Finansijska trita

SADRAJ
1.TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI-KARAKTERISTIKE, FUNKCIJE, UESNICI, VRSTE .................................. 5 1.1.Pojam, funkcija, ciljevi i klasifikacija hartija od vrednosti ............................................................................................... 5 1.2.Uesnici na tritu hartija od vrednosti ............................................................................................................................. 6 1.2.1.Investitori .................................................................................................................................................................. 6 1.2.2.Korisnici finansijskih sredstava .............................................................................................................................. 7 1.2.3.Posrednici.................................................................................................................................................................. 7 1.2.3.1.Banke i druge bankarske organizacije ................................................................................................................ 7 1.2.3.2.Investicioni fondovi i druge finansijske institucije ............................................................................................. 7 1.2.4.Drava ..................................................................................................................................................................... 10 1.3.Klasifikacija trita hartija od vrednosti ......................................................................................................................... 10 1.3.1.Primarno trite hartija od vrednosti .................................................................................................................. 11 1.3.2.Sekundarno trite hartija od vrednosti .............................................................................................................. 12 1.3.2.1.Berzansko trite hartija od vrednosti .............................................................................................................. 13 1.3.2.1.1.Uesnici na berzi hartija od vrednosti i organi upravljanja berzom .......................................................... 13 1.3.2.1.2.Tipovi berzi hartija od vrednosti .................................................................................................................... 13 1.3.2.1.3.Vrste berzi hartija od vrednosti ...................................................................................................................... 14 1.3.2.2.Vanberzansko trite hartija od vrednosti ....................................................................................................... 14 2.HARTIJE OD VREDNOSTI ............................................................................................................................................. 15 2.1.Vrste hartija od vrednosti ................................................................................................................................................ 15 2.2.Dunike hartije od vrednosti ......................................................................................................................................... 16 2.2.1.Kratkorone dunike hartije od vrednosti ......................................................................................................... 18 2.2.2.Dugorone dunike hartije od vrednosti ............................................................................................................ 19 2.2.2.1.Dugorone dunike hartije od vrednosti drave............................................................................................. 19 2.2.2.1.1.Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti u pojedinim zemljama ................................................ 20
1

www.puskice.org

Finansijska trita 2.2.2.2.Dugorone dunike hartije od vrednosti preduzea....................................................................................... 21 2.2.2.2.1.Osigurane i neosigurane korporativne obveznice ......................................................................................... 21 2.2.2.2.2.Registrovane i neregistrovane korporativne obveznice ................................................................................ 22 2.2.2.2.3.Obveznice sa beskamatnim kuponima, obveznice sa fiksnom i obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom .............................................................................................................................................................................. 22 2.2.2.2.4.Opozive obveznice, obveznice sa prodajnom opcijom, obveynice sa amortizacionim fondom i obveznice bez roka dospea ............................................................................................................................................................. 24 2.2.2.2.5.Obveznice vezane za indekse i obveznice u dvojnoj valuti ........................................................................... 25 2.2.2.2.6.Konvertibilne obveznice i obveznice sa varantima ....................................................................................... 25 2.2.2.3.Dugorone dunike hartije od vrednosti banaka ........................................................................................... 27 2.2.3.Valorizacija dunikih hartija od vrednosti ........................................................................................................ 27 2.3.Vlasnike hartije od vrednosti......................................................................................................................................... 28 2.3.1.Vrste akcija ............................................................................................................................................................. 29 2.3.1.1.Obine akcije ....................................................................................................................................................... 30 2.3.1.1.1.Nominalna, knjigovodstvena i trina vrednost obinih akcija ................................................................... 30 2.3.1.2.Preferencijalne akcije ......................................................................................................................................... 31 2.4.Izvedene hartije od vrednosti .......................................................................................................................................... 32 2.4.1.Forvard ugovori ..................................................................................................................................................... 32 2.4.2.Fjuersi.................................................................................................................................................................... 33 2.4.2.1.Vrste fjuersa....................................................................................................................................................... 34 2.4.3.Opcije ...................................................................................................................................................................... 37 2.4.3.1.Vrste opcija .......................................................................................................................................................... 38 2.4.4.Svopovi .................................................................................................................................................................... 39 2.4.4.1.Svopovi kamatne stope ....................................................................................................................................... 40 2.4.4.2.Svopovi vezani za indekse akcija ....................................................................................................................... 40 3.TRGOVANJE NA TRITU HARTIJA OD VREDNOSTI ............................................................................................ 40 3.1.Trgovanje na primarnom tritu hartija od vrednosti ...................................................................................................... 40
2

www.puskice.org

Finansijska trita 3.1.1.Uloga investicione banke ....................................................................................................................................... 41 3.1.2.Metodi emisije ........................................................................................................................................................ 43 3.1.3.Trokovi flotacije.................................................................................................................................................... 45 3.1.4.Specifinost emisije obveznica na primarnom tritu ........................................................................................ 45 3.2.Trgovanje na sekundarnom tritu hartija od vrednosti .................................................................................................. 46 3.2.1.Berzanski poslovi na berzi hartija od vrednosti .................................................................................................. 47 3.2.2.Metodi trgovine ...................................................................................................................................................... 48 3.2.3.Vrste kupoprodajnih naloga ................................................................................................................................. 49 3.2.3.1.Kupoprodajni nalozi prema veliini .................................................................................................................. 49 3.2.3.2.Kupoprodajni nalozi prema vremenskom ogranienju................................................................................... 49 3.2.3.3.Kupoprodajni nalozi prema vrsti transakcije .................................................................................................. 49 3.2.3.4.Kupoprodajni nalozi prema nainu ogranienja cena .................................................................................... 50 3.2.3.5.Specijalne vrste naloga ....................................................................................................................................... 50 3.2.4.Karakteristike i poslovanje na pojedinim berzama hartija od vrednosti ......................................................... 51 3.2.4.1.Amerika berza ................................................................................................................................................... 51 3.2.4.2.Beogradska berza ................................................................................................................................................ 52 3.4.2.3.Frankfurtska berza ............................................................................................................................................. 53 3.2.4.4.Berza u Hong Kongu........................................................................................................................................... 54 3.2.4.5.Italijanska berza.................................................................................................................................................. 54 3.2.4.6.Londonska berza ................................................................................................................................................. 55 3.2.4.7.Berza akcija automatskog sistema kotiranja nacionalnog udruenja dilera hartija (NASDAQ) ............... 55 3.4.2.8.Njujoka berza..................................................................................................................................................... 56 3.2.4.9.Berza u Pragu ...................................................................................................................................................... 56 3.2.4.10.vajcarska berza ............................................................................................................................................... 57 3.2.4.11.Tokijska berza ................................................................................................................................................... 58 4.BERZANSKI INDEKSI .................................................................................................................................................... 59
3

www.puskice.org

Finansijska trita 4.1.Pojam i znaaj indeksa .................................................................................................................................................... 59 4.2.Karakteristike pojedinih berzanskih indeksa u svetu ...................................................................................................... 60 4.2.1.Dow Jones-ovi indeksi............................................................................................................................................ 61 4.2.1.1.Dow Jones-ov indeks na bazi 30 akcija najreprezentativnijih industrijskih kompanija u SAD ................. 62 4.2.1.2.Dow Jones-ov indeks za transport ..................................................................................................................... 62 4.2.1.3.Dow Jones-ov indeks uslunih delatnosti .......................................................................................................... 62 4.2.1.4.Dow Jones-ov indeks korporativnih obveznica ................................................................................................ 62 4.2.1.5.Dow Jones-ov STOXX indeks ............................................................................................................................ 63 4.2.2.Standard i Poor's-ovi indeksi ................................................................................................................................ 63 4.2.3.Indeksi automatske kotacije Nacionalnog udruenja dilera i brokera u SAD ................................................. 63 4.2.4.Indeksi Financial Times-a ..................................................................................................................................... 65 4.2.5.Nikkei indeksi ......................................................................................................................................................... 66 4.2.6.Indeksi tokijske berze ............................................................................................................................................ 66 4.2.7.Indeksi pariske berze ............................................................................................................................................. 67 4.2.8.Drugi znaajni berzanski indeksi ......................................................................................................................... 67 5.TRITE IZVEDENIH HARTIJA OD VREDNOSTI ..................................................................................................... 69 5.1.Nastanak, razvoj i karakteristike trita izvedenih hartija od vrednosti .......................................................................... 69 5.1.1.Karakteristike trita fjuersa .............................................................................................................................. 69 5.1.2.Karakteristike trita opcija ................................................................................................................................. 71 5.2.Mehanizam trgovine fjuersima i opcijama .................................................................................................................... 72 5.2.1.Mehanizam trgovine fjuersima ........................................................................................................................... 72 5.2.2.Mehanizam trgovine opcijama.............................................................................................................................. 73 6.DODATAK PREDAVANJA i DRUGA LITERATURA .............................................................................................. 74

www.puskice.org

Finansijska trita

1.TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI-KARAKTERISTIKE, FUNKCIJE, UESNICI, VRSTE 1.1.Pojam, funkcija, ciljevi i klasifikacija hartija od vrednosti Trite hartija od vrednosti predstavlja deo finansijskog trita na kome dolazi do sueljavanja ponude i tranje za hartijama od vrednosti. Na tritu hartija od vrednosti se trguje fer, otvoreno i na ugovoren (propisan) nain. Ovo trite treba da: bude likvidno, tj. sposobno da brzo konvertuje hartije u gotovinu; svim uesnicima istovremeno prui informacije o ponudi i tranji; obezbedi kontinuitet cene; obezbedi niske transakcione trokove; omogui svim trinim uesnicima isti pristup, odnosno da onemogui da pojedini uesnici kupoprodaju obavljaju bre od drugih; obezbedi da se cene brzo prilagoavaju novoj informaciji, kao i da ta informacija bude istovremeno dostupna svim uesnicima.

Funkcionisanje trita hartija od vrednosti regulisano je od strane drave i zavisi od ponaanja uesnika na njemu. To su kompleksna trita, karakteriu ih brze promene, a vrednosti transakcija koje se zakljuu ju su velike. Osnovna funkcija ovog trita jeste da prodavcu hartija omogui da pod najpovoljnijim uslovima doe do kratkoronih finansijskih sredstava, radi odravanja normalnog poslovnog procesa i likvidnosti. Takoe, da dodje do dugoronih finansijskih sredstava (kapitala), kojim se finansira rast i razvoj. Kupcu hartija (investitoru) treba da omogui da pod najpovoljnijim trinim uslovima plasira kratkorona i/ili dugorona finansijska sredstva koja mu trenutno nisu neophodna. Adekvatno funkcionisanje trite trba da doprinese realizaciji mnogih ciljeva: obezbeenju kratkoronih i dugoronih sredstava, radi normalnog poslovnog procesa, likvidnosti, rasta i razvoja; ostvarivanju optimalne alokacije finansijskih sredstava; ostvarivanju najveeg prinosa po osnovu vlasnitva nad finansijskim sredstvima disperziji svih oblika rizika; utvrivanju stvarne i trine cene finansijskih sredstava; zatiti interesa i vlasnika i korisnika finansijskih sredstava i dr.

www.puskice.org

Finansijska trita

1.2.Uesnici na tritu hartija od vrednosti Odnosi na ovom tritu se obino reguliu kupoprodajnim ugovorima. S obzirom na nain uspostavljanja odnosa na tritu, uesnici mogu biti: neposredni (direktno stupaju u odnose) posredni (kontakte ostvaruju preko posrednika)

Prema formi uestvovanja na tritu, uesnici mogu biti: institucionalizovani i neinstitucionalizovani uesnici.

Uesnic na tritu hartija od vrednosti su: investitori (vlasnici finansijskih sredstava) korisnici finansijskih sredstava posrednici drava

1.2.1.Investitori U ulozi investitora javljaju se: pojedinci, privredni subjekti, dravni ili paradravni organi, institucije i organizacije, kao i bankarsko-finansijske institucije. Investitor pri svakom ulaganju mora imati oseaj sigurnosti i poverenja u mehanizam trita i dravu koja taj mehanizam kontrolie. Kao najvaniji instrumenti zatite investitora i ostalih uenika na tritu hartija od vrednosti, navode se: 1. 2. 3. 4. 5. 6. informisanost investitora o stvarnom stanju buduih korisnika sredstava, javni karakter berzanskih operacija u vezi sa kretanjem pojedinih kurseva i indeksa, javno objavljivanje svih informacija i odluka nadlenih organa i organizacija u vezi sa kretanjem kurseva, zatita od takozvane bankarske zloupotrebe tednje, zatita od takozvane bankarske zloupotrebe poloaja i zatita od rizika naplate potraivanja.

Danas na znaaju gube pojedinani investitori, ije mesto zauzimaju institucionalni investitori (investicioni fondovi, penzijski fondovi, osiguravajue kompanije...), kojima manji nvestitori preputaju poslove oko svojih plasmana finansijskih sredstava.

www.puskice.org

Finansijska trita

1.2.2.Korisnici finansijskih sredstava Mogu biti: pojedinci, privredni subjekti, dravne ili paradravne institucije i organizacije i bankarsko finansijske organizacije. Pojedinci se u ulozi korisnika javljaju onda kada koriste razliite vrste kredita za zadovoljenje linih potreba. Privredni subjekti se javljaju kao korisnici onda kada su im sredstva neophodna za normalno poslovanje i razvoj, dok se dravne ili paradravne institucije i organizacije javljaju u ulozi korisnika onda kada su im sredstva potrebna za normalno funkcionisanje, kao i za reenje razliitih problema ukupnog privrednog razvoja i infrastrukture. Bankarsko-finansijske organizacije su specifine utoliko to se one mogu javiti kao korisnici sredstava u svoje ime i za svojraun (radi finansiranja sopstvenog poslovanja), u svoje ime i za tu raun (pribavljaju finansijska sredstva za potrebe komitenata) i u tue ime i za tu raun (posreduje u ime svojih komitenata u cilju pribavljanja sredstava). Privredni subjekti predstavljaju najznaajniju grupu korisnika finansijskih sredstava, s obzirom da ih karakterie hronina potreba za dodatnim finansijskim sredstvima. 1.2.3.Posrednici Moemo ih podeliti na: 1. Banke i druge bankarske organizacije i 2. Investicione fondove i druge finansijske institucije Svi ovi posrednici se mogu javiti u ulozi investitora, korisnika, komisionara ili istog posrednika. 1.2.3.1.Banke i druge bankarske organizacije su najbrojniji i najvaniji uesnici na tritu hartija od vrednosti. One posreduju izmeu investitora i korisnika. One se mogu javiti kao investitori, korisnici i isti posrednici. Banke i bankarske organizacije moemo podelit u dne osnovne grupe: banke i tedionice (tedno-kreditne zadruge). Prema nainu organizovanja i ulozi na tritu hartija od vrednosti, razlikujemo: depozitne ili komercijalne, investicione, hipotekarne i univerzalne banke. Depozitne banke su manje znaajne kao investitori, a vie kao posrednici i komisionari, posebno na sekundarnom tritu. Uloga investicionih banaka na sekundarnom tritu je veoma mala, ali je vrlo znaajna na primarnom. Hipotekarne banke imaju posebnu ulogu na tritu, s obzirom da one gotovo optimalnom usklaenou svojih izvora i plasmana doprinose stabilizaciji trinih kretanja. One se, kao i veina drugih banaka, mogu javiti u sve etiri uloge (investitora, korisnika, komisionara ili istog posrednika). tedionice i tedno-kreditne zadruge predstavljaju posebne oblike bankarskih organizacija, ija se uloga svodi na pribavljanje finansijskih sredstava emisijom sopstvenih kreditnih hartija, plasman kapitala komitentima, transformaciju novca u kapital i obavljanje velikog broja transakcija na sekundarnom tritu hartija od vrednosti. 1.2.3.2.Investicioni fondovi i druge finansijske institucije se javljaju kao posledica veoma brzog razvoja trita hartija od vrednosti u razvijenim zemljama, kao i zbog nemogunosti klasinog bankarskog sektora da odgovori svim potrebama investitora i korisnika. Ove institucije predstavljaju fleksibilne i efikasne posrednike, od kojih su najznaajniji: Investicioni fondovi Zajedniki (uzajamni) fondovi Osiguravajue kompanije Penzijski fondovi i Ostale specijalizovane finansijske institucije.
7

www.puskice.org

Finansijska trita

Investicioni fondovi danas predstavljaju najadekvatniji nain mobilizacije kapitala. Nastankom ovih fondova, struktura bankarskog sektora je obogaena, poveana je konkurencija, produbljeno trite kapitala i omogueno izvrenje transakcija na moderan nain. Ovi fondovi se smatraju najboljim oblikom razvoja i uspenog funkcionisanja trita hartija od vrednosti. Investicioni fondovi su, po pravilu, akcionarska drutva ili institucija javno-pravnog karaktera, to znai da se kao osnivai mogu javiti ili subjekt ili drava. Iako formalno predstavlja nebankarsku finansijsku instituciju, on u sutini obavlja sve bankarske poslove. Ciljevi osnivanja bez obzita na tip su: razvoj i stabilizacija trita, pre svega, dugoronih hartija od vrednosti, mogunost kontaktiranja i najmanjih investitora, mobilizacija tezaurisanog kapitala, stvaranje uslova za uveanje kapitala malih investitora i sl. Prema organizacionoj formi i karakteru osnivaa, razlikuju se: Privatni i dravni investicioni fond Fondovi otvorenog i zatvorenog tipa

Dravni investicioni fond je posebno pogodan za zemlje sa nedovoljno razvijenim ili tek formiranim tritem hartija od vrednosti, jer je sa aspekta sigurnosti ulaganja manje rizian. Ovaj fond se obino osniva u formi investicionog fonda otvorenog tipa. Investicioni fond zatvorenog tipa se osniva emisijom akcija, koje se mogu unoviti samo nasekundarnom tritu, zbo ega i jeste zastupljein u zemljama sa razvijem tritem. Investicioni fond otvorenog tipa u svakom trenutku garantuje akcionarima mogunost unovenja akcija, ime pridobija poverenje investitora, ali se time izlae riziku nelikvidnosti i nerentabilnosti. Zajedniki (uzajamni fond) slian je investicionom, s tom razlikom to je on prevashodno orijentisan na investiranje u akcije i obveznice korporacija. Veina zajednikih fondova je otvorena, to znai da fond prodaje onoliko udela u fondu koliko investitori ele da kupe. Postoje i specifini fondovi koji investiraju samo u odreene vrste akcija (npr. akcije rudarstva, plemenitih metala, odreenih grana i sl.), a koji su privlani za ulaganje onda kada dobro posluju, jer mogu da donesu visok prinos, s tim to promene u privredi i grani mogu da anuliraju ostvarenu dobit. Razlikujemo tri osnovne vrste zajednikih fondova: 1. fondovi koji ulau u akcije, 2. fondovi koji ulau u obveznice, 3. fondovi koji ulau u kratkorone hartije od vrednosti. Fondovi koji ulau u obveznice garantuju investitorima ostvarenje redovnog prihoda u obliku dividende. Zavisno od ciljeva i strategije kupovine obveznica, razlikuju se: fondovi iji se prinos oporezuje (trguju korporativnim obveznicama) i fondovi iji se prinos ne oporezuje (trguju dravnim obveznicama). Fondovi koji ulau u kratkorone hartije od vrednosti idu na nerizine investicije, zbog ega e ulaganje u njih preferirati oni investitori koji nisu skloni riziku.

www.puskice.org

Finansijska trita

Prema kriterijumu investicionog cilja, sve zajednike fondove bi mogli da svrstamo u tri grupe: fondovi iji je cilj nizak rizik i ujednaen nizak prihod (obveznice drave i prvoklasnih korporacija itd.) fondovi koji imaju za cilj znaajan rast i umeren ili visok prihod uz umeren rizik (akcije sa visokom dividendom, akcije prvoklasnih preduzea i javnih preduzea, obveznice na stranim tritima itd.) fondovi iji je cilj ostvarenje natprosene dugorone dobiti i rasta uz visok nivo rizika (akcije novih, potcenjenih preduzea i malih preduzea, akcije stranih preduzea, obveznice sa niskim rejtingom itd.) Zajedniki fondovi sve vie idu na ulaganja na inostranim tritima, to za posledicu ima pojavu nove vrste, tzv. meunarodnih fondova (fondovi koji ulau na stranim tritima obveznica i akcija, globalni fondovi, regionalni fondovi i fondovi koji investiraju u odreene zemlje). Osiguravajue kompanije i penzijski fondovi predstavljaju veoma znaajnu grupu specijalizovanih posrednika na tritu hartija od vrednosti, s obzirom da se kapital u njih redovno i po automatizmu sliva putem premija za socijalno izdravstveno osiguranje, premija osiguranja ivota i imovine, kao i izdvajanja za penzije i rente. Ove institucije karakterie i kvalitativna rona struktura kapitala kojim raspolau. Obavezuju se da vei deo kapitala (negde ak i do 80%) iz premijskih rezervi i drugih fondova, dre u hartijama od vrednosti, zajmovnog karaktera na dugi rok (negde i preko 50 godina). Osnovni oblici plasmana kapitala ovih institu cija ine hipotekarne zalonice i obveznice. Osiguravajua drutva i penzijski fondovi se na tritu hartija od vrednosti uglavnom javljaju u ulozi investitora u dugorone hartije od vrednosti, veoma retko u ulozi korisnika i nikada u ulozi istog posrednika. Ostale specijalizovane finansijske institucije ine: finansijske institucije holding kompanija, korporacije i drugih oblika akcionarskih drutava; specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije, kao i prodaju hartija; berze hartija od vrednosti i brojne brokerske i posrednike institucije i konsalting firme. Holding kompanije i drugi oblici velikih akcionarskih drutava u svom sastavu imaju posebne finansijske institucije koje obavljaju finansijske transakcije u njihovo ime i za njihov raun. Svoj cilj ovi posrednici ostvaruju kupovinom kontrolnog paketa akcija onog preduzea koje ele da kontroliu ili vetakim obaranjem kursa onog preduzea koje ele da prikljue sebi. Zbog toga dravni i berzanski organi nadziru zbivanja na tritu, kako bi spreili stvaranje monopola na ovaj nain. Specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije i preprodaju hartija od vrednosti za osnovni cilj imaju ostvarenje zarade po osnovu spekulativnih poslova hartijama. Aktivnost ovih institucija se svodi na delimino ili potpuno preuzimanje emitovanih hartija od vrednosti po kursu preuzimanja, nakon ega nastoje da novim plasmanom postignu viu cenu ovih hartija. Na ovaj nain, ove institucije ostvaruju ogromne prihode na osnovu razlike u visini kursa po kome su hartije preuzele i novog berzanskog kursa. Neophodna je dravna kontrola kako bi se onemoguilo da one izazovu vetake nestaice na tritu hartija od vrednosti. Berze hartija od vrednosti predstavljaju institucije nansijskog trita, koje imaju za cilj da omogue: kupoprodaju hartija od vrednosti, utvrivanje trine vrednosti hartija i stabilizovanje trinih uslova i odnosa pri transakcijama finansijskim sredstvima. Berze hartija rade po unapred utvrenim striktnim pravilima, ime se neregularnost pri kupoprodaji hartija svodi na minimum. U pogedu broja i obima trinih transakcija u veini zemalja, dominantno mesto pripada vanberzanskom tritu, na kome se posredstvom banaka i ostalih posrednika obavljaju vanberzanske trine transakcije i vri otkup neregistrovanih, ali emitovanih hartija. Privatne brokerske i posrednike institucije posluju u tue ime i za tu raun, ree u svoje ime i za tu raun i nikada ne istupaju u svoje ime i za svoj raun. Za posredovanje na tritu one dobi jaju proviziju, koja je jedini izvor njihovog prihoda. Ove institucije nekada moe initi samo jedan agent, a nekada su u pitanju itave brokerske kompanije.
9

www.puskice.org

Finansijska trita

1.2.4.Drava Drava se na tritu hartija od vrednosti moe javiti u ulozi investitora, korisnika, regulatora i kontrolora. Drava se moe javiti kao investitor ili korisnik, ali i istovremeno u obe ove uloge. Ovu svoju dvostruku ulogu ona moe da kombinuje i koristi u cilju regulisanja trita, odnosno radi regulisanja ponude i tranje, kao i ukupnih odnosa na ovom tritu. To znai da e se, u sluaju kada na tritu postoji znatno vea tranja od ponude, drava javiti kao investitor i time amortizovati negativne trine oscilacije. Kada na tritu postoji vea ponuda od tranje, drava e istupiti kao korisnik i time obezbediti stabilnost na tritu (politika ovorenog i zatvorenog trita). Kljuni oblici dravne regulative na tritu kapitala se mogu svesti na: usmeravanje dela ponude finansijskih sredstava u prioritetne i povlaene privredne sektor e ili garantovanje za obaveze ovih sektora prema investitorima; regulisanje pristua tritu; olakice za vee (manje) stope amortizacije za pojedine prioritetne (neprioritetne) sektore; subvencionirane kamate za odreene prioritetne sektore; poreske olakice za pojedine hartije od vrednosti; premije za pojedine oblike tednje; smanjenje tranje za finansijskim sredstvima kroz smanjenje budetskih rashoda kapitalnog karaktera ili kroz administrativno ograniavanje dozvola za gradnju i dr.; mere centralne banke kojima se regulie transformacija novca u kapital i instrumenti na planu dugoronih i kratkoronih kredita; zatita investitora i korisnika i sl. 1.3.Klasifikacija trita hartija od vrednosti Prema brzini frekvencije promena, razlikujemo diskontinualno ili call trite (nalozi se akumuliraju i simultano izvravaju jer su malog obima), kontinualno i kombinovano trite (grupom hartija se trguje kontinualno, a ostalim povremeno, sve dok se svim grupama ne postigne aktivna trgovina). Sa aspekta geografske konsolidovanosti, razlikujemo: georgafski konsolidovana (omoguavaju zakljuenje transakcija iz celog sveta u okviru jedne berze) i geografski fragmentisana trita (posrednici posluju na velikom broju trita). U odnosu na to da li se hartijama trguje prvi put ili se ve trgovalo, razlikujemo: primarno (emisiono) i sekundarno trite). Sledea podela je na berzansko (institucionalizovano) i vanberzansko trite hartija od vrednosti. Berzansko trite predstavlja odreeni prostor na kome u tano odreeno vreme i pod tano uvrenim pravilima dolazi do zakljuivanja ugovora o kupovini i prodaji hartija. Vanberzansko trite nije institucionalizovano, ali je mnogostruko vee od berzanskog i odnosi se na ukupnu trgovinu hartijama van zvaninog prostora berze. Sve ee se govori o podeli na trite obveznica, tritu akcija i tritu izvedenih hartija od vrednosti, s obzirom na sprecijalizaciju odreenog trita za trgovinu odreenih hartijama i njihovog ekspanzivnog razvoja. Trite obveznica trguje obveznicama (dravnim i korporativnim), zapisima i razliitim vrstama takozvanih strukturiranih hartija ( npr.obveznice obezbeene sredstvima, hipotekom i dr.). Razlikuje se primarno i sekundarno trite obveznica, pro emu se najvei deo trgovine odvija na sekundarnom tritu i to, kako na berzanskom, tako i na vanberzanskom tritu. Najvei deo trgovine se ipak obavlja van berze. Uesnici na ovom tritu su: emitenti (banke i ostale finansijske institucije, korporacije, drava i kvazidravna tela i nadnacionalne organizacije), investitori (zajedniki fondovi, penzijski fndovi, osiguravajue kompanije, tedionice i pojedinci) i posrednici (merant banke, investicione banke, brokeri, market mejkeri, finansijski savetnici i dr.)
10

www.puskice.org

Finansijska trita

Trite akcija se u savremenim uslovima sve bre razvija. Ovo trite ine primarno i sekundarno trite. Primarno trite akcija je ono na kome se vri prva prodaja akcija os strane emitenta (obino su to akcionarska drutva) i prva kupovina emitovanih akcija od strane investitora. Prodaja akcija na ovom tritu se moe vriti na dva naina: simultano i sukcesivno. Simultana prodaja akcija znai da emitent ne izlazi na trite, ve do prodaje dolazi direktno izmeu emitenta i akcionara (obino pri osnivanju akcionarskog drutva). Sukcesivna prodaja znai da se akcije nude javnosti na otvorenom tritu, odnosno do upisa dolazi upuivanjem javnog poziva na upis. Sekundarno trite akcija predstavlja prostor na kome dolazi do dalje kupovine i prodaje ve emitovanih i prodatih akcija, zbog ega ova trgovina ne utie na kapital emitenta direktno, ve posredno preko cene njegovih akcija, koja slui za procenu vrednosti njegovih akcija naredne emisije. Znaajnija promena u strukturi akcionara odraava se na promenu u upravi preduzea koje je emitovalo akcije. Zbog toga je za privredu jedne zemlje daleko znaajnije postojanje upravo ovog segmenta trita akcija. Za trite akcija je karakteristino ciklino kretanje, odnosno naizmenini skokovi i padovi cena akcija, zbog ega se govori o tritu hosista (na kome postoji uzlazni trend, odnosno investitori ulau novac u akcije, te cene akcija rastu) i tritu besista (koje belei silazni trend, odnosno investitori prodaju akcije, te cene akcija padaju za barem 15%). Trite izvedenih hartija od vrednosti je trite na kome dolazi do kupoprodaje fjuersa i opcija, kako na berzi, tako i na vanberzanskom tritu. Ovaj segment trita hartija od vrednosti dobija sve vie na znaaju zbog sve izraenije potrebe kupaca i prodavaca da se zatite od rizika promene cene hartija. 1.3.1.Primarno trite hartija od vrednosti Predstavlja trite na kome se vri prva kupoprodaja emitovanih hartija od vrednosti. To je trite na kome se vri nova emisija i prva kupoprodaja blagajnikih zapisa, dravnih zapisa, obveznica, preferencijalnih akcija i/ili obinih akcija koje emituje drava, lokalni organi uprave ili kompanije u cilju pribavljanja kapitala. Primarno trite koje dobro funkcionie omoguava emitentima da pribave kapital na najjeftiniji mogui nain (emisijom hartija od vrednosti) i istovremeno omoguava investitorima da ostvare najviu moguu stopu prinosa. Nijedna privreda ne moe funkcionisati ukoliko nepostoji dobro razvijeno primarno trite. Postoje tri naina emisije novih hartija od vrednosti: otvorena aukcija preuzimanje od strane investicione banke privatni plasman velikim institucionalnim investitorima Otvorena aukcija je aukcija na kojoj investitori nude kapital na osnovu cene ili prinosa. U SAD se na ovaj nain prodaju dravne hartije od vrednosti, hartije od vrednosti federalnih agencija i hipotekarne hartije od vrednosti. Preuzimanje od strane investicione banke vai za gotovo sve emisije nedravnih hartija od vrednosti, s obzirom da poslovi emisije i plasmana zahtevaju solidnu finansijsku snagu, znanje i iskustvo, to, po pravilu, veina malih i srednjih emitenata nema ili nema u potrebnoj meri. Preuzimanje emisije i plasman hartija od strane investicione banke se realizuje zakljuivanjem ugovora o preuzimanju izmeu odabranog posrednika (investicione banke) i emitenta. Investiciona banka se esto naziva i potpisnikom, zbog toga to titi emitenta od mogueg gubitka na prodaji novih hartija. Investiciona banka pri emisiji novih hartija ima nekoliko uloga: pomo emitentu da utvrdi uslove i cenu emisije, preuzimanje (uloga snoenja rizika, koja se ostvaruje kroz otkup emisije i preprodaju ostalim investitorima, s tim to rizik prodaje i pogrenog utvrivanja cene snosi investiciona banka) i distribuiranje emisije javnosti. Emitenti angauju investicionu banku na osnovu konkurentskog ili ugovorenog sporazuma. Za gotovo svaku emisiju hartija, formira se sindikat koji prodaje i emituje hartije od vrednosti. Sindikat ini grupa investicionih banaka, od kojih svaka kupuje deo emisije hartije javnosti. Sindikat ini grupa investicionih banaka, od kojih svaka kupuje deo emisije i prihvata da preproda samo taj deo. Na ovaj nain se vri disperzija rizika, ograniava potrebni kapital i poboljava marketing emisije.
11

www.puskice.org

Finansijska trita

Pojedine novoemitovane hartije mogu biti prodate i odabranoj grupi velikih institucionalnih investitora, kada se govori o privatnom plasmanu. Privatni plasmani omoguavaju firmi da ostvare odreene utede u trokovima (emitent izbegava proviziju za preuzimanje i razliite trokove vezane za registraciju em isije kod Komisije za hartije od vrednosti). Investitori kupuju emisiju na ovaj nain, jer ona nosi neto vii prinos od javno emitovanih hartija. To znai da institucionalni investitori odustaju od likvidnosti jer se privatno plasiranim hartijama ne trguje na sekundarnom tritu. 1.3.2.Sekundarno trite hartija od vrednosti Predstavlja trite na kome se dalje trguje ve emitovanim i jednom kupljenim, odnosno prodatim hartijama meu investitorima, pri emu ovde vie nije ukljuen emitent niti on ovom trgovinom moe ostvariti dodatni prihod. Inicijativu za kupovinu hartija od vrednosti na ovom tritu daju obino investitori, davanjem naloga za kupovinu brokerskim firmama, koje preko dilera kreiraju trite za hartija koje investitori ele da kupe. Znaaj sekundarnog trita proizilazi i iz injenice da transakcije na njemu odreuju preovladavajuu trinu cenu hartija na primarnom tritu, to je od posebne vanosti za emitenta. Nove emisije hartija od vrednosti se prodaju na primarnom tritu po cenama koje se odreuju na osnovu cena i prinosa na sekundarnom tritu. ak se i cene privatnih inicijalnih ponuda hartija odreuju na osnovu cena i vrednosti slinih hartija na sekundarnom tritu. Promet na ovom tritu je daleko vei od onoga koji postoji na primarnom. Znaajno je za investitore, jer im omoguava da prodaju hartije koje su kupili na primarnom tritu ili da kupe ve emitovane hartije , po vrednosti koja je priblina njihovoj trinoj vrednosti. Postojanje sekundarnog trita je znaajno i za em itente, jer im pomae pri emisiji hartija na primarnom tritu, s obzirom da se cene i uslovi novih emisija odreuju prema cenama i uslovima koji vae na sekundarnom tritu. Davanjem mogunosti investitorima da prodaju hartije, sekundarno trite sniava trokove kapitala za emitenta. Osim to ine trite hartija likvidnim, sekundarno trite omoguava i utvrivanje cene hartija kroz informisanje investitora o tome koliko hartije od vrednosti vrede. Cen nove emisije se utvruje na osnovu cena na sekundarnom tritu. Sekundarna trita obavljaju niz funkcija, ukljuujui i odravanje regularnog trita, olakavanje utvrivanja cene, stimulisanje novog finansiranja i odravanja pravine trgovine. Na likvidnost sekundarnog trita utie razlika u ceni ponude i tranje. Naime, to je ova razlika vea, trite je likvidnije (razlika izmeu cene koju je market mejker spreman da plati za hartije i cene po kojoj je spreman da ih proda). Likvidnost sekundarnog trita podstie postojanje primarnog trita, s obzirom da podstie investitore na kupovinu hartija na primarnom tritu, koje se odmah mogu prodati na sekundarnom. Naime, kada ne bi postojala likvidnost sekundarnog trita, investitori bi izbegavali kupovine na primarnom. Na bolje funkcionisanje sekundarnog trita, pre svega, utie veliina emisije. to je emisija vea, sekundarno trite e biti i aktivnije i likvidnije. Takoe, na blje funkcionisanje utie i broj investitora koji su kupili emisiju (to je vei broj investitora-trite je likvidnije i obratno). Sekundarno trite ukljuuje organizovane berze (npr. amerika i njujorka), ali i elektronsko vanberzansko poslovanje. Uopte govorei, pod sekundarnim tritem hartija od vrednosti, podrazumevaju se: velike nacionalne berze (njujorka, frankfurtska, priska, londonska i dr.) regionalne berze (u SAD berze u Bostonu i ikagu, u Japanu berze u Osaki i Nagoji i dr.) vanberzansko trite (ukljuuje trgovinu hartijama koje se na nalaze nalistingu berze) Prema vrsti hartija koje su predmet trgovine, postoji: sekundarno trite obveznica (dravnih i korporativnih (koje moe biti i berzansko i vanberzansko)) sekundarno trite akcija (nacionalno, regionalno i vanberzansko) sekundarno trite fjuersa (na obveznice)

