Velika filozofska biblioteka GEORG VILHELM FRIDRIH HEGEL Osnivaé VUKO PAVICEVIC cere FENOMENOLOGIJA Eero DUHA DIMITRJE TASIC Urednik DIMITRIE TASIC ‘SA JUBILARNOG IZDANJA OD 1921. GODINE ‘TRECE IZDANJE PREVOD Dr NIKOLA M. POPOVIC PREDGOVOR Dr VELJKO KORAC STRUCNA REDAKCUA Dr GLIGORIJE ZAJECARANOVIC & Glavni i odgovorni urednik BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD VIDOSAV STEVANOVIC BEOGRAD 1986.Naslov originata: G. W. F, HEGEL PHANOMENOLOGIE DES GEISTES Jubiliumsausgabe, Hrsg. v. G. Lasson, 2. durchgesehene Auflage 1921 (Werlag von Felix Meiner in Lelpzig) RODNO MESTO I TAJNA HEGELOVE FILOZOFIJE Fenomenologija duha Fenomenologija duha krije u sebi najveée tajne Hegelove filozofije. To su shvatili i isticali svi istinski znalei Hegelovih ideja. Pre mnogih drugih to je shvatio Karl Marks, koji je desetak godina posle Hegelove smrti napisao da je upravo ovo delo pravo rodno mesto i tajna Hegelove filozofije. U doba kada je on to napisao sud o Hegelovoj filozofiji izricao se uglavnom samo prema njegovoj Logici ili prema njegovoj Filo- zofiji istorije. Znaéajno je da je on veé tada upozorio da pogled na Hegelov filozofski sistem obavezuje da se pre svega prouti Fenomenologija duha’. Kasnije su i drugi istrazivati isticali izuzetni znataj ovoga dela. Neki su tak ocenili (Eduard Zeller, na primer) da je Fenomenologija duha ne samo najdublje i najznatajnije Hegelovo delo, veé najgenijalnije delo éitave svetske istorije filozofije. U savremeno doba Marksov sud 0 ovom deluu najdoslednije zastupaju i razvijaju dva istaknuta marksistiéka filozofa: Derd Lukaé i Ernst Bloh. D. Lukaé je u svojoj studiji o mladom Hegelu analiti¢ki pokazao koliko je Fenomenologija duka bila znaéajna za formiranje Marksovog osnovnog filozofskog sta~ novista. Pokazao je kako se u Marksovoj kritiéko} analizi ovoga dela vidi konkretna veza izmedu Marksa i Hegela, i koliko su povrSni u svom poznavanju Hegelove dijalektike i'u svom kri- 1 Karl Marx, Ekonomsko-filozofski rukopist tz 1844, Marx-Engels, Rani radovi, Naprijed, Zagreb 1961, str. 279.titkom odnosu prema Hegelu oni marksisti koji se neprekidno pitaju (kao G. V. Plehanov) zasto se tako genijalni um, kakav je Marks bio, zanosio Hegelovom Fenomenologijom duha posle Kantove Kritike Gistog uma u kojoj je, kako se ini, zauvek ‘odbaéena moguénost metafizitkih sistemal®. A Sto se tive gra- danskih istrazivata filozofije, Derd Lukaé je s razlogom nagla~ sio da se Fenomenologija duka njima prikazuje kao neSto veoma neprijatno, kao neSto veoma nezgodno Sto treba da se »zbriSe razligitim duhovnim hipotezama«?, Bilo da su u pitanju razni Kantovski i novokantovski otpori prema Hegelovoj i Marksovoj dijalektici, ili da je u pitanju pomodni i plitki pozitivizam koji se odupire dijaleittiékom misljenju i svakoj filozofsko} spexu- laciji da bi se sam nametnuo kao svojevrsna antimetafizicka spekulacija, D. Lukaé je, nasuprot tim tendencijama, s dobrim razlogom ofiveo Hegelovu dijalektiku na onom njenom jzvoru na kome se Marks inspirisao i sa koga ona, najvise zahvaljujuéi ‘Marksu, Zivotvorno doseze do nasih dana. Samim tim Lukaé je pokazao nesto sto je vet odavno poznato: da je upravo Hegelova i Marksova dijalekti¢ka misao ‘ono §to je bilo i ostalo najneprijatnije svakom plitkom i kon~ zervativnom misljenju, narogito kada se ono javija u goloj formi shematizovane dijalektike. Jer, kao sto Ernst Bloh ‘kaze, Hegelova dijalektika nije radena za komotne ljudet. Za8to i Kako bi se onda moglo ogekivati da ti isti komotni judi budu zainteresovani za Fenomenologiju duka u kojoj je, po Blohovim retima, dijalektitka metoda izloZena »na naj2iviji, najosetljiviji i najelastitniji nagin« tako da »nije vidljiv ni trag shemes’, Ernst Bloh upuéuje upravo zbog toga da se istrazivati Hegelove filozofije zadrée kod ovog Hegelovog spisa duze nego kod bilo kog drugog, jer zna i Zeli da istakne da je svaka shematizacija dijalektike, najéeSée po merilima tzv. »pozitivnih« nauka — poéetak izigravanja njenih nagela i likvidacija njene sustine, da bi se formalno kodifikovale razne sheme! Medutim, zadrZati se kod Fenomenologije duha, kako save- tuje E, Bloh, nije ni jednostavno, ni lako. I sam Bloh je to svakako imao na umu kada je napisao da je Fenomenoiogija ne samo najdubokomislenije, veé i najnerazumljivije Hegelovo delo. Stavige, mote se reéi da je malo dela u svetskoj filozofiji 2 G.YV, Plehanov, Sofinenia, t, XVII, 227 * D. Lukat, Mladi Hegel, Kultura, Beograd 1959, str. 472, 4 Ernst Bloch, Subjekt-Objekt, Naprijed, Zagreb 1999, str. 110 2 Op. elt, str. 87. VI koja bi se u tom pogledu mogla porediti sa Fenomenologijom. Cak i Sitaoci temeljne filozofske kulture moraju da se izuzetno napreZu u misaonim nastojanjima da proniknu u st Hegelovog izlaganja u ovom delu, koje se na prvi pogled pokazuje kao gromada neshyatljivih spekulativnih konstrukeija. Prema tome, Blohove regi da Hegelova dijalektika nije gradena za komotne jude pogadaju, u stvari, celo ovo delo. Sam Hegel je bio daleko od svake pomisli da napiie teSko razumljivo i nepristupaéno delo. On je, naprotiv, zamislio da ovo delo bude dostupno svakom obrazovanom Gitaocu koga pri- vlati filozofija, da bude instruktivno, propedeutitno. Njegov osnovni cilj bio je jasan: Zeleo je da ovim delom pokaze ne- osnovanost Selingovog shvatanja moguénosti saznanja apsoluta, Kada je, naime, posle viSegodiinje saradnje sa Selingom zaklju- Gio da su se pojavile nepremostive razlike izmedu Sclinga i njega i da je raskid medu njima neizbezan, zamislio je da nasuprot Selingovoj metodi saznanja apsoluta, putem nepo- srednog »intelektualnog opazaja« ili intuicije, iscrpno pokaze analizom svesti da nema nikakve osnove da se saznanje apsoluta prepusti intuiciji i da se na taj nagin postavi nepremostiva razlika izmedu filozofskog saznanja i obfénog mi8ljenja, Selingovo stanoviste ocenio je kao aristokratizam u_teoriji saznanja i, suprotstavljajuéi se tom aristokratizmu, koji se stvamno svodio na to da je saznanje apsoluta dostupno samo malom broju izabranih, reSio je da zadovolji zahtev modernog duha i pokae da je istinski problem filozofskog saznanja u tome da se filozofija_uzdigne na visinu sistematskog nauénog saznanja o apsolutu, Zadovoljavajuéi osnovne postulate moder- nog nauénog duha, poSao je pri tome od osnovnog stanovista da »Pravi oblik: u kome istina egzistira moe biti jedino njen nauéni sistem i da je vec vreme da se filozofija uzdigne na stupanj nauke', Dakako, on je shvatio filozofiju kao nauku 0 »potpunoj stvarnosti«, koja ne moze da bude »esoteritka svojina nekolicine« veé potencijalna svojina svih umnih ljudi. U tom smislu on je napisao: »To postajanje nauke uopite ili znanja jeste ono sto prika- zuje ova fenomenologija duha. Znanje, uzeto onakvo kakvo je + G.W.F, Hegel, Fenomenologija duha, str. 3; — Jean Hyppolite ukazuje da je Hegel pisao Predgovor 2a Fenomenologiju duha tele kada je zavr8io ovo delo (Hegel, 1, II, Aubler, Montaigne, Paris 1848) | da je samo Uvod u Fenomenologiju napisan u isto vreme kada je pisano delo, ‘Time se svakako mogu objasniti razjainjenja osnovnih ideia u Fenome- nologiji koja se nalaze u Predgovoru. vaispotetka, ili neposredni duh jeste ono sto je bez duha, to jest @ulna svest. Da bi se to poéetno znanje pretvorilo u pravo zanje, ili da bi ono proizvelo onaj elemenat nauke koji pred- stavlja sam njen @isti pojam, ono mora da se radom probije kroz jedan dugi put. — To postajanje onakvo kakvo ¢e se izlo- iti u njegovo} sadrzini i oblicima koji se u njemu_pokazuju neée predstavljati ono Sto se iznajpre zami8lja pod jednim uvo- denjem nenauéne svesti u nauku, ono ée takode biti nesto drugo, razligno od obrazlozenja nauke — isto tako druktije nego Sto je oduievijenje koje, kao iz piStolja, pofinje neposred~ no sa apsolutnim znanjem, pa se sa drugim stanovistima obra- Sunava time Sto oglagava da se na njih neée ni osvrtati.«? Jasno je da ref voduSevijenje« koju Hegel upotrebljava pri kraju ukazuje na Selingov »intelektualni opazaj« Hegel, dakako, odbacuje »oduievijenjes, i to sa stanovista da apsolutno znanje nije dato neposredno, veé se postize tegobnim usponom svesti. Da bi se savladao taj uspon neophodne su podesne >lestvice« koje individualna svest s pravom trazi od nauke. U tom smislu Hegel pie: »Nauka, sa svoje strane, zahteva da se samosvest uzdigne u taj etar, da bi mogla Ziveti sa njom i u njoj, i da bi Zivela. Obrnuto, individuwm ima pravo da zahteva da mu nauka doda lestvice bar do toga stanovista, da mu to stanovi8te pokaze u njemu samom. To njegovo pravo zasniva se na njegovoj apso- Vutnoj samostalnosti, za koju on zna da je poseduje u svakom gbliku svoga znanja; jer u svakom tom obliku, bilo da ga nauka priznaje ili ne, i neka je njegova sadrZina hilo koja, individuum jeste apsolutna forma, to jest on predstavlja nepo- srednu izvesnost sama sebe i time, ako bi se vise voleo oval izraz, neuslovijeno biée.«* Obtigledno, suitina je u tome da »lestvicec koje individuum sima pravo da zahteva da mu nauka doda« treba da posluze da se individuum, sa svog »neobrazovanogs, nekultivisanog i neproduhovljenog, prirodnog i neposrednog stanovista, dovede do nauénog znanja o apsolutu, to jest da se uzdize sa stupnja na kome je svest samo éulni utisak — do samosvesti, do uma, do apsolutnog znanja. Ali to nije samo pedagoski put. To je put svesti do njenog potpunog iskustva 0 samo} sebi. Hegel pie: »Posto je pak predmet ovog izlaganja jedino pojavno zna- nje, to izgleda da ono samo ne predstavija slobodnu nauku 1 G.W.F. Hegel, Fenomenologija duha, uporedi ovaj prevod, str. 18. 4 Tid, str. 14. va koja se kreée u svome viastitome obliku, veé da se sa ovog stanovista moze shvatiti kao put prirodne svesti koja nadire ka istinitom znanju, ili kao pyt due koja putuje kroz niz svojih uobligenja kao kroz one stanice koje joj je postavila njena priroda, kako bi se prosvetila preobrazavajusi se u duh time Sto potpunim iskustvom same sebe dospeva do saznanja onoga Sto ona jeste po sebi.«® Prodreti do »istinitog znanja«, dakle do apsoluta, mo- guée je, po Hegelovom shvatanju, samo sa stanovista celine, jer, kako on kaze, istinito je celina, a celina je samo sustina koja se ispunjava’ svojim razvojem, pa o apsolutnom, koje je konaéni cilj razvoja, valja reci da je tek na kraju’ ono sto uuistinu jest i upravo u tome se i sastoji njegova priroda. A metoda nije niSta drugo nego izgradnja celine »postavljena svojoj Fistoj bitnostic. Hegel, medutim, sasvim odredeno ukazuje da treba da se vono istinito shvati i izrazi, ne samo kao supstancija, veé i kao subjekts!°, A subjekt se odreduje aktivnim odnosom prema svetu, prema stvarnosti, tako da se celokupno iskustvo pokazuje kao dijalekti¢ko posredovanje kojim se svest neprekidno is- pravija na svom predmetu, a predmet na svesti. Hegel, dakako, ostaje dosledan svom osnovnom, idealisti¢kom stanovistu, iako je zauzeo kritigki stav prema Fihteu i Selingu, i istigée da nepo- sredni Zivot duha, svest, ima dva momenta:’momenat znanja i _momenat predmetnosti koja je negativna prema znanju’’ Svest je delatna, i to je ona subjektivnost na koju Hegel upozorava, kada zahteva da se ono istinito shvati i izrazi ne samo kao supstancija veé i kao subjekt. Upravo u delatnosti, i samo u delatnosti, ostvaruje se subjekt—objekt odnos, kao odnos svesti prema svetu i tako se javijaju najraznovrsnija ospoljenja, otudenja i opredmeéenja, dakle stanja koja su, zahvaljujuéi Hegelu, prvi put nasla mesto u filozofiji i postala veoma vaino Podrutje filozofskih kategorija koje dobijaju osobiti smisao u savremenom odnosu svesti prema svetu. Tu se, medutim, ispo- java ne samo ona veligina Hegelove Fenomenologije i njenog Konaénog rezultata — dijalektike negativnosti kao principa koji pokreée i proizvodi, veé i Hegelova jednostranost, kojoj je koren pre svega u njegovom stanovistu da je Govek isto sto i samosvest, tako da se svako ospoljenje i otudenje ljudskog biéa pokazuje kao otudenje samosvesti, a ukidanje otudenja * Ibid, str. 48. " Tid, str. 9. "Tid, str. 20, Ixi opredmegenja, kao ukidanje predmetnosti i pretvaranje kon- kretnog goveka’ u spekulatitvnu Konstrukeiju. Uprkos tome, Hegelova osnovna teza da je éovek — delo- vanje, da se delovanjem uspostavlja jedinstvo izmedu toveka i sveta, dala je moguénost da se u formi »znanja koje se pojav- Ijuje« ‘razvije na najelastiéniji nagin konkretna dijalektika samostvaranja. Hegel je sebi postavio cilj da pokaze kako se individuum sa svoga neobrazovanog stajalista uzdize do znanja i kako se sop8ti individuume, samosvesni duh, formira u procesu samokretanja. Izlaganje stupnjeva formiranja »opSteg indivi- duuma« koje na kraju omoguéuje »uvid duha u ono sto je znanjec, obavezuje Staoca Fenomenologije, koji prati to »puto- vanje«, da pronikne u tajne njegove konkretnosti na svakom stupnju. Lukat upozorava da na tom »putovanju« treba prvo podneti duzinu puta, jer je svaki stupanj nuzan { nezaobilazan, a zatim — zadrZati sé kod svakog momenta, buduei da je svaki momenat samo jedan celi individualni lik i posmatra se apso- lutno samo ukoliko se njegova odredenost uoéava kao celina i kao Konkretnost!?. A konkretnost tog dijalektiékog »puto- vanja« pokazuje se u tome Sto uspon od obiéne, neobrazovane svesti, do duha Koji sam sebe zna, ipak nije samo pojavna isto- rija znanja skoje nastaje« vet, kako Bloh istite, visto tako prikaz pojavne istorije (metamorfoza manifestacija) Zoveka kao tvorea sopstvene istorije koji sebe tek dostizes. U formi kre- tanja tegobnog i protivretnog uspona svesti izla%e se, dakle, istovremeno istorija foveka »koji sebe dostize« tako da su feno- men stupnjevitog uspona svesti i sveta dati kao jedinstveni dija- Iekti&ki proces. Fenomenologija nije, dakle, samo nauka o sve- sti, ili teorija o svesti, veé isto 'tako nauka o stvarnosti U jedinstvu svesti i sveta Hegel je trazio put do apsoluta koji ide dalje od pojavnog, fenomenalnog — u samu sustinu stvari. Kada se sve to zna postaje savréeno jasna Marksova primedba da je Hegel »naao samo apstrakten, logigan, spekulativan iaraz za kretanje istorije koja joi nije stoarna istorija Zoveka, kao pretpostavljenog subjekta, nego tek éin proizvodenja, isto- rija Covekovog nastanka.« A tajna toga proizvodenja je razja8- njena time &to je, kako Marks kate, »Hegel shvatio negaciju negacije — s obzirom na pozitivan odnos koji u njoj lezi, kao istinsko i jedino pozitivno — s obzirom na negalivan odnos Koji u njoj leti, kao jedini istinski akt i akt samodelatnosti celog biéax'® WD. Lukat, op. eit, str. 512, 513, 18K, Marx; op, eit, str. 278, 279, Osnovna struktura Fenomenologije pokazuje se u trotla~ nosti kretanja i kasnije prozima éitav Hegelov sistem. Kon- kretnost dijalekti¢kog kretanja pokazuje se u trotlanom grupi- sanju na taj naéin Sto se svest opredmeéuje iznad same sebe (na vigim stupnjevima — negacije, i negacije negacije) i to: prvo, kao trotlano jedinstvo svesti, samosvesti i uma; a zatim: kao jedinstvo duha, religije i apsolutnog znanja. Tu je, izgleda, sasvim opravdana Blohova primedba da je Hegel za uporno insistiranje na troblanosti kretanja naéao inspiraciju kod sred- njovekovnih misti¢ara. Bloh ukazuje da je veé Hugo von St. Victor racionalno poredao saznajne moti u trovianom obliku. To su: »Cogitatio«, »Meditatio«, »Contemplatioe. Tri stoleéa kasnije Nikola Kuzanski bio je jo8 suptilniji i postavio sledee stupnjeve: »sensuse, kao stupanj zbrkanih slika, »ratioe, kao stupanj razdvajanja’suprotnosti prema principu protivretnosti vintellectuse, kao stupanj medusobno snodljivih suprotnost najzad, »vision, Kao sjedinjenje suprotnosti u beskonatnom jedinstvu. Bloh izritito istiée da se Kuzanski javija kao preteta Hegela, jer pomenuti stupnjevi prelaze jedan u drugi tako da svaki vili sadrii istinu prethodnog, nizege. U Fenomenslogiji duha trotlanost dijalekti¢kog uspona (tri- jade) pokazuje se, pre svega, U ona tri prva elementa svesti koji su u logigkom redosledu, ali ne slede vremenski, jer su istovre- meni. Prvi elemenat je svest »po sebic (an sich); drugi je svest va sebec (fir sich), treéi je »svest po sebi i za sebe« (an und fiir sich). To je um’kao sinteza prethodna dva stupnja, Po misljenju A. Kozeva'® »Fenomenologija bi se mogla podeliti na dva glavna dela, iako ima osam stupnjeva »puto- vanjac dok se ne dostigne »uvid duha u ono sto je znanjex. Prvi deo doista bi mogao obuhvatiti prvih pet pogiavija (I—V), u Kojima je izlozena analiza individualne svesti izvan zajednice, i Kojima se ne razmatra istorijski razvoj. Tu se, kako istiée A. Koiev, pokazuju elementi koji se nalaze u svakom stvarnom Zoveku. To je ovek izvan zajednice, smisljena apstrakeija. Tek u drugom delu, to jest u poslednja tri poglavija (VI—VII, svest se uzdize do urna i to omoguéuje da ée reflektuje na samu sebe, sjedinjujuéi sve prethodne konstitutivne elemente i shva- tajuéi sebe kao realnog tvorca istorije. Na nizim stupnjevima subjekt sebe joS ne poznaje, ne poznaje svoju delatnost; tek kada se svest uzdigne na stupanj duha, otkriva sebe kao pokre- HB. Bloch, op. cit, str. 63, 64. 1 Alexandre Kojéve, Kako étati Hegela, Veselin Masleta, Sarajevo 1964, sti. 108, 109, XItata, da bi na sledeéa dva stupnja dostigao wmni odnos prema istoriji i zadobio apsolutno znanje o njenom iskustou. Dakle, tek na visim stupnjevima svesti javlja se objektivni duh, kao duh zajednice. Kasnije, u Enciklopediji, Hegel je postavio feno- menologiju u okvire subjektivnog duha, ali iu tim okvirima ona je sastavni deo istorijskog procesa, jer duh u svim svojim elementima ima istoriju. Karakteristiéno je da je Hegel smatrao da se tek na stupnju samosvesti stize u rodno carstvo istine. Kada se zna Hegelova terminologija, to znati da je Hegel Zeleo da pokaze da tek s Eovekom povinje istorija. Medutim, u njegovom shvatanju co- veka nema uopite mesta za naturalizam: za njega ne postoji »ljudska prirodas, jer je Sovek samo ono sto tint; on nije nista dato, veé postoji’ kao Govek samo ukoliko sama sebe stvara, a sve Sto je u njemu urodeno ostaje prirodi kao ne-ljudsko. Tako se u formi »znanja koje se javijac svest prikazuje u samom poéetku kao individualni uspon, koji potinje s feno- menom svesti na stupnju éulne izvesnosti, dopunjuje se opa- Zanjem, percepcijom, Sto je stvar } obmana, i dostize do razuma, to jest do svesti koja razlikuje, razdvaja pojavu i natéulni svet, tako da se stvari javijaju udvostruteno: oblikom i sadriajem, unutrainjom i spoljainjom stranom, snagom i njenim ospolje- njem, Na svakom od ta tri lana svest se zapliée u suprotnosti i upravo one je podstiéu na dalje kretanje. Svest se, na kraju, okreée sebi, nalazi predmet u sebi samoj, a ne izvan sebe, 1 postaje samosvest, dakle Govek. A s ovekom, kao Sto je reéeno, Potinje dalji uspon, do uma, zatim do duha, do religije i do apsolutnog znanja. Postavli samosvest, svest se prvi put pokazuje kao izves- nost same sebe, to jest, prvi put se podudara sa svojim pred- metom". Dakle, jedinstvo toveka i stvari, svesti i predmeta, subjekta i objekta nije naprosto dato, veé' treba da se ostvari delovanjem. Kozev s razlogom istige da je tovek — delovanje, a da je njegov neposredni potetak, koji je isto tako i njegov cilj — po2uda. Poduda je u stvari onaj primitivni oblit delo- vanja Koji nigti (Zivotinjska po2uda, Ijudska Zudnja za prizna- njem, borba, rad, itd.). Covek jest ono Sto jest samo po delo- vanju. Prosto zadovoljavanje pozude, koja je primitivan oblik delovanja, unistava stvari, Tu se pokazuje samostalnost i ne- samostalnost samosvesti, i to u oblicima postojanja 2a sebe (gospodstva) i postojanja 2a drugoga (ropstva). WE, Bloch, op. eit, str. 65. XIL U simbolitnoj priti o gospodstvu i ropsivu, 0 gospodaru i sluzi, ikoja mnogima ostaje zagonetna, ako ne i sasvim nerazum- Vjiva, Hegel je pokazao kakvu ulogu ima rad u usponu samo- svesti do stupnja uma i duha, Sto znati — u samoproizvodenju Zoveka. U toj priéi samostalnost i nesamostalnost. samosvesti (Goveka) pokazuju se u odnosu gospodara i sluge. Jedno je postojanje za sebe (gospodar), a drugo postojanje 2 drugog (sluga). U potetku je gospodar sve, a sluga nije niSta. Gospodar se posredno odnosi prema stvarima preko sluge; time se ukida neposredni odnos gospodara prema stvarima, Gospodar je ugu- rao slugu izmedu sebe i stvari; na taj naéin on se povezao s nesamostalnoséu stvari, zadovoljavajuéi pozudu kao isti uzitak. Medutim, samim tim prepustio je svoju samostalnost sluzi koji za njega radi i koji posreduje ‘izmedu njega é stvari. Na taj nagin, ropska svest postaje sve vise samostalna. Sluga se prema stvarima odnosi negativno, ukida th, ali spretava pozudu i ne uniftava th, vet ih samo obraduje. Tako sluga svojim viastitim delovanjem proizvodi stvari, a samim tim i sebe, dok se gospo- dar, koji ne radi, javlja jo§ samo u uzivanju. Kao posrednik, sluga delovanjem postaje sve, a gospodar — nifta. Tako se samosvest (sluge) Tada u ropstvu. Svest dolazi radom sama sebi, radom se ispoljava i otuduje, da bi se posrednim putem ponovo naSla u samo} sebi. Kada se ova simboligna priga prevede na obiéni jezik, Pokazuje se da je Hegel objasnio nastanak éoveka, Ijudskog Toda, kao proces protivreéne samodelatnosti, u kome se rad Zoveka i Govetanstva pokazuje kao ropski rad, kao posredo- vanje koje omoguéuje uspon iz stanja prirodne neposrednosti — dakle, kao jedini put ikojim se ovek i moze uzdiéi iz prirod- nog stanja. Cisti uaitak gospodara (prirodne neposrednosti za sebe) koji izmedu sebe i stvari stavlja ropski rad, osuduje gos- podara na beskorisni uzitak i na neplodnost, a slugu (posred- nika) uzdize na visinu samosvesti. Na taj natin sluga negira ono Sto zatite kao gotovo, da bi prema svojoj svrai stvorlo ono Sto jo nije. Tako tovek prisvaja svet za sebe. Negacija je izvor njegove egzistencije. Samorazvitak svesti, od njenog neposrednog, fulnog stanja, koje nije ni8ta drugo nego prirodna neposrednost, do samo- svesti, koja je isto Sto i Covek, do apsolutnog znanja — poka- XIzuje we u celini, ne samo kao istorija fenomena duha, vet i kao stvarna istorija Covetanstva. U ljusci Hegelovog apsolutnog idealiama, u kojoj je samo ideja sivarna, a sve Sto postoji po- kazuje se kao neki od stupnjeva i oblika njenog samorazvitka, Hegel je objasnio dijalektiku ljudske istorije i, ujedno, moé dijalektighog mi8ljenja da prodire do najveéih istina, Fridrih Engels je napisao da bi se Fenomenologija duha mogla nazvati »paralelom embriologije i paleontologije duha, razvitkom individualne svesti preko njenih razlititih stupnjeva koji se mogu shvatiti kao skraéena reprodukcija kroz koju je istorijski progla svest Covetanstva«!7, Upravo zbog toga se i istiée iauzetni maéaj ovog dela, jer ono utiée na filozofsku misao i filozofska stremljenja sve do nagih dana. Veljko KORAC " Fridrih Engels, Ludvig Fojerbah 4 kraj kelasiéne nemadke filo- zofife, K, Marks —F. Engels, Izabrana dele, II, str, 252. G. V. F, HEGEL NAUKA FENOMENOLOGIJE DUHAPREDGOVOR, 1. 