Doktorat RELACIJE SITUACIONO-MOTORIČKE PRECIZNOSTI ODBOJKAŠA U

U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja Beograd
RELACIJE SITUACIONO-MOTORIKE PRECIZNOSTI ODBOJKAA U TAKMIARSKIM USLOVIMA

doktorska disertacija
Kandidat Mr Vladan MILI
Mentor Doc. dr oran !"#I
B"$ %&D' ()*).
Doktorska disertacija
SADRAJ:
1.
4 6 18
1.1 1.2 Krai Definisanje istorijat osnovnih odbojke pojmova kao u
UVOD.............................................................................................................................
......4 sporta.............................................................................6 odbojci................................................................18
22 22 26 40 40 41 42 42 42 43 45 45 46 46 48 48 48 49 49
2.
DOSADANJA
2.1 2.2 Istraivanja Istraivanja op te i situaciono!motori"ke preci#nosti u
ISTRAIVANJA..........................................................................................22
preci#nosti............................................22 situaciono!motori"ke odbojci........................................2$
3.
&.1 &.2
DEFINISANJE
'rob(em 'redmet
PROBLEMA
PREDMETA
ISTRAIVANJA............................................4%
istraivanja...............................................................................................4% istraivanja...............................................................................................41
4.
4.1 4.2. )i(jevi *adaci
CILJEVI
ZADACI
ISTRAIVANJA....................................................................................42
istraivanja...................................................................................................42 istraivanja..................................................................................................42
5. 6.
HIPOTEZE METODOLO IJA

6.1 +#orak
ISTRAIVANJA................................................................................................4& RADA....................................................................................................4$
ispitanika...................................................................................................4$
2 50
Doktorska disertacija 6.2 varijab(i......................................................................................................46 6.2.1 6.2.2 Situaciono-motoriki Opis testovi preciznosti testova u u odbojkakim elementima....................46 situaciono-motorikih odbojkakim 6.2.2.1 elementima............................48 +#orak
53 53 54 55 55 56 57
SERVIS.......................................................................................................48
1. 'o,a-anje ci(ja u #one I. II. III. I/. / i /I.....................................................48 6.2.2.2 PRI E!
SERVIS"......................................................................................40
2. po#iciju III sa dodavanjem (opti i# #one /I. sa iste strane terena...............................40 &. 1"ekiem2 i# #one /I u po#iciju III. sa dodavanjem (opti i# #one /I. sa iste strane terena.............................................................................................$% 4. III sa dodavanjem (opti i# #one /I. sa iste strane terena...............................$% $. 1"ekiem2 i# #one /I u po#iciju III. sa dodavanjem (opti i# #one /I. sa iste strane terena.............................................................................................$1 6.2.2.& 'o,a-anje vertika(no, ci(ja spojenim pod(akticama 'o,a-anje vertika(no, ci(ja prstima i# #one /I u po#iciju 'o,a-anje hori#onta(no, ci(ja spojenim pod(akticama 'o,a-anje hori#onta(no, ci(ja prstima i# #one /I u
58 63 68
68 70 72 72 74 75
#I$"% E....................................................................................................$&
6. #one III u 'o,a-anje hori#onta(no, ci(ja prstima ispred ,(ave i#
mr Vladan Mili
80
Doktorska disertacija po#iciju I/ sa dodavanjem (opti i# #one /I. sa iste strane terena..............$& 3. terena.............$4 6.2.2.4 'o,a-anje hori#onta(no, ci(ja prstima i#a ,(ave i# #one III u po#icuju II. sa dodavanjem (opti i# #one /I. sa iste strane
S!E&........................................................................................................$4
8. I/ u 0. I/ u po#iciju /I. sa dru,e strane terena.........................................................$6 1%. 'o,a-anje hori#onta(no, ci(ja sme"ovanjem i# skoka i# #one I/ u 6.2.2.$ po#iciju I. sa dru,e strane terena...........................................................$3 /arijab(e #a praenje i,re odbojka ke ekipe na utakmicama i ana(i#a efikasnosti i,ra"a i ekipe.............................................................$8 6.& !. 4etode obrade podataka......................................................................................6& po#iciju /. sa dru,e strane terena..........................................................$$ 'o,a-anje hori#onta(no, ci(ja sme"ovanjem i# skoka i# #one 'o,a-anje hori#onta(no, ci(ja sme"ovanjem i# skoka i# #one
PRI"AZ#
3.1
INTERPRETACIJA
DIS"USIJA
REZULTATA....................................................68
'rika#. interpretacija i diskusija osnovnih statisti"kih parametara varijab(i #a procenu situaciono!motori"kih sposobnosti $SMS% odbojka a Dru,e i 'rve (i,e..................................................................................................................68 3.2 'rika#. interpretacija i diskusija osnovnih statisti"kih parametara varijab(i #a 3.& 5na(i#a procenu ra#(ika efikasnosti i#me-u u i,ri odbojka a 'rve Dru,e i i 'rve Dru,e
(i,e.......................................3% odbojka a (i,e................................................32 3.&.1 6a#(ike u situaciono!motori"kim sposobnostima 1preci#nosti2 i#me-u

4
Doktorska disertacija odbojka a 3.&.2 6a#(ike (i,e.............................34 3.4 6e(acije situaciono!motori"ke preci#nosti $SMP% i efikasnosti u i,ri ekipa Dru,e (i,e...............................................................................................................3$ 3.$ ekipa 'rve (i,e..................................................................................................................8% 3.$.1 'ojedina"ne re(acije kriterijumskih varijab(i i sistema prediktorskih 6e(acije situaciono!motori"ke preci#nosti $SMP% i efikasnosti u i,ri u efikasnosti u 'rve i,ri i#me-u i odbojka a 'rve i Dru,e Dru,e
(i,e....................................................................................32
111 116 119 122
varijab(i...................................................................................................................84 3.$.1.1 6e(acije i#me-u situaciono!motori"ke preci#nosti i efikasnosti u i,ri ekipa Dru,e (i,e................................................................................8$ 3.$.1.2 6e(acije i#me-u situaciono!motori"ke preci#nosti i efikasnosti u &. i,ri ekipa 'rve (i,e...................................................................................03
122 122 123 124 125 125 125 126 127 128 128 128 129 130 131 131 132 132 132 134 5
ZA"LJU'A"...............................................................................................................
.......1%0 (.
TEORIJS"A
PRA"TI'NA
PRIMENLJIVOST
REZULTATA
ISTRAIVANJA..................114
1).
LITERATURA..............................................................................................................
......113
PRILO 1.....................................................................................................................................
....% 7'I7K8/I I7'I95:IK5 K;+<8/5 '6/= ;I>= + 95K4I?567K8@ 7=*8:I 2%%8A2%%0.. mr Vladan Mili
Doktorska disertacija 75 '8D5)I45................................................................................................12% 8K 8K 8K B/>7KC B'689=:9E B7'5695KE ! /e(iko ! ! >radi teDDDDDDDDDDDDDDD........................................12% 8brenovac.................................................................................121 ;ji,..............................................................................................122 87:8/:I4
PRILO 2.........................................................................................................................................&
7'I7K8/I I7'I95:IK5 K;+<8/5 D6+>= ;I>= +95K4I?567K8@ 2%%8A2%%0.. 75 '8D5)I45................................................................................................12& 8K 8K B98';I?5:I:E B'I689C 8K :i D....................................................................................................12$ B:IFC ! ! ! 'rokup(jeDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDD12& 'irotDDDDDDD............................................................................124 87:8/:I4 7=*8:I
PRILO 3DDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDD.................................
....................126 8<657)I 48986I?KIG 7'878<:879I I7'I95:IK5DDDDDDDDDDD..................................................................126 8bra#ac 8bra#ac 8bra#ac 7ervisDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDD.........................................128 8<65*5) *5 +'I7I/5:@= '8D595K5 /56I@5<;I *5 '65H=:@= I>6= 8D<8@K5FK= =KI'= :5 +95K4I)545 I 5:5;I*= =IIK57:879I I>65?5 1statistika sa utakmica2D........120
6
*5 +'I7I/5:@=
'8D595K5 75 9=79I65:@5 7I9+5)I8:8!
1. 2. 'rijem servisa
Di#anje prstima i prijem
i servisa &.
sme"DDDDDDDDDDDDDDDDD.......................................126 "ekiemDDDDD...................123
Doktorska disertacija 8bra#ac 4. 7ervis. di#anje. prijem servisa i
sme"DDDDDDDDD.........................120
PRILO 4'DDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDD.................................
....................1&% 6=*+;959I 9=79I65:IG K;+<8/5 '6/= I D6+>= ;I>= + @=7=:@=4 D=;+ '6/=:79/5 I K8:5?5: K(ubovi (i,eDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDD....................................... K(ubovi (i,eDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDD.......................................1&2 Dru,e ';5745: + 95K4I?567K8@ 7=*8:I 'rve 2%%8A2%%0...........................................1&%
1. UVOD
Odbojka je u Srbiji vrlo rasprostranjen sport kojim se mladi ljudi masovno bave. Odbojka se u svetu u poslednji! sto "odina od relativno jednostavne i"re ra#vila u veoma interesantan i atraktivan sport. $ novije vreme kada je prvo %u"oslavija a sada Srbija u&estvovala na svetskim takmi&enjima na' kvalitet odbojke bio je superioran u odnosu na mno"e dru"e dr(ave uklju&uju)i &ak i S*+ iako su ,kolevka- ove popularne i"re. .latna medalja na Olimpijskim i"rama 2001. "odine u Sidneju bron#ana medalja na Olimpijskim i"rama 1996. "odine u *tlanti /vropski prva0i 2001. "odine u Ostravi itd. samo su potvrda superiornosti repre#enta0ije Srbije u odboj0i. Odbojka je danas posle vi'e od jedno" veka postojanja moderan sport ori"inalne kon0ep0ije sa milionima re"istrovani! i"ra&a oba pola 0elom ,armijomrekreativa0a vr!unske sportske or"ani#ovanosti bo"atom mre(om takmi&arski! 1ormi sa preko 220 #emalja &lani0a 2345 sa oko petnaestak ekipa na0ionalni! repre#enta0ija oba pola povremeni! &lani0a Svetske li"e. Svetska odbojka'ka 1edera0ija 623457 danas broji 220 na0ionalni! 1edera0ija koje 1unk0ioni'u na
mr Vladan Mili
7
kontinentalnom nivou kro# pet kon1edera0ija sa sedi'tem u *1ri0i *#iji /vropi Severnoj i 8entralnoj *meri0i i %u(noj *meri0i. 9o poda0ima 2345 danas se u svetu oko 500 miliona ljudi na neki na&in bavi odbojkom 33 miliona re"istrovani! odbojka'a u svetu se aktivno bavi odbojkom sa "odi'njim prosekom od 5 4 milijardi televi#ijske publike samo su neki poka#atelji popularnosti odbojke u svetu. $ poslednji! nekoliko i#danja Svetske li"e 16 repre#enta0ija je odi"ralo vi'e od 106 utakmi0a u vi'e od 40 "radova 'irom sveta sa na"radnim 1ondom od 20 miliona dolara. Svetsku li"u 2008. pratilo je 665.516 !iljada ljudi. 5ilo je vi'e od 2.200 sati televi#ijski! prenosa a .latni 1inalni me&evi prenosili su se u 100 #emalja 'irom sveta. 5ra#il je u 1inalu jubilarno" :: 2inalno" turnira Svetske li"e savladao Srbiju sa 3;2 po setovima 23;25 25;23 25;22 23;25 i 15;12 posle 124 minuta i"re. $takmi0u u 5eo"radskoj *reni posmatralo je 22 680 "ledala0a. <om prilikom oborena su dva rekorda. Ostalo je #abele(eno da nikad ve)i broj ljudi nije pratio jedan sportski do"a=aj u na'oj najve)oj sportskoj !ali > 5eo"radskoj areni kao i to da je postavljen novi rekord posete na 2inalnim turnirima Svetske li"e. 2inale je odi"rano 26. jula 2009. "odine. $ poslednji! stotinu "odina odbojka je pre'la o"roman put ra#voja i postala jedna od najdinami&niji! sportski! i"ara sa dovoljno slo(enim pravilima. $ 0ilju sa&uvanja du!a odbojke njena dinami&nost i pre0i#nost serviranja i sme&ovanja 6odbojka'ka pravila7 te!nike odbojke. Odbojka je veoma atraktivna interesantna kompleksna i dinami&na sportska i"ra sa neprekidnim br#im preno'enjima ak0ija sa jedne na dru"u polovinu terena u kojoj ekipe nastoje da pobede posti#anjem ve)e" broja ,asova- uspe'ni! sme&eva i ,kuvanja- od protivni&ke ekipe. Odbojka je i#ra#ito slo(ena sportska aktivnost u kojoj se i"ra odvija na relativno sku&enom terenu 6 teren je pravou"aonik 18 ? 9 m sa visinom mre(e #a mu'kar0e 2 43 0m i #a (ene 2 24 0m7 be# kontakata i"ra&a protivni&ki! ekipa. .a savremenu sportsku praksu nauku i teoriju sistematsko" sportsko" trenin"a u odboj0i neop!odno je determinisati 'to vi'e &inila0a koji su od"ovorni #a strukturu jedna&ine spe0i1ika0ije uspe!a u odboj0i pod uslovom da sadr(i minimum nepo#nato" ili "re'ke. +ru"im re&ima treba utvrditi dimen#ije li&nosti
8
permanentno se osavremenjuju i prila"o=avaju novim
#a!tevima te!nike odbojke i i"ra&kim mo"u)nostima uvek prate)i sam napredak
koje su relevantne #a uspe! u odboj0i. 9ostoji rasprostranjeno lai&ko uverenje da su #a odbojku najva(nije antropometrijske karakteristike a posebno lon"itudinalne dimen#ionalnosti skeleta. 9ored antropometrijski! dimen#ija i motori&ke sposobnosti isto tako od i#u#etne va(nosti #a uspe! u ovom dinami&nom sportu su i#me=u ostali! i preciznost, fleksibilnost, koordinacija, brzina i eksplozivna snaga. @ajkvalitetniji odbojka'i 1inalisti Olimpijski! i"ara i Svetski! prvenstava u odboj0i moraju da raspola(u visokim stepenom situa0iono>motori&ki! sposobnosti (SMS) pre0i#nosti sudara ekstremiteta i"ra&a sa loptom u svim mo"u)im situa0ijama 'to je u"lavnom i odlika svi! vr!unski! i"ra&a u odboj0i. 9AslBdnji! "Adina pApulCrnAst odbojkB u svBtskim rC#mBrCmC mnA"A je pArCslC. Odbojka je tako pAstCla ,nCrCstCDu)i trBnd-. @BprBstCnA sB uvB CvC brAD nB sCmA tCkmi&CrC i BkipC vB) i nji!Avi! pA'tAvCla0a privr(Bnika i "lBdCla0a. ElBdCnAst sB vremenom DCsnA pAvB)CvalC dC bi kona&no dAsti"la najve)u ra#meru #a vrBmB susrBtC Brzil i SSSR>a nC po#natom stCdiAnu FCrCkCni 1984. "Ad. <u utakmi0u je pAsmCtrClo neverovatni! 100 000 "lBdCla0C.
6OSSG57.
9ArCslA spArtskA mCDstArstvA i vBlikC kAnkurBn0iDC na0ionalni! repre#enta0ija koje se takmi&e dAprinBlA DB nCD'irAD rCsprAstrCnjBnAsti odbojkB u svBtu. <rCdi0iAnClnA DCkim odbojka'kim dr(CvCmC u /vrApi H Gusiji 6SSSG7 Srbiji 6%u"oslavija7 3taliji 9Aljskoj 5u"Crskoj #C kratko vreme su se pribli(ile i 2rCn0uskC IvedskC JAlCndiDC #atim prBdstCvni0i K#iDB 6LCpCn i Mina7 kao i dr(ave CmBri&kA" kAntinBnta 6 5rC#il MubC SK+, 9Bru7 C sa priDBmAm KustrCliDB #C &lCni0u M !"nr#dn od$ojka%k & d rci' 63nternational 4olleNball 2ederation ()VB7 "BA"rC1iDC rCsprostrCnjBnAsti odbojkB Abu!vCtC svB kraDBvB nC plCnBti. 9rBdstCvni0i ti! dr(CvC su vAdili nB sCmA rCvnAprCvnB bArbB sC pri#nCtim 1CvAritimC vB) su i! nBkCd i pAbB=ivCli.
1.1 *rai istorijat od$ojke kao s+orta

Odbojka je sportska i"ra koja je nastala pre vi'e od sto deset "odina. Mao ni dru"e sportske i"re ni ona nije nastala odjednom ve) se vremenom usavr'avala i trans1ormisala u jednu ori"inalnu i autenti&nu sportsku i"ru. Odbojka je jedna od
mr Vladan Mili
9
retki! sportski! i"ara #a koju se #na njen tvora0 kao i vreme nastanka. <vor0em odbojke 63nventor o1 4olleNball7 smatra se *merikana0 Mor,an -illiam .. Mor,an je bio peda"o" i direktor Odseka #a 1i#i&ko vaspitanje na !ri')anskom OF8* koled(u "rada /ol0oke u dr(avi Masa1"sets (Fassa0!usetts) Pellsville O!aNo US2. 9rvobitno nastala kao sredstvo #a #abavu i rekrea0iju nova aktivnost
prvobitno je na#vana m'#n t 6mintonette7, a kasnije odbojka 6volleNball7. 9opularan timski 6kolektivni7 sport spontano je nastao proi#voljnim odbijanjem ko'arka'ke lopte koja je tada bila isuvi'e te'ka pa se pre'lo na naduvanu unutra'nju "umu #a odbojku. <akva sportska aktivnost je nastala i# ra#onode kao i (elje da se u&esni0i ne i#la(u maksimalnom 1i#i&kom napre#anju kao ni kontaktima sa protivni0ima. Od ti! i takvi! #abavni! dodavanja i odbijanja jedne naduvane unutra'nje "ume 6lopte7 sa 0iljem da se ona 'to vi'e #adr(i u va#du!u pa do koliko>toliko or"ani#ovane i"re sa preba0ivanjem lopte napred>na#ad i#nad visoko i#di"nute teniske mre(e nastaje odbojka. @a terenu u i"ri svaki tim ima 'est i"ra&a dok u odboj0i na pla(i koja se i"ra na otvorenom terenu van #"rade na pe'&anoj pla(i svaki tim se sastoji od po dva a kasnije i &etiri i"ra&a. 9oeni su re#ultati Quspe'no"- padanja lopte na povr'inu protivni&ko" terena ili njeno" neuspe'no" vra)anja. -illiam .. Mor,an
(irst 3olle0$all 4eam 3"ra je u po&etku bila i#mi'ljena kao rekreativna ra#onoda jo' 1895. od strane *merikan0a -illiam .. Mor,an5a koji je bio nastavnik i direktor Odseka #a 1i#i&ko obra#ovanje u Jri')anskom udru(enju mladi! ljudi 6OF8*7 6Ooun" FenRs 8!ristian *sso0iation7 u /ol0oke u dr(avi Massac6"setts US2. On je
10
prepo#nao (elju mno"i! da se posle redovni! pro1esionalni! aktivnosti puni! kompeti0ija opu'tenije #abavljaju i rekreiraju be# takmi&arsko" naboja i mi'i)ni! napre#anja ve)e" inte#iteta. @je"ova i"ra koju je on prvobitno na#vao m'#n t 6mintonette7 nakon kratko" vremena postala je popularna ne samo u Sjedinjenim *meri&kim +r(avama ve) se interesovanje #a nju pro'irilo i i#van Sjedinjeni! *meriki! +r(ava>po 0elom svetu. Sada se smatra da ima vi'e od 220 na0ionalni! 1edera0ija u&lanjeni! u ,Fe=unarodnu odbojka'ku 1edera0iju 6-2SdSration 3nterna0ionala de 4olejball-> ()VB > 1ran0uski na#iv7 sa 3nterna0ionalnim $pravnim odborom #a sport koji je lo0iran u To#ani 6Tausanne7 Ivaj0arska. 9rema nekoj pro0eni 800 miliona ljudi svi! u#rasta i oba pola u nekoj 1ormi bavi se odbojkom u svetu. <aj broj se permanentno i# dana u dan pove ava. .a 3storijat odbojke na ovim prostorima karakteristi&no je da je odbojka do'la sa #aka'njenjem od dve>tri de0enije. Odbojka se u svetu 'irila prvenstveno preko &lanova koled(a OF8* > Jri')ansko" udru(enja mladi! ljudi 6Ooun" FenRs 8!ristian *sso0iation7 koji su po #avr'etku svo" 'kolovanja putovali u mno"e dr(ave na svim kontinentima deluju)i kao pastori. 9o'to su #a vreme svo" 'kolovanja upo#nali i #avoleli odbojku sa najve)im #adovoljstvom su je 'irili i u dru"e krajeve sveta. <ako je OF8* sa odbojkom jo' 1893. "odine sti"la u 9ari#. 3sta or"ani#a0ija pri kraju +ru"o" svetsko" rata je pobedila na konkursu #a 9ro"ram 1i#i&ke spremnosti *./.2. 6*meri&ke ekspedi0ione sna"e7 "enerala 7er%in,a i ekspedi0ioni korpus kod Sent 8azera u 2ran0uskoj u delti Toare "de se on sta0ionirao 1917. "odine. 9o prvi put u /vropi kod save#nika u 9rvom svetskom ratu i"ra se turnir u odboj0i a i#me=u ostali! sportski! terena podi(u se i brojna odbojka'ka i"rali'ta. Masnije po #avr'etku rata 1919. "odine Sjedinjene *meri&ke +r(ave u pred"ra=u 9ari#a podi(u veliki 9er'in"ov stadion na kome su u #nak pobede trijum1alno odr(ane Fe=usave#ni&ke sportske i"re odbojke na kome su pobedili *merikan0i. naravno sa turnirom i#
mr Vladan Mili
11
Mao 'to je ve) navedeno dru"i &inila0 'irenja odbojke u /vropi su *meri&ke ekspedi0ione trupe 6*meri0an /?peditionarN 2or0e > 29(7 u 9rvom svetskom ratu koje su bile sta0ionirane u 2ran0uskoj 1917. "odine. Momandant *meri&ki! ekspedi0ioni! trupa "eneral D:on 7er%in, 6%o!n %osep! 9ers!in" 1860>19487 nabavio je tada i podelio &ak 16.000 odbojka'ki! lopti #a i"ru i takmi&enja svoji! vojnika i armiju save#nika. Odbojka je tada bila u pro"ramu vojno" 1i#i&ko" vaspitanja 29(. Ovaj "est je bio de1inisan kao sna(an podstrek i ra#voj odbojke u save#ni&kim #emljama. <re)i 1aktor 'irenja odbojke bila je Or"ani#a0ija 8rveno" krsta. Ona je u na'e krajeve preko pro"rama Or"ani#a0ije ,Soko- uvodila istovremeno ameri&ke 6OF8*7 i#vorne sportove i odbojku t#v. ,male sportove- u tada'njoj %u"oslaviji. 9o#nato je i to da je Vili'm Vilnd i#aslanik 8rveno" krsta Sjedinjeni! *meri&ki! +r(ava u Lu"AslCviDi 6MrCljBvinC SJS7 jo' 1;<=. ". pored i#u&CvCnja na'e" 1AlklAra nC tB CDBvimC 8rvBnA" krstC i sAkAlskim prBdnjC0imC poka#ao i prika#ao u&itBljimC u 5BA"rCdu .C"rBbu i TjubljCni i novu i"ru>dbku. 3#me=u dva svetska rata odbojka je i"rana samo u okviru Or"ani#a0ije QSoko-. 9ro"ram Sokolske or"ani#a0ije uklju&ivao je obuku svoji! &lanova i prednjaka putem pri"odni! seminara. Ovaj pro"ram pored trenersko" sadr(aja koji je i#vo=en po stro"oj sokolskoj ,metodi0i- podra#umevao je i publikovanje stru&ne literature "de je naj#na&ajnija bila H ,Odbojka- QJa#ena in UA'kanj- 6Meber7. 9osle +ru"o" svetsko" rata Stevan Volovi)>Stevi0a kao tipi&an eksponent i primer dr(avno" diri"ovano" ,kadraW ,sokolskeW provenijen0ije sportoveu 1unk0iji rukovodio0a &uveno" ,Odbora #a i"re pri 23S*%W i instruktoraW #a odbojku i ,male or"ani#uje 1945. "odine u Suboti0i prvo #ajedni&ko posleratno prvenstvo dr(ave u oba sporta. @e'to kasnije de1initivno se opredeljuje samo #a odbojku postaje &ak i trener dr(avne repre#enta0ije kao i sudija. 4a(niji datumi u nastanku i ra#voju svetske i na'e odbojke; 1>;?. > -illiam .. Mor,an u&itelj i direktor Odseka #a 1i#i&ko vaspitanje na koled(u Jri')ansko" udru(enja mladi! ljudi 6OF8*7 6Ooun" FenRs 8!ristian *sso0iation7 u /ol0oke, u dr(avi Massac6"setts US2>i#misliA je i ,konstruisao- i"ru odbojku tada na#vanu m'#n t 6mintonette7.
12
Odbojka je u Sjedinjenim *meri&kim +r(avama uvedena kao sportska i"ra Qme'avine- $ez$ola, tenisa i 3rste i,re r"1nom lo+tom 6ameri&ki rukomet7X 1>;@. > Odbojka je prvi put demonstrirana 7. jula na Sprin"1ield koled(u. .a vreme demonstra0ije i"re prA1BsAr /.4. /lst d je dao primedbu For"anu da ta i"ra i#"leda kao pu'&ana vatra jer lopta leti napred>na#ad i i#nad mre(e te je mo(da +alj$a ,odbojka- 64olleNball7 opisnije i prikladnije ime #a taj sportX 1>;A. > $ o1i0ijelnAm priru&niku BMC2 #C spArtistB 'tCmpCni su; YMrCtCk Apis i"rBZ i Y9rvC prCvilC OdbojkeY a 1;DD. je uvedena spe0ijalna lopta namenjena #a tada ve) dovoljno popularnu odbojkuX 1;1A. > 9ravila; i"ra je i#menjena tako 'to se set #avr'avao ne sa 21. ne"o sa 15. poenomX 1;<=. > $ Lu"AslCviDi 6MrCljBvinC SJS7 Vili'm Vilnd i#u&CvCA je na' 1AlklAr i nC tB CDBvimC 8rvBnA" krstC sAkAlskim prBdnjC0imC i u&itBljimC dBmAnstrirCA AdbADku u 5BA"rCdu .C"rBbu i TjubljCniE 1;FD. > Odi"rana je prva utakmi0a odbojke na pesku 65ea0! 4olleNball7 sa dva i"ra&a 6854*7X 1;F1. > 9rCvilC; i"rC& kADi ulC#i mArC #Cu#Bti mBstA i"rC&C kADi i#lC#i i# i"rB visinC mrB(B DB 2.30 0m ukidC sB #CmBnC isklju&BnA" i"rC&CX 1;=D. > 9ravila; podlakti0a>dodir je odobren u i"ri 6kao i"ra po ,svaku 0enu-7. 9re to"a je najve)i deo lopte udaran 'akom i#nad ramenaX 1;=?. > $ SubAti0i 6SrbiDC7G Adr(CnA prvA turnirskA dr(CvnA prvBnstvA 2@GL #C mu'kCr0B i (BnBX 1;=@. > 2iskulturni sCvB# Lu"AslCviDB 'tCmpC publikC0iDu d(BpnA" 1ArmCtC ,9rCvilC AdbADkB-. Mnji"C DB imClC 14 pA"lCvljCX 1;=A. > $ 9ari#u je 1ormirana 3nterna0ionalna odbojka'ka 1edera0ija 623457X 1;=;.> 9rC"; 3 svBtski 'CmpiAnCt #C mu'kCr0B 69rvCk DB SSSG7 i 9rvi BvrApski 'CmpiAnCt #C (BnB 6prvCkinjB SSSG7X 1;=;.> 5BA"rCd; [snAvCn DB [dbADkC'ki sCvB# Lu"AslCviDB [SL 6dCnCs [SS7 kCA
mr Vladan Mili
13
kAnstitutivni &lCn SCvB#C #C 1i#i&ku kulturu Lu"AslCviDBX 1;?<.> 9Cri#G 333 BvrApski 'CmpiAnCt Lu"AslCviDC>trB)C. $ 5ukurB'tu 1955;
\vrApski 'ampionat #C mu'kCr0B>Lu"AslCviDC pBtC (Bne sBdmBX 1;?A. > 3nterna0ionalni olimpijski komitet 63O87 imenovao je odbojku kao jedan od olimpijski! timski! sportova koji )e biti #astupljen 1964.na Olimpijskim i"ramaX 1;@D. > @ovi elementi te!nike su dodati u i"ri. Obu!va)eni su; mek sme& 6dink7 odbijanje podlakti0om blokiranje preko mre(e i odbrambeni skokovi>,ronjenje- i ,upija&-X 1;@=. > Odbojka je bila predstavljena na Olimpijskim i"rama u <okijuX 1;@;. > 3#vr'ni komitet @8** predlo(io je uklju&ivanje odbojke u svoj pro"ramX 1;>A.> 2345>u je uvrstila Svetski 'ampionat u Odboj0i na pesku 65ea0! 4olleNball7X 1;;D. > O1ormljena je Svetska li"a u odboj0iX 1;;?.> Sport>odbojka slavio je jubilej H sto"odi'nji0u postojanjaX
+evedeseti! "odina ::. veka Sr$ija, postaje jedna od odbojka'ki! velesila i u poslednji! dvadesetak "odina osvaja sva najvi'a balkanska evropska svetska i olimpijska odli ja1. Osvajanjem bron#ane medalje na Olim+ijskim i,rama u *tlanti 1996. "odine odbojka'ka repre#enta0ija ostvarila je jedan od najve i! uspe!a u svojoj istoriji. Vetiri "odine kasnije repre#entativ0i odla#e korak dalje. @a in na koji osvajaju #latnu medalju na Olimpijadi u Sidneju 2000. "odine osta e upam en u istoriji svetske odbojke; u poslednje tri utakmi0e redom su savladani Jolandija dotada'nji Olimpijski pobednik 63;27 pa 3talija>u to vreme Svetski prvak 63;07 i u 1inalu>Gusija 63;07. $ takmi
1 9oda0i su preu#eti sa #vani&no" sajta Odbojka'ko" save#a Srbije.]]].ossrb.or".rs 14
na'i odbojka'ki
enju S3etske li,e prvi put smo u estvovali 1997. "odine i tada smo #avr'ili kao 'esti. Slede e "odine 1998 bili smo sedmi. Od 2000. re#ultati se #na ajno popravljaju a 1inale koje smo odi"rali u Fadridu 2003. "odine protiv 5ra#ila 62;37 od strane Svetske odbojka'ke 1edera0ije 623457 pro"la'eno je #a jednu od najbolji! odbojka'ki! utakmi0a u istoriji ovo" sporta. 5eo"rad je bio doma in 2inalno" turnira 2005. "odine po svim o0enama najbolje" u istoriji ovo" takmi enja kada je na'a selek0ija osvojila dru"o mesto. 9red nama je jubilarno :: i#danje Svetske li"e 2009 a 1inalni turnir Svetske li"e odi"ra)e se od 22. do 26. jula 2009. u 5eo"radskoj ,*reni,. Fu'ka seniorska repre#enta0ija dva puta u#astopno je osvajala osmo mesto na S3etskim %am+ionatima >u Foskvi 1962. "odine i u 9ra"u 1966. "odine dok je (enska seniorska repre#enta0ija prvi put u estvovala na Svetskom 'ampionatu 1978. "odine u tada'njem SSSG>u kada je #avr'ila na 16. mestu. @ajve i uspe! #abele(ili su seniori osvajanjem srebrne medalje 1998. "odine u %apanu. @a poslednjem Svetskom prvenstvu odi"ranom u %apanu na'e devojke su ,u#ele- bron#anu medalju. @ajve i uspe! na 93ro+skim +r3enst3ima mu'ka seniorska repre#enta0ija je ostvarila osvajanjem #latne medalje 2001. "odine u Ostravi 6Ve'ka republika7 dok su seniorke najbolji plasman ostvarile 2007. "odine u 5el"iji i Tuksembur"u osvojiv'i dru"o mesto. @a poslednjem /vropskom prvenstvu or"ani#ovanom u Gusiji na'a mu'ka seniorska repre#enta0ija osvojila je bron#anu medalju. Sit"aciono5motori1ke s+oso$nosti " od$ojci 2. 9rilikom anali#e pokreta ili kretanja i"ra&a na odbojka'koj utakmi0i na prvi po"led mo(e se uo&iti kako se radi o vrlo kompleksnim motori&kim aktivnostima sa WpolistrukturalnomW ba#om #a &iji su uspe! od"ovorne ra#li&ite ljudske osobine i sposobnosti ali se mo(e tvrditi
2 Meu stunjacima i onima koji se bave naunim istraivanjima postoji i alternativni naziv za ovaj pojam- motorike vetine!, ali zbog tradicije i struno-naune literature u ovom radu je pri"va#en termin Situaciono-motorike sposobnosti (SMS). mr Vladan Mili 15
da se pokreti i kretanja i"ra&a temelje i na motori&kim sposobnostima i na motori&kim in1orma0ijama. Objektivni! kriterijuma #a anali#u odbojke ima vi'e vrsta; na osnovu te!nike i"re na ba#i 1i#i&ke spremnosti stepena uve(banosti ili Wte!ni&ko>takti&ko" majstorstvaW 6<<F7 uspe'nosti 1a#e napada ili 1a#e odbrane ekipe i ni#a dru"i!. 2ond aktuelni! raspolo(ivi! nau&ni! in1orma0ija omo"u)uje da se strukturalnom analizom optimalno re'avaju problemi ove vrste. 9omo)u ovakve anali#e potvr=uju se pretpostavke da su u odboj0i spe0i1i&ne motori&ke sposobnosti od posebno" #na&aja ne#avisno od to"a da li su te spe0i1i&ne sposobnosti dosti"nute u 1unk0iji trenin"a ili su "enetski determinisane tj. #avisne od nasle=a. @a osnovu strukture kretne anali#e i"re u odboj0i pretpostavlja se da su sva kretanja re#ultat nivoa ra#vijenosti kretni! odnosno motori&ki! sposobnosti koje se ra#li&ito mani1estuju pa se i i"ra u odboj0i sastoji i# dve bitne strukture situa0iono>motori&ki! sposobnosti. $slovno se dele na; a$ elementarnu motoriku>motori&ke sposobnosti koje od"ovaraju svim kretanjima i"ra&a be# lopte i b$ odbojka%ku &specifinu$ motoriku > motori&ke sposobnosti koje od"ovaraju svim kretanjima i"ra&a pre dodira i u kontaktu sa loptom. 3#me=u navedeni! kate"orija SFS sposobnosti o&i"ledno postoji po#itivna korela0ija. Fani1esta0ija i"ra&a u kretanju sa loptom je vi'estruko #avisna od nivoa elementarne motorike. Sto"a mo(e se ista)i da stepen odbojka'ke motorike direktno #avisi od stepena ra#vijenosti odre=ene elementarne motorike. $prkos i#nesenoj tvrdnji da uspe! u i"ranju odbojke kada se posmatra sa aspekta kretanja i"ra&a #avisi prete(no od stepena ra#vijenosti motorike o&i"ledno je da isto tako #na&ajno #avisi i od usvojenosti odbojka'ke te!nike. Spe0i1i&ne sposobnosti koje su relevantne #a uspe'no i"ranje odbojke kao 'to smo videli na#ivaju se situa0iono>motori&ke sposobnosti 6SFS7 #bo" to"a 'to su u stvari svojim najve)im delom Wsa&injene od ta&no odre=eni! kombina0ija ba#i&ni! motori&ki! sposobnosti i manjim delom od ko"nitivni! i 1unk0ionalni! sposobnosti kao i konativni! karakteristika.
16
Ge'avanje prostorno>vremenski! problema koje imperativno name)e i"ranje odbojke na motori&kom nivou #avisi od stepena ra#vijenosti i plasti&nosti motori&ki! sposobnosti. 9otpuno je o&i"ledno da motori&ke sposobnosti nisu jedini 1aktori koji determini'u odbojka'ku i"ru ali su svakako vrlo #na&ajni. 9ojedine motori&ke osobine nisu sasvim samostalne i nisu i#me=u sebe jednake po vrednosti. Stepen nau&ne misli i re#ultati nau&ni! istra(ivanja uka#uju na to da postoji i#vestan !ijerar!ijski odnos i odre=eni trans1er i#me=u pojedini! psi!omotorni! sposobnosti relevantni! #a sklopove situa0iono>motori&ki! sposobnosti u odboj0i. 9ri!va)eno je pravilo da se #ada0i motori&ki! sposobnosti; br#ine repetitivne sna"e eksplo#ivne sna"e i a"ilnosti svrstavaju u motori&ka kretanja koja se dalje obi&no i naj&e')e svrstavaju u jednosta3ne dok se #ada0i i#; pre0i#nosti ravnote(e 1leksibilnosti i koordina0ije svrstavaju u kom+leksne situa0iono> motori&ke strukture. Fotori&ka sposobnost i psi!omotorna br#ina kao #na&ajne sposobnosti koje su stalno prisutne pored pre0i#nosti u spe0i1i&noj motori0i odbojka'a mani1estuju se kao br#ine kretanja ekstremiteta "de dola#i do i#ra(aja 1rekven0ija pokreta sa varijabilnom amplitudom. Osim pomenuti! sposobnosti u strukturi SFS prisutni su u"lavnom u umerenijem obimu jo' i motori&ke sposobnosti>1leksibilnost ravnote(a 1aktor a"ilnosti i pre0i#nosti. .adnje navedene sposobnosti nisu u #natnijem obimu ideti1ikovane u nau&nim istra(ivanjima o odboj0i #ato 'to verovatno imaju umeren #na&aj u strukturi motorike odbojka'ke i"re. .a odbojku su od posebno" #na&aja in1orma0ije koje obra=uju pre0i#nost i koordina0iju. Fe=utim ova podru&ja su i najkompleksnija #a istra(ivanje a i najmanje su ispitana jer jo' uvek ne postoje pou#dani validni >W&istiW testovi kojima koordina0ija mo(e e"#aktno da se pro0enjuje kao 'to to mo(e kod neki! motori&ki! sposobnosti npr; br#ine sna"e "ipkosti i dru"i!. Svakako da problem +reciznosti kao slo(ene motori&ke sposobnosti kod stru&njaka i prakti&ara ,pobu=uje- najvi'e interesovanja 6Stra!onja7. Fe=utim sa aspekta nau&no istra(iva&ko" rada nema pou#dani! re#ultata jer su testovi isto kao i kod koordina0ije nedovoljno valjani. Ge#ultati koji se dobijaju vrlo su promenljivi jer na nji! uti&e i stanje raspolo(enja ispitivani! i"ra&a. 3ako postoji vi'e vidova pre0i#nosti #a odbojku je primarno #na&ajan samo jedan>pre0i#no
mr Vladan Mili
17
^lansiranje projektilaR odnosno odbojka'ke lopte pri sudaru sa ekstremitetom. 9o'to se #na da je osnovni 0ilj i"re preba0ivanje lopte preko mre(e na protivni&ki deo terena tako da ona dodirne povr'inu protivni&ke ^^teritorijeRR i da je najbitniji 'to ve)i broj uspe'ni! ak0ija u odnosu na broj poku'aja kao i da protivni&ki i"ra&i naprave 'to ve)i broj "re'aka postaje jasno da je ova kompleksna sposobnost pre0i#nost najva(nija u strukturi motorike odbojka'a. $ odboj0i su uspe'ni i"ra&i po pravilu veoma pokretljivi naravno
individualno manje ili vi'e uspe'no 'to #avisi od nivoa ra#vijenosti nji!ovi! motori&ki! sposobnosti. One se mani1estuju u kretanjima i"ra&a be# dodira lopte i u kretanjima pri kontaktu sa loptom. 9rilikom anali#e i pro0ene motorike kod odbojka'a mora se istra(ivati struktura kretanja i"ra&a. .ato je po svemu sude)i i pri!vatljiva predlo(ena podela na kretanja be# lopte ili uslovno u 1a#i odbrane i kretanja sa loptom ili u 1a#i napada pod uslovom da se u#me u ob#ir i kakva su kretanja po smeru br#ini i vremenu trajanja. Ovome se jo' mo(e dodati i konstata0ija da su ve)ina kretanja u odboj0i prete(no manipulativnog karaktera. $ kretanja i"ra&a be# lopte spadaju sposobnosti pomo)u koji! i"ra& br#o tr&i na"lo menja prava0 kretanja , ska&e vertikalno pored mre(e menja smer kretanja kre)e se u odbrani povla&e)i se na#ad i dr. <a kretanja su u"lavnom prinudna i odre=uju i"ranje odbojke u svim situa0ijama kada ekipa i i"ra& nisu u posedu lopte i u #avisnosti su od stepena ra#vijenosti br#ine ravnote(e a"ilnosti eksplo#ivne sna"e i dr. 9rema tome u kretanja i"ra&a be# lopte ula#e;
1. 4r1anje>mo(e biti ra#novrsno; u odnosu na tempo 6la"ano br#o kratki
lokomotornog i
sprintevi ili ubr#anje7X u svim pravcima 6napred na#ad bo&no pravolinijski ili krivolinijski7. 9olo(aj tela je uvek sa manjim ili ve)im na"ibom u #avisnosti od br#ine tr&anja #atim u odbojka'kom stavu sa primi0anjem stopala ili ukr'tanjem no"uX 2. Skoko3i>u odboj0i su skokovi veoma u&estali a ska&e se u"lavnom uvis ali i udalj. Ska&e se i kombinovano udalj i uvis #atim se ska&e sa odra#om jedne no"e i suno(no sa okretom u va#du!u i vertikalno postavljenim telom kao i postavljenim telom u dru"im ra#li&itim polo(ajima i
18
3. 8a,la za"sta3ljanja i na,li polas0i>sastavni su delovi odbojka'ke motorike. Stepen vladanja ovim elementima kretanja u mno"ome odre=uje ulo"u i"ra&a u ekipi. @ji!ovo i#vo=enje je veliko optere)enje #a #"lobove no"u kao i #a ki&mu. $ kretanja i"ra&a pri kontaktu sa loptom ubrajaju se kretanja prilikom koji! i"ra&i serviraju di(u primaju ili sme&uju loptu. @avedena kretanja su re#ultat pre sve"a motori&ki! sposobnosti ali nji!ov uspe! uvek #avisi i od sportsko" majstorstva. $prkos tvrdnji da uspe! u i"ranju odbojke kada se posmatra sa aspekta kretanja i"ra&a #avisi prete(no od stepena ra#vijenosti ba#i&ni! motori&ki! sposobnosti o&i"ledno je da isto tako #na&ajno #avisi i od usvojenosti odbojka'ke te!nike i taktike u 1a#i napada i u 1a#i odbrane. 9ri klasi1ika0iji motori&ki! sposobnosti psi!olo" .il&ord 6Euil1ord 19547 prvi uvodi pojam psi!omotorne pre0i#nosti u# koju e"#istiraju i motori&ki 1aktori psi!omotorne br#ine i koordina0ije. 9re0i#nost je utvr=ena i u radu .a$rijelia 619687 u# 1aktore koordina0ije eksplo#ivne sna"e i op'te sna"e. 7si6omotorna +reciznost podra#umeva da se odre=eni 0ilj po"odi ba&enim ili vo=enim predmetom ili ekstremitetom 6F08loN 19467. <o #na&i da se pre0i#nost prema ak0ionom kriterijumu deli na pre0i#nost gaanjem i pre0i#nost ciljanjem. Mod "a=anja prvo se i#ra&unava optimalna putanja lopte 6trajektorija projektila7 po'to nakon prestanka kontakta i#me=u lopte i neko" dela tela na putanju lansirano" projektila ne mo(e se nikako delovati. Mod 0iljanja uti0aj na putanju mo"u) je do kraja pro0esa 0iljanja. .a podru&je +reciznosti se opravdano smatra da je najmanje istra(eno podru&je motori&ko" prostora iako je to oblast od najve)e va(nosti #a uspe! u mno"im sportskim aktivnostima. <a je pojava verovatno u direktnoj ve#i sa karakteristikama #adatka pre0i#nosti koji predstavljaju #a!tev #a 1inom re"ula0ijom pokreta potrebnom prilikom po"a=anja per0eptirano" 0ilja. .bo" to"a #ada0i ovo" tipa emituju #natnu koli&inu 'uma 'to bitno ote(ava utvr=ivanje nji!ovo" polo(aja u 1aktorskom prostoru. 9ojam pre0i#nosti se relativno rano javlja u literaturi bilo kao jedan aspekt koordina0ije bilo u ve#i sa neuromi'i)nom kontrolom. Fe=utim i#nesena klasi1ika0ija da se +reciznost prema ak0ionom
kriterijumu deli na pre0i#nost "a=anjem i pre0i#nost 0iljanjem ne mo(e se smatrati kompletnom i potpunom posebno ne u odboj0i jer ne obu!vata sve
mr Vladan Mili
19
modalitete reali#a0ije akta pre0i#nosti. @aime u odboj0i se osim jedno" slu&aja kada dva i"ra&a istovremeno dodiruju loptu potiskuju)i je da pre=e na deo terena protivnika uvek radi o kratkotrajnom dodiru lopte sudaru sa loptom bilo da se njeno kretenje ubr#ava ili joj se menja ili kori"uje smer i prava0. @ajve)e 1inese su prilikom udara ili dodira ra#ne rota0ije koje se ,saop'tavaju- lopti kako bi omele protivnike da pri!vate loptu ili uti&u na njenu putanju. 9ored me!ani&ki! elemenata 6inten#iteta impulsa i#ba&aja rota0ija br#ine kretanja lopte i dr.7 pre0i#nost ba0anja #avisi i od veli&ine is!odno" eleva0iono" u"la prilikom sudara ekstremiteta i lopte. Optimalna pre0i#nost se posti(e kada je is!odni u"ao ne'to ve)i od 450 jer su tom prilikom uklju&ene i vertikalna i !ori#ontalna komponenta kretanja lopte ali je tada putanja lopte lako branjiva. .bo" to"a se najmanji e1ekti kod serviranja pri preba0ivanju lopte na protivnikovu povr'inu terena posti(u kada je upadni u"ao aproksimativno orto"onalan 690 07 u odnosu na povr'inu podlo"e. 4e)a visina temena parabole pove)ava trajanje putanje lopte 'to pove)ava mo"u)nost #a interven0iju odbrambeni! i"ra&a i olak'ava prijem lopte. 4eli&ina upadno" u"la #avisi od visine parabole leta lopte. .bo" to"a se prilikom serviranja i#ba&aj lopte vr'i sa u"lovima dosta manjim od 450 sa velikom rota0ijom i maksimalno visokim skokom skoro kao kod sme&ovanja. 9re0i#nost #avisi i od dru"i! obele(ja 0ilja; kvalitetno branjeni>nebranjeni bli(i>dalji i sl. 4arijabilitet ove sposobnosti #avisi od du(ine kon0entra0ije slo(enosti motori&ko" #adatka kao i od stepena Qkon1liktnosti- situa0ije na terenu. Situa0iono>motori&ka pre0i#nost po"a=anja povr'ine ,protivni&ke- teritorije je kao dimen#ija li&nosti "enetski determinisane u #na&ajnom obimu. <o doka#uje ra#li&ita e1ikasnost 6pro0enat7 uspe'ni! po"a=anja 0ilja od strane kvalitetni! i"ra&a na odbojka'kim utakmi0ama u svetu i kod nas iako svi treniraju pod istim uslovima tj. koliko smatraju optimalno potrebnim. .a ra#voj SFS pre0i#nosti od"ovorni su Qnajvi'i- delovi 8@S>a a smatra se da se na taj ra#voj mo(e uti0ati samo u najranijoj mladosti 6od 5>6 "od.7. 9roblem prakse sastoji se u tome 'to je veoma komplikovano #a navedeni u#rast optimalno planirati i reali#ovati pro0es trenin"a.
20
Sve u svemu reali#a0ija #adataka SFS pre0i#nosti lansiranja lopte da dodirne povr'inu ,protivni&ke- teritorije je vrlo slo(ena opera0ija &iji uspe! #avisi od e1ikasnosti 0entra #a anali#u motori&ko" podru&ja kore veliko" mo#"a. 9rakti&no ona #avisi od sposobnosti 0entra #a anali#u da u kratkom vremenskom periodu obradi in1orma0ije koje su dobijene pomo)u kinesteti&ki! vidni! akusti&ni! i ostali! re0eptora rezonovanja. 9retpostavlja se da je i Qritam- tako=e #na&ajan u odbojka'koj situa0ionoj motori0i. Fe=utim isto tako se pretpostavlja i da je to jedan od vidova koordina0ije kretanja 0elo" tela kao i br#ina i#vo=enja kompleksni! motori&ki! #adataka. Sto"a i ritam svakako predstavlja predmet interesovanja stru&njaka. @a(alost jo' uvek o svemu tome ima malo podataka sa aspekata nau&ni! istra(ivanja. 4an svake je sumnje da aktivnost i"ra&a #avisi od nje"ovi! sposobnosti i karakteristika. 3"ra&i koji imaju !omo"eniju strukturu i vi'i stepen motori&ki! sposobnosti imaju u i"ri ve)e mo"u)nosti i #na&ajniju ulo"u. Ga#umljivo je i to da se pod uti0ajem plansko" i sistematsko" treniranja neke osobine i sposobnosti trans1ormi'u menjaju i usmeravaju u (eljenom prav0u. 3sto tako se #na da neke osobine mo"u vi'e a neke manje da se menjaju jer su u direktnoj #avisnosti od koe1i0ijenta nasle=a i obrnuto. 9rakti&no pre0i#nost #avisi od sposobnosti 0entra #a anali#u da u kratkom vremenu obradi in1orma0ije koje su dobijene pomo)u kinesteti&ki! vidni! akusti&ni! i ostali! re0eptora a tako=e i in1orma0ije #a koje su od"ovorne ko"nitivne sposobnosti u domenu spe0ijali#a0ije i per0eptivno" re#onovanja. Od i#u#etno" je #na&aja prepo#nati situa0iono>motori&ke sposobnosti koje u&estvuju u stvaranju karakteristi&no" psi!osomatsko" statusa odbojka'a jer se i# to"a sa#naje koje sposobnosti neposredno uti&u na uspe! i"ranja u odboj0i 6istra(ivanja %ankiovi)a i dr.7. Op'ta motori&ka pre0i#nost koja se ina&e vrlo te'ko de1ini'e nema e1ikasan trans1er. <renin"om se uti&e samo na tipi&nu pre0i#nost do odre=ene mere jer postoje limiti. @e postoje osobe koje u svim sportskim motori&kim #ada0ima posti(u natprose&nu pre0i#nost. $ odboj0i je spe0i1i&na pre0i#nost de1inisana ra#li&itim 0iljevima u svim a tako=e i in1orma0ije #a koje su od"ovorne ko"nitivne sposobnosti u domenu spe0ijali#a0ije 6snala(enja u prostoru7 i perceptivnog
odi"ravanjima lopte prilikom pripreme napada 6prijem servisa>di#anje>sme&7. $