12

www.puskice.org

Finansijska trita

Takoe, sekundarno trite moe biti: aukcijsko i otvoreno, trite sa direktnom trgovinom i kompjutersko trite, berzansko i vanerzansko. 1.3.2.1.Berzansko trite hartija od vrednosti Berza hartija od vrednosti predstavlja jedan od najznaajnijih delova finansijskog trita. Predmet trgovine su razliite vrste hartija od vrednosti. Berza nema svojih hartija kojima se trguje, niti sama obavlja kupoprodaju hartija. Nju obavljaju lanovi berze u predvienom prostoru za trgovinu (sala za trgovanje), gde se moe trgovati samo hartijama koje se nalaze na listingu berze. Berzansko trite ima stabilizacionu ulogu u trinoj privredi. Osnovna funkcija je smirivanje trinih oscilacija, a cilj utvrivanje stvarne vrednosti hartije. Osnovne karakteristike berze hartija od vrednosti su: radi po strogim i unapred utvrenim pravilima rad se odvija na sastancima koji se odravaju u tano odreeno vreme poslovi se obavljaju preko predstavnika i posrednika ili neposredno izmeu lanova lanovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovci ili posrednici poslovi se obavljaju pod kontrolom berzanskih organa i uprave, kao i pod nadzorom drave poslovi se obavljaju na najbri mogui nain putem aukcije, uz korienje velikog broja berzanskih skraenica i oznaka ili elektronski. Osnovni zadaci berze hartija od vrednosti se mogu svesti na: stvaranje kontinuiranog (likvidnog) trita stvaranje uslova za formiranje objektivne trine cene indirektna pomo u finansiranju preduzea predvianje i anticipiranje uspenosti poslovanja obezbeivanje tanih i neprestanih izvetaja o koliini prodaje i cenama hartija od vrednosti pruanje informacija o hartijama od vrednosti na listingu zatita interesa investitora u hartije od vrednosti kroz regulaciju kojom se eliminie nepotena i neregularna praksa u brokerskim poslovima. 1.3.2.1.1.Uesnici na berzi hartija od vrednosti i organi upravljanja berzom Uesnici na berzi su: berzanski posrednici (interni uesnici koji posreduju u zvaninoj trgovini i utvruju kurs na berzi) berzanski trgovci (banke, investicioni fondovi i druge posrednike institucije; berzanski trgovci se smatraju eksternim uesnicima (oni trguju u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime i za tu raun i/ili u ime i za raun klijenta)) ostali uesnici (banke i drugi posrednici bez ovlaenja za trgovinu, novinari i posetioci)

Za sve berze zajedniko je postojanje: organa rukovoenja ili poslovnog organa komisije za registraciju i dozvolu plasmana emisije komore, odnosno udruenja berzanskih posrednika 1.3.2.1.2.Tipovi berzi hartija od vrednosti anglosaksonski kontinentalni (francuski) i meoviti tip
13

www.puskice.org

Finansijska trita

Anglosaksonski tip berze karakterie injenica da je berza privatna institucija osnovana kao akcionarsko drutvo. Uticaj drave je zanemarljiv. lanovi berze ne mogu biti banke i drugi finansijski posrednici, pri em u je broj lanova unapred utvren, tako da se novi lanovi primaju na slobodna mesta kooptiranjem. Primer berzi ovog tipa su berze u Londonu, Nju Jorku i Tokiju. Prema kontinentalnom tipu, berze su institucije javno-pravnog karaktera koje su osnovane posebnim zakonom. Drava uestvuje u rukovoenju i upravljanju. Banke ne mogu biti lanovi berze, ali broj lanova nije fiksiran. Primer berzi ovog tipa su berze u Parizu, Belgiji, Italiji, paniji i Portugaliji. Berzu meovitog tipa osniva drava, koja upravlja, rukovodi i vri kontrolu nad radom berze. Kod ovog tipa lanovi mogu biti samo banke i druge finansijske organizacije, s tim to broj lanova nije ogranien. Berza radi na neprofitnoj osnovi, tj. trokovi se pokrivaju iz kotizacije lanova. Primer beri ovog tipa su berze u Frankfurtu, Beu i Cirihu. 1.3.2.1.3.Vrste berzi hartija od vrednosti Razlikuju se: berze sa istim aukcijskim sistemom trgovanja berze sa dilerskim trgovanjem i berze koje kombinuju prethodna dva sistema trgovanja Berze koje koriste istu aukciju,rade na taj nain to kupci i prodavci upuuju cene ponude i tranje za datu hartiju na centralno mesto, gde naloge uparuje broker koji ne poseduje hartije, ali koji radi kao posrednik. Ova berza se esto naziva i berzom koja je uslovljena cenom. Berzu sa dilerskim trgovanjem karakterie injenica da pojedinani dileri obezbeuju likvidnost kroz kupovinu i prodaju hartija za sebe. Berze se, osim po sistemu trgovine, mogu razlikovati i po uslovima pod kojima se trguje hartijama. U tom kontekstu, razlikujemo: berze na kojima dolazi do trgovine pojedinanim hartijama i berze koje odlikuje kontinuirana trgovanje hartijama 1.3.2.2.Vanberzansko trite hartija od vrednosti Ovo trite ini grupa dilera koja ima dozvolu za poslovanje hartijama odvrednosti van berze, tj. to je trite hartija koje nisu na listingu berze, odnosno kojima se trguje na berzi. Vanberzanski dileri mogu poslovati i na primarnom i na sekundarnom tritu. Hartije od vrednosti kojima se trgujuje navanverzanskom tritu obuhvataju, kako nerizine hartije (npr. dravne obveznice), tako i veoma rizine, pekulativne hartije od vrednosti (obine akcije). Naime, predmet trgovine predstavljaju obino hartije malih preduzea koja ranije nisu istupala na tritu, zbog ega se ove hartije nude u manjim koliinama i smatraju se manje likvidnim, odnosno rizinijim. Istorijski posmatrano, vanberzansko trite je bilo znaajnije kao trite obveznica, a manje kao trite akcija. I u savremenim uslovima je tako, s tim to se danas razliitim vrstama dunikih (kreditnih) hartija trguje i na ovom i na berzanskom tritu. Na vanberzanskom tritu se trguje sa oko 90% svih korporativnih obveznica. Brokeri i dileri na vanberzanskom tritu su organizovani kao: lina preduzea, partnerska preduzea ili kao korporacije (najvei broj). Brokersko-dilerske firme se mogu klasifikovati prema oblasti za koju su se specijalizovale, na: vanberzanske kue investicione banke komercijalne banke ili trustovi kue lanovi berze pojedine kue specijalizovane za trgovinu obveznicama.
14

www.puskice.org

Finansijska trita

2.HARTIJE OD VREDNOSTI Hartija od vrednosti bi se mogla definisati kao pismena isprava kojom njen izdavalac preuzima obavezu da njenom zakonitom imaocu ispuni obavezu koja je u njoj sadrana. Da bi se jedna isprava smatrala hartijom od vrednosti, potrebno je da ona bude sainjena u pisanom obliku, da iz nje proizilazi odreeno graansko (obino imovinsko) pravo i da je ostvarenje ovog prava vezano za postojanje same isprave. Hartija od vrednosti sadri sledee elemente: oznaku vrste hartije od vrednosti, firmu, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite izdavaoca hartije, firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje ili po ijoj naredbi hartija glasi ili otnaku da se radi o hartiji od vrednosti na donosioca, tanu oznaku obaveze izdavaoca koja proizilazi iz same hartije, mesto i datum izdavanja, odnosno ako se hartije izdaju u seriji, i serijski broj, potpis izdavaoca, a kod hartija koje se izdaju u seriji i faksimil potpisa ovlaenog lica. Kod svake hartije od vrednosti, bitna su tri lica: izdavalac ili emitent hartije, poverilac ili korisnik prava iz hartije i dunik ili obveznik, koji je duan da o roku i na utvren nain izvri obavezu sadranu u hartiji. 2.1.Vrste hartija od vrednosti Prema nainu oznaavanja korisnika, odnosno prenosa vlasnitva, hartije mogu biti: na ime (npr. rekta menica i zalonica) po naredbi (menica, ek, konosman, skladinica i dr.) na donosioca (ek, kada ne sadri ime remitenta, pojedine akcije i obveznice) alternativne ili meovite Karakteristika hartija od vrednosti na ime je da se prava iz njih prenose posebnim postupkom (cesijom). Prava iz hartija od vrednosti po naredbi se prenose indosiranjem. Hartije od vrednosti na donosioca karakterie najjednostavniji prenos prava-prostom predajom u ruke novog vlasnika. Alternativne hartije od vrednosti predstavljaju kombinaciju hartija po naredbi i hartija na donosioca i nastale su kako bi se olakao privredni promet. Prema sadrini prava koje iz hartije proizilazi, razlikujemo: realne ili stvarnopravne (konosman, tovarni list skladinica, zalonica) novane ili obligacionopravne (menica, ek, blagajniki zapis, komercijalni zapis, obveznica) hartije od vrednosti koje vlasniku daju pravo uea (npr. akcija i ulog komanditora u komanditnom drutvu) Prema emitentu: javnopravne hartije (sve hartije od vrednosti koje izdaje drava, lokalni organi uprave i dravna preduzea) privatne hartije od vrednosti (sve hartije koje izdaju preduzea, finansijske institucije i dr.)

15

www.puskice.org

Finansijska trita

S obzirom na vrstu privredno-finansijskog posla iz kog su nastale: iz robnog prometa (konosman, tovarni list, skladinica) iz kreditnih poslova (menica, blagajniki i komercijalni zapis, obveznica) iz platnog prometa (ek) iz depozitnih poslova (sertifikat odeponovanim sredstvima) iz posla pribavljanja kapitala (potvrda o kuksu i akcija) iz zalaganja stvari (zalonica i hipotekarna zalonica) Prema vezi sa osnovnim poslom iz koga su nastale: apstraktne (ne vidi se veza sa osnovnim poslom, npr. menica) kauzalne (jasno se vidi veza sa osnovnim poslom, npr. konosman ili skladinica) izvedene (nastale su iz drugih hartija i njihovog prometa). Prema vrsti prinosa, mogu biti: sa fiksnim prinosom (komercijalni zapis, obveznice razliitih emitenata) sa varijabilnim prinosom (obine akcije i pojedine vrste obeznica) sa meovitim prinosom (konvertibilne obveznice, obveznice sa pravom uea u dobiti) Prema momentu nastanku prava, razlikujemo: kratkorone dugorone Prema mestu izvrenja: domae meunarodne Prema tome da li emisijom emitenti postaju vlasnici ili dunici, tj. investitori suvlasnici ili kreditori, razlikujemo: dunike (kreditne) i hibridne Ova podela je posebno znaajna. Naime, to je podela na osnovne i izvedene hartije od vrednosti. 2.2.Dunike hartije od vrednosti Dunike, odnosno kreditne hartije od vrednosti su hartije ijom emisijom emitent dolai do neophodnih finansijskih sredstava i istovremeno preuzima na sebe obavezu da ih u utvrenom roku vrati (otplati nominalnu vrednost), zajedno sa pripadajuim prinosom. Finansiranje emisijom dunikih hartija od vrednosti, ima prednosti u odnosu na klasino finansiranje kreditom, zbog toga to se dug, odnosno nominalna vrednost hartije mora vratiti o roku dospea, dok se u pravilnim vremenskim intervalima vri isplata kamate kao prinosa hartije. Pribavljanjem finansijskih sredstava na ovaj nain, ne menja se vlasnika struktura emitenta, a samim tim ni kontrola nad njegovim poslovanjem. Kada se govori o dunikim hartijama, misli se na razliite vrste zapisa i obveznica. Dunike hartije od vrednosti predstavljaju svakako najveu grupu hartija od vrednosti. Razlikujemo: domae i meunarodne dunike hartije od vrednosti. Domae su razliite vrste zapisa i obveznica, koje na domaem tritu emituju drava i korporacije i koje glase na domau valutu. Pod meunarodnim dunikim hartijama od vrednosti se podrazumevaju razliite vrste obveznica, koje emituju inostrani emitenti na domaem ili inostranom tritu i koje glase na valutu trita na kome se emituju ili neku drugu valutu.
16

www.puskice.org

Finansijska trita

U osnovi, postoje etiri vrste ovih obveznica, i to: inostrane evroobveznice obveznice zmaj globalne obveznice Inostrane obveznice emituju inostrani emitenti na domaem tritu i denominirane su u valuti tog trita. Evroobveznice predstavljaju takvu vrstu dunikih hartija koje emituju drave, banke, korporacije i nadnacionalne organizacije van domaeg trita valute u kojoj su denominirane. One obino imaju rok dospea od 3 do 20 godina i denominirane su najee u evrima ili amerikim dolarima. Obveznice zmaj mogu biti emitovane u bilo kojoj valuti na najmanje dve takozvane zmaj berze (Hong Kong, Singapur ili Tajvan). Globalne obveznice su obveznice kojima se istovremeno trguje na evrotritu i na jednom ili veem broju domaih trita i esto ih emituju meunarodne organizacije (npr. Svetska banka). S obzirom na emitenta, razlikuju se: dravne i korporativne dunike hartije od vrednosti Prema kamatnoj stopi koja se plaa na dunike hartije od vrednosti, sve ove hartije se mogu podeliti na: dunike hartije od vrednosti sa fiksnom kamatnom stopom (blagajniki zapisi, komercijalni zapisi i iste (vanila) obveznice. sa varijabilnom kamatnom stopom (razliite vrste zapisa i obveznica kod kojih je kamatna stopa vezana za kretanje odabrane kamatne stope na tritu) sa nultom kamatnom stopom (zbog ega se i prodaju uz znaajan diskont) S obzirom na mogunost otkupa pre roka dospea, dunike hartije od vrednosti mogu biti: opozive sa prodajnom opcijom sa amortizacionim fondom bez roka dospea Opozive su one koje emitent moe opozvati (otkupiti) po utvrenoj ceni pre roka dospea, pri emu se ovde najee govori o dugoronim obveznicama. One sa prodajnom opcijom predstavljaju hartije koje njihovom imaocu daju pravo (opciju) da ih po utvrenoj ceni i na utvrene datume mogu prodati emitentu. Dunike hartije od vrednosti sa amortizacionim fondom su, pre svega, obveznice kod kojih se jedan deo nominalne vrednosti otplauje na ugovorene datume i u ugovorenim iznosima, ime se emitentu olakava otplata. Hartije ber roka dospea obino podrazumevaju obveznice koje emituju bilo drava bilo korporacije i koje nose fiksnu kamatnu stopu, ali koje nemaju utvren krajnji rok dospea. Dunike hartije od vrednosti se prema nainu otplate nominalne vrednosti mogu podeliti na: hartije vezane za indekse hartije u dvojnoj valuti

17

www.puskice.org

Finansijska trita

Karakteristika dunikih hartija od vrednosti vezanih za indekse (indeksirane hartije) je da je kamatne stopa koja se na njih plaa vezana za odreeni indeks cena, devizni kurs ili kamatnu stopu na tritu novca, ime investitore tite od inflacije. Hartije u dvojnoj valuti predstavljaju hartije kod kojih su otplata nominalne vrednosti i isplata kamate izraene u dvema razliitim valutama, ime se emitenti, ali i investitori, tite od promene deviznog kursa. U odnosu na to da li je emisija dunikih hartija od vrednosti obezbeena sredstvima ili ne, razlikuju se: obezbeene, neobezbeene i hartije za refinansiranje postojeeg duga. 2.2.1.Kratkorone dunike hartije od vrednosti Predstavljaju visoko likvidne hartije od vrednosti, koje imaju rok dospea do 270 dana i koje ne sadre rizik nemogunosti izmirenja obaveza. Emitenti ovih hartija mogu biti: drava i rivatni sektor. Najznaajnijim kratkoronim dunikim hartijama od vrednosti, smatraju se: blagajniki zapisi prenosivi sertifikati o depozitu bankarski akcepti i komercijalni zapisi Blagajniki zapisi predstavljaju pismene isprave kojima se emitent obavezuje da e njihovom imaocu o roku dospea isplatiti odreeni iznos (nominalnu vrednost) i pripadajuu kamatu. Kao emitent se moe javiti drava, odnosno centralna banka, banke i druge finansijske organizacije. Obino imaju rok dospea od 3 meseca do 1 godine. Centralna banka emituje blagajnike zapise u cilju regulisanja novane mase u opticaju. Ovo su ujedno i najlikvidnije dravne hartije, s obzirom da imaju najkrai rok dospea u odnosu na sve druge hartije kod kojih se kao emitent javlja drava ili njeni organi i preduzea- Blagajniki zapisi banaka i drugih finansijskih organizacija imaju za cilj pribavljanje stabilnijih izvora finansiranja, odnosno prevazilaenje kratkorone nelikvidnosti. Mogu da glase na ime ili na donosioca. Zapisi se mogu prodavati uz diskont koji je izvor prihoda za investitora u ove hartije. Prenosivi sertifikati o depozitu su hartije od vrednosti koje je kreirala Citibank iz Nju Jorka 1961. godine. Sertifikat emituju banke i druge finansijske organizacije na osnovu sredstava fizikih i pravnih lica primljenih u depozit i moe glasiti i na domau i na inostranu valutu. Za banku koja izdaje depozit se kae da je kupila depozit na taj nain to je ponudila sertifikate o depozitu na prodaju, po kamatnoj stopi koja je dovoljno visoka da privue velike deponente da kupe ove depozite. Depozit ne moe biti povuen pre odreenog datume dospea bez kazne pri emu je uobiajena kazna snienje kamatne stope. Prenosivim sertifikatima o depozitu se svakodnevno trguje izmeu banaka koje imaju viak depozita i banaka kojima su potrebni depoziti. Mogu se koristiti za izmirivanje obaveza, ali i za obezbeenje plaanja davanjem u zalog. Bankarski akcepti su kratkorone hartije od vrednosti trita koje se uobiajeno vezuju za spoljnu trgovinu kada izvoznik (prodavac) nije voljan da odobri kredit nepoznatom stranom kupcu (ili uvozniku). Kupac se obraa dobro poznatoj meunarodnoj banci za bankarski akcept da bi otklonio strepnju prodavca da mu dug moda nee biti vraen. Dakle, predstavlja pismeno obeanje banke (inostrane) uvoznika da e pozajmljeni iznos biti otplaen banci izvoznika koja osigurava izvoznikovu naplatu. Bankarski akcept je praktino hartija kod koje ne postoji rizik nemogunosti naplate zbog toga to iza ove hartije stoji meunarodna i priznata banka.

18

www.puskice.org

Finansijska trita

Komercijalni zapisi su kratkorone hartije od vrednosti koje emituju preduzea (obino velika i poznata) u cilju jeftinijeg finansiranja kratkoronih poslovnih potreba (npr. za prevazilaenje povremenog nedostatka sredstava usled sezonskih oscilacija, poremeaja u poslovanju i dr.) Komercijalni zapis obino ima rok dospea od nekoliko dana do 270 dana. Kreditni rejting veine emitenata je toliko visok, da su takozvane prvoklasne kamatne stope na komercijalne zapise u osnovi nerizine kamatne stope koje se poklapaju sa prinosima na prenosive sertifikate o depozitu i bankarske akcepte. Pored ovih hartija, u pojedinim razvijenim zemljama, javljaju se i ugovori o ponovnom otkupu, federalni fondovi, evrodolarski zajmovi i dr. Radi se o ugovorima o prodaji hartije uz istovremeno prihvatanje prodavca da e hartiju otkupiti na dogovoreni datum i po ugovorenoj ceni. Izmeu cene po kojoj se hartija prodaje i po kojoj se ona otkupljuje, postoji razlika koja se naziva repo kamatnom stopom. Ona predstavlja tro ak (dug) za zajmotraioca. 2.2.2.Dugorone dunike hartije od vrednosti Pod dugoronim dunikim hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje njihovim imaocima daju pravo na naplatu iznosa koji je na njoj naznaen o roku dospea (koji je dui od jedne godine) kao i pravo na prinos u vidu kamate. Ovim hartijama se smatraju zapisi i razliite vrste obveznica. Kao emitenti ovih hartija se mogu javiti, kako javni sektor, tako i privatni sektor. Imajui u vidu da se radi o jednoj od najveih gr upa hartija od vrednosti, one bi se prema emitentima mogle podeliti na: dugorone dunike hartije od vrednosti drave i njenih organa i preduzea dugorone dunike hartije od vrednosti preduzea (korporacija) i dugorone dunike hartije od vrednosti banaka i drugih finansijskih organizacija 2.2.2.1.Dugorone dunike hartije od vrednosti drave Tu spadaju: dravni zapisi dravne obveznice komunalne obveznice obveznice dravnih preduzea Dravni zapisi su hartije od vrednosti koje periodino emituje i prodaje centralna banka, po nominalnoj vrednosti i na koje periodino plaa fiksnu kamatu. Kamatna stopa koja je naznaena na zapisu se naziva kuponskom stopom. Rok dospea ovih zapisa je od 1 do 10 godina. Emisijom ovih zapisa drava nastoji da doe do neophodnih sredstava za prevazilaenje problema u dugoronom finansiranju privrede. Investitori plasman u ove hartije smatraju atraktivnim jer su sigurne (za njih garantuje drava) i omoguavaju ostvarenje odreenog prinosa u vidu kamate. Obveznica predstavlja pismenu ispravu kojom se emitent obavezuje da e investitoru o roku dospea vratiti pozajmljeni iznos o platiti pripadajuu kamatu za utvreni vremenski period. Osnovne karakteristike obveznice su: glavnica (nominalni iznos na koji glasi), kamatna stopa (fiksna ili varijabilna) i rok dospea (do 1 godine ili dui od 1 godine). Obveznice mogu biti kratkorone i dugorone, sa fiksnom ili varijabilnom stopom. Dugorone obveznice, osim roka dospea koji je dui od jedne godine, karakterie i isplata kamate koja se vri obino obino imaju dui rok od dospea (obino due od 10 godina), kao emitent se takoe javlja drava, koja njihovom emisijom nastoji da pokrije deficit budet za finansiranje infrastrukture i razvojnih projekata. Drava garantuje za ove obveznice i na njih se obno ne plaa porez. Kamatna stopa na ove obveznice je via nego na dravne zapise.
19

www.puskice.org

Finansijska trita

Dravne obveznice mogu biti sa beskamatnim kuponima, fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom. Opozivnost emisije obveznica znai istovremeno i proputeni prinos za investitore u ove obveznice, zbog ega kamatna stopa na njih mora biti via. Obveznice vezane za indekse se emituju u cilju snienja trokova zaduivanja (kroz niu kamatnu stopu) i privlaenja investitora. Najznaajnije vrste obveznica vezanih za indekse koje emituje drava su: kapitalno indeksirane obveznice (otplata glavnice i isplata kamate su prilagoene inflaciji o roku dospea) obveznice indeksirane na kamatu (kamata se plaa po fiksnoj stopi, a glavnica se usklauje sa kretanjem berzanskog indeksa u rokovima isplate kamate) indeksirane obveznice sa beskamatnim kuponima (tokom veka trajanja obveznice se ne isplauje kamata, ve se o roku dospea otplauje glavnica koja je usklaena sa stopom inflacije) Komunalne obveznice se nazivaju i obveznicama lokalnih organa uprave. Radi se o obveznicama koje se izdaju u cilju finansiranja razvoja regionalne i komunalne infrastrukture. Ove obveznice nose kuponsku kamatu koja obino ne podlee oporezivanju. Komunalne obveznice mogu b I registrovane i neregistrovane. Investitori koji vole da izbegavaju porez, vole neregistrovane komunalne obveznice, zato to mog izbei plaanje poreza (prodaja ili poklon ovih obveznica ne podlee oporezivanju, jer vlasnik nije registrovan). Obveznice dravnih preduzea su sline dravnim obveznicama, s tim to kod njih drava ne garantuje za otplatu i plaanje kamate. Zbog toga ove obveznice i nose neto viu kamatnu stopu u odnosu na dravne obveznice. Bez obzira na izneto, za dravu bi bilo politiki i ekonomski loe ako bi dopustila da ove obveznice ne budu otplaene, zbog ega centralna banka obino formira namenske fondove. 2.2.2.1.1.Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti u pojedinim zemljama Trite dugoronih dravnih dunikih hartija od vrednosti je jedan od najvanijih elemenata trita hartija od vrednosti. Sve drave uzimaju novac u zajam kroz emisiju obveznica i drugih dunikih hartija na domaem tritu, kako bi finansirale svoje nacionalne i razvojne programe. Nakon to se ove hartije emituju, one postaju predmet trgovine i na domaem o na meunarodnom tritu. Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti SAD su hartije od vrednosti najvieg kvaliteta i time najnieg rizika u odnosu na hartije od vrednosti drugih drava. Trite ovih hartij a je najlikvidnije u svetu i ima dnevni promet oko 100 milijardi dolara. Postoje tri osnovne vrste ovih hartija: dravne obveznice dravni zapisi blagajniki zapisi Dravne obveznice i zapise prodaje SAD centralna banka primenom aukcijskog sistema. Dre se u raunarskom obliku, a primarni dileri su povezani sa centralnom bankom. Veina dravnih obveznica i zapisa glase na minimalno jedan milion amerikih dolara. Kamata na obveznice i zapise se izraunava na osnovu stvarnog broja dana koji protekne tokom perioda za obraun kamate. Kamata se isplauje polugodinje. Veinom ovih hartija se trguje na vanberzanskom tritu.

20

www.puskice.org

Finansijska trita

Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti u Velikoj Britaniji su hartije od vrednosti koje emituje drava V.Britanije kako bi uzela zajam. Prvobitno je ova hartija bila vezana za zlato. Postoje tri osnovne vrste ovih hartija: kratkorone (dospee do 7 godina) srednjorone (dospee od 7 do 15 godina) dugorone (dospea preko 15 godina) Na veinu ovih hartija se plaa polugodinja kamata, a u celini se otplauju o dospeu kao metak otplata. Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti u Francuskoj su: bonovi trezora sa fiksnom otplatom i godinjom kamatom i obveznice trezora. Kamata na obe vrste ovih hartija se isplauje godinje, a otplata glavnice se vri u obliku metka. Jedinstvena karakteristika francuskog trita je da se kamata rauna od datuma trgovine, a ne od datuma obrauna. Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti u Nemakoj ini veliki broj obveznica koje emituje nemaka drava. Obveznice federalne drave su poznate pod nazivom Bunds i obino imaju rok dospea od 10 godina, iakojemogue da imaju rokove od 6 do 30 godina. Federalna drava garantuje za obveznice velikog boja agencija, kao to su: federalna eleznica, federalna pota, Nemaki fond za razvoj. Bundesbanka, centralna banka Nemake, emituje registrovane obveznice za raun federalne drave, koje imaju godinju kamatu i otkup u vidu metka. Federalna drava, takoe, emituje srednjerone zapise poznate po d nazivom Bobls. Obveznice federalne drave se obino emituju svakog meseca. Nemake dravne hartije se nalaze na listingu nemakih berzi, s tim to se njima trguje i na vanberzanskom tritu. Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti u Japanu su srednjerone i dugorone obveznice. Nalaze se na listingu japanskih berzi, ali se oko 98% svih obveznica nalazi u trgovini na vanberzanskom tritu. Uobiajeno japanske dravne obveznice glase na 100.000 jena. Preko 97% svih obveznica je registrovano kod Banke Japana. Kamata se obraunava na osnovu stvarnog broja dana (365) ili stvarnog broja dana plus 1. 2.2.2.2.Dugorone dunike hartije od vrednosti preduzea Predstavljaju hartije koje emituju razliiti oblici preduzea iz razliitih delatnosti na rok du i od jedne godine, u cilju pribavljanja kapitala neophodnog za rast i razvoj. Kod njih postoji rizik nemogunosti otplate glavnice i isplate pripadajue kamate. Korporativne obveznice nose vii rizik, ali i vii potencijalni prinos u odnosu na dravne obveznice i mogu biti emitovane na domaem i meunarodnom tritu (i u domaoj u inostranoj valuti). Veina emisija korporativnih obveznica na domaem tritu e vri preko sindikata domaih banaka, pri emu vodeeg menadera sindikata imenuje emitent. Banka, odnosno sindikat, ima zadatak da obezbedi da emitent ispuni svoje ugovorne obaveze. Korporativne obveznice predstavljaju najveu grupu dugoronih dunikih hartija od vrednosti. Korporacije mogu emitovati sledee vrste obveznica: osigurane i neosigurane registrovane i neregistrovane sa beskamatnim kuponima, sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom opozive, sa prodajnom opcijom, amortizacionim fondom i bez roka dospea vezane za indekse i u dvojnoj valuti konvertibilne i obveznice sa varantima 2.2.2.2.1.Osigurane i neosigurane korporativne obveznice Prema toma da li su obveznice obezbeene sredstvima korporacije kao emitenta ili ne, razlikujemo osigurane i neosigurane obveznice.
21

www.puskice.org

Finansijska trita

Osigurane obveznice su obveznice korporacija sa relativno kratkim rokom dospea i fiksnom kamatnom stopom, koje su osigurane sredstvima korporacije. Kao obezbeenje se obino koristi davanje u zalog odreenog sredstva. Zalog poveava atrakstivnost obveznica za investitora, zbog toga to otplatu duga ini izvesnijom. U stvarnosti, zaloena stvar se retko prodaje ukoliko emitent ne izmiri obaveze prema imaocima obveznica. Kamata na korporativne obveznice se obino isplauje polugodinje. Ove obveznice postoje na tritima Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda. Njima se moe trgovati i na berzi i na vanberzanskom tritu. Zavisno od naina osiguranja, mogu biti: obveznice sa fiksnim osiguranjem obveznice sa promenljivim osiguranjem Kod obveznica sa fiksnim osiguranjem su utvrena sredstva korporacije kojima ona ne moe raspolagati, tako da se u sluaju likvidacije korporacije ova sredstva moraju prodati, kako bi se otplatila obveznica. U ovu grupu spadaju hipotekarne i obveznice obezbeene zalogom. Hipotekarne obveznice su one koje su obezbeene hipotekom na odreenoj nepokretnosti emitenta, pri emu sama hipoteka moe biti otvorena, ogranieno otvorena i zatvorena. Investitori u hipotekarne obveznice su obino komercijalne banke, menaderi fondova, osiguravajue kompanije i penzijski fondovi. Obveznice obezbeene zalogom su hartije kod kojih se kao obezbeenje koriste akcije i obveznice drugih kompanija, koje su deponovane kod poverenika. Veina ovih obveznica su metak tipa. One omoguavaju korporacijama da svoja inae nelikvidna potraivanja konvertuju u novac. Investitori su zanteresovani za plasman u ove obveznice zbog togto one obino imaju visokkreditni rejting, atraktivne kamatne stope, stabilne novane tokove, likvidno trite i pokrivaju vei broj rokova dospea. Obveznice sa promenljivim osiguranjem podrazumevaju da se kao obezbeenje koriste sva sredstva korporacije, tako da u sluaju njene likvidacije, sva sredstva moraju biti prodata, kako bi se otplatila obveznica. Razlikovanje ove dve vrste obveznica je bitno, s obzirom da one odreuju prioritet imaoca obveznice u sluaju likvidacije korporacije. Redosled prilikom naplate u sluaju likvidacije je sledei: obveznice sa fiksnim osiguranjem, preferencijalni kreditori, obveznice sa promenljivim osiguranjem i neosigurani kreditori. U SAD su ove obveznice poznate kao osigurane obveznice. Neosigurane obveznice su obveznice kod kojih ne postoji obezbeenje u vidu zaloge ili hipoteke. Ovo ne znai da su imaoci ovih obveznica nezatieni u sluaju da emitent ne ispuni ugovorne obaveze, ali se oni smatraju tzv. optim kreditorima (poveriocima). Sva sredstva, koja nisu posebno navedena kao zaloga i sve ono to preostane nakon isplate osiguranih obveznica od sredstava koja su prethodno zaloena, stoje na raspolaganju za isplatu potraivanj. Neosiguranim obveznicama se smatraju garantovane i subordinirane obveznice. Garantovane su one obveznice za koje garantuje trea strana, obino roditeljska firma. Subordinirane su one koje se u sluaju likvidacije emitenta isplauju nakon to se isplati stariji dug. Na ove obveznice emitent mora platiti viu kamatnu stopu, kako bi privukao investitore. 2.2.2.2.2.Registrovane i neregistrovane korporativne obveznice Registrovane obveznice su obveznice kod kojih se kamata isplauje registrovanom imaocu, zbog ega je prenos prava iz njih otean. Neregistrovane obveznice su obveznice kod kojih se kamata isplauje onome ko poseduje obveznicu, zbog ega je prenos prava iz ovih obveznica mnogo laki, nego u sluaju registrovanih. 2.2.2.2.3.Obveznice sa beskamatnim kuponima, obveznice sa fiksnom i obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom Prema kamatnoj stopi koja se plaa na obveznice, razlikujemo: obveznice sa beskamatnim kuponima sa fiksnom kamatnom stopom (iste obveznice) sa promenljivom kamatnom stopom
22

www.puskice.org

Finansijska trita

Obveznice sa beskamatnim kuponima su obveznice na koje se ne plaa kamata tokom veka trajanja, zbog ega se prodaju (kupuju) uz znaajan diskont u odnosu na nominalnu vrednost. Rok dospea ovih obveznica je od 5 do 10 godina. Prinos na ove obveznice predstavlja razliku izmeu kupovne cene i cene otkup a. Obveznice se o roku dospea otkupljuju po punoj nominalnoj vrednosti. Emitenti ovih obveznica su oni koji ele da odloe otplatu investitorima. Prednost za emitenta je to ne mora da plaa kamatu tokokm ivota obveznice i na taj nain ima poresku olakicu. Investitori moraju verovati da e korporacija postojati o roku dospea, da bi pristali da kupe ove obveznice. Obveznice sa fiksnom kamatnom stopom su obveznice na koje se plaa fiksna kamatna stopa investitorima do isteka roka dospea. Sve korporativne obveznice se smatraju obveznicama sa fiksnom kamatnom stopom. Ove obveznice imaju konaan rok dospea o kome se vri konana isplata kamate i otplata glavnice. Obino se kamata isplauje polugodinje ili godinje. Nazivaju se i istim vanila obveznicama. Obino su registrovane. Govorimo o metak obveznici. Obveznice sa fiksnom kamatom emituju korporacije; Mogu se emitovati i na domaem i na meunarodnom tritu. Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom su dugorone hartije od vrednosti kod kojih se kuponska kamata utvruje u odreenim vremenskim periodima, na osnovu kretanja odabranog indeksa ili odabrane kamatne stope. Ove obveznice su nastle usled potrebe emitenata da plate najniu moguu kamatnu stopu u sluaju promenljivosti kamatnih stopa na tritu. Predstavljaju srednjerone i/ili dugorone dunike hartije koje kombinuju isplatu kamate kod kratkoronih hartija sa dospeem obveznica sa fiksnom kamatnom stopom. U trenutku emisije, kamatna stopa nije fiksna u toku veka trajanja obveznice. Kamatna stopa varira iznad ili ispod referentne stope (indeksa), kao to je LIBOR, HIBOR, SIBOR ili stopa na dravne blagajnike zapise u SAD i periodino se utvruje. Kamatna stopa se iskazuje kao odabrana stopa plus odreeni broj osnovnih poena i naziva se marginom. Investitorima u obveznice garantuje minimalna stopa. Datum na koji se utvruje nova stopa, naziva se datumom fiksiranja i on predstavlja datum kada kamatna stopa postaje efektivna. Korporacije emituju ove obveznice kada imaju uvid u kamatne stope i kada ele da snize trokove vezane za obveznice sa fiksnom kamatom. Investitori u obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom su banke, korporacije i menaderi fondova. Najznaajnije varijante obveznica sa varijabilnom kamatnom stopom su: zapisi sa varijabilnom kamatnom stopom obveznice sa kamatnom stopom koja se menja u suprotnom pravcu obveznice sa donjim limitom obveznice sa eim obraunom kamate obveznice sa gornjim i donjim limitom obveznice koje se mogu konvertovati u obveznice sa kraim rokom dospea Zapisi sa varijabilnom kamatnom stopom su hartije od vrednosti kod kojih se kamatna stopa zasniva na dugoronoj kamatnoj stopi i ponovo se utvruje obino se utvruje jednom godinje. Obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom koja se menja u suprotnom pravcu, nose kamatu koja se kree u pravcu suprotnom od repernog indeksa (stope). Ove obveznice se obino emituju kao deo ire finansijske strategije. Vrednost obveznica sa varijabilnom kamatnom stopom koja se menja u suprotnom pravcu, raste kada kamatne stope padaju, pri emu raste i cena obveznice i kamatna stopa. Obrnuto, vrednost obveznica sa varijabilnom kamatnom stopom koja se menja u suprotnom pravcu, smanjuje se kada kamatne stope rastu (i to smanjuje i cenu i kamatnu stopu).

