kontinualnim (neprekidnim) dejstvom

Kontinualni transporteri su transportna sredstva koja preko odreenog, nepromenljivog
transportnog puta obezbeuje kontinualni tok materijala.
Tovar se toliko dugo transportuje dok se runo, mehaniki ili automatski ne preuzme sa krune
transporne putanje. Prednosti kontinualnog transporta je u:
permanentnoj spremnosti za transport,
maloj potrebi za osobljem,
visokoj mogunosti automatizacije, i
mogunosti iskorienja visine (kod transporta satransporta sa krova).
Poto nema praznih vonji moe se, u poreenju sa periodinim transportom, postii vei
protok. Sutinski nedostatak kontinualnog transporta nalazi se u instalaciji koja je vezana za mesto
sa odgovarajuom ogranienom fleksibilnou. Investiciona potreba je kod kontinualnog transporta,
po pravilu, via nego kod drugih transportnih sredstava, pri emu su sa druge strane, trokovi rada
esto znatno nii.
Predmet Logistika

24
Transportna sredstva za unutranji transport
- Pokretni stolovi
- Transporter sa valjcima
- Transporter sa kuglicama
- Plo asti transporter
- Trakasti transporter
- Utovarni transporter
- Konvejer
- Postrojenja podzemnog
transporta
- Lan ani transporter
- Kliznice
- Spiralna kliznica
- Elevatori
- Klizni transporter
Dizalice
- Mostovska dizalica
- Vise a dizalica
- Dizali na vozila
- Obrtna dizalica
- Portalna dizalica
- Pokretna dizalica
- Utovarna dizalica
Regalna
manipulativna
vozila
- Aparat za opslu-
ivanje regala
- Aparat za utovar
regala
- Vise a dizalica
- Utovarna dizalica
Liftovi
- Lift za osoblje
- Lift za teret
- Pokretne stepenice
Kontinualno
dejstvo
Periodi no
dejstvo
Bezinska
-
-
-
-
Kolica sa dizalicom
Kolica sa visokim
dizanjem
Portalni viljukar
Teglja
inska
- Kolica sa platformom
- Lokomobili
- Kiperi
Voena
- Transportni sistemi
bez voza a
Podna transportna sredstva
- Viljukar

Slika 4.7. Sredstva za unutranji transport

4.7.3.Transportna sredstva sa periodinim (prekidnim) dejstvom

Transportna sredstva sa periodinim dejstvom rade naizmenino po pravilu kretanja po
slobodnom izboru. Transportni proces se, nezavisno od transportnog sredstava, uopteno sastoji od
sledeih parcijalnih aktivnosti:
Preuzimanje tereta za transport na polazitu (izvor, mesto nastajanja naloga odnosno
zahteva za transportom),
Transport tereta do odredita (vonja sa teretom),
Predaja tereta na odreditu (ue, mesto izvrenja naloga odnosno zahteva za
transportom), i
Vonja do nekog novog ili povratak do istog polazita (prazna vonja).
Transportnim sredstvima sa periodinim dejstvom pripadaju:
dizalice i prenosilice (uraaja za podizanje tereta),
regalna manipulativna vozila,
podni transporteri i
liftovi.

Ureaji za podizanje tereta (dizalice): transportni put dizalice, kao to su portalne dizalice,
mostne dizalice ili pokretne dizalice, je malo korieni prostor iznad radnih mesta, tako da one
operiu nezavisno od uobiajenih transportnih puteva. Dizalice mogu da budu povezane sa raznim
ureajima za prihvatanje tereta i stoga su pogodne za transport veih koliina tereta.