1. Neka izjava koja se po obigaju daje unapred u pred- govoru nekog spisa — o svrsi koju je pisac u njemu sebi postavio, a tako isto o pobudama i odnosu u kome taj njegov spis, po njegovom misljenju, stoji prema drugim ranijim ili istovremenim raspravama o istom predmetu, — takva izjava u jednom filozofskom spisu jeste, kako izgleda, ne samo suvigna, veé je, Stavi8e, zbog same prirode stvari, nezgodna i neumesna. Jer ono Sto bi i kako bi u jednom predgovoru valjalo reéi o filo- zofiji, — recimo, neko istorijsko obavestenje o tendenciji i sta- novistu, 0 opStoj sadrZini i rezultatima, neka veza retitih tvrde- nja i uveravanja o tome Sta je istinito — to se ne moze smatrati za natin na Koji valja izlagati filozofsku istinu. Takode, po- Sto se filozofija suStinski nalazi u elementu opitosti, koja u sebi obuhvata ono Sto je posebno, to se kod nje, vile nego kod drugih nauka, javlja privid, kao da je u cilju ili u posled- njim rezultatima izrazena sama stvar, i gak u njenoj savr- Senoj sustini, nasuprot emu samo izvodenje jeste zapravo ono Sto je nesustinsko. Naprotiv, gaji se uverenje da se u opstoj predstavi, na primer o tome Sta je anatomija, u zanju, recimo, © delovima tela, posmatranih u njihovom mrtvom stanju, jo8 ne poseduje sama stvar, sadréina te nauke, veé da se, osim toga, moramo potruditi ‘oko onoga Sto je posebno. — Dalje, kod jednog takvog agregata znanja, koji ne nosis pravom ime nauke, obiéno se ne razlikuje neka’ Konverzacija o svrsi i slié- nim opitostima od istorijskog i bespojmovnog naéina, na koji se govori takode 0 samoj sadrZini, 0 ovim nervima, misiéima itd. Naprotiv, kod filozofije bi nastao taj nesklad, Sto bi se u 2 Fenomenslogiia duha 1njoj upotrebio takav jedan natin, a ipak bi on sam od sebe pokazao da je nesposoban da se pomoéu njega dode do istine. ‘Tako se i odredivanjem odnosa Koji, kako se veruje, jedno filozofsko delo ima prema drugim nastojanjima o istom pred- metu uvlati u nj neki heterogeni interes, time se zamratuje ‘ono do Zega je stalo kod saznanja istine. Kao Sto za to mnenje suprotnost izmedu onoga Sto je istinito i onoga Sto je laino postaje nepokolebljiva, tako se po njemu takode obitno ofekuje ili saglaavanje ili protivrevenje u odnosu prema jednom datom filozofskom sistemu, pa se u svakoj izjavi o njemu vidi samo ili jedno ili drugo. To mnenje ne shvata razliku izmedu filo- zofskih sistema toliko kao neprekidno razvijanje istine, koliko u toj razlici vidi samo protivreénost. Pupoljak se gubi u iz- bijanju eveta, te bi se moglo reéi da evet opovrgava pupoljak; tako isto plod oglaava evet za neko laino postojanje biljke, te kao istina biljke nastupa plod na mesto eveta. Ove se forme ne samo razlikuju, veé se takode uzajamno potiskuju kao me- Gusobno nepodnodljive. Ali, njihova prolaznost Gini ih u isto vreme momentima organskog jedinstva, u kome one ne samo ne protivreée jedna drugoj, vet je svaka isto tako nuina kao i svaka druga; i tek ta jednaka nuznost saginjava Zivot celine. Medutim, protivreéenje nekom filozofskom sistemu delom obigno ne shvata samo sebe na ovaj natin, delom ni svest Koja shvata ne ume da oslobodi tu protivretnost njene jed- nostranosti ili da je odréi slobodnom, i da, u obliku onog ato izgleda da se nalazi u borbi i da se iskljuéuje, sazna momente Koji su uzajamno nuini jedni za druge. Trazenje takvih objainjenja, kao i njegova zadovoljenja, lako se smatraju kao da se bave onim to je bitno. U temu bi se ono Sto je u jednom filozofskom spisu bitno moglo izra- 2iti bolje nego u njegovim svrhama i rezultatima, i time se te njegove svrhe i ti rezultati saznaju odredenije nego pomoéu njthove razlike od onoga Sto to doba inate proizvodi u istoj oblasti? Ali, ako takvo jedno postupanje treba da vazi ne samo za potetak saznanja vet za neSto vise, ako ono treba da se smatra za stvarno saznanje, onda se ono w stvari mora da uvrsti u one izume Koji su usmereni na to da se sama stvar zaobide i da se povelu ovo dvoje: izgled ozbiljnosti i truda oko te stvari i stvarna uSteda takvog fruda. — Jer, stvar nije iserpena u njenom cilju, veé u njenom izorienju, niti je rezultat stvarna celina, veé celinu saginjava rezultat zajedno sa svojim postajanjem; cilj za sebe jeste ono opite koje je mrtvo, kao Sto je tendencija ¢isto komeSanje koje je jo8 ligeno svoje stvar- 2 nosti; i goli rezultat jeste leSina koja je iza sebe ostavila ten~ denciju. — Isto je tako razlignost pre granica stvari; ona se nalazi onde gde stvar prestaje, ili granica jeste ono 3to stvar nije. Stoga takva nastojanja oko cilja ili oko rezultata, a isto tako oko razlitnosti i ocena i jednoga i drugoga, predstav- Tjaju lakSi posao nego Sto ona mozda izgledaju. Jer, umesto da se bavimo samom stvari, takvo postupanje je uvek izvan nje; umesto da se u njoj zadrzimo i da u njoj zaboravimo na sebe, takvo se znanje uvek lata neteg drugog i pre ostaje kod sama sebe nego Sto se nalaai kod same stvari i odaje se njoj. — Naj lakée je suditi o onome Sto ima unutrainje vrednosti i jedrine, te%e je da se ono shvati, a najteze je ono Sto ovo dvoje udru- Zuje, naime, dati prikaz toga. Potetak obrazovanja i napornog iskobeljavanja iz nepo- srednosti_supstancijalnog Zivota moraéemo uvek da uéinimo time Sto Gemo umeti da zadobijemo znanja o opitim osnovnim stavovima i stanoviitima, najpre samo da se uzdignemo do misli o stvari uopite, isto tako da tu stvar razlozima podupremo §Ii opovrgnemo, da Konkretno i obilno mnostvo shvatimo prema odredbama i da o njemu donesemo valjanu odluku i ozbiljan sud. Ali, taj potetak obrazovanja prvo ée ustupiti mesto oz- biljnosti ispunjenoga Zivota koja nas uvodi u iskustvo o samo} stvari; pa ako uz to pridode takode to, da ozbiljnost pojma side u njenu dubinu, onda ée takvo jedno znanje i ocenjivanje zadréati svoje pogodno mesto u konverzaciji. Pravi oblik_u kome istina egzistira mote biti jedino njen nauéni sistem, Zadatak koji sam sebi postavio jeste da sara- dujem na tome da se filozofija priblizi formi nauke — cilju da bude u stanju da odbaci svoje ime ljubav prema znanju i da predstavija stvarno znanje. Unutrainja nuznost da znanje bude nauka leti u njegovo} prirodi, i jedino zadovoljavajuée objainjenje toga je prikazivanje same filozofije. Spoljainja nuznost, medutim, ukoliko se ona, apstrahujuéi od slutajnosti osobe i individualnih pobuda, shvati na opSti nadin, jeste ono isto Sto je i unutrainja nuimost, naime, u onom obliku u ome vreme predstavlja Zivot svojh momenata. Stoga bi pokazivanje — da je veé vreme da se filozofija uzdigne na stupanj nauke, predstavijalo jedino instinsko opravdanje onih pokugaja Koji teze tom cilju, jer bi to dokazalo njegovu nuZ- nost, Stavige u isto vreme bi ga sprovelo. 2. Stavljajuéi pravi oblik istine u ovu nautnost — ili, sto je isto, tvrdeéi da istina poseduje elemenat svoje egzistencije » |jedino u pojmu, — ja znam da to, izgleda, stoji u protivretnosti sa jednim shvatanjem i njegovim posledic:ma, koji su u uve- renjima ovoga doba vrlo ukorenjeni i rasprostranjeni. Zbog toga mi se ini da nije suviSno da se o toj protivreénosti izja- snim; mada to ne moze ni ovde biti niSta drugo do isto takvo uveravanje, kao Sto je i ono protiv éega je ono usmereno. Ako, naime, ono’ sto je istinito egzistira samo u onome, ili, Stavise, samo kao ono Sto se imenuje as kao opazanje, gas kao nepo- sredno znanje 0 onome ito je apsolutno, kao religija, kao biée —ne u centrumu bozanske ljubavi, veé kao biée samog cen- tral, — onda se sa toga stanoviSta za izlaganje filozofije za- hteva, naprotiv, ono 810 je suprotnost forme pojma. Ono sto je apsolutno ne treba da se poima veé da se oseéa i neposredno opaza, re o njemu treba da vode oseéanje i neposredno opa- Zanje i oni treba da se izraze a ne njegov pojam? Ako se pojava takvog zahteva shvati prema njenoj opiti- joj povezanosti, pa se pogieda na stupanj na kome danas stoji ‘samosvesni duh, onda je on prevazi8ao supstancijalni Zivot koji je inate provodio u elementu misli, — tu neposrednost svoje vere, zadovoljenje i pouzdanost one izvesnosti koju je posedo- vala’svest 0 svome izmirenju sa suStinom i njenom opstijom, unutrainjom i spoljaénjom, prisutnoséu. On je ne samo preva- 2i8ao sve to i pre’ao u drugi ekstrem svoje nesupstancijalne refleksije u sama sebe, vet je prevaziSao takode tu refleksiju. Njegov je sustinski Zivot za nj ne samo izgubljen; on je takode svestan toga gubitka i one konaénosti koja predstavlja nje- govu sadrZinu. Okreéuéi leda preostacima, priznajuéi da zlo sa njim stoji, i rugajuéi se tome, on sada zahteva od filozofije ne toliko znanje o tome Sta on jeste, koliko da pomotu nje tek ponovo dospe do uspostavljanja one supstancijalnosti i valja- nosti biéa. Dakle, filozofija ne treba toliko da toj njegovoj potrebi otkrije prikrivenu supstanciju i da je uzdigne do sa~ mosvesti, ne toliko da haotiénu svest svede na smi8ljeni red i jednostavnost pojma koliko, naprotiv, da podvojenosti misli pomeSa ujedno, da ugusi pojam koji ‘postavlja razlike i da uspostavi oseéanje sustine, ne toliko da zajemti saznanje koliko okrepljenje. Ono ato je lepo, sveto, vetito, religija i ljubav, + To jest onoga Sto je apsolutno. — Sve napomene ispod teksta omatene Brojkama, kao { sve reli u uglastim zagradama, potitu od G. Lasona, (Napomena red). * Shvatanje koje se ovde poblja zastupaju Jakobl i romantitarl, Slegel 1 Stajermaher. 4 predstavljaju onaj mamac koji je potreban da bi se izazvala Zelja da se zagrize; ne pojam, vet ckstaza, ne nuZnost stvari koja hladno koraéa napred, veé previruée nadahnuée treba da predstavijaju drianje i napredujuée rasprostiranje obilja sup- stancije.! Ovom zahtevu odgovara onaj naporni i gotovo surevnjivi i srditi trud da se Ijudi istrgnu iz utonulosti u ono Sto je éulno, prostatko i pojedinaéno, pa da se njihov pogled upravi ka zvezdama, kao da su oni, gubeti potpuno iz vida ono sto je bozansko, upravo pri tome da poput crva utole svoju glad i ed prasinom i vodorn. Inaée su oni nebo snabdeli dalekosed- nim obiljem misli i slika, Znataj svega Sto postoji lezao je u onome svetlosnom zraku koji ga je povezivao sa nebom; umesto da prebiva u ovoj sadainjosti, njihov se pogled vinuo i uzneo iznad nje ka boZanskom sustastvu, ka jednoj, ako se tako moze reéi, onostranoj sadagnjosti. Oko duha moralo je prisiino da se upravi na ono to je zemaljsko i da se kod njega zadrdi; i bilo je potrebno izvesno dugo vreme pa da se ona jasnost, koju je posedovalo samo ono sta je nadzemaljsko, unese radom u ont tmulost i zbunjenost u Kojima se nalazio smisao za ono Sto je ovozemaljsko, i da se uéini interesantnom i znatajnom painja za ono Sto je sadainje kao takvo, koja je bila nazvana iskustvom. — Sada, kako izgleda postoji preka potreba za onim Sto je tome suprotno, duSevnost je, naime, uhvatila tako du- bok’koren u onome sto je zemaljsko, da je potrebno isto tako veliko nasilje, pa da se ona uzdigne iznad njega. Duh se poka- zuje tako siromainim da, kako izgleda, éezne radi svoga okrep- Ijenja za nekim skromnim oseéanjem onoga Sto je bozansko uopite, kao putnik u peSéanoj pustinji za jednim prostim gut- Ijajem’ vode. Na onome u gemu je duh zadovoljan moze se odmeriti velitina njegovog gubitka. Pa ipak ta umerenost u primanju ili ta Stedljivost u da- vanju ne priliti nauci, Ko trazi samo okrepljenje, ko Zarko Zudi da zamagli zemaljsku raznolikost svoga Zivota i misli i da neodredeno uziva u tome neodredenom bodanstvu, taj neka se sam pobrine gde ¢e to da nade; on ée sam lako naéi sredstva da sebi neSto dotara i da se time razmeée. Ali filo- zofija se mora éuvati telje da bude okrepljenje duse. Jo§ manje sme ta umerenost, koja se odriée nauke, da polae pravo na to da takvo oduSevijenje i neprovidnost ¥ Ovaj opis dubovnog stanja toga doba odgovara odeljiu 0 »ne- sreénoj svesti« na str. 126predstavljaju nesto vise od nauke. To proricanje smatra da ostaje upravo u sredi8tu i dubini, s preziranjem gleda na odredenost (horos) i namerno se drZi daleko od pojma i nuznosti kao od refleksije koja prebiva samo u konaénosti. Ali, kao sto Postoji prazna Sirina, tako postoji i pusta dubina, kao j eksten- zija supstancije, Koja se tazliva w kona¢nu raznolikost, bez snage da tu ramolikost ujedini, tako je i bezvredni intenzitet, dréeti se kao Zista sila Koja se ne rasprostire, isto Sto i povrs- nost, Sila duha je samo toliko velika koliko je njeno ispolja- vanje, njegova je dubina samo tolika Koliko se on usuduje da se u svome razvijanju rasprostre i da se izgubi. — U isto vreme kada to bespojmovno supstancijalno znanje uverava da je osobenost samstva (des Selbsts)* porinulo u suStinu i da filo- zofira na istinit i sveti natin, onda ono skriva od sama sebe da, umesto da je odano bogu, ono, naprotiv, preziranjem mere i odredbe, samo puSta na volju as sluéajnosti sadrZine u samom sebi, gas viastitoj samovolji u sadrZini. — Predajuti se neukro- éenom previranju supstancije, ti su judi uvereni da zamaglji- vanjem same svesti i napuStanjem razuma predstavijaju bozje jude kojima bog dodeljuje mudrost u snu; zbog toga je ipak ‘ono 3to oni stvarno u smu dobijaju i proizvode takode san. 3. Usstalom nije teSko videti da nae doba predstavija doba radanja jednog novog perioda i prelazenja u njega. Duh je taskinuo sa dosadainjim svetom svoga postojanja i pred- Stavljanja i sada je upravo pri tome da ih utopi u proslost, pa radi na svome preobrazaju. DoduSe, duh nikada ne miruje vet se stalno kreée napred. Ali, kao Sto kod deteta posle dugo- trajne tihe ishrane prvi dah prekida onu postepenost napredo- vanja u raSéenju, — jedan kvalitativni skok, — i sada je dete rodeno, tako i duh koji se izobra2ava ide u svome sazrevanju polako { tiho ka svome novom obliku, ukida jedan za drugim Pojedine deli¢e zgrade svoga prethodnog sveta; nepostojanost toga sveta nagovestavaju samo pojedini simptomi: lakomisle- nost kao i dosadnost koje u postojegem uzimaju maha, neodre- Geno nasluéivanje neteg nepoznatog, sve su to vesnici pribli- Zavanja neéeg novog. Ovo postepeno razdrobljavanje koje nije ‘das Selhst — ja, ja sim, jastvo. — Prevodilae dr Nikola Popovié prevodio je ovaj izraz opisno kao sumno Jae, V. Sonnenfeld Jeu zagre- batkom izdanju Fenomenologije prevodio ‘sdas Selbste sa ssopstvoc {8 predlotio je 1 »jastvor kao alternativu). Medutim, dr G. Zajetaranovié, kao redaktor ovog, Popovidevog prevoda, smatrao Je da sdas Selbste treba, prevoditi sa ssamstvor. pa je to sproveo kroz ceo prevod Feno- menolopiie, Mi smo 'w ovo} napoment naveli i druga moguéa rebenja, — izmenilo fizionomiju celine prekida se onim ishodom koji, poput munje, odjednom postavija gradevinu novog sveta. Ali, to novo isto taka nije u svojoj stvarnosti potpuno kao ni ono dete koje se upravo rodilo; i to je ono Sto se sustinski ne sme izgubiti iz vida. Prvo nastupanje jeste tek njegova neposrednost ili njegov pojam. Kao Sto neka zgrada jo8 nije gotova kada je njen temelj postavljen: isto tako ni postignuti pojam celine nije sama celina, Ako Zelimo da gledamo neki hhrast u snazi njegovoga stabla, u rasprostrtosti njegovih grana iu mno8tvu njegovog li8te, onda neéemo biti zadovoljni ako nam se umesto toga pokaze neki hrastov 2ir. Tako ni nauka, ta kruna u svetu duha, nije u svome podetku savrSena, Potetak novog duha jeste proizvod jednog dalekoseinog preobrazaja raznovrsnih formi obrazovanosti, nagrada za jedan mnogo- struko krivuday put, a isto tako za mnogostruki napor i trud. On je celina, koja se iz sukcesivnosti i svoje rasprostrtosti vra~ tila u sebe, njen postali jednostavni pojam. Medutim, stvarnost te jednostavne celine sastoji se u tome Sto se ona uoblitenja koja su se pretvorila u momente opet iznova razvijaju 1 uobl Zavaju, ali u svome novom elementu, u smislu koji je postao. Poito, s jedne strane, prva pojava novog sveta predstavija prvo samo celinu umotanu u svoju jednostavnost ili njen opiti osnov, to je, naprotiv, svesti jof dato u seéanju obilje prethod- nog Zivota. Na liku koji se pojavijuje kao nov, svest oseéa odsustvo rasprostiranja i uposebljavanja sadréine; ali ona joi bolnije oseéa odsustvo izobrazavanja one forme pomotu koje se razlike odreduju sa sigurno8éu i ureduju u njthove stalne od- nose. Bez. toga izobrazenja nauka je ligena opSte razumljivosti i izgleda da predstavlja ezoteritan posed nekolicine pojedinaca; — ezoteritan posed: jer ona prvo postoji samo u svome pojmu ili postoji samo tek njena bitnost; nekolicine pojedinaca: jer njena nerasprostranjena pojava ini njeno postojanje pojedi- nagnim. Tek ono Sto je potpuno odredeno w isto vreme je egzoteritno, shvatljivo i sposobno da bude naueno i da pred- stavlja svojinu sviju Hjudi, Razumska forma nauke jeste put koji vodi kk njoj, a koji stoji svima na raspolofenju i za sve je poravnat, i opravdan zahtev svesti koja pridolazi uz nauku este da pomoéu razume dospe do umnoga znanja, jer, razum jeste mifljenje, isto ja uopite; { ono ato je razumsko jeste ono Sto je vet poznato i ono Sto je zajednitko nauci i nenautnoj svesti, time je nenautna svest u stanju da neposredno ude u nauku, EERSTE SORES ESOL ELESELOIESSNauks koja tek potinje i koja, dakle, jo8 nije dospela ni do potpunosti pojedinosti niti do savriensiva forme izlozena Je zbog toga prekorevanju. Ali, ako to prekorevanje treba da se tide sustine nauke, onda bi ono bilo isto tako neopravdano, kao Sto je neumesna Zelja da se ne prizna zahtevanje onog njenog izobrazavanja. Qva suprotnost predstavlja, kako izgleda, najglavniji @vor, na kome se nauéno obrazovanje danas satire radom i u kome se ono jo3 ne snalazi kako valja. Jedan deo razmetljivo istiée obilje materijala i razumljivost, drugi deo, u najmanju ruku, prezire tu razumljivost i razmetljivo istite neposredn: umnost i boZanstvenost. Mada je onaj prvi deo uéutkan bilo jedino silom istine ili takode neobuzdanosu drugoga dela, pa ako bi se on oseéao nadviadanim u pogledu osnova stvari, ipak on zbog toga nije u pogledu onih zahteva umiren; jer ti su zahtevi opravdani, ali nisu ispunjeni. Njegovo éutanje dolazi samo upola od pobede, upola, medutim, potite od dosade i ravnodusnosti koje su obiéno posledica stalno podsti- canog oéekivanja i izostalog ispunjenja obetanja, to se tite sadrZine, drugi? oiak8avaju sebi Katkada posao dovoljno da bi imali neko veliko rasprostiranje, Oni doviage nna svoje tlo mnoStvo materijala; naime ono Sto je veé poznato i uredeno, i, baveéi se poglavito éudnovatostima i kuriozitetima, oni, kako izgleda, poseduju utoliko vi8e ostalo, éime je znanje na svoj naéin bilo veé gotovo; u isto vreme takode viadaju enim Ho jo8 nije uredeno, i prema tome sve potéinjavaju apsolutnoj ideji, koja je time, kako izgleda, u svernu raspoznata i dospela do rasprostranjene nauke. Ali, ako se ova njena rasprostranjenost posmatra blize, onda se pokazuje da ona nije nastala usled toga Sto je jedno i isto uobliéilo samo sebe na razne natine, veé ona predstavija bezoblitno ponavijanje Jednog i istog, koje je samo spolja primenjeno na razliiti ma terijal, te zadobija jedan dosadni privid raznolikesti. Ako se Tazviée sastoji samo u takvom jednom ponavljanju iste formule, onda ideja, Koja je za scbe zaista istinita, ostaje u stvari uvek u svome potetku. Jedna nepokretna forma, koju subjekat koji zna_vodi okolo onoga Sto postoji, materijal koji je spolja utopljen u taj mirni elemenat, to isto tako, kao ni proizvoljne duliovitosti 0 sadrZini, ne predstavlja ispunjenje onoga sto se zahteva, naime obilje koje ponide iz sebe i razliku likova koja odreduje samu sebe. Naprotiv, to je jedan jednobojni formali- zam koji dospeva samo do razlike materijala, i to time, jer je taj materijal veé pripremljen i poznat, Seling { njegovi privréenicl. Pri tome taj formalizam tvrdi da ta jednolignost i apstrak- tna opitost predstavljaju ono Sto je apsolutno; on uverava da onaj ko je time nezadovoljan dokazuje da je nesposoban da’ shvati apsolutno stanoviste i da se njega évrsto pridréava. Ako je inaée dista moguénost predstavijanja negega na drugi nagin bila dovoljna da se jedna predstava opovrgne, pa je ta ista Gista moguénost, ta opsta misao, posedovala takode poipunu pozitivnu vrednost ‘stvarnoga saznanja, tako mi ovde vidimo da je isto tako op8toj ideji u toj formi nestvarnosti pripisana sva vrednost, i da se smatra za spekulativni nagin posmatranja ukidanje onoga to se razlikuje i Sto je odredeno, ili Stavise ono njegovo ubacivanje u ponor praznine koje jo8 nije izlozeno niti se na samom njemu opravdava. Ovde se posmatranje ma kojeg odredenog bi¢a onakvog kakvo je ono u apsoluinome sastoji samo u tome Sto se 0 njemu kaze'da je, doduse, o njemu sada bilo govora kao o jednom nefemu; pa ipak u apsolutnome, uA = A, tako neito niukoliko ne postoji, veé je u njemu sve jedno isto. To jedno znanje, naime da je u apsolutnome sve isto, protivstaviti saznanju koje postavija razlike i koje je ispunjeno ili koje trati i zahteva ispunjenje, — ili izdavati njegovo apsolutno za not, u Kojoj su, kako se obiéno kate, sve krave ere, to je naivnost koja potige iz neznanja. — Formalizam na koji se filozofija novijeg doba ali i koji ona prezire, a koji se u njoj samoj ponovo rodio, neée, Zak i ako se uvidi I oseti da on ne zadovoljava, iséeznuti iz nauke sve dok saznanju 0 apsolutnoj stvarnosti ne postane potpuno jasna nje- gova viastita priroda. S obzirom na to da opita predstava, ako prethodi onome Sto predstavlja pokuSaj njenog sprovodenja, olakSava razu- mevanje tog svog sprovodenja, Korisno je da se ovde nagovesti ono 3to je u njoj slutajno, istovremeno s namerom da se ovo prilikom odstrane izvesne forme éija uobigajenost predstavlja smetnju za filozofsko saznanje. TI. 1, Po mome saznanju, koje se mora opravdati samo izlaganjem samog sistema, sve je stalo do toga da se ono ito Je istinito shvati i izrazi ne kao supstancija, veé isto tako kao Subjekat. U isto vreme treba primetiti da supstancijalitet obu- hvata u sebi isto tako ono Sto je opite ili neposrednost samog saznanja, kao i onu neposrednost koja predstavlja biée ili neposrednost 2a znanje, — Ako je shvatanje boga kao jedne supstancije izazvalo negodovanje u doba kada je ta odredba! ¥ Osnovna odredba Spinozine Slozofife,bila izretena, onda je razlog tome le2ao delimitno u instinktu, da je u toj odredbi samosvest samo propala, nije se odrZala, delimice pak suprotnost, koja tvrsto drdi miljenje kao mi8- Jjenie, opstost Kao takva, ista jednostavnost ili homogena, nepokretna, supstancijalnost'; i, na tretem mestu, ako mi8ljenje ujedinjuje sa sobom biée supstancije i shvata neposrednost ili opazanje kao mi8ljenje, onda je stalo jo8 do pitanja, da li to jntelektualno opazanje ne pada ponovo u tromu jednostavnost i'samu stvarnost prikazuje na jedan nestvarni natin. Ziva je supstancija, osim toga, ono biée koje uistinu jeste subjekat, ili, Sto mati isto, ono biée koje ulstinu jeste stvarno ‘samo ukoliko ona predstavija kretanje samopostav- janja ili posredovanje samopredrugojaavanja sa samom so- bom. Kao subjekat ta Ziva supstancija jeste dista jednostavna negativnost, upravo time ona predstavlja podvajanje jedno- stavnoga, ili suprotstavljajuée udvostrutavanje, koje je opet negacija ove ravnoduine raznolikosti i njene suprotnosti: ono Sto je istinito jeste sama ta jednakost koja se ponovo uspostav- ja ili refleksija u samo sebe u drugobistou — ne iskonsko dinstvo kao takvo ili neposredno jedinstvo kao takvo. To isti- nito jeste postajanje sama sebe, onaj krug koji svoj kraj pretpostavlja kao svoju svrhu i ima ga za svoj potetak, i stvaran je samo blagodareti izvodenju i svome kraju. ‘Prema tome, Zivot boga i boZansko saznanje mogu se zaista izraziti kao neko igranje ljubavi sa samom sobom; ta se ideja srozava na osobinu okrepljavanja duse pa tak na ogavnost, ako u njoj nedostaju ozbiljnost, bol, strpljenje i rad onoga Sto je negativno. Po sebi taj Zivot jeste zaista nepornu- Gena jednakost { jedinstvo sa samim sobom za koje ne pred- stavljaju nikakvu ozbiljnost drugobivstvo i otudenost, kao ni savladivanje te otudenosti. Ali to po-sebi jeste ona apstraktna opStost u kojoj se apstrahuje od njegove prirode koja se sastoji u njegovom samostalnom postojanju, pa time se apstrahuje uopite