23

www.puskice.org

Finansijska trita

Obveznice sa donjim limitom su obveznice savarijabilnom kamatnom stopom koja se utvruje svakih est meseci na osnovu odreene kratkorone kamatne stope kojoj se dodaje odreena indeksna mara. Ako je u trenutku utvrivanja kamatne stope bazna kamatna stopa nia od utvrenog nivoa, kamatna stopa postaje fiksna do dospea obveznice i jednaka je utvrenom nivou. Obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom sa eim obraunom kamate su obveznice kod kojih se kamata obraunava u kraim periodima u odnosu na isplatu. Obveznice sa gornjim i donjim limitom su obveznice kod kojih su obraun i primena baznih kamatnih stopa ogranieni gornjim i donjim limitom. Do novog obrauna dolazi samo ako bazna kamatna stopa pree gornji limit, odnosno padne ispod donjeg limita. Obveznice koje se mogu konvertovati u obveznice sa kraim rokom dospea su obveznice koje sadre opciju konverzije u obveznice sa kraim rokom dospea i niom kamatnom stopom, pri emu se nakon jednom izvrene konverzije mogu ponovo konvertovati u prvobitne obveznice i pre roka dospea kratkoronije obveznice. 2.2.2.2.4.Opozive obveznice, obveznice sa prodajnom opcijom, obveynice sa amortizacionim fondom i obveznice bez roka dospea Opozive obveznice daju emitentu pravo ili opciju, ali ne i obavezu, da ih otkupe po utvrenoj ceni i pre utvrenog roka dospea. Ukoliko doe do otkupa, to znai da se otkupljuje nominalna vrednost. Ove obveznice imaju prednosti za emitente u sluaju kada dolazi do pada kamatnih stopa, jer se kroz raniji otkup obveznica, njima omoguava da refinansiraju po nioj kamatnoj stopi. Manje su atraktivne za investitore. Moraju biti emitovane uz viu kamatnu stopu. Razlikujemo otkup amerikim (kontinualnim) stilom i evropskim (diskretnim) stilom. Otkup amerikim stilom je otkup kod koga emitent moe izvriti otkup na odreeni datum ili bilo kada nakon toga. Otkup evropskim stilom je otkup kod koga emitent moe izvriti otkup samo na datume kada se vri isplata kamate. U periodu od trenutka emisije obveznice do prvog datuma kada se ona moe otkupiti, za obveznicu se kae da je zatiena od otkupa. Jednom kada se izvri opoziv, obveznica prestaje da postoji. Obveznice sa prodajnom opcijom su obveznice koje investitoru daju pravo ili opciju, ali ne i obavezu, da proda obveznicu emitentu po utvrenoj ceni i na odreeni datum. Ove obveznice omoguavaju investitorima da reinvestiraju svoja sredstva po vioj stopi prinosa, onda kada kamatne stope na tritu rastu. Zbog toga emitenti mogu ovu vrstu obveznica emitovati uz niu kamatnu stopu. Obveznice sa amortizacionim fondom su obveznice kod kojih se jedan deo ukupne glavnice otplauje na ugovorene datume, u ugovorenim iznosima i po utvrenim cenama. Iznos glavnice koji se otplauje se tokom vremena amortizuje. Svrha amortizacionog fonda je da snizi kreditni rizik emi tenta na taj nain to se od njega ne zahteva da kupnu glavnicu plati o dospeu. Investitori za rizik povraaja uloenog kapitala pre roka dospea zahtevaju viu kamatnu stopu od one koja vai za iste obveznice. Sve obveznice sa amortizacionim fondom karakterie isplata kamatne stope koja se smanjuje sa amortizacijom nominalne vrednosti, isplata ostatka nominalne vrednosti o roku dospea i isplata konane kamate o roku dospea. Amortizacioni fondovi se koriste u sluaju rizinog finansiranja s obziom da se u ovom sluaju emisija obveznica moe uiniti privlanijom za investitore, kroz ukljuivanje klauzule koja osigurava otplatu obveznica. Postoji vie naina na koje emitent moe izvriti isplate iz amortizacionog fonda investitorima.

24

www.puskice.org

Finansijska trita

Neki od njih su: lutrija (amortizacija se vri lutrijskim izvlaenjem investitora), pro-rata princip (svaki investitor dobija isti deo nominalne vrednosti), serijski (isplata se vri prema serijskim brojevima obveznica) i zadubina (deo koji e biti amortizovan utvruje zadubina koja je odgovorna za administriranje uslovima obveznice. Obveznice bez roka dospea su obveznice koje nose kamatu, ali nemaju utvren krajnji rok dospea. Ove obveznice se ponekad nazivaju i nedatiranim ili neopozivim obveznicama. Obino nose nisku kamatu. Korporacije emituju ov obveznice kako bi skratile prosean vek trajanja obveznice, odnosno svele da na rok koji odgovara investitorima. 2.2.2.2.5.Obveznice vezane za indekse i obveznice u dvojnoj valuti Prema nainu otplate nominalne vrednosti, korporativne obveznice mogu biti: vezane za indekse i obveznice u dvojnoj valuti Obveznice vezane za indekse se nazivaju i obveznicama indeksiranim za inflaciju. Radi se o obveznicama koje imaju fiksnu kamatnu stopu, koja je vezana za finansijski indeks. Obino se ova vrsta obveznica zasniva na indeksu inflacije, koji prua investitorima odreenu vrstu zatite od inflacije i koji omoguava emitentima da koriste niu kamatnu stopu za svoje obveznice. Varijantu obveznica vezanih za indekse predstavljaju obveznic e sa indeksiranom kamatom, kod kojih vrednost na dan dospea zavisi od kretanja odreenog berzanskog indeksa. Emisiju ine dve trane: bull trana koja rauna na skok berzanskog kursa u budunosti i bear trana, koja rauna na pad berzanskog kursa u budunosti. Vrednost obveznice na dan dospea se poveava za rast,odnosno smanjuje za pad berzanskog indeksa. Korporacije su ile na emisiju ovih obveznica kako bi se obezbedile od rizika ostvarenja prinosa. To su obino inile korporacije koje se bave proizvodnjom robe, pruanjem usluga i trgovinom na malo. Investitori u ove obveznice su obino penzijski fondovi, investicioni fondovi, korporacije i pojedinci koji su skloni riziku i koji nastoje da zatite realnu kupovnu snagu u budunosti, odnosno oni koji ele zatitu od rizika pozicije akcionara. Obveznice u dvojnoj valuti su obveznice koje obuhvataju razliite valute u kojima se vri isplata kamate i otplata glavnice. Ove obveznice obino emituju emitenti koji istovremeno ulaze u svop kamatne stope kojim se fiksiraju budui valutni kursevi pod povoljnim kamatnim stopama za datu valutu. 2.2.2.2.6.Konvertibilne obveznice i obveznice sa varantima Obveznice mogu biti iste i hibridne, u odnosu na to da li ukljuuju neke karakteristike akcija. Upravo konvertibilne i obveznice sa varantima spadaju u grupu hibridnih obveznica. Konvertiblne obveznice su obino obveznice sa fiksnom kamatnom stopom, koje imaocu daju pravo, ali ne i obavezu, da ih zameni zajedno sa ukupno preostalom kamatom za odreeni utvreni broj obinih ili preferencijalnih akcija ili druge dunike hartije emitenta, po utvrenoj ceni i na utvreni datum. U trenutku emisije konvrtibilnih obveznica, utvruje se cena konverzije, odnosno cena po kojoj investitori mogu zameniti obveznice za akcije ili druge hartije od vrednosti. Kod ovih obvnica postoji i konverziona premija, koja predstavlja razliku izmeu trine cene konvertibilne obveznice i trine cene akcije ili druge hartije u koju se obveznica moe konvertovati. Korporacije obino emituju konvertibilne obveznice onda kada: ele da emituju nove akcije uz premiju nastoje da izbegnu smanjivanje vrednosti dobitka po akciji ele da izbegnu pribliavanje postojeih akcionara ele da plaaju kamatu, a ne dividende na akcije ele da emituju hartije koje e privui investitore i na tritu akcija i na tritu obveznica
25

www.puskice.org

Finansijska trita

Razlozi emisije konvertibilnih obveznica mogu biti: nii trokovi emisije u odnosu na trokove emisije akcija, isplata kamata su poznat troak, poveanje akcijskog kapitala uz snienje dugoronog duga i dr. Prednosti emisije konvertibilnih obveznica sa aspekta emitenta su: konvertibilne obveznice predstavljaju jeftin nain emisije duga, koji je obino subordiniran, ali nesiguran akcije se emituju uz premiju ne postoje trokovi u vezi sa odloenom pozicijom po akcijama veina konvertibilnih obveznica sadri klauzulu opoziva od strane emitenta Osnovni nedostatak emisije konvertibilnih obveznica se ogleda u tome to one obino nisu prihvatljive za svop transakcije jer nemaju izvestan datum dospea. Prednosti plasmana u konvertibilne obveznice sa aspekta investitora se ogledaju u tome to sve obveznice nose kamatu do roka dospea ili trenutka konverzije i imaju nii rizik. Sa druge strane, osnovni nedostatak plasmana u konvertibilne obveznice predstavlja upravo njena opozivost. Uopte uzev, ove obveznice mogu biti: obveznice koje se mogu konvertovati u druge obveznice korporacije emitenta, obveznice koje se mogu konvertovati u akcije korporacije emitenta i obveznice koje se mogu konvertovati u akcije drugog emitenta. Obveznice sa varantima su standardne obveznice sa kamatnom stopom, ali za koje je vezan prethodno utvren broj varanata. Svaki varant imaocu daje pravo, ali ne i obavezu, da kupi utvren broj akcija emitenata, po utvrenoj ceni i na utvreni datum u budunosti. Ako se izvri varant, dolazi do dodatnog plaanja za kupovinu akcija ili drugih hartija od vrednosti. Ne daju svi varanti pravo na akcije, ve mogu dati pravo kupovine odreenog broja drugih dunikih hartija (ali i robe). Varanti koji imaocu daju pravo da kupi odreeni b roj obinih akcija po utvrenoj ceni se mogu smatrati dugoronom kupovnom opcijom na akcije, koja je prodata sa obveznicom. Obveznice sa varantima su neopozive od strane emitenta, to omoguava investitorima da primoraju emitenta na izvrenje varanata, ukoliko cena binih akcija ili drugih hartija poraste iznad nekog utvrenog nivoa. Ove obveznice obino nude korporacije u pojedinim delatnostima sa visokom stopom rasta, koje nemaju registrovanu emisiju obveznica, te zbog toga nude pogodnosti kao to su varanti, kako bi privukli investitore. Prednosti emisije obveznica sa varantima su: smanjena isplata kamata jer varanti imaju vrednost trokovi emisije su nii od trokova emisije obinih akcija kao i kod konvertibilnih obveznica, do trenutka izvrenja varanata, ne menja se broj akcija, kao ni kapital emitenta mogu se koristiti za svop transakcije Investitorima su obveznice sa varantima atraktivne jer oni imaju fleksibilnost u pogledu dranja ili prodaje ovih obveznica, sa ili bez varanata. U sluaju likvidacije emitenta, investitor mora biti isplaen pre akcionara. Plasman u ove obveznice omoguava ostvarenje novanog toka slinog onom kod obveznica sa fiksnom kamatnom stopom. Meutim, plasman u obveznice sa varantima nosi i rizik vezan za varante, pri emu varant ne nosi prinos. Jedna od najznaajnijih karakteristika obveznica sa varantima je efekat zaduivanja. On predstavlja promenu cene varanta ili konverzione premije za konvertibilnu obveznicu u odnosu na trinu cenu akcije ili druge hartije za koju se moe zameniti. Drugim reima, on znai da mala promena cene akcija ili druge hartije moe dovesti do znatno veih promena cene varanata.

26

www.puskice.org

Finansijska trita

2.2.2.3.Dugorone dunike hartije od vrednosti banaka Banke i druge finansijske institucije emituje razliite vrste dugoronih dunikih hartija od vrednosti, pri emu su najznaajnije: obveznice komercijalnih banaka tedionica i hipotkarnih banaka Obveznice komercijalnih banaka su hartije od vrednosti koje se emituju na rok dui od jedne godine, u cilju refinansiranja ve odobrenih dugoronih kredita. Obino daju pravo na fiksnu kamatu, mada se mogu emitovati i sa varijabilnom kamatnom stopom. Obveznice komercijalnih banaka su osigurane. Obveznice tedionica predstavljaju hartije od vrednosti koje se emituju na roku dui od jedne godine, u cilju finansiranja poslovanja, dodatnog kreditiranja komitenata, ali i u cilju refinansiranja odobrenih kredita. Najee se emituju sa fiksnom kamatnom stopom, ali se mogu emitovati i sa varijabilnom kamatnom stopom. Retko su opozive, ali zato esto imaju amortizacioni fond. Obveznice hipotekarnih banaka ili hipotekarne zalonice, predstavljaju hartije od vrednosti koje se emituju na rok koji je obino dui od 10 godina, u cilju refinansiranja ve odobrenih hipotekarnih kredita. Hipot ekarne banke karakterie gotovo optimalna usklaenost izvora i plasmana po ronosti, to im omoguava da se emisijom hipotekarnih obveznica dodatno obezbede i poboljaju likvidnost. I univerzalne banke se mogu javiti kao emitenti dugoronih obveznica, u cilju finansiranja poslovanja, refinansiranja odobrenih kredita, poboljanja rone strukture izvora i dr. 2.2.3.Valorizacija dunikih hartija od vrednosti Karakteristike dunikih hartija od vrednosti su: cena hartije rizici hartije nominalna vrednost dospee kamatna stopa narasla kamata Na cenu obveznice (valorizaciju) utie: vrednost dravne obveznice slinog roka dospea, kamatna stopa na obveznice i uestalost, dospee obveznice, kreditni rejting emitenta, vrsta obveznice, registracija obveznice, likvidnost obveznice i oporezivnost obveznice. Kod obveznica se javljaju kreditni, trini, poslovni i strategijski rizik. Kreditni rizik je rizik da emitent nee izvriti ugovornu obavezu u smislu isplate kamate i otplate glavnice. Trini rizik dovodi do promene vrednosti obveznice usled svake promene u nivou ili promenljivosti tekuih trinih prinosa ili trokova novca. Poslovni rizik se odnosi na saldiranje i zakonski rizik. Strategijski rizik nastaje usled naina na koji trini uesnici obavljaju trgovinu poslujui za svoje institucije. Da bi se mogla utvrditi vrednost obveznice, potrebno je znati: stopu prinosa, jednostavnu i kamatu na kamatu, ekvivalentne kamatne stope, sadanju vrednost, metod obrauna dana, naraslu kamatu, koncept prinosa i cene obveznica. Kamata na obveznice se iskazuje u vidu godinje stope prinosa ili kamatne stope za rok dospea obveznice. To znai da se moe izraunati budua vrednost obveznice. to je via godinja stopa prinosa i rok dospea, via je i budua vrednost i zato je vii i prinos na investiciju. U praksi veina obveznica nema jednostavnu kamatnu stopu o roku dospea. Na obveznice se plaa kamata krajem perioda, to je obino kvartalno, polugodinje i godinje. To znai da se moe ostvariti kamata na kamatu, odnosno govori se o sloenoj kamati.
27

www.puskice.org

Finansijska trita

Ekvivalentne kamatne stope se koriste kako bi investitori mogli direktno da porede svoje investicije. To znai konvertovanje prvobitne kamate na kamatu u jednostavnu kamatu. Ekvivalentna kamatna stopa predstavlja kamatnu stopu na obveznicu sa istim rokom dospea i jednostavnom kamatom. Omoguava investitorima da procene isplativost ulaganja u odreene vrste obveznica, s obzirom da se smatra da se pri istoj kamatnoj stopi trebalo opredeliti za obveznicu na koju se ee plaa kamata. Sadanja vrednost obveznice nije uvek jednaka njenoj nominalnoj vrednosti. Obveznicom se moe trgovati uz premiju ili uz diskont. Proces utvrivanja sadanje vrednosti buduih vrednosti se esto naziva diskontovanjem buduih novanih tokova. Metod obrauna dana je bitan zbog toga to prethodni obrauni vae samo pod pretpostavkom da se obveznice prodaju i kupuju na datume saldiranja koji koindiciraju sa datumima isplate kamate. Datum dospea obveznice je konani datum na koji se moe izvriti otplata glavnice i konane kamate. Datumi isplate kamate su fiksirani kao godinji, polugodinji i kvartalni. Kada su poznati i rok dospea i datumi kada se utvruje vrednost obveznice, razlika izmeu njih utvruje taan period investiranja. Metod utvrivanja duine perioda izmeu ovih datuma je poznat kao metod obrauna dana. Slui i za izraunavanje narasle kamate na obveznicu. Narasla kamata, odnosno dospela a jo neisplaena kamata, predstavlja kompenzaciju prodavca za bilo koju kamatu koja mu se duguje i koja je akumulirana od trenutka poslednje isplate kamate. Na cenu obveznice u naveoj meri utiu prinos i nominalna vrednost. Kako se pribliava isplata kamate, imalac obveznice oekuje da primi kamatu i porast sadanje vrednosti obveznice. Jedan od kljunih trinih faktora prilikom vrednovanja obveznice je poreenje njene vrednosti sa repernom obveznicom slinog roka dospea. Reperna obveznica je obino dravna obveznica, zbog toga to ona obino ne nosi kreditni rizik i zbog toga to je trite dravnih obveznica veliko i likvidno. Ukupan prinos se moe meriti na dva naina, i to kao: istorijski ukupan prinos i budui ukupan prinos. 2.3.Vlasnike hartije od vrednosti Vlasnika hartija od vrednosti je hartija koja dokazuje vlasnitvo nad delom sredstava ili potraivanje dobiti i sredstava emitenta. Pod ovim hartijama se podrazumevaju sve vrste akcija. Emitenti akcija mogu biti: preduzea (obino u obliku akcionarskog drutva) banke i druge finansijske organizacije osiguravajue kompanije Pribavljanje nedostajueg kapitala emisijom akcija ima za emitenta odreene prednosti. Ne poveava se zaduenost i nema obaveze vraanja kapitala. S druge strane, emisijom i plasmanom akcija se menja vlasnika struktura emitenta, to moe dovesti do promene veinskog kapitala i samim tim kontrole nad poslovanjem. Investitori u akcije mogu biti: pojedinci institucionalni investitori preduzea iz razliitih delatnosti banke i druge finansijske organizacije Investitori kupuju ove akcije kako bi ostvarili kapitalni dobitak na osnovu prodaje akcija u budunosti, po ceni koja je via od cene po kojoj su iste kupili. Investitori ulau novac u akcije preduzea zato to oekuju da e emitent poslovati dobro, odnosno da e i drugi kupovati akcije, zbog ega e i vrednost akcija da raste. Do pa da cene akcija e doi ukoliko investitori smatraju da su poslovni izgledi emitenta loi ili ako doe do prodaje veeg broja akcija koje poseduju. Meutim, akcionari su izloeni riziku u sluaju da emitent iskae gubitak, jer u tom sluaju nee dobiti dividendu, a izgubie i novac uloen u akcije. Kada su cene akcija previsoke, investitori ih nerado kupuju, ili zato to smatraju da je cena akcija dostigla maksimum ili zato to smatraju da su akcije preskupe.
28

www.puskice.org

Finansijska trita

Akcije predstavljaju dugorone hartije od vrednosti koje njihovim imaocima daju pravo na prinos u obliku dividende i druga prava, zavisno od vrste akcija. Vlasnie hartije koje emituju akcionarska drutva u SAD nazivaju se stock, u Velikoj Britaniji share, a u Nemakoj aktie. Da bi se jedna hartija od vrednosti smatrala akcijom, ona mora da sadri: oznaku da se radi o akciji naziv i sedite emitenta iznos na koji glasi dividendne kupone sa rednim, registarskim i kontrolnim brojem akcije potpis emitenta 2.3.1.Vrste akcija Najznaajnije klasifikacije su prema: nainu odreivanja vlasnika redosledu izdavanja pravu glasa vremenu na koje se izdaju iznosu na koji glase uplaenosti akcijskog kapitala visini nominalne vrednosti redovnosti isplate dividende pravu na dividendu U pogledu naina odreivanja vlasnika, akcije mo biti: na ime, na donosioca, po naredbi i meovite (alternativne) Prema redosledu izdvajanja javljaju se: osnivake akcije prve i akcije narednih emisija) U pogledu prava glasa, razlikuju se: akcije bez prava glasa, akcije sa ogranienim pravom glasa, akcije sa obinim pravom glasa i akcije sa uveanim ravom glasa. Akcije bez prava glasa se izdaju u drugoj ili narednim emisijama i to radi poveanja kapitala, bez uea u upravljanju. Akcije sa ogranienim pravom glasa se mogu emitovati samo ako je to predvieno statutom akcionarskog drutva, s obzirom da smanjuju prava akcionara, odnosno daju im pravo da odluuju samo onekim pitanjima. Akcije sa obinim pravom glasa su obino osnivake akcije i akcije narednih emisija, kod kojih ne postoji nikakva klauzula u pogledu prava glasa, ve formalno vai da jedna akcija daje pravo na jedan glas. Akcije sa uveanim pravom glasa su preferencijalne akcije koje se emituju onda kada se eli privui vei broj investitora, kroz privilegiju uveanog broja gl asova po jednoj akciji (npr. 1 akcija = 100 glasova). S obzirom na vremenski period na koji se izdaju, razlikuju se: privremene i stalne akcije. Privremene akcije se emituju onda kada se uplata akcija vri u ratama, a stalne akcije se izdaju kod upisa odjednom. U pogledu iznosa na koji glase, postoje nominovane i kvotne akcije. Nominovane su one koje glase na odreeni nominalni iznos i to su prave akcije. Kvotne akcije ne glase na nominalni iznos, ve predstavljaju potvrdu o pravu uea u kapitalu (u procentu). Veina zemalja ove potvrde ne smatra akcijama, jer ne sadre bitan element-nominalni iznos. Prema uplaenosti akcijskog kapitala, akcije mogu biti: besplatne, delimino uplaene i potpuno uplaene. Besplatne se dele postojeim akcionarima na teret osnovnog dobitka i smanjenja rezervi. Ove akcije se emituju onda kada vrednost osnovnih akcija na berzi poraste znatno iznad nominalne vrednosti zbog previsoke dividende ili velikih rezervi kako bi se snizila cena akcija. Delimino uplaene akcije se javljaju kod uplate u ratama, dok potpuno uplaene akcije postoje kod uplate odjednom.
29

www.puskice.org

Finansijska trita

Sa aspekta visine nominalne vrednosti, razlikujemo: zbirne, osnovne i zajednike akcije. Zbirne akcije se sastoje od pet ili deset osnovnih akcija, radi lakeg korienja prava glasa, naplate dividende i trgovanj a. Osnovne akcije glase na nominalni iznos utvren pravilima akcionarskog drutva. Zajednike akcije se javljaju u sluaju previsoke nominalne vrednosti osnovne akcije, kada se ona deli na vie delova, pri emu zbir svih delova ini zajedniku akciju. Prema redovnosti isplate dividende, akcije mogu biti: akcije koje ostvaruju prihod i akcije rasta. Akcije koje ostvaruju prihod su akcije na koje se redovno isplauje dividenda, dok su akcije rasta one kod kojih se ili isplauje niska dividenda ili se ona uopte ne isplauje tokom odreenog vremenskog perioda. Prema pravu glasa, mogu biti: obine i preferencijalne akcije. Obine akcije njihovim vlasnicima daju pravo glasa, dok su preferencijalne one koje naelno ne daju pravo glasa. Osim to moe emitovati razliite vrste akcija, preduzee moe da emituje i razliite vrste KLASA akcija. Tako su akcije klase A obino akcije koje su emitovane javnosti, koje nemaju pravo glasa, ali na koje se isplauje dividenda. Akcije klase B su akcije sa pravom glasa, koje su u vlasnitvu uprave, koja na ovaj nain moe kontrolisati emitenta. Na njih se ne plaa dividenda, ali njihovi imaoci imaju koristi od poveanja rezidualne cene. 2.3.1.1.Obine akcije Akcionari (investitori) u obine akcije preduzea, kupovinom stiu, kako materijalna, tako i nematerijalna prava. Nematerijalnim pravima se podrazumevaju: pravo na izmenu i dopunu akata akcionarskog drutva, pravo uvida u poslovne knjige, izbor direktora i organa uprave, odobravanje prodaje fiksne imovine, davanje saglasnosti za fuzije i pripajanja, usvajanje broja emitovanih obinih akcija, odobravanje emisije prioritetnih akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti itd. Materijalnim pravima akcionara smatraju se: pravo glasa pravo na dividendu pravo prodaje akcija u svakom trenutku pravo pree kupovine pravo na srazmeran deo likvidacione mase Motiv plasmana u obine akcije se ogleda u oekivanju investitora da e njihova cena stalno rasti, odnosno da prodajom mogu uvek dobiti vie od iznosa koji su za njih platili. Emisije akcija nisu garantovane, ali praksa je pokazala da se plasmanom u obine akcije ostvaruju vii prinos od prinosa na neke druge vrste ulaganja. U trenutku kupovine ovih akcija, investitori su izloeni dvostrukom riziku: riziku da e emitent (preduzee) loe poslovati i riziku da e cena akcije da padne. U najgorem sluaju investitori mogu izgubiti uloena sredstva i nita vie. Akcionari ne odgovaraju za dugove preduzea ije akcije poseduju, odnosno oni uestvuju u pokriu dugova samo do visine investiranih sredstava. Emisijom akcija emitent nastoji da doe do nedostajueg kapitala, ime on deo kontrole preputa akcionarima. 2.3.1.1.1.Nominalna, knjigovodstvena i trina vrednost obinih akcija Nominalna vrednost akcije je uvedena kako bi se garantovalo da e emitent dobiti pravinu cenu za deo imovine koji predstavlja akcija. Veina emitenata utvruje nominalnu vrednost svojih akcija na nivou niem od cene po kojoj e akcije biti ponuene na tritu (uobiajeno 1$ po akciji). Zbog toga nam nominalna vrednost akcija ne govori nita o vrednosti akcija.
30

www.puskice.org

Finansijska trita

Knjigovodstvena vrednost akcije se definie bilansnom terminologijom. Izraunava se na taj nain to se od vrednosti ukupnih sredstava do koje se dolazi iz bilansa stanja, odbiju ukupne obaveze i preferencijalni akcijski kapital (ukoliko postoji), a dobijena razlika (koja je jednaka ukupnom kapitalu od emisije obinih akcija) se podeli brojem emitovanih obinih akcija. Akcije se esto prodaju po ceni koja je nia od knjigovodstvene vrednosti. Knjigovodstvena i trina vrednost mogu biti jednake u trenutku kada nova korporacija emituje akcije, ali nakon toga, ove dve vrednosti samo sluajno mogu biti jednake. Trina vrednost obinih akcija je naelno jednaka kapitalizovanoj vrednosti neto prinosa koji se od njih mogu oekivati u budunosti. Za emitente obinih akcija, u osnovi postoje dva modela za procenu prinosa na obine akcije i njihove trine vrednosti, i to: model zarada (dobitka) i model diskontovane dividende. Model zarada procenjuje vrednost obinih akcija na osnovu procene sadanje vrednosti dobitka na budue investicije, ukljuujui i reinvestiranje (zadravanje) dobitka. Prema ovom modelu, vrednost obine akcije se moe utvrditi na taj nain to se ukupan neto dobitak razlae na dva dela: deo dobitka koji emitent isplauje u vidu novanih dividendi i deo dobitka koji se reinvestira u cilju finansiranja buduih investicija. Prema modelu diskontovane dividende, trina vrednost, odnosno cena obine akcije zavisi prevashodno od nivoa oekivanih dividendi i procenjenog rizika mogunosti njihove realizacije u budunosti. Cena akcije je jednaka sadanjoj trinoj ceni akcije uveanoj za kapitalni dobitak, odnosno umanjenoj za kapitalni dobitak koji vlasnik oekuje da e ostvariti njenom prodajom. Stopa rasta dividende moe biti konstantna, progresivno rastua ili progresivno opadajua, odnosno moe naizmenino fluktuirati (rasti i opadati). 2.3.1.2.Preferencijalne akcije Ove akcije njihovim imaocima daju prioritetno pravo na uee u ostvarenom dobitku nakon oporezivanja (u vidu preferencijalne dividende), kao i na prioritet pri namirenju iz likvidacione mase, u odnosu na obine akcionare. Rizik ulaganja u ove akcije je zato nii, te se njihovi kupci moraju zadovoljiti i srazmerno niom dividendnom stopom, koja je obino fiksirana u procentu, u odnosu na nominalnu vrednost akcije. Veoma podsea na obveznice, ali se od njih razlikuje po izloenosti riziku, koji je ovde mnogo vii. Preferencijalne akcije i svrstavaju u hibridne hartije od vrednosti (imaju karakteristike i dunikih i vlasnikih hartija). Kapital od emisije preferencijalnih akcija je slian dugu, s obzirom da preferencijalne dividende predstavljaju fiksni rashod koji umanjuje zarade obinih akcionara. Ovaj kapital je slian kapitalu od emisije obinih akcija, s obzirom da potraivanja na ime kamate imaju prioritet u odnosu na potraivanja u vidu dividende, nezavisno od toga da li je dolo do pada prodaje i dobitka. Preferencijalni akcijski kapital se nalazi izmeu duga i obinog akcijskog kapitala. Sa aspekta emitenta, prednosti se ogledaju u tome to emisijom ovih akcija ne dolazi do podele kontrole nad poslovanjem emitenta, dividende su fiksirane, vei deo dobitka ostaje obinim akcionarima u sluaju rasta dobitka, a u sluaju niskog dobitka, nema opasnosti od likvidacije. Emitenti emisijom i plasmanom ovih akcija mogu relativno brzo prikupiti neophodni kapital, za koji nemaju obavezu vraanja, jer se on smatra delom sopstvenog kapitala, a u pojedinim sluajevima mogu ak i odloiti isplatu preferencijalnih dividendi (kumulativne preferencijalne akcije). Sa aspekta investitora, prednosti plasmana u ove akcije se ogledaju u tome to: one obezbeuju sigurniji prihod od obinih akcija, imaju prioritet prilikom isplate u sluaju likvidacije, a i 55% preferencijalnih dividendi prijavljenih od strane korporacija se ne oporezuje, s obzirom da su one obino vlasnitvo korporacija. Motiv investitora je u ovom sluaju jasan nii rizik, ali jo uvek dovoljno visok prinos. Nedostaci ovakvog plasmana za investitore su: ogranien prinos, odsustvo prava na dodatnu dividendu, a za pojedince i nii prinos od prinosa na obveznicu nakon oporezivanja, koja je i manje rizina.
31

www.puskice.org

Finansijska trita

Kako bi to bre doli do neophodnog kapitala, emitenti su tokom vremena ponudili itavu lepezu preferencijalnih akcija: kumulativne, opozive, participativne, sa pravom glasa, sa uveanim pravom glasa, konvertibilne i dr. Kumulativne preferencijalne akcije su akcije kod kojih se u toku dueg vremenskog perioda preferencijalne dividende kumuliraju i zatim kumulativno isplauju u nekom buduem periodu. Participativne preferencijalne akcije su one akcije koje se vanredno emituju, a koje njihovim imaocima daju pravo na utvrenu dividendnu stopu uveanu za uee u svakoj isplati novanih dividendi na obine akcije, koja je vea od participativnih preferencijalnih dividendi. Konvertibilne preferencijalne akcije predstavljaju kombinaciju preferencijalne akcije koja se poseduje i kupovne opcije koja daje pravo na kupovinu obine akcije emitenta po utvrenim uslovima. Mogu se konvertovati u obine akcije. 2.4.Izvedene hartije od vrednosti Izvedena (derivatna) hartija od vrednosti je ugovor izmeu dve strane, kojim se predvia transfer odreenog sredstva ili novca na ili pre utvrenog datuma u budunosti, po utvrenoj ceni. Vrednost izvedene hartije se menja sa promenom jedne ili veeg broja trinih promenljivih, kao to je kamatna stopa ili devizni kurs. Jedan od glavnih razloga upotrebe izvedenih hartija od vrednosti je upravljanje rizikom, tj. mogunost odvajanja i tanije kontrole rizika kroz promenu strane u ugovoru, ime se stvara osiguranje. Kod izvedenih hartija se javljaju sledea lica: hedersi (lica koja ele da snize, hediraju rizik) pekulanti (koji zauzimaju suprotnu poziciju u odnosu na hederse i preuzimaju rizik u nadi da e ostvariti profit od promene cene u njihovu korist) arbitraeri (koji trguju izvedenim hartijama i nastoje da ostvare zaradu na osnovu razlike u ceni izvedenih hartija na razliitim tritima izvedenih hartija ili po osnovu razlike u ceni izvedenih i osnovnih hartija) Izvedenim hartijama se trguje prevashodno na organizovanom tritu, odnosno na berzi. Kupovinu i prodaju izvedenih hartija za svoje klijente ili za svoj raun, vre trgovci i brokeri. Oni mogu trgovati na tri naina: na berzanskom parketu uzvikivanjem na vanberzanskom tritu korienjem elektronskog sistema za automatsko uparivanje Osnovne izvedene hartije od vrednosti su: forvard ugovori fjuersi opcije svopovi 2.4.1.Forvard ugovori Predstavljaju ugovore kojima kupac i prodavac ugovaraju isporuku odreene hartije od vrednosti, odreenog kvaliteta i u odreenoj koliini, na utvreni datum u budunosti. Cena se moe utvrditi unapred ili u vreme isporuke. Najznaajnije ugovore ove vrste predstavljaju forvardi kamatne stope ili ugovori o buduoj kamatnoj stopi. Ugovor o buduoj kamatnoj stopi je obeanje da e biti isplaena/primljena utvrena kamatna stopa u budunosti, nezavisno od visine preovladavajue kamatne stope na tritu u to vreme. Ove ugovore obino koriste zajmotraioci na tritu novca, kako bi se fiksirale kratkorone kamatne stope koje e platiti na preuzete kratkorone zajmove.
32

www.puskice.org

Finansijska trita

Zajmodavci ele da snize rizik pada kamatnih stopa u budunosti i zato prodaju ovaj ugovor, dok zajmotraioci ele da snize (hediraju) rizik porasta trokova zaduivanja u budunosti i zato kupuju ovaj ugovor. Ugovor o buduoj kamatnoj stopi ima gotovinsko saldiranje. Karakteristike ugovora o buduoj kamatnoj stopi su: vanberzansko trgovanje ugovaranje uslova ugovora poverljivost nisu neophodna plaanja margine gotovinsko saldiranje fleksibilnost fiksiranje kamatne stope nizak kreditni rizik prua nesavrenu zatitu ako doe do odstupanja kamatne stope osnovnog ugovora od kamatne stope za koji je ugovor o buduoj kamatnoj stopi vezan ponitavanje i prenoenje Elementi ugovora o buduoj kamatnoj stopi su: valuta i veliina ugovora, datum trgovine, datum fiksiranja, datum saldiranja, datum dospea, ugovorni period i ugovorna stopa. 2.4.2.Fjuersi Fjuers ugovor je terminski ugovor izmeu dve strane, prema kome e isporuka osnovnog dobra (robe, hartije od vrednosti i dr.) biti izvrena na neki datum u budunosti, po ceni utvrenoj u trenutku zakljuenja i koji ima standardizovane uslove. I za kupca i za prodavca postoji rizik insolventnosti u trenutku dospea ugovora, zbog ega se ugovor obino zakljuuje preko posrednika (klirinke kue), koji zahteva da obe ugovorne strane u trenutku zakljuenja ugovora uplate tzv. inicijalnu maru (garantni depozit), kao garanciju za preuzete ugovorne obaveze. Postojanje inicijalne mare je jedna od osnovnih karakteristika fjuersa, koja omoguava trgovcu da na osnovu malog depozita kontrolie veliku trinu poziciju. Fjuersima se trguje na berzi (obino na specijalizovanim fjuers berzama) i oni se izvravaju po proceduri dnevnog saldiranja, to znai da strana koja gubi plaa drugoj strani. Ne omoguava odustajanje od kupovine hartije. Fjuersi sadre dva kursa: kurs po kome je neko spreman da kupi hartije od vrednosti i kurs po kome je neko spreman da hartije proda. Fjuersi kojima se trguje na berzi imaju sledee karakteristike: standardizovanost mogunost trgovine hartijama i neutralisanja prvobitnog ugovora istom ili trgovinom u suprotnom pravcu javno trite na kome su cene ugovora raspoloive nakon zakljuene trgovine, klirinka kua radi za obe strane Motiv zakljuenja fjuersa je osiguranje od kursnog rizika, ostvarenje to veeg dobitka iz pekulativnih poslova i ostvarenje profita iz arbitrae. U trgovini fjuersima su prisutne tri grupe uesnika: hedersi pekulanti arbitraeri

33

www.puskice.org

Finansijska trita

Hedersi nastoje da se zatite od rizika promene kurseva ili kamatnih stopa zauzimanjem pozicije u fjuersu koja je suprotna riziku kome su izloeni. pekulatni trguju fjuersima u nadi da e ostvariti profit od promene cena u budunosti. U osnovi postoje dve vrste pekulanata: pekulanti koji koriste fundamentalnu analizu privrednih uslova kako bi zauzeli odgovarajuu poziciju u fjuersu, koja e im doneti profit i pekulanti koji nastoje da na osnovu podataka iz prolosti predvide promene cene fjuersa. Arbitraeri istovremeno trguju i fjuersima i hartijama koje su predmet fjuersa, kako bi ostvarili profit od razlike u ceni koja postoji izmeu trita fjuersa i promptnog trita. Fjuersi imaju posebnu terminologiju. Tako se za ugovornu stranu koja prihvata da kupi osnovnu hartiju u budunosti kae da ima dugu poziciju u ugovoru. Sa druge strane, ugovorna strana koja prihvata da proda osnovnu hartiju u budunosti ima kratku poziciju u ugovoru. Fjuers cena je cena koju su utvrdile ugovorne strane i po kojoj e fjuers biti izvren. Osnovna, predmetna hartija je ona hartija koja e biti kupljena ili prodata u sluaju promptne isporuke. O isteku fjuers ugovora, spot cena se naziva buduom spot cenom, zbog toga to je to trina cena koja e preovladavati na odreeni datum u budunosti. Fjuers ugovori imaju standardizovane uslove koje utvruje berza na kojoj se njima trguje. Ovi ugovori su veoma likvidni (to omoguava trgovcima da trguju u velikim koliinama uz minimalnu promenu cena). Ukoliko, primera radi, datumi isporuke ne bi bili standardizovani, mogli bi postojati fjuersi koji istiu svakog dana u toku godine. Standardizacija fjuers ugovora olakava i poreenje cena fjuersa. Ukoliko bi fjuersi na osnovnu robu ili hartiju imali razliite datume isporuke i koliine, cene razliitih trgovina ne bi bile uporedive). Uslovi fjuers ugovora su: veliina ugovora, jedinica kotacije, minimalna promena (fluktuacija) cene, kvalitet, vreme trgovanja, uslovi i procedura isporuke i dnevni limiti cene. Na cene fjuersa deluju trokovi izvrenja, dividende ili drugi novani tokovi i premija rizika osnovnog instrumenta. Na visinu cene fjuersa e uticati i rokovi dospea, tako da e fjuersi sa duim rokom dospea biti skuplji (vii su trokovi izvrenja). 2.4.2.1.Vrste fjuersa Prema tome ta je predmet fjuers ugovora, razlikujemo: robne fjuerse (npr. fjuersi na metale, naftu, itarice, stoku i meso, uljarice itd.) valutne fjuerse (fjuersi na konvertibilne valute) fjuerse kamatne stope fjuerse na berzanske indekse Fjuersi kamatne stope mogu biti: fjuersi kratkorone kamatne stope fjuersi dugorone kamatne stope Fjuersi kratkorone kamatne stope su, pre svega, fjuersi na evrodolarske rone depozite i na blagajnike zapise. Oni su pogodni i za zajmotraioce i za zajmodavce koji ele da se zatite od promene kratkoronih kamatnih stopa. Ove ugovore koriste i arbitraeri za ostvarenje profite. Fjuersi na evrodolarske depozite su postali najuspeniji fjuersi kratkorone kamatne stope, s obzirom da je kamatna stopa na meubankarskom londonskom tritu postala reperna kratkorona kamatna stop za veliki broj zajmotrailaca i zajmodavaca. Fjuersi na blagajnike zapise su takoe veoma likvidni ugovori zbog znaaja koji blagajniki zapisi imaju za dravne finansije.

