Dobrodoli u GRAMAK

GRAMAK (GRAevinske MAine - Korienje) je multimedijalni udbenik namenjen studentima i korisnicima graevinskih maina. elimo vam prijatan rad uz GRAMAK. GRAMAK trenutno obuhvata sledee delove: Opti deo - objanjenje osnovnih pojmova o graevinskim mainama, nainima njihovog korienja i opti principi prorauna - uinci, cena kotanja i pouzdanost. Podela mehanizacije - podaci o pojedinim vrstama maina, njihovim tipovima i specifinostima Opti podaci - infomacije o samom GRAMAK-u - autori, tehniki podaci i interesantni linkovi GRAMAK realizovao autorski tim sa Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je obrazovala Katedra za menadment, tehnologiju i informatiku u graevinarstvu. Projekat GRAMAK je podralo Ministarstvo za Nauku i tehnologiju Vlade Republike Srbije, kao inovacioni projekat br. I.1.1880 Graevinski fakultet i Ministarstvo za Nauku i tehnologiju zadravaju sva prava na ovom autorskom delu.

Opti deo
U ovom delu GRAMAK-a opisani su principi i standardne procedure prorauna koje se koriste prilikom korienja graevinskih maina. Prvo, razmotreni su principi i metodi prorauna uinaka rada graevinskih maina. Drugo, prikazano je kako se proraunavaju oekivani trokovi korienja maina i prodajne cene rada maina. Tree, objanjeno je kako se vri izbor maina koje e biti koriene za obavljane potrebnih radova. etvrto, analizirana je raspoloivost pojedinanih maina i sistema maina angaovanih na istom poslu. U sva etiri dela, data su objanjenja koja nisu vezana za konkretne maine. Samo u primerima i prilikom navoenja izuzetaka pominju se konkretne maine. Ukoliko vas zanima da proverite kako se navedeni principi i metodi prorauna primenjuju na konkretne maine, pogledajte deo GRAMAK-a koje se odnosi na podelu graevinske mehanizacije.

1. Principi i metodi prorauna uinaka rada graevinskih maina

Pod uinkom graevinskih maina podrazumeva se proizvodnja u jedinici vremena, izraena zapreminski, teinski ili po komadu, u zavisnosti od prirode proizvodnje. Uinak se izraava jedinicom mere rada u jedinici vremena (m3/h, m2/h, kom/h ... ) Osnovni faktori koji utiu na veliinu uinka su: konstruktivne osobine maina1) vrsta radova2) uslovi rada3) reim korienja radnog vremena4) **************************************************************************************************************************************************
1)

Konstruktivne osobine maina koje utiu na veliinu uinka su: snaga motora brzina rada dimenzije i oblik radnih organa nain izrade kvalitet konstrukcije ...

Konstruktivne osobine maina utiu na veliinu teorijskog uinka. Savremene, nove i kvalitetne maine prirodno ostvaruje vee uinke od zastarelih i dotrajalih. Jae maine sa veim radnim organima ostvaruju vee uinke, ali treba voditi rauna da e za konkretan tehnoloki proces, konkretnu lokaciju i zahtevani intenzitet radova, moda biti ekonominije upotrebiti manje maine. Ova problematika se detaljno obrauje prilikom ueg izbora maina. Oblik radnog organa utie na veliinu praktinog uinka preko koeficijenta punjenja radnog organa i koeficijenta usklaenosti transporta (ako se radi o transportu).
2)

Vrsta radova utie na uinak graevinskih maina u zavisnosti od toga da li se radovi izvode: u veem ili manjem obimu u skuenom ili irokom prostoru u suvom ili raskvaenom tlu u dobrim ili loim klimatskim uslovima sa materijalom bolje ili loije kategorije ...

Manji obim radova, skueni prostor, loe stanje tla i loi klimatski uslovi nepovoljno utiu na veliinu uinka. to se kategorije materijala tie, ona se na veliinu uinka reflektuje prilikom prorauna praktinog uinka maina. Koeficijenti korekcije koji pokazuju ovaj uticaj su: koeficijent rastresitosti, koeficijent punjenja radnog organa i koeficijent zahvatanja materijala.

3)

Pod uslovima rada graevinskih maina podrazumeva se: samostalan rad maine ili spregnut rad sa drugim mainama. obuenost radne snage odravanje i negovanje maina nain organizacije rada ...

Pri samostalnom radu uinci su po pravilu vei zato to nema gubitaka usled neusklaenosti uinaka kada dolazi do saekivanja maina. O usklaenosti uinaka se vodi rauna prilikom ueg izbora maina. Bolja obuenost radne snage, dobro odravanje maina i dobra organizacija rada povoljno utiu na ostvarenje optimalnog uinka. Koeficijent korekcije koji pokazuje uticaj organizacije rada na praktini uinak je koeficijent optimalnosti uslova rada, odnosno koeficijent usklaenosti transporta (ako se radi o transportu), koeficijent naina istovara i koeficijent okreta (ako se radi o iskopu bagerom).
4)

Reim korienja radnog vremena se ogleda kroz: rad u smenama opravke maina premetanje maina sa gradilita na gradilite montaa i demontaa vremenske nepogode ...