od samokretanja forme. Ako se forma izrazi kao jednaka suftini, onda upravo zbog toga predstavlja jadno nerazumevanje kada se misli da se saznanje moze zadovoljiti sa onim Sto je po sebi ili sa suStinom, a da se forme moze lifiti; — da apsolutni osnovni stav ili apsolutna intuicija tini izlignim izvodenje fonoga Sto je po sebi ili razvijanje forme. Upravo zbog toga Sto je forma za suitinu tako bitna kao sto je sustina bitna za sebe, ono 8to je po sebi ne moze se shvatiti niti izraziti samo T Odnosl se na Kantovu filozotitu. * Odnosl se na Selingovu fllozofiju, 10 kao su8tina, to jest kao neposredna supstancija ili kao disto samoopazanje onoga Sto je botansko, vet isto tako kao forma fu celom obilju razvijene forme; tek time se ono shvata i izralava kao ono sto je stvarno. Istinito jeste celina. Celina pak jeste samo ona suitina koja se zavrSava putem svoga razvoja. O apsolutnome treba reéi da ono suitinski predstavlja rezultat, da ono tek na kraju jeste ono Sto uistinu jeste; i upravo se u tome sastoji njegova priroda, da bude ono ito je stvarno, subjekat ili samopostajanje. ‘Ma kako protivreéno izgledalo da se ono Sto je apsolutno u suitini moze shvatiti kao rezultat, ipak se taj privid protiv- reénosti ispravija jednim neznatnim razmisljanjem. Potetak, princip ili ono 3to je apsolutno, kako se ono iskazuje pre svega i neposredno, jeste samo ono Sto je opste. Kao 3to, kada kazem: sve Zivotinje, ta re ne moze da se smatra za neku zoologiju, isto tako pada u ofi da reti bofansko, apsolutno, vetno itd. ne izradavaju ono Sto se u njima sadr2i; — i samo takve reti izradavaju uistinu opaZanje kao ono Sto je neposredno. Ono Sto jeste neSto vide od takve jedne reti, Sak samo prelaz na jedan stav, sadrdi jedno predrugojatavanje koje mora da se vrati natrag, to predstavija jedno posredovanje. To posredovanje pak jeste ono Sto izaziva gnuSanje, kao da bi se apsolutno saznanje napustilo usled toga Sto ‘se iz toga postedovanja proizvodi vise, a ne samo to Sto ono ne predstavija niSta apso- lutno niti se u apsolutnome nalazi. Ali, to gnuBanje potite u stvari iz nepoznavanja prirode posredovanja i samog apsolutnog saznanja. Jer, posredovanje nije niita drugo do samojednakost koja se kreée, ili ono predstavlja refleksiju u sama sebe, momenat samostalnoga ja, Uistu negativnost ili, svedeno na svoju tistu apstrakeiju, jednostavno bivanje. Ja, ili bivanje uopite, to posredovanje jeste zbog svoje jednostavnosti upravo neposrednost, koja po- Staje, i samo ono Sto je neposredno. — Stoga predstavlja_ne- Poznavanje uma, ako se iz onoga Sto je istinito iskljuti reflek- sija i ne shvati kao pozitivan momenat apsolutnoga. Refleksija jeste ono Sto istinito Kini rezultatom, ali ona isto tako ukida tu suprotnost njegovog postajanja; jer, to je postajanje isto tako jednostavno i stoga se ne razlikuje od forme istinitoga, da se u rezultatu pokaze kao jednostavno; ono, naproti taj povrataku jetinostavnost. — Mada je embrio po sebi Sovek, ipak on to nije za sebe; za sebe on to jeste samo kao {zobrazeni um koji se pretvorio u ono Sto on jeste po sebl. ‘Tek to jeste stvarnost uma. Ali sam taj rezultat jeste jedno- uwstavna neposrednost; jer on predstavlja onu samosvesnu slo- bodu koja ima osnov u samoj sebi i koja nije bacila suprotnost na stranu ostavivsi je da tu lezi, veé se sa njom izmirila. ‘Ovo Sto je reéeno moze da’ se izrazi takode time, da um predstavlja celishodno delanje. UznoSenje vajne prirode iznad pogresno shvaéenog mi8ljenja i, pre svega, odstranjenje spo- Tjainje svrhovitosti kompromitovalo je uopite formu. svrhe. Ali, kao Sto i Aristotel definige prirodu kao svrhovito delanje, svtha jeste ono Sto je neposredno, ono Sto miruje, ono sto je nepokretno a sto i samo pokreée; tako ono jeste subjekat. Njegova sila da pokreée, uzeta apstraktno, jeste biée za sebe ili Gista negativnost. Rezultat je samo zhog toga isto Sto i poéetak, jer potetak predstavlja svrhu; — ili ono Sto je stvarno jeste samo zbog toga isto Sto je i njegov pojam, jer ono &to je neposredno kao svrha ima u samom sebi samstvo ili Cistu stvarnost. IzvrSena svtha ili postojege stvarno jeste kretanje i razvijeno bivanje, ali upravo taj nemir jeste samstvo; i postojete stvarno jeste upravo zbog toga jednako sa onom neposredno8éu i jednostavnoséu potetka, jer predstavija re zultat, ono Sto se vratilo u sebe, — ono pak Sto se vratilo u sebe jeste upravo samstvo, a samstvo jeste jednakost, koja se odnosi na sebe, i jednostavnost. Da bi zadovoljio potrebu da se ono Sto je apsolutno za- misli kao subjekat, ovek se sluzio stavovima: bog je ono Sto je vetito ili moralni poredak sveta ili Ijubav itd. U takvim stavovima ono Sto je istinito postavljeno je zapravo samo kao subjekat, a nije prikazano kao kretanje reflektiranja sebe u samo sebe. U svakom takvorn stavu potinje se re&ju: bog. Ta reg, uzeta za sebe, predstavlja jedan besmisleni glas, jedno prazno ime; tek predikat kazuje Sta taj glas jeste, tek on jeste njegovo ispunjenje i znadenje; samo se u tome zavréetku prazni potetak pretvara u stvarno znanje. Utoliko se ne moze uvideti zaSto se ne govori jedino o onome Sto je vetno, 0 moralnom poretku sveta itd., ili, kao Sto su inili stari, o Gistim pojmovima, 0 biéu, 0 onome Sto je jedno itd., 0 onome sta znatenje jeste, a da'se uz to ne pridoda besmisleni glas. Ali, tom se reéju zapravo oznatuje da nije postavijeno neko biée ili neka suitina, ili uopSte ono sto je opste, vet nesto Sto je reflektovano u sebe, neki subjekat. No, u isto vreme je to samo anticipirano. Subjekat je pretpostavljen kao &vrsta tatka, za koju su pre- dikati privezani kao za svoj oslonac, i to jednim kretanjem koje pripada onome ko za nju zna i koje se takode ne posmatra kao kretanje koje pripada samoj toj tatki; medutim, jedino 12 bi tim kretanjem sadrdina bila prikazana kao subjekat. Sudeéi po kakvoéi toga kretanja, ono ne moze pripadati tome subjektu; alf prema pretpostavei one taéke, to kretanje takode ne moze biti drukéije, ono moze biti samo spoljanje. Stoga ona anti- cipacija, po kojoj ono Sto je apsolutno jeste subjekat, ne samo da ne predstavlja stvarnost toga pojma, veé je stavise Gini nemoguéom; jer ona anticipacija postavlja taj pojam kao tatku koja miruje, a ova stvarnost jeste samokretanje. Medu raznolikim zakljuécima koji proizlaze iz onoga sto je reteno, mote se ista¢i zakljuéak: da je znanje stvarno i da se mote izloZiti jedino kao nauka ili kao sistem; da, osim toga, svaki takozvani osnovni stav ili princip filozofije Jeste, kada Je istinit, veé zbog toga takode lazan, ukoliko on postoji samo kao osnovni stav ili princip. — Zbog toga je lako takav osnovni stav opovréi. Opovrgavanje se sastoji u tome Sto se pokazuje njegova nesavrienost; on je pak nesavrien po tome jer pred- stavlja samo ono &to je opite ili princip, jer je potetak. Ako je to njegovo opovrgavanje temeljno, onda je ono iz njega samog Uuzeto i razvijeno, nije privedeno u delo spolja suprotnim uve- ravanjima i domifljanjima. Dakle, to opovrgavanje osnovnog stava predstavljalo bi zapravo njegovo razvijanje i, prema tome, dopunjavanje njegove nesavrienosti, ako se ne bi u tome pre- varilo da ono uzima u obzir jedino’svoj negativan posao i da ne postaje svesno svoga napretka i rezultata takode u pogledu njihove pozitivne strane. — Pravo pozitivno izvodenje potetka je u isto vreme, obrnuto, isto tako negativno ponafanje prema njemu, naime prema njegovoj jednostranoj formi koja se sa- stoji u tome Sto je on prvo neposredan ili svrha. Prema tome, to njegovo pozitivno izvodenje moze da se shvati isto tako kao opovrgavanje onoga Sto saéinjava osnov sistema, tatnije pak njega treba posmatrati kao neko dokazivanje da u stvari osnov ili princip sistema jeste samo njegov povetak. Da ono to je istinito jeste stvarno samo kao sistem, ili da Je supstancija u sustini subjekat, to je izrazeno u onoj predstavi koja iskazuje ono Sto je apsolutno Kao duh, — taj najuzviseniji pojam, a koji pripada novijem vremenu i njegovo}_religiji. Jedino ono Sto je duhovno jeste ono Sto je stvarno; ono je (a) sutina ili ono Sto bivstvuje po sebi, (b) ono Sto se ponasa i Sto je odredeno, drugobivstvo i biée za sebe, i (c) ono Sto u toj ddredenosti ili svojoj stvarnosti ostaje u samom sebi; — ili ono jeste po sebi i za sebe, — Ali to biée po sebi i za sebe jeste prvo za nas ili po sebi, ono je duhovna supstancija. Ono to mora biti takode za samo sebe, mora da predstavlja znanje o onome 13,Sto je duhovno i znanje o sebi kao dubu, to jest ono mora da postoji kao svoj predmet, ali isto tako neposredno Kao predmet Koji je ukinut, Koji je u sebe reflektiran. Predmet je za sebe samo za nast, ukolio je on sam proizveo svoju duhovnu sadrZinu; ali ukoliko on takode sam za sebe* jeste za sebe, tutoliko to samoproizvodenje, Zisti pojam, jeste za njega u isto. vreme onaj predmetni elemenat u kojem on ima svoje odredeno bie; i na taj naéin predmet u svome odredenom Dieu jeste predmet Koji je sam za sebe reflektiran u sebe. — Duh koji, tako razvijen, 2na za sebe kao 2a duh jeste nauka. Nauka predstavija njegovu stvarnost i ono carstvo koje on izgraduje sebi u svome viastitome elementu. ; @. isto samosaznanje u apsolutnom drugobivstvu, taj etar kao takav, jeste osnov i tlo nauke ili zanje o onome Sto je opite. Posetak filozofije ini pretpostavku ili postavija zahtev da se svest nalazi u tome elementu. Ali, taj elemenat Zadobija svoju zavréenost i samu svoju providnost jedino bla- godareti kretanju svoga postajanja. On je @ista duhovnost kao Sho opste koje ima natin jednostavne neposrednosti; — ta Jednostavnost u kojoj taj elemenat kao takav poseduje egzisten- Ziju jeste ono tlo koje predstavija misljenje 1 koje se nalazi Samo u duhu, Posto taj elemenat, ta neposrednost duha, jeste Uopite ono Sto predstavija supstancijalnost duha, to ta gista duhovnost jeste preobrazena suStastvenost, refleksija koja je {'sama jednostavna, Koja predstavlja neposrednost kao pojavu za sebe, biée koje jeste refleksija u samom sebi. Nauka, sa Svoje strane, zahteva da se samosvest uzdigne u taj etar, da bi mogla Ziveti sa njom iu njoj, i da bi Zivela. Obrnuto, indi- viduum ima pravo da zahteva da mu nauka doda lestvice bar do toga stanovista, da mu to stanoviste pokaze u njemu samom. ‘To njegovo pravo zasniva se na njegovo} apsolutnoj samostal- nosti, za koju on zna da je poseduje u svakom obliku svoga znanja; jer u svakom tom obliku, bilo da ga nauka priznaje ili ne, i neka je njegova sadrZina bilo koja, individuum jeste apsolutna forma, to jest on predstavlja neposrednu izvesnost ‘sama sebe i time, ako bi se vise voleo ovaj izraz, neuslovijeno Bike. Ako stanovidte svest, sa kojeg, ona ne 2 predmeine stvari u njihovoj suprotnosti prema njoj i za samu set svojo} Suprotnosti prema njima, vai za nauku kao drugo, — ‘ono u temu se svest oseéa kao kod same sebe naprotiv kao 7 Za misaone subjekte. " Dakle, duhovni objekat, Koj! Je svo} viastit! subjekat, proizvod! sama sebe. 4 gubitak duha, onda za svest, tome nasuprot, elemenat nauke predstavlja neku onostranu daljinu u kojoj ona ne poseduje vide samu sebe. Svaki od ova dva dela izgleda za onaj drugi kao da je izopatavanje istine. Sto se prirodna svest neposredno poverava nauci, to predstavlja jedan pokuSaj koji ona Zini, ne majuéi Sa je ‘na to navodi, da se jednom krete dubedi na glavi; prinuda da zauzme taj neobitni polozaj i da se u njemu kreée predstavija jedno isto tako nepripremljeno kao i, po izgledu, nepotrebno nasilje, koje njoj godi da sebi nametne. —Nauka moze biti po sebi Sto hote; u odnosu prema neposred- noj samosvesti ona se pokazuje kao neka izopatenost nasuprot njoj; ili, po8to ta ista samosvest ima u izvesnosti o samoj sebi princip ‘svoje stvarnosti, to nauka, po8to samosvest za se jeste izvan nje, nosi formu nestvarnosti. Zbog toga nauka ima udruzi sa sobom takav elemenat ili, naprotiv, da pokate da j taj elemenat pripada i kako joj pripada. Buduti liSena takve stvarnosti, nauka kao takva jeste sadrzina samo kao ono Sto je po sebi, svrha koja jo predstavlja tek nesto unutrainje, ne kao duh, samo tek duhovna supstaneija. To po sebi ima da se ispolji i da postane za sebe sama, Sto ne znadi ni8ta drugo nego da ono ima da postavi samosvest kao istovetnu sa sobom. To postajanje nauke uopste ili znanja jeste ono Sto prika- zuje ova fenomenologija duha. Znanje, uzeto onakvo kakvo je ispotetka, ili neposredni duh jeste ono Sto je bez duha, to jest Bula svest. Da bi se to potetno znanje pretvorilo u pravo znanje, ili da bi ono proizvelo onaj elemenat nauke koji pred- stavlja’ sam njen Uisti pojam, ono mora da se radom probije kroz jedan dugi put. — To postajanje onakvo kakvo ée se izlo- iti w njegovoj sadréini i oblicima koji se u njemu pokazuju neée predstavijati ono Sto se iznajpre zamiflja pod jednim uvo- denjem nenauéne svesti u nauku, ono ée takode biti nei drugo, razligno od obrazlozenja nauke — isto tako drukeij nego Sto je oduBevljenje koje, kao iz pistolja, potinje neposred- no sa apsolutnim znanjem, pa se sa drugim stanovistima obra- dunava time 3to oglasava da se na njih neée ni osvrtati. 3. Zadatak, da se individwum od stanovi8ta njegove neobra- zovanosti dovede do znanja, morao se shvatiti u njegovom opitem zaéenju, a opiti individuum, samosvesni duh, morao je da se posmatra u njegovome izobrazavanju. — Sto se tite odnosa ta dva individuuma, u opStem se individuumu svaki moment pokazuje kako on zadobija konkretnu formu i naro- Sito uobligenje. Poseban individuum jeste nedovrseni duh, je- dan konkretni lik, u &ijem celokupnom odredenom biéu viada 15jedna odredenost i u kome se sve ostale odredenosti nalaze Samo u otrlim crtama. U onom duhu koji stoji na visem stupnju obrazovanosti nego neki drugi duh, nize konkretno odredeno biée spalo je na jedan beznatajni momenat; ono Sto je ranije predstavijalo samu stvar, sada je samo jo8 neki trag; oblik te stvari je sada umotan i pretvorio se u neko prosto osenéenje. Tu proglost prolazi onaj individuum, éiju sup- staneiju predstavlja duh Koji stoji na viSem stupnju, onako kao sto onaj, Koji se poduhvata neke vise nauke, prolazi kroz pripremna saznanja koja odavno poseduje da bi se podsetio na njihovu sadrzinu; on budi seCanje na ta saznanja, ne inte- resujuéi se za njih i nemajuéi namere da se kod njih zadrii. Pojedinac mora da prode takode u pogledu sadrzine stup- njeve obrazovanja opStega duha, ali kao one oblike koje je taj duh vet odbacio, kao stupnjeve puta koji je izgraden i utrt; tako mi u pogledu saznanja vidimo da se ono Sto je u ranija vremena zanimalo zreli duh Ijudi srozalo na znanja detastva, na njegove ve%be, pa tak i na njegove igre, te éemo u pedagoSkom napredovanju upoznati istoriju obrazovanosti sveta, kao precrtanu u profilu. Taj raniji Zivot predstavlja vet zadobijenu svojinu opstega duha koji saéinjava supstanciju individuuma i njegovu neorgansku prirodu koja tako njemu izgleda spoljanja. — U tome pogledu, obrazovanje, posmatrano sa_gledigta individuuma, sastoji se u tome da individuum 2 dobija to Sto postoji, da njegovu neorgansku prirodu u_sebi tro8i i uzima je u svoj posed. Medutim, sa gledi8ta opstega duha kao supstancije, obrazovanje nije ni8ta drugo nego to da supstancija daje sebi svoju samosvest, da u sebi proizvodi svoje postajanje i svoju refleksiju. Nauka prikazuje ne samo ova kretanja obrazovanja u nje~ govoj iserpnosti i nuznosti, vee i ono Sto se vet srozalo na mome- nat i svojinu duha u njegovome razvijanju. Cilj je uvid duha u ono Sto znanje jeste. Nestrpljenje zahteva ono Sto je nemoguée, naime postizanje cilja bez sredstava. S jedne strane, duzina toga puta mora da se podnosi, jer je svaki momenat nuzan; — s druge strane, kod svakog'se momenta moramo zadréavati, jer svaki momenat predstavija jedan individualni celi lik, i po- smatra sé apsolutno samo ukoliko se njegova odredenost po- smatra kao celina ili ono Sto je Konkretno, ili ukoliko se celina posmatra u osobenosti te odredbe. — Po8to je supstancija individuuma, posto je StaviSe svetski duh imao strpljenja da u toku dugog vremena prede ove forme i da preduzme ogroman rad svetske istorije u kojoj je on u svakoj formi izobrazio ce- 16 Jokupnu svojy sadrzinu za koju je ta forma bila sposobna, i ppofto je on mogao da postigne svest o sebi radom koji nije nista manji, to, doduse, individuum nije u stanju da stvarno shvati svoju supstanciju manjim radom; medutim, individuum ima w isto vreme,neznatnijih tegoba, jer, po sebi je to izvreno, sa- driina je vet stvarnost, svedena na moguénost, savladana neposrednost, uoblitenost je veé svedena na svoju abrevijaturu, na jednostavnu odredbu misli. Buduéi veé neSto zamisljeno, sadrZina je svojina supstancije; ne treba vise preobratati odre- deno biée u formu biéa po sebi, veé ono sto je po sebi u formu biga za sebe, { to niti ono po sebi koje je isto iskonsko, niti ono koje je utonulo u odredeno biée, vet, naprotiv, ono koje je veé u seanju. Potrebno je blize odrediti natin na koji se to Gini. ‘Ukidanje odredenoga biéa jeste ono Sto smo od celine ustedeli na stanovistu sa kojega shvatamo ono kretanje; medu- tim, predstava i poznavanje formi jesu ono ‘Sto joS preostaje i emu je potrebno vige preinatenje. Ona prva negacija prenela je odredeno biée, vraéeno u supstanciju, samo tek neposredno uu elemenat samstva; dakle, ta svojina, zadobijena za samstvo, ima jo8 isti karakter neshvaéene neposrednosti, nepokretne ravnodusnosti, kao i samo odredeno biée, koje je na taj natin samo preélo u predstavu. — U isto vreme odredeno biée je time postalo neSto poznato, takvo neito Sto je postojei duh okonéao, u emu se stoga njegova delatnost, i, prema tome, njegov interes vise ne nalaze. Ako sama delatnost koja okon- Bava odredeno biée predstavlja jedino kretanje posebnoga duha koji sebe ne shvata, onda je, naprotiv, znanje usmereno protiv predstave koja je usled toga postala, protiv te poznatosti, ono Jeste delanje opStega samstva i predstavlja interes mi8ljenja. Ono Sto je uopite poznato nije zbog toga, Sto je poznato, takode saznato. Najobitnija samoobmana kao i obmana ostalih jeste kada pri saznavanju pretpostavimo neSto kao poznato pa Se sa tom pretpostavkom zadovoljimo; i pored svega dugog govora to se znanje ne moze maéi s mesta, a da ine za Sta se 8 njim zbiva. Subjekat i objekat itd, bog, priroda, razum, Eulnost itd, pretpostavijaju se nekritiéki kao pomati i kao neSto od vrednosti, i kao takvi sadinjavaju évrste tatke kako polaska tako 1 povratka. Izmedu tih taéaka koje ostaju nepo- kretne, kretanje ide tamo-amo i prema tome samo. po njihovoj Povr8ini, Tako se i shvatanje i ispitivanje sastoji u tome da se vidi da li svako nalazi takode u svojoj predstavi ono to je 0 tim predmetim reteno, da li to njemu tako izgleda i da li mu je poznato ili nije. 2 Fenomenologtia dune WAnaliziranje jedne predstave, kako se ono nekada izvo- dilo, nije bilo ni8ta drugo do ukidanje forme njene poznatosti. Rastavljati neku predstavu na njene iskonske elemente jeste vraéanje na one njene momente koji bar nemaju formu na@ene predstave, veé koji satinjavaju neposrednu svojinu samstva. Doduée, ova analiza dospeva samo do onih misli koje predstav- {jaju odredbe koje su poznate, stalne i koje miruju. Ali, jedan suitinski momenat jeste to samo Sto je rastavijeno, to sto je nestvarno; jer samo zbog toga Sto se ono Sto je konkretno razdvaja i pretvara u ono Sto je nestvarno ono jeste ono Sto se kreée. Delatnost razdvajanja predstavija snagu i rad razuma, te sile koja najvige zadivijuje, koja je najveta ili, StaviSe, koja predstavija apsolutnu silu, Krug koji, zatvoren u sebe, miruje i kao supstancija sadrZi u sebi svoje momente predstavija neposrednu srazmernost, koja zbog toga ne zaéudava. Ali, Sto ono akcidentalno kao takvo, koje je od njegovog obima odvo- jeno, ono Sto je vezano i &to je stVarno samo u svojoj poveza- nosti sa drugim, zadobija neko vlastito odredeno bige i apstrakt- nu slobodu, to predstavlja ogromnu silu onoga 3to je negativno; ono jeste energija misljenja, éistoga Ja. Smrt, ako onu nestvar- nost hogemo da nazovemo tako, jeste ono Sto je najstrainije, i ono Sto zahteva najvetu silu jeste zadrzavanje onoga sto je mrtvo, Lepota, liSena sile, mrzi razum, jer on to od nje otekuje, a ona za to nije sposobna. Ali, Zivot duha nije onaj Zivot koji zazire od smrti i koji se strogo Suva od pustosenja, vet je Zivot duha onaj Zivot koji podnosi smrt i u njoj se odrzava, Dui zadobija svoju istinu samo time Sto u apsolutnoj rascep- Kanosti nalazi sama sebe. Duh nije ta moé kao ona pozitivnost koja apstrahuje od onoga sto je negativno, kao kada mi o negemu kaZemo: to nije nista ili to je lazno, pa potom, okon- Zavii to, odlazimo odaile prelazeéi na ma Sta drugo; veé je duh ta mo€ samo po tome sto onome Sto je negativno gleda w lice otvoreno i Sto se kod njega zadrzava. To zadr2avanje jeste ona éarobna sila koja to Sto je negativno preobrata u bige. Ta moé jeste ono isto Sto je gore nazvano subjektom, koji po tome, Sto u svome elementu daje odredenosti Zivot, ukida apstraktnu neposrednost, to jest onu koja samo uopite bivstvuje, i usled toga jeste istinska supstancija, biée ili ona neposrednost koja nema posrednosti izvan sebe, veé predstavlja nju samu. Pretvaranje onoga Sto je zami8ljeno u svojinu diste samo- svesti jeste uznoSenje na siupanj opStosti uopite i predstavija samo jednu stranu obrazovanja, a jo3 ne zavreno obrazovanje. — Naéin proutavanja starog doba razlikuje se time od natina 18 proufavanja novog doba, §to je ono predstavijalo pravo, potpu- no obrazovanje prirodne svesti. Ogledajuti se narotito na sva- kome delu svoga Zivota i filozofirajuéi 0 svemu Sto se deSava, prirodna svest se i razvila u op8tost koja je skroz i skroz po- tvrdena. Naprotiv, u novije doba individuum nalazi apstraktnu formu pripremljenu; napor koji Sin individuum da se te forme dotepa i da je prisvoji jeste pre neisposredovano klijanje onoga Mo je unutrainje i prekinuto stvaranje opStega nego njegovo proizlazenje iz onoga Sto je konkretno { raznovrsno u Zivotu. Zhog toga se sada rad ne sastoji toliko u tome da se individuum o@isti od neposredne tulnosti i da se pretvori u zamisljenu supstanciju i onu koja misli, veé, naprotiv, u onome sto je suprotno, naime da se ukidanjem 'stalnih odredenih misli os- twari i oduhovi ono Sto je opite. Medutim, mnogo je tele da se Evrste misli uéine tetnim nego Sulno odredeno bite. Razlog tome nalazi se u onome Sto je mslotas navedeno; one odredbe imaju za supstanciju i za elemenat svoga Zivota Ja, moé onoga Sto je negativno ili Gistu stvarnost, naprotiv, tuine odredbe imaju za elemenat svoga postupanja nemoénu apstraktnu ne- posrednost ilf biée kao takvo. Misli postaju tetne time Sto se Gisto mifljenje, ta unutra’nja neposrednost upoznaje kdo mo- menat, ili time Sto Gista izvesnost o njemu samom apstrahuje od sebe, — ne time sto se izostavija, stavija nastranu, veé time Sto u svome samopostavljanju napusta ono sto je évrsto, ne samo ono évrsto u Gistoj konkretnosti koje predstavija samo Ja nasuprot razliénoj sadrZini, vet takode ono Sto je évrsto u razli8itome!, a koji, buduéi Postavljeni u elementu @istog miS- jenja, uéesivuju u'onoj neuslovijenosti Ja. Blagodareéi svome kretanju, iste misli postaju pojmovi i tek blagodareéi njemu predstavijaju ono Sto u istini jesu: samokretanja, krugove, ono &to je njihova supstancija, duhovne sustastvenosti. Ovo kretanje tistih suBtastava satinjava uopSte prirodu nauénosti. Posmatrano kao veza njihove sadrZine to kretanje predstavija njenu nugnost i njeno razvijanje u organsku celinu. Put kojim se dospeva do pojma znanja postaje na osnovu toga kretanja isto tako neko nuzno i potpuno bivanje, tako da to pripremanje prestaje da predstavlja neko slutajno filozofiranje koje se vezuje za ove ili one predmete, odnos¢ i misli nesavi- ene svesti, kao Sto to slutajnost donosi sa sobom, ili koje po- moéu jednog rezonovanja koje ide tamo-amo, pomocu zaklju- Sivanja i izvodenja tra%i da obrazlo%i ono Sto je istinito na "1 U misaonim odredbama, apstrakeljama i osnovnim stavovima, oii postoje u ja. 2 19ovde je re& samo o njemu) predstavijalo ono Sto je drugo, naime negativno supstancije koja kao sadrfina znanja jeste ono Sto je istinito, Ali, sama supstancija jeste suStinski ono 3to je negativno, delom ‘kao razlika i odredba sadrZine, delom kao neko jednostavno razlikovanje, to jest kao samstvo i znanje uuopéte. Zaista je moguée da se ima lafno znanje. O nefemu imati laimo zanje znati da se znanje dotinoga nalazi u odnosu nejednakosti sa svojom supstancijom. Ali, bag ta nejednakost jeste ono razlikovanje uopite koje predstavlja suitinski mome- nat. Iz ovog razlikovanja postaje zaista njihova jednakost, i ta jednakost koja je postala jeste istina. Ali, ta jednakost nije istina tako kao da bi nejednakost bila odbaéena kao zgura od Gstoga metala, Sak ni tako kao Sto se orude izostavlja posto Je posude gotovo, vet u istinitome kao takvom nejednakost jo8 Postoji neposredno kao ono Sto je negativno, kao samstvo. Pa ipak se zbog toga ne mote reti da ono 8to je laino saXinjava jedan momenat istinitoga ili, Stavise, neki njegov sastojak. Da Se u svemu laznome nalazi neSto istinito, u tome izrazu vale oboje, — kao Sto su ulje i voda koji su, buduéi takvi da se ne mogu zajedno pomelati, povezani samo spolja. Upravo zbog toga Sto svojim znagenjem mogu obeleZavati momenat savr- Senog drugobivstva njihovi se izrazi ne smeju vise upotreblja- vati onde gde je njihovo drugobivstvo ukinuto. Isto onako kao Sto u izrazu jedinstva subjekta i objekta, konatnoga i besko- natnoga, bia i mialjenja itd., ima neSega nezgodnoga po tome Sto objekat 1 subjekat itd. znate ono Sto predstavijaju izvan svoga jedinstva, dakle Sto se u jedinstvu ne zamialjaju kao ono 8&0 njfhov izraz znati: isto tako ni latno nije vise kao laino jedan momenat istine. Dogmatizam kao nagin mi8ljenja ne znati u manju i u prouéavanju filozofije nista drugo do verovanje da se onc Sto je istinito sastoji u jednome stavu, koji predstavlja jedan stalni rezultat ili za koji se neposredno zna. Na ovakva pitanja: Kada se rodio Cezar?, ili: Koliko je hvati iznosila jedna tr- Katka staza i koja itd, treba davati ispravne odgovore isto ‘onako kao 3to je tatno odredeno da je kvadrat nad hipotenuzom jednog pravouglog trougla ravan zbiru kvadrata nad njegovim katetama. Ali takva tzy. istina je po svojoj prirodi razlitna od prirode filozofskih istina. 