34

www.puskice.org

Finansijska trita

Cene fjuersa kratkorone kamatne stope se izraavaju indeksom, kako bi se razlikovale od cena na promptnom tritu. Fjuersi na evrodolarske rone depozite ovaj fjuers limitira kamatnu stopu za uzajmljivanje ili pozajmljivanje o isteku vanosti fjuersa. Zasniva se na tromesenom evrodolarskom ronom depozitu od milion amerikih dolara, s tim to se radi o novanom ugovoru, tako da ne dolazi do isporuke depozita. Meseci isporuke su: mart, jun, septembar i decembar. Cena fjuersa o dospeu se utvruje kao 100 minus LIBOR. Pre isteka vanosti, kotirana fjuers cena implicira kamatnu stopu od 100 minus kotirana trina cena i to je kamatna stopa koja moe limitirana po fjuersu. Duga pozicija u fjuersu donosi dobitak kada raste kotirana fjuers cena, a kratka pozicija donosi dobitak kada pada kotirana fjuers cena. Zbog toga, duga pozicija donosi dobitak kada implicirana kamatna stopa pada, dok kratka pozicija donosi dobitak kada implicirana kamatna stopa raste. Fjuersi na blagajnike zapise blagajniki zapis je kratkorona dunika hartija od vrednosti. On predstavlja diskontovanu obveznicu sa rokom dospea kraim od 1 godine. Fjuers na blagajniki zapis je ugovor o isporuci koji u SAD sadri trinaestonedeljni blagajniki zapis, kao hartiju koja se moe isporuiti. Nominalna vrednost ovog ugovora je milion amerikih dolara, a minimalna promena cene 25$ po ugovoru (1 osnovni poen). Sastavni deo trgovine i blagajnikim zapisima i fjuersima na blagajnike zapise su ugovori o otkupu, prema kojima jedna strana prodaje hartiju (blagajniki zapis) drugoj strani, po utvrenoj ceni i prihvata da otkupi hartiju (zapis) po drugoj ceni, na neki datum u budunosti. Za kupca blagajnikog zapisa se ka e da ulazi u obrnuti ugovor o otkupu. Ugovor o otkupu doputa prodavcu da se zadui kod kupca na osnovu zalaganja hartije. Prodavac odmah dolazi do novca koji mora da otplati u budunosti i odrie se zapisa tokom trajanja ugovora. Kamata na zajam je razlika izmeu inicijalne prodajne cene i cene za otkup zapisa. Kamatna stopa na zajam u ugovoru o otkupu, naziva se repo stopom. Fjuersi na blagajnike zapise se mogu koristiti u cilju promene dospea blagajnikih zapisa ili portfolia hartija uz niske trokove. Fjuersima na blagajnike zapise se mogu skratiti ili produiti rokovi dospea portfolia. Rok dospea portfolia se moe skratiti zauzimanjem kratke fjuers pozicije u fjuersu na blagajnike zapise, ime se omoguava zaduivanje po nioj ceni i ostvarenje niih transakcionih trokova. Fjuersi dugorone kamatne stope su fjuerski na dravne obveznice, dravne zapise i komunalne obveznice. Cene fjuersa dugorone kamatne stope se izraavaju indeksom, koji pokazuje koliko se plaa za obveznicu od njene nominalne vrenosti. Elementi fjuersa se razlikuju u zavisnosti od osnovne obveznice i berze, pri emu su obavezni elementi: veliina ugovora trgovinski ciklus meseca u kome se trguje dan saldiranja vrsta obveznice prihvatljive za isporuku o isteku vanosti ugovora poslednji dan kada se moe izvriti trgovina kotacija cene fjuersa najmanja veliina ugovora koji se moe zameniti veliina tika (koji meri cene fjuersa) vreme trgovanja berze vreme trgovanja u okviru raunarskog sistema

35

www.puskice.org

Finansijska trita

Kupci fjuersa na obveznice su oni koji su prihvatili da isporue osnovnu obveznicu i koji imaju dugu poziciju, odnosno to su zajmodavci koji se tite od rizika pada kamatnih stopa. Kada kamatne stope rastu, cene fjuersa opadaju i obratno, kada kamatne stope padaju, cene fjuersa rastu. Prodavci fjuersa na obveznice su oni koji su prihvatili da isporue osnovnu obveznicu i zbog toga imaju kratku poziciju. To su zajmotraioci koji se tite od rasta kamatnih stopa. Ako kamatne stope rastu, onda je svaki gubitak na prodaji osnovne obveznice u budunosti neutralisan dobicima na isporuci fjuersa. Osim za zatitu od rizika, fjuersi na obveznice se mogu koristiti i za pekulacije. Primera radi, ako se oekuje rast kamatnih stopa, pristupie se i prodaji fjuersa na obveznice i obratno, u sluaju kada se oekuje pad kamatnih stopa. Fjuersi na obveznice se mogu koristiti i za ostvarenje profita po osnovu razlike u ceni fjuersa na dve razliite berze ili po osnovu razlike u ceni na promptnom i tritu fjuersa. Fjuersi na dravne obveznice i zapise imaju odreene prednosti, koje se ogledaju u: likvidnosti trita, mogunosti dranja pozicije uz veliku zaduenost, mogunost kupoprodaje bez posedovanja osnovne obveznice i injenici da se veina fjuersa neutralie. Fjuersi na obveznice imaju i izvesne nedostatke. Naime, za trgovinu je raspoloiv ogranien broj fjuersa, dok zatita od rizika moe biti teka. Sistem saldiranja uz dnevno usklaivanje moe dovesti do velikih novanih odliva usled promena cena u suprotnom smeru. Trgovanje je obino koncentrisano na najblii mesec, a likvidnost fjuersa koji se odnose na mesece u daljoj budunosti, moe biti ograniena. Fjuersi na dravne obveznice i fjuersi na dravne zapise, spadaju u najuspenije fjuerse danas u svetu. Kako se dravne obveznice i zapisi smatraju nerizinim investicijama, prinosi na njih se koriste kao reper dugoronih kamatnih stopa za koji su vezane druge dugorone stope. Fjuersi na dravne obveznice i zapise su korisni investitorima u druge dugorone hartije. Dravne obveznice i zapise karakterie mogunost isporuke veeg broja obveznica (zapisa) razliitog kvaliteta, to znai da se moe isporuiti itav niz obveznica (zapisa) sa razliitim kamatnim stopama i rokovima dospea i shodno tome, razliitom trinom vrednou. Jedna od najznaajnijih upotreba fjuersa na dravne obveznice i zapise je snienje rizika portfolia obveznica (zapisa). Fjuersi na dravne obveznice i zapise se mogu koristiti i za promenu roka dospea portfolia obveznica (zapisa). Tako se moe skratiti rok dospea portfolia obveznica zauzimanjem kratke pozicije u fjuersu na dravne obveznice, ime se limitira prodajna cena dravne obveznice na datum isteka vanosti fjuersa. Fjuersi na komunalne obveznice se nastali usled nemogunosti fjuersa na dravne obveznice i zapise da na odgovarajui nain snize rizik promene kamatne stope prisutan kod komunalnih obveznica. Fjuers na komunalne obveznice je ugovor sa novanim saldiranjem. Mogu se koristiti i za snienje rizika (heding) i kvazi arbitrau na isti nain kao i kod fjuersa na dravne obveznice. Fjuersi na berzanske indekse su kreirani poetkom 80-ih godina, prvo na tritu SAD. Individualni investitori su u njima otkrili efikasno sredstvo za trgovanje oekivanjima o optim kretanjima u budunosti na tritu akcija, uz niske trokove. Upotreba fjuersa na indekse akcija omoguava sada da se trgovina obavi kroz jednu jednostavnu transakciju. Institucionalni investitori mogu da koriste ove fjuerse za snienje rizika svojih portfolia i da alociraju svoja sredstva na razliite investicije. U SAD se akcijama trguje na berzama (preko specijalista) i preko decentralizovanog vanberzanskog trita (preko elektronskog sistema poznatog kao NASDAQ). Postoje tri osnovne vrste indeksa akcija: indeksi akcija jednako ponderisani cenom jednako ponderisani prinosom ponderisani vrednou
36

www.puskice.org

Finansijska trita

Indeks akcija jednako ponderisan cenom se utvruje dodavanjem cena akcija u indeks i deljenjem sa divizorom, pri emu divizor moe imati bilo koju vrednost. Indeks jednako ponderisan prinosom se izraunava utvrivanjem aritmetike sredine od 1 plus stopa promene cene svih akcija u indeksu. Ova sredina se zatim mnoi vrednou indeksa prethodnog dana i tako dobija sadanja vrednost indeksa. Indeks ponderisan vrednou ponderie svaku od komponenti akcija trinom vrednou akcije ili kapitalizacijom. Utvruje se tako to se ukupna tekua trina vrednost svih akcija u indeksu podeli ukupnom trinom vrednou svih akcija tokom baznog perioda. Najpoznatiji indeksi ov vrste su S&P 50 0 i indeksi njujorke berze. Fjuersi na indekse akcija predstavljaju ugovore za kupovinu ili prodaju nominalne vrednosti indeksa akcija. U SAD se trguje a etiri kljuna fjuersa na indekse akcija, i to: fjuersom na Standard&Poors-ov indeks 500 na ikakoj merkantilnoj berzi, fjuersom na indekse njujorke finansijske berze, fjuerom na Major Market Index na ikakoj opcionoj berzi i fjuersom na indeks Value Line-a na kanzakoj opcionoj berzi. 2.4.3.Opcije Opcija je vrsta terminskog ugovora koji njegovom imaocu daje pravo da kupi (proda) odreenu robu, hartije od vrednosti ili fjuerse po odreenoj, unapred utvrenoj ceni, u okviru odreenog vremenskog perioda, odnosno koji za izdavaoca znai obavezu da imaocu omogui realizaciju prava koje je u njemu sadrano. Opcije predstavljaju jedinstvenu vrstu ugovora, zato to daju kupcu pravo, ali ne i obavezu da neto uradi. Opcije se mogu odnositi na robu, plemenite metale, valute, hartije od vrednosti (akcije i obveznice), fjuerse i indekse. Svakog dana pre isteka vanosti ugovora o opciji, vlasnik opcije moe izabrati da ne radi nita i da due dri opciju po tekuoj trinoj ceni i time zadovolji svoju poziciju ili da izvri opciju. Svaka opcija podrazumeva postojanje tri uesnika (strane): prodavca opcije, koji dobija cenu zato to nekome ustupa opciju, a koji se naziva i upisnikom opcije kupca opcije, koji plaa cenu prodavcu opcije, kako bi ga naveo da mu ustupi opciju brokera hartijama od vrednosti koji pronalazi kupce i prodavce opcija i radi kao agent, kako bi transakcija bila izvrena Svaka opcija ima tri cene, i to: cenu hartije koja je predmet opcije to je fluktuirajua trina cena hartije opcionu premiju ili kupovnu cenu to je cena koju plaa kupac opcije prodavcu izvrnu cenu ili ugovornu cenu, koja predstavlja cenu po kojoj se od prodavca opcije moe legalno zahtevati izvrenje opcije; ova cena se menja tokom veka trajanja opcije Cena opcije se naziva izvrnom cenom i ona je predmet ugovaranja izmeu kupca i prodavca opcije. Po ovoj ceni prodavac opcije mora da proda odnovnu hartiju kupcu opcije, ako je ugovorena kupovna opcija, odnosno po ovoj ceni on mora da kupi od kupca opcije, ako je ugovorena prodajna opcija, i to samo ako i onda kada kupac opcije iskoristi pravo iz opcije. Opcijama se trguje na terminskim berzama efekata, od kojih je najpoznatija ikaka opciona berza. Svaka opcija ima vrednost koja se rauna tako to se od tekue cene hartije odbije izvrna cena. Trina cena hartije moe biti via od vrednosti opcije i tada se govori o premiji. Osim visoke zarade, opcije omoguavaju i zatitu ulaganja na tritu akcija kroz tzv. vezanu, odnosno branu ponudu, to znai da se istovremeno kupuju akcije i prodajna opcija na iste akcije, tako da u sluaju da cena akcija padne, vrednost prodajne opcije raste i deo gubitka se moe pokriti prodajom prodajne opcije.
37

www.puskice.org

Finansijska trita

2.4.3.1.Vrste opcija Prema tome da li kupcu daje pravo na kupovinu ili na prodaju osnovne hartije od vrednosti, opcija moe biti: kupovna prodajna kupovna i/ili prodajna Kupovna opcija je opcija koja kupcu daje pravo na kupovinu odreene koliine osnovne hartije od vrednosti, po odreenoj ceni na odreeni dan ili do isteka utvrenog roka. Ovu opciju kupac kupuje onda kada oekuje rast cena. Za prodavca opcije ovo znai obavezu da ako i kada kupac iskoristi opciju, ovome po ugovorenoj ceni isporui navedene hartije. Kupovna opcija moe biti: pokrivena i nepokrivena. Pokrivena kupovna opcija postoji onda kada u trenutku prodaje opcije prodavac poseduje osnovnu hartiju. Mogue je d a u trenutku prodaje kupovne opcije njen prodavac ne poseduje osnovnu hartiju i tada se radi o nepokrivenoj opciji. Ovde se radi o tzv. prodaji na prazno, odnosno o nepokrivenoj poziciji prodavca opcije koja postoji sve dok on ne kupi osnovne hartije ili dok ih ne vrati zajmodavcu od koga ih je uzeo na zajam. Prodavac se odluuje za prodaju ovakve opcije onda kada oekuje pad cene osnovne hartije na tritu, odnosno kada veruje da e u budunosti moi da kupi ove hartije po nioj ceni od cene po kojoj ih je prodao na osnovu ugovora o opciji. Prodajna opcija je opcija po kojoj kupac ima pravo da proda prodavcu opcije odreenu koliinu osnovnih hartija od vrednosti po utvrenoj, izvrnoj ceni, na utvreni dan ili do isteka utvrenog roka. Prodavac opcije je duan da preuzme osnovne hartije od kupca i da mu za njih plati izvrnu cenu. Ova opcija se obino kupuje kada se oekuje pad cena osnovne hartije. Pod prodajnom i/ili kupovnom opcijom se podrazumeva opcija po kojoj kupac moe ili da kupi ili da proda osnovnu hartiju od vrednosti po izvrnoj ceni, tokom perioda vanosti opcije, pod uslovom da ukupna vrednost osnovnih hartija ne prelazi vrednost utvrenu ugovorom o opciji. Prodavac opcije je duan da kupi osnovne hartije ukoliko kupac iskoristi prodajnu opciju ili da proda osnovne hartije, ukoliko kupac iskoristi kupovnu opciju, i to po izvrnoj ceni u periodu vanosti opcije. Prema mogunosti korienja prava iz opcije, opcija moe biti amerika i evropska . Amerika opcija je opcija koja se moe iskoristiti u bilo kom trenutku do isteka roka vanosti opcije ili moe da ostane neiskoriena do tog roka. Ona je skuplja od evropske opcije. Opcije ovog tipa su, po pravilu, prenosive, jer se mogu kupiti ili prodati na sekundarnom tritu i postoje samo za hartije od vrednosti koje se nalaze na listingu berze u koliini od 1000 komada u Velikoj Britaniji i 100 komada u SAD. Evropska opcija je opcija koju kupac moe skoristiti samo na dan isteka utvrenog roka. Prodavac se ovde ne izlae riziku da e opcija biti iskoriena u nekom trenutku pre datuma isteka vanosti opcije. Opcije ovog tipa su obino tradicionalne, to znai da se opcija moe ili iskoristiti ili ostaviti da istekne neiskoriena. Pri tome se ugovor o opciji ne moe preprodati, po emu se ova opcija i razlikuje od opcije kojom se moe trgovati. Tradicionalne opcije se koriste danas za manje likvidne hartije od vrednosti. Prema odnosu izvrne i trine cene osnovn hartije, razlikuju se: opcija na istom, opcija na dobitku. Opcija na istom je opcija ija je izvrna cena jednaka tekuoj trinoj ceni osnovne hartije od vrednosti. Opcija na dobitku predstavlja kupovnu opciju ija je izvrna cena nia od trine cene osnovne hartije od vrednosti ili prodajna opcija ija je izvrna cena via od trine cene osnovne hartije, dok je opcija na gubitku kupovna opcija ija je izvrna cena iznad trine cene osnovne hartije ili prodajna opcija ija je izvrna cena nia od trine cene osnovne hartije. Postoje i restriktivne opcije, koje se javljaju onda kada je trina cena osnovne hartije na zatvaranju prethodnog dana po kupovnoj (prodajnoj) opciji bila ispod (iznad) izvrne cene za vie od pet poena.
38

www.puskice.org

Finansijska trita

Danas se trguje opcijama na valute, kratkorone i dugorone dravne obveznice, indekse na akcije i obveznice, fjuerse i svopove. Oni koji trguju opcijama posluju sa gubitkom u 60% sluajeva, ali su one veoma privlane investitorima jer ih tite od veih promena trinih cena, odnosno omoguavaju im da pekuliu po osnovu buduih kretanja na tritu. Kupovinom opcija na valute se obino tite oni koji su mnogo investirali u inostranstvu, jer im one omoguavaju neutralisanje naglih promena u deviznom kursu. Najee se trguje opcijama na amerike dolare, kanadske dolare, britanske funte, evro, japanski jen i vajcarski franak. Opcije na kratkorone i dugorone dravne obveznice se nazivaju i opcijama na kamatne stope, a znaajne su zato to omoguavaju imaocima obveznica da zatite svoje investicije. Opcijama na obveznice se moe trgovati na berzi ili van berze, s tim to se njima u veoj meri trguje na berzi. Karakteristika ovih opcija kojima se trguje na berzi je ta da su one standardizovane u pogledu inicijalne mare, veliine, isteka vanosti, datuma saldiranja i dr. Opcije na indekse su prodajne i kupovne opcije ije premije su zasnovane na vrednosti trinog indeksa. Cene opcija na indekse stalno fluktuiraju zbog toga to fluktuiraju i vrednost osnovnog indeksa, izvrna cena opcija na indeks, duina vremena do isteka vanosti, utvrena rizinost indeksa i trine kamatne stope. Opcije na indekse su korisne u snienju trinog rizika. Kupovinom prodajnih opcija na indekse na akcije investitori tite svoje portfelje od naglog pada cena na tritu. Najtee je ipak koristiti opcije na fjuerse na odreenu robu ili hartije, jer je ovaj ugovor najudaljeniji od osnovnog predmeta ugovora. Ove opcije imaju karakteristike i opcija i fjuersa. Opcija na fjuers je ugovor koji njegovom imaocu daju pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda fjuers po fiksnoj ceni (izvrnoj ceni) do nekog utvrenog isteka vanosti. Opcije na fjuerse su veoma popularne meu investitorima, pri emu se od ukupnog broja opcija na fjuerse, oko 40% odnosi na finansijske fjuerse, a ostatak na valutne i robne fjuerse. Tokom vremena su nastale i svop opcije, svopcije ili opcije na svop, koje predstavljaju ugovor koji kupcu daje pravo, ali ne i obavezu, da ue u svop kamatne stope, koji ima utvrenu fiksnu kamatnu stopu na neki datum u budunosti. Kupac svopcije za ovo pravo mora prodavcu platiti utvrenu premiju. Svopcije su vanberzanski ugovori koje koriste trini uesnici koji nastoje da iskoriste prednosti svopa kamatne stope, ali koji takoe ele da ostvare korist i od povoljne promene kamatnih stopa. Korisnici svopcija su banke i korporacije i to u cilju zatite od rizika promene kamatne stope i ostvarenja profita od neutraliuih transakcija pekulacijama na tritu svopova. 2.4.4.Svopovi Svop predstavlja ugovor izmeu dve strane, kod koga jedna strana prihvata da izvri fiksno plaanje drugoj strani, dok istovremeno druga strana prihvata da provoj izvri varijabilno plaanje. Svopovi se mogu koristiti za snienje trokova kapitala, upravljanje rizikom, korienje ekonomije obima i kreiranje sintetikih hartija. Svop predstavlja istovremenu kupovinu i prodaju osnovnih hartija od vrednosti (robe) ili obaveza jednake vrednosti, ime se obema stranama u transakciji obezbeuju povoljniji uslovi od onih koje bi one inae oekivale. Dve strane ugovaraju razmenu odreene koliine osnovnog dobra, koja se oznaava kao fiktivna, kako bi se razlikovala od fizike razmene na promptnom tritu, koja se naziva stvarnom razmenom. Ugovorne strane vre uzajamna plaanja jedna drugoj za korienje osnovnog dobra, i to jedna ugovorna strana vri periodina plaanja po fiksnoj ceni drugoj strani, za korienje njenog dobra. Fiksna cena se naziva svop kuponom. Druga ugoorna strana vri periodina plaanja po varijabilnoj (trino utvrenoj) ceni, za korienje dobra prve strane. Ovo je osnovni ili isti vanila svop.

39

www.puskice.org

Finansijska trita

2.4.4.1.Svopovi kamatne stope Svopovi kamatne stope su ugovori izmeu dve ugovorne strane kojim svaka strana prihvata da izvri seriju plaanja drugoj strani, na ugovorene budue datume do dospea ugovora. Svop kamatne stope je najznaajniji vanberzanski svop kojim se trguje na globalnim tritima. On je zapravo ugovor koji omoguava obema ugovornim stranama pristup povoljnijim kamatnim stopama od onih koje bi inae dobile na tritu. Vanberzanska priroda svopa kamatne stope znai da su njegovi uslovi veoma fleksibilni. U praksi je veina svopova za iste obveznice fiksno za varijabilno, to znai da jedna strana plaa fiksnu stopu, dok druga strana plaa varijabilnu stopu. Svopove kamatne stope koriste banke, korporacije i market mejkeri u cilju zatite od izloenosti riziku kamatne stope i pekulacije na tritu svopova u cilju ostvarenja profita od neutraliuih transakcija fiksnom/varijabilnom kamatnom stopom. Koristi od svopa kamatne stope za korporacije i banke se ogledaju u mogunosti da ugovorne strane konvertuju osnovne kamatne stope iz fiksnih u varijabilne i obratno, tokom dugog vremenskog perioda, ostvarujui utede u trokovima, kao i mogunosti pristupa tritima koja inae nisu raspoloiva trinim uesnicima. Svopovi kamatne stope se mogu koristiti i za transformaciju novanih tokova postojeih zapisa i obveznica. Ovi svopovi se mogu koristiti za nove emisije u sluaju kada se ne poklapaju eljene izloenosti riziku zajmotrailaca i zajmodavaca, odnosno kada oni ele u cilju snien ja trokova finansiranja, odnosno poveanja prinosa od plasmana kapitala razliite kamatne stope i tempo njene isplate. 2.4.4.2.Svopovi vezani za indekse akcija Svopovi vezani za indekse akcija su slini svopovima kamatne stope i ekvivalentnim portfolijim a forvard ugovora, koji se zamenjuju za novane tokove zasnovane na dve razliite investicione stope: varijabilnoj i prinosu na indeks akcija. Plaanje se vri ili na ukupan prinos ili u procentu od promene indeksa za dati period saldiranja plus prilagoavanje fiksne razlike. Plaanje na ukupan prinos znai plaanje na dividende plus kapitalni dobitak ili gubitak. Svopovima vezanim za indekse akcija se trguje na vanberzanskom tritu i oni mogu imati dospee do 10 godina, pa i due. Svopovi vezani za indekse akcija mogu biti strukturirani oko inostranih indeksa (npr. tokijski TOPIX, londonski FT-SE 100, nemaki DAX, francuski CAC4...). Ovi ugovori utvruju glavnicu koja se ne razmenjuje, ve slui za konvertovanje procenta prinosa u novani tok. Ova glavnica moe biti varijabilna ili fiksna tokom veka trajanja svopa, ali se ista glavnica primenjuje na obe strane u transakciji. Ovi svopovi omoguavaju investitorim da ostvare prednost od ukupne promene cene na tritu hartija od vrednosti odreene zemlje, bez direktne kupovine akcija, ime se sniavaju transakcioni trokovi i smanjuju se greke u vezi profiliranja portfolia koji lii na indeks. Pored toga, svop omoguava investitoru da izbegne oporezivanje dividende, koje je obino vezano za investiranje u inostranstvu. 3.TRGOVANJE NA TRITU HARTIJA OD VREDNOSTI 3.1.Trgovanje na primarnom tritu hartija od vrednosti Na primarnom tritu hartija od vrednosti dolazi do emisije i plasmana hartija od vrednosti, odnosno do njihove prve kupoprodaje. Karaktristika savremenog poslovanja na primarnom tritu hartija od vrednosti je da se poslovi emisije i plasmana obino poveravaju odabranom posredniku (obino banci), koji raspolae kadrovima, neophodnom organizacionom strukturom i u stanju je da itav posao obavi na bri i jeftiniji nain.

40

www.puskice.org

Finansijska trita

3.1.1.Uloga investicione banke Uloga investicione banke se bitno razlikuje od uloge komercijalnih banaka. Investicione banke su esto delovi (divizije) velike finansijske korporacije, koja obavlja itav niz poslova i kao takve one pomau pri emisijinovih hartija od vrednosti preduzea na primarnom tritu, ali i posreduju u prometu ovim hartijama na sekundarnom tritu. Investiciona banka, sa kojom je zakljuen ugovor o preuzimanju emisije, ima veoma kompleksan zadatak, koji se odnosi na utvrivanje cene emisije, u cilju njene to bolje i bre prodaje. Cena emisije ne sme biti previe niska, jer bi to uzrokovalo nepotrebno visoke trokove za emitenta, odnosno cena ne sme biti ni previsoka, jer to moe prouzrokovati gubitak za investicionu banku kao potpisnika. Ako ugledna investiciona banka dobro utvrdi cenu emisije i ako trini uslovi pogoduju emisiji, smatra se da je prvu emisiju mogue prodati za jedan ili svega nekoliko dana. Meutim, ako cena nije objektivno utvrena, odnosno ako su trini uslovi nestabilni ili ako reputacija investicione banke nije dobra, potreban je dug vremenski period da bi dolo do prodaje (mesec dana i vie), a pritom investiciona banka moe pretrpeti znaajan gubitak. Investicione banke su zaduene i za distribuciju hartija od vrednostu, pri emu ona moe biti izvrena na vie naina. Jedan od naina je da potpisnik otkupi emisiju od emitenta, a zatim je proda, kada govorimo o preuzimanju. Drugi nain je da banka deluje samo kao posrednik izmeu emitenta i investitora. Ukoliko banka pronae jednog kupca za celu emisiju i organizuje njenu direktnu prodaju, dolazi to tzv. privatnog plasmana. Investiciona banka za povzivanje kupca i prodavca, utvrivanje pravedne cene i izvrenje transakcije, dobija odreenu ugovorenu proviziju. Preduzee svoju nameru da ide na emisiju i plasman hartija od vrednosti, pa tako i akcija, mora formulisati u vidu odluke o emisiji. Proces emisije i plasmana akcija ukljuuje nekoliko faza, i to: donoenje preliminarnih odluka od strane emitenta donoenje odluka od strane emitenta i odabrane investicione banke-posrednika donoenje odluke od strane emitenta i banke o trokovima emisije i utvrivanje cene emisije registracija i prodaja emitovanih hartija odravanje sekundarnog trita Donoenje preliminarnih odluka od strane emitenta odluke se odnose na veliinu emisije (iznos kapitala koji se namerava pribaviti emisijom hartija), vrstu hartija koje e biti emitovane, opredeljenje za ponudu postojeim akcionarima ili za direktnu prodaju javnosti u sluaju emisije akcija, realizaciju konkurentske ponude (prodaja onome ko ponudi najviu cenu), odnosno ugovorene prodaje (prodaja se dogovara sa investicionom bankom) i izbor investicione banke (ukoliko se prodaja emisije ugovara). Emisije novih hartija od vrednosti mogu biti plasirane uz najvei napor ili kroz inicijalnu javnu ponudu. Kod plasmana uz najvei napor, investiciona banka ili sindikat rade kao broker emitenta, nastojei da pronau kupce za hartije po najboljoj moguoj ceni, dok sama emisija ostaje vlasnitvo emitenta. Provizije za emisije koje se prodaju uz najvei napor su nie od provizija za preuzimanje kroz inicijalnu javnu ponudu, zbog toga to je i rizik za investicionu banku nii. Inicijalna javna ponuda predstavlja transakciju na primarnom tritu u kojoj firma prvi put prodaje obine akcije investicionoj javnosti kroz preuzimanje od strane investicione banke, i tako postaje otvorena. Provizije za preuzimanje su vie, jer je rizik vii, s obzirom da ne postoje hartije koj e bi bile reperne. Ukoliko se radi o prvoj emisiji akcija, potrebno je odluiti na koji nain e akcije biti plasirane, pri emu emitent ima na raspolaganju vie mogunosti.

41

www.puskice.org

Finansijska trita

Da bi preduzee moglo samo plasirati emisiju direktnom ponudom, potrebno je da ima respektivan ugled i finansijsku snagu, to moe samo relativno mali broj preduzea, dok se ostala preduzea za plasman i prodaju obraaju investicionim bankama sa kojima ugovaraju prodaju. Ovde emitenti nastoje da snize trokove preuzimanja ili da pridobiju onu banku (posrednika) koja im nudi najvii prihod od plasmana akcija ili da izbegnu konkurentske ponude. Donoenje odluka od strane emitenta i odabrane investicione banke se odnosi na razmatranje neophodnosti pribavljanja kapitala emisijom hartija, na neophodnost pribavljanja kapitala u celini emisijom akcija, odnosno na mogunost pribavljanja kapitala zaduivanjem. Emitent i banka mogu doneti odluku o prodaji iz najbolje namere ili garantovanju emisije. U sluaju preuzimanja i plasmana emisije iz najbolje namere, odnosno uz najvei napor, banka ne garantuje da e ukupna emisija biti i prodata, s tim to je ovakav nain distribucije veoma redak, tj. nije uobiajen u praksi. Ako, meutim, banka ugovorom o preuzimanju preuzme na sebe i rizik prodaje hartija (garantuje prodaju), to znai da e ona u sluaju da odreeni broj hartija ostane neprodat, iste biti duna da otkupi po unapred utvrenoj ceni. Zbog velike izloenosti riziku od potencijalnih gubitaka, banke retko emisije preuzimaju same, osim u sluaju veoma malih emisija. Ukoliko je vrednost emisije visoka, a rizik promene cene znaajan, banke formiraju tzv. sindikat za preuzimanje, kojim nastoje da minimiziraju rizik kupovine i distribucije nove emisije. Ovaj sindikat moe initi od 5 do 200 investicionih bankarskih kua, zavisno od ukupne vrednosti emisije. Pored njega moe postojati i tzv. prodajna grupa, koju ine lanovi sindikata za preuzimanje i brokerske kue, a koja ima zadatak da distribuira novu emisiju individualnim investitorima. Investiciona banka obino kupuje emisije od preduzea uz popust, po ceni nioj od cene po kojoj e akcije biti ponuene javnosti, to joj omoguava da pokrije trokove i ostvari profit, odnosno maru. Ovo je ujedno i motiv banke za preuzimanje i plasman emisij e hartija. Mara, koju ostvaruje banka, se sastoji od naknade vodeem potpisniku, naknade sindikatu za preuzimanje i naknade lanovima prodajne grupe. To znai da e vodei potpisnik dobiti ukupan iznos mare samo ukoliko celokupnu emisiju proda sam. Donoenje odluke od strane emitenta i banke o trokovim emisije i utvrivanju cene emisije pod trokovima emisije se podrazumevaju trokovi koji nastaju u vezi sa plasmanom akcija i drugih hartija od vrednosti na tritu (razlika izmeu cene koju dobija emitent i cene ponude, ostali direktni trokovi koji nisu ukljueni u kompenzaciju banke, indirektni trokovi, natproseni prinosi za ve emitovane akcije, snienje cena u odnosu na trite za inicijalnu javnu ponudu, odnosno gubici zbog prodaje akcija ispod prave vrednosti i klauzula o kupovini dodatne koliine akcija od emitenta po ceni ponude). Primetno je da su kod manjih emisija direktni trokovi emisije visoki i iznose preko 10%, to znai da emitent dobija 90% prihoda od prodaje, dok su kod velikih emisija ovi trokovi znaajno nii i izose oko 3%. Snienje cena u procentima je relativno veliko za male emisije (do 4 miliona dolara) i iznosi preko 60%, dok je za vee emisije (preko 10 miliona), karakteristino poveanje cena iznad trinih za oko 5%. Za emisiju novih akcija su karakteristini trokovi flotacije, koji su znatno vii nego kod emisije obveznica, odnosno koji rastu sa porastom veliine emisije. Odnos izmeu veliine emisije i trokova flotacije prevashodno je uslovljen postojanjem fiksnih trokova, koji postoje nezavisno od veliine emisije, tako da je procenat trokova flotacije veoma visok za male, u odnosu na velike emisije. Najznaajnije pitanje kod ugovaranja emisije je utvrivanje cene po kojoj e hartije biti prodate javnosti. Ako je preduzee otvoreno, cena ponude e biti odreena na osnovu postojee trine cene akcija ili prinosa na obveznice. Objavljivanje ponude novih akcija zrelih preduzea se, uopteno, uzima kao negativan signal. Naime, u trenutku objavljivanja ponude, cena e verovatno pasti, zbog ega e cena ponude verovatno morati da bude utvrenana niem nivou u odnosu na trinu cenu koja je vaila pre nego to je uinjena ponuda.

42

www.puskice.org

Finansijska trita

Registracija i prodaja emitovanih hartija se odnosi na popunjavanje prijave zajedno sa Komisijom za hartije od vrednosti. Emitentu stoje na raspolaganju sledei naini plasmana hartija: javna prodaja (kroz poziv na upis upuen javnosti) slobodna prodaja (postepena prodaja u skladu sa tranjom) plasman na berzi vanberzanski plasman (preko altera) Zahtev za odobrenje emisije i prospekt sadre informacije koje omoguavaju potencijalnim investitorima da procene kvalitet nove emisije, dok Komisija za hartije od vrednosti treba da na osnovu njih emisiju i odobri. Komisija u odreenom roku odobrava emisiju, a samo odobrenje znai samo da su sve zahtevane informacije o emitentu objavljane. Emisije gde se kao emitent javlja drava i njene agencije, emisije koje se nude malom broju investitora i emisije male vrednosti, ne moraju biti registrovane kod ove emisi je. Konana cena hartije se utvruje na dan kada se emisija zavrava, dok se hartije nude javnosti narednog dana. U istom rom roku investitori moraju platiti hartije, dok posrednici moraju isplatiti emitenta u znatno kraem roku, koji se rauna od dana kada je zvanino uinjena ponuda. Posrednici obino prodaju akcije dan ili dva dana nakon to je otpoela ponuda, ali se moe desiti da oni ne mogu pokrenuti emisiju ukoliko je cena ponude previsoka. Procedura prodaje koja vai za veinu hartija od vrednosti traje oko dvadeset dana, odnosno to je vreme koje obino protekne izmeu trenutka registracije i prodaje emisije. Meutim, vea, dobro poznata preduzea, koja esto vre emisije hartija, mogu popuniti samo osnovnu prijavu za registraciju sa Komisijom za hartije od vrednosti i zatim je dopuniti skraenom prijavom pre svake individualne ponude, to joj omoguava da veoma brzo izvri prodaju registrovanih hartija (za svega nekoliko sati). Ova procedura je poznata kao shelf registration, zato to preduzee u stvari stavlja svoje hartije na policu i zatim ih prodaje investitorima onda kada oceni da su trini uslovi povoljni. Odravanje sekundarnog trita predstavlja jedan od zadataka posrednika, koji se odnosi na stabilizaciju cene emisije tokom perioda distribucije, kako bi se spreilo njeno kretanje nadole. Ovo e posebno biti potrebno kod preduzea koja prvi put izlaze u javnost i gde treba stvoriti trite. Vodei menader sindikata za preuzimanje osigurava cenu tako to daje nalog za kupovinu novoemitovanih hartija po utvrenoj ceni na sekundarnom tritu, na kome se ovim hartijama i trguje. Iako ovomoe izgledati kao fiksiranje cene, to nije dozvljeno, Komisija za hartije od vrednosti ovo obino odobrava u cilju stabilizovanja cene. Stabilizacija cene je odbrambeni potez potpisnika, jer bi u suprotnom, rizik za sindikat bio vei, ali i tropkovi preuzimanja za emitenta. Stabilizacija cene moe trajati najdue 30 dana od dana kada je uinjena javna ponuda emisije. 3.1.2.Metodi emisije Pod emisijom hartija od vrednosti se podrazumeva procedura njihove prodaje od strane emitenta. Da bi se hartijama od vrednosti moglo trgovati na tritu hartija od vrednosti, one moraju biti emitovane javnosti. Emitent hartija mora ispuniti brojne zahteve, koje pred njega postavlja zakon i berza. Investitorima moraju biti dostavljene sve informacije o emitentu kroz prijavu za registraciju i prospekt emisije. Sve hartije od vrednosti se mogu prodavati iskljuivo javno. Izuzetak predstavlja emisija akcija, koje se mogu prodavati ili privatno ili javno. U sluaju javne emisije, emitent istumora registrovati kod Komisije za hartije od vrednosti. U sluaju javne emisije akcija, postoji mogunost da ona bude prodata javnosti uz pomo potpisnika i tada se naziva optom novanom ponudom. Emisija moe biti prodata i postojeim akcionarima putem ovlaene ponude, s tim to su direktni trokovi ove ponude znaajno nii u odnosu na visinu ovih trokova kod opte novane ponude. Sa druge strane, ako se emisija prodaje manjem broju investitora, preduzee je moe izvriti privatno, s tim to mu tada nee biti potrebna prijava za registraciju. Privatna emisija ima predn ost za emitenta, s obzirom da se prodajom neregistrovanih akcija izbegavaju trokovi usaglaavanja sa Komisijom.