Pored navedenih, postoje i drugi nepovoljni uticaji koji dovode do toga da reim korienja radnog vremena nije optimalan, pa samim tim dolazi do smanjenja praktinih uinaka maina. Koeficijent korekcije koji obuhvata sve ove uticaje je koeficijent korienja radnog vremena. ************************************************************************************************************************************************** Da bi se neku mainu odredio uinak potrebno je poznavati sve uslove pod kojim se obavlja rad. Obino se polazi od optimalnih 5) uslova da bi se utvrdio jedan vrsto odreen poetni uinak koji se naziva teorijski uinak - Ut . Zatim se, vodei rauna o svim specifinostima vezanim za konkretan sluaj, putem redukcije dolazi do realnog uinka za odreene uslove. Ovaj uinak se naziva praktini uinak - Up6). Razlika izmeu teorijskog i praktinog uinka moe biti velika, to ukazuje na objektivne i subjektivne tekoe vezane za konkretne uslove. Proraun teorijskog uinka se vri u zavisnosti od toga da li se radi o mainama sa ciklinim7) ili kontinualnim8) dejstvom. Svi 9) uticaji koji dovode do smanjenja teorijskog uinka izraavaju se koeficijentima korekcije kojima se mnoi teorijski uinak. ************************************************************************************************************************************************** Teorijski uinak - Ut - Pod teorijskim uinkom graevinske maine podrazumeva se onaj uinak koji se moe ostvariti pod optimalnim uslovima eksploatacije.Optimalni uslovi eksploatacije obuhvataju tehnike i oranizacione ulove. Pri tome se misli na: optimalne uslove na samom radnom mestu optimalnu organizaciju tehnolokog procesa optimalno rukovanje i snabdevanje Eventualni zastoji koje obuhvata teorijski uinak mogu biti: neizbeni tehniki zastoji izazvani prirodom tehnolokog procesa izazvani prirodom samog rada Ostali faktori koji dovode do smanjenja uinka obuhvaeni su kroz proraun praktinog uinka. Praktini uinak - Up - Pod praktinim uinkom podrazumeva se stvarni uinak graevinske maine na nekom odreenom mestu i pod odreenim uslovima eksploatacije. Pri tome se uzimaju u obzir sve objektivne i subjektivne okolnosti koje dovode do smanjenja teorijskog uinka. Prilikom prorauna praktinog uinka ne uzimaju se u obzir jedino prekidi u radu izazvani kvarom maina, to je predmet analize raspoloivosti graevinskih maina (injenica da se maine kvare i opravljaju to je predmet posebne analize, raspoloivosti maina). Uobiajeno je da se svi uticaji koji dovode do smanjenja teorijskog uinka izraavaju koeficijentima korekcije kojima se mnoi teorijski uinak.
6) 5)

Formula za proraun praktinog uinka glasi: Broj i vrsta koeficijenata korekcije (pogledaj objanjenje za 9)) koji se primenjuju za konkretnu situaciju nije jednoznano odreen. Jedini koeficijenat korekcije koji se po pravilu uvek primenjuje je koeficijent korienja radnog vremena, dok se drugi koeficijenti korekcije javljaju u zavisnosti od konkretene maine i konkretne situacije. Ciklino dejstvo - Maine sa ciklinim dejstvom tokom rada periodino ponavljaju pojedine radne operacije. Skup operacija koje maina ponavlja do ponovnog povratka u poetno stanje naziva se radni ciklus. To moe biti jedna operacija (iskop bagerom) ili skup vie razliitih operacija (rad dozera ili transportnih sredstava). Trajanje radnog ciklusa se, za datu vrstu radova, moe usvojiti na osnovu srednje vrednosti empirijskih podataka (iskop bagera, vreme manevrisanja, istovar ...) ili se proraunava na osnovu konkretnih uslova (transportna daljina, duina otkopa...) i konkretne maine (brzina kretanja maine). Karakteristine maine sa ciklinim dejstvom su: bager, dozer, skreper, utovariva, transportna sredstva, maine za dizanje tereta, pervibrator, fabrika betona ... Kljuni podaci za proraun teorijskog uinka su: trajanje ciklusa - Tc zapremina radnog organa - q konstanta - T Konstanta T omoguuje da se dobije broj ciklusa u jedinici vremena. Ako se uinak rauna u m /h onda je konstanta T jednaka 60 (ako je Tc izraeno u minutima), odnosno 3600 (ako je Tc izraeno u sekundama). Formula za proraun teorijskog uinka
3 7)