Predmet Logistika

25

Liftovi: poseban oblik dizalica predstavljaju liftovi. Kao tipini fiksni ureaji, slue u
viespratnim graevinama za vertikalni transport lica i tereta. Poto oni predstavljaju viestruko
specifina uska grla u protoku materijala, treba ih planirati veoma obazrivo, sa uzimanjem u obzir
njihovog uinka u protoku.
Regalna transportna vozila: upotrebljavaju se za uskladitenje i iskladitenje tereta, kao na
primer viljukasta dizalica ili ureaji za opsluivanje regala. Regalna transportna vozila ograniena
na upotrebu u podruju skladita, funkcioniu u hodniku regala na inama za kretanje i voenje.
Prednosti dolaze do izraaja, u dobroj mogunosti automatizacije i u skromnijem zahtevu za
prostorom u poreenju sa drugim transportnim sredstvima.
Bezinska manipulativna vozila: se upotrebljavaju kada se u velikoj meri zahteva
fleksibilnost i oslobaanje saobraajnih puteva od fiksno instaliranih ureaja. Prednost imaju i male
investicije u odnosu na druga transportna sredstva.
Osnovne vrste manipulativnih vozila su: tegljai, vagoni, podizai (viljukari).
Manipulativna vozila sa voenjem: su vozila voena po tragu. Ovde se radi i o
transportnim sredstvima bez vozaa (TSBV).Transportni sistem bez vozaa se u sutini sastoji od
vozila i postrojenja, pri emu u fizikom i informatikom smislu moe da se razlikuje pet
elemenata, koje je potrebno meusobno usaglasiti. Fizika ravan se sastoji od vozila, od pravca
(kursa) vonje i predaje tereta, a informatika ravan od upravljanja vozilom i postrojenjem.
Zajedniki elementi vozila i postrojenja u fizikoj ravni je predaja tereta. Pri tome mogu da budu
aktivni:
iskljuivo vozilo, ili
iskljuivo jedna fiksno instalirana stanica za predaju tereta, ili
zajedniki vozilo i stanica za predaju tereta.
U zavisnosti od stepena automatizacije, moe biti potpuno automatsko ili runo preuzimanje
i predaja tereta. Ovde se upotrebljavaju ili ureaji sa nadgradnjom elemenata kontinualnih
transportnih sredstava, posebni prijemnici ili elektro-viljukarska kolica.
Bitna funkcija upravljanja vozilom se sastoji od upravljanja prema cilju, dok upravljanje
postrojenjem primarno slui za to da se izbegnu nesree pri ukljuivanju na trasu i sudari pri
prikljuivanja ili ukrtanja.

Predmet Logistika

26
Transportni sistemi bez voza a
Vozila Postrojenje
Vozilo
Predaja
tereta
Maruta
vonje
Upravljanje vozilom Upravljanje postrojenjem
Decentralizovano
u vozilu
Centralizovano
Decentralizovano i
centralizovano
Decentralizovano
Centralizovano
Fizi ka
ravan
Informacoina
r a v a n
(upravljanje)

Slika 4.8. Sistemski elementi transportnih sistema bez vozaa

Za davanje naloga za vonju, kao nain prenosa tog naloga, na raspolaganju su:
induktivni prenos, to znai prenos pomou traka-ica vodilja poloenih u pod,
radi veze,
ultrazvuk i
infracrveno svetlo.
Izbor sistema za prenosa podataka koji najvie odgovara, u svakom pojedinanom sluaju,
zavisi od:
zahtevanog dometa,
brzine prenosa podataka, koja se meri u Baud-ima (Bd) (jedan Bd odgovara jednom
koraku u sekundi),
obezbeenja od smetnji,
pripadajuih trokova,
normalnih prosenih mesta i
propisa za odobrenje kojih se treba pridravati.

4.7.4. Izbor transportnih sredstava

Transportna sredstva unutranjeg transporta mogu biti:
- runo pokretna (kolica),
- mehanizovana (viljukari, razne maine za unutranji transport),
- automatizovane (pokretne trake za prevoz u skladitu ili pogonu).