2. Sto se tie istorijskth istina, da ukratko i njih spome- nemo, ukoliko se naime posmatra ono &to je kod njih istorij- sko, Iako se priznaje da se one odnose na pojedinatno odre- Geno biée, na neku sadrzinu u pogledu njene sluéajnosti i 22 proizvoljnosti, na one njene odredbe koje nisu nuzne. — Ali, ak ni takve gole istine, kao Sto su one koje smo naveli kao primer, ne postoje bez kretanja samosvesti. Da bi se saznala jedna od tih istina, moraju se izvrSiti mnoga poredenja, takode se po knjigama mora da zagleda ili da se, bilo na koji nadin, istrazuje; Eak se kod jednog neposrednog opazaja smatra za nefto Sto ima prave vrednosti tek njegovo poznavanje zajedno sa njegovim razlozima, mada zapravo samo tisti rezultat treba da predstavija ono do Sega je stalo. Sto se tite matematitkih istina, joX manje bi se smatrao geometrom onaj ko bi napamet znao Euklidove teoreme, ne znajuéi za njihove dokaze, ne znajui za njih, kako bi se, tome nasuprot, moglo reéi, iznutra. Isto tako bi se smatralo nezado- voljavajuéim saznanje da strane pravouglog trougla stoje medu sobom u onom poznatome odnosu, kada bi neko do toga saznanja doSao putem merenja mnogih pravouglih tro- uglova. Medutim, suitastvenost dokaza nije takode ni kod matematitkog saznanja jo8 po svome znatenju i po svojoj prirodi takva da predstavija momenat samoga rezultata, vet se dokaz, naprotiv, u tome rezultatu izgubio i i8tezao. Do- due, teorem kao rezultat jeste takav jedan teorem koji je saznat kao istinit. Ali, ta okolnost koja je prido8la ne odnosi se na njegovu sadrZinu, veé samo na njegov odnos prema su- bjektu; kretanje matematitkog dokaza ne pripada onome 8to je predmet, veé predstavlja jedno delanje koje je u odnosu na stvar spoljainje. Tako se priroda pravouglog trougla ne rastavlja onako kako se on prikazuje u konstrukeiji, koja je potrebna za dokaz onoga stava koji izraava njegovu srazmer- nost; celokupno proizvodenje rezultata jeste jedan tok saz- nanja i njegovo sredstvo. — U filozofskom saznanju je takode postajanje odredenoga biéa kao odredenoga biéa razlitno od postajanja suitine ili unutrainje prirode stvari. Ali, filozofsko sazmanje sadrzi, s jedne strane, oba postajanja, dok, naprotiv, matematitko saznanje prikazuje u saznanju kao takvom samo postajanje odredenoga biga, to jest biéa prirode stvari. S druge strane, filozofsko saznanje udruzuje takode oba ova posebna kretanja. UnutraSnje postajanje ili bivanje supstantije jeste nerazdvojeno: prelazenje u ono 3to je spoljainje ili u odredeno biée, u biée za drugo, i, obrnuto, bivanje odredenoga biéa ieste samopovlaéenje u sustinu. To kretanje predstavlja udvo- strudeni proces i bivanje celine tako, da u isto vreme svako od njih predstavlja ono drugo, te zbog toga svako ima takode na sebi oboje kao dva izgleda; oni zajedno proizvode celinu 23,time Mo se sami sobom ukidaju i pretvaraju u njene mo- mente. U matematitkome je saznanju uvidanje jedno delanje koje je za stvar spoljainje; iz toga izlazi da se tim uvidanjem isti- nita stvar menja. Sredstvo, konstrukeija i dokaz sadrée zaista istinite stavove; ali se isto tako mora reti da je sadr#ina laina. U gormjem se primeru trougao rasparvava, i njegovi se delovi pretvaraju u druge figure koje usled konstrukcije na njemu postaju. Tek se na kraju ponovo uspostavija onaj trougao do kojega je zapravo stalo, a koji je u daljem toku bio izgubljen iz vida, te se pojavijivao samo u delovima koji su pripadali drugim celinama. — Dakle, kao Sto vidimo, ovde se pojavljuje ona negativnost sadréine koja bi se morala oznatavati kao nje- na lagnost, isto tako kao u kretanju pojma isezavanje misli koje se smatraju za stalne. Ali, narotita nesavrSenost matematitkoga saznanja odnosi se ne samo na samo saznanje vet takode na njegov materijal uopite. — Sto se tie samog saznanja, to se pre svega ne uvida nuinost konstrukeije. Ta konstrukcija ne proizlazi iz pojma teo- reme, vet se neizostavno propisuje, i mi se moramo slepo poko- ravati tome propisu, naime da povutemo upravo te Hnije od kkojih bi se mogie povuéi beskrajno mnoge druge Iinije, a da pri tom ne znamo nigta dalje do da verujemo da €e to nithovo povlatenje biti svrsishodno za izvodenje dokaza, Naknadno se najzad pokazuje takode ta korisnost, ko} bog toga samo spoljatnja, jer se kod dokaza pokazuje tek naknadno. — Isto tako tai dokaz ide jednim putem koji negde podinje, jo8 se ne zna u Kojo} vezi sa rezultatom koji treba da proizade. Razvo| toga dokaza uzima ove odredbe i odnose, a druge ostavlia po strani, mada se ne uvida neposredno po kojoj nu%nosti; tim kkretanjem upravija neka spoljainja svrha. Evidencija ovoga nesavrSenog saznanja, kojom se mate- matika ponosi i kojom se takode protiv filozofije razmeée, ima osnov jedino u uboitvu njene svrhe i nesavréenosti_njenoga materijala, i zbog toga je takve prirode koju filozofija mora prezirati. — Svrha matematike ili njen pojam jeste velitina. To je upravo nesuitinski, bespoimovni odnos. Zbog toga se kre tanje znanja obavija na povrSini, ne dodirujuél samu stvar, suftinu ili pojam, i zbog toga ne predstavlia nikakvo po- imanje. — Materijal’o kojem matematika vribavija ugodnu tiznieu istind saginjavaju prostor { jedinica. Prostor je ono od- Tedeno bite u koje pojam upisuje svoje razlike kao u neki pra- zan mrtvi elemenat, u kome su one isto tako mepokretne i 24 mrtve. Ono ito je stvarno nije neka prostornost, kao to je ona koja se posmatra u matematici; takvom nestvarnoséu, kao Sto su predmeti matematike, ne bavi se niti konkretno éulno opazanje niti filozofija. U takvom nestvarnom elementu po- stoji, dakle, takode samo nestvama istina, to jest samo zami8- Ijeni, mrtvi stavovi; kod svakoga od tih stavova moze se pre- stati; naredni stav podinje iznova samostalno, a da se prvi ne razvija sam sobom w taj drugi, niti da na taj naéin postane, blagodareéi prirodi same stvari, neka nuzna veza. — Takode se znanje zbog onoga principa i elementa — iu tome se sa- stoji formalnost matemati’ke evidencije — razvija stalno po liniji jednakosti. Jer, posto se ono Sto je mrtvo ne kreée samo sobom, to ono ne dospeva do razlika sustine, do sustinskog suprotstavijanja ili nejednakosti, usled éega ne dospeva ni do prelazenja suprotnoga u suprotno, ne do kvalitativnog, ima- nentnog kretanja, ne do samokretanja. Jer velifina, nesuitinska azlika jeste ono Sto matematika jedino posmatra. Matematika apstrahuje od toga to pojam jeste ono Sto razlate prostor u njegove dimenzije i Sto odreduje njihove veze i veze u njima; ona ne posmatra, na primer, odnos linije prema povriini; i kada uporedi pretnik kruga'sa_njegovom periferijom, ona nailazi na njthovu nekomenzurabilnost, to jest na jedan odnos pojma, na ono Sto je beskonatno, a Sto se izmite njenoj od- redbi. Imanentna, takozvana tista matematika ne stavija prema prostoru vreme kao vreme, kao drugi materijal svoga posmat- tanja. Primenjena matematika se zaista bavi vremenom, kao i kretanjem i inate drugim realnim stvarima; ali ona uzima iz iskustva sintetiéke stavove, to jest stavove o onim odnosima vremena koji su odredeni njegovim pojmom, i primenjuje njihove formule samo na ove pretpostavke. Sto se vajni dokazi takvih stavova, kao Sto je stav 0 ravnotedi poluge, o odnosu prostora i vremena u kretanju padanja itd., koje primenjena matematika esto navodi, izdaju za dokaze i kao takvi usva- jaju, to predstavija takode dokaz 0 tome kolika je potreba za dokazivanjem u samanju, jer saznanje, ako nema vie dokaza, uvazava éak prazan privid dokaza i’ time zadobija izvesno umirenje. Jedna kritika tih dokaza' bila bi isto tako znatajna kao i poutna, kako bi se matematika, delimice, oBistila od toga Iadnog ukrasa, delimice, da bi se pokazale njene granice, ina osnovu njih takode nuZnost jednog drukéijeg zanja. — + U svojoj Enciklopedift Hegel je u § 267 bite osvetlio zakone padanja u ovome smish 25Sto se tite vremena 0 kojem bi se moglo niisliti da bi ono, kao suprotnost prostoru, satinjavalo materijal drugog dela tiste matematike, ono jeste sam postojeéi pojam. Princip velitine, to jest bespojmovne razlike, i princip jednakosti, to jest ap- straktnog mrtvog jedinstva, nisu u stanju da se bave onim Uistim nemirom Zivota i apsolutnog razlikovanja. Stoga se ta negativnost pretvara samo kao paralizovana, naime Kao jedi- nica, u drugi materijal ovoga saznanja, koje, buduéi jedno spoljainje delanje, srozava na stupanj materijala ono sto se Kreée samo od sebe, da bi potom u njemu posedovalo jednu ravnodusnu, spoljaSnju, mrtvu sadréinu. 3. Tome nasuprot, filozofija ne posmatra nesuitinsku od- redbu, veé odredbu posmatra ukoliko je ona sustinska, njen elemenat i njena sadrZina nije ono $to je apstraktno ili ne- stvarno, vet ono Sto je stvarno, ono Sto stavlja samo sebe i Sto ivi u sebi, Zivot u svome pojmu. To je onaj proces koji stvara svoje momente i prozima ih, i to celo kretanje satinjava ono sto je pozitivno i njegovu istinu. Dakle, ova istina obuhvata u sebi isto tako ono Sto je negativno, ono Sto bi se oznatilo kao lazno, Kada bi se moglo posmatrati kao takvo ne8to od tega treba apstrahovati. Naprotiv, ono Sto i8tezava mora i samo da se posmatra kao sustinsko, ne treba ga u odredbi netega stalnoga Sto je odsefeno od istinitoga ostaviti izvan njega, neznano gde, kao Sto ni ono Sto je istinito ne treba ostaviti na drugoj strani kao mrtvo pozitivno koje miruje. Pojava jeste ono nastajanje i nestajanje koje samo za se niti postaje niti nestaje, vee po- stoji po sebi i satinjava stvarnost i kretanje zivota istine. Na taj natin istinito predstavija razuzdani zanos, &iji su svi Hlanovi pijani, i po8to on svaki flan, nakon Sto se_izoluje, isto tako heposredno ukida, — to je taj zanos isto tako providni i jed- nostavni mir. DoduSe, u oceni onoga kretanja ne postoje po- jedini oblici duha kao odredene misli, ali oni su isto toliko po- Zitivni nuZni momenti koliko su negativni i iStezavajuéi. — U celini kretanja, shvativli je kao mirovanje, ono Sto se u tome kretanju izdvaja i dobija narotito odredeno biée, otuvano je u njoj kao ne8to Sto se pamti, tiji Zivot predstavlja znanje © samom sebi, kao Sto isto tako to znanje predstavija nepo- sredno Zivot. Moglo bi izgledati potrebno da se o metodi ovoga kretanja ili ove nauke unapred navedu razne stvari, Medutim, pojam te metode veé se nalazi u onome Sto je reteno, a njeno pravo prikezivanje spada u logiku ili StaviSe sa&injava samu logiku. Jer, metoda nije nita drugo do izgradivanje celine, podignute 26 u njenoj Listoj sustastvenosti. Ali, mi o onome Sto se o tome do sada nalazi u opStoj upotrebi moramo imati svesti da i si- stem onih predstava, koje se odnose na ono sto je filozofska metoda, pripada jednoj obrazovanosti koja je zaboravijena. — Ako bi ovo zvuéalo moida hvalisavo ili revolucionarno, a smatram da mi je takav ton tud, onda treba imati na umu je ona nautna riznica koju je matematika iznajmila — riz~ Rica objainjenja, podela, aksioma, nizova teorema, njihovih dokaza, osnovnih stavova i izvodenja i zakljutivanja iz njih, — vet’ zastarela bar u samom mnenju. Mada se nepogodnost te riznice za filozofiju jo8 ne uvida jasno, ipak se od nje ne Gini nikakva ili mala upotreba; i ako se po sebi ne osuduje, ‘ona se ipak vie ne voli. I za ono Sto je po sebi izvrsno moramo unapred Zeleti da se ono pofne upotrebljavati i uSini omi- Vjenim. Medutim, nije tefko uvideti da formu u kojoj se filo- zofska ‘istina mote pojaviti ne predstavija onaj postupak koji se sastoji u tome Sto se postavija neki stav, pa se za nj navode razlozi, i Sto se isto tako razlozima opovrgava njemu suprotni stav. Ta istina jeste njeno kretanje samo po sebi; medutim, ‘ona matematitka metoda predstavlja saznanje koje je u odnosu na materijal spoljaSnje. Zbog toga je ona svojstvena matema- tici, koja, kao to je primegeno, ima za svoj princip besp% movni odnos velitina, a za svoj materijal mrtvi prostor i je- dinicu koja je isto tako mrtva, te se ta metoda mora prepustiti matematici. Takode bi ta metoda u slobodnijem maniru, to jest vi8e pomeSana sa samoVoljom i sluajno86u, mogla’ da astane u obitnom Zivotu, u nekoj konverzaciji ili 'istorijskom proutavanju koji sluZe vise Ijubopitstvu nego saznanju, kao Sto je otprilike i neki predgovor. U ohitnome zivotu svest ima za svoju sadrtinu znanja, iskustva, Sulne konkrecije, takode misli, osnovne stavove, uopte takve stvari koje vaie kao nesto 5to postoji ili kao neko stalno mirujuée biée ili su8tastvo. Ona, delom, neprekidno tefe pored te sadrzine, delom prekida vezu blagodareéi slobodnoj volji kofu ima nad njom, i ponaga se kao neko njeno spoljainje odredivanje i upravijanje njom. Ta svest svodi tu sadréinu na nesto Sto je izvesno, pa neka je to samo trenutni oseéaj; i uverenje je zadovoljeno kada bude dospelo do jedne tatke mirovanja koja mu je poznata. Ali, ako nunost pojma odstrani slobodniji tok konver- zacije u rezonovanju, kao i kruéi tok nautne razmetl}ivosti, onda se, kao Sto je veé gore napomenuto, njegovo mesto ne moze zameniti nemetoditno8u naslugivanja i oduSevijenja i samovoljom prorotkog propovedanja, kojim se ne prezire samo ona nautnost, vet svaka nauénost uopste. 27Isto tako, nakon sto je Kantov triplicitet, koji je jo8 tek instinktivno ponovo pronaden, jo3 mrtav, jo8 neshvaéen, uz- dignut do svoga apsolutnog znatenja, time je u isto vreme postavijena istinita forma u svojoj istinitoj sadrZini, i proiza~ $20 pojam nauke, ne treba da se smatra za nesto nautno ona upotreba ove forme kojom je, kako vidimo, svedena na mrtvu Semu, na jednu pravu sen, a nauéna organizacija na tabelu. — Ovaj formalizam, o kojem je u optim potezima vet gore bilo govora, a tiji manir Zelimo da ovde blize omatimo, smatra da je prirodu i Zivot jednog oblika shvatio i izrazio, ako je neku odredbu te Seme iskazao 0 njemu kao predikat, —- bilo da je to subjektivitet ili objektivitet, ili takode magnetizam, elektri- citet itd., kontrakeija ili ekspanzija, istok ili zapad i tome slitno, sto se moze beskonatno umnodavati, jer se na taj na- &in svaka odredba ili oblik moze upotrebiti kod druge odredbe ili Kod drugog oblika kao forma ili kao moment Seme, i svako ‘od njih moze zahvalno da uéini istu uslugu onome drugome; jedan krug suprotnosti kojim se ne saznaje Sta je sama stvar, hniti Sta jeste jedna od njih niti Sta je ona druga. Pri tome se uzimaju delom éulne odredbe iz obiénog opazanja koje narav- no treba da znaée neito drugo a ne ono Sto kazuju, delom se ‘ono to je po sebi maéajno, iste odredbe misli, kao subjekat, objekat, supstancija, uzrok, ‘opStost itd., upotrebljava tako ne- smotreno i nelcrititki, ikao ‘Sto se to Sini u obiénome Zivotu, i Kao Sto se upotrebljavaju izrani snazenje i slabljenje, ekspan- zija i kontrakcija, tako da je ona metafizika isto tako nenautna kao Sto su to ove Bulne predstave; : ‘Umesto unutrainjeg Zivota i samokretanja njegovog po- stojanja takva se jedna prosta odredba iskazuje o opataju, to ée reti ovde, 0 gulnome znanju, shodno neko} povrino} analogiji, i ta spoljainja i prazna primena one formule na- anal ube Sa takvim formatizmom stvar sto} {sto tako kao i sa svakia drugim. Kakav bi glupak morao biti onaj Ko u toku jedne tetvrti éasa ne bi mogao da nauti teoriju. po kojoj pastoje asteni’ne, steniéne i posredno asteniéne bolesti i isto toliko planova za njihovo letenje', i'ko ne bi, poito je donedavno takva jedna pouka bila za to dovoljna, u toku jednog tako kratkog vremena mogao postati od praktivara lekar teoretitar? Kada prirodno- filozofski formalizam u&i, recimo, da je razum elektricitet, ili j inja azot ili Cak da je Zivotinja ravna jugu ili se~ ‘da ih reprezentuje, izrazeno ovako prosto kao 7 Takosvani braunijanizam; Dion Braun, Elementa medicinae, 1780. ovde Sli zaéinjeno sa neSto vise terminologije: onda se povodom takve sile koja povezuje ujedno ono sto je po izgledu daleko jedno od drugoga, i povodom nasilja koje se takvim povezi- Vanjem pri&injava ulnosti koja miruje, i koje nasilje daje to} @ulnosti tim povezivanjem izgled jednoga pojma, a glavnu stvar, to jest izratavanje samoga pojma ili znatenja tulne predstave izostavija, — povodom toga mogu oni koji su neis- kusni da budu obuzeti divijenjem, mogu u takvom uéenju da obozavaju duboku genijalnost njegovoga zastupnika, i isto tako mogu udivati u jasnosti takvih odredaba, posto one za- menjuju apstraktni pojam onim Sto je opazaino, éinesi ga prijatnijim, i, osim toga, mogu testitati samt sebi na naslu- éenoj duSevnoj srodnosti’ sa tako divnom delatnoséu. Marifet- luk jedne takve mudrosti brzo se nauéi kao Sto je lako da se izvodi; ako je poznat, njegovo ponavijanje postaje isto tako nepodnodljivo kao i ponavijanje neke opsenarske vestine koju su gledacei prozreli. Rukovanje instrumentom ovoga monotonog formalizma nije tele od rukovanja paletom jednoga slikara na kojoj bi se nalazile svega dve boje, recimo crvena i zelena, kako bismo crvenom bojom obojili' neku povrsinu ako bi se od nas zahtevala neka istorijska slike, a zelenom bojom, ako bi se zahtevao neki pejza%. Bilo bi teSko od- luéiti Sta je pri tome veée, da li ona bezbriénost sa Kojom se takvom jednom kaSom od boje zamazuje sve Sto se nalazi na nebu, na zemlji i pod zemljom, ili ona uobrazenost koja se odnosi na izvrsnost toga univerzalnog sredstva; ta bezbriznost i ta uobrazenost podupiru jedna drugu. Ono 3to proizvodi ova metoda, koja se sastofi u tome Sto svemu nebeskom i svemu zemaljskom, svima pritodnim i duhovnim Uikovima prilepljuje te dve odredbe opite Seme i na taj natin ureduje sve, nije niita mfinje do jedan kao sunce jasni iz- veitaj!.0 organizmu Univerzuma, naime jedna tablica, koja je ravna nekom skeletu sa prilepijenim ceduljicama, ili’ redo- vima zatvorenih plehanih kutija ovalnoga oblika sa svojim prikagenim etiketama u kakvoj bakalskoj éatrlji, koja podjed- nako jasno predstavija i jedno i drugo od toga dvoga, i koja je isto onako izostavila ili sakrila tivu suitinu stvari, kao Sto su u onom prvom sluéaju uzeti sa kostiju i meso i krv, a u ‘onom drugom je u kutijama skrivena takode mrtva stvar. — Da se u isto vreme ovaj natin postupanja zavriava uljednobojnam * Ovaj tzraz podseéa no Fihteov spis iz 1801. godine: Sonnenidarer Boricht an das Publikum Ober das elgentiiche Wesen der neuesten Philosophie (1801). 