Petnaest godina od poetka NATO bombardovanja

Danas se navrava petnaest godina od poetka vazdunih napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju koje su sprovele armije 19 lanica NATO-a. Odluka o napadu doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu o poetku akcije pod imenom "Saveznika snaga" amerikom generalu Vesliju Klarku preneo je 23. marta tadanji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. Klark e kasnije u svojoj knjizi "Moderno ratovanje" priznati da je planiranje vazdune operacij e NATO-a protiv SRJ "sredinom juna 1998. ve uveliko bilo u toku" i da je zavreno krajem avgusta iste godine. U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teko su oteeni infrastruktura, privredni objekti, kole, zdravstvene ustanove, medijske kue, spomenici kulture... Napadi na Jugoslaviju poeli su 24. marta 1999, u 19:45 minuta, a jugoslovenska vlada iste noi proglasila je ratno stanje. Napad je trajao do etiri sata ujutro i teite udara su bili objekti Ratnog vazduhoplovstva, Protivvazdune odbrane i vojne industrije, a prve mete vojni aerodromi u Pritini, Podgorici, Batajnici i Uicu, kao i ciljevi u Kurumliji, Novom Sadu, Panevu, Kragujevcu i Luanima. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije naao na meti, a Crna Gora je uglavnom bila poteena masovnih udara. Tokom operacije izvreno je 2.300 vazdunih udara po 995 objekata irom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 20.000 velikih projektila, meu kojima 1. 300 krstareih raketa na vojne i civilne ciljeve, a izruio je i 37.000 "kasetnih bombi" sa 350.000 kasetnih podprojektila, takozvanih "bombica". Uz upotrebu najubojitijeg oruja, Severnoatlantska alijansa je u ratu protiv Srbije upotrebila i zabranjeno naoruanje - municiju sa osiromaenim uranijumom. U oruanom sukobu sa nemerljivo nadmonijim neprijateljem, srpska PVO uspela je da obori dva aviona NATO - lovac F16 i ameriki supermoderni "nevidljivi" avion F-117, i da zarobi tri neprijateljska vojnika. Prilikom povlaenja snaga VJ, ispostavilo se da je uinak NATO 14 unitenih tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih orua. Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni strunjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspenih pregovora o reenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. Bombardovanje Jugoslavije okonano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehniki sporazum, kojim je precizirano povlaenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu meunarodnih vojnih trupa. NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz etiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama uestvovali su i strateki bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.

Nakon nekoliko neuspenih diplomatskih pokuaja, kriza je okonana posrednikom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i biveg ruskog premijera Viktora ernomirdina, specijalnog izaslanika tadanjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Najpre je predsednik SRJ Slobodan Miloevi, poetkom juna, prihvatio njihov plan za razmetanje meunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skuptina Srbije. Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donoenja rezolucije UN, a prve meunarodne trupe ule su na teritoriju Kosova iz Makedonije ve 12. juna 1999. godine. To je najvea operacija Alijanse, a najvie vojnika je dolo iz Nemake, Francuske, Italije i SAD. U sastavu Kfora na Kosovo je dolo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od ega je 30.000 iz zemalja lanica NATO-a. U meuvremenu je broj tih snaga smanjen na 16.000. Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca. U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno vie desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima. Prema srpskim izvorima od poetka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.