43

www.puskice.org

Finansijska trita

Osnovni metodi emisije hartije od vrednosti su: inicijalna javna ponuda opta novana ponuda povlaena ponuda Inicijalna javna ponuda je prva emisija hartija koje se nude javnosti. Nove emisije akcija i drugih hartija od vrednosti mogu biti: nove emisije bez ugleda i nove emisije preduzea od ugleda, koje je prethodno emitovalo hartije javnosti. Emisije koje uivaju ugled mogu biti izvrene kao novane ili kao povlaene ponude, tj. sve inicijalne javne ponude su novane. Ako postojei akcionari preduzea ele da kupe akcije, preduzee ove akcije ne mora prodati javno, odnosno moe to uiniti privatno. Sama procedura prodaje novih akcija preduzea koje se prvi put pojavljuje na berzi, sastoji se od: odobrenja emisije od strane odbora direktora, pripreme za registraciju i popunjavanje prijave za registraciju sa Komisijom za hartije od vrednosti, razmatranje prijave za registraciju od strane Komisije za hartije od vrednosti tokom odreenog vremenskog perioda i odobrenje prijave uz eventualno pismo o primedbama, prodaje hartija nakon punovanosti prijave za registraciju i nakon odreivanja cene i oglaavanja emisije u tampi, od strane potpisnika tokom i nakon perioda ekanja na odliku Komisije. Najtei deo posla banke kod inicijalne ponude, odnosi se, kako na utvrivanje cene ponude, tako i na odreivanje niih cena od trinih. Emitent ima vie trokove ako je cena ponude suvie visoka ili suvie niska. Ako je cena emisije previsoka, emisija moe biti neuspena, te mora biti povuena. Ako je cena emisije ispod prave trine cene, postojei akcionari emitenta e imati gubitak pri prodaji svojih akcija po ovoj ceni. Odreivanje niih cena od trinih pomae novim akcionarima da ostvare vei prinos na kupljene akcije, dok za postojee akcionare ovo predstavlja indirektni troak emisije novih hartija od vrednosti. Poveanje inicijalnih ponuda se poklapa sa periodima znaajnog snienja cena, do ega delimino dolazi zbog toga to preduzea izlaze u javnost tek poto su utvrdile da e trite apsorbovati novu emisiju. Odreivanje niih cena od trinih je karakteristino za manje, pekulativne emisije, kao i za preduzea bez ikakve ili sa zanemarivom prodajom u toku prethodne godine, ime ova preduzea nastoje da postignu to niu cenu ponude, kako bi privukla investitore, zbog ega ovakve akcije mogu biti veoma rizine. Ovakva investicija je rizina jer investitor moe ostvariti znaajan dobitak ako cena naglo poraste, odnosno neznatan gubitak, ako doe do pada cena. Opta novana ponuda predstavlja vrstu javne emisije, kod koje su uvek prisutne investicione banke i na osnovu koje se obino prodaju obveznice, a znatno ree akcije. Kod o ponude, izmeu preduzea koje prodaje hartije i investitora, posreduju investicione banke. Akcije se nude javnosti na osnovu principa prva ponuda za kupovinu je jednaka ponudi kojoj e biti prvo i udovoljeno. Osnovno pitanje je pitanje izbora investicione banke. Emitent moe ponuditi svoje hartije na preuzimanje putem konkursa, a moe i ugovoriti ponudu direktno sa bankom. Osnovne vrste preuzimanja koje se javljaju kod novane ponude su: preuzimanje ukupne emisije preuzimanje emisije uz najvee napore Preuzimanje ukupne emisije znai da investiciona banka kupuje od emitenta ukupnu emisiju, odnosno ona je u potpunosti finansijski odgovorna za svaku neprodatu hartiju, s tim to ona nastoji na emisiju po preuzimanju ponovo proda. Ukoliko banka ne moe da proda emisiju po ugovorenoj e morati da snizi cenu za neprodate akcije. Nezavisno od toga, kod ovog preuzimanja emitent dobija ugovoreni iznos, a ceo rizik prodaje emisije prelazi na investicionu banku. Ovde je rizik minimalan, s obzirom da se cena ponude obino ne utvruje sve dok banka ne istrai koliko je trite hartija od vrednosti spremno da prihvati akcija. Emitent ne zna tano koliki e neto prihod primiti, jer se cena ponude obino utvruje tek kada otpone ponuda.

44

www.puskice.org

Finansijska trita

Preuzimanje emisije uz najvee napore predstavlja takvo preuzimanje i ponudu hartija (akcija) nove emisije, gde je investiciona banka duna da uini sve to je u njenoj moi, kako bi emisiju prodala, ali nema obavezu da kupi neprodati deo emisije, odnosno ona moe vratiti emitentu hartije (akcije) koje nije uspela da proda, bez finansijske odgovornosti. Emisija akcija javnosti nije besplatna, to znai da od visine trokova emisije zavisi koje e hartije biti emitovane. Sa poveanjem emisije dolazi do znaajnog snienja trokova prodaje. Praksa je pokazala da su trokovi prodaje akcija vii kod preuzimanja uz najvei napor u odnosu na preuzimanje ukupne emisije, odnosno da su vii kod inicijalne javne ponude, nego kod ponude akcija preduzea koja su ve ila na emisije. Povlaena ponuda predstavlja takvu ponudu akcija nove emisije, koje se prevashodno nude postojeim akcionarima kada oni poseduju pravo pree kupovine, pa tek onda ostalim zainteresovanim investitorima. Kod ove ponude, investicione banke mogu, ali ne moraju biti prisutne. Povlaena ponuda ima odreene prednosti i za akcionare, koji mogu svoje pravo pree kupovine u celini iskoristiti, jedan deo iskoristiti, a drugi deo prodati, u celini ga prodati, odnosno ne koristiti ovo pravo. 3.1.3.Trokovi flotacije 3.1.4.Specifinost emisije obveznica na primarnom tritu Trgovina obveznicama se obino odvija vanberzanski. Kao emitenti obveznica se javljaju drava, meunarodne institucije i organizacije, korporacije, banke i druge finansijske institucije, koje na ovaj nain nastoje da dou do sredstava neophodnih za finansiranje dugoronih razvojnih potreba, odnosno za finansiranje poslovanja. Posrednici na primarnom tritu obveznica imaju istu ulogu kao i posrednici na primarnom tritu akcija, a to je da poveu emitente i investitore. Veliina emisije obveznica na primarnom tritu je esto veoma velika (i po nekoliko m ilijardi dolara), tako da nijedan emitent ne moe da pribavi kapital sam. ak i kada bi to bilo mogue, emitent bi morao da iskoristi svu svoju finansijsku snagu i preterano se izloi riziku. Reenje za emitente je da formiraju grupu ili sindikat, koji e podeliti rizik i zajam podeliti na iznose kojima se moe upravljati. Nova emisija obveznica moe ukljuivati veliki broj ljudi i moe predstavljati veoma kompleksan posao. Postupak emisije obveznica ini 5 koraka: imenovanje vodeeg menadera i utvrivanje provizija utvrivanje strukture i cene emisije oblik sindikata za preuzimanje utvrivanje upravljanja obveznicama primarno trgovanje Vodei menader treba da ima dobru reputaciju na tritu, kako bi emisiju mogao uspeno da izvri, ali i neophodno iskustvo, dobar odnos sa drugim posrednicima i finansijsku snagu. Nakon to imenuje vodeeg menadera. Emitent u dogovoru sa njim imenuje i odreeni broj komenadera, ukoluko se emisija vri u veem broju zemalja ili ukoliko se planira valutni svop ili svop kamatne stope nakon emisije. Vodei menader nakon ovoga alje poziv za upis, dodeljuje trane obveznica, daje sve neophodne oglase u tampi i koordinira poslove. Vodei menader kreira svoj sindikat za preuzimanje i mora obezbediti da do trgovine emisijom do e, kao i da detalji vezani za provizije, emisije i cenu emisije budu utvreni. Nakon to imenuje vodeeg menadera, pristupa se utvrivanju strukture i cene emisije.
45

www.puskice.org

Finansijska trita

Prilikom utvrivanja cene obveznica, veoma je vano proceniti kreditnu sposobnost emitenta. Investitori treba da procene rizik da emitent nee biti u stanju da plati kamatu i otplati nominalnu vrednost. Kreditni rejting utvruju agencije i on obuhvata procenu kreditne sposobnosti emitenta da odgovori na preuzete obaveze. Drava ima najvii kreditni rejting u zemlji. to je vii kreditni rizik emitenta, on vie mora platiti na ime kamate kako bi privukao investitore. Obveznice za koje garantuje drava, obino imaju najvii rejting. Pojedine drave, meutim, zbog svoje finansijske situacije i politike stabilnosti, imaju nii rejting. Ako se kreditni rejting emitenta menja, onda to utie na cenu svih dunikih hartija koje je on emitovao. Sindikat za preuzimanje se stvara kroz dogovor vodeeg menadera i vodeih komenadera o meusobnoj podeli emis ije. Obino vodei menader preuzima na sebe vei deo emisije, a vodei komenaderi manji deo emisije. Vodei menader imenuje odreeni broj banaka kao komenadere, kako bi disperzirao izloenost riziku. Isto ovo rade i vodei komenaderi. Svaki komenader prihvata da preuzme deo od ukupne vrednosti dodeljene emisije. Ova grupa formira sindikat za preuzimanje. Preuzimanje je nain garantovanja da e emitent doi do kapitala. Garanti preuzimaju emisiju kako bi omoguili emitentu da doe do neophodnog kapitala. Grupa za preuzimanje unosi emisiju u svoje knjige i tretira je kao obavezu. Sledee to se mora uiniti nakon stvaranja sindikata za preuzimanje je utvrivanje upravljanja obveznicama. Emitovanje obveznica zahteva veliki broj dokumenata i informacija za sve kljune uesnike, potencijalne investitore itd. Advokati, angaovani od strane vodeeg menadera, moraju da izvre analizu i odobre svu dokumentaciju za emisiju. Vodei menader odgovoran je za izdavanje i kretanje dokumentacije. Poslednji korak se odnosi na primarno trgovanje obveznicama. Nakon to izvri novu emisiju, vodei menader dostavlja detalje agencijama i drugim prodavcima, kako bi one bile objaljene. Nakon objavljivanja detalja, obino se aktivira sivo trite, koje omoguava bankama koje nisu pozvane da uestvuju u sindikatu za preuzimanje, da otponu poslovanje. Ono takoe predstavlja i mogunost da potencijalni investitori provere posao. Vodei menader snagom svoje reputacije privlai investitore. 3.2.Trgovanje na sekundarnom tritu hartija od vrednosti U zemljama sa razvijenim tritem hartija od vrednosti, trgovanju na sekundarnom tritu prethodi savetovanje kupca i prodavca sa posrednikom. Obraa se obino svojoj banci kao posredniku, u cilju donoenja adekvatne odluke o kupovini ili prodaji. Banke nastoje da utvrde vrednost hartije od vrednosti na osnovu visine prinosa koji donosi. U sluaju akcija, primera radi, njena objektivna vrednost se moe utvrditi primenom jednog od sledea dva postupka: racio cene u odnosu na zaradu i novanog toka. Racio cene u odnosu na zaradu se zasniva na ostvarenom godinjem dobitku i izraava se kao broj godinjih dividendi po akciji, koji daje ukupnu tekuu trinu vrednost akcije. Postupak novanog toka oznaava ist dobitak po akciji u jednom poslovnom periodu, koja je umanjena za isplaene dividende i poreze i uveana za amortizaciju. Ovaj postupak omoguava utvrivanje ekspanzione moi emitenta i uzimau obzir izvestan stepen samofinansiranja kroz poveanu amortizaciju. Stavljanjem novanog toka u odnos sa kursom, dobija se pokazatelj pribliavanja finansijskom stanju i rezultatu emitenta. Banke osim postupka vrednovanja hartija od vrednosti, mora dobro poznavati i nain iskazivanja trine vrednosti hartija od vrednosti. Na dugi rok se trine vrednosti hartija iskazuju preko berzanskih indeksa, koji mere fluktuacije na sekundarnom tritu. Najpoznatiji berzanski indeksi u svetu su Dow-Jones-ovi, indeksi Standard&Poor's-a, indeksi Financial Times-a. Banka prilikom pruanja saveta mora da radi u interesu komitenta, a ne u svom interesu. Ponaanje savetnika je regulisano posebnim tzv. insajder pravilima, kojima se spreava ostvarenje zarade savetnika na tetu komitenta, a po osnovu zloupotrebe privilegije nad informacijama do kojih ovaj nije mogao da doe.
46

www.puskice.org

Finansijska trita

Nakon odluke o kupovini, odnosno prodaji na sekundarnom tritu, kupac/prodavac mora da donese odluku, koja mora da sadri: iznos slobodnih novanih sredstava za kupovinu hartija i oblik u kome se nalaze iznos potrebnih novanih sredstava do kojih se eli doi prodajom hartija i oblik u kome se ona eli dobiti izbor i tana naznaka hartije koja se kupuje ili prodaje oblik u kome se hartije primaju ili predaju izbor banke koje e izvriti kupovinu ili prodaju izbor trita preko koga e se kupovina ili prodaja realizovati Ovako doneta odluka se dalje realizuje kroz: 1. davanje naloga posredniku za kupovinu/prodaju 2. prijem i izvrenje naloga za kupovinu/prodaju od strane posrednika 3. obraun trokova za izvrenu kupovinu/prodaju 4. isporuku kupljenih hartija od vrednosti 1.Nalog posredniku za kupovinu (prodaju) hartija od vrednosti moe biti dat pismeno, telefonski, telegrafski ili faksom bez ili sa naznaenjem roka do kada treba da budu izvreni. 2.Prijem i izvrenje naloga za kupovinu/prodaju hartija od vrednosti od strane posrednika-po prijemu naloga za kupovinu, posrednik obavezno vri proveru da li na raunu kupca ima pokria za dati nalog. Kod naloga za prodaju, posrednik proverava da li su hartije u depou. Nakon ovoga sledi realizacija naloga na berzi ili vanberzanskom tritu. U sluaju realizacije naloga na berzi, nalog se izvrava zakljuivanjem berzanskih poslova, odnosno usmeno, dok se istog dana dostavlja pismena potvrda. Posrednik i kupcu i prodavcu ispostavlja zakljunicu u pismenoj formi u kojoj navodi kurs i proviziju. Nalozi primljeni pre ili nakon zavretka berze se izvravaju telefonski izmeu lanova. 3.Obraun trokova za izvrenu kupovinu (prodaju) vri odeljenje za obraun trokova, koje obavetava kupca (prodavca) o izvrenju naloga. Obraun se vri istog dana kada se sastavlja i izvetaj o izvrenju i to na osnovu nominalne vrednosti hartija i kursa po kome je kupovina (prodaja) zakljuena. 4.Isporuka hartija od vrednosti se odnosi na nain i rok u kome e prodavac isporuiti prodate ha rtije, odnosno kupac e doi u posed kupljenih hartija. 3.2.1.Berzanski poslovi na berzi hartija od vrednosti Svi poslovi na berzi hartija od vrednosti, ali i na drugim berzama, mogli bi se svrstati u tri osnovne grupe: promptne poslove terminske (i pekulativne) arbitrane Promptni ili kasa berzanski poslovi su poslovi kod kojih se prava i obaveze partnera iz kupoprodajnog ugovora realizuju odmah po zakljuenju, a najkasnije u roku od tri, odnosno pet radnih dana od dana zakljuenja. Ovi poslovi znae obavezu kupca hartija da prodavcu doznai novani iznos koji je jednak vrednosti kupljenih hartijana raun ili u gotovu, i to odmah, a najkasnije sa valutom petog radnog dana. Istovremeno, ovde postoji obaveza prodavca hartija da kupcu preda ili doznai na depo raun naznaene hartije, i to odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana zakljuenja ugovora. Terminski berzanski poslovi su poslovi kod kojih se obaveze kupca i prodavca ne izvravaju odmah po zakljuenju kupoprodajnog ugovora, ve u nekom kasnijem roku koji je unapred utvren ili jednog dana u okviru nekog budueg perioda iji je krajnji rok odreen. Sutina je u zakljuivanju bezuslovnog ili uslovnog kupoprodajnog ugovora, kojim se predvia da e plaanje i isporuka hartija biti izvreni ili na budui dogovoreni datum ili unutar utvrenog roka. Sve terminske berzanske poslove moemo podeliti na bezuslovne i
47

www.puskice.org

Finansijska trita

uslovne. Bezuslovni terminski poslovi su poslovi ije izvrenje nije i u kojima se obaveze moraju izvriti na tano utvren rok. Uslovni terminski berzanski poslovi su oni kod kojih kupac ili prodavac mogu odustati od posla ili promeniti neke svoje obaveze pod uslovom da su prethodno uplatili dogovorenu premiju kao naknadu drugoj strani za odustajanje od izvrenja obaveze ili izmena ranije preuzetih obaveza. Nezavisno od vrste, kod terminskih poslova se kao uesnici javljaju lica koja oekuju pad kursa (besisti) i lica koja oekuju porast kursa (hosisti). Posebnu vrstu terminskih poslova predstavljaju poslovi fjuersima i opcijama, u cilju snienja rizika promene cena ili svoenja razlika u ceni na minimum. Terminski poslovi se obavljaju ili na posebnim berzama (terminskim berzama) ili u okviru berze hartija od vrednosti, ali u posebnom prostoru i u posebno vreme. Specifini terminski poslovi su stelaa i report. Stelaa je vrsta terminskog posla u kome kupac zakljuujui ugovor, unapred plaa prodavcu proviziju i time stie pravo izbora da ili izvesnu koliinu hartija o roku, po izvesnom viem kursu preuzme ili po izvesnom niem kursu isporui. Stelaa se izraava razlomkom. Ako je data kao 120/105, to znai da o roku kupac moe hartije da kupi po kursu od 120 ili da ih proda po kursu od 105. Report, odnosno privremena kupovina hartija od strane banke u cilju produenja fiksno utvrenog roka na koji dospevaju obaveze vlasnika hartije. Radi se o nekoj vrsti kredita koji banka odobrava svom prvoklasnom komitentu. Radi obezbeenja kredita, banka privremeno kupuje hartije od korisnika kredita. Report omoguava vlasniku hartija da njihovu prodaju na termin prolongira (odloi) do narednog termina. Report je veoma atraktivan posao za banku, jer se zakljuuje na kratke rokove i omoguava banci da plasira kratkorona sredstva uz potpunu sigurnost i uz kamatnu stopu koja je via od kamatne stope na sline kratkorone kredite. Arbitrani berzanski poslovi su poslovi kupovine jedne vrste hartija na jednoj i njene istovremene prodaje na drugoj berzi pod povoljnijim uslovima, odnosno kupovine hartije po nioj ceni na jednoj i istovremene prodaje hartije po vioj ceni na drugoj berzi. Ovi poslovi se obavljaju u cilju ostvarenja zarade kao razlike u ceni hartija. Onaj ko obavlja ovaj posao se naziva arbitraerom. 3.2.2.Metodi trgovine metod trgovine po preovladavajuoj ceni metod trgovine po viestrukoj ceni metod neprekidne trgovine Trgovina hartijama od vrednosti primenom metoda preovladavajue cene se koristi kod nedovoljno aktivnih hartija od vrednosti, kao i kod hartija kod kojih postoji velika fluktuacija cena i razlika izmeu cene ponude i tranje- Kotaciju otvara rukovodilac kotacije cenom poslednje trasakcije ostvarene na berzi za tu hartiju. Nakon ovoga, predstavnici lanova berze predaju naloge sa ponudom i tranjom rukovodiocu kotacije, koji ih upisuje u knjigu. Nakon jednog ili nekoliko minuta, zakljuuje se prijem ponude i tranje i pristupa utvrivanju preovladavajue cene. Preovladavajua cena je ona pri kojoj se ostvaruje najvei promet. Trgovina hartijama od vrednosti primenom metoda trgovine po viestrukoj ceni se koristi kod aktivnijih hartija od vrednosti. Trgovinu otvara rukovodilac kotacije ispisujuci naziv hartije kojom se trguje i poetnu cenu. Poetna cena je cena poslednje zakljuene transakcije na berzi i ona je samo indikativna. Rukovodilac kotacije poziva prisutne predstavnike lanova berze da iznesu svoju ponudu i tranju. Najnia cena ponude i najvia cena tranje se objavljuju na tabli ili na drugom predvienom mestu, a rukovodilac permanentno sueljava ponudu i tranju i onog trenutka kada se one podudare, po toj ceni dolazi do izvrenja transakcije. Trgovina hartijama od vrednosti primenom metoda neprekidne trgovine se koristi kod veoma aktivnih hartija od vrednosti. Direktor berze deli hartije od vrednosti kojima se trguje, u grupe od najmanje deset hartija i svrstava ih prema prometu, prethodnoj aktivnosti, zajednikom interesu za trgovinu i dr. Ovako formirane grupe se dodeljuju jednom rukovodiocu kotacije. Hartijama od vrednosti iz odreene grupe se trguje ili u odreeno
48

www.puskice.org

Finansijska trita

vreme u toku sastanka ili u fiziki odvojenom delu sale. Principi trgovine su kao i kod metoda tgovine po viestrukoj ceni. Po zavretku berzanskog sastanka, a najkasnije jedan sat nakon toga, lanovi berze potpisuju zakljunice po svakoj izvrenoj transakciji. Nezavisno od metoda trgovine hartijama, na sekundarnom tritu je mogue trgovati i blokovima (paketima) hartija (obino akcija), ali i primenom odreenih programa i kontaktiranjem sajberposrednika. Programsko trgovanje je trgovanje korienjem sofisticiranih raunarskih programa koji omoguavaju automatsko donoenje odluka o kupovini ili prodaji. Mogue je i tzv. sajbertrgovanje hartijama, koje predstavlja najinteresantniji novi trend na finansijskom tritu. Umesto da dolazi u kancelariju brokera ili ga poziva telefonom, klijent moe jednostavno ikljuiti raunar u bilo kom trenutku i preko pretraivaa otii na jedan od sajtova koji pruaju usluge elektronskog brokera, izabrati sajberbrokera i dati nalog. Kljune prednosti sajbertrgovine su brzina, sigurnost i utede u trokovima. 3.2.3.Vrste kupoprodajnih naloga 3.2.3.1.Kupoprodajni nalozi prema veliini Prema veliini, nalozi koje dobija posrednik po izvrenju, mogu biti: nalog za kupovinu (prodaju) svenja i nalog za kupovinu (prodaju) pojedinanih hartija. Nalog za kupovinu (prodaju) svenja za akcije se izraava u broju komada akcija, a za obvezniceu valuti zemlje u kojoj se nalazi berza. Sveanj ini skup pojedinanih hartija, koje ine jedinicu kojom se trguje (npr. 100 ili 10 akcija). Nalog za kupovinu (prodaju) pojedinanih hartija znai nalog za kupovinu od 1 do 99 hartija, ukoliko je sveanj 100, odnosno od 1 do 9 hartija, ukoliko je sveanj 10. Razlog plasiranja ovakvih naloga je nemogunost trgovine u svenjevima usled visoke cene hartija. 3.2.3.2.Kupoprodajni nalozi prema vremenskom ogranienju U zavisnosti od vremenskog ogranienja, nalozi na berzi mogu biti: dnevni, nedeljni, meseni i nalozi do opoziva. Dnevni nalog je nalog za kupovinu (prodaju) koji automatski prestaje na kraju dana na koji je plasiran. Svi nalozi su dnevni ukoliko klijent ne naznai drugaije. Nalog pod najpovoljnijim uslovima je obino dnevni nalog. Nedeljni nalog je nalog za kupovinu (prodaju) koji prestaje na kraju kalendarske nedelje (u petak u 15h). Ovi nalozi se retko plasiraju. Meseni nalog je nalog za kupovinu (prodaju) koji prestaje poslednjeg radnog dana u mesecu u kome su plasirani. Nalog do opoziva je nalog za kupovinu (prodaju) koji traje sve dok ga klijent ne opozove. Ovaj nalog se daje onda kada je klijent spreman da eka neodreen vremenski period, kako bi kupio ili prodao hartiju po eljenoj ceni. Ovaj nalog se mora potvrivati u redovnim vremenskim intervalima (obino na kraju radnog dana ili ee) ili nalog prestaje. 3.2.3.3.Kupoprodajni nalozi prema vrsti transakcije Nalozi za kupovinu su nalozi za kupovinu hartija od vrednosti koji se daju radi ostvarenja zarade ili iz pekulativnih razloga. Nalozi za prodaju su nalozi za prodaju hartija od vrednosti koji se daju ili kako bi se dolo do potrebne gotovine ili kako bi nalogodavac naovaj nain spreio gubitak na looj investiciji ili koji se daje iz pekulativnih razloga. Nalozi za trgovinu sopstvenom hartijom mogu biti: nalozi za kupovinu i nalozi za prodaju.
49

www.puskice.org

Finansijska trita

Nalozi za trgovinu pozajmljenom hartijom-nalog za prodaju hartije koju je nalogodavac pozajmio ili kako bi preneo poreske obaveze u naredni period ili zbog pekulativnih razloga. Motiv je verovanje da e cena date hartije u budunosti pasti. Na ovaj nain se nastoji poveati ponuda, da bi se oborila cena, da bi se kasnije poveala tranja radi zatvaranja prodaje na prazno i porasta cene. Hartije od vrednosti obino pozajmljuje brokerska kua za raun svog komitenta, na teret rauna drugog komitenta unutar svoje kue. Na pozajmljene hartije se plaa kamata, kaoi na kredit. Interes brokerske kue se ogleda u tome to se na ovaj nain poveava promet hartija i provizija. Motiv vlasnika hartija da hartije da u zajam se ogleda u tome to hartije predstavljaju alternativni izvor gotovine po nioj ceni od trine. Naime, on prima kamatni depozit koji je jednak trinoj vrednosti hartija na koji laa kamatu niu od trine. Ukoliko vlasnik hartija, pored depozita, prima i dnevnu nadoknadu, onda on moe i koristiti sredstva u depozitu. Konano, vlasnik hartija prima kamatu ili dividende na hartije date u zajam, za vreme trajanja zajma. 3.2.3.4.Kupoprodajni nalozi prema nainu ogranienja cena Nalozi po najpovoljnijim uslovima su nalozi za kupovinu ili prodaju po najboljoj moguoj ceni u vreme kada stignu na berzu. Ove naloge najee koriste trgovci, investitori i brokeri. Ovi nalozi su ei kod prodaje nego kod kupovine. Obino moraju biti izvreni u roku od 5 radnih dana. Prednost ovih naloga je to je njihovo izvrenje izvesno i brzo. Ovi nalozi imaju prioritet u izvrenju u odnosu na druge naloge. Nalozi sa limitiranom cenom su nalozi kod kojih komitent unapred odreuje cenu po kojoj eli da kupi ili proda odreenu hartiju i spreman je da saeka sa kupovinom ili prodajom sve dok ne dobije traenu cenu. Ovde se utvruje najvia cena koju je komitent spreman da plati za kupovinu, odnosno najnia po kojoj je spreman da proda. Broker moe da prihvati bolju cenu od limitirane, ali ne sme da izvri nalog pre nego to postigne naznaenu cenu. Ovi nalozi se takoe mogu dati kao nalozi do opoziva, to ih ini otvorenim (bez roka). Veliki broj brokerskih firmi naplauje neto vie provizije za ove naloge. Prednost ovih naloga je u tome to komitent ima anse da kupi po nioj ili proda po vioj ceni hartije, u odnosu na cenu koja je postojala u trenutku plasiranja naloga. Nedostatak ovih naloga se ogleda u tome da oni mogu ostati neizvreni. 3.2.3.5.Specijalne vrste naloga stop nalog stop limit nalog nalog na otvaranju nalog na zatvaranju diskrecioni nalog nalog trenutno ili poniteno nalog sve ili nita nalog sve ili nita trenutno kontingentni nalog alternativni nalog nalog za ponitavanje

Stop nalog je nalog koji se privremeno ne izvrava. Predstavlja suspendovan nalog pod najpovoljnijim uslovima, koji se izvrava po utvrenoj ceni. Stop nalozi se esto nazivaju i nalozima za spreavanje gubitaka, zato to se oni obino koriste za prodaju akcija, ukoliko njihova vrednost padne ispod odreenog nivoa. Nalog se izvrava ako i kada trina cena bude jednaka ili via od cene navedene u nalogu i tada e biti izvren pod najpovoljnijim uslovima. Nedostaci stop naloga su: nagomilavanje ovih naloga moe izazvati pometnju u trgovini hartijama, postoji opasnost od gubitaka koji moe biti izbegnut (kada je nalog blizu trine cene,
50

www.puskice.org

Finansijska trita

nastaju nepotrebni trokovi, a kada je ispod trine cene, smanjuje se profit) i nema sigurnosti u pogledu izvrenja naloga u sluaju bre promene trine cene. Stop limit nalog se retko koristi. Nalogodavac eli da iskoristi prednosti stop naloga i naloga sa limitiranom cenom. On eli da bude siguran u pogledu cene po kojoj e hartije prodati, odnosno kupiti. Stop limit nalog prodati se aktivira im se na tritu pojavi stop cena ili via, dok se stop limit nalog kupiti izvrava po stop ceni ili nioj. Prilikom korienja ovog naloga, potreban je oprez, posebno kada na tritu postoji trend pada cene, jer se tada investitori moraju osloboditi hartija u to kraem periodu, kako ne bi imali gubitak. To se lako postie plasiranjem stop naloga ili stop limit naloga, ako trina nestabilnost nije prevelika. Nalog na otvaranju se koristi iz taktikih razloga, jer se veruje da bi cena hartije mogla naglo da poraste ili padne odmah nakon otvaranja. Otvaranje se odnosi na prvu kupovinu hartije po kojoj je dat nalog, a ne na poetak rada berze. Ovi nalozi se retko koriste. Nalog na zatvaranju je gotovo uvek vezan za nalog pod najpovoljnijim uslovima, s obzirom da je nalog sa limitiranom cenom neadekvatno plasirati na zatvaranju. Ovaj nalog se moe plasirati iz vie razloga. Primer: komitent eli da kupi hartije po niskoj ceni u toku dana. Meutim, kada broker ne uspeva da izvri nalog po toj ceni, komitent zakljuuje da je bolje da hartije kupi na kraju rada berze pod najpovoljnijim uslovima, nego da eka sledei dan. Broker moe ovaj nalog izvriti na samom zatvaranju b erze (5-10 sekundi do zatvaranja). U cilju izbegavanja nesporazuma, berza definie period zatvaranja (obino poslednjih 30 sekundi). Diskrecioni nalog je nalog kojim nalogodavac daje brokeru diskreciju u pogledu izvrenja naloga, jer smatra da broker zbog poznavanja trita moe ostvariti vei profit. Diskrecija moe biti: potpuna ili ograniena. Kod potpunog diskrecionog naloga, broker odluuje da li e hartije kupiti ili prodati, kao i o broju hartija koje e kupiti ili prodati, o ceni i vremenu izvrenja. Kod ogranienog diskrecionog naloga, broker moe odluivati samo o ceni i vremenu izvrenja. Nalog trenutno ili poniteno je nalog u kome nalogodavac utvruje cenu po kojoj broker treba hartije da kupi ili proda i to trenutno ili se nalog ponitava. Pri tome je ovde mogue delimino izvrenje. Nalog sve ili nita je nalog u kome je nalogodavac utvrdio cenu, s tim to broker nalog moe izvriti samo u celosti ili se nalog ponitava. Izvrenje ovog naloga se odnosi na ceo radni dan, odnosno ovde nije dat period izvrenja kao kod naloga trenutno ili poniteno. Nalog sve ili nita trenutno je slian nalogu trenutno ili poniteno, s tim to ovaj nalog ne moe biti delimino izvren. Kontingentni nalog je nalog koji se moe izvriti samo ukoliko je izvrena neka druga transakcija. Alternativni nalog se javlja u dve varijante, i to kao: alternativni nalog za kupovinu jedne od dve navedene vrste hartija sa limitiranom cenom ispod trine cene i alternativni nalog za kupovinu (prodaju) jedne vrste hartija. Prvi nalog se plasira kada nalogodavac eli da kupi jeftinije hartije, ali nema dovoljno novca da kupi obe vrste hartija. Drugi nalog je ei u praksi i njime se brokeru nalae da proda (kupi) hartije po limitiranoj ili stop ceni, ime on nastoji da ostvari profit (limitirana cena) ili snizi gubitak (stop cena). Nalog za ponitavanje je nalog kojim se ponitavaju svi prethodno navedeni nalozi. Pri tome se ovaj nalog moe javiti u dve varijante: kao nalog za obino ponitavanje i nalog za ponitavanje uz zamenu. Nalog za obino ponitavanje je nalog kojim se ponitava prethodno dati nalog, pri emu se on ne zamenjuje drugim nalogom. Nalog za ponitavanje uz zamenu je nalog kojim se ponitava prethodno dati nalog i ovaj zamenjuje drugim nalogom. 3.2.4.Karakteristike i poslovanje na pojedinim berzama hartija od vrednosti 3.2.4.1.Amerika berza Amerika berza jeosnovana u Nju Jorku, kako bi obezbedila trite za hartije od vrednosti koje se nisu nalazile na listingu njujorke berze. Amerika berza se smatra nacionalnim tritem i na njoj se obavlja trgovina na slian nain kao nanjujorkoj berzi. Danas se na njenom listingu nalazi oko 900 firmi. Od 1985. obim trgovine na berzi je rastao po godinjoj stopi od 10%. Trgovina na berzi predstavlja oko 1% ukupne trgovine akcij ama u
51

www.puskice.org

Finansijska trita

SAD. Na berzi se tradicionalno trguje akcijama manjih i manje poznatih firmi, na ta ukazuju i zahtevi za listing (trina vrednost akcija u javnom posedu firme mora biti vea od 3 miliona dolara). Ameriku berzu karakterie: likvidnost, mala razlika izmeu cene ponude i tranje, smanjen nivo promenljivosti, zatita od prodaje na prazno, efikasnost aukcijskog trita i trgovina preko specijalista. Kljuni element amerike berze predstavlja nadzor koji vre posebna odeljenja za nadzor, koja su odgovorna za praanje ukupne trgovine na berzi. Amerika berza je aukcijsko trite na kome se cene za razliite proizvode odreuju javno, na osnovu ponude i tranje. Uesnici na amerikoj berzi su: specijalisti, registrovani trgovci i brokeri na parketu. Specijalisti na parketu amerike berze su iskusni profesionalci iz vodeih finansijskih firmi. Kao lanovi berze, specijalisti obavljaju veliki broj funkcija i imaju niz posebnih obaveza kako bi ispunili osnovni zadatak, a to je odravanje pravinog i regularnog trita hartija. Specijalisti spajaju kupce i prodavce i pomau im da direktno trguju meusobno. Registrovani trgovci ili marke mejkeri su lanovi berze koji obezbeuju dodatni izvor likvidnosti za hartije kojima se trguje na berzi. Oni trguju u svoje ime i za svoj raun i osiguravaju likvidnost trita. Brokeri na parketu su i lanovi berze koji uestvuju u trgovini nastojei da postignu najbolju cenu za svoje klijente, pri emu oni mogu biti i komisioni i nezavisni brokeri. Standardi za listing na berzi su kvantitativni i kvalitativni. Kvantitativni standardi za inicijalni listing i za amerike i za inostrane kompanije su: akcijski kapital od 4 miliona dolara dobitak pre oporezivanja 750.000 dolara trina vrednost plasiranih akcija 3, 15 ili 20 miliona dolara Predmet trgovine na amerikoj berzi su: obveznice, akcije preduzea i zatvorenih fondova, opcije i strukturirani proizvodi. Na listingu berze se nalaze blagajniki zapisi, dravni zapisi, dravne obveznice, kao i obveznice 20 korporacija. Na berzi se trguje akcijama velikih i malih kompanija koje posluju dui vremenski period. Amerika berza predstavlja jednu od najveih berzi opcija u svetu. Na njoj se trguje prodajnim i kupovnim opcijama na amerike akcije, indekse i berzanske fondove, kao i nekonvencionalnim opcijama. Strukturirani proizvodi predstavljaju novu i veoma iroku grupu berzanskih proizvoda, koji se mogu odnositi na jednu akciju, korpu akcija, indeks, robu, dug emitovan u inostranoj valuti, a imaju za cilj da odgovore posebnim potrebama investitora i prue im proizvode koji odgovaraju njihovim preferencijama u pogledu rizika i prinosa. Gotovo 75% ukupne trgovine akcijama se odvija elektronski. 3.2.4.2.Beogradska berza Beogradsku berzu je osnovala Kraljevina Srbija 1894 godine, a prve transakcije zakljuene januara 1895. godine. Berza je bila osnovana kao meovita, tako da se na njoj trgovalo robom, devizama i hartijama od vrednosti.Zvanino je ugaena poetkom pedesetih godina. Berza je ponovo osnovana 1989. godine . Statutom Beogradske berze, utvren je predmet njenog poslovanja.u tom smislu, berza obavlja sledee poslove: registrovanje trinog materijala kojim se trguje na berzi obezbeenje uslova za trgovinu trinim materijalima na berzi povezivanje ponude i tranje trinog materijala evidentiranje poslova kupoprodaje trinog materijala zakljuenih u regulisanoj vanberzanskoj i slobodnoj vanberzanskoj trgovini utvrivanje obaveza i poravnanje obaveza po osnovu poslova zakljuenih na berzi obavljanje poslova ostave trinog materijala utvrivanje kamatne stope, kursa, odnosno cene trinog materijala postignute u trgovini na berzi
52

www.puskice.org

Finansijska trita

javno objavljivanje kursne liste trinog materijala kojim se trguje na berzi, berzanskih indeksa i drugih informacija i podataka znaajnih za rad berze spreavanje zloupotreba i neizvravanje preuzetih obaveza izdavanje knjiga, publikacija i asopisa u vezi sa radom berze