mr Vladan Mili
21
savremenom trena(nom pro0esu velika pa(nja pridaje se ra#voju pre0i#nosti u situa0ionim uslovima tj. u i"ri.
1.< De&inisanje osno3ni6 +ojmo3a " od$ojci
9rilikom de1inisanje osnovni! pojmova treba imati u vidu da model uspe'nosti vr!unske odbojke koji se u"lavnom ekstra!uje i# anali#e me=unarodni! najkvalitetniji! takmi&enja sasvim si"urno poka#uje da je ova sportska i"ra u stanju konstantno" pro"resa u te!ni&ko>takti&kom smislu i psi!o1i#i&ke osposobljenosti u poslednje dve>tri de0enije :: i prve de0enije ::3 veka. 9o'to ra#voj odbojke nije limitiran ve& napreduje i dalje navedeni se model ne mo(e posmatrati stati&ki tj. kao kona&ni model te!ni&ko>takti&ke strukture i"re _C vredi samo #a aktuelno ra#doblje. /lementi te!nike i"re koje je opera0ionalno u slu(benim materijalima
de1inisala Fe=unarodna odbojka'ka 1edera0ija 63nternational 4olleNball 2ederation > 23457 poslu(ili su kao osnova ove sistemati#a0ije.
Ser3is <o je po&etni udara0 kojim po&inje svaki poen i#vodi se na po&etku seta i posle svake "re'ke. 3"ra& mora Qudariti, loptu tako da lopta pre=e mre(u i po"odi unutar terena podlo"u ili protivnika. 9ostoje dve vrste servisa > gornji i donji ali danas u vr!unskoj odboj0i skoro vi'e niko ne servira donji servis. @ajpopularniji servis je servis u skoku koji mo(e biti jako te(ak #a prijem ako ima veliku br#inu i potrebnu rota0iju. Sa te!ni&ko>takti&ko" aspekta servis ima #a 0ilj da ote(a prijem lopte protivni&koj ekipi sa inten0ijom da preko jedne tre)ine ili vi'e servisa rival u jednoj utakmi0i nepre0i#no ili nesi"urno primi loptu. 9ojedini autori su prilikom raspava o e1ikasnosti servisa odre=ivali verovatni pro0enat uspe'ni! servisa 'to je va(ilo #a pojedina takmi&enja ili pojedine vremenske periode.
22
7rijem ser3isa 5 od$ijanje +odlakticama (od$rana +olja) /lemenat te!nike odbojke>odbijanje lopte spojenim podlakti0ama primjenjuje se kod primanja protivni&ko" servisa a i kod odbrane polja i prijema odbijeni! lopti od bloka. Guke se spajaju u t#v. Y&eki)Z podlakti0e su paralelne i unutarnji deo podlakti0a je okrenut prema "ore. Ovaj na&in odbijanja se obi&no koristi #a prvi dodir s loptom kod prijema servisa i #a e1ikasnu odbranu polja i od sme&ovanja protivni&ki! napada&a. $ dana'nje vreme kada je uveden libero kao i"ra& spe0ijali#ovan #a ovu te!niku preu#ima "lavni deo odbrane terena kako u prijemu servisa tako i u obrani. 9rijem servisa podlakti0ama ima #a 0ilj da pre0i#no uputi loptu di#a&u kako bi on imao optimalne uslove #a or"ani#a0iju br#o" i ra#novrsno" napada. Optimalan poka#atelj takvo" prijema DB u vi'e od dve tre)ine slu&ajeva stabilnost i si"urnost prijema servisa po utakmi0i #a dosti#anje visoko" kvalitete i"rB.
Blok 5lok je prva linija obrane u odboj0i i naje1ikasnija obrana od sme&a. .a blokiranje su #adu(ena tri i"ra&a koja se nala#e pored mre(e. Oni mo"u postaviti blok tako da prate protivni&ko" te!ni&ara i nje"ovo di#anje pa se ravnaju po njemu ili da pre same ak0ije protivnika odlu&e da li )e poku'ati blokirati br#i napad sa sredine mre(e>Qprvi tempo- Elavna odlika dobro" bloka je prela#ak rukama na dru"u stranu mre(e u trenutku skoka jer ako ruke blokera stoje ravno na bloku dobar sme&er )e to #nati iskoristiti tako da )e bloker na kraju i#blokirati sme& ali na svoju stranu naj&e')e sam sebi pod no"e. 5lokiranje kao osnovno sredstvo odbrane ima #a 0ilj da pravovremeno #austavi protivni ki napad na slede e na ine;
odravaju i 6pasivni7 kod koje" bloker korisno sme ovanu loptu u_u mr Vladan Mili
23
Doktorska disertacija uDB nC sopstveno polje i omo"u uje svojoj ekipi br#i i ra#novrsni kontranapad a #a!eva se od
takvo" sredstva obrane e1ikasnost oko jedne polovine od ukupno" broja blokiranjaX
pobedni ki 6aktivni7 kod ko"a bloker sme ovanu loptu direktno upu uDB nC protivni ku stranu terena tako da protivnik ne mo(e takvu loptu da
odbrani 'to bi trebalo da se do"odi u oko 15` slu

ajeva i neuspe%ni blok kod koje" se lopta od bloka odbije tako da
sopstvena ekipa ne mo(e ni'ta da u

ini. 9odatak da se o ekuje samo 5` takvo" blokiranja poka#uje da sB ra#voj
dCna'nDB vr!unske odbojke kre

e u dva prav0a ne sCmA u prav0u pove anja e1ikasnosti pojedini! elemenata vB) i u prav0u smanjenja
broja "re'aka.
Dizanje +i#anje je po pravilu odbijanje lopte i#nad "lave koje se koristi da bi se promenio smer lopte od pri!va)eno" servisa i 'to bolje uputila lopta napada&u. <e!ni&ar naj&e')e odi"rava dru"u loptu u ak0iji>pripremi #a napad. +i#anje je najva(niji deo taktike odbojke jer te!ni&ar mora da bude toliko dobar da svojim napada&ima omo"u)i napad na mestima "de je blok protivnika najslabiji. .bo" to"a mora u# svoje i"ra&e neprestano da prati i protivni&ke po"otovo nji!ovo kretanje pored mre(e. $obi&ajeno je da danas u postavi i"ra jedan di#a& ali
24
postoje takti&ke varijante da pojedine ekipe i"raju sa dva di#a&a 6naj&e')e 'kolske ekipe sistem 4;27. +i#anje kao jedna od najod"ovorniji! te!ni&ko>takti&ki! ak0ija #a uspe'nost i"re odbojka'ke ekipe ima #a 0ilj 1intiranje protivni&ko" "rupno" bloka 6u slu&aju da je di#a& u optimalnoj po#i0iji tj. kada De prijem lopte di#a&u i#nad "lave ili najvi'e do 1 5 m udaljenosti od nje"a7. @ajve)i uspesi se posti(u kada se na utakmi0i ostvari oko polovine uspe'no" 1intiranja "rupno" bloka protivnika od ukupno" broja ostvareni! di#anja. Or"ani#ovano di#anje lopte se reli#uje na dva na&ina; +i#anje prstima je te!ni&ko>takti&ki element odbojke koji omo"u)uje da se optimalno kontroli'e lopta prilikom i#vo=enja tj. da se najdu(e mo"u)e ne otkrije namera te!ni&ara i stvore uslovi #a uspe'nost 1intiranja "rupno" bloka protivnika i +i#anje podlakti0ama je spe0i1i&na odbojka'ka i spe0i1i&na te!nika di#anja. Moristi se u situa0iji naj&e')e posle lo'ije" prijema servisa kada je lopta i#van #one di#anja ili je u niskom letu pa te!ni&ar nije u situa0iji da di(e prstima ve) mora to u&initi podlakti0ama. 9rijem lopte je ispod nivoa "lave di#a&a naj&e')e u nivou karli0e i kolena. Mod vr!unski! di#a&a takav spe0i1i&an na&in di#anja je polovi&no e1ikasan u odnosu na di#anje prstima.
Sme1o3anje (H+"canjeH) Ovo je naje1ikasniji i najatraktivniji oblik upu)ivanja lopte u protivni ko polje a time i posti#anja poena. Samo loptom di"nutom i#nad nivoa mre(e uspe'no se sme&uje tj. !vata se u skoku u najvi'oj mo"u)oj ta&ki i 'to ve)om br#inom i 'to vertikalnije lopta se upu)uje u protivni&ko polje. Sme& ima #a 0ilj #Cvr'avanDB napada sopstvene ekipe nC takav na&in da protivni&ka ekipa ne mo(e postaviti pravovremenu odbranu i#nad mre(e ni u #adnjem delu podlo"e terena. Mod vr!unski! nC_Cda&C takav uspe'an na&in sme&a mo(e da dosti"ne vi'e od 50` uspe'nosti.
mr Vladan Mili
25
7rijem sme1a 9rijem sme&a tj. i"ra u 1a#i obrane ima #a ailD da sve lopte u napadu protivnika koje su pro'le pored sopstveno" bloka ili su od nje"a odbijene odr(i u i"ri tj. da omo"u)i svojoj ekipi optimalne uslove #a or"ani#a0iju uspe'no" kontranapada. Fo(e da se o&ekuje da se desi optimalan poka#atelj uspe'nosti i"re u odbrani ako su vrednosti oko polovine od tako i#vedeni! ak0ija odbrane takve da lopta ostane i dalje u i"ri.
26
<. DIS2D2J8K2 )S4R2L)V28K2
@au&na istra(ivanja sa primenom nau&ni! metoda koja su identi&na ovom radu kao 'to je mo"lo realno da se o&ekuje nisu prona=ena u stru&noj i nau&noj literaturi. $tvr=eno je da postoje istra(ivanja koja su korespodentna sa pojedinim delovima problema i predmeta ovo"a rada od koji! se pojedini radovi sa pravom mo"u da smatraju 1undamentalnim i veoma korisnim #a stru&ni i nau&ni ra#voj teorije i prakse odbojka'ko" sporta.
<.1 )stra:i3anja #+%t i sit"aciono5motori1ke +r cizn#sti

$ oblasti motori&ko" prostora psi!osomatsko" statusa pojedina0a smatra se da je pAdru&jB pr'ciznsti najslabijB istra(Bn sB"mBnt. <a jB pAjava vBrAvatno u vB#i sa karaktBristikama motori&ki! #adataka prB0i#nAsti kAji i#me=u ostalo" #a!tBvaju naj1iniju rB"ula0iju pAkrBta prilikAm akta pA"a=anja pBri1BrnA" 0ilja. <o je i ra#lo" 'to #ada0i AvA" tipa Bmituju #natnu kAli&inu smetnji ili 'uma a to bitnA doprinosi nesi"urnosti u utvrdjivanju nji!Ave pA#i0ije u multivarijantnom prAstAru psi!osomatsko" statusa odbojka'a. 3akA je pAstAjanjB dimBn#ijB motori&ke prB0i#nAsti BkspBrimBntalnA vi'e puta pAtvr=BnA i ne postoji problem da se taj pojam intuitivno pri!vati pAjam +r cizn#sti nijB nau&no potvr=en i doka#an na #adovoljavaju)em nivou be# ob#ira 'to se rBlativnA ranA javlja i u stru&noj litBraturi kaA jBdan aspBkt kAArdina0ijB a isto tako i u vB#i sa nBurAmi'i)nAm kAntrAlAm pokreta i kretanja. Ova tvrdnja se posebno odnosi na opera0ionalnu de1ini0iju koja mo(e da se primeni u "ol1u bej#bolu ili 'to je ovde najinteresantnije u odboj0i "de se pojam ,"a=anja- koristi samo u pripremi #a servis. <ako=e nije pre0i#no i jasno de1inisan 1enomen sudara ekstremiteta sa loptom najva(nije" me!ani&ko" elementa i i"ri odboj0i. $ prB"lBdu istra(ivanja su navBdBna sva nama dAstupna istra(ivanja kAja su trBtirala prAblBm motori&ko" prostora psi!osomatsko" statusa pojedina0a koji se bave odbojkom u domenu prB0i#nAsti na trBnin"u i takmi&Bnju.
mr Vladan Mili
27
Ea=anjB ili ba0anjB kaA jBdan Ad AsnAvni! pAkrBta anali#iraA jB u mnA"im svojim studijama -ild 619387. [n jB prepo#nao i ApisaA &Btiri stadijuma ra#vAja prB0i#nAsti. O stadijumima raspravlja i .all"6e 619827 kAji jB na AsnAvu lAn"itudinalnA" istra(ivanja kAjB jB i#vr'iA Mc Clena,6an 619767 ApisaA tri stadijuma; 62>3 "Adine7 'l'm'ntrani 64>5 "Adina7 i zr'li stadijum 66>7 "Adina7. Ro$erton 619787 upA#Arava da nisu u pravu Ani kAji smatraju da dB0a od 'este i sedme "Adine imaju vB) 1ormirane spAsAbnAsti "a=anja ili ba0anja odre=eni! predmeta. McClo0 619467 daje osnovu A ra#li&itim aspektima prB0i#nAsti;
O prB0i#nAsti pA"a=anja 0ilja i#ba&Bnim prAjBktilAm 6"a=anjB7 i O prB0i#nAsti vA=Bnja prBdmBta prBma 0ilju 60iljanjB7.
(leisc6man 619547 jB prB0i#nAst vBrAvatnA naj'irB ispitivaA i najvi'B dAprinBA njBnAm upA#navanju. $ svAjim istra(ivanjima An jB i#dvAjiA dva 1aktAra na AsnAvu kAji! bi sB mA"li Abjasniti prB0i#ni pAkrBtiX
%Bdan 1aktAr sB AdnAsi na spAsAbnAst optimalne kAntrAle rukB
prilikAm 0iljanja i nje"a jB na#vaA ,vB'tina rukB- a

dru"i jB ,&vrstina rukB i 'akB- i odnosi se na minimum sna"B i br#inB
i#vA=Bnja si"urnA" pAkrBta rukB. $ klasi1ika0iji mAtAri&ki! spAsAbnAsti ameri&ki psi!olo" ."il&ord 619547 prvi uvAdi pAjam psi!AmAtArnB prB0i#nAsti u# kAju B"#istiraju i 1aktAri br#inB i kAArdina0ijB. .aji 619667 je ispitivala psi!omotornu prB0i#nAst kAd 457 u&Bnika i 411 u&Bni0a starosti Ad 11 do 15 "Adina 2leis0!man>Avim tBstAm #a kAntrAlu vi#iranja. GB#ultati su slBdB)i; > nivA prB0i#nAsti bAljB i lA'ijB rukB jB ra#li&it > prB0i#nAst jB #avisila Ad 1i#i&kA" vB(banja ali jB ra#vAjna linija prB0i#nAsti bila sli&na kAd dB&aka i kAd dBvAj&i0a > prB0i#nAst stariji! u&Bni0a kAjB su sistBmatski vB(balB bila je bAlja
28
> MAd Ani! kAd kAji! jB vB(banjB bilA nBsistBmatskA prB0i#nAst jB bila ni(a i#mB=u 12>13 "Adina #a lA'iju a pAslB 12. "Adine #a bAlju ruku > MAd u&Bnika kAji su sistBmatski vB(bali pad rB#ultata jB uA&Bn pAslB 14. "AdinB a kAd Ani! kAji nisu vB(bali pA"Ar'anjB jB br(B nakon 13. "AdinB > SrBdnjB vrBdnAsti i#mB=u dB&aka i dBvAj&i0a nisu sB bitnA ra#likAvalB iakA su u&Bni0B Ad 14>15 "Adina kAjB su sistBmatski vB(balB bilB prB0i#nijB Ad u&Bnika i > 9Ad uti0ajBm 1i#i&kA" vB(banja dA'lA jB dA pAvB)anja asimBtri&nAsti ruku. @a osnovu sve"a to"a autAr #aklju&ujB da jB prB0i#nAst u #natnAj mBri ve)a pAd uti0ajBm spAlja'nji! &inila0a 'tA sB pAtvr=ujB i nala#Am da jB prB0i#nAst lA'ijB rukB u&Bnika kAji su sistBmatski vB(bali bila bAlja Ad prB0i#nAsti dAminantnB rukB Ani! kAji nisu vB(bali. .a$rij li 619667 jB i#mB=u Astali! mAtAri&ki! dimBn#ija tj. spAsAbnAsti i#dvAjiA i pAsBban 1aktAr prB0i#nAsti. 3sti autAr 619697 jB na u#Arku Ad 54 vr!unski! kA'arka'a primBniA tBstAvB #a prA0Bnu mAtAri&ki! 6uklju&iv'i i tri situa0iAnA> mAtAri&ka tBsta7 kA"nitivni! i kAnativni! dimBn#ija. @a AsnAvu koe1i0ijenta multiplB kArBla0ijB i#mB=u batBrijB tBstAva i kritBrijuma 6.837 autAr #aklju&ujB da sB batBrija tBstAva mA(B primBniti i u prA0Bsu sBlBk0ijB. 3sti autAr takA=B 619777 rB"rBsiAnAm anali#Am i#mB=u skupa Ad 'Bst latBntni! dimBn#ija 6"BnBralni nBurAti#am primarna intBli"Bn0ija rBpBtitivna sna"a i transplatArna "ibanja sa prA0BnAm prav0a BksplA#ivna sna"a ruku br#ina situa0iAna prB0i#nAst i Ap'tB A0BnB uspB'nAsti u kA'ar0i7 nijB dAbiA #na&ajnu multiplu kArBla0iju. 7i r#n 619737 jB pAdvr"aA istra(ivanju prB0i#nAsti 279 dB&aka i 186 dBvAj&i0a starAsti Ad 6 dA 12 "Adina da bi pAtvrdiA ra#likB u u#rastu i pAlu #a Avu mAtAri&ku spAsAbnAst. .adatak jB biA "a=anjB lAptAm Ad 20 0m dijamBtra u mBtu kAja jB 1 m u dijamBtru. FBta jB bila pAstavljBna na 3 m Ad tla. $daljBnAst Ad mBtB jB bila 2 5 m #a ispitanikB Ad 'est do osam "Adina i 3 5 m #a ispitanikB Ad 9 do 12 "Adina. 9iBrAn jB ustanAviA da pAstAji nBka vrsta BvAlu0ijB u #avisnAsti Ad u#rasta. $ u#rastu Ad devet "Adina kAd dB&aka nijB pAstAjala nikakva ra#lika dAk jB kAd dBvAj i0a utv=Bna slaba ra#lika u u#rastu Ad 9>11 "Adina.
mr Vladan Mili
29
Stra6#nja i Kank#3i 619757 su utvrdili lA'B mBtrijskB karaktBristikB svi! 'est tBstAva prB0i#nAsti 0iljanjBm tj. lA'B su bila dB1inisana dva 1aktAra prB0i#nAsti 60iljanjB pAkrBtnB i nBpAkrBtnB mBtB7. Do$$ins i Rarick 619777 su istra(ivali prB0i#nAst AsmA"Adi'njaka na taj na&in 'tA su im pAstavili mBtu Ad 182 0m kAja jB bila vBrtikalnA pAdBljBna na 15 sB"mBnata. 8Bntralni pAdBljak jB bio AbAjBn 0rvBnAm bAjAm. 3spitani0i su imali pravA na 28 pAku'aja. 9AtAm jB mBta bila AkrBnuta takA da 0Bntralni pAdBljak vi'B ne bude vBrtikalan vB) !Ari#Antalan. 3spitani0i su imali 28 pAku'aja. SrBdnja dBvija0ija #a vBrtikalnu i !Ari#Antalnu mBtu bila jB 5 5 i 5 7 0m. M tik#% i saradnici 619797 isti&u da jB prB0i#nAst najslabijB i#ra(Bn sB"mBnt mAtAri&ki! spAsAbnAsti. MaraktBristika #adataka prB0i#nAsti jB #a!tBv #a 1inAm rB"ula0ijAm pAkrBta kAja jB pAtrBbna u pBr0Bp0iji pA"a=anja 0ilja. <BstAvi prB0i#nAsti Bmituju vBliku kAli&inu 'uma 'tA bitnA AtB(ava utvr=ivanjB nji!AvA" pAlA(aja u 1aktArskAm prAstAru. Bala i *rsman#3i 619827 su na u#Arku dB0B starAsti Ad 11 dA 15 "Adina pAdBljBni! pA pAlu i mBstu stanAvanja ispitivali prB0i#nAst "a=anja !Ari#AntalnA" 0ilja lApti0Am. $&Bni0i i# sBla su imali bAljB rB#ultatB u prB0i#nAsti "a=anja !Ari#AntalnA" 0ilja lApti0Am Ad u&Bnika i# "rada. D :man 619827 jB ispitivaA rBla0ijB nBki! mAr1AlA'ki! karaktBristika i spB0i1i&ni! mAtAri&ki! spAsAbnAsti kA'arka'a piAnirskA" u#rasta od 11 do 14 "Adina. @a AsnAvu strukturB kanAni&ki! 1aktAra #aklju&iA jB da tBlBsna visina i tB(ina imaju #na&ajan pA#itivan uti0aj na rB#ultatB u tBstAvima prB0i#nAsti i# nBpAsrBdnB bli#inB ba0anja u kA'. S"d,en, C6oleMa, C"nnel i -alder 619837 su dAka#ali da pAstAji kAli ina vidljivA" vrBmBna kAjB jB pAtrBbniA da bi sB AdrBdili uslAvi ambijBnta prB nB"A sB pA&nB sa pAkrBtAm. [drBdili su ra#liku i#mB=u vidljivA" vrBmBna i intBrvala i#vA=Bnja #adataka kAji su mBrili prB0i#nAst "a=anjBm kAd ispitanika starosti od 8 12 i 16 "Adina.
30
<.< )stra:i3anja sit"aci#n#5m#t#ri1k +r cizn#sti " #d$#jci

.a$rij li i saradnici 619697 prAvBravali su nAvAkAnstruisanB tBstAvB kAjB su trBbali imati visAku vrBdnAst u prA0Bni osam spAsAbnAsti pAsti#anja spArtski! rB#ulatata u spArtskim dis0iplinama mB=u kAjima sB nala#ila i AdbAjka. @a subu#Arku Ad 58 AdbAjka'a primBnjBna su tri situa0iAna tBsta spB0i1i&na #a AdbAjku i Ap'ta batBrija testova sastavljBna Ad devet tBstAva ba#i&ni! mAtAri&ki! spAsAbnAsti &etiri tBsta kA"nitivni! spAsAbnAsti i &etiri tBsta kAnativni! AsAbina. MritBrijumsku varijablu prBdstavljalB su A0BnB 14>oro nB#avisni! A0Bnjiva&a A kvalitBtu AdbAjka'kB i"rB. +AbijBni rB#ultati pAka#ali su visAku prBdiktivnu valjanAst batBrijB #a uspB'nAst u AdbAj0i 6kAB1i0ijBnt multiplB kArBla0ijB Ad .877. @ajvB)i dAprinAs prA"nAsti&kAj spAsobnAsti batBrijB imali su situa0iAni tBstAvi 652`7 manji > primarna sna"a 617`7 a najmanji > prA0Bnat kA"nitivni! spAsAbnAsti 66`7. .a$rij li 619777 jB na istAm u#Arku ispitanika i varijabli kaA i u prBt!AdnAm istra(ivanju ispitaA pAvB#anAst mani1Bstni! i latBntni! varijabli i uspB!a u i"ri &lanAva i"ra&a spArtski! i"ara; kA'arka 6547 1udbal 6527 AdbAjka 6587 i rukAmBt 6587. @a subu#Arku AdbAjka'a i#AlAvaA jB pBt 1aktAra; "BnBralni nBurAti#am intBli"Bn0iju rBpBtitivnu sna"u situa0iAnu prB0i#nAst BksplA#ivnu sna"u i br#inu. $tvrdiA jB pAsBbnB karaktBristikB vr!unski! AdbAjka'a u AdnAsu na pripadnikB Astali! spArtski! i"ara. [dbAjka'i su bili supBriArni u BksplA#ivnAj sna#i a in1BriArni u br#ini tr&anja a pAka#ali su i manjB i#ra(Bni "BnBralni nBurAti#am. TatBntnB dimBn#ijB u mAtAri&kAm prAstAru #a ra#liku Ad Astali! i"ara jasnA su pAka#ale B"#istBn0iju situa0iAnB prB0i#nAsti dAdavanja lAptB kao i BlBva0iAnB i udarnB> smB& prB0i#nAsti. @a kraju se #aklju&uje da su #a uspB! u AdbAj0i u najvB)Aj mBri Ad"AvArnB situa0iAnB prB0i#nAsti i BksplA#ivna sna"a. (ilin, *asatkin i Maksimenko 619777 su bili autAri koji su na u#Arku Ad 179> oro AdbAjka'a starosti Ad 22 dA 29 "Adina 629>oro vr!unski! spArtista 50>oro AdbAjka'a 333 ra#rBda 50>oro AdbAjka'a 33 ra#rBda i 50>oro AdbAjka'a 3 ra#rBda7 primBnili 26 primarni! mAtAri&ki! tBstAva i 'est situa0iAnA>mAtAri&ki! tBstAva 6BlBmBnata tB!nikB Adbijanja lAptB7. <Bstirali su ra#likB i#mB=u aritmBti&ki! srBdina pAjBdini! kvalitBtni! "rupa i anali#irali intBrkArBla0ijB tBstAvni! rB#ultata unutar pAjBdini! kvalitBtni! "rupa ispitanika. @a AsnAvu dAbijBni! rB#ultata autAri su bili #aklju&ili da u trBna(nAm prA0Bsu pArBd usavr'avanja tB!nikB i taktikB i"rB trBba
mr Vladan Mili
31
pAsvBtiti punu pa(nju Ap'tAj i spB0ijalnAj 1i#i&kAj priprBmi kao i to da sB kvalitBtni nivAi i"ra&a u AdbAj0i ra#likuju u mani1Bsta0ijama br#inB BksplA#ivnB sna"B skA&nB i#dr(ljivAsti i rBlativnB sna"B "Arnji! i dAnji! BkstrBmitBta. @ijB uA&Bna #avisnAst kvalitBtnA" nivAa Ad stBpBna pAkrBtljivAsti u #"lAbAvima. $ primBnjBnim tBstAvima kAArdina0ijB nisu na=BnB sistBmskB ra#likB i#mB=u kvalitBtni! "rupa. 4i'i nivA kvalitBta takmi&Bnja prApra)Bn jB vrlA #na&ajnim pAbAlj'anjBm u tB!ni&kAm i#vA=Bnju svi! BlBmBnata i# AdbAjka'kB i"rB. \1ikasnAst u smB&u i blAku na svim nivAima kvalitBta bila jB visAkA pAvB#ana sa stBpBnAm ra#vAja br#inB rBlativnB sna"B BksplA#ivnB sna"B i skA&nB i#dr(ljivAsti spArtista. <B!nika sBrviranja i prijBma sBrvisa bila jB #na&ajnA pA#itivnA pAvB#ana sa rBlativnAm i BksplA#ivnAm sna"Am samA na subu#Arku vr!unski! spArtista. *utAri #aklju&uju da dAbijBni pAda0i mA"u pAslu(iti #a ArijBnta0iju pri ra#vAju spB0i1i&ni! AsAbina na AdrB=BnAm nivAu kvalitBta i"rB. Stra6#nja i Matk#3i 619787 su na u#Arku Ad 189>oro AdbAjka'a i#
pApula0ijB kvalitBtni! AdbAjka'a &lanAva 3 i 33 SavB#nB li"B biv'B S2G% starosti i#mB=u 18 i 22 "AdinB primBnili 16 antrApAmBtrijski! mBra 6mBrB transvBr#alnB dimBn#iAnalnAsti skBlBta nisu upAtrBbljBnB7 i 'est situa0iAnA>mAtAri&ki! tBstAva prB0i#nAsti #a kAjB jB prBtpAstavljanA da dAbrA pAkrivaju AsnAvna Adbijanja lAptB i# tB!ni&kA>takti&kB strukturB i"rB 6sBrvis dAdavanjB di#anjB smB& i blAk7. MAristB)i mani1Bstni antrApAmBtrijski prAstAr kaA skup prBdiktArski! varijabli dAbijBnB su #na&ajnB multiplB kArBla0ijB sa svim tBstAvima prB0i#nAsti Asim sa tBstAm prB0i#nAsti sBrviranja. TatBntni antrApAmBtrijski prAstAr biA jB pAvB#an #na&ajnAm multiplAm kArBla0ijAm Ad 0.47 sa prvAm "lavnAm kAmpAnBntAm situa0iAni! varijabli. .aklju&ili su da jB #a prB0i#nAst BlBmBnata tB!nikB kAje sB i#vAdB u skAku pAtrBban maksimalnA visAki pro0enat 669` #ajBdni&kB varijansB prvA" para kanAni&ki! 1aktAra7. .a prB0i#nAst Adbijanja lAptB kada jB i"ra& u kAntaktu s pAdlA"Am pAtrBbna jB aktivna mi'i)na masa 6sBrvis7 vBlika pAvr'ina 'akB i du"i prsti #a dAbrA Abu!vatanjB lAptB 6"ArnjB AdbijanjB lAptB7 i 'tA manji ra#mak i#mB=u spAjBni! laktAva 6AdbijanjB pAdlakti0ama 621` #ajBdni&kB varijansB dru"A" para kanAni&ki! 1aktAra77. Stra6#nja 619837 u svAm istra(iva&kAm radu ,GBla0ijB situa0iAnA>
mAtAri&ki! 1aktAra i A0Bna uspB'nAsti u AdbAj0i, jB kaA 0ilj rada pAstaviA utvr=ivanjB rBla0ija situa0iAnA>mAtori&ki! 1aktAra i prA0BnB B1ikasnAsti i"ra&a u
32
rBalnim situa0ijama AdbAjka'kB i"rB odnosno utvr=ivanje prBdiktivne vrBdnAsti situa0iAnA>mAtAri&ki! spAsAbnAsti #a uspB'nAst i"ranja AdbAjkB. $spB'nAst i"ra&a u i"ri bila jB AdrB=Bna kaA prA0Bna kvalitBta pAjBdini! BlBmBnata i"rB kAju jB daA skup kAmpBtBntni! A0Bnjiva&a. 3stra(ivanjB jB sprAvBdBnA na 54 studBnta 2akultBta #a 1i#i&ku kulturu 33 i 333 "AdinB studija kAji su sa bAljAm A0BnAm pAlA(ili prBdmBt>[dbAjka. Skup prBdiktAra sa&injavali su rB#ultati ispitanika u situa0iAnA> mAtAri&kim 1aktArima utvr=Bni kAn1irmativnAm anali#Am prBma prA"ramu MO8J3M3>+*OSJ3 na tBmBlju rB#ultata ispitanika u 24 situa0iAnA>mAtAri&ka tBsta. +AbijBnA jB Avi! sBdam situa0iAnA>mAtAri&ki! 1aktAra;
1. prB0i#nAst Adbijanja i dAdavanja lAptB prstima 699G7 sa pAu#danA')u
Ad .71X
2. prB0i#nAst Adbijanja i dAdavanja lAptB pAdlakti0ama 699+7
sa
pAu#danA')u Ad .77X
&. prB0i#nAst sBrviranja 69SG7 sa pAu#danA')u Ad .71X 4. prB0i#nAst smB&iranja 69SF7 sa pAu#danA')u Ad .70 i $. sna"a Adbijanja i udara0a pA lApti 6S[+7 sa pAu#danA')u Ad .75 a. b.
br#inska i#dr(ljivAst AdbAjka'a 63.+7 sa pAu#danA')u Ad .47. br#inska krBtanja AdbAjka'a 65MG7 sa pAu#danA')u Ad .69.
4rBdnAvani su slBdB)i BlBmBnti uspB'nAsti AdbAjka'a u i"ri; 1. A0Bna tB!nikB 2. A0Bna taktikB napada 3. A0Bna taktikB u Adbrani 4. A0Bna stvarala'tva 5. A0Bna Ad"AvArnAsti 6. A0Bna an"a(AvanAsti 7. A0Bna pAna'anja i 8. Ap'ta A0Bna uspB'nAsti u i"ri.
mr Vladan Mili
33
Stra!onja je u istra(ivanju kAristiA mAdBl kva#ikanAni&kB kArBla0ijskB anali#B 6b8G7 i kva#irB"rBsijskB anali#B. <ako jB dobio jBdan jBdini par kva#ikanAni&ki! 1aktAra sa rBlativnA visAkAm 6.777 kva#ikanAni&kAm kArBla0ijAm a takA=B i rBlativnA visAkB kva#imultiplB kArBla0ijB i#mB=u skupa situa0iAnA>mAtAri&ki! 1aktAra i pAjBdini! A0Bna uspB'nAsti u i"ri 6u raspAnu Ad .58 dA .797. GB#ultati pAka#uju da Abja'njBnju uspB'nAsti u i"ri najvi'B dAprinAsB sna"a Adbijanja kao i sna"a udara0a pA lApti 6intBrprBtirana kaA ba#i&na usvAjBnAst tB!nikB7 #atim prB0i#nAst Adbijanja lAptB pAdlakti0ama i prB0i#nAst sBrviranja. .natnA ni(i dAprinAs Abja'njBnju uspB'nAsti ima 1aktAr br#inskA" krBtanja AdbAjka'a i 1aktAr nji!ove br#inskB i#dr(ljivAsti. @ajvi'B su Abja'njBni situa0iAnA>mAtAri&kim spAsAbnAstima>Ap'ta A0Bna uspB'nAsti u i"ri stvarala'tvA A0Bna taktikB u napadu i Adbrani A0Bna Ad"AvArnAsti a #natnA manjB an"a(AvanAst i A0Bna pAna'anja i"ra&a u i"ri. Stra6#nja 619837 jB na u#Arku Ad 54 studBnta 2akultBta #a 1i#i&ku kulturu kAji su bAljAm A0BnAm pAlA(ili ispit i# prBdmBta>[dbAjka istra(ivaA vB#u i#mB=u lAn"itudinalnB dimBn#iAnalnAsti skBlBta 6transvBr#alnB dimBn#iAnalnAsti skBlBta vAlumBna i masB tBla i pAtkA(nA" masnA" tkiva 6prBdiktArski sistBm7 i dva skupa varijabli na AsnAvu kAji! sB mA(B prA0Bniti uspB'nAst u AdbAjka'kAj i"ri 6kritBrijumskB varijablB7. 9rvi skup varijabli pAmA)u kAjB" jB prA0BnjBn uspB! ispitanika u AdbAj0i sa&injavA jB sBdam jasnA dB1inisani! 1aktAra i#AlAvani! i# 24 situa0iAnA>mAtAri&ka tBsta; 1. prB0i#nAst Adbijanja i dAdavanja lAptB prstima 2. prB0i#nAst Adbijanja i dAdavanja lAptB pAdlakti0ama 3. prB0i#nAst sBrviranja 4. prB0i#nAst smB&iranja 5. sna"a Adbijanja i udara0a pA lApti 6. br#inska i#dr(ljivAst AdbAjka'a i 7. br#inska krBtanja AdbAjka'a.
34
+ru"i skup kritBrijumski! varijabli biA jB sastavljBn Ad A0Bna Asam BlBmBnata uspB'nAsti ispitanika prA0BnjBni! na AdrB=BnAm u#Arku utakmi0a kAjB jB dalA 'Bst nB#avisni! A0Bnjiva&a; 1. A0Bna tB!nikB 2. A0Bna taktikB u napadu 3. A0Bna taktikB u Adbrani 4. A0Bna stvarala'tva 5. A0Bna Ad"AvArnAsti 6. A0Bna an"a(AvanAsti 7. A0Bna pAna'anja i 8. Ap'ta A0Bna uspB'nAsti u i"ri. GBla0ijB jB AdrBdiA kva#ikanAni&kAm kArBla0ijAm b8G 6FAmirAvi) +Abri) i Maraman 19837 i stupidnAm rB"rBsijskAm anali#Am SG* 6ItalB0 i FAmirAvi) 19837. +obijeni re#ultati pAka#uju da i#mB=u latBntni! antrApAmBtrijski! dimBn#ija i situa0iAnA>mAtAri&ki! 1aktAra pAstAji vBlika #na&ajnAst ali nB i visAka pAvB#anAst. +obijene su i dve #na&ajnB kva#ikanAni&kB kArBla0ijB 6.31 i .53.7 9rva jB bila Ad"AvArna #a "BnBratArB BndAmB#AmAr1nB tBlBsnB "ra=B kAji nB"ativnA uti&u na anali#iranB situa0iAnA>mAtAri&kB spAsobnAsti AdbAjka'a dok jB dru"a bila Ad"AvArna #a "BnBratArB skBlBtAmAr1nB "ra=B tBla kAji 1avAri#uju svB situa0iAnA> mAtAri&kB spAsAbnAsti kAjB dAla#B dA i#ra(aja u skAku 6smB& prB0i#nAst br#inska skA&na i#dr(ljivAst prB0i#nAst Adbijanja i dAdavanja lAptB prstima7 a AmBtaju prB0i#nAst sBrviranja i sna"u Adbijanja i udara0a pA lApti. StupidnAm rB"rBsijskAm anali#Am utvr=Bna jB samA jBdna #na&ajna kva#imultipla kArBla0ija nB"ativnA" prBd#naka i#mB=u prB0i#nAsti Adbijanja lAptB pAdlakti0ama i antrApAmBtrijsaki! dimBn#ija a one sB mA"u pripisati i BndAmB#AmAr1nAj "ra=i tBla. 3#mB=u antrApAmBtrijski! dimBn#ija i A0Bna uspB'nAsti u AdbAjka'kAj i"ri nijB utvr=Bna statisti&ki #na&ajna pAvB#anAst pAjBdini! niti kva#ikanAni&ka uspB'nAsti kArBla0ija. u i"ri i
35
Mva#imultipla
kArBla0ija
i#mB=u
A0Bna
antrApAmBtrijski! dimBn#ija tako=B nije bila statisti&ki #na&ajna.