29apsolutnom slikarstvu,posto on te razlike Seme, stideéi ih se, Ponire u prazninu apsolutnoga kao pripadne refleksiji, da bi uspostavio Gisti identitet, to jest besformno belo, to je napo- menuto veé gore. Ona jednobojnost Seme i njenih mrtvih odre- daba { ovaj apsolutni identitet i prelazenje od jednoga u drugo Jesu podjednako mrtvi razum i podjednako spoljainje saznanje. Ali, ono sto je izvrsno ne samo sto nije u stanju da iz- begne tu sudbinu, da bude tako obetivijeno i obezduhovljeno { tako oguljeno da vidi kako su mrtvo znanje i njegova sujeta omotali oko sebe njegovu kotu. Naprotiv, jo8 u samoj toj sud- Dini moze se raspoznati ona sila koju ono vrSi na due, ako ne na duhove, kao i izobrazenje u opitost i odredenost one forme u kojoj se’sastoji njegova savrSenost i koja jedino omoguéuje da se ta opitost upotrebi radi povrinosti. Nauka moze da se organizuje jedino viastitim tivotom pojma, u njoj odredenost koja se iz Seme prilepljuje datome biéu spolja jeste ona duSa ispunjene sadréine koja se pokrese sama od sebe. Kretanje pojedinainog biéa sastoji se u tome Sto, s jedne strane, ono postaje sebi neko drugo i Ho se tako pretvara u svoju imanentnu sadréinu; ¢ druge strane, Sto ono taj razvoj ili to svoje odredeno postojanje vrata u sebe, to jest Sto se samo pretvara u momenat, uproséavajuéi se i 'po- Stajuéi odredenost. U tome kretanju’ negativitet jeste odva~ janje i postavljanje postojanja; u tome vra¢anju u sebe ta ne- Bativnost predstavlja postajanje odredene jednostavnosti. Na taj natin nastaje to da sadréina ne pokazuje svoju odredenost kao da ju je dobila od neke druge sadréine koja je ujedno tu odredenost njoj prilepila, vet da ona sama daje sebi tu odre- denost, razvrstavajuéi se u momente samo od sebe i zauzi- majuéi jedno mesto u celini, Tabelarni razum zadriava za sebe nuznost i pojam sadrZine, ono sto safinjava konkretnost, stvarnost i Zivo kretanje stvari koje on ureduje, ili, naprotiv, on sve to ne zadriava za sebe, veé ga ne poznaje; jer kada bi razum imao to znanje, on bi ga pokazao. On ne poznaje tak ni potrebu za njim; inae bi se mahnuo svoga Sematiziranja, ili bi bar znao da na osnovu njega ne za vise nego na osnovu nekog spiska sadrZine; takav razum daje jedino spisak sadr- Zine; meCutim, samu ‘sadréinu ne dostavija. — Mada takva ‘odredenost, kao na primer magnetizam, jeste po sebi jedna konkretna ili stvarna odredenost, ipak je ona svedena na nesto mrtvo, posto je ona samo predicirana o nekojem drugom odre- denom biéu, i nije sazata kao imanentni Zivot toga odretenog biéa ili onako kako ona njemu poseduje svoje domovinsko i 30 asobeno samoproizvodenje i razvijanje. Dodavanje te glavne stvari formalni razum prepusta drugima. — Umesto da ude uimanentnu sadréinu stvari, taj formalni razum stalno pregleda celinu i stoji iznad onog pojedinatnog odredenog biéa o kojem govori, to jest on ga apsolutno ne vidi. Medutim, nauéno sa- zanje zahteva, naprotiv, da se oda Zivotu predmeta ili, 8to je isto, da ima pred sobom unutrainju nuznost toga Zivota i da je izrazi. Udubljujuéi se tako u svoj predmet, nautno sa- manje zaboravlja ono pregledanje, koje predstavija jedino reflektiranje znanja iz sadréine u samo sebe. Ali, utonulo u materiju i nastavijajuéi se u njenom kretanju, ono se vraéa u samo sebe, ali ne ranije nego Sto u tome, Sto se ispunjenje ii sadrzina povute u sebe, uprosti kao odredenost, ono sroza samo sebe do jedne strane svoga odredenog bita i prede u svoju visu istinu. Time jednostavna celina koja pregleda samu sebe izlazi na videlo iz onog mnoitva u kojem je njena refleksija izgledala izgubljena. ‘Uopite usled toga, Sto je supstancija, kao Sto je gore re- Beno, sama po sebi subjekat, svaka sadrZina predstavlja svoju viastitu refleksiju u sebe. Postojanje ili supstancija jednog od- redenog bia jeste njegova jednakost sa samim sobom; jer njegova nejednakost sa sobom predstavljala bi njegovo uki- danje. Ali jednakost sa sobom jeste tista apstrakcija; ova pak apstrakcija jeste miiljenje. Kada kaZem kvalitet, ja iskazujem prostu odredenost, pomotu kvaliteta razlikuje se jedno odre- deno bite od svakog drugog, ili ono je na osnovu svoga kva- liteta jedno odredeno biée; ono je samo za sebe ili, blagoda- reéi toj Prostoti, ono postoji sa sobom. Ali usled toga ono je uu suitini misao. — U ovome je shvaéeno to da biée jeste miS- Ijenje: tu spada ono saznanje koje obiéno nedostaje uobita- jenom bespojmnom govoru o identitetu mi8ljenja i biéa. — Usled toge pak Sto postojanje odredenoga biéa jeste jednakost sa E ili Sista apstrakeija, ono predstavija svoju. ap- ‘od sama sebe, ili ono samo jeste svoja nejednakost sa sobom i svoje ukidanje, — svoja viastita unutrainjost i vra- €anje u sebe, — svoje bivanje. — Blagodareti ovoj prirodi pojedinatnoga biéa, i ukoliko pojedinaéno biée ima tu prirodu za zmanje, ovo znanje nije ona delatnost koja primenjuje s drZinu kao nesto tude, ono ne predstavija reflektovanje u sebe koje polazi iz sadrzine; nauka nije onaj idealizam koji je stupio na mesto afirmativnoga dogmatizma kao dogmatizam koji ubeduje ili kao dogmatizam pouzdanosti u sama sebe, — veé posto znanje gleda sadrzinu da se vraéa u svoju viastitu unutrainjost, to je naprotiv njegova delatnost ne samo utonula 31u tu sadeZinu, jer je ona imanentno samstvo sadrdine, veé se u isto vreme vratila u sebe, jer ona predstavija tistu jednakost ‘sa sobom u drugobivstvu; tako je ta delatnost ono tukavstvo Koje, pretvarajuéi se da se uzdréava od delanja, motri kako odredenost i njen konkretni Zivot upravo po tome ito pret Postavijaju da rade na-svome samoodrzanju i posebnom inte- Fesu, jesu ono Sto je obrmuto, naime delanje koje ukida samo sebe, pretvarajuéi se u momenat celine. Posto je gore! bilo naznateno znatenje razuma u pogledu samosvesti supstancije, to se iz ovoga Sto je ovde reteno jasno vidi njegovo zatenje s obzirom na odredbu supstancije kao Supstaneije koja Pojedinatno postoji. Odredeno biée je kvali- tet, odredenost koja je Tavna samoj sebi ili odredena prostota, odredena misao; to je razum odredenoga bica. Usled toga od- redeno biée jeste nus, kako je Anaksagora najpre saznao sui- finu, Oni koji su dosli posle Anaksagore shvatili su tatnije prirodu odredenoga bita kao ejdos ili kao ideju, to jest kao Odredenu opstost, odredenu vrstu. Izraz vrsta izgleda, rekao bih, suvise obitan i suviSe neznatan za ideje, za lepo 4 sveto {za vetno, Koji u ovo doba uzimaju maha. U stvari, pak, ideja ne izrazava ni vibe ni manje nego vrsta. Ali, mi danas isto Vidimo da se jedan izraz, koji tatno omatava jedan pojam, prezire i da se vise voli neki drugi izraz koji, mada se vise Voli samo zbog toga Sto pripada nekom stranom jeziku, umo- tava pojam u maglu i usled toga prijatnije zvudl. — Upravo po tome sto je odredeno bie oznateno kao vrsta ono je prosta misao; nus, prostota, jeste supstancija. Zbog svoje prostote ili jednakosti'sa samom sobom supstancija izgleda kao évrsta i'trajna. Ali, ta jednakost sa samom sobom jeste isto tako ne- gativnost; usled toga prelazi ono evrsto odredeno biée u svoje Ukidanje. Odredenost izgleda imajpre da je odredenost samo sled toga Sto stoji u vezi sa nekim drugim odredenim bicem, fe se ini da njoj njeno kretanje nameée neka tuda sila; me- Gutim, da ona ima u samoj sebi svoje drugobivstvo 1 da pred- stavlja samokretanje, to se sadréi upravo u onoj prostoti samog misljenja; jer ta prostota misljenja jeste misao koja pokreée samt sebe i koja razlikuje sebe i predstavlja viastitu unutras- njost, sti pojam. Tako je, dakle, razumnost jedno bivanje, i kao to bivanje ona je umnost? 1 Str. 9, 18 i dalfe. + Uporedi u Enctklopediji Hegelove napomene o razumu 1 objek- ‘tivno} dljalektict. 32. U ovoj prirodi onoga Sto jeste, naime u tome Sto ono u svome biéu predstavlja svoj pojam lezi razlog Sto uopSte po- stoji logitka nuznost; jedino ta logitka nuznost jeste ono Sto je umno i ona predstavija ritam organske celine, ona je isto tako znanje sadrzine kao sto je sadrZina pojam i suitina, — ili jedino ta logiéka nuznost jeste ono Sto je spekulativno. — Konkretni lik, kreéuéi se sam sobom, pretvara se u_jedno- stavnu odredbu; time se on uzdiZe na stupanj logiéke forme i postoji u njenoj sustastvenosti; njegovo konkretno odredeno biée Jeste jedino to kretanje, i ono neposredno predstavija logi¢ko ‘odredeno biée, Zbog toga je nepotrebno da se konkretnoj sadr- Zini nametne formalizam spolja; konkretna je sadrzina sama po sebi prelazenje u ovaj formalizam, ali koji, medutim, prestaje da predstavlja taj spoljainji formalizam, posto je forma za- vigaj u kojem postaje sama konkretna sadréina. Ova priroda nautne metode, koja se sastoji_u tome sto metoda, delimice, nije odvojena od sadrzine, delimice Sto sama sobom ‘odreduje svoj ritam, nalazi, kao Sto je napomenuto, svoje pravo prikazivanje u spekulativnoj filozofiji. — Doduse, ‘ono Sto je ovde reéeno izrazava pojam, ali ne moze se smatrati ni za Sta vige do za jedno anticipirano uveravanje. Istinitost toga anticipiranog uverenja ne leZi u ovoj, delimice, pripovedatkoj cekspoziciji, 1 zbog toga ona isto tako'nije opovrgnuta, ako se protiv nje’uverava da stvar ne stoji tako ve da je, u stvari, tako i tako, kada se uobiéajene predstave izazovu u seéanje i prepriéaja kao utvrdene i poznate istine, ili, takode kada se iz kovéega unutrainjeg bozanskog opazanja iznese i ustvrdi nesto nove. — Jedno takvo shvatanje obiéno predstavija prvu reakeiju znanja kome je neSto bilo nepoznato protiv toga ne- poznavanja, da bi se time spasla sloboda i viastito uvidanje, vlastiti autoritet protiv tudeg autoriteta (jer pod tim se ob- likom pojavljuje ono Sto je sada prvi put shvaéeno), — takode da bi se odstranila prividna sramota i njena priroda koja se navodno nalazi u tome Sto je neSto nauéeno; kao Sto se takva reakcija kod odobravajuéeg usvajanja nepoznatoga sastoji u onome Sto je u jednoj drugoj sferi predstavljalo ultrarevolu- cionarno propovedanje i tvorenje. IV. 1. Zbog toga ono do %ega je stalo pri prougavanju nuke sastoji se u tome da se uzme na sebe napor pojma. Nauka zahteva da se painja usmeri na pojam kao takav, na proste odredbe, na primer na odredbe biéa po sebi, biéa ta sebe, jednakosti sa samim sobom itd.; jer te odredbe pred- stavijaju takva Gista samokretanja koja bi se mogla nazvati 2 Fenomenologita duha 33dusama, kada njthov pojam ne bi omagavao neto Sto je uz vigenije od duga. Navici da se u predstavama kreéemo napred jeste njeno prekidanje od strane pojraa isto tako dosadno kao i formalnom mifljenju koje se sastoji u svestranom rezono- vanju u nestvarnim mislima, Ovu naviku treba oznaditi kao materijalno miSljenje, kao sluéajnu svest koja je samo uto- nula u materijal, usled gega joj tesko pada da ‘u isto vreme iz materije izvute svoje samstvo i da bude pri sebi. Naprotiv, ‘ono drugo, naime rezoniranje jeste sloboda od sadrzine i tai tina zbog nje; od njega se trai napor da tu slobodu napusti, pa, umesto da predstavija proizvoljno pokretaéki princip sa- drtine, da tu slobodu porine u nju, da uéini da nju pokrete njena viastita priroda, tj. samstvo ‘kao njeno, pa da to kre- tanje posmatra, Uzdréati se od viastitog upadanja u imanentni ritam pojmova, ne meSati se u nj svojom samovoljom i inate zadobijenom mudroséu, ta uzdréivost satinjava jedan sustinski momenat painje usmerene na pojam. Sto se tie rezoniranja, na njemu treba jate istati obe njegove strane, s obzirom na koje pojmovno misljenje jeste njemu suprotno. — Rezoniranje se ponasa prema shvaceno} sadrZini, delimice, negativno, ume da je opovrgne i da je poni8ti. 'Uvidanje da to nije tako jeste ono sto je cisto nega- tivno; to negativno jeste ono Sto je poslednje, a sto ne ide izvan sebe ka nekoj novoj sadrZini; veé da bi se opet imala neka sadrdina mora se ma otkuda uzeti nesto drugo, To je reflektovanje u prazno ja, u tastinu njegovoga znanja, — Ali, ta taitina ne izratava samo da je ta sadrzina taita, veé ida je samo to uvidanje takvo; jet to uvidanje jeste ono sto je nega~ tivno, a Sto ne zapaza u Sebi ono Sto je pozitivno. Blagodareéi tome, Sto to reflektovanje ne dobija za sadrzinu svoju nega- tivnost, ono se uopite ne nalazi u stvari, veé uvek izvan nje; zbog toga ono vobrazava da se sa tvrdenjem praznine uvek nalazi dalje nego neko sadr#inski bogato saznanje. Naprotiv, kao Sto je gore pokazano', u pojmovnome miSljenju ono sto je negativno pripada samoj sadrzini, i predstavlja ono sto je Pozitivne ne samo kao njeno imanentno kretanje i odredba vet i kao njihova celina. Shvaéeno kao rezultat, ono je odre- eno negativno, koje proiziazi iz toga kretanja, te je usled toga isto tako jedna pozitivna sadrZina. Ali, 3 obzirom na to Sto takvo misljenje ima neku sadr- Hinu, bilo sadréinu koju saéinjavaju predstave ili misli, ili me- Savina predstava i misli, ono iuje jednu drugu stranu ¥ Str, 20. 1 dalje. 34 7 koja mu oteZava poimanje. Znatajna priroda te njegove strane tesno je povezana sa gore navedenom sustinom same ideje, il je Stavi8e izrazava onako kako se ona pokazuje kao kretanje koje predstavlja misleno shvatanje. — Kao Sto, naime, samo rezonirajuée mi8ljenje u svome negativnom ponaganju, o kojem je upravo bilo govora, predstavlja ono samstvo u koje se sa- drzina vraga, tako je tome nasuprot to samstvo u svome pozi- tivnom saznanju jedan zamidljeni subjekat na koji se sadrzina odnosi kao akcidencija { predikat. Taj subjekat saéinjava bazu za koju se sadr2ina vezuje i po kojoj kretanje ide tamo-amo. Druktije stvari teku u poimajuéem mi8ijenju. Posto je pojam ono viastito samstvo predmeta koje se prikazuje kao njegovo postajanje, to nije neki subjekat koji miruje i koji nepokretno nosi akcidencije, vet ono predstavija pojam koji se kreée i koji svoje odredbe vraéa u sebe. U tome kretanju propada sam onaj subjekat koji miruje; on ulazi u razlike i sadrainu, i Stavige satinjava odredenost, to jest razliéitu sadrzinu i njeno kretanje, umesto da zastane’ naspram njega. Dakle, évrsto tle, koje rezonovanje poseduje u subjektu koji miruje, giba se, i jedino samo to kretanje postaje predmet. Subjekat koji is- punjava svoju sadrtinu prestaje do izlazi van nje, i ne moze da ima jo8 druge predikate ili akcidencije. Obrnuto, time je rasturenost sadrZine povezana pod samstvo; ta sadrzina nij ono opite koje bi, buduéi nezavisno od subjekta, pripadalo mnogim subjektima, Prema tome, sadriina u stvari nije vise predikat subjekta, veé je supstancija, sustina i pojam onoga o emu je re&. Predstavljatko misljenje, posto se njegova pri- Toda sastoji u tome Sto se razvija u akcidencijama ili predi- katima i Sto ih s pravom prevazilazi, poSto oni nisu nista vide do predikati i akcidencije, biva u svome napredovanju spre- Bavano, posto ono Sto u stavu ima formu jednog predikata jeste sama supstancija. To miSljenje, tako da to predstavimo, podnosi jedan protivudar. Polazeti od subjekta, kao da bi taj subjekat ostao da lezi u osnovi, to predstavijacko misljenje nalazi, poito predikat jeste Stavile supstancija, da je subjekat preSao u predikat ida je time ukinut; 4 posto se tako ono, Sto izgleda da predstavlja predikat, pretvorilo u potpunu i samostalnu masu, misljenje ne moze da slobodno luta tamo- -amo, veé je tom texinom zaustavljeno. — Inave je prvo uzet za osnovu subjekat kao predmetno stalno samstvo; polazeti odatle nuzno kretanje prelazi dalje u raznolikost odredaba ili predikata; tu stupa na mesto onoga subjekta sAmo znalatko Ja i predstavija povezanost predikata i subjekat koji ih poseduje. Ali, poito onaj prvi subjekat ulazi u same predikate i saginjava » 35njihovu duiu, to drugi subjekat, naime znalatki subjekat na- ilazi joS u predikatu na ona} subjekat, sa kojim veé Zeli da se obratuna i, prevazilazeti ga, da se vrati u sebe, i umesto da je u stanju da u kretanju predikata predstavija ono Sto dela — kao rezonovanje 0 tome da li bi onome subjektu trebalo ptipisati ovaj ili onaj predikat — on naprotiv jo ima posla sa samstvom sadréine i ne treba da postoji za sebe, veé sa sadrZinom zajedno. Ovo Sto je re’eno mofe se formalno izraziti tako da spe- kulativni stay razorava onu prirodu suda ili stava uopste, koja u sebi obuhvata razliku izmedu subjekta i predikata,’i da identiéni stav u koji se pretvara onaj razoreni stav ‘sadrhi ptotivudar prema onom odnosu. — Ovaj konflikt izmedu forme jednoga stava vopite i jedinstva pojma koje tu formu razorava sligan je onom koji postoji w ritmu izmedu metra i akcenta. Ritam rezultira iz sredine koja lebdi i ujedinja- vanja metra i akcenta, Tako ni u filozofskom stavu identitet subjekta i predikata ne treba da unisti njihovu razliku, koju izrazava forma stava, vet treba da proizade njihovo jedinstvo kao neka harmonija. Forma stava jeste pojava odredenoga smisla ili akcenat Koji odlikuje njegovo ispunjenje; ali da predikat izrazava supstanciju i sam subjekat pada u’ono 3to Je opite, to predstavija ono jedinstvo u kojem se gubi zvuk onog akcenta. ‘Da bi se ovo Sto je regeno objasnilo primerima, onda u stavu: bog je biée, predikat je biée, on ima supstancijalno zna- Genje u kojem se subjekat rasplinjava. Bige ne treba ovde da bude predikat, veé sustina; usled toga se tini da bog prestaje da bude ono Sto prema polozaju ut stavu jeste, naime nepro- menljiv subjekat. — Umesto da u prelazenju od subjekta ka predikatu ode dalje, misljenje se, naprotiv, poSto se subjekat gubi, oseéa da je ukoéeno i vraéeno na misao 0 subjektu, po- Sto § nezadovoljstvom primeCuje da ga nema; ili, misljenje nalazi subjekat neposredno takode u predikatu, posto je sam predikat izrazen kao subjekat, kao biée, kao suitina Koja is- expljuje prirodu subjekta; i potom, umesto da je, otiéavsi u predikatu u sebe, dobilo slobodan polotaj rezonovanja, ono je jo8 utonulo u sadrzinu, ili bar postoji zahtev da bude u nju utonulo, — Isto tako, kada se Kaze: Ono Sto je stvarno jeste ‘ono Sto’ je opite, to stvarno, kao subjekat, gubi se u svome predikatu. To opite ne treba’samo da ima znatenje predikata, tako da bi taj stav iskazivao to da ono sto je stvarno jeste opste, vet ono Sto je opite treba da izrazava sustinu stvarnoga — Stoga misljenje utoliko gubi svoje Evrsto predmetno tlo 36 koje je posedovalo u subjektu, ukoliko u predikatu biva ba- %eno natrag na nj, pa se u predikatu ne vrata u sebe veé u subjekat sadrzine. Na ovome neuobitajenom koéenju najveéim se delom za- snivaju Zalbe zbog nerazumljivosti filozofskih spisa, ako inate u individuumu postoje ostali uslovi obrazovania, potrebni za njihovo razumevanje. U onome sto je reteno mi nalazimo raz~ log sasvim odredene zamerke koja se esto ini filozofskim spisima, naime da se u njima nalazi mnogo Sta Sto, pre nego se moze razumeti, mora prethodno ponovo da se protita; — jedna zamerka, u kojoj se navodno sadrai neSto Sto je nepra- vedno i neSto poslednje, tako da ona, ako je osnovana, ne do- pusta nikakav dalji prigovor. — Iz gornjeg izlaganja jasno se vidi kako stvari sa tim stoje, Filozofski stav, zato Sto je stav, izaziva verovanje da u njemu postoji ismedu subjekta i pre- dikata obigan odnos i da je filozofsko znanje kao i obiéno manje. Takvo shvatanje filozofskog stava razorava njegova filozofska sadréina; predstavnik onoga verovanja doznaje da je odnos izmedu subjekta i predikata u filozotskom stavu druk- Giji nego sto ga je on zamisljao; i ova korekcija njegovog ve- rovanja nagoni znanje da se vrati filozofskom stavu i da ga drukéije sbvati. Jednu teSkotu, koju bi trebalo izbegavati, saéinjava br- kanje spekulativnog nagina misljenja sa rezonovanjem, kada ono Sto je 0 subjektu reéeno ima jedanput znatenje subjek- tovog pojma, a drugi put opet samo znaéenje njegovog pred kata ili akeidencije. — Ova dva natina miSljenja uzajamno se ometaju, i tek bi ono filozofsko izlaganje uspelo da postane plastigno koje bi strogo iskljudivalo natin uobiéajenog odnosa delova jednog stava (suda). U stvari i midljenje koje nije spekulativno ima svoje pravo koje vati, ali koje se u spekulativnom stavu ne uzima u obzir. Da se forma stava ukine, to ne sme da se desi samo na nepo- sredan natin, ne pomoéu Uiste sadrZine stava. To suprotno kretanje mora da se iskaze; ono ne sme da predstavija samo ono unutrainje kogenje, veé mora da bude izloZeno ovo vra- éanje pojma u sebe. Ovo kretanje, koje satinjava ono Sto bi inage trebalo da proizvodi dokaz, jeste dijalektigko kretanje samog stava. Jedino to kretanje jeste ono 8to je stvarno spe- Kulativno, i samo iskazivanje toga kretanja jeste spekulativno izlaganje. Kao stav, ono Sto je spekulativno jeste samo unu- trainje Kofenje i nepostojece vraéanje suitine u sebe. Stoga mi éesto vidimo da nas filozofska izlaganja upuéuju na to umutrasnje posmatranje, i da nam je time uStedeno ono pri- 37kazivanje dijalektitkog kretanja filozofskog stava koje smo zahtevali. — Stav treba da izrazi Sta je ono sto je istinito, ali UU suitini ono jeste subjekat; kao subjekat ono Sto je istinito Jeste samo dijalektitko kretanje, taj tok koji proizvodi sama Sebe, koji odvodi i koji sve vraéa u sebe. — Kod obitnog sa- znanja dokaz satinjava ovu stranu iskazane unutrainjosti. Ali, je dijalektika odvojena od dokazivanja, pojam fi- Yozofskog cokazivanja se izgubio, © tome se moe napomenuti da dijalektisko kretanje ima isto tako stavove za svoje delove ili elemente; stoga izgleda da se istaknuta teSkota stalno vraéa i da predstavija jednu teS- kotu same stvari, — Ovo je slitno onome sto se degava kod ‘obitnog dokaza, naime Sto razlozi koji se u njemu_upotreb- Vavaju treba i sami da budu takode dokazani, i to ide tako u beskonaénest. Ova pak forma obrazovanja i uslovijavanja pri- pada onome dokazivanju od kojega se dijalektitko kretarfje tazlikuje, i prema tome ona pripada spoljagnjem saznanju. Sto se tite ovog dijalektitkog kretanja, njegov elemenat jeste Gisti pojam; usled toga ono ima jednu sadrzinu, koja skroz i skroz jeste subjekat sam po sebi. Prema tome, ne postoji neka takva ‘sadrtina, koja bi se ponagala kao subjekat Koji lezi u osnovi, i kojoj bi njeno znagenje pripadalo kao neki predikat; stav jeste neposredno jedna iskljutivo prazna forma. — Pored tulno opagenog ili predstavijenog samstva poglavito ime kao {me oznatava tisti subjekat, prazno bespojmovno jedan. Iz toga razloga moze biti korisno, na primer, to da se izbegava ime bog, jer ta re¥ nije nepostedno u isto vreme pojam, vet predstavlja pravo ime, évrsto mirovanje subjekta koji lezi u osnovi; dok, tome nasuprot, na primer, biée ili ono Sto je jedno, Pojedinatnost, subjekat itd. i sami pokazuju takode neposredno Pojmove. — "Mada se o tome subjektu kazuju spekulativne istine, ipak je njihova sadrZina lisena imanentnog pojma, jer ona postoji samo kao subjekat koji miruje, te, blagodareti toj okolnosti te spekulativne istine, lako dobijaju formu Zistog okrepljavanja duha. — Sa te strane, dakle, moti ¢e da se krrivicom samog filozofskog izlaganja poveéava i smanjuje takode ona smetnja koja lezi u navici da se spekulativni pre- dikat u pogledu forme stava ne shvata ni kao pojam ni kao suBtina. Izlaganje, ostajuéi verno razumevanju onoga to je spekulativno, mora da zadr2i dijalektiku formu, i ne sme mista da primi u sebe, osim ukoliko se ono poima i predstavija pojam. 