Predmet Logistika

27
Transportna sredstva unutranjeg transporta mogu biti sporohodna i brzohodna, sa dodatkom za
manipulaciju materijalom. Ova transportna sredstva vre funkciju prevoza, skladinu funkciju i
funkciju premetanja i smetanja na policu.
Izbor transportnog sredstva u unutranjem transportu je pod uticajem:
- raspoloivosti i kapaciteta sredstava,
- vrste i koliine stvari za transport,
- dimenzija, agregatnog stanja, pakovanja i drugih karakteristika,
- veliine i tipa skladita,
- rasporeda u skladitu,
- brzine prevoza sredstava i mogue brzine,
- rasporeda transportnih puteva, i
drugih infrastrukturnih obeleja.
Za prvi grubi izbor vrste transportnih sredstava moe se koristiti raspoloivi princip
proizvodnje. U pojedinanoj proizvodnji se koriste samo manipulativna vozila i dizalice. Sa
poveanjem broja komada u serijskoj proizvodnji odgovaraju ve transportni sistemi sa
neprekidnim dejstvom.
Na osnovu odgovarajueg grubog izbora, u sledeem koraku planiranja treba vrednovati
mogua reenja i to kako sa tehnikog tako i sa ekonomskog aspekta. Kriterijumi tehnikog
vrednovanja su, na primer, vrsta transporta, koliina transporta / vremenska jedinica, visina dizanja,
dimenzije transportnih sredstava, prenik okretanja, ukupana teina, nosivost transportnih sredstava,
savlaivanje uspona, itd.

Najvaniji trokovi koji se uzimaju u obzir su amortizacija (za hardver i softver), kamate,
trokovi odravanja, energetski trokovi, kao i trokovi personala.

Princip
radnog mesta
Princip
radionice
Princip
proizvoda
Pojedina na proizvodnja Serijska proizvodnja
Masovna proizvodnja
Dizalice
K
o
r
i
t
e
n
a

t
r
a
n
s
p
o
r
t
n
a

s
r
e
d
s
t
v
a
Broj komada
Transporteri
sa kontinualnim dejstvom
Podni
transporteri

Slika 4.9. ematska podela transportnih sredstava prema vrstama poizvodnje

Predmet Logistika

28

4.7.5. Raunarska podrka u upravljanju transportom

Sistem za upravljanje transportom sa raunarskom podrkom omoguava, s jedne strane
optimalno korienje podnih manipulativnih vozila u pogonu, s druge strane postoji mogunost
integracije u CAM (Computer Aided Manufacturing)-koncepciju, koja opet moe da se ugradi u
CIM (Computer Integrated Manufacturing)-koncept.
U sledeem primeru se objanjava da je transportni sistem ugraen u sveukupni logistiki
koncept i direktno povezan sa upravljanjem proizvodnjom, upravljanjem skladitem,
administracijom itd.
Transportni nalozi, nastali u proizvodnim podrujima, dospevaju na sledee naine u CATS-
raunar:
putem direktnog povezivanja raunara,,
raunar nekog spregnutog sistema inicira nalog, kada na mestu dodira sa transportom
stoji spreman materijal za otpremu,
od strane osoblja u proizvidnji se na pogonskom terminalu zadaju transportni nalozi i na
taj nain saoptavaju CATS-raunaru.
U raunaru za upravljanje transportom, ovi nalozi e biti uskladiteni i sa aktuelnim
podacima o:
stanju vozila
lokaciji vozila
zalihi transportnih pomonih sredstava itd.
prema kriterijumu kao na primer:
prikljuni put
vreme ekanja
prioritet i
maruta vonje
biti automatski dostvljeni pojedinim vozilima.
Nalozi se preko koncentratora i beinog digitalnog prenosnika podataka prenose na
odgovrajue terminale vozila i prikazati svakom vozau na displeju. Posluilac podnog transportera
javlja preko funkcijskog tastera na svom terminalu obavljanje upravo naznaenog transporta i
dobija odmah novi nalog.
U CATS-raunaru se memoriu svi podaci o izvrenim transportima. Izrauju se statistike o:
transportnim odnosima,
iskorienju vozila,
broju naloga itd.