mr Vladan Mili
Stra6#nja i 7r#t 619837 su sprAvBli istra(ivanjB na u#Arku Ad 52 studBnta 2akultBta #a 1i#i&ku kulturu sa najmanjB dvA"Adi'njim trBtmanAm na studijama u tAku kAjB" su Adslu'ali 75 sati nastavB i# prBdmBta>[dbAjka a i#abranim i prBma kritBrijumima uspB!a u prakti&nAm dBlu ispita i# [dbAjkB ili &lanstvu u nBkAj AdbAjka'kAj Bkipi. 9Ad mAdBlAm maksimi#a0ijB kAvarijansi uspAstavljBnB su rBla0ijB jBdanaBst primarni! mAtAri&ki! spAsAbnAsti 6kAArdina0ija rBali#a0ija ritmi&ki! struktura ravnAtB(a 1rBkvBn0ije pAkrBta br#ina pAkrBta 1lBksibilnAst sila BksplA#ivna sna"a sna"a i i#dr(ljivAst7 sa dva skupa dimBn#ija situa0iAnB B1ikasnAsti u AdbAj0i. 7r3i sk"+ situa0iAnB B1ikasnAsti u AdbAj0i &inilA jB sBdam situa0iAnA>mAtAri&ki! 1aktAra 6prB0i#nAst Adbijanja i dAdavanja lAptB prstima prB0i#nAst Adbijanja i dAdavanja lAptB pAdlakti0ama prB0i#nAst sBrviranja prB0i#nAst smB&iranja sna"a Adbijanja i udara0a pA lApti kao br#inska i#dr(ljivAst AdbAjka'a7 dok je dr",i sk"+ mBra uspB'nAsti u i"ri &inilA Asam varijabli 6tB!nika napad Adbrana stvarala'tvA Ad"AvArnAst an"a(AvanAst pAna'anjB i Ap'ta A0Bna uspB'nAsti7 dAbijBni! prA0BnAm kAmpBtBntni! A0Bnjiva&a u tAku AdbAjka'ki! utakmi0a. @a AvAm subu#Arku o0enjiva&i nisu #abBlB(ili bitnA ra#li&it AdnAs ba#i&ni! mAtAri&ki! dimBn#ija Ad mB=usAbnA" AdnAsa dAbijBnA" na AsnAvnAm u#Arku 6FBtikA' 9rAt JArvat MulB' i JA1man 19827. <o dBlimi&nA A"rani&ava BkstBn#iju rB#ultata na pApula0iju AdbAjka'a. +imBn#ijB situa0iAnA>mAtAri&ki! 1aktAra "radB !AmA"Bn rBlativnA nB#avisan skup mBra situa0iAnB B1ikasnAsti. +obijene su i nBA&BkivanA visAkB intBrkArBla0ijB A0Bna i"rB kAjB #natnA su(avaju prAstAr in1Arma0ija prikupljBni! prA0BdurAm A0Bnjivanja nBke Ap'te mBre B1ikasnAsti u i"ri #asnAvane na tB!ni&kAm nivAu i"ra&a. .aklju&ak je da sB dAprinAs prA"nA#i i jBdnA" i dru"A" kritBrijumskA" skupa pA"AtAvu svi! pAjBdina&ni! kritBrijuma #asniva na sistBmatskAm u&B')u slBdB)i! ba#i&ni! mAtAri&ki! dimBn#ija; kAArdina0ijB BksplA#ivnB sna"B prB0i#nAsti 1rBkvBn0ijB pAkrBta ravnAtB(B br#inB pAkrBta silB i sna"B. 3sto tako se smatra da su AvB dimBn#ijB vBrAvatnA i Ad"AvArnB #a situa0iAnA>mAtAri&ku B1ikasnAst AdbAjka'a. 4#ma% 619827 jB na u#Arku Ad 184 kandidata #a upis na 2akultBt #a 1i#i&ku kulturu starosti Ad 18 dA 27 "Adina anali#iraA vB#B i#mB=u sBdam mAtAri&ki! tBstAva i pBt tBstAva #a prA0Bnu usvAjBnAsti nBki! ba#i&ni! BlBmBnata AdbAjkB rB"istrAvani! na klasi1ika0ijskAm pAstupku. GB"rBsijskAm anali#Am jB utvrdiA
36
#na&ajnu ali nB i suvi'B visAku prBdiktivnu vrBdnAst tri mAtAri&ka tBsta; skAk udalj s mBsta stajanjB na klupi0i #a ravnAtB(u i kAra0i u stranu #a uspB! u i#vA=Bnju ba#i&ni! BlBmBnata Adbijanja lAptB. * in ri 619827 jB na u#Arku Ad 64 kandidatkinje #a upis na 2akultBt #a 1i#i&ku kulturu starosti Ad 18 dA 20 "Adina anali#irala rBla0ijB i#mB=u sBdam mAtAri&ki! tBstAva i pBt tBstAva #a prA0Bnu usvAjBnAsti ba#i&ni! mAtAri&ki! in1Arma0ija i# AdbAjkB primBnjBni! na klasi1ika0ijskAm pAstupku. 4B#B su utvr=BnB kanAni&kAm i rB"rBsijskAm anali#Am. 9rvi par kanAni&ki! 1aktAra dB1inisan jB mBrama #a prA0Bnu 1lBksibilnAsti BksplA#ivnB sna"B a"ilnAsti i rBpBtitivnB sna"B u prAstAru mAtAri&ki! tBstAva a Anda i usvAjBnA')u tB!nikB Adbijanja prstima u prAstAru AdbAjka'ki! BlBmBnata. +ru"i par kanAni&ki! 1aktAra dB1inisan jB m'rm kAArdina0ijB u prAstAru mAtArikB i usvj'n%#u tB!nikB Adbijanja pAdlakti0ama u prAstAru AdbAjka'ki! mBra. GB"rBsijskAm anali#Am jB utvr=BnA da sB usvAjBnAst "ArnjB" Adbijanja najbAljB prBdvi=a mBrama 1lBksibilnAsti i a"ilnAsti a usvAjBnAst "ArnjB" sBrvisa tBstAm #a prA0Bnu ravnAtB(B. Stra6#nja Kank#3i i Jnajd r 619827 su na u#Arku Ad 54 studBnta 2akultBta #a 1i#i&ku kulturu anali#irali mBtrijskB karaktBristikB i 1aktArsku valjanAst 24 situa0iAnA>mAtAri&ka mBrna instrumBnta. 4B)i dBA tBstAva pAka#aA jB #adAvAljavaju)B mBtrijskB karaktBristikB. @iska pAu#danAst #abBlB(Bna jB kAd jBdnAsBrijski! tBstAva prB0i#nAsti. 9Atvr=Bna jB !ipAtB#a A sBdam situa0iAnA> mAtAri&ki! 1aktAra Ad"AvArni! #a uspB! u AdbAj0i intBrprBtirani! kaA; prB0i#nAst Adbijanja i dAdavanja lAptB prstima prB0i#nAst Adbijanja i dAdavanja lAptB pAdlakti0ama prB0i#nAst sBrviranja prB0i#nAst smB&iranja sna"a Adbijanja i udara0a pA lApti br#inska i#dr(ljivAst AdbAjka'a i br#ina krBtanja AdbAjka'a. B#snar i Jnajd r 619837 su istra(ivali rBla0ijB kA"nitivni! 1aktAra i uspB!a u AdbAj0i. @aimB Ani su na u#Arku Ad 53 mu'kara0a pA#itivnA sBlBk0iAnisani! u odnosu na kA"nitivnB spAsAbnAsti i prose&no" pA#navanja AdbAjka'kB i"rB istra(ivali rBla0ijB kA"nitivni! 1aktAra i uspB!a u AdbAj0i koji su AdrB=Bni subjBktivnim A0Bnama sudija #a pAjBdinB aspBktB i"rB na utakmi0ama kao i rB#ultatima na situa0iAnA>mAtAri&kim 1aktArima i#vBdBnim i# AbjBktivni! tBstAva. 9Ada0i su Abra=Bni kva#ikanAni&kAm anali#Am pAd 6b8G7 mAdBlAm i rB"rBsiAnAm anali#Am pAd 6SG*7 mAdBlAm. GB#ultati su pAka#ali da nijB ustanAvljBna #na&ajna vB#a kA"nitivni! 1aktAra dB1inisani! kaA B1ikasnAst pBr0BptivnA" paralBlnA" i
mr Vladan Mili
37
sBrijskA" prA0Bsa i uspB!a u i"ri AdrB=BnA" subjBktivnim A0Bnama sudija #a tB!niku i"rB #a i"ru u napadu i"ru u Adbrani stvarala'tvA Ad"AvArnA pAna'anjB an"a(AvanAst kAntrAlu pAna'anja u in0idBntnim situa0ijama i #a Ap'ti uspB! u i"ri. 5B#na&ajnAm sB pAka#ala i najvB)a kva#ikanAni&ka kArBla0ija i multiplB kArBla0ija pri prBdvi=anju pAjBdinB sudijskB A0BnB skupAm kA"nitivni! 1aktAra. Mva#ikanAni&kAm anali#Am rBla0ija kA"nitivni! 1aktAra i situa0iAnA>mAtAri&ki! 1aktAra i#vBdBni! i# AbjBktivni! tBstAva kAji su sadr(ajBm u"lavnAm sli&ni BlBmBntima AdbAjka'kB i"rB na=Bna jB niska ali #na&ajna vB#a i#mB=u kA"nitivni! spAsAbnAsti i AvakA dB1inisani! AdbAjka'ki! spAsAbnAsti. [snAvni nAsila0 AvB vB#B i# skupa kA"nitivni! 1aktAra jB 1aktAr sBrijalnA" prA0Bsiranja a i# skupa situa0iAnA>mAtAri&ki! 1aktAra>1aktAr prB0i#nA" dAdavanja i Adbijanja lAptB pAdlakti0ama. .apa(Bniji pA#itivni dAprAnAs vB#i pAka#ali su jA' i situa0iAnA> mAtAri&ki 1aktAri prB0i#nAsti smB&iranja sna"B Adbijanja i udara0a pA lApti. /#r,a M#mir#3i i Kank#3i 619837 su utvr=ivali uti0aj strukturB li&nAsti i"ra&a na uspB'nAst u AdbAj0i i to na u#Arku Ad 54 studBnta 2akultBta #a 1i#i&ku kulturu >AdbAjka'a Ap'tinskB li"B. $ tu svr!u skupAvB kritBrijumski! varijabli AdbAjka'kB uspB'nAsti utvrdili su na dva na&ina. 9rvi skup kritBrijumski! varijabli sa&injavalA jB sBdam situa0iAnA>mAtAri&ki! spAsAbnAsti AdbAjka'a i tA; 1. prB0i#nAst Adbijanja i dAdavanja lAptB prstima 2. prB0i#nAst Adbijanja i dAdavanja lAptB pAdlakti0ama 3. prB0i#nAst sBrviranja 4. prB0i#nAst smB&iranja 5. sna"a Adbijanja i udar0a pA lApti 6. br#inska i#dr(ljivAst AdbAjka'a i 7. br#inskA krBtanjB AdbAjka'a +ru"i skup kritBrijumski! varijabli sastAjaA sB Ad A0Bna Asam karaktBristika i"rB; 1. B1ikasnAst tB!nikB 2. uspB'nAst u napadu
38
3. uspB'nAst u Adbrani 4. stvarala'tva 5. Ad"AvArnAsti 6. an"a(AvanAsti 7. pAna'anja i 8. Ap'tB" uspB!a u i"ri. 9rBdiktArski skup varijabli li&nAsti uklju&iA jB prA0Bnu slBdB)i! 1aktAra li&nAsti; 1. B1ikasnAst sistBma #a rB"ula0iju i kAntrAlu AdbrambBni! rBak0ija 2. B1ikasnAst sistBma #a rB"ula0iju i kAntrAlu rBak0ija napada 3. B1ikasnAst sistBma #a rB"ula0iju i kAntrAlu Ar"anski! 1unk0ija 4. B1ikasnAst sistBma #a !AmBAstati&ku rB"ula0iju 5. B1ikasnAst sistBma #a intB"ra0iju rB"ulativni! 1unk0ija i 6. B1ikasnAst sistBma #a rB"ula0iju aktivitBta. 9AvB#anAst 1aktAra li&nAsti sa prvim a pAsBbnA sa dru"im kritBrijumskim skupAm varijabli anali#Am. .aklju&ili su da je sklAp li&nAsti pAsBbnA pA"Adan #a vid prB0i#nAsti i kAArdina0ijB pAkrBta pri i#vr'avanju mAtAri&ki! #adataka tipi&ni! #a AdbAjku dB1inisan dAbrAm rB"ula0ijAm svi! kAnativni! mB!ani#ama a pAsBbnA sistBma #a rB"ula0iju i kAntrAlu rBak0ija AdbranB sistema #a !AmBAstati&ku rB"ula0iju i sistema #a rB"ula0iju i kAntrAlu Ar"anski! 1unk0ija kaA i da jB kAnativni sklAp va(an #B rB"ula0iju silB pri i#vA=Bnju mAtAri&ki! #adataka tipi&ni! #a AdbAjku dB1inisan kArtikalnAm kAntrAlAm aktivitBta. .aklju&ili su jA' i da jB kAnativni mB!ani#am kAji sB dAminantnA javlja kaA #na&ajan #a uspB'nAst u i"ranju AdbAjkB bB# Ab#ira kakA Ana bila prA0BnjBna mB!ani#am #a rB"ula0iju Bksita0ijskA>in!ibi0ijski! prA0Bsa AdnAsnA mB!ani#am #a rB"ula0iju aktivitBta. 7#d3al j i Mat 1i 619867 su na u#Arku ispitanika i# pApula0ijB kvalitBtni! i"ra&a AdbAjkB biv'B S2G% mu'kA" pAla starosti i#mB=u 18 i 22 "AdinB kAji su
mr Vladan Mili
39
utvrdili su kva#ikanAni&kAm anali#Am i SG* rB"rBsijskAm
bili i"ra&i 3 i 33 savB#nB AdbAjka'kB li"B istra(ivali nBkB kAnativnB karaktBristikB i situa0iAnu prB0i#nAst AdbAjka'a. $#Arak varijabli sastAjaA sB Ad tri pAtskupa mBrni! instrumBnata; kAnativni! tBstAva 6prBdiktArskB varijablB7 instrumBnata #a prA0Bnu situa0iAnB prB0i#nAsti u AdbAj0i 6kritBrijumskB varijablB7 i antrApAmBtrijski! mBra 6kAntrAlnB varijablB7. $#Arak prBdiktArski! varijabli sa&injavali su rB#ultati dAbijBni primBnAm &Btiri mBrna instrumBnta i# batBrijB tBstAva #a prA0Bnu 1unk0iAnisanja kAnativni! rB"ula0iAni! mB!ani#ama 18 92 Monstantina FAmirAvi)a 619717 i tA; anksiA#nAst kAnvBr#ija i 'i#AidnAst. <BstAvi #a prA0Bnu situa0iAnB prB0i#nAsti AdbAjka'a bili su slBdB)i; 1. AdbijanjB lAptB A #id>dirBktna prB0i#nAst "ArnjB AdbijanjB 2. BlBva0iAna prB0i#nAst>"ArnjB AdbijanjB 3. prB0i#nAst sBrviranja 4. prB0i#nAst Adbijanja pAdlakti0ama i 5. blAkBrska mA"u)nAst. $#Arak antrApAmBtrijski! varijabli su sa&injavalB tri antrApAmBtrijskB dBmBn#ijB; 1. lin"itudinalna dimBn#iAnalnAst tBla 2. 0irkularna dimBn#iAnalnAst tBla i 3. pAtkA(nA masnA tkivA. $tvr=ivanju rBla0ija kAnativni! dimBn#ija i mBra situa0iAnB prB0i#nAsti pristupili su na dva na&ina. $radili su krAskArBla0iju pAmBnuti! skupAva; kada jB prBt!AdnA i# mBra situa0iAnB prB0i#nAsti Bliminisan varijabilitBt mAr1AlA'ki! mBra i kada tA nijB biA slu&aj. 9Ala#B)i Ad ti! dvBju krAskAlBra0ijski! matri0a anali#irali su kanAni&kB rBla0ijB u Akviru standarnA" biAArtA"AnalnA" kanAni&kA" mAdBla 6Jotelellin" 1935 19367 al"AritmAm i prA"ramAm 8*@>8*@ 6FAmirAvi) 19817. .na&ajnAst kAB1i0ijBnata kArBla0ijB tBstirali su 5artlettovim J 2 tBstAm u# dA#vAljBnu "rB'ku Ad 0 01. +Abili su malu nB"ativnu ali #na&ajnu kanAni&ku pAvB#anAst kAnativni! karaktBristika i situa0iAnB prB0i#nAsti AdbAjka'a prB 6.347 i
40
a"rBsivnAst
in!ibitArna
nakAn
par0ijali#a0ijB
mAr1AlA'ki!
karaktBristika
6.327.
FBrB
disA0ijativnA"
pAna'anja imalB su na"ativni uti0aj na prB0i#nAst smB&iranja dirBktnu prB0i#nAst i BlBva0iAnu prB0i#nAst. Kank#3i 619887 jB na u#Arku od &Btiri ju"AslAvBnska AdbAjka'ka tima kAji su u&BstvAvali na 1inalnAm turniru Mupa 619817 i#vr'iA rB"istra0iju pAdataka A B1ikasnAsti << BlBmBnata u AdbAj0i sa 0iljBm da sB prAvBri nji!Ava latBntna struktura. @a AsnAvu rB#ultata i diskusijB intBrprBtiranB su &Btiri "lavnB kAmpAnBntB; Ap'ta B1ikasnAst u i"ri B1ikasnAst di#anja kao i trB)a i &Btvrta kAmpAnBnta>i#vA=BnjB BlBmBnata u #adnjAj liniji i tAk i"rB u kAntranapadu pAtvr=uju svAjB pAstAjanjB u i"ri. S ra&im#3aN/rist#3a 620017 jB u svojoj mAnA"ra1iji istra(ivala tB!ni&kA> takti&kB BlBmBntB di#anja. $ mAnA"ra1iji su i#nBti rB#ultati 159 saAp'tBnja tBstiranja 164 AdbAjka'a 6Ad kAji! su 87 bili di#a i7 i re#ultati istra(ivanja B1ikasnAsti di#a a 12 rBprB#Bnta0ija na SvBtskAm prvBnstvu 1998. "AdinB. @a AsnAvu anali#B i diskusijB rB#ultata mA"u)B jB utvrditi trAdBlnu 'Bmu vB(bi #a di#a&B 6di#anjB prstima7; 1 p%t'brazvna v'banja 6#a br#inu br#inu rBa"Avanja br#insku sna"u i mi'i)B kAji u&Bstvuju u ak0iji di#anja7X 2 sp'cijaln-pripr'mn' v'b' 6imita0ija dAdavanja i#ba0ivanjB lAptB naprBd>"ArB i# stava i#ba0ivanjB i !vatanjB lAptB i# ra#li iti! stavAva i prava0a udaranjB lAptB u pAd i #id sa !vatanjBm7X 3 sp'cijaln' v'b' 6di#anjB stati nB 6visB)B7 lAptB di#anjB dAba&BnB lAptB di#anjB pAslB krBtanja i# ra#li iti! prava0a di#anjB sa ra#li itim trajBktArijama di#anjB prBma 0ilju na #idu di#anjB ra#li itAm br#inAm i trajBktArijAm pArBd mrB(B di#anjB pArBd ra#li itA" brAja sai"ra a di#anjB i# skAka i sa padAm kao i jBdnAm rukAm i di#anjB u Ad"Avaraju)B #AnB i al"AritmAvB7. 8 mc 3 620037 jB u anali#i 1i#i
mr Vladan Mili
41
ki! kvalitBta &AvBka kaA pAsBbnB kvalitBtB i#dvAjiA; br#inu mA) sna"u ta nAst i#dr(ljivAst kAArdina0iju. ,.atA sB nBAp!AdnAm karaktBristikAm krBtanja 6dBlatnAsti7 (ivA" sistBma 6#a ra#liku Ad aktivnAsti nB(ivA" sistBma7 pAjavljujB stBpBn usa"la'BnAsti 1i#i ki! paramBtara krBtanja sa 0iljBvima dBlatnAsti. .a takvu karaktBristiku pAsBbnA" akta krBtnB 6mAtAri kB7 dBlatnAsti i Ad"Avaraju i 1i#i ki kvalitBt &AvBka prBdla(B sB na#iv>ta nAst. .a AdrB=ivanjB ta nAsti va(nA jB rB'iti u kAjim 1i#i kim vBli inama jB 1Armulisan 0ilj krBtanja 6pA usa"la'BnAj tBrmininAlA"iji H krBtni 6mAtAri ki7 #adatak7. $ prin0ipu krBtni #adatak jB mA"u)B prBdstaviti u bilA kAjim 1i#i kim vBli inama i nBra#umljivA #atA i#mB=u kAArdina0ijski! spAsAbnAsti Abi nA i#dvajaju samA ta nAst prAstArni! sna(ni! i vrBmBnski! paramBtara krBtanja. *li ipak uva(aju i da u 1i#i0i krBtanjB ta kB jB prAmBna njBni! kAordinata tj. pAlA(aja u prAstAru A&i"lBdnA da i u AsnAvi &AvBkAvi! krBtni! #adataka pAslBdi nA i u AsnAvi A0BnB stBpBna nji!AvB rBali#a0ijB lB(B prAstArnB
karaktBristikB.RR QSa prBdlA(BnB pA#i0ijB 1i#i ki kvalitBt &AvBka jB njB"Ava spAsAbnAst u krBtnim dBlatnAstima mB!ani ki dBA kAji ima AdrB=BnB AbjBktivnB kvalitativnB karaktBristikB. @ivA 1i#i kA" kvalitBta nB mA(B biti upravA sra#mBran uvidu nBAprBdBljBnAsti i#"lBda dBlatnAsti. 9AslBdi
42
nA An sB AprBdBljujB nivAAm 1i#i ki! spAsAbnAsti u kAnkrBtnAm Abliku krBtnB aktivnAsti u krBtanjima kAja pAka#uju Ad"Avaraju)B kvalitativnB karaktBristikB. @a taj na in 1i#i ka spAsAbnAst &AvBka jB njB"Ava spAsAbnAst da pAka(B Ad"Avaraju i kvalitativni mAdBl u kAnkrBtnAm vidu mAtAri kB aktivnAsti putBm rBali#a0ijB biAlA'ki! psi!i ki! i 1i#i ki! svAjstava Ar"ani#ma. 2i#i ka svAjstava &AvB&ijB" Ar"ani#ma H njB"AvB 1i#i kB karaktBristikB kaA rBalnA" tBla; masa linijB vBli inB tBrBna ra#mBrB Abima i#"lBd tBla i njB"Avi! dBlAva Blasti nAst &vrstina pAvB#anAst itd-. .aji 620057 jB na u#Arku Ad 112 dAbijBni! i i#"ubljBni! sBtAva najbAlji! svBtski! mu'ki! AdbAjka'ki! rBprB#Bnta0ija primBniA sistBm ^R+ata 4olleNRR i istra(ivaA B1ikasnAst kvalitBta sBrvisa prijBma AdbranB blAka ukupnA pAjBdina nA" blAka napada pAslB prijBma napada na jBdina ni blAk i dvAjni blAk pAslB prijBma napada u kAntri. 8ilj istra(ivanja jB biA da sB utvrdi mAdBl pra)Bnja << BlBmBnata u dAbijBnim i i#"ubljBnim sBtAvima. FAdBl uspB'ni! kvalitBta u dAbijBnAm sBtu &inB; QasRR idBalan prijBm idBalna Adbrana sa jBdina nim blAkAm napad prvim tBmpAm pABn i# blAka i uspB'an napad. FAdBl nBuspB'nA" sBta 1Armiraju slBdB)i << BlBmBnti; pA"rB'an sBrvis i#"ubljBn pABn kAd prijBma #bA" asa ili sBrvisa prAtivnika "rB'kB u Adbrani "rB'kB u blAku i "rB'kB u smB& sBrvisu. Oja6#3a i Str ljnik#3a 620057 su na AsnAvu litBralni! pAdataka A B1ikasnAsti << BlBmBnata u AdbAj0i nji!Avi! primBna Ad stranB ukrajinskB AdbAjka'kB rBprB#Bnta0ijB i #aklju aka na AsnAvu anali#B rB#ultata nau
mr Vladan Mili
43
nA>istra(iva kA" prAjBkta ^R[ptimi#a0ija prA0Bsa u&Bnja i trBniranja u priprBmi spArtista ra#li itA" u#rasta i kvali1ika0ijB u spArtskim i"ramaRR 62001>20057 rBali#AvalB istra(ivanjB sa 0iljBm da utvrde kAji << BlBmBnti najvi'B dAprinAsB Asvajanju pABna. $jBdnA su sa injBnB i Ad"Avaraju)B prBpArukB A AptimalnAj primBni sBrviranja i# skAka o mAdBlima blAkiranja i"ri srBdnjB" blAkBra i o saradnji blAkBra i AdbranB #adnjB linijB. @a AsnAvu rB#ultata utvr=BnA jB da sB sBrvis i# skAka kAristi u 75>85` slu ajBva a da jB pri tAm utvr=Bna "rB'ka u 30>40` sBrviranja. $ istra(ivanju jB 1i"uriralA 17 mAdBla blAkiranja a utvr=BnA jB da ukrajinska rBprB#Bnta0ija kAristi samA 7 mAdBla. [snAvna prBpAruka svAdi sB na isti0anju ra0iAnalnA" sastavljanja sistBma i"rB Ad svi! << BlBmBnata pri &Bmu nB trBba pAtBn0irati samA ^Rra#ArnAstRR BlBmBnata sBrviranja ili blAkiranja vB) da su Adlu uju i 1aktAri uspB!a B1ikasna primBna sistBma << u napadu i Adbrani. Str#jnik 620057 jB u istra(ivanju kAndi0ijB spArtista istakaA #na ajnAst ta nAsti krBtanja #a pAbAlj'anjB kAndi0ijB i B1ikasnAsti spArtista kA'arka'a i sprintBra. 9rAmBna tB!nikB krBtanja spArtista trBtira sB kaA BkstrBmnA tB(ak #adatak. $ mnA"im BlBmBntima bitan dAprinAs #ada0ima prB0i#nAsti &ini prAmBna mi'i nB sna"B. $ BkspBrimBntalnAm pAstupku na u#Arku Ad osam kA'arka'a tBstirana jB !ipAtB#a da )B vB(bB sna"B i#nad 65` Ad maksimuma dAprinBti B1ikasnAsti u pA"a=anju ,trAjki-. 8 %i 620067 jB istra(ivaA strukturu takmi arskB aktivnAsti uspB'ni! i manjB uspB'ni! BvrApski! AdbAjka'ki!
rBprB#Bnta0ija na /vrApskim prvBnstvima #a (BnB 62001 2003 i 20057. [snAvni 0ilj istra(ivanja jB biA da sB utvrdi ra#lika i#me=u struktura takmi
44
arskB aktivnAsti uspB'ni! rBprB#Bnta0ija 6plasman Ad 1. dA 4. mBsta7 i struktura takmi arskB aktivnAsti manjB uspB'ni! repre#enta0ija 6plasman Ad 5. dA 8. mBsta7. .a prikupljanjB pAdataka kAri')Bn jB sA1tvBr ^R+ata 4olleNRR. GB#ultati i diskusija su istakli da sB AvB dvB "rupB ra#likuju pA; kAB1i0ijBntu B1ikasnAsti sBrvisa kAB1i0ijBntu B1ikasnAsti blAka i kAB1i0ijBntu B1ikasnAsti napada. $ latBntnAm prAstAru takmi arski! aktivnAsti i#dvAjBna su i intBrprBtirana tri 1aktAra; prAstArnA>vrBmBnski 1aktAr 1aktAr situa0iAnB prB0i#nAsti i 1aktAr tB!ni kA>takti kB B1ikasnAsti. $ BkspBrimBntalnAj "rupi kAri')BnB su vB(bB ben0! press i 2ren0!>0url u trajanju Ad 'Bst nBdBlja pri &Bmu jB u prvB tri nBdBljB primBnjivan spAri tBmpA vB(banja a u poslednje tri nBdBljB BksplA#ivni na in vB(banja. <rBnin"Am BkspBrimBntalnB "rupB pAvB)ani su rB#ultati u ben0! press>u 649c25.26` pd0.0017 i istAvrBmBnA jB pAvB)ana B1ikasnAst u pA"a=anju ,trAjki- 6pd0.0287. $ kAntrAlnAj "rupi nijB utvr=Bn takav AdnAs i#mB=u sna"B i prB0i#nAsti. $ dru"Am BkspBrimBntu tBstirana jB !ipAtB#a A ulA#i sna"B kvadri0Bpsa i #adnjB lA(B buta u sprintBrskAj br#ini. $ AbB BkspBrimBntalnB "rupB 69 ispitanika jB vB(balA kvadri0Bps a 10 #adnju lA(u buta7 dA'lA jB dA pAvB)anja mi'i nB sna"B trBnirani! mi'i ni! "rupa ali jB samA u "rupi kAja jB trBnirala #adnju lA(u buta dA'lA dA pAvB)anja br#inB sprinta. *utAr tA Abja'njava da jB pAbAlj'ana sna"a #adnjB lA(B buta uti0ala na B1ikasnAst tr anja #atA 'tA jB u kinBti kAm mi'i nAm lan0u kAji jB an"a(Avan u sprintBrskAm tr anju uspAstavljBn balans sa prirAdnA sna(nijim i &B')B an"a(Avanim kvadri0Bpsima. @a AsnAvu rB#ultata Aba BkspBrimBnta autAr #aklju ujB da kAndi0iAniranjB trBba ra#matrati kaA intB"ralni dBA trBnin"a tB!nikB. .a njBnu uspB'nu intB"ra0iju nBAp!AdnA jB da sB ra#umB ulA"a nBrvnA>mi'i
mr Vladan Mili
45
nA" sistBma u karaktBristikama krBtanja i mBtAda #a pAsti#anjB spB0ijalnB adapta0ijB. [va sa#nanja trBba uklju&iti u prAu avanju raspArBda pAstupaka u ra#vAju vB'tina. +akle u ve)ini dosada'nji! istra(ivanja od koji! smo neka detaljnije prika#ali su istra(ivali probleme ve#ane #a pre0i#nost i po"adjanje 0ilja. .a na' problem od #na&aja su istra(ivanja koje su sproveli Stra!onja Tja!ova i Streljnikova %ankovi) i @e'i) jer su oni direktno istra(ivali rela0ije situa0iono> motori&ke pre0i#nosti u odboj0i a 'to je i problem i tema ovo" istra(ivanja.
46
F. D9()8)S28K9 7ROBO9M2 ) 7R9DM942 )S4R2L)V28K2
F.1 7ROBO9M )S4R2L)V28K2
Osnovni problemi
koji se javljaju kod nau&no" istra(ivanja eventualni!
rela0ija i sli&nosti i#me=u i"ra&ko" statusa i struktura situa0iono>motori&ki! sposobnosti 6SFS7 kod odbojka'a 9rve i +ru"e odbojka'ke li"e Srbije u takmi&arskoj se#oni 2008e2009. kao i kod prakti&ne primene tako dobijeni! in1orma0ija prilikom dija"nosti&ki! pro"nosti&ki! ili pro0esa trans1orma0ije poti&u od nepostojanja dovoljno" broja od"ovaraju)i! pou#dani! merni! instrumenata. Odbojka'ki treneri koji su uklju&eni u trena(ni pro0es permanentno nastoje da pobolj'aju po"adjanje 0iljeva u svim te!nikama kod svoji! odbojka'a tj. da redukuju "re'ke prilikom i#vo=enja te!ni&ko>takti&ki! elemenata kako na trenin"u tako i na utakmi0ama. %er pre0i#nost ili ne pre0i#nost u velikoj meri u takmi&arskim uslovima #na&i osvojiti ili i#"ubiti poen. .ato treneri treniraju svoje odbojka'e da pobolj'anju svoje situa0iono>motori&ke sposobnosti 6motori&ke ve'tine7 koje su sastavne komponente te!ni&ko>takti&ki! kvaliteta odbojka'a. 3sto tako problem ovo" istra(ivanja uklju&uje identi1ika0iju interrela0ija istra(ivani! varijabli u mani1estnom i latentnom prostoru psi!osomatsko" statusa ispitanika strukture situa0iono>motori&ki! sposobnosti a posebno motori&ke sposobnosti pre0i#nosti po"a=anja 0ilja u odboj0i kao i de1inisanje ti! rela0ija sa dru"im situa0iono>motori&kim sposobnostima i antropolo'kim karakteristikama u 1unk0iji selek0ije takmi&ara #a sportsku i"ru>odbojku pre0i#nost. #atim pronala(enja i kvanti1ika0ije e1ikasno" trans1era neki! odre=eni! ljudski! sposobnosti na
mr Vladan Mili
47
F.< 7R9DM94 )S4R2L)V28K2
Predmet ovo" istra(ivanja je situa0iono>motori&ka sposobnost > +reciznost +o,adjanja cilje3a od koje #avisi e1ikasnost po"a=anja 0ilja H protivnikove polovine terena be# ob#ira na vrstu i modalitet reali#a0ije motori&ke strukture. 3sto tako predmet istra(ivanja su kanoni&ke rela0ije dva seta testova > merni! instrumenata koji su inten0ionalno namenjeni da pro0enjuju ra#ne vrste SFS pre0i#nosti u odboj0i i uspe'nosti u i"ri. +alje predmet ovo" istra(ivanja je i kvalitet i kvantitet ra#lika i#me=u skupova mani1estni! varijabli situa0iono> motori&ki! sposobnosti u odboj0i #a u#orke kvalitetni! i subkvalitetni! odbojka'a. Mako predmet istra(ivanja podra#umeva identi1ika0iju mera i postupaka #a utvr=ivanje eventualni! ra#lika antropolo'ki! dimen#ija na uspe! u odboj0i antropolo'ki doprinos se mora utvr=ivati inte"ralno. $ malobrojnim radovima ove vrste naj&e')e se Qi#olovanim, istra(ivanjima utvr=uje doprinos pojedini! delova antropolo'ko" statusa. $ ovom istra(ivanju su utvr=ene ra#like i nji!ove pre0i#ne kvanti1ika0ije kod odbojka'a koji se takmi&e u najvi'im ran"ovima takmi&enja u Srbiji tj. u 9rvoj i u +ru"oj li"i. Mona&no predmet ovo" istra(ivanja je pre0i#nost kao kvalitet oba u#orka ispitanika koji su uklju&eni u dva ran"a odbojka'ki! takmi&enja u Gepubli0i Srbiji koji je i#ra(en pomo)u utvr=eni! re#ultata u situa0iono>motori&kim sposobnostima odbojka'a kao i nji!ovo me=usobno upore=ivanje.
48
=. C)OK9V) ) P2D2C) )S4R2L)V28K2
=.1 C)OK9V) )S4R2L)V28K2
@a osnovu predmeta i problema rada cilj ovo" nau&no" istra(ivanja je da se utvrde karakteristike rela0ija SMS +reciznosti po"a=anja 0iljeva kori')enjem te!nika servisa di#anja prijema servisa i sme&iranja na u#orku odbojka'a 9rve i +ru"e odbojka'ke li"e Srbije a koji su se takmi&ili u takmi&arskoj se#oni 2008e2009. Cilj ovo" rada sastoji se tako=e i u 'to e"#aktnijem i pre0i#nijem utvr=ivanju me=usobni! rela0ija u #ajedni&kom kanoni&kom 1aktorskom prostoru ome=enom istra(ivanim mani1estnim varijablama. Skoro da nije potrebno obja'njavati koliki je #na&aj dija"nostikovanja i de1inisanja antropolo'ko" statusa i"ra&a i situa0ino>motori&ki! sposobnosti odbojka'a na kriterijume #a selek0iju vr!unski! sportista i na optimalno upravljanje pro0esom pro"ramirano" sportsko" trenin"a.
=.< P2D2C) )S4R2L)V28K2
Gadi reali#a0ije postavljeno" 0ilja neop!odno je i#vr'iti slede)e #adatke;
$tvrditi nivo situa0ino>motori&ki! sposobnosti ekipa 9rve i +ru"e li"e $tvrditi nivo parametara e1ikasnosti u i"ri ekipa 9rve i +ru"e li"e $tvrditi rela0ije situa0iono>motori&ki! sposobnosti i e1ikasnosti u i"ri ekipa
9rve i +ru"e li"e i
mr Vladan Mili
49
$tvrditi uti0aje situa0iono>motori&ki! sposobnosti i e1ikasnosti u i"ri ekipa