Nadzor nad poslovanjem berze vre: Komisija za hartije od vrednosti u delu trgovanja akcijama, dugoronim hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima, Narodna banka Srbije u delu trgovanja iralnim novcem, menicom, ekom, devizama, kratkoronim hartijama od vrednosti, zlatomidrugim plemenitim metalima, resorno ministarstvo za poslove unutranje trgovine u delu trgovanja robom i resorno ministarstvo za poslove privatizacije u delu trgovanja akcijama iz postupaka privatizacije. Broj lanova berze nije ogranien, a trenutno ima 79 lanova (72 brokerske i dilerske firme i 7 banaka). Uesnici na beogradskoj berzi su: brokeri berze, brokeri lanova berze, nezavisni brokeri, berzanski kontrolori i posetioci berze. Na berzi se organizuje trgovina sledeim trinim materijalima: iralnim novcem, menicama, kratkoronim hartijama od vrednosti devizama hartijama od vrednosti koje glase na stranu valutu Na listingu berze se nalaze akcije, dugorone dunike hartije od vrednosti, finansijski derivati i druge hartije od vrednosti za koje upravni odbor donese odluku da se mogu kotirati na berzi. Trgovina na berzi odvija se u okviru berzanske trgovine i slobodne vanberzanske trgovine. Osnovni trini materijali kojima se trguje u okviru berzanske trgovine su akcije i dunike hartije od vrednosti. Berzanska trgovina obveznicama i ostalim dunikim hartijama od vrednosti, obavlja se u okviru elektronskog sistema za trgovanje. 3.4.2.3.Frankfurtska berza Ova berza danas uestvuje sa vie od 75% u ukupnom broju transakcija, to je ini najveom berzom u Nemakoj. To je organizacija javno-pravnog karaktera, za iju strunost i funkcionalnu osposobljenost garantuje Nemaka berza. Specifinost berze, kao i drugih berzi u Nemakoj, je da je osniva drava, koja i upravlja i vri nadzor nad radom berze, dok lanovi mogu biti samo kreditne institucije, banke i investicioni fondovi. Organizacionu strukturu berze ine: savet, poslovodni odbor, komisija za odobrenje zvanine kotacije hartija na berzi, odbor za nadgledanje trgovine i berzanski sud. Postoje tri osnovne grupe uesnika, i to: berzanski posrednici (makleri), berzanski trgovci (hendleri) i ostali uesnici (bez ovlaenja za trgovinu). Berzanski posrednici obavljaju poslove za druge, pri emu postoje dve grupe ovih posrednika, zvanini posrednici (kurmakleri) i slobodni posrednici. Zvanini makleri posreduju izmeu berze i kreditnih institucija koje uestvuju u trgovini, s tim to imaju i zadataknda utvrde kurseve hartija kojima se na berzi trguje. Oni mogu obavljati poslove u svoje ime i za svoj raun u ogranienom obimu i pod strogo utvrenim uslovima. Predmet trgovine na berzi su dunike, vlasnike i izvedene hartije od vrednosti (posebno opcije na akcije). Dunike hartije kojima se moe trgovati su dravne obveznice, obveznice banaka i tedionica, hipotekarne zalonice, obveznice sa vrijabilnom kamatnom stopom, konvertibilne obveznice i inostrane obveznice. to se tie akcija, razlikuju se akcije akcionarskihdrutava i akcije suvlasnikih drutava. Berza u Frankfurtu se sastoji od zvaninog, regulisanog, elektronskog, slobodnog i novog trita. Na zvaninom tritu se zakljuuje najvei broj transakcija. Za regulisano trite vae manje strogi zahtevi, nago za zvanino. Na elektronskom se trguje hartijama preko elektronskog sistema za trgovinu. Na novom tritu se trguje hartijama kojima se ne trguje na zvaninom tritu. Cilj ovog trita je da omogui mal im i srednjim
53

www.puskice.org

Finansijska trita

inovativnim preduzeima i/ili preduzeima sa velikim potencijalom za rast, da dou do kapitala. Ovo trite karakterie aktivna trina uloga berze u odravanju likvidnosti, privrednog povezivanja sa berzama u Evropi. 3.2.4.4.Berza u Hong Kongu Jedna je od najveih i najznaajnijih berzi u Aziji. Kompanija koja se prvi put pojavljuje na berzi, mora uz prijavu da uradi sledee: prezentirati poslovne ciljeve i naine njihove realizacije u budunosti priloi plan poslovanja za najmanje 24 meseca, s tim to u sluaju kompanije koje se bave eksploatacijom prirodnih resursa i u drugim predvienim sluajevima, ovaj zahtev moe biti relaksiran mora imati aktivno poslovanje mora imati isti menadment i vlasniku strukturu tokom perioda koji se pokriva poslovnim planom imati kontrolu nad filijalom ili filijalama i imati uee od najmanje 50% u njima, ukoliko se plan namerava realizovati poslovanjem filijala i najmanje 100 javnih akcionara Berzu u Hong Kongu ine etiri trita: promptno (novano) trite trite obveznica trite izvedenih hartija trite za rastua preduzea Berza prihvata na listing i hartije koje se kotiraju na inostranim berzama u okviru pilot programa. Na promptnom tritu se posluje obinim i preferencijalnim akcijama (participativnim i kumulativnim), dunikim hartijama, akcijama fondova (zajednikih i berzanskih) i varantima. Najvei deo ukupnog prometa odnosi na obine akcije. Na ovom tritu se trguje i zapisima centralne banke Hong Konga, koje emituje Hipotekarna korporacija Hong Konga. Na tritu obveznica se odvija trgovina obveznicama koje emituje drava, meunarodne institucije i korporacije, pri emu je s obzirom na vrstu prinosa, mogua trgovina obveznicama sa beskamatnim kuponima, sa fiksnom i/ili varijabilnom kamatnom stopom. Trite izvedenih hartija se, kao i veina trita u svetu,karakterie mehanizmom market mejkera koji obezbeuju likvidnost. Na ovom tritu se trguje razliitim vrstama fjuersa i opcija. Najmlae trite berze u Hong Kongu je trite rastuih preduzea, odnosno preduzea koja imaju dobre poslovne ideje i potencijal za rast, ali koja ne mogu uvek da iskoriste ove svoje prednosti. Ovo trite prua investitorima alternativu investiranja u visok rast uz visok rizik. Sistem trgovanja na berzi u Hong Kongu je sistem voen nalozima. Trgovina se odvija preko terminala u trgovinskoj sali berze ili vanberzanski u kancelarijama lanova berze. Berzu karakterie sistem za automatsko praenje i izvrenje naloga. to se tie izvedenih hartija, trgovanje se odvija elektronski. 3.2.4.5.Italijanska berza Italijanska berza danas predstavlja grupu od pet kompanija. Nastala je od berze u Milanu koja je osnovana 1808. godine kao najvea berza u Italiji. Na berzi mogu uestvovati brokeri ovlaeni za trgovinu, italijanske banke, banke Evropske unije i druge inostrane banke koje su ovlaene da trguju za sopstveni i/ili za raun svojih komitenata, italijanske firme, firme Evropske unije i druge inostrane firme koje su ovlaene da trguju za sopstveni i/ili za raun svoj ih klijenata, finansijski posrednici koji su posebno registrovani, lokalni posrednici koji su registrovani u zemlji lanici Evropske unije za trgovinu na tritu Evropske unije, nebankarske i investicione firme ovlaene za pruanje usluga klijentima u smislu poslovanja za sopstveni ili raun klijenta i Pota Italije.
54

www.puskice.org

Finansijska trita

Italijansku berzu ine sledea trita: berza hartija od vrednosti, ogranieno trite i berza izvedenih hartija od vrednosti. Berza hartija od vrednosti se sastoji od: elektronskog trita akcija, elektronskog trita pokrivenih varanata, trita hartija kojima se trguje nakon radnog vremena, elektronskog trita obveznica i dravnih hartija i elektronskog trita evroobveznica, inostranih obveznica i hartija obezbeenih sredstvima. Na zvaninoj berzi hartija od vrednosti se moe trgovati sledeim hartijama, iji su emitenti italijanske i inostrane kompanije i institucije, drava ili meunarodne organizacije: akcijama, sertifikatima koji predstavljaju akcije i drugim hartijama vezanim za akcije obveznicama, evroobveznicama i drugim dunikim hartijama od vrednosti varantima i slinim hartijama akcijama zatvorenih fondova pokrivenim varantima i sertifikatima strukturiranim obveznicama dravnim hartijama hartijama obezbeenim sredstvima i akcijama fondova Na berzi izvedenih hartija se trguje fjuersima i opcijama na hartije, kamatne stope, valute, robu i indekse, i to kontinualno. 3.2.4.6.Londonska berza Predstavlja globalno finansijsko trite na kome istupaju neke od najsnanijih kompanija u sv etu. Radi se o berzi koja je razvijana tokom vie od 300 godina. To je jedna od najstarijih berzi u svetu. Poeci berze su u XVII veku u jednoj londonskoj kafeteriji, u kojoj su se okupljali investitori i trgovci kako bi uloili kapital, odnosno doli do neophodnog kapitala za finansiranje velikih putovanja i poslovnih poduhvata. Londonska berza sama utvruje pravila ponaanja lanica u poslovanju sa klijentima i kontrolie njihov rad. To je meunarodna berza akcija jer se na njoj trguje najveim obimom kapitala. Ona prua lepezu usluga i povezana je sa drugim meunarodnim berzama u svetu. lanovi berze mogu biti firme lanice, uesnici u elektronskoj trgovini, lanovi za saldiranje i lanovi u ime drugih firmi lanica. Berza ima 210 lanova. Sastoji se od tri osnovna trita: glavnog, za rastue kompanije i trita tehnologije. Glavno trite je najznaajnije trite prema veliini promete, broju zakljuenih transakcija i vrstama hartija kojima se na njemu trguje. Na londonskoj berzi se trguje dravnim obveznicama, zapisima, akcijama, varantima, svopovima, opcijama i fjuersima. Podatke o kretanju na berzi svakodnevno objavljuje Financial Times. 3.2.4.7.Berza akcija automatskog sistema kotiranja nacionalnog udruenja dilera hartija (NASDAQ) Berza akcija automatskog sistema kotiranja nacionalnog udruenja dilera hartija (NASDAQ) je osnovana 1971. Godine, kada se na njoj nalo oko 2.500 hartija. Berza je osnovana u cilju objedinjavanja kotacija svih market mejkera na vanberzanskom tritu. Danas je NASDAW najvea elektronska berza akcija na svetu, na ojem se listingu nalazi oko 3.600 akcija najinovativnijih kompanija iz razliitih delatnosti (npr. tehnologije, maloprodaje, telekomunikacija, finansijskih usluga i dr.) Konkurentska struktura berze i njen razvijen portfolio proizvoda i usluga privlae danas veliki broj najveih i brzo rastuih kompanija u SAD. Trgovina se odvija preko raunarske i telekomunikacione mree, ime se brzo prenose informacije korisnicima kojih ima oko 1,3 miliona iz 83 zemlje. NASDAQ je jedna od najregulisanijih berzi u svetu, s obzirom da poseduje sistem nadzora i regulatorne specijaliste koji tite invetitore i obezbeuju postojanje fer i konkurentskog trgovinskog okruenja. Danas se na NASDAQ tritu trguje sa gotovo 6.000 akcija. NASDAQ je povezan sa berzom u Singapuru i Londonu, ime se omoguava neprekidna trgovina. Za svaku akciju na listingu NASDAQ -a,
55

www.puskice.org

Finansijska trita

postoje najmanje 2 market mejkera, a za neke i vie. U proseku svaku akciju vodi oko 10,8 market mejkera, a oko 200 akcija ima vie od 25 market mejkera. Danas NASDAQ ima vie od 500 kvalifikovanih market mejkera, ukljuujui i poznate brokerske kue. Karakteristike NASDAQ-a su: platforma za trgovanje, transparentnost, dubina trita, likvidnost. Na listingu NASDAQ-a se nalazi blizu 4.000 firmi iz sektora energetike, industrije, informacione tehnologije, telekomunikacija i drugih, to je vie nego na bilo kojoj drugoj berzi u SAD. Trina vrednost akcija na listingu je blizu 2.900 milijardi dolara. NASDAQ karakterie jedinstven digitalni sistem trgovanja. Radi se o aukcijskom sistemu trgovine akcijama, koji omoguava zakljuenje transakcije po prioritetu cene i veliini. Sistem je kreiran da pomogne brokerima da na najbolji mogui nain izvre naloge klijenata. Osim ovog sistema, NASDAQ koristi i sistem trgovanja nove generacije, koji u potpunosti integrie knjigu naloga sa limitiranom cenom i kotacije market mejkera, objavljuje naloge pod imenom i anonimno, prikazuje ukupnu ponudui tranju, i time doprinosi brem izvrenju naloga. 3.4.2.8.Njujoka berza Njujorka berza je osnovana 1817. godine u ulici Wall Street 40. Nakon 1870. godine, dolazi do razvoja ove berze i formira se regularna lista 278 hartija od vrednosti (vladinih obveznica i obveznica eleznica) i slobodne liste. Njujorka berza je najpoznatija berza na svetu. Ona je jedna od najveih berzi. Na njoj se trguje akcijama preko 2.800 firmi, odnosno ija je ukupna vrednost akcija na listingu iznosila oko 350 milijardi dolara u 2002. Godini. Iako veinu akcija ine akcije amerikih firmi i oko 500 akcija inostranih firmi se nalazi na listingu. Ova berza ima 1.366 lanova, pri emu se mesta mogu kupovati i iznajmnljivati. Najvii organ berze je odbor direktora koji ima 27 lanova. Opti uslovi za listing hartija na ovoj berzi se: firma mora imati dobit pre oporezivanja od najmanje 2,5 miliona dolara u poslednjoj godini i 2,5 miliona dolara u prethodne dve godine ili kumulativno 6,5 miliona dolara u poslednje tri godine trina vrednost javno distribuiranih akcija mora biti izmeu 9 i 18 miliona dolara neto imovina firme mora iznositi najmanje 18 miliona dolara firma mora imati najmanje 1,1 milion akcija najmanje 2.000 akcionara sa po 100 akcija ili 2.200 akcionara sa prosenim mesenim prometom od 100.000 akcija u poslednjih 6 meseci na prethodnom tritu akcije inostranih firmi moraju ispunjavati sledee uslove: 5.000 akcionara sa svenjevima (100 akcija), trina vrednost akcija 100 miliona dolara, a neto imovina barem 100 miliona dolara Provizije za amerike i inostrane firme koje se nalaze na listingu ine inicijalna provizija (150.00 -250.000 $ zavisno od broja emitovanih akcija) i godinja provizija od najmanje 35.000$. Uesnici u trgovini na ovoj berzi su: specijalisti, brokeri na parketu (komisioni i nezavisni brokeri), lanovi brokerskih firmi, registrovani konkurentski kreatori trita i konkurentski trgovci. to se tie naina izvrenja naloga na ovoj berzi, hartije se prodaju onome ko nudi najviu cenu, a kupuju od onoga ko nudi najniu cenu. Kada postoji vie naloga za kupovinu po istoj ceni, rangiranje se vri prema vremenu plasmana naloga. 3.2.4.9.Berza u Pragu Nastala je sredinom XIX veka, kao robna berza na kojoj se trgovalo nedeljno. Predstavlja najznaajnije organizovano trite hartija od vrednosti u Republici ekoj. Ona je zasnovana na principu lanstva, to znai da sve trgovine mogu obavljati samo lanovi berze. Tela berze su: generalna skuptina (akcionara), odbor berze, odnosno komiteti berze za lanstvo, listing i trgovanje i nadzorni odbor.
56

www.puskice.org

Finansijska trita

Uslovi za lanstvo na berzi su utvreni pravilima berze, pri emu je preduslov da firma mora biti osnovana kao korporacija i imati kapital od najmanje 10 miliona ekih kruna. Berza u Pragu omoguava emitentima da trguju hartijama od vrednosti na glavnom, sekundarnom, novom i slobodnom tritu. Podela trgovine na ova trita je izvrena prema kvalitetu emisije i spremnosti emitenta da objavi detaljne informacije o svom poslovanju. Glavno trite je najprestinije trite berze, na kome se trguje najlikvidnijim hartijama. Sekundarno trite je trite na kome se trguje emisijama kompanija koje ele da prue informacije o svom poslovanju i planovima. Novo trite je uvedeno aktom berze 30. septembra 1999. godine i predstavlja deo berze. Cilj je bio omoguavanje mladim kompanijama sa dobrim perspektivama rasta da pribave kapital za dalji rast i razvoj. Slobodno trite je namenjeno trgovini hartijama onih emitenata koji nisu dobili odobrenje za listing na berzi, odnosno koji ne ele da objavljuju informacije o svom poslovanju. Nezavisno od ovih, na prakoj berzi se razlikuju promptno i trite derivatnih hartija od vrednosti. Na promptnom tritu se trgovina moe odvijati kao trgovina na osnovu sistema market mejkera za podrku trita akcija i obveznica, odnosno kao automatska trgovina i trgovina blokovima. Trgovina na osnovu sistema market mejkera za podrku trita akcija i obveznica se odvija kroz fazu otvaranja i zatvaranja i obavljaju je devet market mejkera. Automatska trgovina se moe odvijati aukcijski ilikontinualno. Trgovina blokovima se moe obavljati samo ako u njoj uestvuje barem jedan lan berze i ako su dogovorena cena hartije ili ukupna vrednost, broj hartija, vrsta i datum saldiranja. Trgovina blokovima se moe odvijati kao trgovina meu lanovima berze i kao trgovina izmeu lana berze i strane koja nije lanoca berze i market mejkera. Trgovina derivatnim hartijama je potpuno automatizovana i funkcionie na standardnim principima meunarodnih trita. Na berzi se mogu emitovati prenosive i neprenosive hartije, zamenljive i nezamenljive hartije, hartije bez prinosa, hartije sa fiksnim i varijabilnim prinosom, kao i dunike i vlasnike hartije. Osnovne vrste hartija kojima se trguje na berzi su: obveznice, akcije, tzv. jedinice (units), blagajnikim zapisi i sertifikati o depozitu. Na berzi se trguje obveznicama sa fiksnom kamatnom stopom i tzv. neregistrovanim obveznicama iji emitenti mogu biti drava, optine, banke i korporacije. Na berzi se trguje i hipotekarnim zalonicama, koje su najznaajnije dunike hartije emitovane od strane finansijskih institucija. to se tie akcija, na berzi se trguje obinim, preferencijalnim i akcijama zaposlenih. Jedinice (units), odnosno akcije koje emituju investicione kompanije kako bi stvorile otvorene ili zatvorene fondove koji enmaju status pravnog lica. To su hartije koje daju pravo na uee u imovini fonda, kao i pravo na uee u prinosu na imovinu fonda, shodno statutu fonda. Blagajniki zapisi se emituju u cilju pokria budetskog deficita i obino predstavljaju kratkorone hartije sa fiksnom kamatnom stopom. Sertifikati o depozitu predstavljaju hartije sa prinosom u vidu kamate i veoma kratkim rokom dospea, koje emituju banke na osnovu oroenih depozita. Berza u Pragu je elektronska berza, to znai da se trgovanje vri preko sistema za automatsko trgovanje. 3.2.4.10.vajcarska berza vajcarska berza je jedna od tehnoloki najrazvijenijih berzi u svetu. Ona omoguava investitorima iz celog sveta da realizuju svoje strategije, a kroz strategiju sa svojim partnerima, prua i prvoklasne berzanske usluge. Ne samo to nudi iroku lepezu proizvoda, ve i potpuno integrisano elektronsko trgovanje, kliring i sistem saldiranja jedinstven u svetu. lanovi berze su 94 vajcarske i inostrane institucije, to vajcarsko finansijsko trite ini veoma snanim. Uesnici na berzi imaju viestruke koristi od istupanja na vajcarskoj berzi, kao to su: visok stepen likvidnosti u trgovini pravino i transparentno utvrivanje cena mogunost znaajnog snienja trokova zbog integrisanog kliringa i saldiranja najnie provizije za trgovinu i saldiranje u svetu i dr.
57

www.puskice.org

Finansijska trita

Lica koja ele da na berzi istupaju u svojstvu dilera hartija od vrednosti, moraju dobiti odobrenje Federalne bankarske komisije, dok je samo poslovanje dilera regulisano novim Zakonom o berzama i trgovini hartijama od vrednosti. Na njoj se trguje sa preko 5.000 hartija od vrednosti. Na vajcarskoj berzi se trguje akcijama, obveznicama denominiranim u vajcarskim francima, obveznicama na amerike dolare i evre, varantima, akcijama investicionih fondova, evroobveznicama denominiranim u amerike dolare, evre, britanske funte i japanski jen, izvedenim hartijama i strukturiranim proizvodima. Pored akcija vajcaskih firmi, na listingu berze se nalaze i akcije inostranih firmi (preko 1 70) i to, kako one sa visokom, tako i one sa srednjom trino kapitalizacijom. Na listingu berze se nalazi preko 4.000 obveznica, od ega se oko 3.000 odnosi na obveznice denominirane u vajcarskim francima. Obveznice u vajcarskim francima mogu biti ite, konvertibilne, sa varantima i sa varijabilnom kamatnom stopom, koje mogu emitovati i vajcarski i inostrani emitenti. Obveznice denominirane u amerikim dolarima, evrima, britanskim funtama, australijskim dolarima, kanadskim dolarima, norvekim krunama, novozelandskim dolarima i japanskim jenima ine veliki deo ukupne trgovine obveznicama na berzi. to se tie izvedenih hartija od vrednosti, na berzi se trguje fjuersima i opcijama (posebno na indekse). Novo trite ima zadatak da omogui listing onih kompanija koje ulaze na nova trita, koje su inovativne i neprestano razvijaju nove proizvode, usluge i metode proizvodnje (kao to su npr. farmaceutske industrije, biotehnologije, informacione tehnologije, mikro i nanotehnologije). Trgovina na vajcarskoj berzi se odvija elektronski. Na berzi se permanentno trguje svim hartijama na listingu. Trguje se svenjevima hartija, pri emu sveanj predstavlja minimalna nominalna vrednost (za obveznice) ili minimalan broj hartija (za akcije i varante), koji ine zvaninu kotaciju na berzi. Trgovina na berzi je podeljena na pet perioda: pre otvaranja, otvaranje, kontinualno trgovanje, akcije i zatvaranje. Berza ne radi smao tokom boinih praznika i Nove godine. vajcarska berza poseduje jedinstven sistem automatskog kliringa i saldiranja, pri emu se zavisno od valute, saldiranje vri preko vajcarske klirinke banke (u vajcarskim francima) ili Evrovajcarske klirinke banke (u evrima). 3.2.4.11.Tokijska berza Tokijska berza je akcionarsko drutvo koje omoguava trgovinu hartijama od vrednosti pod pokroviteljstvom premijera Japana. Radi se o kljunoj instituciji na sekundarnom tritu, ije su osnovne funkcije: obezbeenje kontinualne trgovine, nadzor nad trgovanjem, listing hartija, nadzor nad hartijama na listingu i nadzor nad radom uesnika u trgovini. Berzanski prostor je bio zatvoren krajem aprila 1999. godine i ponovo je otvoren maja 2000. godine. Ovaj prostor se danas sastoji od trinog centra, otvorene platforme, pozornice za prezentaciju, dvorane, media centra, informacione terase, izlobenog trga i istorijskog muzeja. Uslovi za listing domaih akcija: broj akcija mora biti najmanje 4.000 jedinica broj akcionara mora biti vei od 1000 ili 1500, u zavisnosti od broja izdatih akcija trina kapitalizacija mora iznositi najmanje 2 milijarde jena firma mora poslovati najmanje 3 godine akcionarski kapital mora iznositi barem milijardu jena Tokijsku berzu ine berza akcija i trite akcija firmi sa brzim rastom. Berza je 2001. godine formirala novo trite berzanskih fondova, odnosno fondova ili investicionih trustova koji poseduju portfolie akcija i koji prate kretanje osnovnog indeksa akcija.
58

www.puskice.org

Finansijska trita

Na tokijskoj berzi se trguje: domaim i inostranim akcijama, istim i konvertibilnim obveznicama, obveznicama sa varantima, varantima, opcijama na akcije i indekse i fjuersima i opcijama na fjuerse. Berza je otvorena svakog radnog dana, s tim to ne radi tokom novogodinjih raznika i nacionalnih praznika. Tokijska berza utvruje vei broj indeksa, od kojih su najpoznatiji TOPIX i Nikkei indeksi. TOPIX predstavlja kompozitni indeks svih akcija kojima se trguje u okviru prvog odeljka berze. to se tie Nikkei indeksa, radi se o indeksu koji se utvruje za 225 akcija kojima se trguje u okviru prvog odeljka berze. 4.BERZANSKI INDEKSI 4.1.Pojam i znaaj indeksa Berzanski indeksi ukazuju na kretanje berzanskih cena, odnosno mere promene berzanskih kurseva. Veliki broj organizacija u svetu utvruje i objavljuje ove indekse svakodnevno. Berzanski indeksi su znaajni zato to se koriste: kao reperi pri proceni performansi pojedinanih portfolia za kreiranje i kontrolu fondova na indekse za utvrivanje faktora koji utiu na agregatne promene cena hartija od vrednosti i drugih roba, odnosno za merenje trinog prinosa u ekonomskim studijama za predvianje kretanja cena u budunosti i kao predstavnici trinog portfolia rizinih roba pri izraunavanju sistematskog rizika Berzanski indeksi mogu biti tako konstruisani da odraavaju kretanja na celom tritu ili na pojedinim delovima trita (kretanje pojedinih delatnosti ili pojedinih hartija od vrednosti). U najveem broju sluajeva berzanski indeksi su pravi indeksi. Ipak, postoji izvestan broj indeksa, koji iako se ovako zovu, zapravo predstavljaju ponderisan ili neponderisan prosek cena hartija od vrednosti. Berzanski indeksi odraavaju ukupna kretanja na tritu, te je vano razmotriti faktore koji su znaajni prilikom izraunavanja indeksa koji treba da reprezentuje ukupno trite. U tom smislu, najznaajniji faktori su: veliina uzorka, poreklo uzorka, reprezentativnost, ponderisanje i jedinica mere. Uzorak treba da bude reprezentativan za celo trite, jer e u suprotnom njegova veliina biti bez znaaja. Vei uzorak nee biti bolji od manjeg uzorka. Uzorak se moe kreirati potpuno sluajnim izborom ili tehnikom namernog izbora i ukljuivanja u uzorak, kako bi se obuhvatile karakteristike trita. Vei uzorak daje jasniju indikaciju ta radi osnovna populacija, ali ako je uzorak previe velik i razliit, on nee biti uporediv i interesant an specijalizovanim investitorima. Uzorak treba da bude reprezentativan za sve delove populacije. Uzorak hartija ne treba da sadri samo hartije velikih firmi ili firmi iz iste delatnosti. Prilikom kreiranja uzorka veoma je znaajno svakom elementu uzorka dati odgovarajui ponder, pri emu se koriste tri osnovne eme ponderisanja, i to: cenovni ponderi, ponderi zasnovani na vrednosti i ponderi iste vrednosti. Indeks treba da bude iskazan u odreenim jedinicama koje su razumljive i koje daju odgovor na relavantna pitanja. Indeks moe biti izraunat kao prosta aritmetika sredina svih hartija u uzorku, kao promena (cena ili vrednosti) u odnosu na bazni indeks ili kao geometrijska sredina svih hartija uuzorku. Cenovno ponderisani indeksi su aritmetike sredine tekuih cena, to znai da na kretanje indeksa utiu razliite cene hartija. Tipini indeksi koji se na ovaj nain utvruju su Dow Jonesovi i Nikkei indeks. Vrednosno ponderisani indeksi se konstruiu utvrivanjem poetne (inicijalne) trine vrednosti svih hartija na berzi (trina vrednost=broj emitovanih hartija x tekua trina cena). Ova cena se obino utvruje kao bazna i dodaje vrednosti indeksa (najpopularnije je da se kao poetna vrednost indeksa uzima 100, ali moe biti i 50, 10 i dr.). Nakon toga, nova trina vrednost se izraunava za sve hartije ukljuene u indeks i tekua trina vrednost se poredi sa poetnom (baznom) vrednou, kako bi se utvrdio procenat promene koji je primenjen na poetnu vrednost indeksa. Vrednosno ponderisanje se koristi kod veine berzanskih indeksa (npr. Standard&Poor's-ovi indeksi, indeksi amerike berze, indeksi NASDAQ-a, indeksi Financial Times-a itd.)
59

www.puskice.org

Finansijska trita

Neponderisani indeksi su indeksi kod kojih sve hartije imaju isti ponder, nezavisno od njihove cene ili trine vrednosti. Ove indekse mogu koristiti pojedinci koji sluajno biraju hartije za svoj portfolio i investiraju isti iznos novca u svaku hartiju. Jedan od naina vizualizacije neponderisanih indeksa je pretpostavljanje da je isti iznos novca investiran u svaku hartiju portfolia. Neponderisane indekse iskazuje Value Line i dr. Prema tome da li prate kretanje cena akcija ili obveznica, razlikuju se: indeksi akcija i indeksi obveznica, a prema obuhvatu, razlikuju se: kompozitni i globalni indeksi akcija i obveznica. Kako lokalni indeksi slede privredu svake pojedine zemlje, nastaje problem uporedivosti indeksa meu zemljama zbog nepostojanja konzistentnosti meu njima, u pogledu izbora uzorka, ponderisanja ili procedure koja se koristi pri izraunavanju. Kako bi se reili ovi problemi uporedivosti, stvoreno je nekoliko grupa tzv. globalnih indeksa akcija, koje izraunavaju set indeksa akcija za datu zemlju, a koji su konzistentni. Ovim se ostvaruje direktna poredivost indeksa i omoguava njihovo kombinovanje u cilju kreiranja razliitih regionalnih indeksa. Ukazaemo samo na tri seta globalnih indeksa akcija, i to: aktuarski svetski indeksi Financial Times -a, indeksi Morgan Stanley-a i Dow Jones-ov svetski indeks akcija. Aktuarski svetski indeksi Financial Times-a mere performansu oko 2.500 akcija iz 30 zemalja i pokrivaju oko 70% ukupne vrednosti svih kompanija na listingu u svakoj zemlji (obuhvata akcije sa visokom, srednjom i niskom kapitalizacijom i velike meunarodne akcije). Indeks je ponderisan trinom vrednou i ima bazni datum 31. decembar 1986. godine i baznu vrednost od 100. Indeks se objavljuje u amerikim dolarima, britanskim funtama, japanskom jenu, evrima i lokalnoj valuti zemlje. Performansa se izraunava nakon zatvaranja njujorke berze i objavljuje sledeeg dana u Financial Times-u. Indeksi Morgan Stanley-a se sastoje od 3 meunarodna, 19 nacionalnih i 38 meunarodnih industrijskih indeksa i obuhvataju 1.375 kompanija koje se nalaze na listingu berzi u 19 zemalja sa kombinovanom trinom vrednou, koja predstavlja aproksimativno 60% ukupne trine vrednosti berzi akcija ovih zemalja. Svi indeksi za ponder imaju trinu vrednost. Dow Jones-ov svetski indeks akcija se sastoji od vie od 2.200 svetskih kompanija i organizovan je tako da su sve kompanije svrstane u 120 industrijskih grupa. Indeks obuhvata 33 zemlje koje predstavljaju vie od 80% vrednosti ovih zemalja. Zemlje su grupisane u tri regiona: Azija/Pacifik, Evropa/Afrika i Amerika. Indeks svake zemlje se izraunava u lokalnoj valuti, kao i u amerikim dolarima. Indeks dnevno objavljuju Wall Street Journal (SAD), Wall Street Journal Europe i Asian Wall Street Journal, kao i nedeljnik Barron's. Osim ovih, postoje i tzv. globalni indeksi dravnih obveznica, koji su nastali tokom prethodnih pet do se dam godina usled rasta veliine i znaaja globalnog trita obveznica. Na ovom tritu dominiraju indeksi amerikih firmi, kao to su Lehman Brotjers, Merrill Lynch, J.P.Morgan i Salomon Brothers. 4.2.Karakteristike pojedinih berzanskih indeksa u svetu Veliki broj berzanskih indeksa je konstruisan tokom osamdesetih godina prolog veka, posebno u zemljama u razvoju, ija se finansijska trita ubrzano razvijaju. Svaki berzanski indeks polazi od baznog vremenskog perioda posmatranja i bazne vrednosti. Bazna vrednost indeksa se obino indeksira sa 1, 10, 100 ili 1000, ime se obezbeuje visoka informativnost indeksa i uporedivost podataka vremenske serije baznih indeksa. Kao ponderi pri izraunavanju berzanskih indeksa, obino se koriste cene odabranih akcija ili njihove trine kapitalizacije (proizvod cene i broja hartija od vrednosti).

60

www.puskice.org

Finansijska trita

Prema nastanku, svi berzanski indeksi se mogu podeliti u tri grupe: 1. indeksi koje konstruiu i objavljuju specijalizovane institucije (konsalting firme, brokersko-dilerske firme, asopisi) koje subjektivno biraju koje e hartije ui u strukturu indeksa 2. indeksi koje konstruiu specijalizovane institucije, ali na osnovu objektivnih kriterijuma za izbor hartije koja e ui u strukturu indeksa i 3. indeksi koje utvruju sama trita, obuhvatajui sve hartije kojima se trguje. U najznaajnije berzanske indekse u svetu, koji su ujedno i indeksi akcija, spadaju: Dow Jones -ovi indeksi, Standard&Poor's-ovi indeksi,Moddy's indeksi, Indeksi Value Line-a, Indeksi amerike berze, Indeksi nacionalnog udruenja dilera hartija od vrednosti (NASDAQ), Barron's-ovi indeksi, Indeksi Financial Times-a, Nikkei indeks i dr. Sa druge strane, najpoznatiji berzanski indeksi obveznica su: Dow Jones-ovi indeksi, Indeksi Salomon Brothers-a i Indeksi Standard&Poor's-a. Proseci i indeksi predstavljaju indikatore razliitih trendova. Berzanski indeksi su korisni zbog toga to investitori koji poseduju nekoliko hartija na datom tritu ili date vrednosti, mogu brzo dobiti indikaciju o tome kako e kretanja na tritu uticati na vrednost njihovog portfolia. Berzanski indeksi su korisni i za istorijsku analizu, na osnovu koje analitiar moe utvrditi odreene odnose izmeu razliitih indeksa i perspektive privrednih sektora, to moe biti korisno za predvianja. 4.2.1.Dow Jones-ovi indeksi Dow Jones-ov sistem indeksa je najstariji sistem indeksa na svetu i jedan od najpopularnijih u SAD. 1882. godine Charles Dow i Edward Jones su osnovali Dow Jones Company, kompaniju za pruanje finansijskih usluga, iji je zadatak bio da prui informacije o berzanskom poslovanju. 1884. godine Charles Dow je konstruisao prvi indeks koji je uproseavao cene jedanaest akcija, preteno eleznikih kompanija, koji je predstavljao indikator kretanja u eleznici, kao tada jednoj od najpropulzivnijih delatnosti. 1896. godine ovaj indeks je proiren i ukljuivao je dvadeset akcija eleznikih kompanija, s tim to je iste godine kreiran i industrijski indeks koga je inilo dvanaest akcija. Oba ova indeksa je objavljivao The Wall Street Journ al. 1916. godine Dow Jones-ov industrijski indeks je ukljuivao dvadeset akcija, a 1928. inilo ga je trideset akcija,to se do danas zadralo. Dow Jones-ov indeks za eleznicu vremenom je prerastao u indeks koji prati kretanja u transportu. Danas u sastav DJ indeksa ulaze akcije kompanija sa njujorke berze. Dow Jones-ov sistem indeksa se zasniva na tzv. Dow teoriji, koja predstavlja jednu od najstarijih i najpoznatjih tehnikih analiza, iji je tvorac Charles Dow i koja je nastala oko 1900. godine. Dow teorija se koristi za opisivanje dugoronih trendova cena akcija. Prema Charles-u, na tritu uvek postoje tri kretanja, koja se istovremeno deavaju. Prvo je blago pomeranje iz dana u dan. Drugo predstavlja promene koje se odvijaju tokom perioda od dve nedelje do jednog meseca ili neto due. Tree kretanje je kljuno i pokriva najmanje period od etiri godine. Korisnici Dow teorije ova kretanja predstavljaju kao: dnevne fluktuacije, sekundarna kretanja i primarne trendove. Prema teoriji, dnevne fluktuacije nisu bitne, sekundarna kretanja traju svega nekoliko meseci, dok se primarni trendovi nazivaju tritima besista i hosista. Ustanovljeno je etiri DJ indeksa za akcije i jedan za obveznice. Dow Jones-ovi indeksi akcija su: indeks na bazi 30 akcija najreprezentatvnijih industrijskih korporacija u SAD indeks nabazi kurseva 20 akcija firmi iz oblasti transporta indeks na bazi kurseva 15 akcija uslunih delatnosti kompozitni indeks na bazi kurseva 65akcija Pored ovih indeksa, pojavio se i Dow Jones-ov indeks za 500 akcija, DJ indeks za sve akcije koje se kotiraju na njujorkoj berzi, DJ STOXX indeks i dr.