Predmet Logistika

29
Parametri
optimizacije
- Vremenske granice
- Veli ina serije
- Faktori badarenja
(put, vreme)
- itd.
Algoritam dodele
(distribucije)
Kriterijumi
optimizacije
- Put
- Vreme
- Prioriteti
- Trokovi
- Iskori enje
itd.

Transportni
nalozi
(zahtevi)
Nalozi za
vonje
Povratna
veza
Proizvodnja
Ra unar za upravljanje
transportom
Proizvodnja
Strategija disponiranja

Slika 4.9. Strategija dispozicije kao centralni element upravljanja transportom

Razliite faze izgradnje CATS-sistema odnose se na:
Upravljaku centralu
- Dispozicija konvencionalnim pomonim sredstvima, zasnovana na iskustvu radnika,
- Raunarska pdrka u upravljakoj centrali radi rastereenja disponenta od rutinskih
aktivnosti,
- Automatska dispozicija naloga na ekanju i prenoenja na vozila.
Prenoenje naloga od nalogodavca na upravljaku centralu
- putem telefona i zatim uitavanjem u CATS-raunar preko disponenta
- direktno uitavanje na decentralizovanom terminalu
- generiranje transportnih naloga u CATS-raunar putem direktnog povezivanja
raunara,
Prenoenje naloga sa upravljake centrale na vozilo
- govorom putem radija; za ovo je potreban disponent u upravljakoj centrali
- direktna komunikacija sa CATS-raunarom sa mobilnim terminalom.

4.8. Menadment transportom
Menadment transportom je najdominantniji logistiki proces, zbog toga to se ove usluge
esto poruuju, a trokovi su znatni i veoma uoljivi. Trokovi transporta su veliki udeo u
logistikim trokovima u veini sistema.
Menadment transportom je planiranje, primena i kontrola transportnih usluga za postizanje
organizacijskih ciljeva. Menader integrisane logistike mora da razume i unutranji i spoljanji

Predmet Logistika

30

transport. On ukljuuje ljude i opremu.
Menadment transportom ukljuuje i pregovore sa spoljnim prevoznicima za usluge koje
firma sama ne moe da ostvari.
Menaderi moraju da naprave strategiju prevoza i transporta: Koje vidove transporta e
koristiti, koje prevoznike iz vidova e koristiti, hoe li firma imati svoja prevozna sredstva ili e ih
iznajmljivati, hoe li firma obavljati transportne usluge ili e iznajmiti treu stranu itd.
4.8.1 Izbor vidova transporta
Izbor vida transporta zavisi od prirode roba, raspoloivosti prevoznika, cene, brzine tranzita,
sigurnosti roba, dravne regulative, bezbednosti i usklaenosti sa strategijom integrisane logistike.
Tekoe nastaju kada elite da uzmete u obzir sve ove faktore istovremeno.
Priroda roba: od prirode roba zavisi izbor naina transporta. Npr. pesak se ne prevozi avionom,
kao to ni dijamante i silikonske ipove neete prevoziti kamionom ili vozom, jer je vreme tranzita
nesigurno, vrednost proizvoda / roba previsoka, anse za gubitke i oteenja pakovanja i suvie
velike. Izbor zahteva detaljnu analizu svih aspekata koji mogu da utiu na odluku.
Princip prevoznika: ne mogu svi isporuioci realno pristupiti svim vidovima transporta. Na
primer za prevoz elezne rude je pogodan vodni transport jer ne zahteva zatitu i posebnu brzinu
transporta, ali zahteva vid vodnog transporta - luke, utovarno - pretovarnu opremu i naravno plovni
put, odn. prevoznika. Zbog toga je esto u upotrebi transport teretnim vozilima i eljeznicom jer su
dostupniji nego vodni transport.
Ali ovaj vid je mnogo skuplji i koristi se samo za prevoz tereta na manje udaljenosti i esto se
koristi samo kao deo intermodalnog/ integrisanog /kombinovanog transporta.
Cena: u integrisanoj logistici vreme transporta se meri brzinom kretanja roba, a ne brzinom
prevoznog sredstva, to znaajno utie na cenu transporta. Avio transport je skuplji od motornog
transporta, motorni od vodnog, vodni od cevnog. Ako bi se uzeli samo trokovi prevoza, trokovi
zavise direktno od brzine od terminala do terminala, to bi bilo pogreno. Trokovi transporta
ukljuuju druge, mimo trokova terminal - terminal, odn. od polazita do odredita.
Moe se rei da je optimalno podruje primene drumskog saobraaja za:
Prevoz robe na kratka rastojanja (odvoz-dovoz) od proizvodja skladita do eleznice ili
pristanita,
Prevoz na vea rastojanja brzo i kvarljive ili skupocene robe,
Prevoz vezan za opsluivanje medjupogonskih procesa u industriji, gradjevinarstvu,
mikrodistribuciji kod robno-distributivnih centara:
Procenat cene prevoza t/km kod razlic
itih vrsta transporta, tabela 4.6.
Tabela 4.6
OBLIK TRANSPORTA CENE PO t/km u [%]
Avio 21,88
Drumski 7,70
Zeleznicki 1,43
Vodeni 0,30
Cevovodni 0,27
Predmet Logistika