glasi: Kontinualno dejstvo - Maine sa kontinualnim dejstvom tokom rada obrauju jednu traku u kontinuitetu, tj. obavljaju stalno jedan isti rad. Taj rad ne karakterie zapremina radnog organa (q), ve irina trake (zone) koja se obrauje.Karakteristine maine sa kontinualnim dejstvom su: grejder, valjak, finier, je ... Kljuni podaci za proraun teorijskog uinka su: irina trake - B brzina obrade - V debljina (dubina) trake - d broj prelaza - n Trake se po pravilu preklapaju da ne bilo delimino obraenih povrina. Uobiajena je irina preklopa sa svake strane od 10cm.Formula za proraun teorijskog uinka glasi: U maine sa kontinualnim dejstvom spadaju i druge maine iji se teorijski uinak ne rauna po navedenoj formuli.
9) Koeficijenti korekcije - Uticaji koji dovode do smanjenja teorijskog uinka izraavaju se koeficijentima korekcije kojima se mnoi teorijski uinak. Koeficijenti korekcije su proizali iz osnovnih faktora i oni ih numeriki opisuju. 8)

Najee korieni koeficijenti korekcije su: kv - koeficijent korienja radnog vremena kp - koeficijent punjenja radnog organa kr - koeficijent rastresitosti Ostali koeficijenti koji se javljaju kod nekih maina: ko - koeficijent okreta ki - koeficijent naina istovara kz - koeficijent zahvatanja materijala kut - koeficijent usklaenosti tansporta ku - koeficijent optimalnosti uslova rada

kv - koeficijent korienja radnog vremena Predstavlja odnos radnog vremena koji maina zaista radi i raspoloivog radnog vremena Zavisi od reima korienja radnog vremena Kree se u rasponu od 0,95 do 0,65 Vee vrednosti ukazuju na bolju organizaciju rada Manje vrednosti ukazuju na loiju organizaciju rada kp - koeficijent punjenja radnog organa Predstavlja odnos zapremine materijala koji je realno zahvaen i nominalne zapremine radnog organa Kree se u rasponu od 1,10 do 0,40 Zavisi od vrste radova, posebno od koherentnosti i tvrdoe materijala, kao i od konstruktivnog oblika maine, odnosno oblika radnog organa kr - koeficijent rastresitosti Predstavlja odnos zapremine materijala u rastresitom stanju (u radnom organu) i u neporemeenom (zbijenom) stanju Kree se u rasponu od 0,89 do 0,67 Zavisi od vrste radova, odnosno vrste materijala ko - koeficijent okreta Koriguje uinak prema visini radnog ela i uglu okretanja bagera Zavisi od uslova rada i javlja se samo kod rada bagera Iznosi 1,0 za optimalnu visinu radnog ela i okretanje od 90 Kree se u intervalu od 0,59 do 1,26 ki - koeficijent naina istovara Zavisi od uslova rada, odnosno od naina istovara ki = 1,00 za istovar na gomilu ki = 0,90 za istovar na vozilo kz - koeficijent zahvatanja materijala Zavisi od vrste radova, odnosno od kategorije tla koji se iskopava Kree se od 1,00 (I kategorija tla) do 0,65 (VII kategorija tla) kut - koeficijent usklaenosti transporta Zavisi od uslova rada, odnoso od odnosa zapreminske kaike q i zapremine koa transportnog sredstva Q Kree se od 0,82 za Q/q=2 do 1,00 za Q/q=9 ku - koeficijent optimalnosti uslova rada Zavisi od uslova rada, odnosno od optimalnosti uslova rada na terenu Kree se od 1,00 za optimalne uslove do 0,56 za rad sa prostornim ogranienjima

************************************************************************************************************************

2. Oekivani trokovi korienja maina i prodajne cene rada maina

Struktura cene mehanizovanog rada Prodajna cena1) mehanizovanog rada zasniva se na trokovima2) koje firma ima angaujui mehanizaciju i planiranoj dobiti3) na angaovanju, koja je i cilj rada mehanizacije. Trokovi koje prouzrokuje mehanizacija dele se na trokove eksploatacije4) i trokove osnovnog sredstva5). Dok trokovi osnovnog sredstva direktno zavise od nabavne cene maine, trokovi eksploatacije nastaju samo pri stvarnom angaovanju maine. Dobra procena trokova angaovanja maina omoguava sigurnije definisanje dobiti sa kojom se rauna a time i veu konkurentnost na tritu. **************************************************************************************************************************************************
1)