61

www.puskice.org

Finansijska trita

4.2.1.1.Dow Jones-ov indeks na bazi 30 akcija najreprezentativnijih industrijskih kompanija u SAD Ovaj indeks je predstavljao prosek dvanaest akcija industrijskih kompanija, i to: American Cotton Oil, American Sugar, American Tobacco, Chicago Gas, Distiling&Cattle Feeding, General Electric, Laclede Gas, National Lead, North American, Tennessee Coal&Iron, U.S. Leater Itd. I U.S.Rubber. Od akcija ovih poetnih dvanaest kompanija, samo jo akcije General Electric-a ulaze u sastav ovog indeksa. Dok veina DJ indeksa koristi objektivne komponente zasnovane na pravilima, DJ indeks industrijskog proseka predstavlja izuzetak. Njegove komponente biraju urednici The Wall Street Journal-a. Ovde ne postoji prethodno utvren kriterijum, izuzev to komponente treba da budu SAD kompanije koje su lideri u delatnosti. Kompanije koje se ele ukljuiti u indeks su predmet rigorozne analize. Promene sastava indeksa su retke i do n jih dolazi tek nakon akvizicija ili znaajnih promena u poslovanju. Poslednja promena u sastavu ovog indeksa je izvrena 27. januara 2003. godine, od kada u njegov sastav ulaze akcije sledeih kompanija: 3M Company, American Express Company, Boeing Company, Caterpillar Incorporated, Coca Cola Company, DuPont, Eastman Kodak Company, General Electric Company, General Motors Corporation, Microsoft Corporation, Procter&Gamble Company, Wall-Mart Stores Incorporated i Wall Disney Company. Ove kompanije trenutno predstavljaju najznaajnije kompanije u svojim delatnostima. Ovaj indeks predstavlja prosek cena 30 akcija navedenih kompanija (tzv. blue chip kompanija, odnosno velikih, renomiranih i visokokvalitetnih kompanija) koje se kotiraju na njujorkoj berzi. Treba imati u vidu da uzorak od 30 akcija predstavlja manje od 2% svih akcija kojima se trguje na ovoj berzi (oko 1.600 akcija). Indeks se jednostavno izraunava. Sve akcije, koje ulaze u sastav indeksa, imaju isti ponder bez obzira na veliinu, odnosno trinu kapitalizaciju (koja se dobija kada se ukupno raspoloiv broj akcija pomnoi jedininom cenom akcije). Kao ponder se koristi cena, a ne trina kapitalizacija, tako da ponderi utiu samo na promenu cena akcija, za razliku od drugih ponderisanih indeksa, na koje utiu i promena cena i promene broja emitovanih akcija. 4.2.1.2.Dow Jones-ov indeks za transport Ovaj indeks je najstariji berzanski indeks u SAD. Prvi put je kreiran od strane Charles Dow-a i sastojao se od akcija 9 eleznikih i 2 neeleznike kompanije. Danas u sastav indeksa ulazi 20 akcija transportnih kompanija. Dow teorija smatra da ovaj indeks mora da potvrdi kretanje industrijskog proseka za trini trend. Sam trend se menja kada oba indeksa, Dow Jones-ov za 30 industrijskih akcija i Dow Jones-ov indeks za transport, ponu istovremeno naglo da padaju. Problemi nastaju kada jedan od ovih indeksa raste, a drugi pada. Danas u sastav ovog indeksa ulaze akcije 20 kompanija koje se bave iskljuivo transportom i ije se akcije kotiraju na njujorkoj berzi i NASDAQ-u. 4.2.1.3.Dow Jones-ov indeks uslunih delatnosti Ovaj indeks je najmlai od tri DJ-ova indeksa i pojavio se januara 1929. godine. Porast cena akcija uslunog sektora znai da investitori oekuju pad kamatnih stopa Razlog za ovo je injenica da kompanije iz uslunog sektora uzimaju velike kredite i njihovi profiti su uveani niskim kamatnim stopama. Ovaj indeks se zato smatra vodeim indikatorom berzi u celini. U sastav ovog indeksa ulaze akcije 15 kompanija. 4.2.1.4.Dow Jones-ov indeks korporativnih obveznica Odraava trinu performansu na osnovu ukupnog prinosa, rejtinga obveznica iji su emitenti SAD korporacije. Ovaj indeks se zasniva na cenama 96 obveznica i kreiran je tako da minimizira probleme utvrivanja cena i likvidnosti koje se javljaju kod indeksa korporativnih obveznica. Ryan Labs je razvio repernu seriju indeksa zasnovanih na istraivanjima koja su pokazala da je rizik kamatne stope najznaajniji faktor koji utie na promenu prinosa i rizika obveznica, odnosno na njihov rejting. Indeks obuhvata vie od 90% ukupnog rizika portfolia obveznica.
62

www.puskice.org

Finansijska trita

4.2.1.5.Dow Jones-ov STOXX indeks STOXX indekse objavljuje STOXX Limited, partner nemake berze, Dow and Company, Euronext Paris i vajcarska berza. U sastav indeksa ulaze akcije kojima se trguje na ovim berzama. Cilj ovog indeksa je merenje trine performanse akcija u evropskoj uniji u evrima. Indeks se revidina na dnevnom nivou. Karakteristike ovog indeksa su: jedinstven sistem klasifikacije akcija (kompanije se klasifikuju u 10 sektora koji se dalje dele na 18 trinih sektora, 51 industrijsku grupu i 89 podgrupa) dnevno revidiranje u 20 asova po centralno-evropskom vremenu sastoji se od akcija vie od 1.000 kompanije iz 17 evropskih zemalja i obuhvata 95% trine kapitalizacije prua evropskim investitorima aurne i razumljive informacije za upravljanje portfoliom dostupan preko agencija, portfolio analitiara i razliitih sajtova 4.2.2.Standard i Poor's-ovi indeksi Najznaajniji S&P-ovi indeksi su: indeks za 500 akcija indeks 400 indeksi za pojedine delatnosti indeks100 S&P-ov indeks za 500 akcija je najznaajniji S&P kompozitni indeks za 500 akcija vodeih kompanije SAD. Veliina uzorka ovog indeksa je 16,7 puta vea od veliine uzorka za Dow Jones-ov indeks na bazi 30 akcija najreprezentativnijih industrijskih kompanija u SAD, to ga ini i reprezentativnijim. Ovaj indeks ponderie svaku akciju u odnosu na trinu vrednost svih emitovanih akcija. Ponderi trine vrednosti odgovaraju investicionim mogunostima koje prua svaka emisija akcija na tritu. Da bi neka akcija ula u sastav ovog indeksa, potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi: trina vrednost kompanije mora imati jednu od najviih trinih vrednosti u svojoj delatnosti kompanija mora predstavljati znaajni industrijski segment SAD privrede mora postojati odreena vlasnika struktura kompanije dnevni, meseni i godinji obim trgovine akcijama kompanije mora biti takav da obezbeuje likvidnost i efikasnost procenjivanja akcija preokreti u indeksu moraju biti mali, to se obezbeuje rigoroznom analizom kompanija, odnosno njihovih poslovnih i finansijskih uslova kompanije iz ovih delatnosti ili delatnosti koje nisu zastupljene u indeksu predstavljaju kandidate za indeks ako ispunjavaju prethodno navedene uslove S&P-ov indeks 400 je indeks cena akcija 400 SAD kompanija srednje veliine ili sa srednjom trinom kapitalizacijom. Koristi ga preko 95% SAD menadera i penzionih planova. S&P-ovi indeksi za pojedine delatnosti su indeksi koji prate kretanje cena akcija kompanija iz razliitih delatnosti, kao to su: aeronautika, vazduni saobraaj, automobilska industrija, proizvodnja aluminijuma i dr. S&P-ov indeks 100 je indeks koji se na tikeru oznaava kao OEX i meri performansu 100 najveih SAD kompanije iz razliitih delatnosti na berzi. Kao ponder se koristi trina kapitalizacija. 4.2.3.Indeksi automatske kotacije Nacionalnog udruenja dilera i brokera u SAD Nacionalno udruenje dilera i brokera u SAD predstavlja samoregulatornu organizaciju koja je utvrdila odreena pravila za uspostavljanje fer odnosa izmeu klijenta i brokera, izmeu samih brokera i za poslovno ponaanje lanica. Svaka brokerska ili dilerska firma koja je registrovana kod Komisije za hartije od vrednosti u SAD, moe postati lan ovog udruenja. Ovo udruenje nadzire i kontrolie rad preko 6.000 lanova na nain
63

www.puskice.org

Finansijska trita

slian onom na koji to ini i berza. Za trgovanje lanovi udruenja koriste elektronski komunikacioni sistemNASDAQ. NASDAQ objavljuje veliki broj indeksa akcija kompanija iz razliitih delatnosti, pri emu su najpoznatiji: NASDAQ-ov indeks 100 finansijski indeks 100 kompozitni indeks kompozitni indeks nacionalnog trita indeks banaka indeks biotehnologije raunarski indeks industrijski indeks indeks nacionalnog trita indeks osiguranja indeks za preostali finansijski sektor indeks telekomunikacija indeks transporta i drutveni indeks NASDAQ-ov indeks 100 ukljuuje akcije 100 najveih SAD i meunarodnih nefinansijskih kompanija koje se nalaze na listingu NASDAQ-a. Indeks predstavlja kompanije po kljunim industrijskim grupama, ukljuujui proizvodnju hardvera i softvera, telekomunikacija, trgovinu na veliko i malo i biotehnologiju. On ne obuhvata finansijske kompanije. Indeks se izraunava po neto izmenjenoj metodologiji ponderisanja trinom kapitalizacijom. Bazna vrednost indeksa je 125. Da bi akcija bila ukljuena u ovaj indeks, potrebno je da ispuni itav niz uslova, kao to su: da se nalaz na listingu NASDAQ-a, da se radi o akciji nefinansijske kompanije koja nije u postupku likvidacije, da je dnevni obim trgovine na NASDAQ-u najmanje 20.000 akcija itd. NASDAQ-ov finansijski indeks 100 obuhvata 100 najveih SAD i meunarodnih finansijskih organizacija koje se nalaze na listingu NASDAQ-a. U sastav indeksa ulaze akcije banaka i tedionica i povezanih holding kompanija, brokersko-dilerske kue, investicione kompanije i kompanije koje pruaju finansijske usluge. Bazna vrednost indeksa je 250. NASDAQ-ov kompozitni indeks meri sve SAD i meunarodne obine akcije koje se nalaze na listingu NASDAQ-a. Obuhvata akcije preko 4.000 kompanija. Bazna vrednost je 100. NASDAQ-ov kompozitni indeks nacionalnog trita je subindeks NASDAQ-ovog kompozitnog indeksa i ine ga akcije svih kompanija koje su ukljuene u NASDAQ-ov kompozitni indeks, a koje se nalaze na listingu NASDAQ-ovog nacionalnog trita povezanog sa NASDAQ-ovim tritem akcija. Bazna vrednost je 100. NASDAQ-ov indeks banaka ukljuuje sve vrste banaka, tedionica i povezanih holding kompanija, koje obavljaju funkcije sline funkcijama banaka. Bazna vrednost indeksa je 100. NASDAQ-ov indeks biotehnologije obuhvata kompanije koje su klasifikovane shodno sistemu globalne klasifikacije Financial Times-a kao biotehnoloke ili farmaceutske. Izraunava se na osnovu neto izmenjene metodologije trine kapitalizacije. Bazna vrednost indeksa je 200.

64

www.puskice.org

Finansijska trita

NASDAQ-ov raunarski indeks obuhvata kompanije koje se bave proizvodnjom hardvera i softvera, kao i kompanije koje se bave proizvodnjom raunara, kancelarijske opreme i elektronskih komponenti. Bazna vrednost je 200. NASDAQ-ov industrijski indeks obuhvata kompanije koje nisu klasifikovane ni u jednu drugu vrstu indeksa (kompanije iz poljoprivrede, rudarstva, graevinarstva, trgovine na veliko i malo, usluga, zdravstva i dr.) Bazna vrednost indeksa je 100. NASDAQ-ov indeks nacionalnog trita je subindeks NASDAQ-ovog industrijskog indeksa i sastoji se od svih kompanije koje su ukljuene u NASDAQ-ov industrijski indeks, a koje se nalaze na listingu NASDAQ-ovog nacionalnog trita vezanog za NASDAQ-ovo trite akcija. Bazna vrednost je 100. NASDAQ-ov indeks osiguranja obuhvata sve vrste osiguravajuih kompanija, a bazna vrednost indeksa je 100. NASDAQ-ov indeks za preostali finansijski sektor obuhvata kreditne agencije, brokere, berze i dilere, kompanije za promet nekretnina i holding investicione kompanije. Bazna vrednost je 100. NASDAQ-ov indeks telekomunikacija obuhvata hartije svih vrsta telekomunikacionih kompanija. Bazna vrednost je 200. NASDAQ-ov indeks transporta obuhvata hartije svih vrsta transportnih kompanija, ukljuujui eleznike kompanije, kompanije za kamionski prevoz, aviokompanije i dr. Bazna vrednost indeksa je 100. NASDAQ-ov drutveni indeks je indeks ponderisan trinom vrednou koji odraava performansu najveih SAD korporacija na listingu NASDAQ-a u kljunim delatnostima (tehnologija, finansije i telekomunikacije). Svi indeksi NASDAQ-a, izuzev NASDAQ-ovog indeksa 100, ponderisani su trinom vrednou. Reprezentativnost svake hartije u indeksu je proporcionalna poslednjoj prodajnoj ceni pomnoenoj brojem izloenih akcija u odnosu na ukupnu trinu vrednost indeksa. 4.2.4.Indeksi Financial Times-a Kretanje cena akcija na londonskoj berzi prati specijalizovani list Financial Times. Ovi indeksi su ujedno i jedni od najpoznatijih indeksa u svetu. Financial Times je konstruisao veliki broj indeksa, od kojih su najpoznatiji: FT indeks za 30 akcija FT indeks za 100 akcija FT indeks svih akcija i FT aktuarski indeks Financial Times za 30 akcija prati akcije 30 najsnanijih kompanija iz Velike Britanije, uzimajui 100 kao bazni koeficijent. Svaka promena ovih indeksa ima veliki uticaj na raspoloenje na berzama. Financial Times indeks za 100 akcija je ustanovljen sa baznim koeficijentom 1000. On prati kretanje cena 100 najveih kompanija u Velikoj Britaniji. Mada se radi o ritanskom indeksu, est od prvih deset kompanija ima vie od 50% poslovanja na meunarodnom tritu. Posebno je znaajan jer je londonska berza poslednja berza koja se zatvara pre otvaranja berzi u SAD, tako da su dnevne transakcije objavljene na njoj veoma znaajne za poetak trgovine u SAD. Financial Times indeks svih akcija prati kretanje svih akcija koje se kotiraju na londonskoj berzi.
65

www.puskice.org

Finansijska trita

Financial Times aktuarski indeks koriste investitori za lake praenje portfolia hartija od vrednosti. On prati promene cena za preko 700 akcija, a uee kompanija je srazmerno njihovoj veliini. To znai da promene u ceni akcija veih kompanija imaju vei uticaj na promenu indeksa nego promene u ceni akcija manjih kompanija. Postoje i Financial Times Eurofirst indeksi, koji su namenjeni investitorima koji ele na investiraju u Evropi. Oni su kreirani, pre svega, da bi omoguili trgovinu fjuersima i opcijama, odnosno oni omoguavaju investitorima da snize rizik, poveavaju prinos i restrukturiraju portfolie akcija na njih. Financial Times Eurofirst indeksi se koriste jer bolje pokrivaju trita akcija u Evropi. Njihovoj veoj primeni doprinosi i injenica da se za njihovo izraunavanje koristi jasna metodologija. Najznaajniji indeksi ove grupe su FTE indeks 80 i indeks 100. 4.2.5.Nikkei indeksi Najznaajniji i najee korien Nikkei indeks u Japanu je Nikkei 225 ili Nikkei proseni indeks . Tokijska berza izraunava prosek u svakom trenutku. Ovo je indeks cena akcija koji se najdue iskazuje u Japanu. Nikkei 225 je prosek cena akcija koji je usklaen Dow Jones-ovim metodom, koji je pogodan za praenje nivoa trita i promena na njemu. Indeks ini 225 akcija kojima se aktivno trguje u okviru prvog odeljka tokijske berze i koje se zbog svoje likvidnosti smatraju reprezentativnim. Ove akcije odraavaju trenutne trendove na tritu. Akcije koje ulaze u sastav indeksa se proveravaju svake godine i one sa relativno niskom likvidnou se zamenjuju visoko likvidnim akcijama. Akcije se iskljuuju iz indeksa i u sluaju likvidacije, merdera ili akvizicije sa drugom kompanijom i delistinga ili pomeranja iz prvog u drugi odeljak berze. Pri tome, ako jedna ili vei broj akcija budu iskljuene iz indeksa, njihovo mesto se mora popuniti istim brojem akcija iz prioritetnih delatnosti. Nikkei 225 je znaajan s obzirom da je tokijska berza prva velika berza koja se otvara nakon zatvaranja berzi u SAD. esto reakcija Nikkei 225 odraava ono to se desilo na SAD berzama. Zbog toga se ovaj indeks prati u celom svetu. Pored Nikkei indeksa, postoje i indeksi Nikkei stila. Radi se o indeksima koji su kreirani kao reper za procenu performanse investiranja u akcije od strane razliitih menadera fondova. Indeksi Nikkei stila predstavljaju ponderisani prosek akcija koje se nalaze na listingu prvog odeljka tokijske berze (kao ponder se koristi trina vrednost). Akcije se ukljuuju u indeks zavisno od svoje ukupne trine vrednosti , odnosa cene i knjigovodstvene vrednosti, prinosa na akcije i reinvestiranja dividende. 4.2.6.Indeksi tokijske berze TOPIX je kompozitni indeks svih obinih akcija na listingu prvog odeljka tokijske berze. Indeks je u osnovi mera promena ukupne trine vrednosti obinih akcija tokijske berze. Osnova indeksa je ukupna trina vrednost akcija i izraunava se mnoenjem broa akcija na listingu njihovom cenom. TOPIX je odraavao rast trita u odnosu na ukupnu vrednost trita od 100. Investitori su mogli jako da razlikuju indeks od realnih cena akcija. Ponderisan je brojem akcija, tako da promene cene akcije veih firmi, imaju vei uticaj na indeks od ekvivalentnih promena cena manjih firmi. Ukljuivanjem akcija prvog odeljka u ideks, TOPIX je eliminisao problem uzorka, odnosno nemogunosti reprezentovanja stvarnih promena na tritu kada se indeks zasniva na uzorku akcija. TOPIX ukazuje na trend cena ukupnog prvog odeljka kroz promene u trinoj vrednosti. Karekteristike TOPIX-a su: razumljivost (ukljuuje sve akcije na listingu, a ne uzorke, tj. akcije najveih kompanija) ponderisanost raspoloivost (objavljuje se svakih 60 sekundi putem informacionog sistema berze, a preko mree se dostavlja svim berzama u svetu) ima najadekvatniji reper (TOPIX je najadekvatniji reper za procenu performanse portfolia)
66

www.puskice.org

Finansijska trita

4.2.7.Indeksi pariske berze Pariska berza, odnosno njena posebna komisija, utvruje i objavljuje vei broj indeksa, od kojih su najznaajniji: CAC40 SBF120 SBF250 MIDCAC Indeks Drugog trita Indeks Novog trita CAC40 se izraunava na osnovu uzorka koga ini 40 akcija francuskih firmi koje se nalaze na listingu berze. Akcije se biraju na osnovu veliine (moraju biti akcije sa najveom trinom kapitalizacijom) i likvidnosti. SBF120 obuhvata 120 akcija francuskih firmi i smatra se referentnim za fondove na indekse i za merenje performanse upravljanja akcijama u Francuskoj. Ovaj indeks ukljuuje i akcije ukljuene u indeks CAC40. Akcije se biraju u uzorak na osnovu etiri kriterijuma: dnevne vrednosti trgovine, broja dnevnih trgovina, dnevnog prometa i razlike izmeu cene ponude i tranje. SBF250 je opti indeks koji odraava trendove na ukupnom francuskom tritu hartija, kao i u pojedinim delatnostima. U njega su automatski ukljuene akcije koje ulaze u sastav indeksa SBF120. On se smatra gotovo idealnim reperom za procenu dugorone performanse fondova koji investiraju u francuske akcije. U sastav ovog indeksa ulaze akcije kojima se trguje i na Prvom i na Drugom tritu. Prilikom izbora akcija koje e biti ukljuene u indeks, komisija odluuje o tome koliko treba da iznosi trina kapitalizacija za svaki od 12 privrednih sektora, kao i o tome ta se smatra regularnim trgovanjem. MIDCAC je indeks koji je konstruisan kako bi pratio kretanje cena akcija sa srednjom trinom kapitalizacijom i na taj nain odgovorio potrebi francuskih i meunarodnih menadera fondova da diversifikuje svoje portfolie. Ovaj indeks nije zasnovan na prethodno pomenutim indeksima, mada pojedine akcije koje ulaze u sastav prethodnih indeksa, mogu biti ukljuene u njega. Indeks obuhvata 100 akcija francuskih firmi koje se nalaze na listingu Prvog ili Drugog trita berze, a koje imaju srednju trinu kapitalizaciju i kojima se trguje manje od 175 dana. Indeks Drugog trita je indeks koji prati promene samo na Drugom tritu berze. Broj akcija u uzorku varira, jer se nastoji da indeks odrazi razvoj trita. Da bi se obezbedila reprezentativnost ovog indeksa, u uzorak akcija se ukljuuju sve akcije koje se nalaze na listingu Drugog trita berze, izuzev onih koji ine manje od 0,07% ukupne trine kapitalizacije, kojima se trguje due od 175 dana godinje i iji je promet manji od nivoa koji utvrdi komisija berze. Indeks Novog trita je indeks ponderisan trinom kapitalizacijom akcija kojima se trguje na tzv. Novom tritu, koje je deo Euronext pariske berze. Ovaj indeks ukazuje na opte trendove svih hartija na Novom tritu, odnosno on predstavlja indeks svih akcija. 4.2.8.Drugi znaajni berzanski indeksi Postoji veliki broj drugih znaajnih berzanskih indeksa, koje osim pojedinih berzi, objavljuju i firme specijalizovane za rejting i praenje kretanja na berzama. Neki od njih su: Indeksi amerike berze-amerika berza objavljuje dnevne indekse svih akcija koje se na njoj kotiraju, kao i etiri posebna indeksa za finansije, transport, javne slube i industriju. Dnevna promena cena akcije s e ponderie njenom trinom vrednou u procentu od ukupne trine vrednosti svih akcija. Dakle, dnevna promena cene svake akcije utie na dnevnu promenu indeksa zavisno od trine vrednosti kompanije. Na nivo indeksa ne utie cepanje akcija, isplata dividende u akcijama, prekidi u trgovanju, novi listing, dodatne emisije, kao ni suspendovanje akcije.
67

www.puskice.org

Finansijska trita

Indeksi berze u Hong Kongu se nazivaju Hang Seng indeksima i predstavlja meru hongkonke berze. Danas u sastav indeksa ulaze akcije 33 kompanije koje imaju uee od 70% u ukupnoj trinoj kapitalizaciji berze. Hang Seng indeksi su znaajni jer predstavljaju indekse pacifike regije. Oni su znaajni za SAD jer se berza u Hong Kongu zatvara pre nego to se otvore berze u SAD, tako da esto otvaranje SAD berzi moe odraziti transakcije na hongkonkoj i drugim azijskim berzama koje su se r u toku nekoliko prethodnih sati. Indeksi Value Line-a su indeksi jedne od napoznatijih rejting agencija u svetu, koja ima za cilj da aurno i nezavisno prua informacije iroj investicionoj javnosti. Value Line objavljuje vie od 12 publikacija, pri emu je najpoznatiji The Value Line Investment Survey, koji prua informacije o oko 1.700 akcija, iz vie od 90 delatnosti na razliitim tritima. Value Line utvruje i Value Line aritmetiki indeks i Value Line kompozitni indeks. Value Line objavljuje svoj aritmetiki indeks, kako bi odgovorila na potrebu pretplatnika i investitora. Ovaj indeks je jednako ponderisan. Aritmetiki indeks se rauna na taj nain to se izraunava racio svake promene cene akcija. Nakon ovoga se svi dobijeni raciji meusobno mnoe i nakon toga dele ukupnim brojem akcija. Da bi se dobio procenat promene cene od ovog broja treba odbiti jedinicu i zatim ovako dobijeni broj pomnoiti sa 100. Kompozitni indeks Value Line-a pretpostavlja da je jednaka suma novca investirana u svaku akciju. Nakon ovoga se svakog dana za sve akcije utvruje geometrijska sredina, prinosi od ulaganja u akcije i zbog toga se indeks esto naziva geometrijskim indeksom Value Line-a. injenica na geometrijski indeks Value Line-a obuhvata veliki broj akcija koje se jednako ponderiu, ini ga veoma reprezentativnim za tipian portfolio investitora. Russell-ovi indeksi su indeksi investicione grupe Russell. Ova grupa prati 21 indeks SAD akcija, koji su ponderisani i ukljuuju samo obine akcije SAD korporacija kojima se trguje iskljuivo na teritoriji SAD. Svi indeksi su subindeksi Russell-ovog indeksa 3000 koji predstavlja oko 98% SAD trita akcija. Kljuni Russell ovi indeksi su: Russell-ov indeks vrednosti 1000 Russell-ov indeks rasta 1000 Russell-ov indeks 2000 Russell-ov indeks rasta 2000 Russell-ov indeks 2500 Russell-ov indeks vrednosti 2500 Russell-ov indeks rasta 2500 Russell-ov indeks 3000 Russell-ov indeks rasta 2000 Russell-ov indeks 1000 predstavlja indeks koji obuhvata 1.000 najveih SAD korporacija sa najveom trinom kapitalizacijom, koji se ponovo utvruje godinje, kako bi se obezbedilo da uvek meri konzistentno i objektivno akcije najvee kapitalizacije. On meri performansu akcija 1.000 najveih korporacija koje su ukljuene u Russell-ov indeks 3000 (predstavlja oko 92% ukupne trine kapitalizacije ovog indeksa). Indeksi Morgan Stanley korporacije su najee korieni kao reper od strane globalnih portfolio menadera (npr. preko 90% meunarodnih institucionalnih investitora u akcije u SAD je koristilo ove indekse). Ovi indeksi vre procene i za sline akcije u Aziji. U Evropi, indeksi Morgan Stanley-a omoguavaju menaderima fondova da uporede svoje holdinge u odnosu na druge indekse. Morgan Stanley koristi konzistentan i transparentan nain za konstruisanje indeksa i primenjuje metodologiju koja obezbeuje aurno industrijske grupe i trine kapitalizacije svake zemlje. Morgan Stanley objavljuje veliki broj indeksa akcija i obveznica. On izraunava vie od 11.000 standardnih dnevnih indeksa akcija i vie od 800 indeksa akcija u realnom vremenu.
68

www.puskice.org

Finansijska trita

5.TRITE IZVEDENIH HARTIJA OD VREDNOSTI 5.1.Nastanak, razvoj i karakteristike trita izvedenih hartija od vrednosti Na tritu izvedenih hartija se naelno trguje svim izvedenim hartijama od vrednosti. Najvei znaaj ima trgovima fjuersima i opcijama. Trgovina ovim hartijama je najrasprostranjenija i standardizovana, zbog ega se njima esto trguje na posebnim terminskim tritima, dok ostalim izvedenim hartijama od vrednosti uglavnom trguje u okviru postojeih trita. Trgovina i fjuersima i opcijama datira od davnina. Trita fjuersa su nastala razvojem terminskih trita, iji poeci datiraju iz srednjevekovne trgovine u kojoj su trgovci esto ugovarali odloenu isporuku robe po unapred utvrenim cenama. Savremena trita fjuersa nastaju sa nastankom ikake opcione berze, koja je nastala usled potrebe reavanja problema u trgovini itaricama i omoguavanja njihove prodaje na neki termin u budunosti, po prethodno utvrenoj ceni. Tokom vremena na ikakoj berzi dolazi i do trgovine drugom vrstom robe i hartijama od vrednosti, tako da ona danas predstavlja drugu po veliini berzu fjuersa u svetu. Kada su 1971. godine privrede velikih zapadnoevropskih zemalja uvele fluktuirajui valutni kurs, dolazi do uvoenja fjuersa na strane valute. 1975. godine je uveden prvi fjuers na kamatnu stopu. 1976. Meunarodni monetarni fond je uveo prvi fjuers na dravnu hartiju i blagajniki zapis SAD sa rokom od 90 dana. 1977. godine ikaka opciona berza je lansirala fjuers na dravne obveznice, koji je postao najuspeniji ugovor svih vremana. 1980. ih se javljaju fjuersi na indekse akcija. Prvi fjuers na indeks akcija se pojavio u Kanzas Sitiju i odnosio se na indeks Value Line-a. Slino fjuersima, i nastanak opcija u savremenom smislu rei vezuje se za XIX vek, kada su ponuene kupovne i prodajne opcije na akcije. Zna se samo da su opcije koriene na tetu ugovorne strane i da se trgovina karakterisala korupcijom. 1973. godine ikaka berza kao najvea berza fjuersa u svetu, formira ikaku opcionu berzu. Izmeu promptnog i terminskog trita fjuersa i opcija, postoje izvesne slinosti. I fjuersi i opcije se odnose na akcije i obveznice koje su predmet trgovine na promptnog tritu. Cene fjuersa i opcija su vezane za cene osnovnih hartija na koje se odnose preko nekoliko mehanizama, i to: arbitrae i zakona jedne cene, mehanizma skladitenja i mehanizma isporuke i saldiranja. Uloga trita fjuersa i opcija se ogleda u upravljanju rizikom, otkrivanju cene, poslovnim prednostima, veoj trinoj efikasnosti i pekulaciji. Opcije i fjuersi se mogu koristiti za snienje ili poveanje rizika investiranja u promptne hartije. Trita fjuersa su znaajno sredstvo pribavljanja informacija o oekivanjima investitorima u pogledu buduih cena (spot). Trita opcija ne pruaju direktna predvianja o buduim spot cenama, ali pruaju informacije o promenljivosti i riziku osnovne hartije. Trita fjuersa i opcija pruaju odreeni broj poslovnih prednosti, kao to su: nii transakcioni trokovi zbog niih provizija, vea likvidnost zbog sposobnosti apsorbovanja velikih transakcija bez znaajne promene cene i laka prodaja na prazno. Trita fjuersa i opcija pruaju alternativno sredstvo za pekulisanje (umesto pekulisanja osnovnom hartijom). 5.1.1.Karakteristike trita fjuersa Osnovnim karakteristikama trita fjuersa bi se mogle smatrati: standardizovanost predmeta trgovine, preteno berzanska regulisanost, trgovci fjuersima i margine (mare). Na tritu fjuersa se trguje fjuers ugovorima, koji su standardizovani u pogledu veliine, jedinice kotacije, minimalne fluktuacije cene, kvaliteta hartije za isporuku uslova i datuma isporuke. Standardizacija fjuersa je i uslovila da se trgovina njima preteno odvija na berzi, a manje na vanberzanskom tritu. Fjuersima se trguje na centralizovanim berzama, koje predstavljaju entitet korporativnog tipa koga ine lanovi. Jedna od najznaajnijih stalnih aktivnosti berze fjuersa je da identifikuje nove i korisne fjuers ugovore. Trgovina fjuersima na inostrane hartije, takoe, omoguava gotovo dvadesetetvoroasovnu trgovinu odreenim ugovorima. U SAD najvea berza je ilaka opciona berza, koja u ukupnom obimu trgovine
69

www.puskice.org

Finansijska trita

uestvuje sa preko 40%, slede ikaka merkantilna berza (preko 30%), njujorka merkantilna berza (fjuersi na energente), robna berza u Nju Jorku (COMEX) (fjuersi na plemenite metale). Svaka berza fjuersa utvruje zahteve u pogledu minimalne finansijske odgovornosti lanova, a u pojedinim sluajevima se moe i ograniiti broj ugovora koji moe posedovati pojedinani trgovac. Trgovina na berzi se moe odvijati na klasian nain, odnosno aukcijski ili elektronski . Elektronsko trgovanje znai da se nalozi uparuju unoenjem podataka u raunar i prenoenjem u sistem. Trgovina fjuersima je u najveoj meri regulisana u SAD, i to na tri nivoa: preko klirinkih kua i berzi, preko nacionalne asocijacije fjuersa i preko komisije za trgovinu robnim fjuersima, kao dravne agencije. Regulacija ima za cilj da obezbedi pravinu trgovinu postojeim i novim fjuersima. Trgovci fjuersima se mogu klasifikovati na vie naina. Prema optoj klasifikaciji, svi trgovci fjuersima mogu biti trgovci fjuersima na parketu ili trgovci fjuersima van parketa. Trgovci fjuersima naparketu su brokeri i lokalni trgovci. Brokeri mogu istupati nezavisno izvravajui trgovinu za druge pojedince ili institucije, ali mogu istupati i kao predstavnici velike brokerske kue. Brokeri ostvaruju zaradu naplatom provizije za svaku transakciju. Lokalni trgovci su pojedinci koji trguju u svoje ime i za svoj raun. Oni nastoje da ostvare profit kroz razliku u cnei. Njihova trgovina obezbeuje likvidnost. Ovi trgovci polaze od odreenog nivoa rizika i dobijaju naknadu za svoju vetinu u trgovini fjuersima. Trgovci fjuersima na parketu se dele na: hederse, pekulante, sprederse i arbitraere. Hedersi dre poziciju na promptnom tritu, pri emu mogu posedovati hartiju ili planirati kupovinu ili prodaju hartije u budunosti. Oni ulaze u fjuers zauzimajui poziciju koja je suprotna poziciji na promptnom tritu, kako bi snizili rizik kome su izloeni. pekulanti nastoje da ostvare profit po osnovu pogaanja pravca kretanja cena na tritu. pekulanti obuhvataju, kako lokalne trgovce, tako i pojedince i institucije van berzanskog parketa. Oni igraju znaajnu ulogu na tritu kroz obezbeenje likvidnosti koja omoguava snienje rizika. Oni koriste razliku u ceni fjuersa (spread), kako bi pekulisali na niskom nivou rizika. Arbitraeri nastoje da ostvare profit po osnovu razlike u cenama identinih promptnih i fjuers pozicija. Oni ulaze na trite i izvravaju trgovinu kada cene izau iz odreenog okvira, nastojei da cene vrate nazad u dati okvir. Trgovci fjuersima na parketu se mogu klasifikovati i prema stilu trgovine koji primenjuju u praksi. Postoje tri trgovinska stila: skalpiranje dnevno trgovanje trgovanje pozicijom Skalperi nastoje da ostvare profit na osnovu male promene u ugovornoj ceni. Oni retko dre svoje pozicije due od nekoliko minuta. Oni trguju na osnovu svoje vetine da osete pravac u kome e se kretati cene na kratak rok i kupovinom od javnosti po ceni tranje i prodajui javnosti po ceni ponude. Oni su neprestano s vesni velikih priliva naloga i kratkoronih trendova. Zbog toga to posluju uz veoma niske transakcione trokove, oni mogu ostvariti profit na osnovu malih promena u ugovornim cenama. Dnevni trgovci dre svoje pozicije ne due od jednog trgovinskog dana. I oni nastoje da ostvare profit na osnovu kratkoronih promena cena. Trgovci pozicijama dre otvorenim svoje transakcije mnogo due od skalpera i dnevnih trgovaca. Veruju da mogu ostvariti profit na taj nain to e ekati da doe do velikih promena cena na tritu. Pored ovih trgovaca, postoji veliki broj pojedinaca koji trguju van berzanskog parketa, a koji koriste iste tehnike. Lice koje ulazi u fjuers ugovor mora uplatiti iznos koji se naziva marginom ili marom na raun kod brokera (inicijalna mara). Broker koristi maru za osiguranje pozicije pojedinca u sluaju gubitaka. Berza utvruje minimalnu maru, s tim to broker moe zahtevati i veu maru ako je zabrinut u pogledu finansijske situacije pojedinca za ije je gubitke odgovoran. Broker mora deponovati mare kod klirinke kue. Dobri klijenti brokera esto kao maru daju dravne hartije od vrednosti, na koje im brokeri plaaju kamatnu stopu trita novca.
70

www.puskice.org

Finansijska trita

Inicijalna mara ne predstavlja plaanje koje se mora izvriti da bi se ulo u fjuers ugovor, ve je obezbeenje koje se plaa po izvrenju ugovora. Postoji i mara za odravanje, koja predstavlja minimalni iznos koji treba da stoji na raunu mare i slui za obezbeenje pozicije klijenta u sluaju promene cena na njegovu tetu. 5.1.2.Karakteristike trita opcija Trite opcija karakterie: standardizovanost predmeta trgovine, preteno berzansko trgovanje, regulisanost i trgovci opcijama. Opcijama se trguje i berzanski i vanberzanski, pri emu se vei deo trgovine odvija preko berzi. Berze opcija su nastale usled nepostojanja standardizacije i likvidnosti vanberzanskih opcija. Danas se opcijama trguje na nekoliko berzi u SAD. ikaka opciona berza je jedina berza koja je iskljuivo usmerena na trgovinu opcijama, dok se na drugim berzama, pored opcija, trguje i akcijama. Pored ove, znaajne berze opcija u SAD, su filadelfijska, amerika i pacifika. Berze opcija ograniavaju poziciju koja definie maksimalan broj opcija koji investitor moe posedovati u smislu dranja jedne strane na tritu. Berza opcija objavljuje ogranienje pozicije za svaku akciju. Trgovina opcijama je obino regulisana na nivou drave, berze i klirinke kue. Berza opcija je pravno lice iji su lanovi pojedinci i firme. Svaki lan ima ovlaenje za trgovinu opcijama. Trgovci opcijama se mogu podeliti na trgovce koji trguju na berzanskom parketu i van njega . Trgovci na berzanskom parketu se mogu klasifikovati na razliite naine. Tako se u SAD trgovci opcijama razlikuju zavisno od toga da li se koristi sistem konkurentskog trita ili sistem specijalista i registrovanih trgovaca. Po sistemu konkurentskog trita koji primenjuju ikaka i pacifika opciona berza, trgovci na berzanskom parketu su: market mejkeri (kreatori trita), brokeri na parketu i slubenik zaduen za knjigu naloga. Svako lice koje je kupilo mesto na berzi moe biti ili market mejker ili broker na parketu. Market mejker je odgovoran za zadovoljenje tranje za opcijama. To znai da u sluaju da neko eli da kupi (proda) opciju, a niko ne eli da je proda (kupi), market mejker vri prodaju (kupovinu). Ovaj sistem prua privatnom investitoru mogunost kupovine odreene opcije, kada ne postoje prodavci spremni da istu prodaju, odnosno mogunost kasnije prodaje kupljene opcije kada ne postoji kupac. Sistem omoguava trenutno izvrenje trgovine. Da bi opstao, market mejker mora ostvariti profit na bazi razlike u ceni. Jedan od naina na koji on ovo moe ostvariti je kotiranje cene ponude i cene tranje, pri emu je cena ponude maksimalna cena koju je kreator trita spreman da prihvati. Berza ograniava maksimalnu razliku izmeu cene ponude i cene tranje, koja se naziva razlikom u ceni. Market mejkeri se mogu svrstati u tri grupe: skalpere, trgovce pozicijom i trgovce koji koriste razlike u ceni. Skalperi nastoje da kupe po ceni tranje i prodaju po ceni ponude, pre nego to cena padne ili nakon to cena neznatno poraste, a pozicije dre svega nekoliko minuta. Trgovci pozicijom posluju na slian nain, s tim to neto due dre pozicije. Trgovci razlikom u ceni obuhvataju i pojedine skalpere i trgovce pozicijom. Oni kupuju jednu opciju i prodaju drugu nadajui se da e ostvariti mali profit uz nizak rizik. Brokeri na parketu predstavljaju takvu grupu trgovaca opcijama koji trguju za raun drugih brokerskih kua ili onih koji nisu lanovi berzei ostvaruje ili fiksnu zaradu ili proviziju za svaki izvren nalog. Za brokera nije vano da li se oekuje porast ili pad cene, ve on nastoji da postigne najbolju cenu za nalogodavca. Slubenik zaduen za knjigu naloga predstavlja lice koje jezaposleno na berzi. Ovaj trgovac deluje tako to kada mu stigne nalog za kupovinu ili prodaju od brokera na parketu, isti unosi u raunar zajedno sa svim drugim nalozima iste vrste, i ukoliko je mogue, uparuje naloge, odnosno izvrava ih.