31

Tranzitno vreme: predstavlja vreme od pristizanja naloga / zahteva na polazite roba do
isporuke / prijema roba na odreditu. Tranzitno vreme moe da bude znaajan deo ciklusa nabavke.
Moe se meriti vremenom od vrata / ulaza isporuioca do vrata / ulaza korisnika, a ne od terminala
do terminala. Isporuioci preferiraju kraa tranzitna vremena koja poboljavaju uslugu korisniku i
redukuju zalihe u transportu.
Sigurnost roba: terminali i zastoji izazivaju, po pravilu, oteenje roba. Dok se robe prevoze
u vozilu, znatno je manja opasnost po sigurnost roba. Oteenja uglavnom nastaju zbog nepravilnog
rukovanja i loeg pakovanja. U principu kamionski transport bolje uva sigurnost roba nego drugi
vidovi transporta. Na sigurnost robe utie transportni personal i okolina - npr. prevoz opasnih
materijala, kvarljivih roba isl. Niska sigurnost i bezbednost mogu da ugroze javnost.
Dravna / zakonska regulativa: robama se rukuje na razliite naine pri razliitim vidovima
transporta. Prevoz gasa u bocama se regulie drugaije, nego transport gasovodom. Koliina
isporuke utie na izbor transportnog vida.
Masa tereta u transportu se takoe propisuje zakonima. Regulativa ne upravlja ekonomijom
transporta. Ona se fokusira samo na bezbednost.
Bezbednost: cilj je da se osigura bezbednost personala prevoznika i bezbednost javnosti pri
utovaru, prevozu i istovaru roba. Pakovanje je povezano znatno sa zahtevima bezbednosti, to utie
i na izbor vida transporta.
Ostali aspekti integrisane logistike i transport: nain / vid transporta mora da bude usklaen sa
skladinom i opremom za rukovanje, ciljevima usluga korisniku itd. Skladita i pogoni moraju biti
locirani na putanjama izabranog vida transporta. Kod kriterijuma infrastrukture koji je takodje
znacajan na izboru sredstava transporta uvazavaju se sledeci faktori:

Kvalitet i razvijenost putne i eleznike mree- pruga,
Geografski poloaj tj. sedite uesnika logistikog lanca,
Organizacioni nivo i poslovna politika prevoznika i
Struktura stanovnitva i njegov odnos prema saobraajnoj kulturi i transportnoj logistici.
4.8.2 Karakteristike i izbor prevoznika
Karakteristike prevoznika znaajno utiu na izbor prevoznika. Prevoznici se biraju na bazi
cene, dostupnosti, mogunosti odziva, pouzdanosti, pravne zatite itd.
Izbor prevoznika moe esto da zavisi od kriterijuma koji se odnose samo na jedan vid
transporta. Npr. Kriterijumi za izbor motornog prevoza su dati u tabeli 4.7.