Prodajna cena - U optem obliku, prodajna cena efektivnog rada maine jednaka je

gde je: It =Jednokratni trokovi hgr=planirani fond radnih asova maine na gradilitu =faktor kojim se kalkuliu reijski trokovi i dobit (pogledaj pod 3)) Ee =eksploatacioni trokovi (pogledaj pod 4)) Eos=trokovi osnovnog sredstva (pogledaj pod 5)) Jednokratni trokovi (It) - Jednokratni trokovi odnose se na rad maine na nekom odreenom gradilitu, te je potrebno tano utvrditi koliko e iznositi vreme rada u asovima, da bi se moglo odrediti koliki e biti iznos tih trokova po jednom radnom asu maine. U jednokratne trokove spadaju svi trokovi pri transportu maine na gradilite, kao i njeno stavljanje u radni pogon na samom gradilitu. Ukoliko se tokom transporta vri i promena sistema transporta (npr. kombinacija drumskog, eleznikog i dr.) potrebno je svaki put obraunati i trokove pretovara.Uz trokove transporta sa manipulacijom, treba obraunati i trokove postavljanja maine na radno mesto, kao i trokove putanja u pogon. To moe biti i montaa, ako se radi o dizalicama (npr. ako je u pitanju toranjska dizalica), ili ako se radi o postrojenjima, kao to su drobilane sa separacijama, fabrike betona, asfaltne baze i sl.U takvim sluajevima putanje u pogon obuhvata tzv. probni pogon, koji nekada moe trajati i vie nedelja. U jednokratne trokove tada treba obraunati i trokove stajanja (nerada) maina za vreme probnog rada, jer se one troe a troe i pogonsku energiju a ne proizvode. Kod savremenih maina koje su na pneumaticima i koje su samohodne, jednokratni trokovi mogu da obuhvate samo trokove transporta. U sluaju da se maina tokom rada na gradilitu koristi na vie radnih mesta, kao to moe biti sluaj sa mealicama za beton, kompresorima, dizalicama i sl. treba obraunati i trokove premetanja, sem ukoliko oni nisu zanemarljivi. Po pravilu, u jednokratne trokove treba uneti i trokove vraanja maine u bazu (demontaa, manipulacija, transport). Planirani fond radnih asova maine (hgr) - Planirani fond radnih asova maine na gradilitu utvruje se na osnovu obima posla koji maina treba da izvri i proraunatog praktinog uinka kao proivod ove dve vrednosti.
2)

Trokovi mehanizovanog rada - Utvrivanje trokova mehanizovanog rada ima dvojaku svrhu: Utvrivanje najekonominije varijante pri uem izboru maina Odreivanje trokova proizvodnje (odnosno, prodajne cene graevinske usluge) na osnovu izvrenog ueg izbora maina

Kod prorauna trokova mehanizovanog rada polazi se od jedinice koja je "kotanje radnog asa maine". Trokovi mehanizovanog rada mogu se podeliti u dve osnovne grupe: 1. Trokovi osnovnog sredstva koji obuhvataju: Trokove amortizacije Investiciono odravanje Kamata i osiguranje

2. Eksploatacioni trokovi u koje spadaju Trokovi odravanja maina Trokovi habajuih delova Trokovi pogonske energije i maziva Trokovi rukovaoca i pomonog osoblja Da bi se dobila prodajna cena radnog asa maine treba zbir trokova osnovnih sredstava i eksploatacionih trokova pomnoiti sa faktorom kojim se obuhvataju trokovi reije i dobiti i to uveati za deo jednokratnih trokova Faktor reijskih trokova i dobiti - Cilj angaovanja mehanizacije je ostvarivanje dobiti. Najei nain odreivanja prodajne cene rada je da se prvobitno odreena cena rada (bez indirektnih trokova) uvea za faktor (1+ ). Faktor predstavlja procenat poveanja trokova mainskog rada, kojim se kompenzuju (kroz jedinine cene radova): trokovi pripremnih radova gradilita reijski trokovi preduzea (trokovi neproizvodnog rada) zahtevana dobit na konkretnom poslu. mora utvrditi na osnovu projekata (najee na Uticaj pripremnih radova moe biti vrlo znaajan, pa se vrednost faktora idejnom nivou) svih objekata koji se u okviru privrednog gradilita moraju izgraditi, pri emu se u okviru predrauna tih radova obraunava kao troak samo deo vrednosti tih objekata - onaj koji je amortizovan u toku perioda graenja . Orijentaciona vrednost pripremnih u odnosu na glavne radove iznosi: industrijski objekti 5 - 7% meliracioni radovi 6 - 7% tunelski radovi 10 - 15% zemljani radovi 10 - 15%
3)