2. Kao Sto je rezonujuée ponaganje smetnja za studiranje filozofije, tako je to i ne-rezonujuée priklanjanje gotovim is- 38 tinama, Kojima se njihov posednik, kako on sam veruje, ne mora da vrata, vet 4h uzima za osnovu i veruje da ih moze i ra¥avati, kao i'da na osnovu njih moze da sudi i da raspravija. S obzirom na to narodito je potrebno da se filozofiranje opet shvati kao ozbiljan posao. U pogledu svih nauka, umetnosti, veStina i zanata gaji se uverenje da svaki onaj ko hoée da se njima bavi mora iserpno da ih ui i da se u njima ve%ba. Me- dutim, u_pogledu filozofije sada, kako izgleda, viada predra- suda da je svako u stanju da neposredno filozofira i da oce- njuje vrednost filozofije, jer merilo za to poseduje u svome prirodnom umu, mada svako primaje da nije u stanju da pravi cipele, premda ima i oi i prste i mote da dobije konac i alat, kao da on merilo za cipelu ne poseduje u svome stopalu. — Ingleda ak da se pretpostavlja da filozofiju poseduju oni koji niti imaju znanje niti studiraju, i da filozofija ‘prestaje onde gde znanje i studiranje potinju. Filozofija se esto smatra za neko formalno i besadrZajno znanje, i tako sada mnogo nedostaje pa da se uvidi ovo: sve ito ma u kojem znanju i ma u kojoj nauci predstavija istinu ono to ime mote zasluzivati jedino onda ako je poniklo iz filozofije; i ovo: da sve ostale nauke mogu Einiti pomoéu rezonovanja, a bez filozotije, kakve ilo pokufaje, ali ipak one bez filozofije ne mogu imati u sebi ni Zivota, ni duha, ni istine. Sto se ti8e prave filozofije, vidimo da se u pogledu nje neposredno otkrovenje onoga Sto je boZansko i zdrav Ijudski razum, koji se nije trudio ni oko drugog znanja ni oko pravog filozofiranja, niti se u tome pogledu obrazovao, shvataju kao pravi ekvivalent dugog puta obrazovanja i isto tako obilnog kao i dubokog kretanja kojim duh dospeva do znanja, i sm: raju za njihovu isto tako dobru zamenu, kao Sto se otprili cigura uznosi da predstavlja zamenu za kafu. Nije prijatno napomenuti da neznalastvo i besformna i bezukusna grubost, Koja je nesposobna da zadréi svoje mi8ljenje na nekom ap- strakinom stavu, a joS manje na spoju veceg broja takvih, uveravaju éas da predstavijaju slobodu i toleranciju mi8lje- nja as opet_genijalnost. Genijainost je, kao Sto je poznato, besnela nekada u poeziji isto tako kao sada u filozofiji, ali ako je proizvodenje ove genijalnosti imalo nekog smisla, ono je mesto poezije proizvodilo trivijalnu prozu ili, kada je nju pre- vazi8lo, budalaste besede. Tako danas jedno prirodno filozo- firanje, koje se smatra suvi8e dobrim za pojam i usled nedo- statka pojma drzi se za intuitivno i poetsko mi8ljenje, iznosi na triste proizvoljne kombinacije jedne uobrazilje koju je 30misao samo dezorganizovala — tvorevine, dakle, koje ne spa- daju ni u poeziju ni u filozofiju, koje nisu ni jedno ni drugo. Naprotiv, tekuéi neprekidno u mirnijem koritu zdravog Ijudskog razuma filozofiranje nas taS¢ava retorikom trivijalnih istina, Ako se predstavniku toga prirodnog filozofiranja utini prigovor zbog beznatajnosti tih trivijalnih istina, onda nas on uverava da njihov smisao i njihovo ispunjenje postoje u nje- govome sreu i da oni takode kod drugih moraju postojati, posto ‘on smatra da je, govoreéi o nevinosti srca i fistoti savesti i tome sligno, kazao ‘poslednje stvari, protiv kojik niti moze biti pri- govora niti se pored njih jo3 ista drugo mote zahtevati, Medu- tim, radilo se 0 tome da ono Sto je najbolje ne zaostane u unu- tratnjosti, veé da se iz te dubine iznese na videlo dana. Izno- Senje onakvih poslednjih istina mogao je predstavnik prirodnog filozofiranja sebi da ustedi; jer one se odavno mogu naéi, reci- mo, u katehizisu, u narodnim izrekama itd. — Nije tesko da se takve istine shvate u njihovo} neodredenosti ili izopatenosti, da se Sesto u samoj svesti tih istina pokaZu njima neposredno suprotne istine, Trudeti se da se izvute iz pometnje koja je u njemu time izazvana, predstavnik prirodnog filozofiranja za~ paiée u novu pometnju, pa Ge se izjasniti da je konatno utvr- deno da stvar stoji tako i tako, a sve to tome protivreéi pred- stavlja sofisterije; — jedna krilatica obiénog Ijudskog razuma usmerena protiv obrazovanog uma, kao Sto je izraz: sanja~ renja,. koji je neznalastvo u filozofiji jednom zasvagda zapam- tilo za nju. — PoSto se obigan Ijudski razum poziva na oseéanye, na svoje unutrainje proroitvo, on je pobedio svakoga ko se 5a njime ne slaze; on mora da izjavi da onome ko isto oseéanje ne nalazi u sebi i ne oseéa ga, nema Sta dalje da govori; — drugim reéima, obitan Ijudski razum gazi nogama Koren ‘humanosti. Ser, humanost se po svojoj prirodi sastoji u tome da ona tera na saglasnost sa drugima, i njena egzistencija predstavlja os- tvarenu saglasnost mnogih svesti. Ono protivijudsko, Zivatinj- sko sastoji se u tome da ostaje u guvstvu i da se samo pomoéu Euvstva moze saopititi. Ako bi se zatrazio neki kraljevski put! koji vodi nauci, onda se ne mote ukazati ni na kakav udobniji nego da se u tome cilju treba osloniti na zdrav Yudski razum, i, da bi se takode iflo ukorak sa vremenom i filozofijom, da treba Gitati recenzije 0 filozofskim spisima, i mozda tak’ predgovore tih spisa i njihove prve paragrafe; jer u tim predgovorima i prvim © Alusija na Buklidove refi: We postoll neki kraljevski put Koji vod! geometrift 40 paragrafima izlaiu se opti osnovni stavovi od kojih sve zavisi, & ane recenzije, posto pored istorjske beleske predstavljaju jo8 ocenjivanje koje se, Staviée, zato Sto je ocenjivanje nalazi iznad onoga Sto je ocenjeno, Ovaj obitan put prelazi se u kuénom kaputu; ali obuéeno u odezdi visokog svestenika uzvi- Seno oseéanje onoga Sto je vesno, sveto i beskonatno koraéa — jednim putem koji, Stavi8e, vet’ sam predstavlja neposredno bige u centru, genijalnost dubokih originalnih ideja i uzvigenih misli koje poput munja zasvetle u glavi. Pa ipak, kao sto takva dubina jo8 ne otkriva izvor sugtine, tako ni ove rakete jo nisu empiredm (empyreum). Istinite misli i nauéno uvidanje mogu se dobiti samo u radu poimanja. Samo se njime mote proiz- ‘vesti ona opStost znanja, koja ne predstavlja ni obiénu neodre- denost i oskudnost obiénog \judskog razuma, veé savrSeno i potpuno znanje, ni onu neobiénu opStost umne sposobnosti koja se izopatila pod uticajem lenjosti i samoprecenjivanja svoje genijalnosti, veé predstavkja istinu koja je u svome sazrevanju dospela do forme koja joj odgovara, — a koja je sposobna da predstavlja svojinu svakog samosvesnog uma. 3. Posto shvatam samokretanje pojma kao ono, blagoda- reéi Zemu nauka egzistira, to se Gini da pokuiaju da se sistem nauke izloZi u toj odredenosti ne obeava neki povoljan prijem ovo razmatranje koje pokazuje da navedene i jo druge Spo- redne strane predstava naSega doba o prirodi istine i njenome obliku odstupaju od toga moga shvatanja, itavige, da su mu sasvim suprotne. Medutim, ja mogu da razmislim 0 ovome: da su, mada se ponekad, ‘na primer, u Platonovoj filozofiji smatraju njegovi nauéno bezvredni mitovi onim Sto je u njoj izvrsno, takode postojala vremena, koja su stavise nazivana vremenima sanjarenja, a u kojima je Aristotelova filozofija ila cenjena zbog njene spekulativne dubine, i u Kojima je Platonov Parmenid, to najveée remek-delo stare dijalektike, smatrano za pravo otkrovenje bozanskog Zivota i za njegov zitivan izraz, i da, Stavige, i pored sve nejasnosti onoga sto je poniklo iz tkstaze, ta pogresno shvaéena ekstaza u stvari nije mogla biti nista drugo do isti pojam, — da se, osim toga, vrednost onoga Sto je izvrsno u filozofiji nagega doba sastoji u njegovoj nautnosti, i mada ga drugi shvataju drukéije, ono u stvari pribavlja sebi vrednost jedino svojom nauénoséu. Prema tome i ja se mogu nadati da ée ovaj moj pokuiaj, da nauci osiguram pravo na pojam i da je izlozim u tome njenom vlastitom elementu, umeti da unutrainjom istinom same stvari pribavi sebi prijem. Moramo gajiti uverenje da je ono Sto je istinito po svojoj prirodi takvo da mora uspeti kada bude doslo 41njegovo vreme, i da se ono pojavijuje samo kada je to vreme doslo, te se zbog toga nikada ne pojavijuje suvige rano, niti nailazi na publiku koja za nj nije sazrela; takode moramo gajiti uverenje da je taj efekat potreban individuumu da bi se na tome efektu posvedotilo ono sto jo8 predstavija njegovu usam- jenu stvar, { da ono uverenje koje prvobitno pripada osobenosti sazna iskustvom kao neSto opite. Ali, pri tome treba esto raz- likovati publiku od onth koji se batrgaju kao njeni reprezen- tanti i zastupnici. Publika se ponaia u izvesnom pogledu druk- @ije nego ti njeni zastupnici, pa gak i suprotno njima. Dok publika dobroéudno uzima krivicu pre na sebe zato Sto joj se neki filozofski spis ne svida, dotle ti njeni zastupnici, sigurni u svoju kompetentnost, bacaju svu krivicu na pisce. Utisak na publiku je mirniji nego Sto je delanje ovih pokojnika kada pokopavaju svoje mrtve.* Ako je danas opSte uvidanje odredeno uopite kao savrsenije, njegovo ljubopitstvo kao budnije i nje- gova ocena kao bria, tako da stopala onih koji ée te izneti vee stoje pred vratima?, onda od toga treba esto razlikovati sporije dejstvo, kojim se ispravlja painja koja je bila iznudena impo- nitajuéim uveravanjima, kao i odbacujuéi prekor, pa se jed~ nome delu daju savremenici tek posle izvesnog vremena, dok jedan drugi deo posle toga vremena nema vise nikakvih posled- nika. Unstalom, zato sto u jednome vremenu, u kome je opStost Guha toliko ojatala, a pojedinaénost je postala, kao ito i doli- kuje, utoliko ravnoduinija, u Kojem se takode ta opStost dul Pridréava svoga punog obima i prosveéenog bogatstva i njih zahteva, onaj udeo Koji u celokupnom delu duha pada na delo- tvornost individuuma moze biti samo neznatan, zato taj indi- viduum mora, kao Sto to priroda nauke nosi veé sa sobom, da utoliko vise zaboravi na sebe, i da doduse postane i fini ono Sto moie, ali isto se tako od njega mora manje zahtevati, kao Sto on sam sme manje od sebe da oBekuje i da za sebe zahteva. Prvi deo NAUKA ISKUSTVA SVESTIuvop Prirodna je to predstava da se, pre nego se u filozofiji prede na sami stvar, naime na stvarno saznanje onoga 30 u istini jeste, prethodno dode do sporazuma o saznanju, koje se posmatra kao orude kojim se ovladava ono sto je apsolutno fli kao sredstvo putem kojeg se ono moze sagledati. Izgleda da delom postoji opravdana bojazan da bi mogle postojati razne vrste saznanja i da je za postizanje pomenute svrhe jedna od njih podesnija nego druga, — usled toga moguénost pogresnog izbora, — delom takode da se, posto sazmanje predstavlja jednu moé odredene vrste i obima, bez taénije odredbe njene prirode i granice dohvataju oblaci zablude umesto neba istine. Ta se bojazan, Stavige, mora pretvoriti u uverenje da je u svome pojmu besmislen svaki poduhvat da se putem saznanja stekne za svest ono Sto postoji po sebi, i da izmedu saznanja i onoga Ho je apsolutno nastaje jedna granica koja ih apsolutno raz~ dvaja. Jer, ako saznanje predstavlja orude, kojim se ovladava apsolutnom sustinom, onda odmah’pada u of da primena sva- koga oruda na jednu stvar, Stavi’e, ne ostavlja tu stvar ona- kvom kakva je ona za sebe, veé da na njoj preduzima neko formiranje i neku izmenu. Ili, ako sananje nije orude nase delatnosti, veé predstavlja u neku ruku jedan pasivni medijum kroz koji do nas dospeva svetlost istine, onda je mi ni na taj nagin ne dobijamo onakvu kakva je ona po sebi, veé kakva je u tome medijumu i kakva izgleda kroz njega. U oba ova slu- aja mi upotrebljavamo jedno sredstvo kojim se neposredno proizvodi suprotnost onoga Sto predstavija njegovu svrhu; besmislenost je, naprotiv, u tome Sto se mi uopte sluzimo jed- 45nim sredstvom. Dodude, izgleda da se u ovoj neprilici mozemo pomoti time Sto Gemo upoznati nagin dejstvovanja toga oruda; jer to upoznavanje omoguéuje da onaj deo u predstavi koju smo tim sredstvom zadobili o apsolutnome, koji pripada tome sred- stvu izdvojimo u rezultatu, i da tako dobijemo @istu istinu. Ali, u stvari ova bi nas ispravka samo vratila tamo gde smo bili pre nje. Ako mi od jedne oformljene stvari ponovo oduz~ memo ono Sto je to orude na njoj izvrsilo, onda za nas ta stvar — u ovom slutaju ono Sto je apsolutno — opet vredi onoliko koliko je vredela pre ovog truda, dakle truda koji je izlifan. Ako bi se tim orudem ono sto je ‘apsolutno nama uopite samo priblizilo, a da se na njemu nista ne izmeni, kao Sto recimo to &inimo sa pticom pomotu prutiéa sa lepkom, onda bi to sto je apsolutno prkosilo tome lukavstvu, kada se ono vet po sebi i za sebe ne bi nalazilo kod nas niti bi se htelo tu nalaziti; jer u ovome sluéaju saznanje bi predstavljalo jedno lukavstvo, posto se ono pravi kao da se svojim mnogostrukim trudom bavi nesim sasvim drugim, a ne samo da proizvodi neposredno vezivanje, te dakle vezivanje bez truda. Ili, ako nas ispitivanje saznanja, koje mi zami8ljamo kao neki medijum, pouti da upoznamo zakon prelamanja njegovih zrakova, onda nam isto tako ne Koristi nifta da to prelamanje njegovih zrakova oduzmemo U rezultatu; jer, saznanje nije prelamanje zraka, vet sam onaj zrak kojim nas istina dodiruje jeste saznanje, i, ako bi se ono oduzelo, nama bi bio pokazan samo Sisti pravac ili prazno mesto. Medutim, ako strahovanje od padanja u zabludu izaziva nepoverenje prema nauci koja pristupa poslu bez takvih dvo- umljenja i pri tome stvarno dolazi do saznanja, onda se ne moze lako shvatiti zaSto se, obrnuto, ne pretpostavi nepoverenje u to nepoverenje, i onda pomisli da veé taj strah od zablude predstavlja samu zabludu. U stvari, taj strah pretpostavlja ne8to, i to on pretpostavlja ponesto kao istinu, i na nj oslanja svoja’ dvoumljenja i svoje konzekveneije, a Sto prethodno treba ispitati da li ono samo jeste istina. Naime, taj strah pretpostav- ja predstave 0 saznanju kao orudu i kao medijumu, takode da postoji neka razlika izmedu nas samih i toga saznanja; pre, svega, on pretpostavlja da ono Sto je apsolutno stoji na jednoj strani, a saznanje na drugoj strani za sebe i odvojeno od toga apsolutnoga, ali ipak kao nesto 3to je realno, ili, time se pret- postavlja da saznanje koje se, nalazeti se izvan apsolutnoga, nalazi takode izvan istine, ipak jeste istinito; jedna pretpo- stavka kojom se ono sto ‘se naziva strahom od zablude pre Pokazuje kao strah od istine. 46 Ovaj zakljutak proizlazi iz toga Sto jedino ono Sto je apso- lutno jeste istina, ili Sto jedino ono 3to je istinito jeste apso- lutno. On se moze odbaciti na osnovu te razlike, sto jedno saznanje ipak moze biti istinito, mada se zaista njime ne saznaje ono Sto je apsolutno, kao Sto to hoée nauka, i ito saznanje uopte, mada je nesposobno da shvati to 3to je apso- lutno, ipak moze biti sposobno da shvati druge istine. Medu- tim, mi malo-pomalo uvidamo da takvo raspravijanje izlazi na jednu mutnu razlilu koja postoji izmedu onoga Sto je apso- lutno istinito i neke druge istine, i da reti apsolutno, saznanje itd. predstavljaju takve reti koje pretpostavljaju jedno zna- Genje, o éijem se postizanju zapravo tek radi. Umesto da se mudimo oko takvih nekorisnih predstava i izreka 0 saznanju kao orudu za dohvatanje onoga Sto je apso- Tutno ili 0 saznanju kao medijumu kroz koji sagledavamo isti nu, itd., — odnosi na koje zaista izlaze sve ove predstave o saznanju koje je odvojeno od apsolutnoga i o apsolutnom koje Je odvojeno od saznanja, — umesto da se mudimo oko onih izgovora koje nemoé nauke crpe iz pretpostavke takvih odnosa, kako bi seu isto vreme oslobodila napornog rada nauke, 1 ujedno dala sebi izgled ozbiljnog i revnosnog napora, isto tako umesto da se muéimo oke trazenja odgovora na sva ta pitanja, te predstave mogle bi da se kao sluéajne i proizvoljne potpuno odbace i da se sa njima povezana upotreba redi: apsolutno, saznanje, takode rei: objektivno, subjektivno i bezbroj drugih reti, a tije se znatenje pretpostavija kao opStepoznato, posmatra Savile kao prevara. Jer, tvrdenje, delom, da je znatenje tih Teti opStepoznato, delom, takode da se ak njihov pojam pose- duje, éini se pre kao da njime treba da se izbegue glavna stvar, naime da se da taj pojam. Medutim, sa vise prava mogli bismo ustedeti sebi truda da se uopite obaziremo na takve predstave i takve izjave, kojima sama nauka treba da se odbacuje; jer fone satinjavaju samo jednu praznu pojavu znanja koja se neposredno gubi pred naukom koja nastaje. Ali sama nauka Po tome Sto nastaje jeste jedna pojava; njeno nastupanje jo3 ne predstavija nju samu, izvedenu i razvijenu u njenoj istini- tosti.t Pri tome je svejedno ako zamiiljamo da je nauka pojava zato Sto nastaje pored netega drugoga, ili ako ono drugo ne- istinito znanje nazivamo njenim pojavijivanjem. Ali, nauka mora da se oslobodi toga privida; i ona to moze da uéini samo time Sto ée se okrenuti protiv njega. Jer nauka niti moe jedno znanje koje nije istinito da odbaci kao neko obitno shvatanje * Uporedi izlaganje u Predgovoru na str. 11, i dale 47stvari uveravajuéi da ona predstavija neko sasvim drugo sa- znanje, a da ono neistinito znanje za nju apsolutno ne postoji, niti pak mode da se pozove na naslutivanje nekog boljeg zna- nja Koje se skriva u njemu samome.! Onim uveravanjem nauka bi oglasila svoje postojanje za svoju snagu; ali neistinito zna- nje se isto tako poziva na to da ono postoji, uveravajuéi da za nj nauka ne predstavija niSta; medutim, svako suvoparno uve- ravanje vredi potpuno isto toliko koliko i svako drugo takvo uveravanje. Jo$ manje se nauka moze pozivati na bolje naslu- Givanje koje se nalazi u znanju koje nije istinito, predstavija~ juéi u njemu samom ukazivanje na nju; jer, s jedne strane, ‘ona bi se isto tako opet pozivala na neko postojanje, a, s druge, bi se pozivala na sebe kao na onaj natin na koji se nalazi u saznanju koje nije istinito, to jest pozivala bi se na réav nagin svoga postojanja i na svoju pojavu mnogo vise nego na to kakva je ona po sebi i za sebe. Iz toga razloga potrebno je da se ovde pristupi izlaganju pojavnog znanja. Posto je pak predmet ovog izlaganja jedino pojavno zna- nje, to izgleda* da ono samo ne predstavlja slobodnu nauku Koja se kreée u svome viastitome obliku, veé da se sa ovog stanovista moze shvatiti kao put prirodne svesti koja nadire istinitom znanju, ili kao put duse koja putuje kroz niz svoji uobligenja kao kroz one stanice koje joj je postavila njena priroda, kako bi se prosvetila preobraZavajuéi se u duh time Sto potpunim iskustvom same sebe dospeva do saznanja onoga Sto ona jeste po sebi. Prirodna svest e se pokazati kao svest koja je samo pojam znanja ili koja nije realno 2nanje.? Ali, poSto ona smatra sebe, naprotiv, neposredno za realno znanje, to ovaj put ima za nju negativno znaégenje, i ono Sto predstavlja realizovanje pojma za nju vai, naprotiv, kao gubitak same sebe; jer na tome putu ona gubi svoju istinu. Zbog toga se taj put moze posmatrati kao put sumnje ili, bolje reteno, kao put oéajanja; na njemu se, naime, ne zbiva ono Sto se obiéno podrazumeva pod sum- njanjem: neko kolebanje na ovoj ili ono} vajnoj istini posle kkoga nastaje izvesno ponovno iSvezavanje sumnje i vraéanje onoj istini, tako da se na kraju stvar shvata kao i ranije. Nego, taj put predstavija svesno uvidanje neistinitosti, pojavnog zna- nja, za Koje najrealnije jeste ono Sto uistinu predstavlja, napro- tiv, samo ne realizovani pojam. Zbog toga ni ovaj skepticizam TJedna mana koju Hegel nalazi u metodama Fibtea i, Selinga ® Ova} izgled Hegel opovreava pri kraju Uvoda na str. 92. 4 dalje. 2 Uporedi Predgovor na str. 14. i dalje. 48 koji se okonéava ne predstavija ono sime se ozbiljna revnost oko istine i nauke, kako cama zamiilja, pripremila i snabdela za nauku; naime, nameru da se u nauci ne odajemo mislima drugih, oslanjajuéi se na njihov autoritet, veé da sve ispitu- jemo sami i da se rukovodimo samo svojim vlastitim uvere- jem, ili, jo8 bolje, da sve proizvodimo sami i da jedino vias- titu tvorevinu smatramo za ono Sto je istinito, — Niz. svojih uoblienja koji svest prede na tome putu jeste, Stavise, iscrpna istorija obrazovanja same svesti za nauki. Ona namera pred- stavlja to obrazovanje u_jednostavnom obliku nameravanja kao neposredno okonéano i obavljeno; gli nasuprot to} neistini ovaj put predstavija stvarno njegovo izvodenje. Na svaki naéin, rukovodenje viastitim uverenjem jeste neSto vise od odavanja autoritetu; ali, preobrtanjem ‘mnenja, zasnovanog na autori- tetu, u mnenje koje je poniklo iz viastitog uverenja nije se nuzno izmenila njegova sadrzina i na mesto zablude nije stupila istina. Da li éemo zastati u sistemu mnenja i predrasuda pod uticajem autoriteta ili iz viastitog uverenja, to dvoje razlikuju se jedno od drugoga jedino onom sujetom koja prati to zasta- janje iz viastitog uverenja, Tome nasuprot, tek onaj skepti- ‘cizam koji se usmerava protiv celokupnog obima pojavne svesti osposobljava duh da ispituje Sta je istina, jer taj skepticizam proizvodi izvesno ofajanje zbog takozvanih prirodnih sredstava, misli i mnenja, s obzirom na koje je sasvim svejedno da li ée se zvati tude ili vlastite, te svest koja pristupa prougavanju moze biti sa njima jo3 ispunjena i sa njima povezana, ali ona je usled toga u stvari nesposobna za ono Sto Zeli da preduzme. Potpunost formi nerealne svesti proizaéi ée usled nuznosti njihovog razvoja i samog njihovog povezivanja, Da bismo ovo utinili shvatljivim mo%emo uopite unapred primetiti da izla- ganje neistinite svesti u njenoj neistinitosti ne predstavija samo neko @isto negativno kretanje. Takvo jedno jednostrano shvatanje toga izlaganja ima uopSte prirodna svest; i svako znanje koje tu jednostranost ini svojom suitinom predstavlja jedan od oblika nesavréene svesti Koji pada u tok samoga puta iu tome toku ée ve pokazati. Taj jedan oblik, naime, jeste skep- ticizam, koji uvek Vidi u rezultatu samo Kisto nifta, apstra- hujuéi od toga Sto to nifta predstavija tatno nigta onoga iz %ega ono rezultira. Medutim, niSta, uzeto kao niSta onoga iz Sega ono proizlazi jeste u stvari samo istiniti rezultat; usled toga ono samo jeste jedno odredeno ni8ta, te ima neku sadr- nu. Skepticizam koji se zavrSava apstrakeijom nitega ili ni8- tavosti nije u stanju da se od te apstrakeije makne dalje, vet 4 Fenomenologtja dua 49mora da oekuje da li ée i Sta ée mu se moida pokazati novo, ‘kako bi i njega bacio u isti prazni ponor. PoSto se, tome nasu- prot, rezultat kakav uistini jeste shvata kao odredena negacija, to je time neposredno ponikla jedna nova forma, i u negaciji je izvren prelaz, time se samo od sebe pokazuje napredovanje ‘kroz potpunt niz oblika, Ali, za znanje je svtha isto tako nuéno postavijena kao i niz razvoja; ta svrha znanja postignuta je onda kada znanje nema vige potrebe da prevazilazi samo sebe, kada ono nalazi samo sebe, i kada pojam odgovara predmetu, i predmet pojmu. Stoga je napredovanje ka toj svrsi takode nezadrzivo, te ni na ojo} ranijo} stanici ne moze da nade zadovoljenje. Ono ito je ograniéeno na neki prirodan Zivot nije u stanju da samo sobom Prevazide svoje neposredno postojanje; ali njega nesto drugo izgoni izvan njegovog neposrednog postojanja, i ta njegova istrgnutost predstavija njegovu smrt. Medutim, svest sama za se jeste svoj pojam, usled éega ona predstavlja prevazilazenje onoga Sto je ograniveno, i posto to sto je ograniveno pripada njoj, to ona predstavija takode prevazilazenje same sebe; sa onim Sto je pojedinatno, za svest je u isto vreme postavljeno ono Sto je onostrano, pa makar to bilo Sak samo pored onoga Sto je ogranigeno, kao Sto je slutaj u prostornom opa%an} Dakle, svest vr8i samo nad sobom ovo nasilje, kojim joj se kvari ograniéeno zadovoljenje. Pri ose¢anju ovoga nasilja strah zaista moze da odustane od istine, pa da teti da za sebe odrii ono 3to preti da se izgubi. Ali taj strah ne moze nikako da se umiri; bilo da eli da zastane u besmislenoj inertnosti — misao spretava besmislenost i nemir misli ometa inertnost — ili da se utvrdi kao ona osetljivost koja uverava da nalaz! da je sve u svojoj vrsti dobro — to uveravanje trpi isto tako nasilje koje nad njim vr8i um, koji nalazi da neito upravo utoliko nije dobro ukoliko predstavija neki poseban nadin. IM strah istine mote od sebe i od drugih da se sakrije iza privida, kao da tome strahu upravo Zarka revnost za samu istinu toliko ote¥ava ili onemoguéuje da nade neku drugu istinu osim jedine istine tas- tine, koja predstavija neSto pametnije nego sve misli koje Sovek poseduje sam od sebe ili ih dobija od drugih; ta taftina koja ume da osujeti svaku istinu iz koje se povlati u sebe i koja se nasladuje tim svojim razumom koji uvek ume da razori svaku misao i da mesto svake sadréine nade samo suvoparno Ja, predstavlja jedno zadovoljstvo koje mora da se ostavi samom sebi, jer ta taitina izbegava ono Sto je opite i trazi samo ono Sto postoji za sebe. 50 Kao Sto je ovo reteno o natinu i nuznosti napredovanja prethodno i u optim crtama, tako mote biti korisno da se uz to neSto spomene 0 metodi izvodenja. To izlaganje, zamisljeno kao jedno ponaSanje nauke prema pojavnome znanju i kao istrazivanje i ispitivanje realnosti saznanja izgleda da ne mole postojati bez neke pretpostavke koja se kao merilo uzima za osnovu. Jer, ispitivanje se sastoji u primenjivanju nekog usvo- jenog merila, a u sledstvenoj jednakosti ili nejednakosti onoga Bo se ispituje sa tim merilom sastoji se odluka o tome da li je ono pravilno ili je nepravilno; i merilo uopste, a isto tako i nauka, ako bi ona predstavijala’ merilo, usvojeno je pri tome kkao sustina ili kao ono Sto je po sebi. Medutim, ovde, gde se nauka tek pojavijuje, nisu se opravdali kao sustina ili kao ‘ofio Sto je po sebi ni sama nauka niti i8ta drugo; a bez nekog takvog po sebi ne mote, kako izgleda, da postoji ma kakvo ispitivanje. Ova protivretnost i njeno odstranjenje pokazaée se odre- Genije kada prvo podsetimo na apstraktne odredbe znanja i istine kako se one pokazuju na svesti. Svest, naime, odvaja od sebe neito na Sta se u isto vreme odnosi; ili, kako se to kaze, za svest postoji neSto; i naroéita strana toga odnosenja ili postojanja netega 2a neku svest jeste znanje. Ali, od ovoga po- stojanja za neko drugo biée mi razlikujemo biée-po-sebi; ono 3to se odnosi na znanje isto se tako od njega razlikuje i posta vlja se kao ono Sto postoji takode izvan toga odnosa; ta strana ovoga po-sehi zove se istina, Sta je na tim odredbama istinito, nas se to ovde zasad nifta ne tite; jer, po8to pojavno znanje jeste na’ predmet, to se takode njegove odredbe uzimaju naj- pre onako kako se neposredno pokazuju; i zaista kako su shva- Gene, one se tako i pokazuju. ‘Ako sada ispitujemo istinitost znanja, onda, kako se ini, ispitujemo Ha znanje jeste po-sebi. Ali u tome ispitivanju manje jeste na predmet, ono postoji za nas, te ono njegovo po-sebi koje bi iz toga ispitivanja proiza8lo predstavijalo bi, naprotiv, njegovo postojanje za nas; sve za Sia bismo tvrdili da predstavlja njegova suitinu ne bi predstavijalo njegovu istinu, vee bi, naprotiv, predstavljalo nae znanje za nj. Sustina ili merilo padalo bi u nas, te sve ono Sto bi sa tim merilom trebalo da se uporedi i o éemu bi na osnovu toga uporedenja trebalo da se odlui, ne bi moralo nuZno da prizna to merilo, ‘Medutim, priroda predmeta koji prougavamo oslobada nas ovog odvajanja ili privida odvajanja i te pretpostavke. Svest pokazuje svoje merilo na samo} sebi, i usled toga ée prouca- . 