Predmet Logistika

32

Tabela 4.7
Promenjive vezane za intezitet
1. Inetzitet ili trokovi transporta od vrata - do vrata
2. Voljnost (spremnost) prevoznika da pregovara o promeni
inteziteta
Usluge korisniku
1. Pouzdanost tranzitnog vremena / konzistentnost
2. Ukupno vreme tranzita od vrata - do vrata
Pravna zatita i iskorienje
1. Pravna zatita
2. Gubici i oteenja u prevozu
3. Sledljivost / putanja poiljke
4. Pick-up i usluga isporuke
5. Isporuka poiljke
Raspoloivost specijalne opreme i fleksibilnost usluge
1. Raspoloivost opreme
2. Specijalna oprema
3. Kvalitet osoblja
4. Usluga vue / tegljenja
5. Fleksibilnost planiranja
Cena:
Cena vrlo esto utie na izbor prevoznika. Smatra se da priroda robe odreuje vrstu prevoza, a
da cena utie na izbor izmeu vie prevoznika. Najee je to najjeftiniji prevoznik. Kriterijum
trokova fokusira sve lgoisticke troskove i odnos trokova transporta u ukupnim distributivnim
troskovima. Narocito su znaajni:
Trokovi tereta
Sporedni trokovi transporta
Trokovi handling (rukovanja)
Konvencionalne kazne zbog nepotovanja rokova isporuke

Struktura sporednih transportnih trokova odredjuju:

Takse za korienje puteva, auto puteva,
Naplata takse u luci,
Komunalne takse i
Carine i druge obaveze.
Cena trokova usluge ukljuuje najmanje/ bar trokove isporuke usluge; tj. marginalne, a ne
ukupne trokove. Zbog toga treba utvrditi cenu ukupnih trokova, u dugoronom pristupu logistike.
Cena ukupnih trokova ukljuuje i sve varijabilne / promenjive trokove isporuke, plus dobar deo
fiksnih trokova.
Cena vrednosti usluge obuhvata ono to transport moe da podnese. Cenovne promenjive koje
utiu na cenu transportne usluge, obuhvataju obim, zahteve rukovanja, trisne faktore, gustinu,
razdaljinu, nosivost / tovarni kapacitet itd. Npr. zahtevi za rukovanje robama mogu da ukljue
Predmet Logistika

33
repaletizaciju ili prepakivanje roba, posebno obuene radnike, specijalnu opremu za rukovanje itd.
Dostupnost
Dostupnost prevoznika je ugaoni kamen usluge za isporuioca / poiljaoca. Transportne mogunosti
moraju biti raspoloive kada i gde to zahteva sistem integrisane logistike.
Odnos intenziteta transporta i rasotojanja (duine) transporta je prikazan na slici.

R a s to j a n j e
I
n
t
e
n
z
i
t
e
t

t
r
a
n
s
p
o
r
t
a

Slika 4.10. Zavisnost inteziteta od rastojanja transporta
Odziv na zahtev-kvalitet usluge
Za izbor prevoznika je vana spremnost prevoznika na odziv na zahtev korisnika i ispunjenje
zahteva i izmena zahteva.
Kriterijum kvaliteta usluga koristi parametre logistike sposobnosti organizacije. Zbog toga
je vazno analizirati transportne trokove u sprezi trokovima skladitenja i moguom brzinom
isporuke narudbe kupcima.

Predmet Logistika

34

kupci

Sluaj A
Centralno
skladiste
Veliki trokovi transporta
Mali trokovi skladitenja
Spora mogunost isporuke

Slika 4.11.

Predmet Logistika

35
kupac

Sluaj B:
Mali trokovi transporta
Veliki trokovi skladitenja
Brze mogunosti isporuke
Slika 4.12.