9rve i +ru"e li"e.
50
?. /)7O49P9 )S4R2L)V28K2
9ola#e)i od problema i 0iljeva ovo" istra(ivanja #atim od korespodentne literature situa0iono>motori&ke i te!ni&ke osposobljenosti ispitanika teorije kao i od karakteristika odbojka'ke i anali#e strukture sportske i"re odbojke
1ormulisano je nekoliko !ipote#e u ovom istra(ivanju. Obave#no se moraju u#eti u ob#ir i spe0i1i&nosti pojedini! dimen#ija psi!osomatsko" statusa ispitanika nivo 6ne7"enetske determinisanosti kao i uti0aj pro"ramirano" pro0esa trenin"a. 9otrebno je da se napomene da na osnovu dostupni! i publikovani! istra(ivanja nije identi1ikovano ni jedno korespodentno istra(ivanje koje bi dalo osnovu #a postavljanje usmereni! pretpostavki o kvantitetu i kvalitetu me=usobni! uti0aja pa &ak i stepena pove#anosti i#me=u dva skupa istra(ivani! mani1estni! varijabli. .ato na osnovu problema predmeta i 0ilja istra(ivanja mo(e se de1inisati ve)i broj alternativni! !ipote#a 6pretpostavki7; H
. !
(e postoji razlika u prosenim nivoima obu"va#eni" manifestni" varijabli za
procenu situaciono-motoriki" sposobnosti preciznosti u odbojci izmeu uzoraka najkvalitetniji" i subkvalitetni" takmiara )rbije u odbojci* +,.-! (e postoji razlika u prosenim nivoima obu"va#eni" manifestni" varijabli za pra#enje utakmica odbojka%ke ekipe i analize efikasnosti igraa i ekipe izmeu uzoraka najkvalitetniji" i subkvalitetni" takmiara )rbije u odbojci* H". ! (e postoji kanonika povezanost u izmeu skupova manifestni" varijabli za procenu situaciono-motoriki" sposobnosti preciznosti u odbojci i varijabli za pra#enje igre odbojka%ke ekipe i analize efikasnosti igraa i ekipe*
mr Vladan Mili
51
H#. ! . obja%njavanju kriterijumske varijable/ )0123)4 5 oekuje se znaajnost skupa istoimeni" prediktora i znaajan doprinos svi" obu"va#eni" manifestni" situaciono-motoriki" prediktorski" varijabli/ pogaanje cilja u zone 3, 33, 333, 32, 2 i 23. +6.-! . obja%njavanju kriterijumske varijable/ 7384(90 5 oekuje se znaajnost skupa istoimeni" i znaajan doprinos svi" obu"va#eni" manifestni" situacionomotoriki" prediktorski" varijabli/ pogaanje "orizontalnog cilja prstima ispred glave iz zone 333 u zonu 32 i iz zone 333 u zonu 33 sa iste strane terena* +6.6! . predikciji kriterijumske varijable/ :1390M )0123)4 5 oekuje se znaajnost skupa istoimeni" i znaajan doprinos svi" obu"va#eni" manifestni" situaciono-motoriki" prediktorski" varijabli/ pogaanje "orizontalnog cilja podlakticama i prstima iz zone 23 u zonu 333 i iz zone 333 u zonu 32, sa dodavanjem lopte iz zona 32 i 23, sa iste strane terena i +6.;! . predikciji kriterijumske varijable/ )M0< - oekuje se znaajnost skupa istoimeni" i znaajan doprinos svi" obu"va#eni" manifestni" situacionomotoriki" prediktorski" varijabli/ pogaanje "orizontalnog cilja smeovanjem iz skoka iz zone 32 u zonu 2, iz zone 32 u zonu 23 i iz iz zone 32 u zonu 3, sa druge strane terena kretanja bez lopte izmeu uzoraka najkvalitetniji" takmiara u odbojci.
52
@. M94ODOOO.)K2 R2D2
@.1 Uzorak is+itanika

3stra(ivanjem je obu!va)eno oko 100 ispitanika > odbojka'a takmi&ara podeljeni! u dva subu#orka; 9rvi subu#orak sa&injavalo je oko polovine ispitanika > odbojka'a aktivni! takmi&ara koji nastupaju #a tri kluba 9rve li"e. +ru"i subu#orak je sa&injavalo tako=e oko polovine ispitanika > odbojka'a aktivni! takmi&ara koji nastupaju #a tri kluba +ru"e li"e. Svi ispitani0i istra(ivanju. 2008e2009. Subu$orak odbojkaa Prve li%e!
seniorska takmi&arska selek0ija>O* 7RO 4984>O$reno3acX seniorska takmi&arska selek0ija>O* S72R42*>Oji, i seniorska takmi&arska selek0ija>O* V.S*>Veliko .radi%te.
aktivni!
odbojka'i u
dobrovoljno su pristali da u&estvuju u ovom situa0iono>motori&ki! sposobnosti svi!
<estiranje
domenu
obu!va)eni! ispitanika je obavljeno u pripremnom delu takmi&arske se#one
Subu$orak odbojkaa &ru%e li%e!

seniorska takmi&arska selek0ija>O* 8)J58i%E seniorska takmi&arska selek0ija>O* 7)RO457irot i seniorska takmi&arska selek0ija>O* 4O7O)Q28)857rok"+lje.
mr Vladan Mili
53
@.< Uzorak 3arija$li

@.<.1 Sit"acino5motori1ki testo3i +reciznosti " od$ojka%kim elementima
.a potrebe ovo" istra(ivanja konstruisan je stalak sa pode'avaju)om visinom na &ijem vr!u se nala#i obru& pre&nika 47 0m koji mo(e da se pode'ava u vertikalni i !ori#ontalni polo(aj 6slika 1 i 27. Moriste)i ovaj stalak #a pre0i#nost konstruisani su i merni instrumenti 6testovi7 pomo)u koji! je i#merena pre0i#nost u &etiri odbojka'ka elementa 6prijem servisa servis sme& i di#anje7 i #a sve testove su ura=ene metrijske karaktersitike.
ST. 1 i 2. Stalak sa pode'avaju)om visinom i obru&em u vertikalnom i !ori#ontalnom polo(aju
@.<.1.1 S9RV)S 9o"adjanje 0ilja u #one 3 33 333 34 4 i 43 (S9)
54
@.<.1.< 7R)K9M S9RV)S2 2. 9o"a=anje !ori#ontalno" 0ilja prstima i# #one 43 u po#i0iju 333 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena. 6 7R7VO) 3. 9o"a=anje !ori#ontalno" 0ilja spojenim podlakti0ama > &eki)em i# #one 43 u po#i0iju 333 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena. (7RCVO) 4. 9o"a=anje vertikalno" 0ilja prstima i# #one 43 u po#i0iju 333 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena. (7R7V9) 5. 9o"a=anje vertikalno" 0ilja spojenim podlakti0ama > &eki)em i# #one 43 u po#i0iju 333 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena. (7RCV9) @.<.1.F D)P28K9 6. 9o"a=anje !ori#ontalno" 0ilja prstima ispred "lave i# #one 333 u po#i0iju 34 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena. (D)7R)S) 7. 9o"a=anje !ori#ontalno" 0ilja prstima i#a "lave i# #one 333 u po#i0iju 33 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena. (D)7R)P) @.<.1.= SM9Q 8. 9o"a=anje !ori#ontalno" 0ilja sme&ovanjem i# skoka i# #one 34 u po#i0iju 4 sa dru"e strane terena. (SM)V5V) 9. 9o"a=anje !ori#ontalno" 0ilja sme&ovanjem i# skoka i# #one 34 u po#i0iju 43 sa dru"e strane terena. (SM)V5V)) 10. 9o"a=anje !ori#ontalno" 0ilja sme&ovanjem i# skoka i# #one 34 u po#i0iju 3 sa dru"e strane terena. (SM)V5))
=ore navedene varijable se testiranjem kvantifikuju u svom manifestnom vidu, a nji"ova sekundarna uloga u ovom radu je da obja%njavaju ili predviaju istoimenu kriterijumsku varijablu, tj. imaju ulogu prediktora u sukcesivnim regresionim analizama.
mr Vladan Mili
55
@.<.<. O+is sit"aciono5motori1ki6 testo3a +reciznosti " od$ojka%kim elementima
@.<.<.1 S9RV)S
1. 7o,a!anje cilja " zone ), )), ))), )V, V i V) Cilj! meri pre0i#nost po"a=anja 0ilja servisa. 'prema! 6 kvadrata pre&nika 1 5?1 5 m su obele(eni samolepljivom trakom 6debljine 5 0m7 na parketu terena #a odbojku u #onama ), )), ))), )V, V i V), ko' sa 30 lopti i #apisnik. PadatakG 3spitanik stoji u #oni #a serviranje. Moriste)i proi#voljno mesto i# koje )e #one servirati i#a osnovne linije kao i te!niku serviranja nastoji da po"odi 0iljeve u #onama ), )), ))), )V, V i V). 'cenjivanje!
lopta po"odi kvadrat ili linije to" kvadrata > 1 poen i lopta ne po"odi kvadrat > 0 poena.
(onana ocena! sabira se ukupan broj bodova od po 5 poku'aja #a svaku #onu 6ukupno 30 serviranja po 5 u svakoj #oni7. Primedbe! +o#voljen jedan probni poku'aj u svaku #onu. Gitam u#imanja lopti kao i mesto serviranja bira sam ispitanik. )apomena! 9otreban je jedan merila0 koji stoji na 2 m od 0ilja jedan dodava& lopti i najmanje dva sakuplja&a lopti. 9oku'aj se ponavlja ako ispitanik i#vede servis koji nije u skladu sa pravilima i"re.
56
Sl. 3 i 4. Servis 6sa testiranja7
@.<.<.< 7R)K9M S9RV)S2

<. 7o,a!anje 6orizontalno, cilja +rstima iz zone V) " +ozicij" ))), sa doda3anjem lo+ti iz zone V), sa iste strane terena
Cilj! meri pre0i#nost po"a=anja 0ilja Q&eki)em, u !ori#ontalni 0ilj u po#i0iju 333.
'prema! Obru& pre&nika 47 0m postavljen je vodoravno na visini od 2.43 m ko' sa 10 lopti i #apisnik. *adatak! 3spitanik stoji u visokom odbojka'kom stavu u po#i0iju 43 2 m i#a linije napada. Jori#ontalni 0ilj je postavljen u #oni 333 60.5 m od mre(e7. +odava& je u #oni 333 pored obru&a sa iste strane terena. +odava& ba0a po 5 lopti u visokom luku u prav0u ispitanika koji poku'ava da &eki)em po"odi 0ilj u po#i0iju 333. 'cenjivanje!
uspe'an>1 poen > lopta prola#i kro# obru& i neuspe'an>0 poena > lopta ne prola#i kro# obru&.
(onana ocena! sabira se ukupan broj bodova od 5 poku'aja. Primedbe! +o#voljen jedan probni! poku'aj. @aredno dodavanje lopte od strane dodava&a po&inje kad ispitanik odi"ra loptu prstima i ona po"odi ili ne po"odi 0ilj. )apomena! 9otreban je jedan merila0 i najmanje dva skuplja&a lopti. 9oku'aj se ponavlja ako dodava& bude nepre0i#an u dodavanju ili ako ispitanik
mr Vladan Mili
57
odi"ra loptu jednoru&no kao i ako ispitanik odi"ra loptu suprotno pravilima i"re 6,no'ena- lopta7. F. 7o,a!anje 6orizontalno, cilja s+ojenim +odlakticama (1ekiem) iz zone V) " +ozicij" ))), sa doda3anjem lo+ti iz zone V), sa iste strane terena Cilj! meri pre0i#nost po"a=anja 0ilja spojenim podlakti0ama 6&eki)em7 u !ori#ontalni 0ilj u po#i0iju 333. 'prema! Obru& pre&nika 47 0m postavljen je vodoravno na visini od 2.43 m ko' sa 10 lopti i #apisnik. *adatak! 3spitanik stane u srednji odbojka'ki stav u po#i0iju 43 2m i#a linije napada. Jori#ontalni 0ilj>obru& je postavljen u #oni 333 60.5 m od mre(e7. +odava& je u #oni 333 pored obru&a sa iste strane terena. +odava& ba0a po 5 lopti u niskom luku 6u predelu koleni! #"lobova7 u prav0u ispitanika koji poku'ava da &eki)em po"odi 0ilj u po#i0iju 333. 'cenjivanje! f uspe'an>1 poen > lopta prola#i kro# obru& i
neuspe'an>0 poena > lopta ne prola#i kro# obru&.
(onana ocenaG sabira se ukupan broj bodova od 5 poku'aja. @aredno dodavanje lopte od strane dodava&a po&inje kad ispitanik odi"ra loptu &eki)em i ona po"odi ili ne po"odi 0ilj. )apomena! 9otreban je jedan merila0 i najmanje dva skuplja&a lopti. 9oku'aj se ponavlja ako dodava& bude nepre0i#an u dodavanju ili ako ispitanik odi"ra loptu jednoru&no. =. 7o,a!anje 3ertikalno, cilja +rstima iz zone V) " +ozicij" ))), sa doda3anjem lo+ti iz zone V), sa iste strane terena Cilj! meri pre0i#nost po"a=anja 0ilja &eki)em u !ori#ontalni 0ilj u po#i0iju 333. Oprema; Obru& pre&nika 47 0m postavljen je vertikalno na visini od 2.70 m ko' sa 10 lopti i #apisnik.
58
*adatak! 3spitanik stane u visokom odbojka'kom stavu u po#i0iju 43 2 m i#a linije napada. Jori#ontalni 0ilj je postavljen u #oni 333 60.5 m od mre(e7. +odava& je u #oni 333 pored obru&a sa iste strane terena. +odava& ba0a po 5 lopti u visokom luku u prav0u ispitanika koji poku'ava da prstima po"odi 0ilj u po#i0iju 333. 'cenjivanje!
(onana ocena! sabira se ukupan broj bodova od 5 poku'aja. @aredno dodavanje lopte od strane dodava&a po&inje kad ispitanik odi"ra loptu prstima i ona po"odi ili ne po"odi 0ilj. )apomena! 9otreban je jedan merila0 i najmanje dva skuplja&a lopti. 9oku'aj se ponavlja ako dodava& bude nepre0i#an u dodavanju ili ako ispitanik odi"ra loptu jednoru&no kao i ako ispitanik odi"ra loptu suprotno pravilima i"re 6Qno'ena- lopta7.
Sl. 5. 9rijem servisa prstima 6sa testiranja7 ?. 7o,a!anje 3ertikalno, cilja 1ekiem iz zone V) " +ozicij" ))), sa doda3anjem lo+ti iz zone V), sa iste strane terena Cilj/ meri pre0i#nost po"a=anja 0ilja &eki)em u !ori#ontalni 0ilj u po#i0iju 333.
mr Vladan Mili
59
'premaG Obru& pre&nika 47 0m postavljen je vertikalno na visini od 2.70m ko' sa 10 lopti i #apisnik. *adatak! 3spitanik stoji u srednjem odbojka'kom stavu u po#i0iju 43 2 m i#a linije napada. Jori#ontalni 0ilj je postavljen u #oni 333 60.5 m od mre(e7. +odava& je u #oni 333 pored obru&a sa iste strane terena. +odava& ba0a po 5 lopti u niskom luku 6u predelu koleni! #"lobova7 u prav0u prima&a koji poku'ava da &eki)em po"odi 0ilj u po#i0iju 333. 'cenjivanje!
(onana ocena! sabira se ukupan broj bodova od 5 poku'aja. @aredno dodavanje lopte od strane dodava&a po&inje kad odbojka' odi"ra loptu &eki)em i ona po"odi ili ne po"odi 0ilj. )apomena! 9otreban je jedan merila0 i najmanje dva skuplja&a lopti. 9oku'aj se ponavlja ako dodava& bude nepre0i#an u dodavanju ili ako odbojka' odi"ra loptu jednoru&no kao i ako ispitanik odi"ra loptu suprotno pravilima i"re.
Sl. 6. 9rijem servisa &eki)em 6sa testiranja7

60
@.<.<.F D)P28K9
@. 7o,a!anje 6orizontalno, cilja +rstima is+red ,la3e iz zone ))) " +ozicij" )V, sa doda3anjem lo+ti iz zone V), sa iste strane terena Cilj! meri pre0i#nost po"a=anja 0ilja prstima u !ori#ontalni 0ilj u po#i0iju 34. >prema/ Obru& pre&nika 47 0m postavljen vertikalno na visini od 2.70 m u po#i0iju 34 ko' sa 10 lopti i #apisnik. *adatak! 3spitanik stoji u visokom odbojka'kom stavu u #oni 333 6 0 5 m od mre(e7. Jori#ontalni 0ilj sa vertikalno postavljenim obru&em je postavljen u #oni 34 60 5 m od mre(e na levu bo&nu liniju7. +odava& je u #oni 43 na istoj strani terena 63 m i#a linije napada7. +odava& ba0a po 5 lopti u visokom luku u prav0u ispitanika koji poku'ava da prstima po"odi 0ilj u po#i0iju 34. 'cenjivanje!
(onana ocena! sabira se ukupan broj bodova od 5 poku'aja. Primedbe! jedan probni poku'aj. @aredno dodavanje lopte po&inje kad ispitanik prstima odi"ra pret!odno ba&enu loptu i ona po"odi ili ne po"odi 0ilj. )apomena! 9otreban je jedan merila0 i najmanje dva skuplja&a lopti. 9oku'aj se ponavlja ako dodava& bude nepre0i#an u dodavanju 6ispitanik se ,upe0a-7 ili ako ispitanik odi"ra loptu jednoru&no kao i ako ispitanik odi"ra loptu suprotno pravilima i"re 6Qno'ena lopta-7.
mr Vladan Mili
61
Sl. 7. +i#anje prstima ispred "lave 6sa testiranja7 A. 7o,a!anje 6orizontalno, cilja +rstima iza ,la3e iz zone ))) " +ozicij" )), sa doda3anjem lo+ti iz zone V), sa iste strane terena Cilj! meri pre0i#nost po"a=anja 0ilja prstima u !ori#ontalni 0ilj u po#i0iju 34. 'premaG Obru& pre&nika 47 0m postavljen vertikalno na visini od 2.70 m u po#i0iju 34 ko' sa 10 lopti i #apisnik. *adatakG 3spitanik stane u visokom odbojka'kom stavu u #oni 333 60 5 m od mre(e7. Jori#ontalni 0ilj sa vertikalno postavljenim obru&em je postavljen u #oni 33 60 5 m od mre(e na desnu bo&nu liniju7. +odava& je u #oni 43 na istoj strani terena 63 m i#a linije napada7. +odava& ba0a po 5 lopti u visokom luku u prav0u di#a&a koji poku'ava da prstima po"odi 0ilj u po#i0iju 33. 'cenjivanje!
(onana ocena/ sabira se ukupan broj bodova od 5 poku'aja. Primedbe! jedan probni poku'aj. @aredno dodavanje lopte po&inje kad di#a& prstima odi"ra pret!odno ba&enu loptu i ona po"odi ili ne po"odi 0ilj.
62
)apomena! 9otreban je jedan merila0 i najmanje dva skuplja&a lopti. 9oku'aj se ponavlja ako dodava& bude nepre0i#an u dodavanju 6ispitanik se ,upe0a-7 ili ako odbojka' odi"ra loptu jednoru&no kao i ako ispitanik odi"ra loptu suprotno pravilima i"re 6Qno'ena lopta-7.
Sl. 8. +i#anje prstima preko "lave 6sa testiranja7
@.<.<.= SM9Q >. 7o,a!anje 6orizontalno, cilja sme1o3anjem iz skoka iz zone )V " +ozicij" V sa dr",e strane terena Cilj! meri pre0i#nost po"a=anja 0ilja sme&ovanjem i# skoka u !ori#ontalni 0ilj. 'prema! Odbojka'ki teren sa mre(om na visini od 2.43 m ko' sa 10 lopti i #apisnik. *adatak! 3spitanik stane i#a linije napada u po#i0iju 34. 8ilj je na dru"om delu terena u #oni 4 kvadrat veli&ine 1 5 ? 1 5 obele(en samolepljivom trakom 'irine 5 0m. +odava& dodaje loptu ispitaniku koji samostalno podba0uje loptu i sme&uje u 0ilj. 'cenjivanje!
lopta po"odi kvadrat ili linije to" kvadrat > 1 poen lopta ne po"odi kvadrat > 0 poena.
?onana ocena/ sabira se ukupan broj bodova od 5 poku'aja.
mr Vladan Mili
63
Primedbe! +o#voljen je jedan probni poku'aj. Gitam u#imanja lopti visinu i te!niku podba0ivanja bira ispitanik. 9otreban je jedan merila0 i najmanje dva skuplja&a lopti. )apomena! 9oku'aj se ponavlja ako ispitanik lo'e podba0i loptu 6,upe0ase7 ili ako sme&uje suprotno pravilima i"re. ;. 7o,a!anje 6orizontalno, cilja sme1o3anjem iz skoka iz zone )V " +ozicij" V), sa dr",e strane terena Cilj! meri pre0i#nost po"a=anja 0ilja sme&ovanjem i# skoka u !ori#ontalni 0ilj. 'prema! Odbojka'ki teren sa mre(om na visini od 2.43 m ko' sa 10 lopti i #apisnik. *adatak! 3spitanik stane i#a linije napada na sredini po#i0ije 34. 8ilj je na dru"om delu terena u #oni 43 kvadrat veli&ine 1 5 ? 1 5 obele(en samolepljivom trakom 'irine 5 0m. +odava& dodaje loptu ispitaniku koji podba0uje loptu i sme&uje u 0ilj. 'cenjivanje!
lopta po"odi kvadrat ili linije to" kvadrata > 1 poen lopta ne po"odi kvadrat > 0 poena.
(onana ocena! sabira se ukupan broj bodova od 5 poku'aja. Primedbe! +o#voljen je jedan probni poku'aj. Gitam u#imanja lopti visinu i te!niku podba0ivanja bira ispitanik. 9otreban je jedan merila0 i najmanje dva skuplja&a lopti. )apomena! 9oku'aj se ponavlja ako ispitanik lo'e podba0i loptu 6,upe0ase7 ili ako sme&uje suprotno pravilima i"re.
64
Sl. 9. Sme& 6sa testiranja7
1D. 7o,a!anje 6orizontalno, cilja sme1o3anjem iz skoka iz zone )V " +ozicij" ), sa dr",e strane terena Cilj! meri pre0i#nost po"a=anja 0ilja sme&ovanjem i# skoka u !ori#ontalni 0ilj. 'prema! Odbojka'ki teren sa mre(om na visini od 2.43 m ko' sa 10 lopti i #apisnik. *adatak/ 3spitanik stane i#a linije napada na sredini po#i0ije 34. 8ilj je na dru"om delu terena u #oni 3 kvadrat veli&ine 1 5 ? 1 5m. obele(en samolepljivom trakom 'irine 5 0m. sme&uje u 0ilj. 'cenjivanje!
lopta po"odi kvadrat ili linije to" kvadrat >1 poen lopta ne po"odi kvadrat > 0 poena.
+odava& dodaje loptu ispitaniku koji podba0uje loptu i
(onana ocena! sabira se ukupan broj bodova od 5 poku'aja. Primedbe! +o#voljen je jedan probni poku'aj. Gitam u#imanja lopti visinu i te!niku podba0ivanja bira ispitanik. 9otreban je jedan merila0 i najmanje dva skuplja&a lopti.
mr Vladan Mili
65
)apomena! 9oku'aj se ponavlja ako ispitanik lo'e podba0i loptu 6,upe0ase7 ili ako sme&uje suprotno pravilima i"re.
@.<.<.? Varija$le za +raenje i,re od$ojka%ke eki+e na "takmicama i analiza e&ikasnosti i,ra1a i eki+e
$ ovom istra(ivanju je primenjena jedan od vrlo &esto primenjivani! na&ina anali#e efikasnosti igre koji se koristio i na Svetskom prvenstvu u odboj0i 1978. "odine u 3taliji. $ stru&nim kru"ovima je po#nato da je ovaj sistem o0enjivanja kod nas prvi detaljno ra#radio i opisao Stra!onja jo' 1972 a ranije se spominje>1970. i u radu Stojanova i Ei"ova. @a&in o0enjivanja u velikom obimu preu#et je i# rada Stra!onje. <aj sistem se sastoji od tri ili &etiri stepena o0enjivanja svako" od elemenata vrednovano" na ordinalnoj skali.
.nakom 6R7 o#na&ava se u tom sistemu uspe%na akcija koja
je donela direktno poen ili promenu servisa

#nakom 6D7 o#na&ava se takva ak0ija koja nije donela niti poen
niti promenu servisa tj. ak0ija kod koje DB lopta ostala u i"ri a
#nakom 657 se o#na&ava neuspe%na akcija koja dovodi do
"ubitka poena ili promene servisa. Ove o0ene su obrnuto propor0ionalno kvanti1ikovane i istovremeno dat im je numeri&ki ekvivalent. <o #na&i da se #a o0enu; ,R- koja o#na&ava najvi'i stepen ordinalne skale dodeljuje 0i1ra 1 ,D- koja o#na&ava srednji stepen ordinalne skale dodeljuje 0i1ra 2 a ,5, koja o#na&ava najni(i stepen ordinalne skale dodeljuje 0i1ra 3. l#u#etno )e se kod di#anja i odbrane koristiti i &etvrti apsolutno najvi'i stepen skale #a koji )e se dodeljivati 0i1ra 4. $ ovom radu primenjena je metoda #a pra)enje i"re odbojka'ke ekipe i anali#a e1ikasnosti i"ra&a koju je uveo 4. %ankovi) 619707. a prila"odio potrebama ovo" istra(ivanja 4. Fili)g. hhhhhhhhhhhhhhhhhhhh
g4sistent na 7epartmanu za bio-"emijske i medicinske nauke, )tudijski program )port i fiziko vaspitanje, 7ravnog univerziteta u (ovom :azaru
66
$merena reduk0ija je i#vr'ena u 1unk0iji prila"o=avanja realnim materijalnim uslovima koji vladaju u velikoj ve)ini odbojka'ki! klubova u na'oj #emlji. .a ovo istra(ivanje pri!va)en je samo jedan od postoje)i! na&ina pra)enja i anali#e odbojka'a pojedina&no i odbojka'ko" tima. Stru&nja0ima su po#nati svi nedosta0i ovo" na&ina pra)enja i upisivanja in1orma0ija #a vreme utakmi0e koji se o"ledaju u tome 'to je veoma te'ko i#vodljivo da samo jedan spe0ijalista 6statisti&ar7 mo(e tako br#o i sin!rono pratiti sve ak0ije i upisivati od"ovaraju)e o#nake #a sve elemente. $ostalom to je nedostatak i svi! dru"i! sli&ni! metoda #a prikupljanje in1orma0ija. 3sto tako po#nato je da je danas u /vropi i u svetu trenutno najsavremeniji na&in prikupljanja in1orma0ija i pra)enja odbojka'ko" tima i odbojka'a statisti&ki pro"ram Data Volle0 ver#ije 2007. i 2008. @a(alost veoma je mali broj ekipa u na'oj #emlji koje na ovaj na&in vode statistiku i# jednostavno" ra#lo"a 'to materijalna situa0ija u kojoj se klubovi nala#e ne omo"u)ava kupovinu li0en0e i ovo" skupo" statisti&ko" pro"rama. .ato su ve)ina klupski! statisti&ara u na'oj #emlji prinu=eni da koriste ove i jednostavnije metode #a prikupljanje in1orma0ija a me=u kojima je i pro0edura predlo(ena u ovom istra(ivanju. *nali#a e1ikasnosti i"ra&a i ekipa ba#ira se na o0enjivanju e1ikasnosti najmanje &etiri te!ni&ko>takti&ki! varijabli;
1. Ser3is, 2. Dizanje, &. 7rijem ser3isa i 4. Sme1.
1. Ser3is (S9) Servis kojim se odvija direktan poen o#na&ava se o#nakom S9+ a na#iva se pobedni&ki servis i upisuje se u situa0ijama uvek kada lopta posle servisa dodirne povr'inu protivnikovo" terena uklju&uju)i i "rani&ne linije ili se posle prijema odbije u aut 6YasZ7 ili kada protivni&ka ekipa loptu upu)enu servisom nije uspela da #adr(i u i"ri tj. kada sudija dodeli poen ekipi koja je bila u 1a#i napada. Ita se pri i#vo=enju servisa snima i re"istruje;
1. i"ra& koji servira 2. na&in serviranja &. prava0 serviranja i mr Vladan Mili
67
Doktorska disertacija 4. re#ultat 6uspB!7 i#vedeno" servisa.
O0enjivanje pri i#vo=enju servisa; .nakom S9R upisuje se servis koji protivnik ne mo(e pre0i#no da primi i time mu se onemo"u)ava i#vo=enje br#o" napada. @a#iva se po#itivan servis. .nakom S95 upisuje se servis kojim se omo"u)ava protivniku da i#vede br#i napad. @a#iva se ne"ativni servis 6olak'avaju)i #a protivnika7. .nakom S9S upisuje se po"re'an servis kojim ekipa "ubi servis i poen.
S9+ pobedni&ki servis S9R po#itivni servis S95 ne"ativni servis i S9S po"re'an servis.
<. Dizanje (D)) /1ikasnost di#anja o"leda se u reali#a0iji napada. Spe0i1i&nost pra)enja di#a&a je ta 'to se broj ukupni! di#anja upisuje u samo tri situa0ije u kojima se di#a& nala#i. Ita se pri di#anju snima i re"istruje;
1. ko je di#a& 2. i# koje #one je di"nuta lopta #a sme& i &.
na&in di#anja lopte 6prstima podlakti0ama7. D)5 di#anje i# situa0ije kada je sla$ +rijem servisa i di#a& di(e lopte i# #adnje #one 6u"lavnom lopte sa visokim lukom>kori"ovano di#anje7. D)R di#anje i# situa0ije kada di#a& i# #one di#anja mora da napravi tri koraka i vi'e ali jo' uvek je u mo"u)nosti da di"ne br#u loptu do napada&a ali ne i da odi"ra kombina0iju > si"urno di#anje. D)S di#anje kada je lopta dodana idealno u #onu di#anja i postoji mo"u)nost br#o" i kombinovano" napada > idealno di#anje.
Mada se sve neop!odne in1orma0ije prikupe mo"u)e je uspostaviti od"ovaraju)i model i"re i osnovnu pripremu takti&ko" kon0epta #a odre=enu utakmi0u. $ ovom primeru takti&ka priprema bila je sporovedena u dve 1a#e;
68
1. "ledanjem kasete 6snimka7 i"re protivnika sa 0elom ekipom i 1ormiranjem takti&ko" plana Q#a stolom- i 2. imitiranjem i"re protivnika na trenin"u putem pojedini! situa0ijski! ve(bi i na kontrolnim utakmi0ama putem sparin" partnera 6ekipa koja pribli(no takti&ki i"ra sli&no7. F. 7rijem ser3isa 67S7 3dealan prijem servisa o#na&ava se o#nakom 7Si a vidi se u i"ri tako 'to dovodi te!ni&ara u idealan polo(aj #a or"ani#a0iju kombinovano" napada. Ita se snima i re"istruje pri +rijem" servisa i kod svako" odbijanja; 1. koji i"ra& priprema loptu 2. u kojoj #oni prima loptu i 3. smer odbijanja i nje"ova e1ikasnost. Mako se pri prijemu servisa kao i kod svako" odbijanja o0enjuje; 7Si>idealan prijem ili sasvim po#itivni prijem>upisuje se kad je ekipa u mo"u)nosti da i#vede br(i napad kao i napad sa kombina0ijama a di#a& ne treba da napravi nijedan korak i# svoje #one da bi di"ao loptu. .nakom 7SR o#na&ava se t#v. po#itivni prijem koji se upisuje kad je ekipa u mo"u)nosti da i#vede br(i napad ali ne i napad sa kombina0ijama u prostoru kada di#a& i# svoje #one treba da napravi sve"a 2>3 koraka da bi di"ao loptu. @epre0i#an prijem o#na&ava se o#nakom 7S5 kada je ekipa jo' uvek u mo"u)nosti da or"ani#uje napad ali samo sa visokom loptom 6t#v. 333 tempom7. ,Sinonim, #a po"re'an prijem je 7SS kada ekipa "ubi poen.
7Si idealan prijem 7SR po#itivni prijem 7S5 ne"ativni prijem i 7SS po"re'an prijem.
mr Vladan Mili
69
=. 8a+ad 5 sme1 (SM) 9obedni&ki napad 6sme&7 kojim se osvaja direktan poen o#na&ava se #nakom SM+ Ita se snima i re"istruje pri na+ad" i &intiranj"5sme1";
1. napada& 2. #ona pripadnosti &. i# koje #one i od ko"a je di"nuta lopta #a sme& 4. na&in sme&ovanja $. smer upu)eno" udar0a i uspe'nost sme&a i 6. kojom loptom je i#vr'en napad 6prvim dru"im ili tre)im odbijanjem7.
Mako se pri na+ad" i &intiranj">sme1" o0enjuje; 9obedni&ki sme& SM+ se upisuje uvek kada lopta posle sme&a dodirne povr'inu protivnikovo" terena uklju&uju)i i "rani&ne linije ili se posle bloka odbije u aut 6YblokautZ7 tj kada sudija dodeli poen ekipi koja je bila u 1a#i napada. .nakom SMR upisuje se po#itivni sme& u situa0ijama kad protivnik nije u mo"u)nosti da i#vede br# i kombinovan napad. @e"ativni sme& SM5 upisuje se kad je protivnik u mo"u)nosti da i#vede br# kontranapad.
.a sme& "re'ku sinonim je SMS a upisuje se kada protivnik osvoji poen.