61vanje predstavljati uporedivanje nje sa njom samom; jer raz- lika koja je malogas izvrena pada u nju. U svesti’ postoji jedno za ne8to drugo, ili svest uop’te ima na sebi odredenost momenta znanja; u isto vreme to drugo ne postoji samo za nju, vet postoji takode izvan te veze ili po-sebi: momenat istine. Dakle, u onome Sto svest unutar sebe oglaiava za ono Sto je po-sebi ili za ono &to je istinito mi posedujemo merilo koje Sama svest postavlja da bi njime merila svoje znanje. Ako znanje oznatimo kao pojam, a su8tinu ili ono istinito kao ono Sto bivstvuje ili kao predmet, onda se ispitivanje sastoji u tome da gledamo da li pojam odgovara predmetu. Ali, ako suitinu ili ono Sto jeste po-sebi predmeta oznaéimo kao pojam, a tome, nasuprot, pod predmetom shvatimo njega kao pred- met, naime kakav je on za neSto drugo, onda se ispitivanje sastoji u tome da vidimo da li predmet odgovara svome pojmu. Jasno se vidi da to dvoje predstavljaju jedno te isto; ali ono Sto je suBtinsko jeste da se u toku celog ispitivanja pridrzavamo toga da oba ova momenta, pojam i predmet, bivstvovanje za neSto drugo i bivstvovanje po sebi samom padaju u znanje koje ispitujemo, te usled toga nama nije potrebno da merila donosimo sa sobom i da u ispitivanju primenjujemo svoje du- hovitosti i svoje misli; time Sto izostavljamo ove naSe duho- vitosti i misli mi uspevamo da stvar posmatramo kakva je ona sama po sebi i za sebe. Ali ne samo da, s obzirom na to postaje suvian svaki nag dodatak, Sto u svesti postoje pojam i predmet, merilo i ono sto treba da se ispita, vet nas to oslobada takode truda oko uporedivanja obojih i oko pravog ispitivanja, tako da za nas, posto svest ispituje samu sebe, i s te strane preostaje samo Gisto posmatranje. Jer, svest je, s jedne strane, svest 0 pred- metu, a, 5 druge strane, svest 0 samoj sebi: svest o tome sta za nju jeste ono Sto je istinito, i svest 0 njenom znanju za nj. PoSto obe te svesti postoje 2a jednu istu svest, ta jedna svest predstavlja njihovo uporedivanje; ona ostaje ista bilo da njeno znanje 0 predmetu odgovara ili ne odgovara tome predmetu. Doduie, za tu istu svest izgleda da predmet postoji samo ona- Kav kako je njoj poznat; ona izgleda da nije u stanju da tako reéi prokljuje kakav predmet jeste, ne za nju, veé kakav on jeste po sebi, te dakle da takode nije u stanju da svoje znanje ispituje na njemu. Ali, veé upravo po tome Sto ta svest uopite zna za neki predmet postoji ta razlika Sto za svest ne8to jeste ono Sto je po-sebi, a da jedan drugi momenat predstavija zna- nje ili bivstvovanje predmeta za svest. Na toj razlici koja po- 52 stoji zasniva se ispitivanje. Ako u tome uporedenju to po-sebi i znanje za predmet ne odgovaraju jedno drugome, onda iz~ gleda da svest mora da izmeni svoje znanje da bi ga uskladila sa predmetom; ali u tome menjanju znanja za svest se u stvari menja takode njen predmet, jer postojeée je znanje predstav- Yalo jedno znanje o predmetu; sa znanjem se i predmet pre- tvara u neki drugi predmet, jer predmet je u sugtini pripadao tome znanju. Time se za svest deSava da ne postoji po sebi ono Sto je za nju ranije predstavijalo ono 3to je po-sebi, ili da je ono samo 2a nju bilo po sebi. Prema tome, posto svest na svorne predmetu nalazi da njeno znanje ne odgovara tome predmetu, to se ni sam predmet ne odrZava trajno; ili, merilo ispitivanja se menja, ako se u ispitivanju ne odréava ‘ono tije bi merilo ‘ono trebalo da bude; a ispitivanje nije samo ispitivanje znanja, vet i mere tog ispitivanja. Ovo dijalektitko kretanje koje svest izvodi na samoj sebi, i to ne samo na svome znanju veé i na njegovom predmetu, Jeste, ukoliko iz toga kretanja proizlazi novi istiniti predmet, upravo ono 3to se zove iskustvo. U tome pogledu treba na toku koji smo upravo spomenuli jo jedan momenat blite istaéi, ime ée se po nautnoj strani narednog izlaganja rasprostrti nova svetlost, Svest zna ne&to, taj predmet jeste suStina ili ono sto je po-sebi; ali taj je predmet takode za svest ono Sto je po-sebi; time nastaje dvosmislenost ovoga istinitoga, Mi vidimo da svest sada ima dva predmeta, od kojih prvi predmet jeste ono prvo po-sebi, a drugi je postojanje-za-nju toga po-sebi. Ovaj drugi njen predmet izgleda, pre svega, da je samo refleksija svesti u samu nju, neko predstavijanje, ne nekojeg predmeta, vet samo njenog znanja o tome predmetu. Ali, kao Sto je malopre poka- zano, pri tome se za svest menja onaj njen prvi predmet; on nije vi8e ono Sto je po-sebi, i za svest se pretvara u takav pred- met koji samo 2a nju jeste ono Sto je po-sebi; ali, prema tome, tada istinito jeste ovo po-sebi koje Je to samo za nju, bivstvo- vanje-za-nju onoga Sto je po-sebi, a to znati da je ovo sustina ili predmet svesti, Ova} novi predmet sadrii ni8tavost prvog predmeta, on je iskustvo koje je napravijeno o prvome pred- metu. U ovome izlaganju razvoja iskustva nalazi se jedan mome- nat s obzirom na koji se iskustvo u njemu ne podudara, kako izgleda, sa onim Sto se obitno podrazumeva pod iskustvom. naj, naime, prelaz od prvoga predmeta i od znanja za nj na drugi predmet, a o kojem se prelazu tvrdi da je na njemu napravijeno iskustvo, bio je tako odreden da znanje za prvi 53predmet, ili bivstvovanje za svest prvoga po-sebi, treba da se pretvori u sim drugi predmet. Inaée, tome nasuprot izgleda da mi pravimo iskustvo o neistinitosti naSeg prvog pojma na nekom drugom predmetu, koji nalazimo mozda sluéajno i uz- gred, tako da uopite u nas pada samo Uisto shvatanje onoga Sto postoji po sebi i za sebe. Ali se prema onome shvatanju novi predmet pokazuje kao takav predmet Koji je postao putem jednog preobraéanjasamesvesti. Ovo posmatranje stuari jeste naSe dodavanje, kojim se niz iskustava svesti uzdiZe i pretvara u nautno razvijanje, i koje ne postoji za svest koju mi posma- tramo. Ali, to je u stvari ona ista okolnost o kojoj je veé gore bilo govora s obzirom na odnos ovoga prikazivanja prema skep- ticizmu, naime da svagdainji rezultat koji se pokazuje u nekom ne-istinitom znanju ne sme da se slije u neko prazno nita, vet da se nuzno mora shvatiti kao niSta onoga iz %ega on’ kao rezultat poniée, — jedan rezultat koji sadréi onu istinitost koju prethodno manje u njemu poseduje. Ovde se to pokazuje ovako: Po8to se ono Sto je prvo izgledalo kao predmet svodi za svest na znanje 0 predmetu i poSto se ono Sto je po-sebi pretvara u bivstvovahje toga po-sebi za svest, onda je to novi predmet sa kojim se pojavijuje takode jedan novi oblik svesti, za koji suitinu predstavlja neSto drugo a ne ono Sto je bilo suitina prethodnog oblika. Ova okolnost predstavlja ono Sto sprovodi celokupnu sukcesivnost oblika svesti u njenoj nuZnosti. Jedino ‘ova nuznost ili to nastajanje novoga predmeta, koji se pokazuje svesti, a da ona ne zna kako to biva, jeste ono sto se za nas dogada tako reti iza njenih leda. Time dolazi u njeno kretanje jedan momenat bivstvovanja po sebi ili bivstvovanja za nas Koji se ne pokazuje za svest koja sebe upravo saznaje isku- stvom; ali sadréina onoga Sto za nas postaje postoji za svest, imi shvatamo samo ono Sto je na njemu formalno ili njegovo isto postajanje; za svest to Sto je postalo postoji samo kao predmet, a za nas ono postoji u isto vreme kao kretanje i bivanje. Blagodareti ovo} nuznosti veé stm ovaj put koji vodi nauci jeste nauka, { time je ona po svojoj sadrZini iskustvena nauka 9 svesti. Iskustvo koje svest stiée o sebi mode prema svome pojmu da obuhvati u sebi samo i jedino celokupni sistem svesti ili celokupno carstuo istine duha, tako da se momenti te istine duha ne pokazuju u {oj naroditoj odredenosti kao apstraktni sti momenti, vet se pokazuju onako kako postoje za svest, ili onako kako se sama ta svest pojavijuje u svome odnosu 54 prema njima, usled tega momenti celine jesu oblici svesti. Posto svest neprekidno napreduje ka svojoj istinitoj egzistenciji, ona ée dostiéi jednu tatku na kojoj odstranjuje svoj izgled kao da je skopéana sa netim &to joj je tude, a Sto postoji samo za nju i kao nesto drugo, ili na kojoj se pojava izjednaéava sa sustinom, usled éega izlaganje svesti pada ujedno upravo sa tom tatkom prave nauke duha;! i, naposletku, poSto sama svest shvata tu svoju suitinu, ona ée pokazivati prirodu samog apsolutnog znanja? 17a je tatka dostignuta sa prikazivanjem religile u VII odseku Fenomenologije. * Odsek VIII: Apsolutno znanje.A. SVEST1 CULNA IZVESNOST ILI »O0VO« 1 MNENJE Znanje koje na prvom mestu ili neposredno jeste na pred- met moze biti samo ono znanje koje i samo jeste nepostedno znanje, znanje za ono Sto je neposredno ili za one Sto nepo- stedno’ postoji. Isto tako neposredno ili primajui moramo se ponagati i mi, dakle, na tome znanju, kako nam je dato, ne smemo nita menjati, niti smemo poimanje spretavati u shva~ tanju. ‘Konkretna sadréina tulne izvesnosti Uni da se ta Sulna izvesnost pokazuje neposreino kaa najbogatije saznanje, Sak kao saznanje beskonaénoga obilja, za koje se nikako ne moze na6i neka granica isto tako kada u prostoru i vremenu u kojima se ono rasprostire idemo van granica, kao i kada uzmemo jedno parte toga obilja, pa putem deljenja prodiremo u njega. Osim toga, ta se tulna izvesnost pokazuje kao najistinitija; jer ona od predmeta nije izostavila jo8 nista, veé se on nalazi pred njom u svojoj potpunoj neokrnjenosti. Medutim, ta se izves- nost izdaje u stvari za najapstraktniju i najubogiju istinu, © onome Sto zna, ona iskazuje samo ovo: to jeste; i njena istina sadr2i jedino postojanje stvari. U toj izvesnosti svest sa svoje strane postoji samo kao isto Ja; ili ja se u njoj nalazim samo kao tisti ovaj i predmet se u njoj nalazi isto tako samo kao Sisto ovo. Ja, ovaj, nisam siguran u ovu stvar zato Sto sam se kao svest pri tome razvijao i misao raznoliko pokretao. Isto tako ni zato 8to bi stvar u koju sam siguran predstavljala, s obzirom na mnoitvo razlititih osobina, neku obilnu povezanost u samoj sebi ili neko mnogostruko pona’anje prema drugim stvarima, Ni jedna ni druga od tih moguénost! nista se ne titu istinitosti Gulne izvesnosti; ni Ja ni stvar nemaju u toj culnojizvesnosti znaéenja nekojeg raznolikog posredovanj matenje nekog raznolikog predstavijanja ili misljenja, ni stvar ima znadenje raznolikih osobina: vet stvar jeste, i ona Jeste samo zato Sto jeste; ona jeste, — to je ono Sto je za Sulno znanje bitno, i to tisto biée ili ta jednostavna neposrednost sa&injava njenu istinitost. Isto je tako izvesnost kao veza nepo- sredna Gista veza: svest jeste Ja, i nifta drugo, ona je neki Gsti ovaj; pojedinatni ovaj zna za Gisto ovo, ili za pojedinaéno ovo. Ali, na Gistome biéu, koje saéinjava sustinu ove izvesnosti i koje tu izvesnost iskazuje kao njenu istinu, uzgred se odi- grava joS mnogosta drugo, Sega smo mi ofevici. Jedna stvarna Gulna izvesnost nije samo ova éista neposrednost, veé pred- stavlja jedan njen primer. Medu bezbrojnim razlikama koje se pri tome javljaju, mi svuda nalazimo glavnu razliku, naime da u Gulnoj izvesnosti iz Gistoga bia ispadaju! odmah oba veé spomenuta ova: jedan ovaj kao Ja i jedno ovo kao predmet. Ako mif 0 ovoj razlici reflektiramo, onda se pokazuje da se ni jedno ni drugo ovo ne nalaze u éulnoj izvesnosti samo nepo- sredno, veé se u isto vreme nalaze u njoj i kao isposredovani; ja ima izvesnost posredstvom netega drugoga, naime, posred- stvom stvari: i ta stvar nalazi se isto tako u izvesnosti posred- stvom drugoga, naime, posredstvom Ja. 1. Ovu razliku izmedu sustine i primera, izmedu neposred- nosti i posredovanja ne pravimo samo mi, vet je nalazimo na samoj éulnoj izvesnosti, i nju treba shvatiti u formi u kojoj se ona nalazi na Culnoj izvesnosti, ne onako kako smo je upravo sada odredili. U toj formi jedno jeste postavljeno kao jedno- stavno nepostedno biée ili kao suitina, predmet, a ono drugo postavljeno je kao ono ito je nesuitinsko i ono Sto je isposre- dovano, koje se u njoj ne nalazi po sebi, vet usied netega drugoga, Ja, jedno-znanje, koje za predmet zna samo zbog toga jer on jeste, i koje moze biti ili takode ne biti. Predmet pak jeste, on je ono sto je istinito, i sustina je; predmet jeste, on je Taynodudan prema fome da It se za nj ma ill ne; predmet ostaje éak i kada se za nj ne zna; znanja pak nema ako nema pred- meta. Dakle, predmet treba posmatrati da bismo videli da li je on u samo} €ulnoj izvesnosti u stvari dat kao ona suitina za "To jest da su oni po sebi nulni moment, all da xa svest pred- stavijoju neposredne odredbe. Upored! str. 68, red 12. + Ret mi ovde { dalje omatava subjekat koji flozotira { njega tre- ba strogo razlikovati od Ja svesti koje se ovde filozofski raamatra. 60 kakvu ga izdaje ta tulna izvesnost; da li taj njegov pojam, da predstavlja suStinu, odgovara natinu kako on u éulnoj izves- nosti postoji. Toga radi mi ne moramo da reflektiramo 0 njemu i da razmi8ljamo o tome Sta bi on uistinu mogao biti, veé treba samo da ga posmatramo onako kako ga tulna izvesnost pose- duje na sebi. Prema tome, tulnu izvesnost treba pitati: Sta jeste ovo? Ako ga uzmemo u dvostrukom obliku njegovoga postojanja, naime kao sada i kao ovde, onda ée dijalektika koju ono ima na sebi dobiti jednu tako razumljivu formu kao to je samo ono. Na pitanje: Sta jeste to sada, mi odgovaramo, na primer, ovako: sada jeste nog. Da bismo ispitali istinitost ove éulne izvesnosti, dovoljan nam je jedan jednostavan opit. Mi éemo tu istinu zapisati: istina ne moze da se izgubi zapisivanjem; isto tako ni time Sto éemo je saéuvati, Ako sada, toga podneva, ponovo pogledamo zapisanu istinu, onda éemo morati da kazemo da je ona izvetrela. Ono sada, koje jeste noé, tuva se, to jest ono se obraduje kkao ono za Sta se izdaje, kao neko pojedinatno biée; ali, ono se pokazuje naprotiv kao nebiée. DoduSe, samo sada odriava se, ali ono se odréava kao takvo jedno sada koje nije no¢; to sada odrzava se isto tako nasuprot danu, koji ono jeste ovog puta, kao takvo jedno sada koje takode nije ni dan, ili ono se ods~ Zava kao neko negativno uopite. Stoga ovo sada koje se odr- Zava nije jedno neposredno sada, vet predstavija jedno sada koje je isposredovano; jer kao trajno i permanentno, ono je odredeno time Sto nema onog drugog, naime Sto nema ni noéi ni dana. Pri tome je ono upravo joS tako jednostavno kao ranije, sada, i u toj jednostavnosti je ravnodusno prema onome Sta jo8 uz njega pridolazi; iako ni not ni dan nisu njegovo biée, ipak ono jeste takode i dan i not; njega to njegovo drugobiv- stvo apsolutno ne aficira. Takvu jednu jednostavnost, koja usled negacije jeste neko ne-ov0, ni ovo ni ono, i koje je isto tako ravnoduino prema tome da li ée biti takode ovo kao i ono, oznagavamo kao opstost; ono 3t0 je opste, dakle, jeste u stvari istinitost Culne izvesno: Kao neko opite mi! izrazavamo takode ono sto je tulno; ono Sto Kazemo jeste: Ovo, tj. opSte ovo, ili: postoji; tj. posto- janje wopéte. Naravno mi pri tome ne predstavljamo opite ovo, li postojanje uopite, ali mi iskazujemo ono Sto je op8te; ili ga * T ovde pod retju »mic treba razumetl subjekat naivne svesti, kao Sto docnije na str. 4. pod tom se8}u treba rarumet! subjekat opstaine 61prosto-naprosto ne izgovaramo onako kako ga u ovoj éulnoj izvesnostizamiiljamo. Ali jezik je, kao Sto vidimo, ono Sto je istinitije: u njemu mi sami neposredno opovrgavamo svoje mnenje; i po8to ono &to je opSte jeste ono Sto je istinito u gulnoj izvesnosti, i poSto jezik izratava samo to Sto je istinito, to apsolutno nije moguée da mi ikada budemo u stanju da iska~ Yemo neko tulno postojanje koje zamisljamo, Isti Ge slutaj biti sa onom drugom formom ovoga, sa onim Sto se omatuje reju: ovde. To »ovdex, na primer, jeste drvo. Je se okrenem nazad, i ta je istina iSéezla, preobrnuvai se u supro! nu istinu: to ovde nije jedno drvo, veé naprotiv jedna kuéa. To ovde ne i8tezava, vet predstavlja ono Sto u i8€ezavanju kuée, drveta itd. ostaje trajno, buduéi ravnodusno prema tome da li je kuéa ili drvo. Dakle, to ovo pokazuje se opet kao isposredo- vana prostota ili kao opétost. Pobto gulna izvesnost osvedotava na samoj sebi ono sto je opite kao istinu svoga predmeta, to njoj ostaje kao njena suitina Zisto biée, ali ne kao ono Sto je neposredno, vet kao takvo jedno biée,’za koje su negacija i posredovanje bitni, te dakle ne kao ono Sto mi zamiS\jamo pod bigem, vet biée Koje ima tu odredbu da predstavlja apstrakeiju ili ono opite koje je disto; i jedino Sto nasuprot ovome praznome i ravnodugnome sada i ovde jo8 preostaje jeste naSe mnenje za koje istinitost Gulne izvesnosti nije ono Sto je opite. Ako odnos, u Kojem su se prvo pojavili znanje i predmet, uporedimo sa njihovim odnosom, koji oni u svetlosti ovoga rezultata zauzimaju jedno prema drugome, onda éemo videti da se taj njihov odnds preobrnuo. Predmet, koji je trebalo da predstavlja ono Sto je bitno, sada je ono Sto je u Gulnoj izves- nosti nebitno; jer ono opSte, u koje se predmet pretvorio, nije vie takvo jedno opste kakvo bi bilo potrebno, pa da predmet bude za éulnu izvesnost bitan, vet se sada éulna izvesnost nalazi u onome Sto je suprotno, naime u znanju koje je ranije bilo ono ato je nebitno. Istina tulne izvesnosti nalazi se u predmetu kao mome predmetu, ili u mnenju: predmet postoji, jer ja za nj znam, Dakle, éulna je izvesnost zaista prognana iz predmeta, ali ona time jo8 nije ukinuta, veé je samo potisnuta u Ja; treba videti Sta nam iskustvo pokazuje 0 tome njenome realitetu. 2. Dakle, snaga istine éulne izvesnosti nalazi se u Ja, u neposrednosti moga gledanja, sluSanja itd.; itezavanje pojedi- natnoga sada i ovde koje mi zamiljamo spretava se time 3to ih ja zadriavam. Sada jeste dan, jer ja dan vidim; to ovde jeste drvo, upravo iz tog istog razloga. Culna pak ‘izvesnost 62 dozivijuje na sebi u ovom odnosu istu dijalektiku kao u onom prethodnom odnosu. Ja, ovaj pojedinac, vidim drvo, i pritom ga iskazujem kao ovde; nekoje pak drugo Ja vidi kucu, tvrdeéi da to ovde nije neko drvo, vet, naprotiv, da ono jeste jedna kuéa. Obe ove istine poseduju istu proveru, naime neposrednost gledanja i sigurnost i uverenost njih obiju u svoje znanje; ali jedna se od tih istina gubi u onoj drugoj. Ono Sto se u tome i8tezavanju ne gubi jeste Ja, kao ono Sto je opite, dije gledanje nije ni neko gledanje drveta niti gledanje ove lute, veé predstavlja jedno prosto gledanje, koje Je isposredovala negacija ove kuée itd, u kojoj je ono isto tako prosto, i ravnoduino je prema svemu Sto joS uza nj pri- dolazi; prema kuGi, prema drvetu. Ja jeste samo opite Ja, kao Bto je sada, ovde ili ovo uopite; ja svakako imam u vidu jedno pojedinaéno Ja, ali kao Sto nisam u stanju da kod sada, ovde iskazem ono Sto zamisljam, tako nisam u stanju da to udinim ni kod Ja. U istome trenutku kada kaZem ovo ovde, ovo sada ili jedno pojedinatno, u tom istom trenutku ja iskazujem sva ova, sva ovde, sada, sva pojedina; isto tako kada kazem Ja, ovo pojedinaéno Ja, ja tada iskazujem uopste sva ja; svaki jeste ono Sto ja iskazujem: Ja, ovo pojedinatno Ja. Ako se pred nauku iznese kao proba, koju ona apsolutno ne bi mogla da izdr3i, zahtev da ona a’ priori konstruira, deducira, pronade, ili neka se to kaze kako se hoée, neku takozvanu ovu stvar!, {li jednoga ovog Zoveka, onda je pravo da onaj ko to zahteva kaZe na koju ovu stvar ili na koje ovo ja on misli; ali nemoguée je da se to kate. 3.-Dakle, ulna izvesnost doznaje da se njena suitina ne jazi ni u predmetu ni u Ja, i da neposrednost ne predstavija niti neposrednost predmeta niti neposrednost Ja; jer, naprotiv, ono Sto ja imam u vidu i na predmetu i na Ja jeste neste nesuBtinsko, pa predmet i Ja predstavljaju ono opsie, u kojem se ono sada i ono ovde i ono Ja koje mislim ne odriavaju ili ne postoje. Time mi dospevamo dotle da kao sustinu éulne izvesnosti postavljamo njenu celinu, a ne vide samo jedan njen momenat, kao Sto se dogodilo u oba sluéaja, u kojima je tre- balo da predstavijaju njen realitet prvo predmet koji je protiv- stavljen onom Ja, a potom Ja. Dakle, jedino se celina tulne izvesnosti pridrava nje kao neposrednosti, iskljuéujuéi na ta) natin iz sebe svako protivstavljanje, koje je postojalo u pret hodnom sluéaju. * Vidi Hegelovu napomenu_o peru za pisanje gospodina Kruga koja se nalazi u § 250 njegove Enciklopedije, 63Prema tome, ova tista neposrednost vise se nista ne tite drugobivstva onoga ovde kao drveta koje prelazi u ovde koje jeste ne-drvo, niti drugobivstva onoga sada kao dana koje prelazi u sada koje je nog, ili nekog drugog Ja za koje predmet Jeste neSto drugo. Istinifost ove iste neposrednosti odtzava se kao ona veza koja ostaje ravna samoj sebi, a koja ne pravi nikakvu razliku izmedu Ja i predmeta u pogledu sustastvenosti i nesustastvenosti, { u koju usled toga ne moze takode da prodre nikakva razlika uopSte, Ja ovaj, iskazujem dakle ono ovde kao drvo, i ne okresem se unazad, tako da bi se 2a mene to ovde pretvorilo u neko nedrvo; ja'se takode ne obazirem ni na to Sto neko drugo Ja vidi ono ovde kao ne-drvo, niti na to ito ja litno shvatam nekom drugom prilikom ono ovde kao ne-drvo, a ono sada kao ne-dan, nego ja jesam tisto opazanje: ja za se ostajem pri tome.da ono sada jeste dan, ili takode ostajem pri tome da ono ovde jeste drvo, takode ja ne uporedujem jedno s drugim ono ovde 1 ono sada, veé se pridréavam jednog nepo- srednog odnosa: ono sada jeste dan. Posto nakon toga ova izvesnost ne Zeli vide da pristupa nama, ako joj skrenemo paznjui na neko sada, koje predstavija nog, ili na ‘neko Ja za koje to sada jeste not, onda Gemo mi pristuplti njoj i pokazaéemo sebi ono sada koje se tvrdi. Mi ga sebi moramo pokazati, jer istinitost ovog neposrednog odnosa jeste istina ovoga Ja koje se ogranitava na jedno sada ili na jedno ovde. Ako bismo tu istinuuzeli posle toga a rezmatranje ii ako bismo stajali daleko od nje, onda ona ne bi imala apso- lutno nikakvog znagenja, jer bismo ukinuli onu neposrednost koja je za nju bitna. Stoga moramo da stupimo u istu tatu vremena ili prostora, moramo ih sebi pokazati, to jest moramo pretpostaviti da smo se pretvorili u isto ovo Ja koje pred- stavlja ono Ja koje sa izvesnoSéu zna. Pogledajmo, dakle, kakvo jeste ono neposredno koje nam se pokazuje, Pokazuje se »sadac; ovo sada. Sada; ono je vet prestalo da postoji u isti mah 'kada je pokazano; ono sada koje postoji jeste jedno drugo sada, a ne pokazano sada, i tako mi vidimo da se’ sada sastoji upravo u tome da u istom trenutku u kojem jeste ono vet viSe nije. To sada, éim nam se pokaze, ‘ono je véé jedno bivSe sada; { u tome je njegova istina; ono ne poseduje istinu biéa, Prema tome, ipak je istina to da je ono bilo. Ali ono Sto je bilo nije u stvari nikakvo biée; ono ne postoji, a nama je do postojanja bilo stalo, Mi, dakle, u ovome pokazivanju vidimo samo jedno kre- tanje diji se tok sastoji x ovome: 1. Ja pokazujem ono ito Je 64 sada, ono je iskazano kao ono sto je istinito; ali ja ga pokazu- jem kao ono Sto je bilo ili kao ono Sto je ukinuto, ukidajuéi prvu istinu, i 2. Ja to sada izra%avam kao drugu istinu, naime da je ono bitisalo, da je ukinuto. 