Ako uzmemo u obzir da sredstva za transport pored proporcionalnih troskova prouzrokuju i
fiksne troskove onda u zavisnosti od kolicine koja se transportuje imamo razlicita kretanja
troskova za svako transportno sredstvo.

Pravna zatita
Najnia cena prevoznika ne mora da znai i najnie trokove, jer neki prevoznici mogu da otete
robe ee nego drugi. Ako su proizvodi oteeni, oni se mogu baciti ili vratiti uz nove trokove.
Primalac dobija lou uslugu, poiljalac nezadovoljnog korisnika, a prevoznik plaa, odn. niko ne
dobija. U pravne kriterijume ubrajamo: zakone i popise o transportnim putevima, uredbe o
zabrani voznje u odredjeno vreme, odredbe o zastiti covekove okoline, propise o uticaju drzave na
formiranje tarifa.

Pouzdanost
Regionalno
skladite

Centralno
skladite
Regionalno
skladiste
Predmet Logistika

36

Pouzdana isporuka znai kretanje ka JIT konceptu i brzom odzivu na zahtev korisnika. Pouzdana
isporuka zahteva isporuku na pravi nain (vid) i pravog prevoznika.
4.8.3 Aktivnosti menadera transporta
Menader transporta mora da realizuje niz aktivnosti: pregovaranje pri ugovaranju,
unapreenje efikasnosti, vrednovanje nivoa kvaliteta usluge korisniku, supervizija / nadzor, zahtevi
za vetine / sposobnosti.
Pregovaranje pri ugovaranju
Menader pregovara pri kupovini transportne usluge ili pri prodaji, ili i jedno i drugo. Pri kupovini
fokus je na mogunosti isporuioca da zadovolji specifine zahteve ili obezbedi specijalno
rukovanje materijalima. Prodavac usluge fokusira panju na profit, zahteve rada, frekvenciju
isporuke ili balansiranje putanja.
Unapreenje efikasnosti
Veina menadera transporta se trudi da unapredi operativnu efikasnost, preko eliminacije
nepotrebnih trokova. Trokovi transporta privlae panju vieg rukovodstva. Tada menader
transporta pregleda operacije, radi reenja potencijalnih trokova i mogunosti poveanja usluge
korisniku.
Vrednovanje nivoa kvaliteta usluge korisniku
Menader transporta mora da meri uslugu korisniku, kao bi bio siguran da se usluga isporuuje. To
zahteva proces nadzora i unapreenje usluga. Prvo, menader mora da indetifikuje primarne
korisnike transporta. Dobri dugoroni odnosi zahtevaju kontinualno unapreenje usluga i
pridruenog kvaliteta isporuene usluge. Kvalitet usluge se meri po standardima korisnika. Kljuni
pokazatelji kvaliteta su: kreditni uslovi, pouzdanost / konzistentnost vremena transporta, tranzitno
vreme od vrata - do vrata, procenat gubitaka i oteenja i rukovanje izgubljenim i oteenim
isporukama.
Supervizija / nadzor
Kljuna aktivnost menadera transporta je menadment osobljem. U malim firmama to se radi
direktno. U veim firmama ima uloge menadera transporta, menadera skladita, menadera
informacija, itd.
Zahtevi za vetine / sposobnosti
Menader transporta mora da poznaje i razume "industriju transporta", kao i logistike zahteve
firme. To podrazumeva mnogo vie od kupovine usluge transporta od provajdera ili ugovornog
prevoznika. Menader integrisanom logistikom i osoblje moraju da razumeju menadment
uslugama.

Predmet Logistika

37

Kada postoji mogucnost izbora izmedju vise postojecih vidova transporta za odlucivanje
potrebno je znati njihove prednosti i nedostatke.
Sulte je razvio tabelu prednosti i nedostataka pojedinih vidova saobracaja.