brane od kamenog nabaaja 15 - 18% betonske brane 15 - 25%

Na ovu vrednost treba dodati jo oko 10 - 15% na ime reijskih trokova i dobiti, tako da je: za viegodinje projekte = 0,30 - 0,40 za jednogodinje projekte = 0,20 - 0,25 Eksploatacioni trokovi obuhvataju one trokove koji su neposredno u vezi sa mainom tokom njenog proizvodnog rada. Ovde ulaze: trokovi odravanja (male i srednje popravke i dnevni servis, pranje i podmazivanje) trokovi habajuih delova (gume kod maina na pneumaticima i kod vozila, zubi seiva kod bagera, dozera...) trokovi pogonske energije, maziva i pomonog materijala trokovi rukovaoca maina i njihovih pomonika Trokovi odravanja Trokovi odravanja se procenjuju i utvruju na osnovu iskustvenih podataka kod izvrenja istih ili slinih radova. Mogu se koristiti i preporuke proizvoaa, koji se opet baziraju na velikom broju statistiki obraenih podataka. Trokovi odravanja obuhvataju male i srednje popravke i dnevni servis, pranje i podmazivanje. Oni zavise od: konkretne maine uslova rada kvaliteta odravanja Trokovi habajuih delova U ove trokove svrstavaju se trokovi zamene i odravanja guma (pneumatika) kao i trokovi zamene metalnih delova izloenih neposrednom habanju, kao to su zubi i seiva na iskopnim i utovarnim organima, elina uad, eljusti drobilica, lopatice sa mealicama, lamele za prenos snage i sl. Trokovi odravanja i zamene guma kod drumskih vozila obraunavaju se po jednom preveenom tona-kilometru (kod transportnih preduzea i transportnih usluga) ili po radnom asu (kod graevinskih maina). Obraun trokova i zamene guma kod drumskih vozila vri se na bazi veka trajanja guma (pneumatika). Da bi se primenio proraun kotanja po radnom asu, mora se obaviti transformacija veka trajanja guma u km u zavisnosti od eksploatacione brzine po radnom asu, po sledeoj formuli:
4)

Trokovi zamene guma = 1.10 * (Nabavna vrednost guma / Vek trajanja guma). Faktor 1.10 obuhvata vrednost rada pri zameni pneumatika. Ovim trokovima pripadaju i trokovi zamene zubaca kod kaike bagera, rijaa ili dozera i ojaanog dela noa maina za zemljane radove, ali ih treba podeliti sa brojem eksploatacionih sati kako bili svedeni na efektivni sat rada. Trokovi energije Kod prorauna utroka pogonske energije odvojeno se postupa u sluaju kada je pogon pomou elektromotora, odnosno kada se radi o motorima sa unutranjim sagorevanjem. U oba sluaja uzima se u obzir da li je maina, odnosno pogonski motor, potpuno ili delimino optereen. Kako se kod mainskog rada uzima u obzir korienje radnog vremena preko odgovarajueg koeficijenta, na isti nain treba i kod prorauna utroka energije o tome voditi rauna. Opti obrazac za proraun utroka goriva ima oblik:

gde su: No-nominalna snaga motora gs-specifina potronja energije (goriva) ke-koeficijent potronje, kree se od 0,45 do 0,75 (srednja vrednost oko 0,60) analogno koeficijentu korienja radnog vremena Uobiajeno je da se trokovi maziva i rad na podmazivanju maina uzima u iznosu od 10% od vrednosti maina Trokovi radne snage Za proraun trokova radne snage potrebno je znati kakva se kvalifikacija zahteva za odreenu vrstu maine, kao i koji je broj radnika u posadi. Radnik je plaen za svaki sat koji provede na gradilitu, radila maina ili ne. Na raznim vrstama maina rade rukovaoci razliitog nivoa strunosti. Nivo stunosti kod radnika definie se kategorijom od I do IX. I kategorija je potpuno nekvalifikovani radnik i ova kategorija je praktino nestala sa gradilita, dok IX kategorija radnika podrazumeva iskusnog VKV radnika, to je rang vie kole. Rukovaoci maina su obino nivoa od VII pa navie. U troak radne snage ne spada samo plata ve i prevoz radnika, topli obrok kao i zakonske dabine dravi u kojoj se radi.
5) Trokovi osnovnog sredstva obuhvataju sve one trokove koji su vezani za mainu kao imovinu, bez obzira na uslove rada. Ti trokovi ne zavise o vremenu i obavezni su bez obzira da li se maina nalazi u radu ili ne. U ovu grupu trokova spadaju i trokovi koji su vezani za odreeno mesto rada, gradilite, a obuhvataju transport, odnosno dopremu maine, postavljanje, putanje u pogon i otpremu maine u bazu.