SM+ pobedni&ki sme& SMR po#itivni sme& SM5 ne"ativni sme& i SMS sme& "re'ka.
(avedene varijable slue za pra#enje igre odbojka%ke ekipe i analizu efikasnosti pojedini" igraa na odbojka%kim utakmicama se registrovanjem kvantifikuju u manifestnom vidu, a nji"ova uloga u ovom naunom istraivanju je da slue kao zavisne varijabl, tj. da imaju ulogu kriterijuma u sukcesivnim
70
regresionim analizama. .zeta je statistika efikasnosti u igri sa %est utakmica ekipa :rve i 7ruge lige.
@.F M94OD9 OBR2D9 7OD242*2
Optimalno re'avanje problema ovo" rada de1inisano" istra(iva&kim modelom kao i dono'enje valjani! #aklju&aka #avisi i od primene statisti&ki! pro0edura #a konden#a0iju i trans1orma0iju primarni! in1orma0ija. $ ovom istra(ivanju se pola#i od realne pretpostavke da su latentne dimen#ije svi! obu!va)eni! varijabli multivarijantno normalno raspore=ene i da se rela0ije i#me=u varijabli mo"u aproksimatisati "eneralisanim modelom Eauss>a Farkov>a i Gao>a a eventualna odstepena distribu0ija varijabli u mani1estnom prostoru mo"u se smatrati kao arte1akti merni! skala konstruk0ije merni! instrumenata ili posledi0a umereno" numerusa u#orka. 9ostup0i #a obradu podataka i#abrani su tako da na optimalan na&in omo"u)e dobijanje slede)i! in1orma0ija;
a2 3ako model kanoni&ke i re"resione anali#e to ekspli0itno ne #a!teva
radi
podi#anja
stepena
interpretabilnosti su
dobijeni!
re#ultata i
klasi&nim
al"oritmima
i#ra&unati
deskriptivni
60entralni
disper#ioni parametri7 a tako=e i u#orak totala
i anali#a koe1i0ijenata linearne
korela0ije i#me=u svi! mani1estni! varijabli #a obe istra(ivane "rupe
b2 3n1orma0ije o me=usobnim rela0ijama mani1estni! varijabli c2 in1orma0ija o distri$"cijama svi! mani1estni! varijabli #a oba
u#orkaX
d2 in1orma0ija o si,ni&ikantnosti razlika utvr=eni! srednji6 3rednosti
svi! upore=ivani! varijabliX
e7 in1orma0ije o kanoni&kim rela0ijama dva skupa mani1estni! varijabliX
mr Vladan Mili
71
Doktorska disertacija f2
in1orma0ija prostora i
koordinatama "rupa u
vektora
mani1estni! sistemu
varijabli
eksperimentalni!
koordinatnom
kanoni&ko"
"7 in1orma0ije o veli&ini re"resioni! koe1i0ijenata skupa prediktorski!

mani1estni! varijabli. Deskri+ti3na statistika. Svi re#ultati ovo" istra(ivanja obra=eni su uobi&ajenim postup0ima kojim se dobijaju in1orma0ije o 0entralnim i disper#ionim poka#ateljima #a sve uklju&ene mani1estne varijable kao i varijable #a pra)enje i"re odbojka'ke ekipe na utakmi0ama i anali#e e1ikasnosti i"ra&a i ekipe. $ tu svr!u i#ra&unati su slede)i osnovni deskriptivni poka#atelji;
srednja vrednost standardna devija0ija minimalni i maksimalni 6numeri&ki7 re#ultat raspon i#mereni! re#ultata koe1i0ijent varija0ije standardna "re'ka srednje vrednosti raspon u kome se u# 95` pou#danja nala#i srednja vrednost u
popula0iji i
relativni raspon.
Sve navedeno i#ra&unato je #a sve mani1estne varijable situa0iono> motori&ki! sposobnosti 6#a oba u#orka i ukupno7 i varijable #a pra)enje i"re odbojka'ke ekipe na utakmi0ama i anali#e e1ikasnosti i"ra&a i ekipe. Distri$"cije s3i6 mani&estni6 3arija$li. Ge#ultati dobijeni merenjima i snimanjima svake "rupe posebno kao i #a ukupno 6#birno7 koji se metodolo'ki tretira kao "rupa podvr"nuti su ovoj statisti&koj opera0iji i pro0eduri. 1. Ge#ultati svi! mani1estni! varijabli #a obe "rupe podeljeni su u sedam ekvidistantni! ra#reda i i#ra&unate su apsolutne i relativne 1rekven0ije. 2. 3sto tako #a obe eksperimentalne "rupe 6ukupno7 i#ra&unata su prva &etiri momentna koe1i0ijenta mani1estni! varijabli "rupisani! podataka s jednakim
72
intervalom u svakom ra#redu po metodi Mendala 6Mendall E. 1958.7 od koji! tre)i i &etvrti slu(e #a pro0enu osnovni! obele(ja raspodela;
simetri&nosti distribu0ija 6Ske]ness7 i spljo'tenosti distribu0ija 6Murtosis7.
Ske]ness kurtosis i standardna "re'ka #a ske]ness 66e@7 i#ra&unati su po al"oritmu Fek @ajmera 6F0@emar 19627. Mriti&ki odnosi #a stepen simetri&nosti i stepen spljo'tenosti imaju nulte vrednosti 6u# uslov da je srednja vrednost i 0 i i 17 kod normalne distribu0ije i interpretiraju se kao P 6#et7 distribu0ija. 3#ra&unata je i interkorela0iona matri0a SF varijabli i varijabli #a pra)enje i"re odbojka'ke ekipe na utakmi0ama i anali#e e1ikasnosti i"ra&a i ekipa.Ga#like i#me=u u#oraka odbojka'a ra#li&ito" ran"a takmi&enja utvr=ene su pomo)u anali#e Studentovo" t>testa. 4estiranje razlika izme!" aritmeti1ki6 sredina i jednosmerna analiza 3arijansi. Ga#lika i#me=u aritmeti&ki! sredina trans1ormisana je pomo)u St"dento3o, postupka u t5distri$"ciji 6Erosset 4. 19087. <akva distribu0ija je testirana od"ovaraju)im 6u odnosu na 6ne7#avisnost u#orka i na veli&inu u#orka7 al"aritmom #a t>test 6Ostle 5. 19547. 3#ra&unati su i od"ovaraju)i propabiliteti kako bi se slu&ajno prona'la ta distribu0ija kod jednaki! aritmeti&ki! sredina. 2i'erov #a!tev #a !omo"enost>jednakost varijansi 62is!er G. 19237 testiran je Snedekor>ovom raspodelom 6Snede0or E. kod jednaki! varijansi. Relati3na razlika +rose1ni6 3rednosti (T) kod u#orka ispitanika u obe eksperimentalne "rupe i#ra&unata je u pro0entima u odnosu na prose&ni re#ultat u#orka ispitanika kontrolne "rupe 6100`7 od"ovaraju)e varijable. Obrada podataka i#vr'ena je kanoni1kom korelacionom analizom koja je maksimalna 6kros7 korela0ija i#me=u linearni! 1unk0ija dva vektora varijabli. Ova matemati&ka pro0edura koja je u stvari "enerali#a0ija G*O>vo" linearno" modela i modi1ikovana je ovako; 1. kanoni&ki korela0ioni koe1i0ijenati su pomo)u *ndersenove metode 619587 normirani u koe1i0ijente kanoni&ke trans1orma0ijeX
mr Vladan Mili
73
19317. .a re#ultate 2>testa
i#ra&unata je ta&na vrednost verovatno)e kako bi se raspodela slu&ajno prona'la
2. statisti&ka #na&ajnost kanoni&ke korela0ije odre=ivana je W!i>kvadratW trans1orma0ijom 5arttlet>ovo" testa WTambdaW 619477 i 3. umno(ak propor0ije varijanse i kanoni&ke korela0ije > kvadrat je novo analiti&ko ,oru(je->redunantna varijansa 6Filler ,prepokrivanja- varijansi dva bloka varijabli. Re,resiona analiza. .adatak istra(ivanja je da dekomponuje varijansu kriterijumski! varijabli koje su u ovom slu&aju varijable #a pra)enje i"re odbojka'ke ekipe na utakmi0ama i anali#e e1ikasnosti i"ra&a i ekipe kao i prediktorski! varijabli koje su sastavljene od delova istoimeni! situa0iono> motori&ki! sposobnosti u pre0i#nosti u odboj0i na ve)i broj i#vora koji mo"u objektivno da se pripi'u prediktorskim ili eksplanatornim varijablama a mo(e optimalno da se re'i i u okviru re,resiono, modela. $ okviru pro0edura #a skup prediktorski! varijabli i#vr'ene su ove opera0ije i i#ra&unati slede)i statisti&ki parametri; U re"resioni koe1i0ijenti 19697 kao autenti&na mera
standardne "re'ke re"resioni! koe1i0ijenata t>test #a svaki re"resioni koe1i0ijent verovatno)a da je svaki re"resioni koe1i0ijent jednak nuli u
pre0i#nosti
koe1i0ijenti par0ijalne re"resije kvadrati par0ijalne re"resije doprinos svako" prediktora u obja'njavanju kriterijumske
varijable
par0ijalna
korela0ija
kriterijumski!
sa
prediktorskim
varijablama
unikvitete prediktorski! varijabli i vektor orto"onalni! projek0ija prediktora na kriterijumsku
6predvi=enu7 standardi#ovanu varijablu > re"resioni 1aktor. $ okviru pro0edure i#ra&unati su jo' i;
74
Doktorska disertacija re"resiona konstanta multipla korela0ija koe1i0ijent determina0ije i standardna "re'ka pro0enjeno" kriterijuma.
<akodje i#ra&unata jo' i anali#a varijanse koe&icijenta determinacije kao i od"ovaraju)a verovatno)a da je G na kvadrat 6 R<7 jednak nuli u pre0i#nosti. Obrada re#ultata i#vr'ena je 98e9emtium 34.
mr Vladan Mili
75
A. 7R)*2P, )849R7R942C)K2 ) D)S*US)K2 R9PUO4242
7.1 9rika# interpreta0ija i diskusija re#ultata osnovni! statisti&ki! parametara varijabli #a pro0enu situa0iono>motori&ki! sposobnosti (SMS) odbojka'a +ru"e i 9rve li"e
4a$ela 1. Deskri+ti3na statistika sit"aciono5motori1ke +reciznosti od$ojka%a Dr",e li,e
Varija$le
S9 ) S9 )) S9 ))) S9) V S9 V S9 V) 7R7VO 7R7V9 7RCVO 7RCV9 D)7R)S D)7R)P SM)V5V SM )V5V) SM )V5) 8 $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % Mean 1.44 1.36 1.46 1.48 1.$4 1.6% 1.34 1.36 1.44 1.24 1.&2 %.62 1.04 2.%% 2.4% Min %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % MaV 4.% % 4.% % $.% % 4.% % $.% % $.% % 4.% % 4.% % 4.% % 4.% % &.% % &.% % $.% % $.% % $.% % Ran,e 4.%% 4.%% $.%% 4.%% $.%% $.%% 4.%% 4.%% 4.%% 4.%% &.%% &.%% $.%% $.%% $.%% Varia. %.00 1.&& 1.36 1.%& 1.44 1.36 1.26 1.13 %.00 %.02 %.3$ %.$& 1.61 1.31 1.06 SD %.0 0 1.1 $ 1.& & 1.% 1 1.2 % 1.& 2 1.1 2 1.% 8 %.0 0 %.0 6 %.8 3 %.3 & 1.2 3 1.& 1 1.4 % CV 68.06 6$.$% 0%.06 68.$8 33.84 82.8% 64.4$ 61.&$ 68.06 33.&0 6$.32 116.0 0 6$.&8 6$.43 $8.&2 9rro r %.14 %.16 %.10 %.14 %.13 %.10 %.16 %.1$ %.14 %.14 %.12 %.1% %.18 %.10 %.2% SkeM %.&% %.%8 %.33 %.8$ %.8& %.34 %.4$ %.2% %.&% %.30 %.1% 1.%3 %.62 %.&4 !%.11 *"rt ! %.&6 ! %.81 ! %.1% %.$3 %.48 ! %.23 ! %.$8 ! %.40 ! %.&6 1.%3 ! %.6& 1.%& %.4% ! %.23 ! %.68
9re"ledom tabele 1 u kojoj su prika#ani re#ultati 0entralni! i disper#ioni! parametara primenjeni! varijabli situa0iono>motori&ke pre0i#nosti 6SF97 odbojka'a +ru"e li"e mo(e se konstatovati da su svi re#ultati aritmeti&ki! sredina
76
6Fean7 valjani jer je standardna "re'ka aritmeti&ke sredine 6/rror7 kod svi! varijabli uvek vi'e ne"o pet puta manja od svoje srednje vrednosti. 4rednosti osnovni! 0entralni! i disper#ioni! parametara primenjeni! prediktorski! varijabli u intervalima minimalni! 6Fin7 i maksimalni! 6Fa?7 re#ultata sadr(e uvek oko 4 ili vi'e standardni! devija0ija 6S+7 na osnovu &e"a se pou#dano mo(e konstatovati #natna osetljivost svi! primenjeni! testova. 4isoki koe1i0ijenti varija0ije 6847 naro&ito kod varijable di#anje prstima i#a "lave 6+39G3.7 uka#uju na to da su re#ultati dosta !etero"eni. 9risutna je i optimalna #akrivljenost 6simetri&nost7 distribu0ije u #onama oko aritmeti&ke sredine 6Ske].7. 3# Skjunisa se tako=e mo(e primetiti da postoji #a nijansu ve)i broj po#itivni! re#ultata u odnosu na aritmeti&ku sredinu kod varijable po"a=anje vertikalno" 0ilja spojenim podlakti0ama > &eki)em i# #one 43 u po#i0iju 333 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena. 69G84/7. Fe=utim Murto#is 6Murt.7 &ija je vrednost kod svi! varijabli #natno manja od 2.75 "ovori o tome da se distribu0ija ra#likuje od normalne 6platikurti&na distribu0ija7 'to #na&i da su re#ultati ovi! testova dosta rasplinuti. Ovo i nije i#nena=uju)e jer se ovde radi o neselek0ionisanom u#orku ispitanika koji i"raju na ra#li&itim i"ra&kim po#i0ijama u timu.
4a$ela <. Deskri+ti3na statistika sit"aciono5motori1ke +reciznosti od$ojka%a 7r3e li,e

Varija$le S9 ) S9 )) S9 ))) S9 )V S9 V S9 V) 7R7VO 7R7V9 7RCVO 7RCV9 8 44 44 44 44 44 44 44 44 44 44 Mean 2.&4 2.41 2.$% 2.16 2.64 &.%0 2.%% 2.%$ 2.18 2.%$ Min %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% MaV $.% % $.% % 4.% % $.% % $.% % $.% % 4.% % 4.% % 4.% % 4.% Ran,e $.%% $.%% 4.%% $.%% $.%% $.%% 4.%% 4.%% 4.%% 4.%% Varia. 1.44 1.60 1.14 1.81 2.%$ 1.&4 1.21 1.6& 1.1& 1.%2 SD 1.2 % 1.& % 1.% 3 1.& $ 1.4 & 1.1 6 1.1 % 1.2 8 1.% 6 1.% CV $1.2$ $&.0$ 42.3% 62.&& $4.&2 &3.46 $4.08 62.&4 48.3% 40.4% 9rro r %.18 %.2% %.16 %.2% %.22 %.13 %.13 %.10 %.16 %.1$ SkeM %.2& !%.16 !%.%6 %.&6 !%.%1 !%.18 %.11 %.12 !%.14 %.%$ *"rt ! %.26 ! %.0& ! %.31 ! %.22 ! %.8% %.16 ! %.3& ! 1.21 ! %.36 ! 77
mr Vladan Mili
D)7R)S D)7R)P SM)V5V SM )V5V) SM )V5) 44 44 44 44 44 1.3% %.3$ 2.86 2.01 &.0& % %.% % %.% % 1.% % 1.% % 2.% % % 4.% % &.% % $.% % $.% % $.% % 4.%% &.%% 4.%% 4.%% &.%% %.68 %.$6 1.&& 1.$3 %.36 1 %.8 2 %.3 $ 1.1 $ 1.2 $ %.8 3 48.&1 1%%.1 & 4%.23 4&.11 22.21 %.12 %.11 %.13 %.10 %.1& %.61 %.8% %.28 !%.%4 !%.34 %.$8 %.1$ %.4$ ! %.84 ! 1.11 %.21
*nali#om tabele 2 u kojoj su prika#ani re#ultati 0entralni! i disper#ioni! parametara primenjeni! varijabli situa0iono>motori&ke pre0i#nosti 6SF97 odbojka'a 9rve li"e mo(e se konstatovati da su svi re#ultati aritmeti&ki! sredina 6Fean7 valjani jer je standardna "re'ka aritmeti&ke sredine 6/rror7 kod svi! varijabli uvek vi'e ne"o pet puta manja od svoje srednje vrednosti. 4rednosti osnovni! 0entralni! i disper#ioni! parametara primenjeni! prediktorski! varijabli u intervalima minimalni! 6Fin7 i maksimalni! 6Fa?7 re#ultata sadr(e uvek oko 4 ili vi'e standardni! devija0ija 6S+7 na osnovu &e"a se pou#dano mo(e konstatovati #natna osetljivost svi! primenjeni! testova. 4isoki koe1i0ijenti varija0ije 6847 kod ve)ine varijabli osim kod varijable po"a=anje !ori#ontalno" 0ilja sme&ovanjem i# skoka i# #one 34 u #onu 3 sa dru"e strane terena 6SF34>37 i po"a=anje 0ilja servisom u #oni 43 6S/437 uka#uju na to da su re#ultati dosta !etero"eni. 9risutna je i optimalna #akrivljenost 6simetri&nost7 distribu0ije u #onama oko aritmeti&ke sredine 6Ske].7 kod svi! varijabli. Fe=utim Murto#is 6Murt.7 &ija je vrednost kod svi! varijabli #natno manja od 2.75 "ovori o tome da se distribu0ija ra#likuje od normalne 6platikurti&na distribu0ija7 'to #na&i da su re#ultati ovi! testova dosta rasplinuti. Ovo i nije i#nena=uju)e jer se ovde radi o neselek0ionisanom u#orku ispitanika koji i"raju na ra#li&itim i"ra&kim po#i0ijama u timu.
7.2 9rika# interpreta0ija i diskusija re#ultata osnovni! statisti&ki! parametara varijabli #a pro0enu e1ikasnosti u i"ri odbojka'a +ru"e i 9rve li"e
4a$ela F. Deskri+ti3na statistika e&ikasnosti " i,ri od$ojka%a Dr",e li,e
Varija$le S9+ S9R 8 $ % $ Mean %.10 1.63 Min %.% % %.% MaV &.%% 6.%% Ran,e &.%% 6.%% Varia. %.23 2.$0 SD %.$ 2 1.6 CV 231.$ % 06.6% 9rror %.%$ %.14 SkeM &.%6 %.$3 *"rt 0.04 ! 78
S95 S9S D)5 D)R D)S 7Si 7SR 7S5 7SS SM+ SMR SM5 SMS % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % $ % 2.$$ %.00 %.6& %.0% 2.6& 2.$2 1.44 %.34 %.$8 2.10 1.4% %.36 1.%% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % 3.%% &.%% 0.%% 14.% % 26.% % 11.% % 0.%% 3.%% 6.%% 0.%% $.%% 4.%% 4.%% 3.%% &.%% 0.%% 14.%% 26.%% 11.%% 0.%% 3.%% 6.%% 0.%% $.%% 4.%% 4.%% &.2& %.86 &.1& $.8% 43.48 12.46 4.2% 1.03 1.%& 4.88 1.36 %.8$ 1.&3 1 1.8 % %.0 & 1.3 3 2.4 1 6.8 0 &.$ & 2.% $ 1.4 % 1.% 1 2.2 1 1.& & %.0 2 1.1 3 3%.$% 0&.26 238.6 & 266.1 6 262.& 1 1&0.8 6 142.6 6 10%.2 % 13$.1 4 1%%.8 % 0$.%1 121.& $ 113.% 0 %.16 %.%8 %.16 %.21 %.61 %.&1 %.18 %.1& %.%0 %.2% %.12 %.%8 %.1% %.%0 %.4$ &.10 &.%6 2.40 1.%2 1.&& 2.&6 2.18 %.8$ %.$3 %.00 1.%4 %.34 ! %.86 ! %.83 0.81 0.80 4.3% ! %.44 1.1$ $.8$ 6.&$ %.13 ! %.$8 %.24 %.20
$ tabeli 3 prika#ani su re#ultati 0entralni! i disper#ioni! parametara primenjeni! kriterijumski! varijabli odbojka'a +ru"e li"e. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da su svi re#ultati aritmeti&ki! sredina 6Fean7 valjani jer je standardna "re'ka aritmeti&ke sredine 6/rror7 kod svi! varijabli uvek vi'e ne"o pet puta manja od svoje srednje vrednosti. 4rednosti osnovni! 0entralni! i disper#ioni! parametara primenjeni! kriterijumski! varijabli u intervalima minimalni! 6Fin7 i maksimalni! 6Fa?7 re#ultata sadr(e uvek oko 4 ili vi'e standardni! devija0ija 6S+7 na osnovu &e"a se pou#dano mo(e konstatovati #natna osetljivost svi! primenjeni! testova. Fe=utim prisutna je veoma velika !etero"enost re#ultata kod svi! primenjeni! kriterijumski! varijabli na 'ta nam uka#uju veoma visoki koe1i0ijenti varija0ije 6847. 9risutna je optimalna #akrivljenost 6simetri&nost7 distribu0ije u #onama oko aritmeti&ke sredine 6Ske].7 kod ve)ine varijabli osim kod varijabli pobedni&ki servis 6S/p7 di#anje i# situa0ije kada je slab prijem servisa 6+3>7 si"urno di#anje 6+3c7 idealno di#anje 6+3i7 prijem servisa 69S>7 i po"re'an prijem 69Si7 "de je krivulja raspodele jako desno orijentisana. Ito se ti&e Murto#isa distribu0ija podataka je podeljena na jako
mr Vladan Mili
79
sabijene re#ultate 6svi re#ultati dosta ve)i od 2 757 i rasplinute re#ultate 6svi re#ultati manji od 2 757.
4a$ela =. Deskri+ti3na statistika e&ikasnosti " i,ri od$ojka%a 7r3e li,e

Varija$le S9+ S9R S95 S9S D)5 D)R D)S 7Si 7SR 7S5 7SS SM+ SMR SM5 SMS 8 44 44 44 44 44 44 44 44 44 44 44 44 44 44 44 Mean %.46 2.&& &.8% 1.28 %.82 1.&3 &.26 &.4% 1.1% %.00 %.2$ &.%$ 1.%8 %.83 1.16 Min %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % %.% % MaV &.%% 1%.% % 11.% % 8.%% 16.% % 16.% % &6.% % 16.% % 8.%% 8.%% 4.%% 14.% % 6.%% 3.%% 11.% % Ran,e &.%% 1%.%% 11.%% 8.%% 16.%% 16.%% &6.%% 16.%% 8.%% 8.%% 4.%% 14.%% 6.%% 3.%% 11.%% Varia. %.63 4.63 8.31 2.&& $.1& 11.64 66.61 2&.3& &.%4 &.%% %.4% 11.84 1.08 1.43 &.4& SD %.8 2 2.1 6 2.0 $ 1.$ & 2.2 6 &.4 1 8.1 6 4.8 3 1.3 4 1.3 & %.6 & &.4 4 1.4 1 1.2 1 1.8 $ CV 133.& 4 02.02 33.66 110.4 3 236.0 3 248.$ & 2$%.2 1 14&.% 8 1$3.0 8 134.$ 0 248.3 1 112.8 0 1&%.2 0 1&8.0 6 1$0.8 $ 9rror %.%3 %.10 %.26 %.14 %.2% %.&% %.3& %.4& %.16 %.1$ %.%6 %.&1 %.1& %.11 %.13 SkeM 1.34 %.00 %.$& 1.8% 4.%0 2.30 2.$4 1.%8 1.61 1.08 &.%& 1.14 1.13 1.80 2.&3 *"rt 2.14 %.3$ !%.42 4.48 10.3 8 3.%6 $.4% !%.20 2.%& &.40 1%.0 0 %.$0 %.$0 $.%% 3.28
$ tabeli 4 su prika#ani re#ultati 0entralni! i disper#ioni! parametara primenjeni! kriterijumski! varijabli odbojka'a 9rve li"e. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da su svi re#ultati aritmeti&ki! sredina 6Fean7 valjani jer je standardna "re'ka aritmeti&ke sredine 6/rror7 kod svi! varijabli uvek vi'e ne"o pet puta manja od svoje srednje vrednosti. 4rednosti osnovni! 0entralni! i disper#ioni! parametara primenjeni! prediktorski! varijabli u intervalima minimalni! 6Fin7 i maksimalni! 6Fa?7 re#ultata sadr(e uvek oko 4 ili vi'e standardni! devija0ija 6S+7 na osnovu &e"a se pou#dano mo(e konstatovati #natna osetljivost svi! primenjeni! testova. Fe=utim kao i u pret!odnoj tabeli prisutna je veoma velika !etero"enost re#ultata kod svi! primenjeni! kriterijumski!
80
varijabli na 'ta nam uka#uju veoma visoki koe1i0ijenti varija0ije 6847. 9risutna je optimalna #akrivljenost 6simetri&nost7 distribu0ije u #onama oko aritmeti&ke sredine 6Ske].7 kod neki! varijabli dok je kod ve ine varijabli krivulja raspodele desno ili jako desno orijentisana. Ito se ti&e Murto#isa distribu0ija podataka je normalna kod varijabli pobedni&ki servis 6S/p7 po#itivni prijem servisa 69Sc7 i 69S>7 dok je kod ostali! varijabli podeljena na jako sabijene re#ultate 6svi re#ultati dosta ve)i od 2 757 i rasplinute re#ultate 6svi re#ultati manji od 2 757.
7.3 *@*T3.* G*.T3M* 3.F/j$ O+5O%M*I* 9G4/ 3 +G$E/ T3E/ 7.3.1 Ga#like u situa0iono>motori&kim sposobnostima 6pre0i#nosti7 i#me=u odbojka'a 9rve i +ru"e li"e
+a bi se prika#ale ra#like situa0iono>motori&ke pre0i#nosti 6SF97 i
e1ikasnosti u i"ri ekipa 9rve i +ru"e li"e u tabelama 21 i 22. su prika#ane aritmeti&ke sredine 6S47 standardne devija0ije 6S+7 broj ispitanik 6@7 vrednost t> testa 6t7 stepeni slobode 6+27 i verovatno)a "re'ke pri odba0ivanju !ipote#e da ra#lika nije #na&ajna 697. 4a$ela ?. 45test sit"aciono5motori1ke +reciznosti izme!" od$ojka%a 7r3e i Dr",e li,e 5 +rediktorske 3arija$le
V*+,-*./ 0 SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE N 1
44 44 44 44 44 44 44 44
N 2
$% $% $% $% $% $% $% $%
M0*1 1
2.&4 2.41 2.$% 2.16 2.64 &.%0 2.%% 2.%$
M0*1 2
1.44 1.$4 1.46 1.48 1.$4 1.6% 1.34 1.36
SD 1
1.2 % 1.& % 1.% 3 1.& $ 1.4 & 1.1 6 1.1 % 1.2 8
SD 2
%.00 1.1$ 1.&& 1.%1 1.2% 1.&2 1.12 1.%8
F2+*3,4 V*+,*150 6
1.46 1.28 1.$$ 1.36 1.4& 1.&1 1.%4 1.&0
72 V*+,*1506
%.2% %.&0 %.1$ %.%6 %.2& %.&3 %.0% %.26
32 8*/90
&.08 &.44 4.1$ 2.38 4.%4 $.33 1.1& 1.18
:;
02 02 02 02 02 02 02 02
7
).)) ).)) ).)) ).)1 ).)) ).)) %.26 %.24 81
mr Vladan Mili
Doktorska disertacija PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SMIV2V SM IV2VI SM IV2I

44 44 44 44 44 44 44 $% $% $% $% $% $% $% 2.18 2.%$ 1.3% %.3$ 2.86 2.01 &.0& 1.44 %.04 1.&2 %.62 1.04 2.%% 2.08 1.% 6 1.% 1 %.8 2 %.3 $ 1.1 $ 1.2 $ %.8 3 %.00 %.80 %.83 %.3& 1.23 1.&1 1.&2 1.14 1.20 1.11 1.%3 1.21 1.%0 2.23 %.64 %.&0 %.3& %.81 %.$& %.38 %.%1 &.$% $.64 2.2% %.8$ &.68 &.4& 4.%3 02 02 02 02 02 02 02 ).)) ).)) ).)3 %.4% ).)) ).)) ).))
*nali#om tabele 5 u kojoj su prika#ane univarijantne ra#like u motori&kim ve'tinama i#me=u ispitanika 9rve i +ru"e li"e mo(e se primetiti da postoje statisti&ki #na&ajne ra#like kod ve)ine varijabli i to na veoma visokom nivou 6pi0.007 u korist ispitanika 9rve li"e. %edino kod varijabli po"a=anje !ori#ontalno" 0ilja prstima i# #one 43 u po#i0iju 333 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena 69G94O7 po"a=anje vertikalno" 0ilja prstima i# #one 43 u po#i0iju 333 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena 69G94/7 i po"a=anje !ori#ontalno" 0ilja prstima i#a "lave i# #one 333 u #onu 33 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena 6+39G3.7 nisu utvr=ene statisti&ki #na&ajne ra#like. Ovakvi re#ultati su i o&ekivani sa ob#irom na &injeni0u da odbojka'i koji i"raju ve)i ran" takmi&enje tj 9rvu li"u verovatno poseduju ve)i te!ni&ko>takti&ki nivo u odbojka'kim elementima od odbojka'a koji i"raju +ru"u li"u pa su samim tim i bili pre0i#niji u i#vo=enju ti! elemenata i ostvarili bolje re#ultate. Statisti&ki #na&ajne ra#like nisu utvr=ene kod varijabli 9G94O 9G94/ i +39G3.. Ga#lo"e nepostojanja statisti&ki! #na&ajni! ra#lika u prve dve varijable 69G94O i 9G94/7 mo(emo potra(iti u &injeni0i da radi o jednostavnijim odbojka'kim elementima odnosno da dodavanje lopte prstima i &eki)em i# #one 43 u #onu 333 ne predstavlja problem #a odbojka'e i 9rve i +ru"e li"e s ob#irom na udaljenost odbojka'a od mre(e 6dva metra od linije napada7 pravilinijsko dodavanje lopte polo(aj tela u odnosu na mre(u i 0ilj itd. Mod varijable po"a=anje !ori#ontalno" 0ilja prstima i#a "lave i# #one 333 u #onu 33 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena 6+39G3.7 tako=e ne postoje statisti&ki #na&ajne ra#like i#me=u odbojka'a 9rve i +ru"e li"e. Fe=utim ovde nije opravdano da obja'njene ove pojave tra(imo u jednostavnosti i#vo=enja elementa jer di#anje prstima i#a "lave u odboj0i sa ob#irom na strukturu i te!ni&ke karakteristike de1initivno nije jednostavan element ve) naprotiv jako te!ni&ki slo(en i odbojka'i koji u ekipi ne i"raju na po#i0iji
82
di#a&a
u ve)ini slu&ajeva i#be"avaju ovu te!niku di#anja. S ob#irom na
deskriptivne karakteristike ovo" testa kao i na metrijske karakteristike testa mo(emo pretpostaviti da je ovaj test bio dosta te(ak i da mo(e biti jedan od ra#lo"a ovako dobijeno" re#ultata kao i uslovima merenja.
7.3.2 Ga#like u e1ikasnosti u i"ri i#me=u odbojka'a 9rve i +ru"e li"e

4a$ela @. 45test razlika " e&ikasnosti " i,ri izme!" eki+a 7r3e i Dr",e li,e 5 kriterij"mske 3arija$le
V*+,-*./ 0 SE7 SE< SE2 SE= DI2 DI< DI= PS, PS< PS2 PS= SM7 SM< SM2 SM= N 1
44 44 44 44 44 44 44 44 44 44 44 44 44 44 44
N 2
$% $% $% $% $% $% $% $% $% $% $% $% $% $% $%
M0*1 1
%.46 2.&& &.8% 1.28 %.82 1.&3 &.26 &.4% 1.1% %.00 %.2$ &.%$ 1.%8 %.83 1.16
M0*1 2
%.10 1.63 2.$$ %.00 %.6& %.0% 2.6& 2.$2 1.44 %.34 %.$8 2.10 1.4% %.36 1.%%
SD 1
%.8 2 2.1 6 2.0 $ 1.$ & 2.2 6 &.4 1 8.1 6 4.8 3 1.3 4 1.3 & %.6 & &.4 4 1.4 1 1.2 1 1.8 $
SD 2
%.$ 2 1.6 1 1.8 % %.0 & 1.3 3 2.4 1 6.8 0 &.$ & 2.% $ 1.4 % 1.% 1 2.2 1 1.& & %.0 2 1.1 3
F2+*3,4 V*+,*150 6
2.40 1.8% 2.3% 2.32 1.64 2.%1 1.4% 1.0% 1.&8 1.$2 2.$8 2.4& 1.12 1.32 2.$%
72 V*+,*1506
%.%% %.%% %.%% %.%% %.%1 %.%% %.%6 %.%% %.%3 %.%2 %.%% %.%% %.$2 %.%% %.%%
32 8*/90
&.1 2.3 4.1 1.8 %.3 1.& %.3 1.6 !1.4 1.& !&.1 2.4 !1.8 %.8 %.8
:;
2$ % 2$ % 24 0 2$ % 2$ % 2$ % 2$ % 2$ % 2$ % 2$ % 2$ % 2$ % 2$ % 2$ % 24 0
7
).)) ).)1 ).)) %.%3 %.48 %.21 %.$1 %.1% %.13 %.2% ).)) ).)2 %.%3 %.41 %.42
mr Vladan Mili
83
$ tabeli 6 prika#ane su univarijantne ra#like u kriterijumskim varijablama i#me=u ispitanika 9rve i +ru"e li"e. @jenom anali#om mo(e se primetiti da postoje statisti&ki #na&ajne ra#like jedino kod varijabli pobedni&ki servis S/p po#itivni servi S/c po"re'an servis S/> i pobedni&ki sme& SFp u korist ispitanika 9rve li"e kao i varijabli po"re'an prijem servisa 9Si u korist ispitanika +ru"e li"e. Mod ostali! varijabli nije do'lo do statisti&ki #na&ajni! ra#lika. Statisti&ki #na&ajne ra#like kod varijabli pobedni&ki servis 6Sep7 po#itivni servis 6S/c7 i ne"ativni servis S/> nas navodi na konstata0iju da su odbojka'i 9rve li"e bili e1ikasniji u i"ri u serviranju od odbojka'a +ru"e li"e ali isto tako su imali i vi'e ne"ativni! servisa 'to je u odboj0i svakako uobi&ajena pojava da odbojka'i a"resivno serviraju)i u toku utakmi0e ri#ikuju da im i pro0enat "re'aka u serviranju bude ve)i 6Qservis po 0enu "re'ke,7. 3sti slu&aj je i sa varijablom pobedni&ki sme& 6SFp7 &ije statisti&ki #na&ajne ra#like idu u korist odbojka'a 9rve li"e 'to je opet sa ob#irom na te!ni&ko>takti&ki nivo odbojka'a 9rve li"e o&ekivano. Sa istim ra#lo"om mo(emo i objasniti statisti&ki #na&ajne ra#like varijable po"re'an servis 69Si7 u korist odbojka'a +ru"e li"e.
7.4 G/T*83%/ S3<$*83O@O>FO<OG3VM/ 9G/83.@OS<3 (SM7) 3 /23M*S@OS<3 $ 3EG3 /M39* +G$E/ T3E/
*nali#a rela0ija i#me=u anali#irani! podru&ja #asniva)e se prevenstveno na anali#i rela0ija me=u skupovima mani1estni! varijabli. +a bi se utvrdila maksimalna pove#anost varijabli koje opisuju situa0iono> motori&ku pre0i#nost i varijabli koje opisuju e1ikasnost u i"ri odbojka'a +ru"e li"e kori')en je biorto"onalni metod kanoni&ke korela0ione anali#e. $ skladu sa ovim pro"ramom i#vr'ena je normali#a0ija varijabli i utvr=ena pove#anost varijabli unutar i i#me=u dve anali#irane "rupe varijabli. @akon i#ra&unavanja osnovni! parametara 1unk0ija distribu0ije varijabli u oba sistema dobijanja matri0a interkorela0ija varijabli unutar svako" sistema i dobijanja matri0a kroskorela0ije prvo" i dru"o" sistema ura=ena je kanoni&ka korela0iona anali#a dobijeni! matri0a odnosno anali#irano" prostora od dva sistema varijabli koji pripadaju ra#li&itim se"mentima dimen#ija antropolo'ko" statusa. +obijeni poda0i su
84
prika#ani u tabelama 10 i 16 "de su #a svaku i#olovanu kanoni&ku 1unk0iju date vrednosti kanoni&ke korela0ije 6G7 kanoni&ko" koe1i0ijenta determina0ije 6G 27 i re#ultati testiranja #na&ajnosti te 1unk0ije preko 5artletovo" Ji>kvadrat testa 6J 27 "de je u# broj stepena slobode 6+27 data i verovatno)a "re'ke prilikom odba0ivanja !ipote#e da 1unk0ija nije #na&ajna 697. $ tabelama 9 11 12 i 15 prika#ane su projek0ije mani1estni! situa0iono> motori&ki! i varijabli e1ikasnosti u i"ri na kanoni&ku dimen#iju na temelju koji! se mo"u interpretirati latentne dimen#ije od"ovorne #a kovarijabilitet dva prostora. $ tabelama 7 8 13 i 14 prika#ane su matri0e interkorela0ije situa0iono> motori&ke pre0i#nosti e1ikasnosti u i"ri i matri0a kros>korela0ije ova dva prostora. Svi koe1i0ijenti koji su ve)i od .20 su statisti&ki #na&ajni sa "re'kom pro0ene od 5` a koji su ve)i od .25 sa "re'kom od
&
1`.
4a$ela A. Matrica interkorelacije sit"aciono5motori1ke +reciznosti od$ojka%a Dr",e li,e

1 SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV SM IV2 VI SM IV2I 1.%% ).3& %.1% !%.%& %.%6 2).22 %.%2 %.%0 !%.10 %.12 !%.12 %.13 2).2! %.16 !%.12 1.%% ).3) %.%3 ! %.18 2 ).55 ! %.%& ! %.18 %.12 %.11 %.%4 %.18 ! %.%3 ).21 2 ).23 1.%% ).24 ! %.%& ! %.1& %.11 2 ).26 %.13 ! %.18 %.%3 %.1% ! %.14 %.%& ! %.12 1.%% ).2( ! %.%2 ! %.12 2 ).35 ! %.1% ! %.14 %.12 %.%6 %.%8 %.%& %.11 1.%% ).2& %.%8 ! %.%6 2 ).23 ! %.%0 ! %.14 ! %.10 ).2! %.12 %.%0 1.%% %.1% %.%0 2 ).22 ! %.%6 2 ).22 ! %.%0 %.%& %.%1 ).26 1.%% %.&$ ).2) ).26 %.1& %.10 !%.%& !%.%% %.%1 1.%% ).34 ).44 %.%3 ).21 %.12 ! %.%$ %.%$ 1.%% ).2( %.16 %.13 %.11 ! %.12 ! %.%0 1.%% %.%1 %.%6 %.%6 %.%$ ! %.16 1.%% %.12 ! %.13 2 ).34 2 ).2( 1.%% %.%1 2 ).32 %.%3 1.% % ).3 ! ).4 3 2 3 4 5 6 ! & ( 1) 11 12 13 14 15
1.%% ).34 1.% %
3 Preme Petzu B: Osnovne statisticke metode za nematematiare, Jastrebarsko: Naklada
la!, 2""2#
mr Vladan Mili
85
$ tabeli 7 prika#ane su interkorela0ije situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i"ra&a +ru"e li"e koje su pro0enjene na osnovu 15 spe0i1i&ni! testova. @jenom inspek0ijom mo(e se primetiti da su koe1i0ijenti korela0ija kod svi! varijabli dosta niski i da je mali broj koe1i0ijenata statisti&ki #na&ajan. @ajve)i statisti&ki #na&ajan koe1i0ijent 6>0.557 je i#me=u varijabli S/43 i S/33 a #atim i#me=u varijabli 9G84/ i 9G94/ 60.447 i varijabli SF34>3 i SF34 60.437. 4a$ela >. Matrica interkorelacije e&ikasnosti " i,ri od$ojka%a Dr",e li,e
SE7 SE7 SE< SE2 SE= DI2 DI< DI= PS, PS< PS2 PS= SM7 SM< SM2 SM= %.1$ 1.)) ).3! ).31 %.18 ).36 ).3! %.1& %.1% ! %.%6 %.%4 ).4) %.16 %.%3 %.16 SE< %.14 1.)) ).56 %.%& %.1& %.13 ! %.18 ! %.%0 ! %.%4 ! %.%8 ).4& ).33 ).3! ).32 SE2 SE= DI2 DI< DI= PS, PS< PS2 PS= SM 7 SM < SM 2 SM =
%.%6 1.)) %.%4 ! %.%% ! %.%3 ! %.%8 ! %.1$ ! %.13 ! %.%8 ).5) ).44 ).34 ).3!
! %.14 1.%% ).!4 ).!4 2 ).25 2 ).22 2 ).23 2 ).2) 2 ).35 ).44 ).34 ).3!
%.12 1.)) ).&4 2 ).23 2 ).22 ! %.10 ! %.18 2 ).3! 2 ).34 2 ).25 2 ).26
%.%6 1.)) 2 ).2& 2 ).26 2 ).25 2 ).23 2 ).41 2 ).35 2 ).2( 2 ).3) %.1$ 1.)) ).!6 ).!! ).!3 %.%4 2 ).3( 2 ).2& 2 ).32 %.%& 1.)) ).&6 ).66 %.%4 %.%8 2 ).2) ! %.%6 ! %.%4 1.)) ).66 ! %.%1 %.%1 %.%& %.%6
%.%8 1.)) %.%2 %.%3 ! %.%1 ! %.%2 ! %.%$ 1.)) %.%4 2 ).21 ! %.1$
! %.%4 ).6! ).3& ).44
1.)) ).5) ).4( 1.) ) ).5 4
%.$ 0
86
Ito se ti&e koe1i0ijenata interkorela0ija od"ovorni! #a pro0enu e1ikasnosti u i"ri odbojka'a +ru"e li"e 6tabela 87 koje su pro0enjene na osnovu 15 kriterijuma e1ikasnosti u i"ri mo(e se primetiti da je dobar deo koe1i0ijenata visok i statisti&ki #na&ajan. <ako=e mo(e se primetiti "rupisanje statisti&ki #na&ajni! koe1i0ijenata korela0ija sa varijablama +3> +3c i +3i od"ovorni! #a pro0enu e1ikasnosti u di#anju kao i sa varijablama od"ovorni! #a pro0enu e1ikasnosti sme&ovanja 6SFc SF> i SFi7. @ajva)i statisti&ki #na&ajni koe1i0ijenti korela0ija su i#me=u varijabli 9S> i 9Sc 60.867 a #atim i#me=u +3c i +3i 60.847 itd. 4a$ela ;. Matrica kroskorelacija sit"aciono5motori1ke +reciznosti i e&ikasnosti " i,ri
SE7 %.12 %.%4 ! %.1$ 2 ).2! ! %.%0 ! %.%0 ! %.%3 %.%2 ! %.%4 2 ).26 %.%% ! %.%4 %.%0 %.1% %.%0 SE< %.12 %.%6 ! %.%4 ! %.%4 %.%& ! %.12 %.16 %.16 %.13 %.%8 ! %.%4 %.23 %.12 %.14 %.10 SE2 ! %.%% ! %.%3 %.%4 %.1& %.12 ! %.12 ! %.%3 ! %.%4 %.%0 ! %.10 %.%2 %.%% %.%1 ! %.%4 ! %.%% SE= %.2% %.%% ! %.18 ! %.18 %.%1 %.%6 ! %.%8 %.1& %.%1 %.1% %.%1 ).24 ! %.16 %.%% ! %.%6 DI2 %.18 ).23 ! %.10 2 ).24 ! %.%% ! %.%& %.%6 %.%4 %.%2 %.21 %.%3 %.1% ! %.18 %.%& 2 ).2) D,< ).21 %.1% 2 ).21 2 ).25 ! %.%6 %.%% ! %.%$ %.%8 %.11 %.16 ! %.%% %.10 ! %.12 %.%0 2 ).2) DI= ! %.16 %.%8 ! %.10 %.%& ! %.%8 ! %.%3 2 ).2) %.%1 ! %.13 ! %.%2 ! %.12 %.%& ).21 ! %.%& %.1% PS, ! %.16 ! %.%3 2 ).2) %.%4 ! %.18 ! %.%2 ! %.18 %.%2 ! %.%3 %.%8 %.%4 %.%6 %.1$ ! %.18 %.%2 PS< ! %.16 ! %.%2 ! %.12 ! %.%1 ! %.1& %.%$ ! %.13 ! %.%6 ! %.16 %.1& ! %.1$ %.%$ %.1% ! %.14 %.%4 PS2 2 ).2! %.%8 ! %.%$ %.1% ! %.%$ ! %.2% ! %.%0 2 ).25 ! %.%3 %.%1 %.1& ! %.%6 %.13 %.%2 %.%4 PS= %.%& ! %.%8 %.1% ! %.%0 ! %.%8 ! %.1& %.1& ! %.%2 ! %.%2 2 ).34 ! %.%8 %.%1 %.%8 ! %.%1 ).3) SM7 ! %.1$ ! %.18 %.%$ ! %.%2 %.%8 %.%$ %.%4 ! %.%4 ! %.%2 2 ).42 ! %.%1 %.1$ %.%4 ! %.1& ).32 SM< %.%1 ! %.1% %.24 %.%6 ).26 %.11 ! %.%$ %.%% ! %.%% 2 ).2! ! %.%$ %.1% %.1% %.%6 %.1& SM2 2 ).26 2 ).25 %.2% ).2& ! %.%1 %.%0 ! %.%2 %.%& %.%& 2 ).2& %.%3 %.13 %.%0 2 ).2& %.1& SM= %.%6 !%.%8 %.%2 %.%1 %.%6 %.12 %.%0 %.%1 %.10 %.%% %.1& !%.%& %.1% %.%2 %.1&
SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV V SM IV2VI SM IV2I
mr Vladan Mili
87
3nspek0ija tabele 9 u kojoj su prika#ane kroskorela0ije situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i e1ikasnosti u i"ri i"ra&a +ru"e li"e uka#uje na to da nema mno"o statisti&ki #na&ajni! koe1i0ijenata kroskorela0ija. $jedno su i #na&ajni koe1i0ijenti dosta niski a i neko #na&ajnije "rupisanje #na&ajni! koe1i0ijenata nije prisutno. Statisti&ki #na&ajni koe1i0ijenti kretali su se u rasponu od 0.20 do 0.42. @ajve)i statisti&ki #na&ajan koe1i0ijent bio je i#me=u varijabli SFpc i 9G84/ 6>0.427. 4a$ela 1D. )zolo3ana kanoni1ka &"nkcija
R
) 1 %.0% %.84
R2
%.81 %.31
HI2
2&8 182
DF
21% 182
P
).)5 %.$%
$ tabeli 10 kanoni&ka korela0iona anali#a je poka#ala da postoji statisti&ki #na&ajno i#olovan jedan kanoni&ki 1aktor odnosno jedna #na&ajna pove#anost i#me=u skupa varijabli #a pro0enu situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i e1ikasnosti u i"ri odbojka'a +ru"e li"e. <a jedina #na&ajna 1unk0ija obja'njava 81` od ukupno" varijabiliteta ova dva skupa varijabli 'to se smatra #na&ajnim stepenom pove#anosti. .na&ajnost pove#anosti je na nivou p i 0.05. 4a$ela 11. Str"kt"ra kanoni1ko, &aktora sit"acono5motori1ke +reciznosti
R443 1 SEI SEII SEIII SEIV SEV SEVI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2 V SM IV2VI SM IV2I
%.&4 %.2& !%.1$ !%.&1 %.23 !%.%& %.%$ %.2$ %.%4 !%.%4 !%.1$ %.&2 %.%0 %.4$ %.2$
4a$ela 1<. Str"kt"ra kanoni1ko, &aktora e&ikasnosti " i,ri