3. Ali, ono sto je bilo vise nije; ja ukidam bitisalost ili ukinutost, tj, drugu istiny, negi- rajuci time negaciju onoga sada, i tako se vraéam prvome tvrdenju, naime da sada jeste. Sada i pokazivanje toga sada takvo je, dakle, da ni to sada ni to njegovo pokazivanje ne predstavijaju neku neposrednu prostotu, veé jedno kretanje koje poseduje na sebi razlitite momente; stavija se ovo; medu- tim, stavlja se naprotiv jedno drugo ovo, ili ono ovo ukida se: i to drugobivstvo ili to ukidanje prvoga takode se ukida, vraéa~ juGi se na taj nadin tome prvome. Ali, to u sebe reflektovano Prvo sada nije sasvim taéno ono isto sada koje je bilo prvo, naime neka neposrednost, vet je upravo neito u sebe reflek- tovano ili ono Sto je prosto koje u drugobivstvu ostaje ono sto este: jedno sada koje jeste apsolutno mnoga sada; i to jeste istinito sada, sada kao jednostavan dan, koje poseduje mnoga sada, fasove; takvo jedno sada, jedan éas, predstavlja isto tako mnoge minute, i ovo sada isto’ tako mnoga sada itd. — Dakle, samo pokazivanje jeste kretanje koje iskazuje ono sto u istini Jeste to sada, naime jedan rezultat ili jedno mnostvo sada Sazeto ujedno; i to pokazivanje je saznavanje da je ono sada neSto opite. Ono ovde na koje je ukazano i koje ja zadriavam jeste takode jedno ovo ovde koje u stvari nije ovo ovde, vet pred- stavlja jedno spreda i pozadi, jedno gore i dole, jedno desno i levo, To gore predstavija isto tako mnogostruko drugobivstvo u gore, dole itd. Ono ovde, na koje bi trebalo da se ukaze, igtezava u druga ovde, ali i ova drage ovde iStezavaju takode; ono ovde na koje je ukazano, koje je zadréano i koje ie trajno jeste jedno negativno ovde, koje jeste negativno po tome sto Se sva ovde shvataju kako treba, ali se ona pri tome ukidaju; ono je jedna prosta kompleksija od mnogih ovde. Ono ovde koje se ima u vidu predstavljalo bi tacku; ali tatka ne postoji: nego, nakon Sto se na taku ukaZe kao na postojetu, pokazuje se da to ukazivanje ne predstavlja neposredno znanje, vet jedno kretanje koje, polazeéi od ovde koje se ima u vidu i, iduéi kroz mnoga, prelazi u ono opite ovde koje predstavija isto tako jedno mnostvo onth ovde, kao Sto dan predstavija jedno mnostvo raznih sada. Jasno se vidi da dijalektika tulne izvesnosti nije niSta drugo do jednostavna istorija njenog kretanja ili njenog isku- 5 Fenomenologta dune 65stva i da Culna izvesnost nije ni8ta drugo do jedino ta istorija. Zbog toga i sama prirodna svest neprestano ide ka rezultatu © tome sta je na tulnoj izvesnosti istinito, praveéi iskustvo 0 tome; ali ona ga isto tako stalno zaboravlja, potinjuei kretanje fznova. Stoga se moramo éuditi kada se protiv ovoga iskustva kao opite iskustvo (takode kao filozofsko tvrdenje i éak kao rezultat skepticizma) postavija tvrdenje: Realitet ili biée spo- Vjainjih stvari kao ovih ili kao gulnih stvari poseduje za svest apsolutnu istinu. Svako ko postavlja takvo jedno tvrdenje u isto vreme ne zna Sta govori, ne zna da se njime iskazuje sup- totnost onoga sto hoée da kaze. Istina fulnog ovoga za svest treba da bude opite iskustvo; medutim, op8te iskustvo jeste naprotiv suprotnost; svaka svest ukida takvu jednu istinu, kao Sto je, na primer, Ovde jeste jedno drvo, ili Sada jeste podne, izrazavajuéi pritom suprotnost: ovde nije jedno drvo, vet jedna kuéa; i ono Sto u ovome tvrdenju, koje ukida ono prvo tvrdenje, Jeste’ opet isto takvo tvrdenje jednoga Sulnoga ovoga, svaka svest isto tako odmah ukida, i u svakoj ée gulnoj izves- nosti saznati_uistinu samo ono Sto smo mi uvideli, naime ovo kao neko opste, suprotnost onoga, za Sta ono tvrdenje uverava da predstavija opite iskustvo. — Neka nam bude dozvoljeno da se pri ovome pozivanju na opste iskustvo unapred obazremo ha praktitnost.1 U tome pogledu moze se onima koji zastupaju onu istinu i izvesnost realiteta éulnih predmeta rei da njih treba uputiti u najnizu skolu mudrosti, naime, u stare eleuzin- ske misterije Cerere i Bahusa, da prvo treba da nauée tajnu Jedenja hleba i pijenja vina; jer onaj ko je u te tajne posveten ne samo dospeva do sumnje u postojanje tulnih stvari, vee do ofajanja zbog njega, i na njima izvrsuje delimice sam on nji- hovo nistavilo, delimice gleda kako ga one same izvrSuju. Ove murdrosti nisu ligene tak ni Zivotinje, veé se pokazuje da su u nju najdublje posvetene; jer one ne zastaju pred tulnim stva- rima kao pred stvarima koje postoje po sebi, vet oéajavajuéi zbog toga realiteta i obuzete potpunom izvesnoséu u njihovu ni8tavost one ih se bez ustezanja laéaju i prozdiru ih; i kao Hivotinje tako i cela priroda slavi te otkrivene misterije koje ude u emu se sastoji istinitost Zulnih stvari. Oni pak koji postavljaju takvo tvrdenje iskazuju, prema prethodnim napomenama, takode neposrednu suprotnost onoga Sto nameravaju da iskazu, — pojava koja je moda najzgodnija | Praktitno ponaganje na koje se ovde unapred ukazuje jeste ponafanje Zudnje (str. 109. 1 dalje). 66 da nas navede na razmiSljanje 0 prirodi éulne izvesnosti. Ti judi govore © postojanju spoljainjih predmeta, koji su u stanju da se jo tatnije odrede kao stvarne, apsolutno pojedi- nagne, sasvim ‘osobene stvari, od kojih nijedna ne poseduje vike neku stvar koja je sa njom apsolutno jednaka; to postojanje je, po tim Ijudima, apsolutno sigurno i istinito. Oni imaju u vidu ovo parte hartije na kojem ja ovo pigem ili, Stavige, na kojem sam ja to napisao; ali oni ne iskazuju to sto imaju u vidu Da su oni stvarnohteli da iskazu ovo parte hartije, koje su mislili, a hteli su to reéi, onda je to nemoguée, jer Gulno ovo koje se ima u vidu jeste nedostizno za govor koji pripada svesti, ‘onome Sto je po sebi opste. Stoga bi se ono raspalo pod uticajem stvarnog pokuSaja da se iskaZe; oni koji bi njegovo opisivanje zapoteli ne bi bili u stanju da ga zavrée, veé bi morali da ga prepuste drugima koji bi najzad i sami priznali da govore 0 Jednoj stvari koja ne postoji. Oni, dakle, zaista imaju u vidu ovo parte hartije koje je ovde jedno sasvim druktije od gor njega paréeta hartije; ali oni govore »realne stvari, spoljainji ill Gulni predmeti, apsolutno pojedinagne suitines itd., to jest oni o tim stvarima iskazuju samo ono Sto je opste; otuda ono Hto se oznatuje kao neizrecivo nije niSta drugo do ono sto je neistinito, ono Sto je nerazumno, ono Sto se samo zamislja. — Ako se o netemu ne kaze niSta drugo nego da ono jeste jedna realna stvar, jedan spoljaSnji predmet, onda je ono iskazano samo kao ono Sto je najopitije, i time je naprotiv njegova Jednakost sa svatim izrazena kao razliénost. Ako ja Kazem: jedna pojedinatna stvar, onda je ja Stavige iskazujeni isto tako kao ono Sto je sasvim opite, jer svaka stvar jeste jedna poje- dinaéna stvar; i isto tako ova stvar jeste sve ato se hoée. Odre- dena taénije kao ovo parée hartije, onda sva paréad hartije i svako parte hartije jesu jedno parte hartije, i ja sam uvek iskazao samo ono Sto je opste. Ali ako Zelim da govoru, koji poseduje tu boZansku prirodu da mnenje neposredno izokreée, da ga predrugojatava i da mu tako apsolutno ne dopusti da dode do reti, priteknem u pomoé time Sto éu pokazati ovo parte hartije, onda 6u ste¢i iskustvo o tome u gemu se, u stvari, sastoji istinitost tulne izvesnosti; ja ga pokazujem kao jedno ovde koje jeste jedno ovde drugih ovde, ili koje u samom sebi Jeste jedna prosta skupina mnogih ovde, to jest jedno opste, ja shvatam onako kakvo ono u istini jeste, i umesto da znam ‘neito Sto je neposredno, ja opazam. a 671 OPAZANJE ILI STVAR I OBMANA‘ Neposredina izvesnost ne prima ono Sto je istinito, jer nje- nha istinitost jeste ono Sto je opie; ali ona hoée da shvati ono »ovoe. Opaianje, naprotiv, shvata ono, 3to je za nju pojedi- naéno biée, kao ono 3to je opste. Kao 3to je opstost princip opazanja uopite, takvi su i oni momenti opazanja koji se u njemu neposredno razlikuju: ja jeste opste i predmet jeste jedan opti predmet. Onaj je princip za nas postao i stoga naSe shvatanje opazaja nije viSe neko pojavno shvatanje, kao Sto je shvatanje éulne izvesnosti, veé je nuino shvatanje? U postajanju toga principa postala su u isto vreme oba mo- menta Koji samo u njihovo} pojavi ispadaju; jedan momenat, naime, jeste kretanje pokazivanja, drugi momenat jeste to isto kretanje, ali kao ono Sto je jednostavno; onaj prvi momenat je opazanje, ovaj drugi jeste predmet. Predmet je u pogledu Sudtine ono isto Sto je i kretanje, kretanje je razvijanje i raz~ Iikovanje momenata, a predmet’ predstavlja njihovu obuhva- éenost ujedno. Za nas ili po sebi ono Sto je opSte kao princip jeste sustina opazanja, a nasuprot oj apstrakciji oba momenta, ono Sto opaza i ono Sto je opazeno, jesu ono sto je nesustinsko. ‘Medutim, u_stvari zato Sto ona oba jesu ono sto je opSte ili ono 3to je bitno, to su ona oba bitna; ali posto se oni kao suprotnosti odnose jedno na drugo, u tom odnosu moze samo jedno od njih da bude ono Sto je bitno; a razlika izmedi bitnoga i nebitnoga mora da se medu njima raspodeli. Jedno od njih, odredeno kao ono Sto je prosto, predmet, jeste suitina, ravnoduino prema tome da li Se opaza ili ne; medutim, opazanje kao kretanje jeste ono to je nepostojano, koje moze postojati ili takode ne postojati, i ono Sto je nebitno. Ovaj pak predmet treba da se blize odredi, pa da se ta odredba ukratko razvije iz rezultata koji se pokazao; iserpnije razvijanje ne spada ovde. Posto princip toga predmeta, ono Sto © Sa ovim adsekom treba uporediti Hegelovu »Nauku logikes, 2. kknfigu, 2. odsek, J. glavu: Egzistenclsa. (A. Stvar {njene osobine. B. Sastav stvari iz materija. C. Anallaa stvari) Interesantno je da u Nawci Togike osnovne erte razvoja jo8 tatno odgovaraju ovo) glavi Fenomeno- ogiie, dok Je u takozvano} *Maloj logiets, w Enciklopediji, 1. deo, doti- gna glava uobligena sasvim druktije ¥ Ovde se, dakle, pojavifuje razlika koja postoji Izmedu Fenomeno- logife duha kao nauke 1 stvarnog razvoja svesti, razlika izmedu pojav- Ijivanja novoga oblika svesti 1 polmanja njegove nuznosti. Vidi str. 75, 68 je op8te, predstavlja_u svojoj prostoti_ jedan isposredovani Princip, to taj predmet mora da ga izrazit na sebi, kao svoju prirodu; predmet se na taj nagin pokazuje kao stvar sa mnogim osobinama. Obilje Gulnoga znanja pripada opazanju a ne ne- posrednoj izvesnosti, u kojoj je to bogatstvo bilo ono sto je sporedno; jer jedino opaianje poseduje u svojoj su8tini nega iju, razliku ili raznolikost. 1. [Prosti pojam stvari] Dakle, ovo postavijeno je kao ne-ovo ili kao ukinuto, i po tome ne kao niSta veé jedno odre- deno nifta ili jedno niSta neke sadrZine, naime sadréine ovoga. Zbog toga ono sto je Eulno jo$ postoji, ali ne onako kako bi trebalo da je u neposrednoj izvesnosti, kao pojedinagnost koja se ima u vidu, veé kao ono to je opite ili kao ono 3to ée se odrediti kao osobina. Ukidanje predstavija svoje pravo dvo- struko matenje koje smo upoznali na onome sto je negativno: ono je negiranje i u isto vreme ofuvanje; ni8ta, kao niSta ovo~ ga, Euva neposrednost i simo jeste Suino, ali ono tuva jednu opitu neposrednost. — Biée, medutim, jeste jedno opSte po tome, Sto ima na sebi posredovanje ili ono &to je negativno; poSto ono tu _negativnost izrazava na svojoj_neposrednosti, ono predstavija jednu razligitu, odredenu osobinu. Time su postavljene u isto vreme mnoge takve osobine, od Kojih svaka predstavlja negaciju druge. Time Sto su izrazene u prostoti onoga Sto je opite, te odredenosti, koje zapravo predstavljaju osobine tek blagodareti jednoj odredbi koja doenije pridolazi, odnose se na same sebe, ravnodune su jedna prema drugima, svaka je za sebe, nezavisna od druge. Ali, i prosta opttost, jednaka sa samom sobom, razlikuje se od tih svojih odrede- nosti i nezavisna je od njih; ona je isto samoodnosenje ili onaj medijum u kojem se nalaze sve ove odredenosti, u to} se op- Stosti, dakle, proZimaju kao u jednom prostom jedinstvu, a da se pri tome ne dodiruju; jer, upravo utestvovaniem u toj op- Stosti one su ravnoduine za ‘sebe. — Taj apstraktni opti me- dijum, koji se moze oznatiti kao stvarstvo uopste ili kao Uista suitina, nije niSta drugo do ovde i sada, kao Sto se to pokazalo. naime niita drugo do jedna prosta skupina mnogih ovde sada; ali ovi mnogi su u svojoj odredenosti prosto ono Sto je opite. Ova so jeste jednostavno ovde { u isto je doba mnogo. struka; ona je bela i takode slana, oblika je kubnog, ima ta- kode odredenu tezinu itd. Sve ove njene mnogobrojne osobine nalaze se u jednome jednostavnome ovde, u Kojem se, dakle, To Jest da u opatanju pokate ono Sto opatanje ne obuhvata kao rinetp. 69prozimaju; nijedna od tih osobina ne poseduje neko drugo ovde nego Sto je ovde druge osobine, veé se svaka od njih nalazi svuda u istome ovde u kojem se nalaze i druge osobine; i u isto vreme, ne razdvajajuéi se razlititim ovde, one se u tome pro- Himanju ne aficiraju; belina soli ne aficira niti menja kubni oblik soli, obe te njene osobine ne aficiraju niti menjaju njenu slanost itd., veé poSto svaka od tih njenih osobina predstavlja jednostavno samoodnofenje, ona ostavlja ostale njene osobine na miru i povezuje se sa njima jedino onim ravnodusnim »ta- Kodee. Ovo takode jeste, dakle, ono samo éisto opite ili onaj medijum, ono stvarstvo koje te osobine tako sazima ujedno. U ovome odnosu koji se pokazao posmatran je i izlozen tek samo karakter pozitivne opstosti; medutim, pokazuje nam se jo8 jedna strana, koja takode mora da se unese u nju. Naime. kada bi mnoge odredene osobine bile apsolutno ravnodusne, i ako bi se odnosile potpuno na same sebe, onda one ne bi predstavijale odredene osobine; jer one su odredene samo ukoliko se razlikuju i ukoliko se odnose na druge osobine kao suprotne. Ali, s obzirom na tu suprotnost one ne mogu posto- jati zajedno u prostom jedinstvu svoga medijuma koje je za njih isto tako bitno kao i negacija; prema tome, njihova raz- Tika pada izvan ovoga prostog medijuma, ukoliko ona nije neka ravnodugna razlika, veé je razlika koja iskljutuje, koia negira drugo; i stoga taj medijum nije samo jedno takode, jedno ravnodusno jedinstvo, veé predstavlja i jedinicu, jedin~ stvo koje iskljuéuje. — Jedinica jeste momenat negacije, uko- liko se ona na jedan prost natin odnosi na samu sebe, isklju- %ujubi drugo, i pomoéu koje je stvarstvo odredeno kao stvar. Na osobini se nalazi negacija kao odredenost, koja je neposred- no istovetna sa neposrednoséu biéa koja, blagodaresi ovome jedinstvu sa negacijom, jeste opStost; medutim, kao jedinica ona je takva kakva je oslobodena od ‘tog jedinstva sa suprot- noSéu i sara je po sebi i za sebe. U ovim momentima skupa zavrSena je stvar kao istinitost opazaja, ukoliko je potrebno da se to ovde izlozi. Stvar je u) ravnodusna pasivna opstost, mnozina osobina ili Stavie mate- rija povezanih onim Sto se oznaguje re&ju takode, 8) negacija isto tako kao prosta, ili kao jedinica, iskljuéivanje suprotnih osobina, i y) same mnoge osobine, veza prva dva momenta, negacija, kako se ona odnosi na ravnodusni elemenat rasprosti- rajuéi se u njemu kao jedno mno8tvo raznolikosti, tatka po- jedinatnosti koja se u medijumu postojanja odzraéava u ‘imnozinu. § obzirom na to Sto te raznolikosti pripadaju rav- 70 nodugnome medijumu, one-same jesu opite, odnose se jedino na sebe i ne afigiraju se; ali s obzirom na to 3to pripadaju negativnome jedinstvu, one su u isto vreme iskljudive, pose- dujuéi_ pak tu suprotnu vezu nuino na osobinama Koje su odstranjene iz svoga takode. Culna op8tost ili neposredno je- dinstvo biéa i onoga Sto je negativno jeste pak utoliko osobina ukoliko su iz nje razvijene jedinica i gista op3tost i ukoliko se one razlikuju jedna od druge, i ukoliko ta éulna opstost po- vezuje ujedno tu jedinicu i tu distu opatost; tek ova njihova veza sa Gistim suitinskim momentima zavréava stvar. 2. [Protivreéno opazanje stvari.] Takva, dake, jeste stvar opazanja; i svest, ukoliko je ta stvar njen ‘predmet, odredena je kao ono 3to opaka; svest ima taj predmet samo da shvati i da se ponaga kao tisto shvatanje: ono Sto za svest iz toga shvatanja proizade jeste ono Sto je istinito. Kada bi sama svest pri tome shvatanju neito Ginila, ona bi takvim dodava~ njem ili izostavijanjem izmenila istinu. Posto je predmet ono Sto je istinito, ono Sto je opite, Sto je jednako sa samim sobom, a svest je ono 3to je promenijivo i ono sto je nebitno, to se svesti moze dogoditi da shvati predmet nepravilno i da zapadne u zabludu. Ono Sto opaa svesno je moguénosti obmane; jer u opstosti, Koja predstavlja princip, smo drugobivstvo postoji za svest neposredno, ali kao ono Sto je nitavno, ukinuto. Stoga njen kriterijum istine jeste samojednakost, a njeno ponasanje je da shvata kao jednako samom sebi.! Podto za svest postoji u isto vreme ono Sto je razli€ito, to ona predstavija povezivanje razligitth momenata svoga shvatanja jednih sa drugima; ali ako se u tome uporedivanju pokaze neka nejednakost, onda to ne predstavija neku neistinitost predmeta (jer predmet je ono &to je jednako sa samim sobom), veé neistinitost opazanja. Pogledajmo sada kakvo iskustvo pravi svest u svome re- alnom opazanju. Za nas se to iskustvo sadrdi vet u malofas datome razvijanju predmeta i ponaSanja svesti prema pred- metu, i predstavijaée samo razvijanje onih protivretnosti koje se nalaze u njemu. — Predmet koji shvatam pokazuje se kao prosto-naprosto jedan; ja na njemu primeéujem takode osobinu kkoja je opita, a koja usled toga prevazilazi pojedinagnost. Pre- ma tome, ono prvo postojanje predmetne suitine kao nekojeg jednoga nije predstavijalo njeno pravo postojanje; posto pred- met jeste ono Sto je istinito, to neistinitost pada u mene, te 4 ‘To jest ponasanje svesti se sastoji u tome ato ona sve to za nju postaje predmetom shvata kao Jednako sa samim sobom. 1moje shvatanje nije bilo pravilno. Stavige, ja zbog opStosti oso- bine moram da shvatim predmetnu suStinu kao neku zajednicu uopite. Ja, osim toga, opazam osobinu kao odredenu osobinu koja se suprotstavlja svemu drugome i koja ga iskljuéuje. Ja, dakle, stvarno nisam pravilno shvatio predmetnu sutinu kada sam je odredio kao neku zajednicu sa drugim ili kao kontinui- tet, te, naprotiv, ja zbog odredenosti osobine moram da rastavim kontinuitet i da predmetnu suitinu postavim kao jedinicu koja iskljuguje, Na toj odvojenoj jedinici ja nalazim mnoge takve osobine koje se uzajamno ne aficiraju, veé su jedne prema drugima ravnoduine; ja, dakle, nisam opazio predmet pravilno kada sam ga shvatio kao ono Sto iskljuuje, veé, kao Sto je ranije bio samo kontinuitet, tako sada predstavlja jedan opéti zajednitki medijum, u kojem mnoge osobine kao tuine opitosti postoje svaka za sebe, i u kojem svaka od njih, buduéi odre- dena, iskljuguje ostale osobine. Ali, sa time ono Sto je prosto i ono Sto je istinito, a Sto ja opatam, takode ne predstavijaju neki op8ti medijum, ve6 pojedinaénu’osobinu za sebe, ali koja na taj nagin nije ni osobina ni neko odredeno biée; jer ona se sada ne nalazi ni na nekoj jedinici ni u odnosu na druge Medutim, ona jeste osobina jedino na jedinici i odredena jeste samo w vezi sa drugom osobinom. Kao to isto samoodnoSenje ona jeste i ostaje samo jedno éulno bige uopite, jer ne pose- duje viSe na sebi karakter negativnosti; i svest’ za koju sada postoji jedno gulno biée predstavija samo jedno mnenje, to jest ona je potpuno iza8la izvan opazanja i vratila se u scbe. Ali, i samo @ulno biée i mnenje prelaze u opazanje: ja sam bagen nazad na potetak, i ponovo sam uvaljen u ono kruzenje koje se u svakome momentu ukfda, i to kao celina. Svest, dakle, nu2no ponovo prelazi to krugenje, ali u isto vreme ona to ne &ini na isti natin kao prvi put. Svest je, naime, o opazanju stekla iskustvo da rezultat opazanja i nje- gova istinitost predstavljaju njegovo ukidanje, ill refleksiju iz istinitoga u samo sebe. Time je za svest doneta odluka o tome Kakvo je njeno opazanje po svojoj suitini, naime, da ono ne predstavija neko jednostavno Sisto shvatanje, veé da je u svome shvatanju u isto vreme reflektovana iz onoga Sto je istinito u samo sebe. Ovo vratanje svesti u samu sebe, koje se nepo- sredno upliée u Sisto shvatanje, — jer se to njeno vraéanje u sebe pokazalo kao suitinsko za opazanje, — vr promene na onome Sto je istinito. Svest u isto vreme saznaje tu stranu kao svoju i uzima je na sebe, gime ée, dakle, dobiti istiniti pred- met kao Gist. — Time je’ sada, kao Sto se to zbilo kod éulne 2 izvesnosti, data na opazanju ta strana Sto se svest potiskuje u nju samu, ali, pre svega, ne u onom istom smislu u kome je to bio sluéaj kod Sulne izvesnosti, naime, kao da istina opa- Yanja pada u svest; veé, naprotiv, svest saznaje da neistinitest Koja se u opazanju nalazi pada u nju. Ali, tim saznanjem svest se u isto vreme osposobljava da tu neistinu ukine; ona razlikuje svoj shvatanje onoga Sto je istinito od neistinitosti svoga opazanja, pa tu neistinitost opazanja ispravlja, i ukoliko se sama poduhvata toga ispravljanja utoliko svakako u nju samu pada ta istinitost kao istinitost opa%anja. Prema tome, ponatanje svesti, koje treba odsada da razmatramo, takvo je da ona vise ne samo opaza, veé je takode svesna svoje refleksije u sebi, te sama odvaja tu svoju refleksiju od prostog shvatanja. Ja, dakle, opazam stvar prvo kao jednu i moram je fik- sirati u toj istinskoj odredbi; ako se u kretanju opazanja pojavi neSto tome protivreéno, onda se mora uvideti da to potive od moje refleksije. U opazanju pak javijaju se takode razlitite osobine koje izgledaju kao da predstavijaju osobine. stvari: ali stvar jeste jedna, te Sto se tide te raznolikosti usled koje bi stvar prestala da bude jedna, mi smo nje svesni da pada u nas. Stvar je, dakle, u stvari bela samo kada se stavi pred nage oko, takode slana kada se stavi na na jezik, isto je tako kubna za nage éulo pipanja itd. Potpunu raznolikost ovih strana mi ne dobijamo od stvari, veé je uzimamo iz sebe; one za nas pa- daju jedne izvan drugih usled na8ih gulnih organa, kao Sto su oko, jezik itd., koji se potpuno razlikuju medu sobom. Pre- ma tome, mi smo’onaj opti medijum u kojem se takvi momenti izdvajaju i postoje za sebe. Dakle, onu samojednakost stvari i njenu istinu, po Kojima ona jeste jedna, mi zadobijamo usled toga Sto onu odredenost po kojoj jesmo opsti medijum posma- tramo kao nau refleksiju. Ali, od svih ovih raznolikih strana, koie svest uzima na sebe, svaka za sebe jeste odredena tako kakva jeste, kada se posmatra kao strana koja se nalazi u opStem medijumu; belo postoji samo u suprotnosti prema crnome itd., i stvar jeste jedna upravo usled toga Sto se suprotstavlja drugim stvarima. Medutim, stvar ne odstranjuje druge stvari od sebe ukoliko je jedna, — jer biti jedna jeste opfte samoodnogenje, i usled toga Sto je Jedna, stvar je naprotiv jednaka sa svim drugim stvarima, — ve pomoéu svoje odredenosti. Dakle, same stoari odredene su po sebi i za sebe; one imaju osobine kojima se razlikuju od drugih stvari. Posto osobina predstavija viastitu osobinu stvari ili neku odredenost na samo} stvari, to ona ima 3