Trokovi amortizacije Trokovi amortizacije (ili otpisa maine) omoguuju da se radom maine realizuju finansijska sredstva za nabavku nove, takve maine.Jedini ispravan nain obrauna amortizacije (otpisa) je takav da se on vri proporcionalno troenju maine kao osnovnog sredstva. U okviru otpisa maine nuno je definisati i vek trajanja za svaku pojedinanu vrstu maina. Pod time se podrazumeva onaj broj radnih asova koji neka maina moe da ostvari u radu pod normalnim uslovima. Trokovi investicionog odravanja Ovi trokovi obuhvataju srednje i velike (generalne) opravke. Uobiajeno je da se obraun vri godinje i to u procentu od nabavne vrednosti maine. Kod nas ti procenti iznose: za maine 10% za vozila 12% Trokovi kamate na osnovna sredstva Ovi trokovi obraunavaju se na "sadanju vrednost" osnovnih sredstava, tj. onu koja se krajem godine dobila nakon odbijanja vrednosti godinjeg otpisa (amortizacije). Ipak, kod izrade kalkulacija radnog asa, najee se operie sa srednjom vrednou osnovnih sredstava, koja zavisi o veku trajanja osnovnog sredstva. Srednja vrednost moe se izraunati pomou obrasca Gde je: Cn n

nabavna vrednost osnovnog sredstva vek trajanja osnovnog sredstva u godinama

3. Izbor maina koje e biti koriene

Na korienju graevinskih maina zasniva se veina radova u graevinarstvu. U takvoj situaciji veoma je bitno da maine budu optimalno izabrane i usklaene za konkretan zadatak koji obavljaju. Uslov za kvalitetan izbor je poznavanje tehnologije radova, karakteristika maina i uslova rada. Samo dobro izabrane i usklaene maine mogu obezbediti efikasan rad i konkurentnu cenu. Izbor graevinske mehanizacije predstavlja kompleksan postupak svojevrsne optimizacije u kojoj se kao radni parametri javljaju: vrsta i obim planiranih radova lokalni uslovi izvodjenja radova izabrana metoda graenja tehniko-tehnoloke karakteristike dostupne mehanizacije Izbor maina se vri u dva koraka. Prvi korak je tzv. iri izbor maina1), koji treba da prui uvid u sve raspoloive maine koje bi mogle da uestvuju u izvravanju pojedinih operacija tehnolokog procesa. Drugi korak, tzv. ui izbor maina2), ima zadatak da od moguih maina ukae na one koje pruaju najveu ekonomsku prednost tj. najniu cenu po jedinici mere. Odabiranje maina vrimo nakon provedene detaljne tehno-ekonomske analize, tj. nakon prorauna kotanja radnog asa3) i praktinog uinka za svaku mainu. Osnovni principi za uspean izbor graevinskih maina su: ne odabirati ni mnogo velike ni mnogo male maine planirati to vei broj maina istog tipa radi smanjena trokova odravanja nastojati da to vei broj razliitih maina ima istu vrstu pogonskog goriva koristiti to vie standardne maine jer su jeftinije od specijalno izraenih pri izboru maina za specijalne radove ispitati ekonomsku opravdanost nabavke nove maine Prilikom izbora maina i njihovog meusobnog povezivanja u jednom tehnolokom procesu treba voditi rauna da se mehanizovani rad odvija bez zastoja. Nedostaci usled povezivanja niza maina mogu se prevazii: rezervnim mainama, ime se poveava pouzdanost sistema umetanjem tzv. regulatora (silosi, pretovarni bunker, skladita i sl.) U zavisnosti od uslova eksplatacije, obino se rauna sa sledeom rezervom u mainama: povoljni proseni nepovoljni 10% rezerve 15% rezerve 25% rezerve

************************************************************************************************************************************************** iri izbor maina - Na osnovu karte tehnolokog procesa vri se izbor maina, tako to se za svaku operaciju predvia odgovarajua maina ili grupu maina. Pri tome se uzimaju u obzir principi za uspean izbor graevinskih maina. Tokom ireg izbora maina jo uvek se ne odreuje potreban broj maina, nego se samo na osnovu raspoloivih maina predlau maine ili kombinacije maina koje mogu da obave traene operacije vodei rauna o parametrima koji utiu na izbor mehanizacije. Pri irem izboru maina potrebno je: studijom tehnolokog procesa izvriti indentifikaciju problema ralaniti tehnoloki proces na sukcesivne radne operacije sagledati raspoloive maine za odvijanje operacija prouiti uslove koje maina treba da ispuni za pojedine operacije izvriti izbor maina koje odgovaraju usvojenoj tehnologiji odabrati mainu koja moe izvriti zadatu operaciju Parametri koji utiu na izbor mehanizacije za iri izbor maina: Topografija terena Stanje transportnih puteva Geomehanike karakteristike tla (kategorije tla I - VIII) Prisustvo podzemnih voda Obim radova i oekivani praktini uinak
1)

Vrsta radova (da li su potrebne specijalne maine) Pouzdanost mehanizacije (rezervni delovi, rezervne maine) Ukoliko imamo vie raspoloivih maina za jednu operaciju, razmatramo varijantna reenja ireg izbora maina. Koje e varijantno reenje biti usvojeno zavisi od ekonomske povoljnosti tj. ueg izbora maina.
2)

Ui izbor maina - Cilj ueg izbora maina je dobijanje reenja koje prua najvee mogunosti, ali uz najnie trokove.