R443 1 SE7 SE< SE2
!%.1$ ).23 ).3& 88
Doktorska disertacija SE= DI2 DI< DL= PS, PS< PS2 PS= SM7 SM< SM2 SM=
%.%4 ).42 ).34 ).42 !%.1% 2).2( 2).25 !%.1$ !%.%% %.1$ ).25 2).3)
$ tabelCkC 11 i 12 prika#ani su koe1i0ijenti korela0ije mani1estni! varijabli u oba skupa sa i#olovanom kanoni&kom 1unk0ijom. $ prostoru situa0iono>motori ke pre0i#nosti 1unk0ija je najvi'e de1inisana varijablama SF34>43 #atim S/3 &aktor sit"aciono5motori1ke +reciznosti
+39G3. S/34 S/4 9G94/ SF34>3 i S/33 sa koe1i0ijentima od 0.23 do 0.42 Ovaj 1aktor mo(e se de1inisati kao od$ojka%a. $ dru"om skupu podataka 1unk0iju de1ini'u devet varijabli #a pro0enu e1ikasnosti u i"ri. @ajve)u projek0iju na kanoni&ki 1aktor imaju varijable #a pro0enu e1ikasnosti u di#anju +3> +3i i +3c kao i varijabla S/>. <ako=e statisti&ki #na&ajne projek0ije imaju i varijable S/c 9Sc 9S> SF> i SFi. *nali#a korespodentni! kanoni&ki! 1unk0ija upu)uje na pretpostavku da e1ikasnost u i"ri u ovom slu&aju najvi'e #avisi od sme&ovanja i# #one 34 u #onu 43 servisa u #onu 3 di#anja prstima i#a "lave servisa u #onu 34 #atim od prijema servisa prstima sme&a i# #one 34 u #onu 3 i serviranja u #onu 33. @a osnovu ovakvi! pretpostavki u ovom istra(ivanju mo(emo re)i da e1ikasnost u odboj0i #avisi od sva &etiri elemetna koji su bili predmet anali#iranja i posmatranja u ovom istra(ivanju 6sme&ovanja di#anja prijema prstima i serviranja7 i da su odbojka'ki elementi me=usobno uslovljeni i da 1unk0ioni'u kao jedan sistem u okviru koje" odsustvo samo jedno" elementa u velikoj meri umanjuje e1ikasnost odbojka'a na utakmi0ama kako u pre0i#nosti tako i svim ostalim situa0iono> motori&kim sposobnostima odbojka'a u nekoj meri i u ostalim sposobnostima 6motori&kim psi!olo'kim...7. +omina0ija odre=eni! elemenata kao 'to je slu&aj u
mr Vladan Mili
89
ovom istra(ivanju kod odbojka'a +ru"e li"e 6sme&ovanja i# #one 34 u #onu 43 servisa u #onu 3 di#anja prstima i#a "lave servisa u #onu 34 #atim od prijema servisa prstima sme&a i# #one 34 u #onu 3 i serviranja u #onu 337 svakako #avisi od strate"ije i taktike trenera koji se #a svaku utakmi0u spremaju spe0i1i&no sa ob#irom na te!ni&ko>takti&ke karakteristike protivni&ki! ekipa ali isto tako i te!ni&ko>takti&ki! mo"u)nosti odbojka'a koje treniraju. .animljivo je da je u ovom slu&aju kod odbojka'a +ru"e li"e dominantan t#v. ,skra)eni servis- odnosno servis u #one di#anja 6 3 34 i 337 'to opet samo navodi na &injeni0u da su u odboj0i pored 'iroke primene Qa"resivno"- skok servisa u upotrebi i skra)eni takti&ki servisi po"otovu 1rontalni lelujavi servis i# skoka ali tako=e i tenis servis kao i skra)eni servis i# skoka. Ovo #apa(anje se mo(e potvrditi i &injeni0om da je kod odbojka'a +ru"e li"e dominirao i prijem servisa prstima koji je obi&no posledi0a od"ovora na skra)eni servis protivni&ke ekipe.
7.5 G/T*83%/ S3<$*83O@O>FO<OG3VM/ 9G/83.@OS<3 (SM7) 3 /23M*S@OS<3 $ 3EG3 /M39* 9G4/ T3E/
4a$ela 1F. Matrica interkorelacije sit"aciono5motori1ke +reciznosti od$ojka%a 7r3e li,e
1 SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2 VI SM IV2I 1.)) !%.%3 ).24 %.%% %.%8 %.%2 %.13 !%.%2 !%.%$ %.14 !%.%2 %.23 %.%$ ).2( %.%2 1.)) %.11 !%.1% !%.12 !%.11 ).21 !%.%% !%.11 !%.%2 !%.%0 !%.11 !%.11 %.13 !%.%& 1.)) ).36 ).2& %.%3 ).26 %.10 ).25 ).2) ).24 ).22 !%.%0 ).25 %.%3 1.)) ).24 !%.%% %.11 ).25 %.10 %.%$ ).2) !%.%6 %.%4 !%.%2 ).32 1.)) %.%3 %.1& %.13 ).36 %.%1 %.12 %.1$ %.%0 %.18 ).21 1.)) ).2( ).23 %.13 ).46 %.%$ ).26 %.16 %.1% %.%1 1.)) ).23 ).3) ).32 %.1% ).25 !%.14 ).23 2).21 1.)) ).36 ).23 !%.%8 %.%2 ).4) %.%6 !%.%6 1.)) %.16 %.%3 %.18 %.1% ).2( ).2) 1.)) ).2! ).44 ).33 %.13 %.%0 1.)) ).34 %.12 %.14 %.%1 1.)) !%.%% ).2) 2).23 1.)) %.14 ).3& 1.)) !%.%8 1.)) 2 3 4 5 6 ! & ( 1) 11 12 13 14 15
90
$ tabeli 13 prika#ane su interkorela0ije situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i"ra&a 9rve li"e. @jenom inspek0ijom mo(e se primetiti da su koe1i0ijenti korela0ija kod svi! varijabli relativno niski i da je mali broj koe1i0ijenata statisti&ki #na&ajan. @ajve)i statisti&ki #na&ajan koe1i0ijent 60.467 je i#me=u varijabli 9G84/ i S/43 a #atim i#me=u varijabli +39G3. i 9G84/ 60.447. Ostali statisti&ki #na&ajni koe1i0ijenti kre)u se u intervalima od 0.20 do 0.38.
4a$ela 1=. Matrica interkorelacije e&ikasnosti " i,ri od$ojka%a 7r3e li,e
SE7 SE< SE2 SE= DI2 DI< DI= PS, PS< PS2 PS= SM 7 SM < SM2 SM = SE7 1.)) ).6& ).2) ).35 !%.1% !%.14 !%.12 ).2! %.%1 %.1& !%.11 ).!4 ).43 ).45 ).2( SE< 1.)) ).4& ).33 %.%8 %.%$ %.%6 %.16 !%.%3 !%.%& 2).21 ).5& ).36 ).26 ).26 SE2 SE= DI2 DI< DI= PS, PS< PS2 PS= SM7 SM< SM2 SM=
1.)) %.10 !%.%0 %.%3 %.1$ %.14 !%.%2 !%.1% !%.14 ).31 ).24 %.13 ).25
1.)) ).24 ).23 %.1$ !%.%$ !%.18 2).2! 2).26 ).3( ).53 ).4! ).51
1.)) ).!) ).51 ! %.1$ 2 ).2) ! %.%6 ! %.%8 2 ).23 2 ).24 2 ).26 ! %.18
1.)) ).(5 2).24 2).25 !%.13 !%.14 2).2& 2).2& 2).2! 2).25
1.)) 2).25 2).25 !%.10 !%.1$ 2).26 2).2& 2).26 2).25
1.)) ).&2 ).5& ).35 %.%0 ).24 !%.%3 !%.%6 1.)) ).66 ).!) !%.%0 %.%$ !%.%$ 2).21 1.)) ).!2 !%.11 !%.%6 !%.%6 !%.14 1.)) 2).2) !%.1$ !%.%& !%.16 1.)) ).64 ).62 ).52 1.)) ).64 ).53 1.)) ).5& 1.))
mr Vladan Mili
91
Ito se ti&e koe1i0ijenata interkorela0ija od"ovorni! #a pro0enu e1ikasnosti u i"ri odbojka'a 9rve li"e 6tabela 147 mo(e se primetiti da je dobar deo koe1i0ijenata visok i statisti&ki #na&ajan. <ako=e mo(e se primetiti "rupisanje statisti&ki #na&ajni! koe1i0ijenata korela0ija sa varijablama od"ovorni! #a pro0enu e1ikasnosti u sme&ovanju 6SFc SF> i SFi7. @ajva)i statisti&ki #na&ajni koe1i0ijenti korela0ija su i#me=u varijabli +3c i +3i 60.957 a #atim i#me=u 9Si i 9Sc 60.827 itd. 4a$ela 1?. Matrica kroskorelacija sit"aciono5motori1ke +reciznosti i e&iksnost " i,ri od$ojka%a 7r3e li,e
SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2 VI SM IV2I SE7 !%.%6 %.%0 !%.%8 ).35 2).3) !%.16 %.1& !%.%1 2).32 %.%3 !%.12 !%.%0 2).21 2).3! %.%4 SE< !%.1$ %.%3 %.%3 ).4( 2).3) 2).2! %.%6 %.14 2).22 !%.%% %.%& 2).31 !%.12 2).4) !%.%1 SE2 !%.18 !%.%2 !%.%0 %.1$ 2).25 !%.10 !%.%& ).26 %.%$ !%.%1 !%.%$ 2).2( %.%$ 2).22 !%.18 SE= ! %.%& ! %.%& %.14 ).2( %.12 %.14 %.12 %.11 ! %.1% %.18 %.16 ).24 ! %.10 2 ).25 ! %.%& DI2 ).3) %.%4 %.1% !%.%1 !%.13 %.13 %.%& %.14 !%.1% %.%8 %.%& %.11 %.%3 %.1% %.%2 DI< %.11 !%.%4 %.%6 !%.13 !%.13 %.%0 %.%8 %.%$ !%.%8 !%.%% !%.%$ %.%4 !%.%1 !%.%8 2).26 DI= %.%& ! %.%& %.%6 2 ).2) ! %.13 %.%6 %.%8 %.%$ ! %.%6 ! %.%2 ! %.16 ! %.%2 ! %.%4 ! %.1% 2 ).31 PS, %.1& %.%$ !%.%3 !%.%1 !%.1& !%.18 %.%% !%.12 !%.%8 !%.16 !%.%$ %.%3 !%.1% 2).24 %.10 PS< %.12 ).21 ! %.%% ! %.11 %.1$ 2 ).26 %.%% %.%% %.%0 2 ).2) ! %.%6 ! %.%& %.%2 ! %.%& %.18 PS2 %.%$ %.13 !%.13 !%.%8 !%.%6 !%.1& !%.%4 !%.13 2).26 !%.10 !%.%6 !%.12 %.%% !%.%4 ).2! PS= %.%3 %.14 ! %.1% ! %.1$ ).2) 2 ).2! ! %.%3 %.%4 ! %.%1 ! %.10 ! %.%6 ! %.1& %.13 %.%6 %.10 SM7 !%.%& !%.%6 !%.%% ).5) !%.%$ !%.1% %.%2 %.12 !%.%% %.%0 %.1& %.%4 %.%1 2).2) !%.%& SM< !%.%& !%.%0 %.18 ).5) %.28 %.%& %.13 %.10 %.%$ %.12 %.%3 %.24 %.%& 2).25 %.1& SM2 !%.1% %.1& %.%$ ).33 ).26 !%.%$ %.11 %.2& !%.%6 !%.%4 %.%2 %.%3 2).2) !%.%1 !%.12 SM= ! %.%0 2 ).24 %.10 ).45 %.12 ! %.%8 ! %.%0 %.%3 ! %.%8 ! %.11 %.11 %.%8 2 ).2! ! %.11 ! %.%8
92
3nspek0ija tabele 15
u kojoj su prika#ane kroskorela0ije situa0iono>
motori&ke pre0i#nosti i e1ikasnosti u i"ri odbojka'a 9rve li"e uka#uje na to da nema mno"o statisti&ki #na&ajni! koe1i0ijenata kroskorela0ija. $jedno su i #na&ajni koe1i0ijenti relativno niski a neko #na&ajnije "rupisanje #na&ajni! koe1i0ijenata je prisutno jedino kod varijable S/34. Statisti&ki #na&ajni koe1i0ijenti kretali su se u rasponu od 0.20 do 0.50. @ajve)i statisti&ki #na&ajan koe1i0ijent bio je i#me=u varijabli S/34 i SFp kao i varijabli S/34 i SFc sa identi&nim koe1i0ijentom.
4a$ela 1@. )zolo3ana kanoni1ka &"nkcija

R
) 1 %.06 %.01
R2
%.0& %.82
HI2
268 188
DF
2&$ 106
P
).)5 %.6$
$ tabeli 16 kanoni&ka korela0iona anali#a je poka#ala da postoji statisti&ki #na&ajno i#olovan jedan kanoni&ki 1aktor odnosno jedna #na&ajna pove#anost i#me=u skupa varijabli #a pro0enu situa0iono>moroti&ke pre0i#nosti i e1ikasnosti u i"ri odbojka'a 9rve li"e. <a jedina #na&ajna 1unk0ija obja'njava 93` od ukupno" varijabiliteta ova dva skupa varijabli 'to se smatra #na&ajnim stepenom pove#anosti. .na&ajnost pove#anosti je p i 0.05. 4a$ela 1A. Str"kt"ra kanoni1ko, &aktora sit"acono5motori1ke +reciznosti
R443 1 SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2VI SM IV2I
).33 !%.%4 !%.%8 2).4) ).21 ).35 !%.11 !%.11 ).26 %.%8 %.14 ).44 ).25 ).42 %.16
4a$ela 1>. Str"kt"ra kanoni1ko, &aktora e&ikasnosti " i,ri

R443 mr Vladan Mili
93
Doktorska disertacija 1 SE7 SE< SE2 SE= DI2 DI< DI= PS, PS< PS2 PS= SM7 SM< SM2 SM=
2).6) 2).!( 2).46 2).23 %.16 !%.%3 !%.16 %.1% ).22 %.1% %.13 2).3( 2).26 2).3) 2).3!
$ tabelCkC 17 i 18 prika#ani su koe1i0ijenti korela0ije mani1estni! varijabli u oba skupa sa i#olovanom kanoni&kom 1unk0ijom. $ prostoru situa0iono>motori ke pre0i#nosti 1unk0ija je najvi'e de1inisana varijablama +39G3. #atim SF 34>43 S/34 S/43 S/3 9G84O SF34>4 i S/4 sa koe1i0ijentima od 0.21 do 0.44 Ovaj 1aktor mo(e se de1inisati kao &aktor e&ikasnosti " i,ri kod od$ojka%a. $ dru"om skupu podataka 1unk0iju de1ini'u devet varijabli #a pro0enu uspe'nosti u i"ri. @ajve)u projek0iju na kanoni&ki 1aktor imaju varijable #a pro0enu e1ikasnosti serviranja S/p S/c S/> i S/i kao i varijable #a pro0enu e1ikasnosti sme ovanja SFp SFc SF> i SFi. <ako=e statisti ki #na ajnu projek0iju imaj i varijabla 9Sc po#itivni prijem servisa. *nali#a korespodentni! kanoni&ki! 1unk0ija upu)uje na pretpostavku da uspe! i"ri u ovom slu aju najvi'e #avisi od di#anja prstima i#a "lave sme&ovanja i# #one 34 u #onu 4 servisa u #onu 34 servisa u #onu 43 servisa u #onu 3 servisa u #onu 4 i prijema servisa podlakti0ama. Mod odbojka'a 9rve li"e prime)ujemo da su u e1ikasnosti u i"ri najvi'e dominirala dva odbojka'ka elementa i to serviranje i sme&ovanje 'to svakako ne
94
mo(emo u#eti kao "eneralni #aklju&ak da takva pojava dominira u odboj0i uop'te ve) da je to posledi0a takti&ki! varijanti odbojka'ki! trenera i ekipa koji se #a svaku utakmi0u spremaju spe0i1i&no i da se u odre=enim 1a#ama takmi&enja kao i konkretno #a svaku utakmi0u uve(bavaju odre=eni elementi koji treba da e1ikasnost u i"ri podi"nu na 'to ve)i nivo. Svakako s ob#irom na op'te te!ni&ko> takti&ke karakteristike protivni&ki! ekipa karakteristike pojedini! i"ra&a stepena sportske 1orme itd. kao i svi! ovi! karakteristika vlastite ekipe mo(emo re)i da je domina0ija odre=eni! elemenata u odboj0i promenljiva veli&ina.
7.5.1 9ojedina&ne rela0ije kriterijumski! varijabli i sistema prediktorski! varijabli

Gadi bolje" pro0enjivanja pove#anosti situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i e1ikasnosti u i"ri i#vr'ena je serija re"resioni! anali#a u kojoj su kriterijske varijable situa0iono>motori&ka pre0i#nost a prediktorske varijable e1ikasnost u i"ri. +obijeni re#ultati su prika#ani u tabelama od 19>33 #a ispitanike +ru"e li"e i tabelama od 34>48 #a ispitanike 9rve li"e. Svaka od tabela sadr(i slede)e in1orma0ije; veli&inu multiprekorela0iju 6GO7 pripadaju&i koe1i0ijent determina0ije 6+/T<*7 i verovatno)u "re'ke #aklju&ivanja 6b7. Osim to"a #a svaku prediktorsku varijablu dat je re"resioni koe1i0ijent 65eta7 koe1i0ijent par0ijalne korela0ije 69*G<>G7 korela0ija i#me=u varijabli prediktora i kriterijske varijable6G7 uti0aj svake prediktorske na kriterijsku varijablu 697. 3nterpreta0ija re"resivne anali#e #apo&e)e multivarijantnim utvrdjivanjem da li je primenjeni sistem prediktorski! varijabli #na&ajan u predik0iji kriterijumske varijable odnosno da li je koe1i0ijent multiple korela0ije statisti0ki #na&ajan na nivou od .00 do .05 ili nije i sa koliko pro0enata od #ajedni&ke varijanse se mo(e predvideti uspe'nost u kriteriskoj varijabli na osnovu primenjeno" sistema prediktorski! varijabli 6kvadrat multiple korela0ije7. *ko jeste onda se pristupa anali#iranju univarijantne statisti&ke #na&ajnosti 5eta koe1i0ijenta svake pojedina&ne prediktorske varijable tako=e na nivou od pi.05 koja je doprinela ukupnoj statisti&koj #na&ajnosti 0elo" sistema prediktorski! varijabli. $ slu&aju da multiple korela0ija nije statisti&ki #na&ajna praktikuje se da takve re#ultate ne treba interpretirati.
mr Vladan Mili
95
7.5.1.1 Gela0ije i#me=u situa0iono>motori&kB pre0i#nosti i e1ikasnosti u i"ri ekipa +ru"e li"e
4a$ela 1;. Re,resiona analiza 3arija$le S9+ 6S/G43S > pobedni&ki servis7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2 VI SM IV2I 6o J.36
!%.%1 %.%& !%.2% %.40 !%.22 !%.2$ %.2& %.%0 !%.23 %.26 !%.14 %.%3 !%.21 !%.24 %.%2
PART2R
!%.%1 %.%4 !%.24 %.$& !%.28 !%.&1 %.23 %.11 !%.&1 %.28 !%.18 %.%8 !%.22 !%.20 %.%&
R
!%.%6 %.11 !%.%3 %.&6 !%.&% !%.1$ %.14 !%.%& !%.&& %.%3 !%.14 !%.1% !%.21 !%.&8 %.%&
P
%.0$ %.8$ %.2% ).)) %.14 %.%0 %.16 %.$3 %.1% %.14 %.&$ %.68 %.2& %.12 %.80
D=;95 J.$8
P =.)2
*nali#om tabele 19 u kojoj su prika#ani re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable S/p mo(e se konstatovati da postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema na multivarijantnom nivou p d 0.02. Ovo obja'njava i visok koe1i0ijent multiple korela0ije Go i 0.76 kao i koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.58 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema motori&ki! ve'tina i kriterijumske varijable sa oko 58`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem situa0iono>motori ke pre0i#nosti ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na pobedni ki servis 6S/p7. *nali#om pojedina
96
ni! re"resioni! koe1i0ijenata mo(e se #aklju iti da jedino servis u #onu 34 6S/347 ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na S/p tj. pobedni&ki servis. Ostali koe1i0ijenti pojedina&no nisu statisti&ki #na&ajno pove#ani sa kriterijumskom varijablom.
4a$ela <D. Re,resiona analiza 3arija$le S9R 6S/G43S > po#itivni servis7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2VI SM IV2I 6o J.38
%.%4 !%.%$ !%.%8 %.&3 !%.20 !%.&& %.12 %.&4 !%.%0 %.2% %.23 !%.2$ !%.2& !%.26 !%.%%
PART2 R
%.%6 !%.%3 !%.1% %.4$ !%.&3 !%.41 %.14 %.&0 !%.12 %.2& %.&$ !%.20 !%.26 !%.&& !%.%%
R
!%.11 !%.%& %.%2 %.4% !%.23 !%.28 %.%4 %.2% !%.11 !%.%1 %.16 !%.2$ !%.11 !%.&$ %.%4
P
%.33 %.32 %.6% ).)1 ).)5 ).)2 %.4$ ).)3 %.$4 %.2& ).)5 %.12 %.13 ).)5 %.00
D=;95 J.61
P =.))
9ove#anost 0elokupno" sistema situa0iono>motori ke pre0i#nosti i varijable po#itivni servis 6S/c7 odnosno koe1i0ijent multiple korela0ije i#nosio je 0.78 'to obja'njava #ajedni&ki varijabilitet i#me=u sistema i kriterijske varijable sa oko 61` 6+/T<* i 0.617. Ostali! 39` u obja'njenju ukupno" varijabiliteta varijable po#itivn servis 6S/c7 mo(e se pripisati dru"im karakteristikama i sposobnostima ispitanika ali koje nisu u#ete u istra(ivanje 6ostale motori&ke sposobnosti mor1olo'ke karakteristike...i sl.7 kao i uslovima #a vreme testiranja. Ovi re#ultati daju statisti&ki #na&ajno obja'njenje kriterijumske varijable u# pomo) sistema situa0iono>motori ke pre0i#nosti 6p d 0.007 tako da se mo(e #aklju&iti da sistem situa0iono> motori
mr Vladan Mili
97
ke pre0i#nosti ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na po#itivni servis. *nali#om pojedina ni! re"resioni! koe1i0ijenata mo(e se primetiti da statisti&ki #na&ajnu pove#anost sa kriterijumom ima 'est varijabli #a pro0enu situa0iono>motori ke pre0i#nosti i to; S/34 S/43 9G94/ S/4 +39G3S i SF34>43. Ostali koe1i0ijenti nisu bili statisti&ki #na&ajno pove#ani sa kriterijumskom varijablom S/c.
4a$ela <1. Re,resiona analiza 3arija$le S95 6S/G43S > ne"ativni servis7
!%.%& !%.%$ !%.%$ %.2% !%.2% !%.24 !%.%1 %.22 %.%6 %.21 %.%4 !%.&2 %.%6 !%.16 !%.&%
PART2 R
!%.%& !%.%$ !%.%$ %.2% !%.21 !%.2$ !%.%1 %.2% %.%6 %.10 %.%4 !%.&% %.%$ !%.13 !%.26
R
!%.18 !%.%2 !%.%0 %.1$ !%.2$ !%.10 !%.%& %.26 %.%$ !%.%1 !%.%$ !%.20 %.%$ !%.22 !%.18
72 /080/
%.83 %.38 %.82 %.&1 %.23 %.10 %.06 %.&% %.33 %.&& %.84 %.11 %.30 %.&8 %.18
D=;95 J.&8
' J.4%
$ tabeli 21 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable S/>. @enom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.61 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.38 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i kriterijumske varijable sa oko 38`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem situa0iono>motori ke pre0i#nosti nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na ne"ativni servis 6S/>7.
98
4a$ela <<. Re,resiona analiza 3arija$le S9S 6S/G43S > po"re'an servis7
BETA SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2VI SM IV2I 6o J.6%
!%.%2 %.%$ !%.%4 %.20 %.13 %.%8 !%.%& %.2% !%.26 %.13 %.1% %.21 !%.28 !%.2$ !%.%8
PART 2R
!%.%2 %.%$ !%.%4 %.20 %.13 %.%8 !%.%& %.10 !%.2$ %.1$ %.11 %.10 !%.2$ !%.2$ !%.%3
R
!%.%2 %.%4 !%.%& %.24 %.14 %.%3 !%.%& %.1$ !%.2% %.12 %.%0 %.16 !%.21 !%.21 !%.%6
P
%.01 %.33 %.82 %.12 %.&6 %.66 %.86 %.&1 %.10 %.42 %.$3 %.&1 %.18 %.13 %.3%
D=;95 J.&6
' J.4&
$ tabeli 22 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable S/i. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.60 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.36 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i kriterijumske varijable sa oko 36`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem situa0iono>motori ke pre0i#nosti nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na po"re'an servis 6S/i7.
mr Vladan Mili
99
4a$ela <F. Re,resiona analiza 3arija$le D)5 6+3.*@%/ > kori"ovano di#anje7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2 V SM IV2 VI SM IV2I 6o J.43
%.20 %.%8 %.%3 %.%1 !%.2$ %.21 !%.%8 %.21 !%.11 !%.12 %.%$ %.%3 !%.%2 %.%$ %.%6
PART2 R
%.23 %.%8 %.%6 %.%1 !%.2& %.2% !%.%3 %.18 !%.1% !%.1% %.%$ %.%6 !%.%2 %.%$ %.%$
R
%.20 %.%6 %.1% %.%% ! %.18 %.13 %.%& %.1& ! %.11 %.%8 %.%% %.1% %.%3 %.1% %.%1
P
%.1 4 %.6 0 %.3 4 %.0 6 %.2 2 %.2 0 %.3 1 %.& 4 %.6 2 %.6 % %.8 1 %.3 6 %.0 & %.8 1 %.3 8
D=;95 J.21
' J.01
Mao i u pret!odne dve tabele anali#om tabele 23 mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i
100
na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.47 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.21 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i kriterijumske varijable sa oko 21`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem situa0iono>motori ke pre0i#nosti nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na t#v. kori"ovano di#anje 6+3>7.
4a$ela <=. Re,resiona analiza 3arija$le D)R (+3.*@%/ > si"urno di#anje7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2 V SM IV2 VI SM IV2I 6o J.4&
%.11 !%.%8 %.22 !%.1& !%.11 %.12 %.%0 %.%% !%.12 !%.1% !%.%2 !%.%6 %.10 !%.1$ !%.&1
PART2 R
%.1% !%.%8 %.2% !%.12 !%.11 %.11 %.%8 %.%% !%.1% !%.%8 !%.%2 !%.%$ %.1$ !%.14 !%.26
R
%.11 ! %.%2 %.%6 ! %.16 ! %.18 %.1% %.%8 %.%4 ! %.%0 ! %.%% ! %.%3 %.%& ! %.%1 ! %.%8 ! %.23
P
%.$ 8 %.6 3 %.& % %.$ 2 %.$ 3 %.$ 6 %.6 8 1.% % %.$ 8 %.6 6 %.0 & %.8 1 %.4 & %.4 6 %.1 3
D=;95 J.10
' J.0$
$ tabeli 24 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable +3c. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.43 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.19 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema
mr Vladan Mili
101
situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i kriterijumske varijable sa oko 19`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem situa0iono>motori ke pre0i#nosti nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na si"urno di#anje 6+3c7. 4a$ela <?. Re,resiona analiza 3arija$le D)S 6+3.*@%/ > idealno di#anje7
%.%2 !%.1& %.28 !%.18 !%.%8 %.%6 %.11 !%.%2 !%.11 !%.%$ !%.12 !%.1% %.10 !%.1$ !%.&6
PART2 R
%.%2 !%.12 %.2$ !%.13 !%.%8 %.%6 %.1% !%.%2 !%.1% !%.%4 !%.12 !%.%0 %.16 !%.14 !%.&%
R
%.%& ! %.%1 %.%3 ! %.10 ! %.13 %.%3 %.%8 %.%& ! %.%3 ! %.%2 ! %.13 ! %.%2 ! %.%4 ! %.1% ! %.&2
72 /080/
%.02 %.$2 %.18 %.&3 %.60 %.33 %.6% %.0& %.6% %.8& %.$2 %.6$ %.4% %.4$ %.1%
D=;95 J.2&
' J.83
$ tabeli 25 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable +3i. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.48 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.23 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i kriterijumske varijable sa oko 23`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem situa0iono>motori ke pre0i#nosti nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na idealno di#anje 6+3i7.
102
4a$ela <@. Re,resiona analiza 3arija$le 7Si 69G3%/F S/G43S* > idealan7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2 V SM IV2 VI SM IV2I 6o J.6%
%.21 %.1% !%.11 !%.11 !%.23 !%.1$ %.1& %.%8 %.2$ !%.20 %.%$ %.&& !%.1$ !%.28 %.$1
PART2 R
%.22 %.11 !%.11 !%.12 !%.28 !%.16 %.1& %.%8 %.2& !%.2$ %.%6 %.&% !%.1& !%.20 %.44
R
%.18 %.%0 ! %.%0 ! %.1% ! %.2& ! %.1& %.11 %.%6 %.10 ! %.21 %.%$ %.2$ ! %.11 ! %.24 %.&0
P
%.2 4 %.$ 3 %.$ $ %.$ & %.1 & %.& 0 %.4 0 %.6 0 %.2 1 %.1 8 %.3 $ %.1 % %.4 0 %.1 2 ).) 1
D=;95 J.&6
' J.4%
*nali#om tabele 26 u kojoj su prika#ani re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable 9Si mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema na multivarijantnom nivou p d 0.40. Ovo obja'njava i koe1i0ijent multiple korela0ije Go i 0.60 kao i koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.36 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema situa0iono> motori&ke pre0i#nosti i kriterijumske varijable sa oko 36`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem situa0iono>motori ke pre0i#nosti nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na idealan prijem servisa 69Si7. Fe=utim anali#om pojedina
mr Vladan Mili
103
ni! re"resioni! koe1i0ijenata mo(e se primetiti da jedino sme& i# #one 34 u #onu 3 6SF34>37 ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na S/p. Ostali koe1i0ijenti pojedina&no nisu statisti&ki #na&ajno uti0ali na kriterijumsku varijablu.
4a$ela <A. Re,resiona analiza 3arija$le 7SR 69G3%/F S/G43S* > po#itivan7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2 V SM IV2 VI SM IV2I 6o J.$6
%.10 %.20 !%.%$ !%.2$ %.%8 !%.22 %.%6 %.%8 %.23 !%.24 %.%2 %.1& !%.%1 !%.13 %.&$
PART2 R
%.10 %.20 !%.%$ !%.24 %.%8 !%.22 %.%6 %.%8 %.24 !%.2% %.%2 %.12 !%.%1 !%.13 %.&2
R
%.16 %.2$ ! %.%4 ! %.21 %.%3 ! %.18 %.%$ %.%6 %.21 ! %.13 %.%2 %.1% ! %.%1 ! %.14 %.23
P
%.& % %.1 2 %.3 0 %.1 0 %.6 6 %.2 4 %.3 6 %.6 0 %.1 0 %.2 8 %.0 1 %.$ & %.0 6 %.& 6 %.% 0
D=;95 J.&2
' J.$8
104
$ tabeli 27 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable 9Sc. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.56 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.32 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i kriterijumske varijable sa oko 32`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem situa0iono>motori ke pre0i#nosti nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na po#itivni prijem servisa 69Sc7.
4a$ela <>. Re,resiona analiza 3arija$le 7S5 69G3%/F S/G43S* > ne"ativan7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO
%.%6 %.16 !%.18 !%.%0 !%.%$ !%.%4 %.1$ !%.%1 !%.12
PART2 R
%.%6 %.16 !%.16 !%.%8 !%.%$ !%.%4 %.1& !%.%1 !%.1%
R
%.%$ %.14 !%.1$ !%.%3 !%.%4 !%.%4 %.12 !%.%1 !%.%0
P
%.3 4 %.4 1 %.& 0 %.6 3 %.8 1 %.8 & %.4 0 %.0 3 %.$ 8 105
mr Vladan Mili
Doktorska disertacija PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IVV SM IV2VI SM IV2I 6o J.48

!%.24 %.%& %.1% !%.%2 %.%2 %.&0 !%.2% %.%& %.%0 !%.%2 %.%2 %.&& !%.18 %.%& %.%3 !%.%2 %.%2 %.&% %.2 0 %.8 3 %.6 $ %.0 2 %.0 1 %.% 8
D=;95 J.24
' J.86
$ tabeli 28 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable 9S>. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.48 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.24 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i kriterijumske varijable sa oko 24`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem situa0iono>motori ke pre0i#nosti nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na ne"ativni prijem servisa 69S>7
4a$ela <;. Re,resiona analiza 3arija$le 7SS 69G3%/F S/G43S* > po"re'an7
BET A SE I SE II
%.%8 %.18
PART2 R
%.%8 %.13
R
%.%3 %.1$
P
%.68 %.&6 106
Doktorska disertacija SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2VI SM IV2I 6o J.$2
!%.%3 !%.22 %.24 !%.24 %.%3 %.%$ %.%1 !%.16 !%.%& !%.%2 %.10 !%.%1 %.16 !%.%6 !%.22 %.2& !%.2& %.%3 %.%4 %.%1 !%.1& !%.%& !%.%2 %.16 !%.%1 %.1$ !%.%6 !%.10 %.2% !%.2% %.%6 %.%4 %.%1 !%.11 !%.%& !%.%1 %.14 !%.%1 %.1& %.3& %.2$ %.22 %.22 %.3& %.82 %.03 %.40 %.86 %.0& %.4% %.06 %.44
D=;95 J.23
' J.36
$ tabeli 29 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable 9Si. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.52 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.27 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema situa0iono> motori&ke pre0i#nosti i kriterijumske varijable sa oko 27`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem situa0iono>motori ke pre0i#nosti nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na po"re'an prijem servisa 69Si7.
4a$ela FD. Re,resiona analiza 3arija$le SM+ 6SF/V > pobedni&ki7

BET A PART2 R R P
107
mr Vladan Mili
Doktorska disertacija SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2 V SM IV2 VI SM IV2I 6o J.62
%.%8 %.%1 !%.2$ %.$0 !%.%8 !%.13 !%.%& %.1% !%.%% %.1$ %.14 %.%8 !%.%& !%.13 !%.1$ %.%8 %.%1 !%.2$ %.$& !%.%0 !%.18 !%.%& %.1% !%.%% %.14 %.1$ %.%8 !%.%& !%.18 !%.1$ %.%3 %.%1 ! %.2% %.40 ! %.%3 ! %.14 ! %.%& %.%8 ! %.%% %.11 %.12 %.%6 ! %.%2 ! %.1$ ! %.12 %.6 6 %.0 4 %.1 8 ).) ) %.6 4 %.& 4 %.8 6 %.6 % %.0 0 %.4 6 %.4 & %.6 0 %.8 8 %.& 4 %.4 &
D=;95 J.&8
P =.34
*nali#om tabele 30 u kojoj su prika#ani re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable SFp mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema na multivarijantnom nivou p d 0.34. Ovo obja'njava i koe1i0ijent multiple korela0ije Go i 0.62 kao i koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.38 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i kriterijumske varijable sa oko 38`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem situa0iono>motori ke pre0i#nosti nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na pobedni&ki sme& 6SFp7. Fe=utim anali#om pojedina ni! re"resioni! koe1i0ijenata mo(e se primetiti da jedino servis u #onu 34 6S/347 ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na SFp. Ostali koe1i0ijenti pojedina&no nisu statisti&ki #na&ajno uti0ali na kriterijumsku varijablu.
108
4a$ela F1. Re,resiona analiza 3arija$le SMR 6SF/V > po#itivni7

!%.%$ !%.%4 !%.%8 %.&3 %.13 !%.12 %.1$ %.16 !%.%$ !%.%& !%.%% %.&8 !%.%2 !%.20 %.12
PART2 R
!%.%6 !%.%4 !%.%0 %.&0 %.18 !%.1& %.16 %.13 !%.%$ !%.%& !%.%% %.&6 !%.%2 !%.&% %.12
R
!%.%4 !%.%& !%.%6 %.&2 %.14 !%.1% %.12 %.1& !%.%4 !%.%2 !%.%% %.20 !%.%1 !%.24 %.%0
P
%.36 %.82 %.6$ ).)3 %.&& %.48 %.41 %.&8 %.33 %.88 %.00 %.%$ %.0& %.1% %.$&
D=;95 J.4&
P =.2)
*nali#om tabele 31 u kojoj su prika#ani re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable SFc mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema na multivarijantnom nivou p d 0.20. Ovo obja'njava i koe1i0ijent multiple korela0ije Go i 0.66 kao i koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.43 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i kriterijumske varijable sa oko 43`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem situa0iono>motori ke pre0i#nosti nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na po#itivni sme 6SFc7. Fe=utim anali#om pojedina
mr Vladan Mili
109
ni! re"resioni! koe1i0ijenata mo(e se primetiti da jedino kao i u pret!odnoj tabeli servis u #onu 34 6S/347 ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na SFc. Ostali koe1i0ijenti pojedina&no nisu statisti&ki #na&ajno uti0ali na kriterijumsku varijablu.
4a$ela F<. Re,resiona analiza 3arija$le SM5 6SF/V > ne"ativni7