VREDNOVANJE TRANSPORTNIH SREDSTAVA
Tabela 4.7
Vrste transporta Prednosti Nedostaci
Drumski
transport

-utede vremena i trokova transporta kod
lokalnog transporta
- utede vremena kod daljinskog transporta
-fleksibilno odreivanje reda vonje
-pogodnost za utovar specifinih vrsta robe
-sposobnost prilagoavanja vremenu
preuzimanja robe
-nepoznat red vonje
-zavisnost od saobraajnih zaguenja
-ogranien tovar po koliini i vrsti
robe
-ogranienja u prevozu opasnih
mterija
elezniki
transport

-vea teina tovara u odnosu na drumsko
vozilo
-egzaktan red vonje
-prilino nezavisan do zaguenja
-pogodnost za prevoz opasnih materija
-potrebna izgradnja prikljuka
industrijskih koloseka
-dopunski trokovi pri iznajmljivanju
specijalnih kola
Lokalni
vodeni transport

-velika teina tovara
-veliki tovarni volumen
-ponuda specijalnih plovila
-povoljni trokovi prevoza

-ograniena mrea
-ukoliko ne postoji sopstvena
platforma, poveani trokovi
takozvanog lomljenog saobraaja
-zavisnost od nivoa vode, zaleivanja i
magle
Morski
transport

-velika teina tovara
-veliki tovarni volumen
-ponuda specijalnih plovila
-ogranienja u lukama
-zavisnost od oluja, zaleivanja i
magle
-kod linijskog transporta vrsta
vezanost za rutu (suprotno od arter-
transporta)
Vazduni
transport

-velika brzina transporta
-izostajanje pakovanja neophodnog kod
vodenog morskog transporta
-veliki transportni trokovi
Cevni transport

-ekoloka povoljnost
-visoka pouzdanost
-nezavisnost od vremenskih uticaja
-nezavisnost od prevoznih puteva
-relativna sigurnost od krae
-veliki trokovi izgradnje i revizije
Kombinovani
transport

-korienje specifinih prednosti pojedinih
transportnih sredstava koja uestvuju u
transportnom lancu
-gubitak vremena zbog pretovara
-zavisnost od reda vonje
-vreme ekanja na mestima pretovara

Predmet Logistika

38

ODNOSI OPERATIVNIH KARAKTERISTIKA OSNOVNIH VIDOVA
TRANSPORTA ROBA
Tabela 4.3
Vrsta transporta Operativne
karakteristike
elezniki drumski vodni cevni vazduni
Brzina 3 2 4 5 1
Raspoloivost 2 1 4 5 3
Pouzdanost 3 2 4 1 5
Kapacitivnost 2 3 1 5 4
Uestalost 4 2 5 1 3

UPOREDNI RANG OSNOVNIH VIDOVA TRANSPORTA
Tabela 4.4
Rang transporta
Karakteristike
elezniki drumski vazduni vodeni cevni
Brzina prevoza-ukupno 3 2 1 4 5
Brzina do 500 km 3 1 2 4 5
Brzina preko 500 km 2 3 1 4 5
Kapacitet prevoza 3 5 4 1 2
Elastinost prevoza 3 1 2 4 5
Pouzdanost-urednost 2 3 5 4 1
Bezbednost 2 5 3 4 1
Dostupnost 2 1 3 4 5
Frekventnost-
kontinualnost
4 2 3 5 1
Operativni trokovi 3 4 5 2 1

Predmet Logistika

39

T-6.
Pitanja za ponavljanje:
1. Pojam transporta, transportnog sredstva i pomonog transportnog sredstva.
2. Sistemi za spoljni transport: kriterijumi za ocenu transportnih sredstava
3. Navesti i objasniti modele transporta
4. Objasniti glavni cilj, parametre i ogranienja za disponiranje u robnom prometu
5. Ciljevi i zadaci oblikovanja unutranjeg transporta
6. Menadment transportom: izbor vidova transporta i aktivnosti menadera

T. 4

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

T. 4

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

D.

Regodi: Transportni sistemi i upravljanje transportom- beleke sa predavanja

Slika 4.4. Koncept podrune pedicije

Mere pre uklju ivanja

You might also like