Ui izbor maina se vri nakon: obavljene studije tehnolokih procesa analize moguih frontova rada utvrivanje optimalne veliine za pojedine vrste maina izvrenog ireg izbora masina Da bi se izvrio ui izbor potrebno je za svaku mainu iz ireg izbora proraunati: kotanje radnog asa praktian uinak Da bi tehnoloki proces bio efikasan, radne operacije moraju biti usklaene: po vremenu izvrenja po obimu izvrenog posla Kod uskladjivanja rada maina polazi se od tzv. kljune maine (obavlja kljunu operaciju i obino je najskuplja maina). Utvren maksimalni uinak kljune maine treba da bude jednak ili premaen uincima ostalih maina svih operacija koje bilo da snabdevaju kljunu mainu, ili koje kljuna maina snabdeva, tj. Up >= Up (kljune maine) >= Up pot Ima i sluajeva kada mogunosti kljune maine znaajno premauju potrebe gradilita.Tada je preporuljivo dimenzionisati kapacitete svih maina tako da bude zadovoljen uslov: Up >= min Up >= Up pot uz napor da sve maine u vezi sa istom operacijom imaju grupni uinak to blii potrebnom, odnosno meusobno priblino jednak. Ako imamo vei broj varijanata ireg izbora maina sa izjednaenim uincima odabire se ona koja daje najniu cenu po jedinici meri. U cilju smanjenja trokova mainskog parka pri uem izboru maina treba voditi rauna i o: obezbedjenju potrebne rezerve u kapacitetu maina tipizaciji maina
3)

Kotanja radnog asa vidi objanjenje za 2)Trokovi mehanizovanog rada u 2.poglavlju.

**************************************************************************************************************************************************

4. Raspoloivost
Sva razmatranja u vezi odreivanja veliine praktinih uinaka graevinskih maina izvrena su pod pretpostavkom da ne dolazi do kvarova (otkaza) maina, odnosno njihovih opravki. Meutim, do kvarova neminovno dolazi pa se veliine praktinih uinaka mogu prihvatiti sa odreenom dozom rizika. Analizom raspoloivosti graevinskih maina odreuje se veliina ovog rizika, odnosno koliki uinak maine mogu realno ostvariti imajui u vidu da usled kvarova dolazi do prekida u radu maina. Raspoloivost sistema ili neke njegove komponente predstavlja verovatnou da se sistem ili njegova komponenta nalazi u operativnom stanju u nekom trenutku vremena.
1) Raspoloivost se prvo mora analizirati na nivou pojedinanih maina . Na tom nivou maina predstavlja sistem a delovi maine su komponenete koje otkazuju i koje se opravljaju. Meutim, u praksi maine najee rade istovremeno na jednoj poziciji rada pa se raspoloivost analizira na nivou sistema graevinskih maina2) kao jedne celine. U sluaju sistema graevinskih maina grupa maina predstavlja sistem a pojedinane maine otkazuju i opravljaju se kao celine i predstavljaju komponente sistema. Skup maina koji se analizira kao sistem je, najee, optimalna kombinacija dobijena prilikom ueg izbora maina.

Sva razmatranja u vezi raspoloivosti graevinskih maina bazirana su na teorijima verovatnoe i matematike statistike. Analiza raspoloivosti sistema maina dodatno ukljuuje poznavanje Markovljevih procesa i procesa raanja i umiranja. U okviru GRAMAK-a nee biti razmatrane ove oblasti pa se zainteresovani upuuju na odgovarajuu literaturu. U daljoj analizi uglavnom e biti prikazane krajnje formule koje se koriste prilikom prorauna raspoloivosti kao i uslovi pod kojim one vae. **************************************************************************************************************************************************
1) Pojedinane maina - Graevinske maine predstavljaju sloene vetake sisteme koji se sastoje od odreenog broja podsistema odnosno komponenata. Raspoloivost sistema (maine) predstavlja verovatnou da se sistem (maina) nalazi u operativnom stanju u nekom trenutku vremena. Da bi se dolo do matematike formulacije raspoloivosti graevinskih maina kao zasebnih sistema moraju se prethodno definisati sledei pojmovi:

Operativno stanje sistema (maine) predstavlja stanje u kojem je maina ispravna i moe obavljati svoju funkciju, odnosno maina moe ostvariti sraunati praktini uinak. Neoperativno stanje sistema (maine) predstavlja stanje u kojem je maina u otkazu i zamenjuje se novom (neodravani sistemi) ili se nalazi na opravci (odravani sistemi). Otkaz predstavlja promenu stanja sistema (maine) koja dovodi do prekida u radu maine i prelaska iz operativnog u neoperativno stanje. Opravka predstavlja aktivnost kojom se sistem (maina) vraa iz neoperativnog stanja (otkaza) u operativno stanje. Neodravani sistemi (maine) su sistemi (maine) koji se posle pojave otkaza ne opravljaju nego zamenjuju novim. Na nivou neodravanih sistema matematiki se definiu otkaz, pouzdanost i druge karakteristine funkcije. Odravani sistemi (maine) su sistemi (maine) koji se posle pojave otkaza opravljaju kako bi sistem ponovo doao u operativno stanje. Na nivou odravanih sistema matematiki se definiu opravka i druge karakteristine funkcije. Konano, ako su poznati gore navedeni pojmovi i karakteristine matematike funkcije koje ih opisuju, moe se matematiki defnisati raspoloivost sistema (maine). Do nje se stie analizom odravanog sistema koji se moe nai u operativnom ili neoperativnom stanju, kada je sistem u otkazu i nalazi se na opravci.

Na ovom mestu treba istai razliku izmeu pouzdanosti i raspoloivosti. Oba pojma imaju sline definicije i predstavljaju verovatnoe da e sistem u nekom trenutku biti u funkciji ili ne. Razlike proizilaze iz uslova pod kojima su pojmovi definisani. Pouzdanost vai za sisteme koji se ne odravaju, a raspoloivost za sisteme koji se odravaju. Poto se neodravani sistemi ne opravljaju pouzdanost R(t) takvog sistema tei nuli, a raspoloivost A(t) odravanog sistema tei nekoj konstantnoj vrednosti, to se vidi na slici.

10

Sistemi graevinskih maina - Graevinske maine u praksi retko rade samostalno. Najee na nekoj poziciji rada grupa maina radi istovremeno, pa se raspoloivost mora analizirati na nivou grupe maina, odnosno sistema maina. Da bi se izvrila analiza raspoloivosti na nivou sistema graevinskih maina, prethodno moraju biti poznate raspoloivosti komponenata sistema, tj. raspoloivosti pojedinanh maina. Raspoloivosti pojedinanih maina predstavljaju ulazne veliine za proraun raspoloivosti sistema maina. Sistemi graevinskih maina su najee sloene strukture tako da ne postoje izvedeni matematiki izrazi za proraun raspoloivosti sistema kao celine. Meutim, sistem sloene strukture se uvek moe dekomponovati na manje podsisteme za koje se raspoloivost moe direktno proraunati. Ovaj postupak se naziva redukcija sistema. Izvoenje izraza za raspoloivost sistema maina se vri u zavisnosti od: tipova otkaza u okviru sistema tipova meusobnih veza u okviru sistema Tipovi otkaza Otkazi komponenata sistema (pojedinanih maina) mogu biti nezavisni i zavisni. Nezavisni otkaz neke komponente se deava nezavisno od toga da li su otkazale ostale komponente ili sistem kao celina, odnosno nezavisno od toga da li se sistem nalazi u operativnom ili neoperativnom stanju. Nezavisni otkazi odgovaraju situaciji kada se proizvodni proces ne prekida posle prelaska u neoperativno stanje. U tom sluaju sistem maina nastavlja rad sa smanjenim uinkom ili dolazi do privremenog "nagomilavanja" rezultata rada maina koje nisu otkazale. U okviru zemljanih radova ovakva situacija nastaje kada se, na primer, materijal iz iskopa nagomilava dok se ne oprave transportna sredstva. Kod betonskih radova ovakava situacija se ne javlja jer se beton ne moe "nagomilavati". Zavisni otkazi mogu nastati samo kada se sistem nalazi u jednom od operativnih stanja. im sistem pree u neko od neoperativnih stanja, pretpostavlja se da funkcionisanje sistema prestaje dok se ne izvri opravka. Zavisni otkazi odgovaraju situaciji kada se proizvodni proces prekida posle prelaska u neoperativno stanje. Tipovi meusobnih veza u okviru sistema Postoje dva osnovna tipa meusobne zavisnosti komponenata u okviru sistema: redna veza komponenata paralelna veza komponenata Paralelna veza komponenata moe biti: klasina paralelna veza paralelna veza komponenata tipa k/n - vrua rezerva paralelna veza komponenata tipa k/n - hladna rezerva Redukcija sistema Sistemi graevinskih maina su najee sloene strukture, odnosno u okviru sistema postoji istovremeno redna i paralelna zavisnost. Redukcija sistema predstavlja iterativni postupak koji obuhvata identifikovanje podsistema koji u sebi imaju samo jedan tip zavisnosti i proraun raspoloivosti takvih podsistema. U sledeem koraku podsistem se prikazuje kao jedna komponeneta sa proraunatom raspoloivou. Podsistem moe predstavljati i pojedinana maina. Posle odreenog broja koraka poetni sistem se svodi na sistem koji ima samo rednu ili samo paralelnu strukturu komponenata. Postupak redukcije je prikazan u primeru. **************************************************************************************************************************************************

2)

11