!%.12 %.14 !%.24 %.&0 %.&6 !%.%0 !%.%$ %.4% !%.&3 %.%8 %.%2 %.14 !%.&4 %.1% !%.13
PART2 R
!%.1& %.16 !%.2$ %.4% %.&3 !%.1% !%.%6 %.&8 !%.&6 %.%3 %.%& %.14 !%.&1 %.11 !%.18
R
! %.1% %.12 ! %.10 %.&& %.&% ! %.%3 ! %.%4 %.&1 ! %.28 %.%6 %.%2 %.1% ! %.2$ %.%0 ! %.1&
P
%.4 8 %.4 % %.1 0 ).) 3 ).) 4 %.6 % %.3 3 %.% 4 ).) 5 %.3 % %.8 8 %.4 3 %.% 0 %.$ $ %.& $
D=;95 J.44
P =.)5
9ove#anost 0elokupno" sistema situa0iono>motori

110
ke pre0i#nosti i varijable ne"ativni sme 6SF>7 odnosno koe1i0ijent multiple korela0ije i#nosio je 0.66 'to
obja'njava #ajedni&ki varijabilitet i#me=u sistema i kriterijske varijable sa oko 44` 6+/T<* i 0.447. Ostali! 56` u obja'njenju ukupno" varijabiliteta 6SF>7 mo(e se pripisati dru"im karakteristikama i sposobnostima ispitanika ali koje nisu u#ete u istra(ivanje 6ostale motori&ke sposobnosti mor1olo'ke karakteristike...i sl.7 kao i uslovima #a vreme testiranja. Ovi re#ultati daju statisti&ki #na&ajno obja'njenje kriterijumske varijable u# pomo) sistema situa0iono>motori ke pre0i#nosti 6p d 0.057 tako da se mo(e #aklju&iti da sistem SFS sposobnosti ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na ne"ativni sme&. *nali#om pojedina ni! re"resioni! koe1i0ijenata mo(e se primetiti da statisti&ki #na&ajnu pove#anost sa kriterijumom imaju tri varijable #a pro0enu SFS i to; S/34 S/4 i 9G84O. Ostali koe1i0ijenti nisu bili statisti&ki #na&ajno pove#ani sa kriterijumskom varijablom SF>.
4a$ela FF. Re,resiona analiza 3arija$le SMS 6SF/V > "re'ka7

BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2VI
!%.1$ !%.2$ %.%0 %.$1 %.12 !%.%4 !%.16 %.16 !%.&$ %.%% !%.%1 %.1& !%.23 %.%6
PART2 R
!%.18 !%.20 %.1% %.$2 %.14 !%.%$ !%.13 %.13 !%.&6 %.%% !%.%1 %.1& !%.23 %.%8
R
!%.1& !%.21 %.%3 %.4& %.1% !%.%& !%.1& %.1& !%.23 %.%% !%.%1 %.1% !%.2% %.%$
P
%.&$ %.12 %.61 ).)) %.4$ %.81 %.&6 %.&6 ).)5 1.%% %.04 %.40 %.1$ %.60 111
mr Vladan Mili
Doktorska disertacija SM IV2I 6o J.3%

!%.24 !%.2$ !%.18 %.10
D=;95 J.40
P =.)5
9ove#anost 0elokupno" sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable po"re'an sme& 6SFi7 odnosno koe1i0ijent multiple korela0ije i#nosio je 0.70 'to obja'njava #ajedni&ki varijabilitet i#me=u sistema i kriterijske varijable sa oko 49`. Ostali! 51` u obja'njenju ukupno" varijabiliteta 6SFi7 mo(e se pripisati dru"im karakteristikama i sposobnostima ispitanika ali koje nisu u#ete u istra(ivanje 6ostale motori&ke sposobnosti mor1olo'ke karakteristike...i sl.7 kao i uslovima #a vreme testiranja. Ovi re#ultati daju statisti&ki #na&ajno obja'njenje kriterijumske varijable u# pomo) sistema SFS 6p d 0.057 tako da se mo(e #aklju&iti da sistem SFS ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na po"re'no sme&ovanje. *nali#om pojedina ni! re"resioni! koe1i0ijenata mo(e se primetiti da statisti&ki #na&ajnu pove#anost sa kriterijumom imaju dve varijable #a pro0enu SFS i to; S/34 i 9G84O. Ostali koe1i0ijenti nisu bili statisti&ki #na&ajno pove#ani sa kriterijumskom varijablom SFi.
7.5.1.2 Gela0ije i#me=u situa0iono> motori&ke pre0i#nosti i e1ikasnosti u i"ri ekipa 9rve li"e
4a$ela F=. Re,resiona analiza 3arija$le S9+ 6S/G43S > pobedni&ki servis7
BET A SE I SE II
%.&2 !%.&1
PART2 R
%.23 !%.2$
R
%.2& !%.21
P
%.11 %.14 112
Doktorska disertacija SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2 V SM IV2VI SM IV2I 6o J.$3
!%.26 !%.1% !%.23 %.21 %.%2 !%.26 %.2$ !%.23 %.%& %.18 !%.%$ %.1$ !%.2$ !%.1% !%.2$ %.10 %.%2 !%.21 %.2& !%.2$ %.%& %.16 !%.%$ %.12 !%.22 !%.%8 !%.21 %.16 %.%2 !%.18 %.2% !%.22 %.%& %.1& !%.%4 %.1% %.14 %.$8 %.14 %.23 %.0% %.21 %.13 %.14 %.8$ %.&$ %.30 %.43
!%.%3
!%.%3
!%.%6
D=;95 J.&2
%.3 % ' J.41
$ tabeli 34 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti odbojka'a 9rve li"e i varijable S/p. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.57 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.32 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SF9 i kriterijumske varijable sa oko 32`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SF9 nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na pobedni&ki servis 6S\p7.
4a$ela F?. Re,resiona analiza 3arija$le S9R 6S/G43S > po#itivni servis7
BET A SE I SE II SE III
%.26 %.%$ !%.10
PART2 R
%.22 %.%4 !%.18
R
%.10 %.%4 !%.16
P
%.2 1 %.8 1 %.2 8 113
mr Vladan Mili
Doktorska disertacija SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV 2V SM IV2VI SM IV2I 6o J.$2
!%.23 !%.1% !%.%2 %.%& !%.%2 %.%8 !%.4% %.11 !%.%8 %.10 %.%& %.%$ !%.2$ !%.%0 !%.%2 %.%& !%.%2 %.%3 !%.&6 %.11 !%.%3 %.16 %.%& %.%4 !%.22 !%.%3 !%.%2 %.%& !%.%2 %.%6 !%.&2 %.1% !%.%6 %.14 %.%2 %.%& %.1 4 %.6 2 %.0 1 %.8 $ %.0 2 %.6 3 %.% & %.$ 1 %.6 8 %.& 6 %.8 8 %.8 1
D=;95 J.23
' J.61
$ tabeli 35 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti odbojka'a 9rve li"e i varijable S/c. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.52 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.27 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SF9 i kriterijumske varijable sa oko 27`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SF9 nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na varijablu po#itivni servis 6S/c7.
114
4a$ela F@. Re,resiona analiza 3arija$le S95 6S/G43S > ne"ativni servis7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2 V SM IV2VI SM IV2I 6o J.43
%.%$ !%.1& !%.1% !%.%8 %.16 !%.21 %.%3 !%.%& %.2% %.%% %.%1 %.&$ !%.11 %.23 %.1$
PART2 R
%.%4 !%.1% !%.%0 !%.%3 %.14 !%.13 %.%6 !%.%& %.13 %.%% %.%1 %.20 !%.%0 %.21 %.1&
R
%.%4 !%.%0 !%.%8 !%.%6 %.1& !%.1$ %.%6 !%.%2 %.1$ %.%% %.%1 %.23 !%.%8 %.10 %.12
P
%.8 1 %.$ 3 %.$ 0 %.6 8 %.4 1 %.& 1 %.3 2 %.8 8 %.& 2 %.0 8 %.0 6 %.% 0 %.6 1 %.2 2 %.4 $
D=;95 J.22
' J.81
$ tabeli 36 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti odbojka'a 9rve li"e i varijable S/>. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.47 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.22 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SF9 i kriterijumske varijable sa oko 22`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SF9 nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na ne"ativni servis 6S/>7. 4a$ela FA. Re,resiona analiza 3arija$le S9S 6S/G43S > po"re'an servis7
BET A SE I SE II
%.%4 !%.10
PART2 R
%.%& !%.14
R
%.%& !
P
%.8 6 %.4 115
mr Vladan Mili
Doktorska disertacija SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2 V SM IV2 VI SM IV2I 6o J.&6
!%.%& %.11 %.16 !%.2& !%.%$ %.%$ %.10 !%.2& !%.%4 %.%4 !%.%6 %.%4 !%.%4 !%.%2 %.1% %.1& !%.18 !%.%4 %.%4 %.16 !%.2% !%.%4 %.%& !%.%$ %.%& !%.%& %.1& ! %.%2 %.%0 %.12 ! %.13 ! %.%4 %.%& %.1$ ! %.10 ! %.%4 %.%& ! %.%4 %.%& ! %.%& 2 %.8 0 %.$ 8 %.4 $ %.2 0 %.8 % %.8 4 %.& 3 %.2 $ %.8 2 %.8 $ %.3 0 %.8 6 %.8 3
D=;95 J.1&
' J.08
$ tabeli 37 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti odbojka'a 9rve li"e i varijable S/i. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.36 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.13 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SF9 i kriterijumske varijable sa oko 13`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SF9 nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na po"re'an servis 6S/i7.
4a$ela F>. Re,resiona analiza 3arija$le D)5 6+3.*@%/ > kori"ovano di#anje7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V
%.%6 !%.%0 !%.2% !%.24 %.2$
PART2 R
%.%$ !%.%3 !%.10 !%.22 %.22
R
%.%4 !%.%6 !%.13 !%.10 %.10
P
%.3 6 %.6 8 %.2 6 %.1 0 %.2 116
Doktorska disertacija SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2VI SM IV2I 6o J.$&
%.%3 !%.2$ !%.%$ %.1& %.%8 %.12 %.46 !%.&4 %.&& !%.%4 %.%6 !%.24 !%.%4 %.12 %.%3 %.12 %.&8 !%.23 %.26 !%.%4 %.%$ !%.21 !%.%4 %.1% %.%6 %.1% %.&$ !%.24 %.2& !%.%& % %.3 1 %.1 $ %.8 1 %.4 0 %.6 3 %.$ % %.% 2 %.1 1 %.1 & %.8 &
D=;95 J.28
' J.$3
$ tabeli 38 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti odbojka'a 9rve li"e i varijable +3>. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.53 a koe1i0ijenti determina0ije +/T<* i 0.28 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SF9 i kriterijumske varijable sa oko 28`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SF9 nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na varijablu kori"ovano di#anje 6+3>7.
4a$ela F;. Re,resiona analiza 3arija$le D)R 6+3.*@%/ > si"urno di#anje7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO
!%.%% %.26 !%.&% !%.&% %.2& %.1$ !%.%&
PART2 R
!%.%% %.21 !%.28 !%.28 %.21 %.1& !%.%&
R
!%.%% %.18 !%.24 !%.24 %.18 %.11 !%.%&
P
%.0 0 %.2 & %.% 0 %.% 0 %.2 2 %.4 $ %.8 117
mr Vladan Mili
Doktorska disertacija PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2VI SM IV2I 6o J.$6
!%.2% %.1% %.16 %.16 %.2$ !%.26 %.2& !%.1% !%.13 %.%0 %.16 %.13 %.22 !%.22 %.10 !%.%0 !%.14 %.%8 %.1& %.14 %.10 !%.18 %.16 !%.%3 4 %.& & %.6 % %.& 3 %.& 4 %.2 % %.2 % %.2 8 %.6 2
D=;95 J.&1
' J.44
$ tabeli 39 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti odbojka'a 9rve li"e i varijable +3c. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.56 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.31 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SF9 i kriterijumske varijable sa oko 31`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SF9 nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na si"urno di#anje 6+3c7. 4a$ela =D. Re,resiona analiza 3arija$le D)S 6+3.*@%/ > idealno di#anje7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS
%.12 !%.%0 !%.&& !%.23 %.14 %.14 !%.16 !%.24 %.20 %.%$ %.1%
PART2 R
%.12 !%.%3 !%.&& !%.23 %.14 %.1& !%.13 !%.21 %.28 %.%$ %.11
R
%.%0 !%.%6 !%.23 !%.22 %.11 %.11 !%.1& !%.13 %.2& %.%4 %.%8
P
%.$ % %.6 3 ).) 5 ).) 5 %.4 2 %.4 & %.& 2 %.2 1 %.% 0 %.3 6 %.$ 118
Doktorska disertacija DIPRIZ SM IV2V SM IV2VI SM IV2I

6o J.62 %.43 !%.21 %.43 !%.20 %.42 !%.10 %.&0 !%.23 %.&6 !%.1$ %.&& !%.22 ' J.%$ 4 ).) 1 %.2 8 ).) 2 %.1 1
D=;95 J.4%
9ove#anost 0elokupno" sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable idealno di#anje 6+3i7 odnosno koe1i0ijent multiple korela0ije i#nosio je 0.62 'to obja'njava #ajedni&ki varijabilitet i#me=u sistema i kriterijske varijable sa oko 40`. Ostali! 60` u obja'njenju ukupno" varijabiliteta idealno" di#anja 6+3i7 mo(e se pripisati dru"im karakteristikama i sposobnostima ispitanika ali koje nisu u#ete u istra(ivanje 6ostale motori&ke sposobnosti mor1olo'ke karakteristike...i sl.7 kao i uslovima #a vreme testiranja. Ovi re#ultati daju statisti&ki #na&ajno obja'njenje kriterijumske varijable u# pomo) sistema SFS 6p d 0.057 tako da se mo(e #aklju&iti da sistem SFS odbojka'a 9rve li"e ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na idealno di#anje. *nali#om pojedina ni! re"resioni! koe1i0ijenata mo(e se primetiti da statisti&ki #na&ajnu pove#anost sa kriterijumom imaju etiri varijable #a pro0enu SFS i to; +39G3. SF34>43 S/333 i S/34. Ostali koe1i0ijenti nisu bili statisti&ki #na&ajno pove#ani sa kriterijumskom varijablom +3i. 4a$ela =1. Re,resiona analiza 3arija$le 7Si 69G3%/F S/G43S* > idealan prijem7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE
!%.20 %.&2 !%.1% %.11 !%.14 !%.%3 !%.1& %.26
PART2 R
!%.24 %.2$ !%.%0 %.1% !%.12 !%.%6 !%.12 %.2%
R
! %.21 %.22 ! %.%8 %.%0 ! %.11 ! %.%$ ! %.11 %.18
P
%.1 6 %.1 4 %.$ 0 %.$ 6 %.4 3 %.3 1 %.4 3 %.2 119
mr Vladan Mili
Doktorska disertacija PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2 V SM IV2 VI SM IV2I 6o J.$2
!%.&6 !%.%1 !%.10 !%.%4 %.21 !%.2& %.%4 !%.&1 !%.%1 !%.18 !%.%& %.18 !%.10 %.%& ! %.28 ! %.%1 ! %.16 ! %.%& %.1$ ! %.16 %.%& & %.% 6 %.0 6 %.2 0 %.8 $ %.& % %.2 8 %.8 4
D=;95 J.28
' J.6%
$ tabeli 41 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti odbojka'a 9rve li"e i varijable 9Si. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.52 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.28 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SF9 i kriterijumske varijable sa oko 28`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SF9 nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na ne"ativni prijem servisa 69Si7.
4a$ela =<. Re,resiona analiza 3arija$le 7SR 69G3%/F S/G43S* > po#itivan7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE
!%.%6 %.%$ !%.11 %.1$ !%.&1 %.%& !%.11 %.%6 !%.21 %.11
PAR2 R
!%.%$ %.%4 !%.1% %.14 !%.23 %.%2 !%.1% %.%$ !%.18 %.1%
R
!%.%$ %.%& !%.%0 %.1& !%.24 %.%2 !%.%0 %.%4 !%.16 %.%0
P
%.3 6 %.8 & %.$ $ %.4 1 %.1 2 %.0 % %.$ 4 %.3 8 %.2 8 %.$ 120
Doktorska disertacija DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2VI SM IV2I 6o J.48

!%.%4 !%.%$ %.&2 !%.&1 !%.%& !%.%& !%.%4 %.2$ !%.24 !%.%& !%.%& !%.%4 %.2& !%.22 !%.%2 6 %.8 4 %.8 % %.1 4 %.1 6 %.8 3
D=;95 J.24
' J.3$
$ tabeli 42 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti odbojka'a 9rve li"e i varijable 9Sc. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.48 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.24 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SF9 i kriterijumske varijable sa oko 24`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SF9 nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na po#itivni prijem servisa 69Sc7.
4a$ela =F. Re,resiona analiza 3arija$le 7S5 69G3%/F S/G43S* > ne"ativan7
BET A SE I SE II SE III SE IV SEV SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ
!%.2% %.12 %.%& %.%& !%.10 %.%4 !%.1& !%.%1 !%.&2 %.23 !%.2% %.%1
PART2 R
!%.13 %.1% %.%2 %.%& !%.13 %.%& !%.12 !%.%1 !%.28 %.2$ !%.2% %.%1
R
!%.1$ %.%8 %.%2 %.%2 !%.1$ %.%& !%.11 !%.%1 !%.2$ %.22 !%.13 %.%1
P
%.&& %.$8 %.80 %.88 %.&2 %.8$ %.48 %.06 %.1% %.1$ %.2$ %.06 121
mr Vladan Mili
Doktorska disertacija SM IV2V SM IV2VI SM IV2I 6o J.$%

%.2% !%.&2 %.%& %.16 !%.24 %.%2 %.14 !%.22 %.%2 %.&$ %.1$ %.80
D=;95 J.2$
' J.60
$ tabeli 43 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti odbojka'a 9rve li"e i varijable 9S>. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.50 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.25 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SF9 i kriterijumske varijable sa oko 25`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SF9 nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na ne"ativni prijem servisa 69S>7. 4a$ela ==. Re,resiona analiza 3arija$le 7SS 69G3%/F S/G43S* > po"re'an7
BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2VI SM IV2I 6o J.$1
!%.&2 %.%3 !%.%6 !%.%& !%.%% !%.24 %.%1 !%.26 !%.18 %.18 %.1& %.%1 %.12 !%.%1 %.%0
PART2 R
!%.23 %.%6 !%.%$ !%.%& !%.%% !%.21 %.%1 !%.21 !%.16 %.13 %.12 %.%1 %.1% !%.%1 %.%8
R
!%.24 %.%$ !%.%$ !%.%2 !%.%% !%.18 %.%1 !%.18 !%.14 %.1$ %.11 %.%1 %.%8 !%.%1 %.%3
P
%.1 2 %.3 $ %.3 $ %.8 8 %.0 8 %.2 2 %.0 3 %.2 & %.& 6 %.& 2 %.4 3 %.0 $ %.$ 3 %.0 3 %.6 4
D=;95 J.26
' J.66
$ tabeli 44 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti odbojka'a 9rve li"e i varijable 9Si. @jenom anali#om mo(e se
122
konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.51 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.26 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SF9 i kriterijumske varijable sa oko 26`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SF9 nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na po"re'an prijem 69Si7.
4a$ela =?. Re,resiona analiza 3arija$le SM+ 6SF/V > pobedni&ki7

%.18 !%.1& %.1% !%.%0 !%.16 !%.28 %.20 %.%& !%.%1 !%.4% !%.1% !%.18 %.1$ !%.2& %.&2
PART2 R
%.16 !%.11 %.1% !%.%0 !%.1$ !%.26 %.20 %.%& !%.%1 !%.&8 !%.11 !%.13 %.14 !%.2% %.&%
R
%.1& !%.%0 %.%8 !%.%3 !%.12 !%.21 %.24 %.%2 !%.%1 !%.&2 !%.%0 !%.14 %.11 !%.16 %.24
P
%.& 4 %.$ & %.$ 4 %.$ 0 %.& 3 %.1 2 %.% 8 %.8 3 %.0 4 ).) 2 %.$ & %.& 2 %.4 & %.2 $ %.% 8
D=;95 J.&3
' J.22
*nali#om tabele 45 u kojoj su prika#ani re#ultati pove#anosti situa0iono> motori&ke pre0i#nosti sposobnosti i varijable SFp mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema na multivarijantnom nivou p d 0.22. Ovo obja'njava i koe1i0ijent multiple korela0ije Go i 0.61 kao i koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.37 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SFS
mr Vladan Mili
123
i kriterijumske varijable sa oko 37`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SFS nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na pobedni&ki sme& 6SFp7. Fe=utim anali#om pojedina ni! re"resioni! koe1i0ijenata mo(e se primetiti da jedino prijem servisa podlakti0ama 69G84/ 7 ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na SFp. Ostali koe1i0ijenti pojedina&no nisu statisti&ki #na&ajno uti0ali na kriterijumsku varijablu.
4a$ela =@. Re,resiona analiza 3arija$le SMR 6SF/V > po#itivni7

BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V1 SM IV2VI SM IV2I 6o J.$0
!%.12 !%.%8 %.%$ !%.1$ %.18 !%.13 %.%6 %.%$ %.%4 !%.&8 !%.%1 %.14 !%.12 !%.11 %.&$
PART2 R
!%.11 !%.%3 %.%$ !%.1$ %.13 !%.1$ %.%6 %.%4 %.%4 !%.&6 !%.%1 %.1& !%.1% !%.1% %.&1
R
!%.%0 !%.%$ %.%4 !%.12 %.14 !%.1& %.%$ %.%& %.%& !%.&1 !%.%1 %.11 !%.%8 !%.%8 %.23
P
%.$ & %.6 0 %.3 $ %.& 8 %.& & %.& 3 %.3 & %.8 2 %.8 2 ).) 3 %.0 3 %.4 4 %.$ $ %.$ 8 %.% 6
D=;95 J.&$
' J.&1
*nali#om tabele 46 u kojoj su prika#ani re#ultati pove#anosti situa0iono> motori&ke pre0i#nosti sposobnosti i varijable SFc mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema na multivarijantnom nivou p d 0.31.
124
Ovo obja'njava i koe1i0ijent multiple korela0ije Go i 0.59 kao i koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.35 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SFS i kriterijumske varijable sa oko 35`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SFS nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na po#itivni sme& 6SFc7. Fe=utim anali#om pojedina ni! re"resioni! koe1i0ijenata mo(e se primetiti da jedino prijem servisa podlakti0ama 69G84/7 ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na SFp. 3sta situa0ija prime)ena je i u pret!odnoj tabeli. Ostali koe1i0ijenti pojedina&no nisu statisti&ki #na&ajno uti0ali na kriterijumsku varijablu.
mr Vladan Mili
125
4a$ela =A. Re,resiona analiza 3arija$le SM5 1SF/V > ne"ativni7

BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V1 SM IV2VI SM IV2I 6o J.$2
!%.%& !%.13 %.&1 !%.12 %.&& !%.%& !%.18 %.1$ %.%$ !%.2& %.%2 %.2& !%.%4 %.13 %.%&
PART2 R
!%.%2 !%.1& %.28 !%.11 %.20 !%.%2 !%.13 %.12 %.%$ !%.21 %.%2 %.2% !%.%4 %.14 %.%2
R
!%.%2 !%.11 %.2$ !%.1% %.2$ !%.%2 !%.1$ %.1% %.%4 !%.18 %.%2 %.13 !%.%& %.12 %.%2
P
%.8 0 %.4 $ %.1 % %.$ 2 %.% 0 %.8 0 %.& 2 %.4 0 %.3 8 %.2 2 %.8 0 %.2 $ %.8 4 %.4 & %.8 0
D=;95 J.23
' J.64
$ tabeli 47 prika#ani su re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti odbojka'a 9rve li"e i varijable SF>. @jenom anali#om mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema kako na multivarijantnom tako i na univarijantnom nivou. Moe1i0ijent multiple korela0ije bio je Go i 0.52 a koe1i0ijent determina0ije +/T<* i 0.27 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SF9 i kriterijumske varijable sa oko 27`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SF9 nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na ne"ativni sme& 6SF>7.
126
4a$ela =>. Re,resiona analiza 3arija$le SMS 6SF/V > "re'ka7

BET A SE I SE II SE III SE IV SE V SE VI PRPVO PRPVE PRCVO PRCVE DIPRIS DIPRIZ SM IV2V SM IV2VI SM IV2I 6o J.6&
!%.1$ !%.18 %.23 %.&4 !%.16 !%.%$ !%.%1 %.&1 !%.11 !%.26 !%.1% %.%4 %.13 !%.20 %.%1
PART2 R
!%.14 !%.16 %.23 %.&& !%.1$ !%.%$ !%.%1 %.23 !%.11 !%.26 !%.11 %.%4 %.1$ !%.2$ %.%1
R
!%.11 !%.12 %.22 %.23 !%.12 !%.%4 !%.%1 %.22 !%.%8 !%.21 !%.%0 %.%& %.12 !%.2% %.%1
P
%.4 % %.& 6 %.1 1 ).) 5 %.& 3 %.3 0 %.0 $ %.1 1 %.$ & %.1 & %.$ 2 %.8 & %.& 3 %.1 $ %.0 $
D=;95 J.4%
' J.1$
*nali#om tabele 48 u kojoj su prika#ani re#ultati pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i varijable SFi mo(e se konstatovati da ne postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema na multivarijantnom nivou p d 0.15. Ovo obja'njava i koe1i0ijent multiple korela0ije Go i 0.63 kao i koe1i0ijent
mr Vladan Mili
127
determina0ije +/T<* i 0.40 koji obja'njava pove#anost 0elokupno" sistema SFS i kriterijumske varijable sa oko 40`. @a osnovu to"a mo(e se #aklju&iti da sistem SFS nema statisti&ki #na&ajan uti0aj na po"re an sme& 6SFi7. Fe=utim anali#om pojedina ni! re"resioni! koe1i0ijenata mo(e se primetiti da jedino servis u #onu 34 6S/347 ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na SFi. Ostali koe1i0ijenti pojedina&no nisu statisti&ki #na&ajno uti0ali na kriterijumsku varijablu.
128
>. P2*OKUQ2*
3stra(ivanje je sprovedeno sa 0iljem da se utvrde rela0ije situa0iono> motori&ke pre0i#nosti odbojka'a u takmi&arskim uslovima odnosno da se utvrde karakteristike rela0ija SMS +reciznosti po"a=anja 0iljeva kori')enjem te!nika servisa di#anja prijema servisa i sme&iranja na u#orku odbojka'a 9rve i +ru"e odbojka'ke li"e Srbije a koji su se takmi&ili u takmi&arskoj se#oni 2008e2009. S ob#irom da je pre0i#nost kao situa0iono>motori&ka pre0i#nost veoma malo istra(ivana i da postoji veoma mali broj nau&ni! radova koji su se bavili ovom problematikom u"lavnom #bo" nepostojanja adekvatni! merni! instrumeneta jedan od 0iljeva ovo" istra(ivanja je bio da pre0i#nost teorijski i prakti&no pojasni na primeru odbojke i odbojka'a. Sa tim u ve#i #a ovo istra(ivanje konstruisani su novi merni instrumenti 6testovi7 #a koje su i#v'ene metrijske karakteristike pomo)u koji! je i#merena pre0i#nost u odbojka'kim elementima. 3sto tako problem ovo" istra(ivanja uklju&uje identi1ika0iju interrela0ija istra(ivani! varijabli u mani1estnom i latentnom prostoru psi!osomatsko" statusa ispitanika rela0ija strukture situa0iono>motori&ki! sposobnosti sa dru"im situa0iono>motori&kim a posebno situa0ino> i antropolo'kim motori&ke sposobnosti pre0i#nosti po"a=anja 0ilja u odboj0i kao i de1inisanje ti! sposobnostima karakteristikama u 1unk0iji selek0ije takmi&ara #a sportsku i"ru>odbojku #atim pronala(enja i kvanti1ika0ije e1ikasno" trans1era neki! odre=eni! ljudski! sposobnosti na pre0i#nost. 3stra(ivanjem je obu!va)eno oko 100 ispitanika > odbojka'a aktivni! takmi&ara podeljeni! u dva subu#orka; 9rvi subu#orak sa&injavalo je oko polovine ispitanika > odbojka'a aktivni! takmi&ara koji nastupaju #a tri kluba 9rve li"e. +ru"i subu#orak je sa&injavalo tako=e oko polovine ispitanika > odbojka'a aktivni! takmi&ara koji nastupaju #a tri kluba +ru"e li"e. @a osnovu dobijeni! re#ultata statisti&ke obrade podataka i interpreta0ije i#vedeni su slede)i #aklju&0i;
mr Vladan Mili
129
1. a7 9osle i#vr'eno" <>testa ustanovljena je statisti&ki #na&ajna ra#lika u situa0ino>motori&koj pre0i#nosti i#me=u odbojka'a 9rve i +ru"e li"e kod sedam varijabli i to; 9o"a=anje 0ilja u #one 3 33 333 34 4 i 43 (S9 ), S9 )), S9 ))), S9)V, S9V ) S9V)), po"a=anje !ori#ontalno" 0ilja spojenim podlakti0ama > &eki)em i# #one 43 u po#i0iju 333 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena (7RCVO) po"a=anje vertikalno" 0ilja spojenim podlakti0ama > &eki)em i# #one 43 u po#i0iju 333 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena (7RCV9) po"a=anje !ori#ontalno" 0ilja prstima ispred "lave i# #one 333 u po#i0iju 34 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena (D)7R)S) po"a=anje !ori#ontalno" 0ilja sme&ovanjem i# skoka i# #one 34 u po#i0iju 4 sa dru"e strane terena (SM)V5V) po"a=anje !ori#ontalno" 0ilja sme&ovanjem i# skoka i# #one 34 u po#i0iju 43 sa dru"e strane terena (SM)V5V)) i po"a=anje !ori#ontalno" 0ilja sme&ovanjem i# skoka i# #one 34 u po#i0iju 3 sa dru"e strane terena (SM)V5)). Statisti&ki #na&ajne ra#like nisu utvr=ene kod tri varijable po"a=anje
!ori#ontalno" 0ilja prstima i# #one 43 u po#i0iju 333 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena. 67R7VO) po"a=anje vertikalno" 0ilja prstima i# #one 43 u po#i0iju 333 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena (7R7V9) i po"a=anje !ori#ontalno" 0ilja prstima i#a "lave i# #one 333 u po#i0iju 33 sa dodavanjem lopti i# #one 43 sa iste strane terena (D)7R)P). S tim u ve#i !ipote#a J1.1 koja "lasi; (e postoji razlika u prosenim nivoima obu"va#eni" manifestni" varijabli za procenu situaciono-motorike sposobnosti precoznosti u odbojci izmeu uzoraka najkvalitetniji" i subkvalitetni" odbojka%a )rbije u odbojci, mo:e se delimi1no +ri63atiti. b7 9osle i#vr'eno" <>testa ustanovljena je statisti&ki #na&ajna ra#lika u e1ikasnosti u i"ri i#me=u odbojka'a 9rve i +ru"e li"e kod &etiri varijable i to; pobedni&ki sevis (Se+) po#itivni servis (S9R) po"re'an servis (S95) i pobedni&ki sme& (SM+) dok kod ostali! 11 varijabli po"re'an servis (S9S) kori"ovano di#anje (D)5) si"urno di#anje (D)R) idealno di#anje (D)S) idealan prijem (7si) po#itivni prijem (7SR) ne"ativni prijem (7S5) po"re'an prijem (7SS) po#itivni sme& (SMR) ne"ativni sme& (SM5) i sme& "re'ka (SMS) nije ustanovljena statisti&ki #na&ajna ra#lika u e1ikasnosti u i"ri i#me=u odbojka'a 9rve i +ru"e li"e.
130
.ato !ipote#a +,.- koja "lasi; (e postoji razlika u prosenim nivoima obu"va#eni" manifestni" varijabli za pra#enje utakmica odbojka%ke ekipe i analize efikasnosti odbojka%a i ekipa izmeu uzoraka najkvalitetniji" i subkvalitetni" odbojka%a )rbije u odbojci, mo:e se delimi1no +ri63atiti. 2. Ge#ultati kanoni&ke korela0ione anali#e poka#ali su da postoji statisti&ki #na&ajno i#olovan jedan kanoni&ki 1aktor odnosno jedna #na&ajna pove#anost i#me=u skupa varijabli #a pro0enu situa0iono>motori&ke pre0i#nosti i e1ikasnosti u i"ri odbojka'a +ru"e li"e. Ovaj 1aktor mo(e se de1inisati kao &aktor sit"aciono5 motori1ke +reciznosti od$ojka%a.<a jedina #na&ajna 1unk0ija obja'njava 81` od ukupno" varijabiliteta ova dva skupa varijabli 'to se smatra #na&ajnim stepenom pove#anosti. .na&ajnost pove#anosti je na nivou p i 0.05. <ako=e i re#ultati kanoni&ke korela0ione anali#e odbojka'a 9rve li"e poka#ali su da postoji statisti&ki #na&ajno i#olovan jedan kanoni&ki 1aktor odnosno jedna #na&ajna pove#anost i#me=u skupa varijabli #a pro0enu situa0iono>moroti ke pre0i#nosti i e1ikasnosti u i"ri. Ovaj 1aktor mo(e se de1inisati kao &aktor e&ikasnosti " i,ri kod od$ojka%a. <a jedina #na&ajna 1unk0ija obja'njava 93` od ukupno" varijabiliteta ova dva skupa varijabli 'to se smatra #na&ajnim stepenom pove#anosti. .na&ajnost pove#anosti je na nivou p i 0.05. 9rema tome !ipote#a J2.1 koja "lasi; (e postoji kanonika povezanost izmeu skupova manifestni" varijabli za procenu situaciono-motorike sposobnosti preciznosti u odbojci i varijabli za pra#enje igre odbojka%ke ekipe i analize efikasnosti odbojka%a i ekipe, ne mo:e se +ri63atiti. 3. a7 *nali#a re#ultata pojedina&ne re"resione anali#e varijable S9+ 6S/G43S > pobedni&ki servis7 poka#uje da servis u #onu 34 6S/347 ima statisti&ki #na&ajan uti0aj na S/p tj. pobedni&ki servis kod odbojka'a +ru"e li"e. b7 *nali#a re#ultata pojedina&ne re"resione anali#e varijable S9R 6S/G43S > po#itivni servis7 poka#uje da statisti&ki #na&ajnu pove#anost sa kriterijumom ima 'est varijabli #a pro0enu situa0iono>motori ke pre0i#nosti i to; S/34 S/43 9G94/ S/4 +39G3S i SF34>43 kod odbojka'a +ru"e li"e.
mr Vladan Mili
131
07 *nali#om re#ultata pojedina&ni! re"resioni! anali#a varijabli S95 6S/G43S > ne"ativni servis7 S9S 6S/G43S > po"re'an servis7 D)5 6+3.*@%/ > kori"ovano di#anje7 D)S 6+3.*@%/ > idealno di#anje7, D)R (+3.*@%/ > si"urno di#anje7, 7Si 69G3%/F S/G43S* > idealan prijem7 7SR 69G3%/F S/G43S* > po#itivan7 7S5 69G3%/F S/G43S* > ne"ativan7 7SS 69G3%/F S/G43S* > po"re'an7 i SM+ 6SF/V > pobedni ki7 mo(emo #aklju&iti da nisu imali statisti ki #na ajan uti0aj na kriterijumske varijabli kod odbojka'a +ru"e li"e. d7 *nali#a re#ultata pojedina&ne re"resione anali#e varijable SM5 6SF/V > ne"ativni7. poka#uje da statisti&ki #na&ajnu pove#anost sa kriterijumom imaju tri varijable #a pro0enu SFS i to; S/34 S/4 i 9G84O kod odbojka'a +ru"e li"e. e7 *nali#a re#ultata pojedina&ne re"resione anali#e varijable SMS 6SF/V > "re'ka7 poka#uje da statisti&ki #na&ajnu pove#anost sa kriterijumom imaju dve varijable #a pro0enu SFS i to; S/34 i 9G84O kod odbojka'a +ru"e li"e. 17 *nali#om pojedina ni! re"resioni! koe1i0ijenata kod odbojka'a 9rve li"e mo(e se primetiti da statisti&ki #na&ajnu pove#anost varijable D)S 6+3.*@%/ > idealno di#anje7 sa kriterijumom imaju etiri varijable #a pro0enu SFS i to; +39G3. SF34>43 S/333 i S/34. 3sto tako i kod varijabli SMR 6SF/V > po#itivni7 i SMS 6SF/V > "re'ka7 postoje statisti ki #na ajne pove#anosti varjabli sa kriterijumom i to kod varijable po#itivni sme& #na&ajan uti0aj ima varijabla prijem servisa podlakti0ama 69G84/7 a kod varijable sme& "re'ka statisti&ki #na&ajan uti0aj ima varijabla servis u #onu 34 6S/34 7. $ ostalim varijablama kod odbojka'a 9rve li"e nisu utvr=ene statisti&ki #na&ajne pove#anosti sistema situa0iono>motori&ke pre0i#nosti sa kritererijumskim varijablama.
132
3maju)i u vidu &injeni0u da i kod odbojka'a 9rve i kod odbojka'a +ru"e li"e u nekim varijablama postoji statisti&ki #na&ajna pove#anost sistema situa0iono> motori&ke pre0i#nosti na kriterijumske varijable a kod neki! ne mo(emo i#vesti slede)e #aklju&ke; Jipote#a /F.1 koja "lasi; . obja%njavanju kriterijumske varijable/ )0123)4 oekuje se znaajnost skupa istoimeni" prediktora i znaajan doprinos svi" obu"va#eni" manifestni" situaciono-motoriki" prediktorski" varijabli/ pogaanje cilja u zone 3, 33, 333, 32, 2 i 23, mo:e se delimi1no +ri63atiti. Jipote#a J3.2 koja "lasi; . obja%njenju kriterijumske varijable/ 7384(90 - oekuje se znaajna povezanost skupa istoimeni" i znaajan doprinos svi" obu"va#eni" manifestni" situaciono-motoriki" prediktorski" varijabli/ pogaanje "orizontalnog cilja prstima ispred glave iz zone 333 u zonu 32 i iz zone 333 u zonu 33 sa iste strane terena, mo:e se delimi1no +ri63atiti. Jipote#a +6.6 koja "lasi; . predikciji kriterijumske varijable/ :1390M )0123)4 oekuje se znaajnost skupa istoimeni" i znaajan doprinos svi" obu"va#eni" manifestni" situaciono-motoriki" prediktorski" varijabli/ pogaanje "orizontalnog cilja podlakticama i prstima iz zone 23 u poziciju 333 i iz zone 333 u poziciju 32 sa dodavanjem lopte iz zone 32 i 23 sa iste strane terena, ne mo:e se +ri63atiti. Jipote#a; +6.; koja "lasi; . predikciji kriterijumske varijable/ )M0< - oekuje se znaajnost skupa istoimeni" i znaajan doprinos svi" obu"va#eni" manifestni" situaciono-motoriki" prediktorski" varijabli/ pogaanje "orizontalnog cilja smeovanjem iz skoka iz zone 32 u zonu 2, iz zone 32 u zonu 23 i iz zone 32 u zonu 3, sa druge strane terena kretanja bez lopte izmeu uzoraka najkvalitetniji" takmiara u odbojci, ne mo:e se +ri63atiti.
mr Vladan Mili
133
;. 49OR)KS*2 ) 7R2*4)Q82 7R)M98OK)VOS4 R9PUO4242 )S4R2L)V28K2