71

www.puskice.org

Finansijska trita

5.2.Mehanizam trgovine fjuersima i opcijama 5.2.1.Mehanizam trgovine fjuersima Pre nego to plasira nalog za trgovinu fjuersima, pojedinac mora otvoriti raun kod brokera. Kada se govori o mehanizmu trgovine fjuersima misli se na: davanje naloga, ulogu klirinke kue, limite dnevnih cena i obustavljanje trgovine, dnevno saldiranje i isporuku, kao i gotovinsko saldiranje. Davanje naloga-pojedinac moe dati nekoliko vrsta naloga. Najee se daju stop nalozi, nalozi sa limitiranom cenom, nalozi do opoziva i dnevni nalozi. Kada investitor da nalog, broker telefonom obavetava mesto na kome se trguje na berzanskom parketu i prosleuje nalog brokeru firme na parketu. Broker na parketu odlazi do mesta na kome se trguje fjuersom. U SAD se ponuda i tranja mogu saoptavati korienjem odreenih znakova i rei (tzv. otvorena buka). Kada se nalog izvri, informacija tome se vraa nazad, automatski do sedita brokera, dok za to vreme broker telefonom kontaktira klijenta i trai od njega da potvrdi trgovinu. Veina berzi fjuersa koristi potpuno automatizovan sistem, tako da se ponude i tranje prihvataju posredstvom raunara, a trgovina se izvrava van parketa. Investitor moe dati nekoliko vrsta naloga: nalog pod najpovoljnijim uslovima, nalog sa limitiranom cenom, stop nalog, stop limit nalog, nalog za izvrenje ako je dostignuta odreena cena, alternativni nalog, skala nalog, kontigentni nalog i spread nalog. Nalog pod najpovoljnijim uslovima je nalog kojim se brokeru nalae da ue u poziciju po fjuersu to je bre mogue po preovladavajuoj ceni. Nalog sa limitiranom cenom je nalog u kome klijent ograniava cenu po kojoj broker moe zauzeti poziciju po fjuersu. Stop nalog je nalog kojim klijent nalae brokeru da obavi trgovinu po bilo kojoj ceni nakon to su cene na tritu dostigle odreeni nivo. Za razliku od naloga sa limitiranom cenom, stop nalog e sigurno biti izvren nakon to je dostignuta stop cena. Ovaj nalog se koristi za ogranienje gubitaka, ouvanje profita i zauzimanje novih pozicija. Stop limit nalog je slian stop nalogu u smislu da nalae brokeru da zauzme poziciju nakon to trina cena dostigne odreeni nivo. Za raziku od stop naloga, ovaj nalog ne omoguava izvrenje naloga po bilo kojoj ceni kada je jednom dostignut stop nivo, ve odreuje limitiranu cenu transakcije. Limitirana cena moe ali ne mora biti jednaka stop ceni. Nalog za izvrenje ako je dostignuta odreena cena je nalog kojim se nalae brokeru da obavi trgovinu po bilo kojoj ceni koju moe dobiti, kada je jednom trina cena dostigla odreeni nivo. Ovaj nalog obino koriste tehniki analitiari koji veruju da e trine cene dostii ekstremni nivo cene pre nego to doe do kretanja u suprotnom pravcu i koji ele da trguju im se ta cena dostigne. Alternativni nalog daje klijent koji eli da d dva naloga, pri emu eli da samo jedan od njih bude izvren. Na ovaj nain on ograniava potencijalni profit ili gubitak. Skala nalog je nalog koji daje trgovac koji eli da ue ili da neutralie poziciju ukoliko doe do rasta ili pada cena na tritu. Kontigentni nalog je nalog brokeru da zauzme odreenu poziciju ako cena drugog ugovora dostigne odreeni nivo. Spread nalog jenalog brokeru da zauzme spread poziciju koja se sastoji od suprotnih pozicija po slinim ugovorima. Uloga klirinke kue-svaka berza ima svoju bezavisnu klirinku kuu. Klirinka kua je posrednik i garant svake trgovine. Prva klirinka kua je osnovana 1925. godine pri ikakoj opcionoj berzi. Ona je nezavisna korporacija, a njeni akcionari su njene klirinke firme lanice. Svaka firma odrava raun mare kod klirinke kue i mora ispuniti minimalne standarde finansijske odgovornosti. Klirinka kua preuzima ulogu posrednika po svakoj transakciji. Limiti dnevnih cena i obustavljanje trgovine-tokom trgovine dnevne cene neprekidno fluktuiraju, ali veliki broj ugovora ima limite u smislu maksimalne promene dnevne cene. Ako ugovorna cena pree, dostigne gornji
72

www.puskice.org

Finansijska trita

limit, za trite se kae da je limitirano navie. Ako se cena pomeri ka donjem limitu, za trite se kae da je limitirano nanie. Svako ovakvo pomeranje navie ili nanie se naziva limitiranim pomeranjem. Nijedna transakcija iznad ili ispod limitirane cene nije dozvoljena. Dnevno saldiranje je uz upotrebu mare jedan od naina na koji klirinka kua osigurava opstan ak. Za svaki ugovor postoji i inicijalna i mara za odravanje. Inicijalna mara je iznos koji se mora deponovati na dan otvaranja transakcije, dok je mara za odravanje iznos koji se nakon toga mora dnevno odravati. Dnevno saldiranje predstavlja bitnu karakteristiku trita fjuersa. Kroz dnevni obraun kredita i trokova usled promene cene, obezbeuje se integritet trita, jer su veliki gubici pokriveni u kratkom vremenu, ime se izbegava mogunost da onaj ko poseduje poziciju sa gubitkom, ne bude u stanju da pokrije gubitak. Tgovanje fjuers ugovorima uz sistem dnevnog usklaivanja ima nekoliko oiglednih dobrih strana. Prvo, strana koja ulazi u fjuers ugovor ne mora da brine o kreditnoj sposobnosti druge ugovorne strane, zbog toga to klirinka kua mora ispuniti obaveze druge strane. Klirinka kua u ovu svrhu odrava rezerve. Drugo, kako se gubici plaaju onako kako nastaju, klirinka kua prati svaku stranu koja trpi velike gubitke i iskljuuje ovu stranu iz ugovora, ako ona ne moe da izvri plaanja. Tree, po sistemu dnevnog usklaivanja lako je izai iz ugovora. Isporuka i novano saldiranje-berza utvruje uslove isporuke i njenu proceduru. Berza takoe utvruje koliko e datum isteka biti daleko u budunosti. Pojedini fjuers ugovori ne zahtevaju da osnovna hartija stvarno bude isporuena o isteku ugovora. Ovi ugovori se nazivaju ugovorima sa novanim saldiranjem. Veina finansijskih fjuersa bez novanog saldranja dozvoljava isporuku bilo kog dana u toku meseca isporuke. 5.2.2.Mehanizam trgovine opcijama Mehanizam trgovine opcijama se odnosi na davanje naloga na otvaranju, ulogu klirinke kue, davanje naloga na zatvaranju i izvrenje opcije. Davanje naloga na otvaranju-pojedinac koji eli da trguje opcijama mora prvo otvoriti raun kod brokerske kue. On daje brokeru nalog za kupovinu ili prodaju odreene opcije. Investitor najee daje sledee vrste naloga, i to: nalog pod najpovoljnijim uslovima, nalog sa limitiranom cenom, stop nalog, nalog sve ili nita i nalog sve ili nita po istoj ceni. Nalog pod najpovoljnijim uslovima znai da je broker duan da kupi (proda) po najpovoljnijoj ceni u datom trenutku. U nalogu sa limitiranom cenom se daje najvia cena po kojoj se opcija moe kupiti ili najnia po kojoj se moe prodati, pri emu ovaj nalog moe biti ili dnevni ili nalog do opoziva. Stop nalogom se precizira nia cena od tekue, tako da kada trina cena padne na nivo utvrene cene, broker prodaje opciju po najboljoj ceni u trenutku. Nalog sve ili nita omoguava brokeru da izvri jedan deo naloga po jednoj ceni, a drugi deo naloga po drugoj ceni. NAPOMENA: Ukupan broj emitovanih ugovora o opciji u datom trenutku se naziva otvorenom pozicijom. Broj otvorenih pozicija ukazuje na broj svih pozicija po opcijama koje nisu zatvorene ni izvrenjem ni pokriem pozicije. Drugim reima, to je broj transakcija za zatvaranje koje mogu biti izvrene pre isteka vanosti opcije. Davanje naloga za zatvaranje-kada imalac opcije ne eli da eka do isteka vanosti, ve daje nalog za prodaju opcije. Izvrenje opcije-prilikom izvrenja opcija postoji razlika izmeu amerikih i evropskih opcija. Amerika opcija moe biti izvrena bilo kog dana do isteka vanosti, dok evropska opcija moe biti izvrena samo na datum isteka vanosti.

73

www.puskice.org

Finansijska trita

6.DODATAK PREDAVANJA i DRUGA LITERATURA Finansijsko trite je prostor, a ne mesto, na kome dolazi do susretanja ponude i tranje za finansijskim sredstvima. Tu se utvruje i cena finansijskih sredstava. NE FINANSIJSKA AKTIVA (profesorka ne voli taj termin), ve FINANSIJSKA SREDSTVA. Kamatna stopa je ono to je cena finansiranja, a kamata je ono to emo mi platiti. Nije isto finansijsko trite, trite kapitala i trite hartija od vrednosti, jer samo trite hartija od vrednosti jeste najznaajniji deo finansijskog trita. Klasifikacija finansijskog trita prema predmetu poslovanja: devizno trite trite novca trite kapitala DEVIZNO TRITE Devize su potraivanja u inostranstvu u inostranoj valuti. Cena deviza devizni kurs. Cilj deviza jeste mogunost konvertovanja za izvoznike, poslovanje u devizama i sl. Na deviznom tritu mogu uestvovati: CB, poslovne banke i ovlaeni posrednici. TRITE NOVCA je ui pojam od novanog trita. Na njemu dolazi do sueljavanja ponude i tranje za kratkoronim finansijskim sredstvima u domaoj valuti (kratkoroni krediti, iralni novac, kratkorone hartije od vrednosti). Kratkorone hartije od vrednosti na ovom tritu su kratkoroni zapisi (komercijalni, blagajniki). Cena kratkoronih hartija od vrednosti je kratkorona kamatna stopa. Cilj jeste da se obezbedi likvidnost novanog i kreditnog sistema u zemlji. Uesnici na tritu novca su: CB (a ne drava), poslovne banke, ostali ovlaeni uesnici (dileri, brokeri...) TRITE KAPITALA Na ovom tritu dolazi do sueljavanja ponude i tranje za dugoronim finansijskim sredstvima, odnosno kapitalom. Ovo trite je od neprocenjivog znaaja za razvoj zemlje. Elementi trita kapitala su: trite investicionih kredita-poprilino ureeno trite hipotekarnih kredita-hipotekarne banke prevashodno trite dugoronih hartija od vrednosti-najznaajnije za pravna lica Investicioni krediti se odobravaju na osnovu specijalno pripremljenog elaborata Hipotekarni krediti se koristi za finansiranje raznih nepokretnosti (+avioni, kamioni, jahte). Nekretnina koja se kupuje je zalog, tj. predmet hipoteke. Rok nije krai od 15 godina. Trite dugoronih hartija od vrednosti-na ovo trite istupaju oni koji imaju potrebu za dugoronim sredstvima ili oni koji su spremni za ulaganje vika prihoda na dugi rok. Dugorone hartije od vrednosti su: akcije, zapisi i obveznice. Omoguavaju nam da plasiramo vikove dugoronih finansijskih sredstava ili da se dugorono zaduimo. Cena je dugorona kamatna stopa (trebala bi biti objektivna). Cilj postojanja ovog trita jeste da se zatite interesi korisnika kapitala, ali i onih koji plasiraju sredstva (investitori). Uesnici: korisnici, investitori, posrednici, drava. Drava se tu pojavljuje kako bi se ostvarila OPTIMALNA ALOKACIJA SREDSTAVA, tj. da se sredstva usmeravaju ka onim privrednim sektorima koji e ostvariti najbolji prinos. Inokosno -partnerskoakcionarsko drutvo, banke, fondovi, osiguravajue kompanije, drava...pojedinac se moe pojaviti samo kao korisnik hipotekarnog kredita. Pojedinci mogu biti investitori bez institucije. DRAVA NE MOE DA EMITUJE VLASNIKE HARTIJE OD VREDNOSTI, NITI MOE DA IH POSEDUJE. DRAVA NE MOE BITI I KORISNIK I INVESTITOR. DRAVA SE JAVLJA KAO KORISNIK, DA BI ODRALA CENU DUGORONIH SREDSTAVA, DA BI ZATITILA INVESTITORA, ONDA KADA JE PONUDA VISOKA, A KAO IVESTITOR SE JAVLJA DA BI ODRALA CENU, ZATITILA KORISNIKE, ONDA KADA JE TRANJA VISOKA.

74

www.puskice.org

Finansijska trita

FINANSIJSKO TRITE 1. devizno trite 2. kreditno trite 3. trite hartija od vrednosti (od njega direktno zavisi razvijenost finansijskog trita) TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI Zadaci: likvidnost istovremeno informisanje o ponudi i tranji kontinuitet cene niski transakcioni trokovi jednak pristup kupoprodaji brzo prilagoavanje cene novoj informaciji Klasifikacija trita hartija od vrednosti prema brzini frekvencije (kontinualnost i diskontinualnost) prema predmetu trgovine s obzirom na to da li se hartijom ve trgovalo ili ne prema organizovanosti... Prema predmetu trgovine razlikujemo: trite osnovnih i trite izvedenih hartija od vrednosti. Na tritu osnovnih hartija od vrednosti razlikujemo vlasnike i dunike hartije od vrednosti. Takoe, razlikujemo primarno (emisiono) i sekundarno trite. NAPOMENA: OSNIVAKE AKCIJE NIKAD NISU PREDMET TRGOVINE NA TRITU! Akcije emitujemo iz sledeih razloga: radi osnivanja radi pribavljanja dodatnog kapitala ukoliko elimo da promenimo vlasniku strukturu Dunike hartije od vrednosti imaju definisan rok, tu se razlikuju od vlasnikih. Takoe, kod nekih dunikih hartija od vrednosti posredovanje nije obavezno. TRITE IZVEDENIH HARTIJA OD VREDNOSTI NE KORISTITI TERMIN FINANSIJSKI DERIVATI, SAMO NAFTA IMA DERIVATE! *FORVARDI, FJUERSI, OPCIJE, SVOPOVI* su osnovne vrste izvedenih hartija od vrednosti. Ovo trite nema emisioni i sekundarni deo trita, ve samo sekundarno trite i po mnogo emu je specifino. Ne postoje emitenti, postoje investitori, ali uslovno govorei. Postoje uesnici koji ove hartije kupuju, oni koji svesno preuzimaju rizik i oni koji kupovinom i prodajom ostvaruju profit. PRIMARNO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI (EMISIONO) ODNOSI SE NA OSNOVNE HARTIJE OD VREDNOSTI Na njemu se obavlja trgovina novoemitovanim hartijama od vrednosti. Razlikujemo 3 naina emisije novih hartija od vrednosti: otvorena aukcija (pojam aukcije-metod trgovanja nadmetanjem) preuzimanje od strane investicione banke ili posrednika privatni plasman institucionalnih investitora (za mala, inovativna, ali brzorastua preduzea) Uesnici na ovom tritu su: emitenti, posrednici i investitori. SEKUNDARNO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI Ovde se obavlja trgovina svim ve emitovanim hartijama od vrednosti. Uesnici su: investitori, vlasnici hartija od vrednosti i posrednici. Znaaj se ogleda u obezbeenju likvidnosti. Funkcije ovog trita su:odravanje regularnog trita, lake utvrivanje cene stimulisanje novog finansiranja i odravanje pravine trgovine.

75

www.puskice.org

Finansijska trita

Deli se na: 1. velike nacionalne berze regionalne berze vanberzansko trite 2. berze i elektronsko vanberzansko trite 3. prema organizovanosti berzansko vanberzansko sekundarno trite BERZANSKO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI Berza je mesto na kom se obavlja trgovina hartija od vrednosti. Pretea berze su italijanski trgovi. Prve berze su nastale u Belgiji i Holandiji. Od kvaliteta odreene robe koji je naveden na berzi ne sem se odstupati, to se veoma potuje. Berze nemaju sopstvene hartije od vrednosti, ne naplauju proviziju i slino. Zadaci berze su obezbeenje likvidnosti (to znai da postoji kontinuitet trgovanja svim hartijama od vrednosti), da razlika u ceni izmeu dve kupoprodaje ne bude velika itd. Uesnici na berzanskom tritu su: berzanski trgovci (dileri), berzanski posrednici (brokeri) i ostali uesnici. Osnovni tipovi (NE VRSTE) berzi: berze anglosaksonskog tipa (po pravilu su privatne institucije osnovane kao akcionarska drutva, broj lanova je najee ogranien, uloga drave je relativno malo izraena, ali drava vri nadzor i kontrolu) kontinentalni tip berze (drava osniva berzu, broj lanov nije ogranien, a mogu ih postavljati dravni organi) meoviti tip (predstavlja kombinaciju prethodna dva tipa, postoje u Nemakoj, Austriji i vajcarskoj, osniva ih drava, a lanovi mogu biti samo banke) VANBERZANSKO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI Trguje se hartijama od vrednosti koje se ne nalaze na listingu berze. Trguju trgovci (dileri) koji imaju dozvolu za trgovinu i koji su komunikaciono povezani. Predmet trgovine su nerizine i visokorizine hartije od vrednosti. Rizik moemo dvojako posmatrati, kao potencijalni gubitak, ali i kao nadproseni prinos. BROKERSKO-DILERSKE KUE NA VANBERZANSKOM TRITU Specijalizovane su za vanberzanske emisije. Kao uesnici se mogu javiti investicione banke specijalizovane za IPO (inicijalne javne ponude)-nudi iskljuivo i samo obine akcije; komercijalne banke ili trustovi; dileri ili brokeri dravnim dunikim hartijama od vrednosti. HARTIJE OD VREDNOSTI Na tritu hartija od vrednosti moe se trgovati: dunikim (kreditnim) hartijama od vrednosti vlasnikim izvedenim NAPOMENA: tovarni list, konosman, skladinica JESU hartije od vrednosti, ali NISU predmet trgovine! AKCIJE Dugorona hartija od vrednosti koja nema rok dospea. Rok odgovara ivotnom veku emitenta. Po osnovu iste se moe ostvariti prinos u obliku dividende. Druga prava zavise od vrste akcije. Vlasnika je hartija od vrednosti. Hartija od vrednosti se smatra akcijom ako sadri: oznaku da se radi o akciji, naziv i sedite emitenta, iznos na koji glasi (nominalna vrednost), dividendne kupone i potpis emitenta (ovlaenog lica). Kroz dividendne kupone uviamo o kojoj vrsti akcije se radi.
76

www.puskice.org

Finansijska trita

Emitenti akcija Drava ne moe da emituje akcije, jer ona ne sme biti zainteresovana ni za jednu ni za drugu stranu, ve mora da obezbedi normalno funkcionisanje finansijskog trita. Takoe, ne moe se pojaviti ni kao investitor. Emitenti akcija: preduzea (obino A.D.), banke i druge finansijske organizacije, osiguravajue kompanije i investicioni fondovi, koji mogu biti otvoreni (emituje uvek kad je ukazana potreba za to) i zatvoreni (emituje odreeni broj akcija i zatvara tu opciju). Razlog emitovanja: osnivanje akcionarskog drutva ili pribavljanje nedostajueg kapitala za rast i razvoj, NE ZA LIKVIDNOST, JER JE KAPITAL DUGOROAN. Prednosti pribavljanja kapitala emisijom akcija: ne poveava zaduenost, nema obaveze vraanja i kapital se moe brzo pribaviti. Nedostaci pribavljanja kapitala emisijom akcija: menja vlasniku strukturu emitenta, moe biti skupo (svi drugi izvori finansiranja imaju niu cenu; prinos mora biti barem ravan oportunitetnom troku), nedostupno je malim preduzeima. Investitori u akcije: SVI MOGU INVESTIRATI U AKCIJE, IZUZEV DRAVE! Pojedinci, institucionalni investitori, preduzea iz razliitih delatnosti, banke i druge finansijske organizacije. Prednosti investiranja u akcije: suvlasnitvo u emitentu, prava iz akcija se lake prenose, vii prinos u odnosu na ulaganja u druge hartije od vrednosti, ograniena odgovornost, glase na relativno male iznose. Nedostaci investiranja u akcije: vii rizik ostvarenja prinosa i rizik da ostanu bez uloenog kapitala. Vrste akcija: *prema nainu odreivanja vlasnika *prema redosledu izdavanja *prema pravu glasa (obine, preferencijalne i sa uveanim pravom glasa) *prema vremenu na koje se izdaju (sukcesivno pribavljanje kapitala) *prema iznosu na koji glase *prema uplaenosti akcijskog kapitala (besplatne, delimino uplaene, u potpunosti uplaene (salne, redovne akcije)) *prema visini nominalne vrednosti (zajednike (relativno visoka nom. vr.), obine ili osnovne (razumno visoka nom. vr.) i zbirne (niska nom. vr.)) *prema redovnosti isplate dividendi (redovne i akcije rasta (kod ovih emitenata se dividenda ne isplauje ili je ona vrlo niska)) *prema sadraju materijalnih prava (obine (najvie prava) i preferencijalne (povlaene-prioritetne). DUGORONE DUNIKE HARTIJA OD VREDNOSTI Dravi zapisi Najdui rok dospea do 10 godina; Emituje ih drava i koriste se za finansiranje projekata u privredi. Drava se obavezuje da e plaati kamatnu stopu po osnovu zapisa, dok god rok zapisa traje. Periodino ih emituje i Centralna banka i uobiajeno po nominalnoj vrednosti. Kamata se uglavnom isplauje polugodinje ili u zavisnosti od dogovora. Od svih dugoronih dravnih hartija od vrednosti, dravni zapisi imaju najniu kamatu. Trgovina ovim hartijama je aktivna, a cene fluktuiraju zavisno od uslova na kreditnom tritu. Dravne obveznice Rok dospea je dui od 10 godina, uglavnom 30. Emituje ih drava sama (ne istupa preko Centralne banke). Rok zavisi od procene drave, odnosno tokom kog perioda e moi da iskoristi ova sredstva (uglavnom do 30 godina). Koriste se za finansiranje velikih infrastrukturnih i razvojnih projekata, kao i za finansiranje budetskog deficita. Emitent je drava. Motiv ulaganja u dravne obveznice jeste sigurno ulaganje, jer za emisiju garantuje drava, to nije sluaj sa ostalim hartijama od vrednosti.

77

www.puskice.org

Finansijska trita

Komunalne obveznice (NIKAKO MUNICIPALNE!) Emitent-lokalni organi uprave. Svrha-finansiranje razvoja regionalne i komunalne infrastrukture. Drava ne garantuje za izmirenje obaveza, ve lokalna samouprava, ali drava ne bi dozvolila da optina ne odgovori na obaveze, pa bi iste preuzela. Kamatna stopa je via u odnosu na dravne obveznice. Obveznice dravnih preduzea Emituju se u cilju rasta i razvoja ovih preduzea. Rok je dui od 10 godina. Investitori u ove obvez nice mogu biti svi. Drava ne garantuje za preuzete obaveze, ali postoje namenski fondovi Centralne banke (via kamatna stopa), preko kojih je mogue odgovoriti na obaveze. Prinos od kamate je najvii od svih dunikih dugoronih hartija od vrednosti. Korporativne obveznice Emitent: korporacije, privatan sektor, iz razliitih oblasti poslovanja. Povoljniji izvor finansiranja u odnosu na bankarski sektor. Povoljnije je jer ne mora da vri otplatu, kao to je to u sluaju sa bankom (metak struktura, metak zajmovi-kada se i kamata i glavnica otplate npr. po isteku roka dospea). Nema procedure, kreditnog zahteva, papirologije itd. Kapital moe brzo da se pribavi (ako imate dobar kreditni rejting, ako vas potuju i veruju vam na finansijskom tritu). Prvo morate emitovati minimum jednu emisiju obinih akcija, da biste mogli emitovati korporativne obveznice. Terminologija i neka objanjenja s brda-s dola *Kod izvedenih hartija od vrednosti se spominju arbitraeri, kao uesnici na tritu. ARBITRAA je pravni termin, ali u finansijama znai neto drugo. Naime, ARBITRAA postoji onda kada moete na tritu da uoite hartiju od vrednosti po niskoj ceni i nizak rizik ili po visokoj ceni i visok rizik. *Promptno, kasa, spot trite-trite na kom se trguje osnovnim hartijama od vrednosti. *Terminologija fjuersa: osnovno sredstvo (osnovna hartija)-predmet ugovora; fjuers je terminski ugovor; duga pozicija-pozicija strane koja kupuje hartiju od vrednosti na termin; kratka pozicija-pozicija strane koja prodaje hartiju od vrednosti na termin; fjuers cena-cena po kojoj e hartija od vrednosti biti kupljena/prodata; *Opcije-kod ovog ugovora jedna strana stie prava, a druga obavezu; uslovni je ugovor, moe, a i ne mora biti; onaj koji ima pravo je kupac u opcionom ugovoru; onaj koji ima obavezu je prodavac u opcionom ugovoru; opcija je terminski ugovor. *Ako vidite motiv hartije od vrednosti-videete i uesnike. *Opcije se prema mogunosti korienja prava iz opcije (stilovi izvrenja), dele na ameriku, evropsku i bermudski stil (koji nije pomenut). Bermudski stil nalazi kompromis izmeu dve prethodne u odnosu na opcionu premiju i korienje prava. *Svopovi-dve ugovorne strane razmenjuju novane tokove. (Razmena, zamena, doslovno-trampa). *esto se na berzi govorilo ko eli mirno da spava investira u obveznice, a ko lepo da se nosi u akcije. *Ugovori o ponovnom otkup-Sporazumi o reotkupu-REPO-nije klasina hartija od vrednosti, ali se smatra instrumentom trita novca. Re je o transakciji u kojoj jedna strana prod aje hartije od vrednosti drugoj strani, uz istovremeni sporazum da ih otkupi nazad u odreenom roku i po unapred definisanoj ceni. Predstavlja vrstu kredita koji je osiguran hartijama od vrednosti dunika. Kao osiguranje se najee koriste dravne hartije od vrednosti. REPO postoji u razliitim rokovima-preko noi (1 dan), vremenski (due od 1 dana, krae od par dana, najee oko 15) i otvoreni (rok nije definisan, ve je stvar dogovora izmeu ugovornih strana). Koristi se za odravanje veoma kratkorone likvidnosti. Koriste ih dileri kratkoronim hartijama od vrednosti za finansiranje pozicije na kratak rok. U ovom sporazumu, kupac kupuje pa prodaje, a prodavac prodaje pa kupuje. Razlika izmeu kupovne (otkupne) cene i prodajne cene je rashod na ime kamate na zajam.

78

www.puskice.org

Finansijska trita

POJMOVI ZA LAKE RAZUMEVANJE *Trina kapitalizacija - Indikator veliine i obima prometa na berzi. Dobija se mnoenjem trine cene svih akcija na berzi sa ukupnim brojem svih akcija. *LIBOR (London Inter Bank Offered Rate) - Kamatna stopa koja se koristi na kratkoronom meunarodnom bankarskom tritu u Londonu. Po toj ceni banke nude jedna drugoj novac. Visinu LIBOR-a odredjuju pet glavnih londonskih banaka i slui kao pokazatelj stanja na tritu novca. *Likvidnost - Sposobnost da se bezuslovno mogu ispuniti dospele obaveze u jednom vremenskom intervalu. *Aio - Pozitivna razlika u ceni hartija od vrednosti, ostvarena kada je trina vrednost hartije od vrednosti vea u odnosu na nominalnu vrednost hartije od vrednosti. *BELEX15-Vodei indeks Beogradske berze ponderisan trinom kapitalizacijom u slobodnom prometu. Sastoji se od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile kriterijum za ulazak u indeksnu korpu na Beogradskoj berzi. *BELIBOR (Belgrade Interbank Offered Rate) - Referentna kamatna stopa za dinarska sredstva ponuena od strane banaka Panela, na srpskom meubankarskom tritu. Rauna se kao aritmetika sredina kotacija preostalih posle eliminisanja najvie i najnie stope, sa dva decimalna mesta. *BEONIA (Belgrade Overnight Index Average) - Efektivna prekonona stopa izraunata kao ponderisani prosek svih prekononih pozajmica na srpskom meubankarskom tritu, koje su plasirale banke Panela, ukljuujui i plasmane date drugim bankama van Panela. *Diskont - Kamata na nominalnu vrednost za vreme od prodaje menice do njene valute. Re se upotrebljava i za druge poslovne transakcije, kod izraunavanja, smanjenje vrednosti glavnice pre njenog stvarnog dospea. *Dividendna stopa - Odnos dividende po akciji i berzanskog kursa akcije (interesantna za kupce akcija). *Dividenda - Deo profita koji akcionar naplauje na osnovu svoje akcije, a iju visinu odreuje skuptina akcionara u zavisnosti od rezultata preduzea i u skladu sa pravilima akcionarskog drutva. *Eskont - Razlika izmeu eskontovane vrednosti menice (vrednosti po kojoj se menica iskupljuje) i njene nominalne vrednosti. *EURIBOR - EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je referentna kamatna stopa po kojoj su banke koje ine panel prvoklasnih banaka u evrozoni spremne da pozajme jedna drugoj novac evro. Obraunava se kao prosek indikativnih kamatnih stopa (ne realizovanih kamatnih stopa) na meubankarske depozite razliitih ronosti (15 ronosti), koje se kreu od jedne nedelje do dvanaest meseci. Kod nas ga banke koriste kako bi se bi utvrdile kamatne stope na razliite finansijske proizvode kao to su: hipoteka, tedni rauni i krediti. *Valuta - Monetarna (novana) jedinica u novanom sistemu drave. *Hed fondovi - Vrsta rizinijih investicionih fondova, koji u svojim koriste tehniku hedinga (kupoprodaja u budunosti po definisanim cenama) kako bi smanjili rizike. Imaju visok stepen zaduenosti u odnosu na sopstvena sredstva. *Institucionalni investitori - Institucionalni investitori (osiguravajua drutva, penzioni fondovi, investicioni fondovi, fondacije, investicione kompanije) svoja novana sredstva uglavnom ulau u hartije od vrednosti i pojavljuju se kao moni investitori na tritu kapitala. *Kamata - Kamata je troak pozajmnjivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene potronje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Obino se izraava kao godinja kamatna stopa: iznos kamate koja e biti isplaena tokom jedne godine podeljen je iznosom pozajmljenog novca. *Kamatna stopa - Stopa po kojoj se plaa cena za privremeno korienje odreene koliine novca (kamata). To je cena novca. Visina kamatne stope prvenstveno zavisi od ponude i tranje za kreditima (novcem i kapitalom), ali i od zakonskih i drugih uslova (npr. klasifikacija kredita po odredbama centralne banke). *Kamatni rizik - Rizik od mogueg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige zbog promena kamatnih stopa. *pekulacija - Radnja koja je usmerena ka ostvarivanju dobiti na osnovu oekivanih cenovnih razlika. U bankarskom svetu to se dogaa na podruju vrednosnih papira, stranih valuta, nepokretnosti,...
79

www.puskice.org

Finansijska trita

*Saldiranje - Izvrenje obaveza izmeu uesnika na organizovanom tritu prenosom hartija od vrednosti i novanih sredstava po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti. *Solventnost - Sposobnost da se izmire obaveze po dugovima, ne o roku dospea, ve po mogunostima, makar i iz likvidacione mase. *Reeskont hartija od vrednosti - Dalja prodaja centralnoj banci hartija od vrednosti (najee menica) koje je poslovna banka eskontovala kupovinom od svojih komitenata. Odobravanje kredita bankama na osnovu kupovine eskontovanih menica vri se pre roka njihovog dospea. *Rejting agencije - Agencije koje se bave procenom kreditne sposobnosti i rangiranjem kreditne sposobnosti emitenata hartija od vrednosti. U najpoznatije spadaju Standard&Poors Corporation, Moody's. *Nominalna vrednost hartije od vrednosti - Iznos upisan na hartiji od vrednosti, cena po kojoj je hartija od vrednosti emitovana. *Novani tok (Cash flow) - Prikazuje sva primanja i izdavanja novca i samim tim predstavlja pravu sliku novanih sredstava kojima pravno ili fiziko lice raspolae. *Portfolio hartija od vrednosti - Skup razliitih hartija od vrednosti (akcija, obveznica i dr.) u vlasnitvu nekog lica (fizikog ili pravnog) kojima upravlja portfolio menader ili lice samostalno.

80

www.puskice.org