<eorijski i prakti&ni #na&aj ovo" rada niDB mA"u)B a nije ni potrebno pre0i#nA ra#dvojiti jer sB oni u vBlikAD meri pro(imaju i prepokrivaju pa se kod nabrajanja mo"u)nAsti primena re#ultata AvA" istra(ivanja nB B dC koristi klasi1ika0ija te vrste. 4erovatno je da je ovo istra(ivanje #bo" aktuelne problematike koju obra=uje dalo odre=eni teorijski doprinos nau&nim istra(ivanjima i neposredna re'enje u domenu vr!unsko" odbojka'ko" sporta u Srbiji. @au&ni re#ultati koji su dobijeni ovim istra(ivanjem objektivno omo"u)avaju nastavak daljim istra(ivanjima u smislu obu!vatne anali#e problema u domenu vr!unsko" odbojka'ko" sporta. .ato mo(e realno da se smatra da )e biti podsti0aj nau&nim radni0ima i stru&nja0ima H prakti&arima i# oblasti vr!unsko" odbojka'ko" sporta. <eorijski #nC CD istra(ivanja sastoji se u utvr=ivanju te!ni&ko>takti&ki! aktivnosti najbolji! odbojka'a najkvalitetnije na0ionalne odbojka'ke li"e nB_AsrBdnA pre i nakon odi"ravanja lopte. @a osnovu predmeta 0ilja rada kao i dobijeni! re#ultata istra(ivanja istra(ivanje ima teorijski #na&aj u domenu prou&avanja situa0iono>motori&ki! dimen#ija #na&ajni! #a odbojku i varijabli #a pra)enje i"re ekipe i anali#e e1ikasnosti i"ra&a i ekipe. $ tom prav0u istra(ivanjem su se dobile;
134
Doktorska disertacija in1orma0ije
o strukturi 1unk0ionisanja varijabli situa0iono>motori&ke
pre0i#nosti> dimen#ije #na&ajne #a i"ru kod odbojka'a 9rve i +ru"e odbojka'ke li"e SrbijeX
in1orma0ije o strukturi 1unk0ionisanja varijabli #a pra)enje i"re ekipe i
anali#e e1ikasnosti i"ra&a i ekipe kod vr!unski! odbojka'aX

in1orma0ije o eventualnoj pove#anosti i#me=u dva navedena skupa
mani1estni! varijabliX
in1orma0ije o eventualnom trans1eru spe0i1i&ni! odbojka'ki! sposobnosti
i#me=u dva navedena skupa mani1estni! varijabliX

in1orma0ije o situa0iono>motori&koj pre0i#nost kod vr!unski! odbojka'a s
ob#irom na takmi&arski kvalitet i

in1orma0ije kojima se 'iri nau&na osnova planiranja i pro"ramiranja
sistematsko" pro0esa trenin"a najkvalitetniji! odbojka'a. 9rakti&an #nC CD istra(ivanja sastoji se pre sve"a u tome da se na AsnAvu utvr=eno" mAdBlC te!ni&ko>takti&ki! aktivnosti vr!unski! odbojka'a i usavr'avanja i"ra&a prema datim modelima. .atim da odlu&uju)e koristi u pro"ramiranju trena(no" pro0esa trenerima odbojka'kim stru&nja0ima najkvalitetnijim odbojka'ima i ostalim stru&nja0ima i# oblasti sporta &ija su pro1esionalna interesovanja ve#ana #a podmladak najkvalitetniji! odbojka'a juniorsko" u#rasta. +a poslu(i kao osnova adekvatnije" planiranja i pro"ramiranja va(ni! motori&ki! aktivnosti i elemenata te!nike kao ostali! sadr(aja u pro0esu odbojka'ki! trenin"a #a 'kolsku rano selek0ionisanu de0u #a svaki u#rast posebno. 9rakti&an #na&aj ovo" rada je i u tome da bude u 1unk0iji osavremenjavanja pro"ramirano" pro0esa trenin"a najkvalitetniji! odbojka'a u na'oj sredini u 1unk0iji nje"ove inten#i1ika0ije i e1ikasnosti premC individualnim potrebama i sklonostima di#a&a prima&a servera sme&era i libera. mo"u u pro0esu trenin"a da se kreiraju takvi sadr(aji 6pro"rami rada7 koji bi usmerili pro0es u&BnDC
mr Vladan Mili
135
Ge#ultati ovo" istra(ivanja se verovatno relativno lako mo"u primeniti u praksi jer omo"u avaju uvid u nau no veri1ikovani pro"ram ve(banja u 0ilju ra#voja i pobolj'anja situa0iono>motori&ki! sposobnosti u odbojka'kom sportu. <ako=e mo"u po#itivno uti0ati na motiva0iju sportista seniorsko" u#rasta #a usavr'avanje pre0i#nosti pre0i#nost kao i sve ostale situa0iono>motori ke sposobnosti od va(no" #na aja #a posti#anje bolji! re#ultata kako svako" odbojka'a pojedina no tako i odbojka'ke ekipe u 0elini. Mona no ne sme se isklju iti ni mo"u nost da )e ovo i ovakva istra(ivanja otvarati i dru"a pitanja na koja se u sada'njem trenutku ne mo"u dati sasvim pou#dani od"ovori 'to )e u svakom slu aju predstavljati dodatni podsti0aj #a dalju stru nu i nau nu veri1ika0iju ovakvi! istra(ivanja. $ AdnAsu na istra(iva ki mAdel veli inu u#orka anali#irane varijable kao i metodolo"iju koja )e se primBniti ovo istra(ivanje ima #nC&CDan stepen uop'tavanja dAbiDBni! re#ultata. $#orak ispitanika &ija je pro1esionalna delatnost i sportsko stvarala'tvo od vitalno" interesa #a u"led na'e" sporta u me=unarodnim okvirima medijsku a1irma0iju sportsku privredu i nauku kao i dru'tvenu #ajedni0u u 0elini treba Ad"AvCrCDu im operatorima 1i#i
136
s ob#irom da je
ko" napre#anja u okviru pro"ramirano" trena(no" pro0esa AdrB=Bni! jednim delom i na temeljima ovo" istra(ivanja pripremiti #a e1ikasnu adapta0iju na varijabilni trend te!ni ko>takti ko" pro"resa odbojka'ko" sporta. 3# navedeno" proi#ila#i da se na ba#i objektivno de1inisani! 0iijeva motori ke pripremljenosti u najkvalitetnijim klubovima odbojka'ko" sporta koji svojom aktivno')u i#ra(avaju interese i potrebe pojedina0a i dru'tvene #ajedni0e u sportu pro0es trenin"a je istovremeno u velikoj meri uskla=en i sa kreativnim potrebama subjekata uklju eni! u trena(ni pro0es. @a osnovu nevedeno"a mA"u da se de1ini'u 6konstitui'u7 optimalni modeli ti! aktivnosti u #avisnosti od i"ra ko"a mesta. 9rema tome mo(e da se veruje da )e se prakti ni i teorijski doprinos ovo"a rada o"ledati u tome 'to )B se na najkvalitetnijem u#orku potvrditi da postoje elementi strukture odbojka'ke i"re na AsnAvC i koji! mo"u da se odrede aktivnosti i"ra a u #avisnosti od i"ra ke po#i0ije 6te!ni ar bloker libero i korektor7.
mr Vladan Mili
137
1D. O)49R24UR2
*bad %. Modo"ra1 619707. @estnevelesi tudo-minAos kutatd intezet. 5udapest. *nderson <. P. 619587. 4n introductions to multivariate statistical analAsis, PileN @e] Oork. *no!in 9. M. 619707. BiloAofskij smAsl kibernetieski" zakonomernstej &kibernetieskije aspektA v izueni rabotA mozga$, @auka Foskva. 5aa0ke J. 619707. +ie Spielre"elandereun" von 1964 betre11s des 5lo0kierens und deren *us]irkun"en au1 die /nt]i0klun" der Spiel]eise. 7iskussionsCoertrag fiir )Amposium. )ofija. 5la'kovi) F. 619717. 9rediktivna vrijednost baterije situa0ioni! ko'arka'ki! testova. ?ineziologija 1 1 9>11. 5o0k +. l /. +. Ja""ard. 619687. @"e use of multivariate analAsis of 2ariance in be"avioral researc". &in 7. ?. Di"itla, 0dt/ +andbook of measurement and assessment in be"avioral sciences$, *ddison>PesleN Geadin". 5os0o 8. 619817. @e] tests 1or t!e measurement o1 anaerobi0 0apa0itN in jumpin" and le" e?tensor mus0le elasti0itN. 2olleAball, 3B2E >fficial Magazine 1 22>30. 5re#men E. 619767. 8a vi%i nivo kvalitete odbojke. Odbojka i#bora radova i# strane literature 1. 3>8. 5eo"rad. 5#du! T. 619767. ?ontrola fizike pripremljenosti odbojka%a. Odbojka i#bor radova i# strane literature 1. 3>8. 5eo"rad. 8ooleN P. P. l 9. G. To!nes. 619717. Multivariate data analAsis, %o!n PaleN @e] Oork. +elija M. 619817. )pecifinost neki" manifestni" i latentni" motoriki" dimenzija omladinaca rukometa%a. Fa"istarski rad 2akultet #a 1i#i&ku kulturu Sveu&ili'ta u .a"rebu .a"reb. 2eliks M. 619767. 3skustva izbora ,6-,; godi%nji" devojaka za odbojku. Odbojka i#bor radova i# strane literature 5eo"rad 1 30>34. 2i0dler F. +. S0!eidereit. J. 5aa0ke. l S0!reiter. 619697. 2olleAball. Sportvera". 5erlin.
138
2ilin 4. Masatkin *. l Faksimenko /. 619787. .zajamna veza fiziki" osobina, te"nike pripremljenosti i sportskog rezultata kod odbojka%a razliitog uzrasta i kvaliteta. Odbojka i#bor radova i# strane literature 5eo"rad 2 51>56. Eabrijeli) F. i saradni0i. 619697. Metode za selekciju i orijentaciju kandidata dece omladinske sportske %kole. 3nstitut za kineziologiju .a"reb. Eabrijeli) F. 619777. Manifestne i latentne dimenzije vr"unski" sporta%a neki" momadski" sportski" igara u motorikom, kognitivnom i konativnom prostoru. 7isertacija. 2akultet #a 1i#i&ku kulturu Sveu&ili'ta u .a"rebu .a"reb. Ee0a +. l %. $rmin. 619767. )aznanja o izboru devojaka za odbojku. Odbojka i#bor radova i# strane literature. 5eo"rad 1 35>40. %ankovi) 4. 619767. Baktorska struktura mjerni" instrumenata za procjenu brzine, jakosti i preciznosti. Fa"istarski rad 2akultet #a 1i#i&ku kulturu Sveu&ili'ta u .a"rebu .a"reb. %asitala F. 3!rosi <. l Fasaru S. 61978 ). @rening specijalni" osobina odbojka%a. Odbojka i#bor radova i# strane literature. 5eo"rad 2 45. Maiser J.2 l Gi00e %. 619747. 0ducationat and psAc"ological measurements, 34 111>117. Maiser J. 2. 619707. 4 second generation Fittle 9iffA, :sAi"ometrika 35 vol. 401> 415. Melneri) +. 619887. 1elacije izmedju neki" motoriki" sposobnosti i efikasnosti bazini" motoriki" informacija iz odbojke. +iplomski rad 2akultet #a 1i#i&ku kulturu Sveu&ili'ta u .a"rebu .a"reb. Flata&ek T. 619707. Studium veta!u predpokladu po!Nbove strukturN a motori&kNe! vNkonu vr0!olnN! !ra0u odbijene. )bornik Aedecke radA uv cto, 6 5> 40 9ra!a. Fomirovi) M l +obri) 4. 619777. %edna mjera donje "rani0e pusta nenulte kovarijan0e varijabli po"re'ke. 8bornik skupa psi"ologa 7ani 1amira Eujasa ,GHI!, +ru'tvo psi!olo"a SG Jrvatske .a"reb 135>144. Fomirovi) M. 619727. Metode za transformaciju i kondenzaciju kineziolo%ki" informacija, 3nstitut #a kine#iolo"iju .a"reb. Fomirovi) M. Itale0 %. l Pol1 5. 619757. 9ou#danost neki! kompo#itni! testova primarni! motori&ki! sposobnosti. ?ineziologija, 5 1>2 169>192 &esti0a kompo#itni! merni! instrumenata .a"reb. Foselov 5. 619727. @ekatorije !arakternije osobenosti sovremeno"o mirovo"o volejbola. B32E Eulletin officil, @o. 57 str. 29>34. @e'i) E. 620027. Osnovi antropomotorike Sportska akademija 5eo"rad.
mr Vladan Mili
139
Stojanovi) <. Mosti) G. l @e'i) E. 620057. >dbojka. 2akultet #a sport i 1i#i&ko vaspitanje 5anja Tuka. @e'i) E. 620057. 4naliza takmiarske aktivnosti odbojka%a, 9ro1i0o H $M<S Mra"ujeva0. 9odvalej T. l Fate&i) F. 619867. @eke konativne karakteristike i situa0iona pre0i#nost odbojka'a. ?ineziologija, 18 2 119>124 .a"reb. Itale0 %. l Fomirovi) M. 619787. %ednostavan al"oritam #a anali#u !ipotetski! latentni! dimen#ija. ?ineziologija, 12 1>2 .a"reb. Stojanov +. l Ei"ov. 619707. Osobenosti v taktikata na napadenieto v sovremenija volejbol. )impozij Bivb. So1ija. Stra!onja *. l 5utora0 <. 619527. >dbojka. Sportska stru&na biblioteka. .a"reb. Stra!onja *. l %ankovi) 4. 619757. Fetrijske karakteristike testova #a pro0jenu 1aktora pre0i#nosti. ?ineziologija 4 2 70>75. .a"reb. Stra!onja *. 619567. > kontroli treniranosti odbojka%a. <estovi u kontroli psi!o1i#i&ki! osobina odbojka'a. Saop'tenje .avoda #a 1i#i&ki od"oj .a"reb. Stra!onja *. 619727. <!e pro"nosti0 value o1 0omple? o1 test volle#ball. Bivb Eulletin official, 59 23>29. Stra!onja *. 619747. $tje0aj mani1estni! i latentni! antropometrijski! varijabli na visinu odra#a i maksimalni do!vat kod odbojkapa juniora. ?ineziologija, 4 1 5>15 .a"reb. Stra!onja *. 619787. $tje0aj mani1estni! i latentni! antropometrijski! varijabli na situa0ionu pre0i#nost u odboj0i. ?ineziologija 8 1>2 102>125 .a"reb. <oma'i E. 619827. 1elacije izmedju prikazanog znanja iz odbojke i neki" motoriki" sposobnosti na prijemnom ispitu. +iplomski rad 2akultet #a 1i#i&ku kulturu .a"reb. <oNoda J. 619717. @rening t"eorA for volleAball in 9apan. 1452 8oa0! 0oun0il %apan 4olleNball asso0iation <okNo 149>171. Pirt 4. 619677. 0mpirijska ocjena pragmatine valjanosti )argentovog-4balakovog testa odraza. +iolomski rad 2akultet #a 1i#i&ku kulturu Sveu&ili'ta u .a"rebu .a"reb. mele#njak %. Tes0ev O. l 8!ov S. 619677. 9od"otovka juni! volejbolistov. Biskultura i sport. Foskva.
140
P R I L O G 1.
S7)S*OV) )S7)428)*2 *OUBOV2 7RV9 O).9 U 42*M)Q2RS*OK S9PO8) <DD>W<DD;., S2 OS8OV8)M 7OD2C)M2
'( +,-S(. / , 0 1 2 ( ' - 3 4 & 2 5 6 0 Red . $roj .

1
Broj
.od. Visina 4e:ina rodj. (cm) (k,)
Do63at Blo k
&%2
Mesto " tim"

<
7rezime i ime
II;I'8/IH 5;=K75:D56 I;IH 5;=K75:D56 <5<IH 76K5: 4;5D=:8/IH <8@5: '5/;8/IH 5;=K75:D56 795:8@?IH D=@5: *=<IH <8@5: K+KIH :=:5D LI/K8/IH 456K8 '=9K8/IH D+F5: 795:8@?IH >865: K+6IH 4I;8F 4I;8/5:8/IH L=;@K8 65@K8/IH <8@5:
licenc e
681&
Sme1
1002.
10&
8$
&1$
< F =
6812 68%4 68%3
1001. 1038. 1084.
10% 106 10$
8% 0% 8%
&18 &1$ &%$
&%$ &&$ &2$
' 'A< KA'
68%6
1082.
108
0%
&%2
&2%
<
@ A > ; 1D 11 1< 1F
6814 68%& 68%1 681% 68%2 68%$ 68%8 68%0
103& 1038. 1032. 100%. 1002. 108%. 1083. 100%.
106 188 2%2 188 100 10% 18% 18$
0$ 8$ 1%2 33 86 83 3& 3$
&1$ &%$ &2% &%$ &%% &1% &%6 &%$
&&$ &18 &4% &2% &2$ &1$ &1$ &18
' ' < ' 'AK ' ; 9
1=
6811
1001.
180
3%
&%$
&2$
'A;
Oe,endaG B H bloker 7 H prima& * H korektor 4 H te!ni&ar O > libero
mr Vladan Mili
141
'( +P3'60)6. / ' 7 3 0 ) ' , 4 C Red . $roj .

1
Broj
Do63at Blo k
&2%
Mesto " tim"

K
7rezime i ime
<8>D5:8/IH D65>5: 7954=:8/IH K86K= <I;?56 /=;@K8 45@)5: 456I8 5FK8/IH 8>:@=: 4+:H5: :IK8;5 ;8@5:I?IH D56K8 K5;5:@ *865: '=68/IH '=956 K+<+68/IH 7965GI:@5 <+;IH 8>:@=: H878/IH I>86 4I;8/5:?=/IH 5;=K75:D56 459I@5F=/IH 4;5D=: K+*45:8/IH 4I;=:K8 K59IH 4I;5:
licenc e
64%1
Sme1
1032.
2%$
1%$
&4%
<
6413
100%.
180
8%
&1%
&2%
'
F = ? @ A > ; 1D
64%4 64%0 6414 641% 64%6 64%$ 641& 64%3
1084. 108$. 1002. 1083. 1086. 1082. 108$. 1088.
10$ 10& 10% 10% 180 103 184 108
08 0% 81 82 86 02 8& 88
&1$ &2% &16 &21 &1$ &1& 200 &1$
&2$ &&2 &22 &&4 &24 &26 &%0 &&$
< 9 ' < ; < 9 9
11 1< 1F
64%2 6418 6411
1084. 1086. 1086.
183 188 10&
86 8% 86
&2% &%% &13
&&1 &10 &&%
' < '
1=
6416
1086.
186
81
&%$
&1%
1?
64%8
1086.
18&
3&
20%
&%%
'
1@
641$
100&.
181
3$
201
&%1
'
142
'( +SP4364(. / 18 2 Red . $roj .

1
Broj
Do63at Blo k
&1%
Mesto " tim"

9
7rezime i ime
65DI75/;@=/IH 4I;I/8@= 65L:598/IH :IK8;5 65D8/IH 7;5/IF5 '=6IH 4I;5: 98F:IH L=;@K8 '=968/IH 5;=K75:D56 I/8/IH 456K8 65D8/5:8/IH D+F5: 65KIH :=:5D <6K8/IH 4I;8F 7'578@=/IH :=45:@5 7I4IH 456K8 @5:K8/IH I/5:
licenc e
66%$
Sme1
108%.
103
8$
&2%
<
66%8
108&.
101
84
&2%
&46
F = ? @
66%3 66%& 6612 66%4
108$. 1001. 1086. 1001.
10& 2%% 103 10%
82 8& 86 81
&16 &28 &&1 &%8
&&4 &4& &44 &24
' ' < '
A >
66%1 66%6
100%. 1002.
10& 106
83 32
&&% &%3
&$1 &1$
' 'AK
; 1D 11
66%0 6614 6611
1088. 108&. 100&.
2%& 180 104
0% 83 8%
&28 20$ &12
&&0 &1% &26
< 'A; K
1< 1F
661% 66%2
1081. 108&.
104 13$
04 3%
&%$ &1%
&2$ &2%
9 ;
mr Vladan Mili
143
P R I L O G 2.
S7)S*OV) )S7)428)*2 *OUBOV2 DRU.9 O).9 U 42*M)Q2RS*OK S9PO8) <DD>W<DD;., S2 OS8OV8)M 7OD2C)M2 '( +6'P1294)2). / P 3 ' ( : P 18 0 Red . $roj .
1 < F = ? @ A > ; 1D
Broj
Do63at Blo k
28$ 28& 28$ 23% &%% 284 202 20% &%1 28%
Mesto " tim"

' ' 9 ; K < < < < 9
7rezime i ime
5(eksi 4i(o 5ndri <ojan /ukaj(ovi 5(eksandar Dankovi 7tefan Dudukovi @ovica Kori 4ihaj(o Ivanovi Ivan 4(adenovi /(adimir 4arkovi :emanja 4(adenovi 5(eksandar 4i(osav(jevi 4i(o :iko(i 7(obodan 6adovanovi >oran 6adoiji"i 4i(adin 7tamenkovi 4i(o 7tojanovi 4i(o @ab(anovi *oran @evti :iko(a
licenc e
%%$8 %$61 %$$$ 1042 %$$3 1&33 %$6$ 1&30 %$$0 %$6%
Sme1
1088 1084 1088 100% 108& 1001 1081 1080 1084 1084
18% 180 186 138 102 183 2%% 108 103 104
31 86 3$ $8 0$ 3& 06 04 8& 88
208 &%1 206 28$ &1$ &%% &1% &1% &21 &%%
11 1< 1F 1= 1? 1@ 1A 1>
%$$& %$62 1&8% %$$% %&81 %$$1 1&38 104&
1001 1088 1001 1084 1002 1083 1038 1002
102 18% 180 188 18% 10% 104 188
3$ 8% 36 88 6% 3$ 86 62
20% 23% 28% 28$ 231 286 20% 28$
&1$ 20% &%% &%$ 281 &1% &1$ &%$
' ; ' ' ; K ' 9
144
'( +P23'6. / P 2 3 ' 6 Red . $roj .

1 < F = ? @ A > ; 1D 11 1< 1F 1= 1?
Broj
Do63at Blo k
&%2 203 &%2 &12 &%% 20$ &%% 28% 23$ 23% 28% 28% 28% 28% 23$
Mesto " tim"

< < ' < < ' K 9 9 ; ' 9 < ' '
7rezime i ime
Den"i /(adimir Kosti 5(eksandar 4adi Du an 4adi :enad 4i(o evi Dra,an 4ihaj(ovi 4arko @oci :emanja 7tanisav(jevi Dra,an 7tanisav(jevi :iko(a 7tojanovi 4i(o Hiri :iko(a )o(i Dejvid )vetkovi Ivan )vetkovi :enad 4ateji :emanja
licenc e
%&2& %&26 %&28 %0$3 1&%$ 1&%6 1&%3 1&%8 1430 1811 1812 181& 1814 2%14 18$6
Sme1
1002 1002 108& 1080 1030 1002 1083 1060 100& 1083 1084 1081 1081 1001 1083
10$ 10& 10% 2%1 10% 183 102 18& 182 13$ 183 18% 18% 133 18%
84 38 82 84 82 32 02 8% 36 38 32 8% 8% 62 8%
&%3 &%$ &1% &2% &%$ &%$ &%$ 28$ 28$ 28% 28$ 28$ 28$ &%% 28%
mr Vladan Mili
145
'( +)25. / ) 2 5 Red . $roj .

1 < F = ? @ A > ; 1D 11 1< 1F 1= 1? 1@ 1A
Broj
Do63at Blo k
&%% &&% &1% &%$ &14 &2% &%0 &%1 &18 20& &16 &10 &%% &2$ &%% &11 &18
Mesto " tim"

9 ' < ; < K K ; ' ' < K ' K 9 ' <
7rezime i ime
'eji 5(eksandar 'ri 'redra, 7avi :iko(a 6isti >oran 7tojkovi 4i(an 4adi 4arko >oci 4i(o Kostadinovi 4i(an 4adi 5(eksandar :a"evski 7tanko 'etkovi ;a#ar 7tojadinovi Larko 4arinkovi +ro 7tojanovi :iko(a 7tefanovi 7a a 4i(anovi Dejan Ivanovi Ivica
licenc e
13&& 13&4 13&$ 13&6 13&3 13&8 13&0 1341 1341 1342 134& 1344 134$ 1346 1003 1008 2%11
Sme1
100% 1083 1082 108$ 1080 1086 1083 100% 1084 1080 1083 1081 1002 1083 1038 1080 108%
101 102 106 186 2%$ 2%& 10$ 18& 10$ 186 108 10% 102 186 186 180 10&
81 86 8& 8& 11& 06 0$ 32 02 86 83 81 8& 38 86 81 83
&2% &48 &22 &12 &28 &&6 &18 &%0 &2$ &1% &24 &2$ &22 &&% &1% &2& &28
146
P R I L O G 3.
OBR2SC) P2 U7)S)V28K9 7OD242*2 S2 49S4)R28K2 S)4U2C)O8O5 MO4OR)Q*)/ S7OSOB8OS4) )S7)428)*2 OBRAZAC 1. DIZANJE I SME'
DIZANJE
R0 :. .+4 -
SME' IZ ZONE IV
U ?419 V U ?419 VI U ?419 I
I>0 , 7+0?,>0
7+63,>* ,67+0: I? III 9 IV
7+63,>* ,?* @/*80 I? III 9 II
1 1 2 3 4 5 6 ! & ( 1) 11 12 13 14
OBRAZAC 2. PRIJEM SERVISA PRSTIMA I PRIJEM SERVISA 'E"IAEM
P+,-0> 60+8,6* 7+63,>*

mr Vladan Mili
P+,-0> 60+8,6* B0C,D0>

147
I>0 , 7+0?,>0
R0 :. .+4 -
VI 84:4+*81 4
VI 80+3,C*/14
VI 84:4+*814
VI 80+3,C*/14
+ #onu III 1 %
+ #onu III 1 %
+ #onu III 1 %
+ #onu III 1 %
1 2 3 4 5 6 ! & ( 1) 11 12 13 14 15
OBRAZAC 3. SERVIS
S E R V I S
148
R0:. .+4-
I>0 , 7+0?,>0
1
I % 1
II % 1
III % 1
IV % 1
V % 1
VI %
1 2 3 4 5 6 ! & ( 1) 11 12 13 14 15 16 1!
OBRAZAC ZA UPISIVANJE PODATA"A VARIJABLI ZA PRAAENJE I RE ODBOJ"A"E E"IPE NA UTA"MICAMA I ANALIZE EFI"ASNOSTI I RA'A $63*3,63,C* 6* 93*C>,5*%
S0+8,6 $SSMS%
D,?*1-0$DL%
P+,-0> 60+8,6*$PS%
S>0B $SM%
mr Vladan Mili
149
R0 :. .+4 "4: 8cen a S0 P 142 S0 < 1&2 S02 122 S0= 112 D/2 1&2 D/< 122 D/= 112 P6, 142 P6 < 1&2 P62 122 P6 = 112 SM7 142 SM< 1&2 SM2 122
SM=
112
1 2 3 4 5 6 ! & ( 1) 11 12 13
OBRAZAC 4. SERVIS# DIZANJE# PRIJEM SERVISA I SME'
PRILOG 4.
R9PUO424) 49S4)R28)/ *OUBOV2 7RV9 ) DRU.9 O).9 U K9S98K9M D9OU 7RV98S4V2 ) *O82Q28 7O2SM28 U 42*M)Q2RS*OK S9PO8) <DD>W<DD;.
"/9.48, P+80 /,@0:

ROUND DATE MATCH SCO RE I SET SCORE II III IV V
150
TOTAL POINT S
L2I 1!E1(. F 2))&. SPARTA" $L-% G V S" I" BANAT G PRO TENT JEDINSTVO G PRO TENT V S" G ELEZNI'AR DINAMO G SPARTA" $L-% L 2 III 31. FE)2.FI 2))&. SPARTA" $L-% G BAVANITE I" BANAT G V S" PRO TENT G PUTEVI IVANJICA V S" G PRO TENT L 2 IV )!E)(. FI 2))&. L2V 14E16. FI 2))&. SPARTA" $S9% G SPARTA" $L-% SPARTA" $L-% G JEDINSTVO PRO TENT G DINAMO PUTEVI IVANJICA G V S" JEDINSTVO G V S" L 2 VI 21E23. FI 2))&. BAVANITE G PRO TENT SPARTA" $L-% G ELEZNI'AR L 2 VII 2&E3). FI 2))&. I" BANAT G SPARTA" $L-% PRO TENT G SPARTA" $S9% V S" G DINAMO BAVANITE G V S" L 2 VIII )5E)!. FII 2))&. SPARTA" $L-% G PRO TENT 3:2 3:1 2:3 ):3 ):3 3:) 3:1 3:1 1:3 ):3 3:1 3:) 2:3 3:2 1:3 3:) ):3 3:) 3:) ):3 2:3 1&:25 25:1( 3):32 1(:25 13:25 25:16 25:1& 1&:25 23:25 1!:25 25:23 25:11 1&:25 21:25 25:21 25:23 21:25 25:1) 25:15 14:25 25:1( 25:22 25:21 26:2& 1&:25 )(:25 25:23 25:21 25:16 26:2& 11:25 25:22 25:14 25:2) 25:23 1&:25 25:2) 1&:25 25:16 25:21 1(:25 25:23 2!:25 2):25 25:23 2):25 23:25 2!:25 22:25 25:2) 26:24 1&:25 21:25 25:1! 2&:26 22:25 22:25 25:2) 1!:25 25:22 25:1& 2):25 1(:25 2!:25 25:14 25:23 2 2 2 25:1& 25:21 1!:25 2 25:1& 2 25:2! 25:23 2):25 2 2 2 2 2 1&:25 15:12 2 14:16 2 2 2 2 2 2 2 2 2 13:15 15:11 2 2 2 2 2 2 12:15 1)&:1)( (5:!( 12):122 5!:!5 45:!5 !!:64 (!:&2 (3:&2 (2:1)2 46:!5 (6:&& !5:42 1)(:113 1)&:1)! &5:(6 !5:63 56:!5 !5:4& !5:54 53:!5 ((:1)!
L 2 II 24E26. F. 2))&.
PRO TENT G ELEZNI'AR L 2 IF 12E14. FII 2))&. PUTEVI IVANJICA G SPARTA" V S" G SPARTA" $S9%
2:3
25:16
25:16
23:25
25:2!
15:1!
113:1)1
2:3
25:16
2):25
2):25
26:24
1):15
1)1:1)5
3:)
25:13
2!:25
25:21 1
!!:4(
mr Vladan Mili
151
V S" G SPARTA" $L-% L2F 1(E21. F. 2))&. L 2 FI )(E11. I 2))(. PRO TENT G I" BANAT ):3 3:) 1:3 3:1 3:) ):3 16:25 25:1) 1(:25 1!:25 25:16 2):25 13:25 25:1( 25:23 25:21 25:22 1(:25 1!:25 25:16 2):25 25:1& 25:11 1!:25 2 2 2):25 25:1! 2 2 2 2 2 2 2 2 46:!5 !5:45 &4:(& (2:&1 !5:4( 56:!5
PRO TENT G JEDINSTVO ELEZNI'AR G V S" SPARTA" $L-% G DINAMO L 2 FII 16E1&. I 2))(. BAVANITE G SPARTA" $L-% V S" G I" BANAT
3:) 2:3
25:15 25:1(
25:11 23:25
25:1& 1(:25
2 25:22
2 13:15
!5:44 1)5:1)6
PUTEVI IVANJICA G PRO TENT PRO TENT G V S" L 2 FIII 23E25. I 2))(. SPARTA" $L-% G SPARTA" $S9% JEDINSTVO G SPARTA" $L-% DINAMO G PRO TENT V S" G PUTEVI IVANJICA
3:1 3:)
25:2) 25:1!
25:1& 25:14
1&:25 25:1(
25:1! 2
2 2
(3:&) !5:5)
3:2
24:26
25:23
1(:25
25:1!
16:14
1)(:1)5
L 2 FIV 3). IE)1. II 2))(.
):3 1:3
14:25 24:26
22:25 23:25
1!:25 25:2)
2 21:25
2 2
53:!5 (3:(6
"ONA'AN PLASMAN:
1. SPARTAK (Ljig) 2. PROTENT (Obrenovac) 3. I" BANAT $"/0C% 4. JEDINSTVO $S3*+* P*?48*% 5. PUTEVI IVANJICA $I8*1-,5*% 6. ELEZNI'AR $B04@+*:% 7. V S" $V0/,C4 +*:,H30% &. BAVANITE $B*8*1,H30% (. DINAMO $P*1B084% 1). SPARTA" $S9.43,5*%
"/9.48, D+9@0 /,@0:

ROUND DATE MATCH SCO RE I SET SCORE TOTAL POINT S V
152
II
III
IV
Doktorska disertacija I 1&E1(. F 2))&. J*@4:,1* GT47/,B*1,1 N,H G "1-*I08*5 P,+43 G V+*1-0 T47/,B*1,1 G V+*1-0 II 25E26. F 2))&. V0/,C, ,?84+ G P,+43 R*:1,BC, II G N,H T,>4C G T47/,B*1,1 III )1E)2. FI 2))&. N,H G J*@4:,1* P,+43 G "1-*I08*5 T47/,B*1,1 G V0/,C, ,?84+ R*:1,BC, II G P,+43 T,>4C G N,H N,H G T47/,B*1,1 V 15E16. FI 2))&. P,+43 G J*@4:,1* T47/,B*1,1 G "1-*I08*5 T,>4C G P,+43 N,H G D9.4B,5* D9.4B,5* G T47/,B*1,1 P,+43 G N,H 3:1 3:) 3:) 3:2 ):3 ):3 3:1 3:1 3:2 3:) 3:1 ):3 3:) ):3 3:1 3:) 1:3 3:2 ):3 25:2 ) 25:1 & 25:2 3 1&:2 5 1!:2 5 2):2 5 25:2 ) 25:2 3 25:2 ! 25:2 3 25:1 6 14:2 5 25:1 ! 22:2 5 15:2 5 25:1 4 25:1 5 1(:2 5 14:2 1(:2 5 25:1 4 25:1 1 25:2 ) 22:2 5 15:2 5 22:2 5 1&:2 5 21:2 5 25:1 ! 24:2 6 21:2 5 25:2 3 1(:2 5 25:1 ! 25:1 & 23:2 5 22:2 5 1(:2 25:2 ) 25:1 2 2!:2 5 2!:2 5 1(:2 5 12:2 5 25:2 1 25:2 ) 3):2 & 25:1 6 25:2 3 1!:2 5 25:1 & 16:2 5 25:1 ( 2!:2 5 21:2 5 2&:2 6 23:2 25:1 ) 2 2 22:2 5 2 2 25:2 2 25:1 & 25:1 4 2 25:2 2 2 2 2 26:2 4 2 22:2 5 25:2 2 2 15:) ( 2 2 2 2 15:( 2 2 2 2 15:) 5 2 2 2 2 2 2 (4:!5 !5:44 !!:5( 1)!:1) 4 5&:!5 4!:!5 (!:&& (3:&6 116:(( !5:56 ((:&! 52:!5 !5:5& 5!:!5 (1:&5 !!:5! (1:() 1)(:1) ! 56:!5
153
IV )&E)(. FI 2))&.
VI 22E23. FI 2))&.
VII 2(E3). FI 2))&.
mr Vladan Mili
Doktorska disertacija 5 T47/,B*1,1 G R*:1,BC, II N,H G V+*1-0 D9.4B,5* G P,+43 P,+43 G T47/,B*1,1 V0/,C, I?84+ G N,H 2:3 3:1 3:) 1:3 ):3 24:2 6 25:2 1 25:2 ) 1(:2 5 11:2 5 5 25:1 ( 1!:2 5 25:1 4 22:2 5 (:25 5 25:1 3 25:1 6 25:1 ( 25:2 2 1(:2 5 16:2 5 25:1 ! 2 24:2 6 2 1):1 5 2 2 2 2 1)):(& (2:!( !5:53 ():(& 3(:!5
VIII )6E)!. FII 2))&.
"ONA'AN PLASMAN:
1. JAGOD NA 2. N ! 3. RADNI'"I II $"+*@9-08*5% 4. DUBO'ICA $L06C48*5% 5. TOPLI'ANIN $P+4C97/-0% 6. VRANJE 7. TIMO" $Z*-0B*+% &. PIROT (. "NJAEVAC 1). VELI"I IZVOR $Z*-0B*+%
154

Doktorat RELACIJE SITUACIONO-MOTORIČKE PRECIZNOSTI ODBOJKAŠA U

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Doktorat RELACIJE SITUACIONO-MOTORIČKE PRECIZNOSTI ODBOJKAŠA U

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U

Fakultet sporta i fizikog vaspitanja Beograd

RELACIJE SITUACIONO-MOTORIKE PRECIZNOSTI ODBOJKAA U TAKMIARSKIM USLOVIMA

Kandidat Mr Vladan MILI

Mentor Doc. dr oran !"#I

B"$ %&D' ()*).

HIPOTEZE METODOLO IJA

(i,e.......................................3% odbojka a (i,e................................................32 3.&.1 6a#(ike u situaciono!motori"kim sposobnostima 1preci#nosti2 i#me-u

111 116 119 122

'8D595K5 75 9=79I65:@5 7I9+5)I8:8!

Di#anje prstima i prijem

Doktorska disertacija 8bra#ac 4. 7ervis. di#anje. prijem servisa i

permanentno se osavremenjuju i prila"o=avaju novim

#a!tevima te!nike odbojke i i"ra&kim mo"u)nostima uvek prate)i sam napredak

1.1 *rai istorijat od$ojke kao s+orta

odi"ravanjima lopte prilikom pripreme napada 6prijem servisa>di#anje>sme&7. $

1.< De&inisanje osno3ni6 +ojmo3a " od$ojci

odbrani 'to bi trebalo da se do"odi u oko 15` slu

sopstvena ekipa ne mo(e ni'ta da u

dCna'nDB vr!unske odbojke kre

<. DIS2D2J8K2 )S4R2L)V28K2

<.1 )stra:i3anja #+%t i sit"aciono5motori1ke +r cizn#sti

prilikAm 0iljanja i nje"a jB na#vaA ,vB'tina rukB- a

<.< )stra:i3anja sit"aci#n#5m#t#ri1k +r cizn#sti " #d$#jci

antrApAmBtrijski! dimBn#ija tako=B nije bila statisti&ki #na&ajna.

utvrdili su kva#ikanAni&kAm anali#Am i SG* rB"rBsijskAm

F. D9()8)S28K9 7ROBO9M2 ) 7R9DM942 )S4R2L)V28K2

F.1 7ROBO9M )S4R2L)V28K2

koji se javljaju kod nau&no" istra(ivanja eventualni!

F.< 7R9DM94 )S4R2L)V28K2

=. C)OK9V) ) P2D2C) )S4R2L)V28K2

=.1 C)OK9V) )S4R2L)V28K2

=.< P2D2C) )S4R2L)V28K2

Gadi reali#a0ije postavljeno" 0ilja neop!odno je i#vr'iti slede)e #adatke;

$tvrditi uti0aje situa0iono>motori&ki! sposobnosti i e1ikasnosti u i"ri ekipa

(e postoji razlika u prosenim nivoima obu"va#eni" manifestni" varijabli za

@.1 Uzorak is+itanika

dobrovoljno su pristali da u&estvuju u ovom situa0iono>motori&ki! sposobnosti svi!

obu!va)eni! ispitanika je obavljeno u pripremnom delu takmi&arske se#one

Subu$orak odbojkaa &ru%e li%e!

@.< Uzorak 3arija$li

ST. 1 i 2. Stalak sa pode'avaju)om visinom i obru&em u vertikalnom i !ori#ontalnom polo(aju

@.<.1.1 S9RV)S 9o"adjanje 0ilja u #one 3 33 333 34 4 i 43 (S9)

@.<.<. O+is sit"aciono5motori1ki6 testo3a +reciznosti " od$ojka%kim elementima

Sl. 3 i 4. Servis 6sa testiranja7

@.<.<.< 7R)K9M S9RV)S2

Sl. 6. 9rijem servisa &eki)em 6sa testiranja7

Sl. 8. +i#anje prstima preko "lave 6sa testiranja7

?onana ocena/ sabira se ukupan broj bodova od 5 poku'aja.

Sl. 9. Sme& 6sa testiranja7

+odava& dodaje loptu ispitaniku koji podba0uje loptu i

je donela direktno poen ili promenu servisa

Doktorska disertacija 4. re#ultat 6uspB!7 i#vedeno" servisa.

.a sme& "re'ku sinonim je SMS a upisuje se kada protivnik osvoji poen.

@.F M94OD9 OBR2D9 7OD242*2

disper#ioni parametri7 a tako=e i u#orak totala

i anali#a koe1i0ijenata linearne

korela0ije i#me=u svi! mani1estni! varijabli #a obe istra(ivane "rupe

svi! upore=ivani! varijabliX

e7 in1orma0ije o kanoni&kim rela0ijama dva skupa mani1estni! varijabliX

"7 in1orma0ije o veli&ini re"resioni! koe1i0ijenata skupa prediktorski!

19317. .a re#ultate 2>testa

i#ra&unata je ta&na vrednost verovatno)e kako bi se raspodela slu&ajno prona'la

A. 7R)*2P, )849R7R942C)K2 ) D)S*US)K2 R9PUO4242

A. 7R)2P, )849R7R942C)K2 ) D)SUS)K2 R9PUO4242

;. 49OR)KS2 ) 7R24)Q82 7R)M98OK)VOS4 R9PUO4242 )S4R2L)V28K2