INVESTICIONI PROJEKAT INTERNAL RATE OF RETURN *INVESTITOR

POJEDINAC ILI KOMPANIJA KOJA POSDUJE KAPITAL KOJI ULAZE U ODREDJENI

PROJEKAT (OPTIMUM 7g) *KONSULTANTI PROVERAVAJU OPRAVDANOST GRADNJE
KOJU ZELI INVESTITOR I PRAVE PREDINVESTICIONE STUDIJE *PROJEKTANTI
IDEJNO RESENJE, PROJ, ZANATSKI RADOVI... PARKINSONOV ZAKON NAJBOLJE JE
DA KONSULTANTI I PROJEKTANTI RADE PARALELNO 1-75% 2-25%+50%
PROJEKTOVANJE JE TEHNICKO-KOMERCIJALNA FUNKCIJA TENDER SADRZI
PREDMET RADOVA, SPECIFIKACIJU, USLOVE IZVODJENJA RADOVA, METODE
MERENJA... TENDER 1.GRAFICKI DEO (OPISUJE RADOVE, ROK, NACIN PLACANJA,
CENU, OBAVEZE...) 2.OPREMA 3.METODA MERENJA RADOVA *GENERALNI
IZVODJAC KOMPANIJA KOJA JE OKUPILA JOS NEKE KOMPANIJE I ONE IZNOSE
PONUDU. 1.PODIZVODJACI 2.KOOPERANTI (ISPORUCIOCI OPREME) 3.ISPORUCIOCI
(SNABDEVAJU MATERIJALOM) RADOVI STRUCNI NADZORDELI ODGOVORNOST
SA PROJEKTANTIMA. VERIFIKUJE DA JE SVE URADJENO PREMA TEHNICKOJ
DOKUMENTACIJI, ZAKONU I sTANDARDIMA.VRSE VERIFIKACIJU IZVRSENIH RADOVA
U TOKU MESECA REVIDENTI VERIFIKUJE PROJEKTNU DOKUM. POTVRDJUJU DA JE
PROJEKAT URADJEN PO ZAKONU PROJEKTANTSKI NADZR PREDSTAVNICI
PROJEKTANATA KOJI RESAVAJU PROBLEME NA GRADILISTU INSPEKCIJSKE
SLUZBE I PREDSTAVNICI LOK SAMOUPRAVE DEF: INVESTICIONI PROJEKAT
JE SLOZEN TEHNICKO-TEHNOLOSKI, ORGANIZACIONI, FINANSIJSKI I PRAVNI
PODUHVATTOKOM CIJE REALIZACIJE SE AN JEDNOM ILI CESTO VISE LOKACIJSKI
UDALJENIH MESTA USPOSTAVLJAJU RAZLICITI PROIZVODNI PROCESI U SKLOPU
ISTOG CILJA, REALIZACIJE INVESTICIONOG PROJEKTA PROJEKTA DEF: PROJEKAT
JE SVAKI PROCES U KOJEM SE POSTIZE NEKI CILJ ILI GRUPA CILJEVA DEF:
GRADJEVINSKI PROJ. PREDSTAVLJA NIZ MEDJUSOBNO TEHNOLOSKI POVEZANIH
AKTIVNOSTI OD IDEJE O O ODREDJENOM INVESTICIONOM POSLU, IZRADE
PREDINVESTICIONIH STUDIJA, PLANSKE I PROJEKTNE DOKUMENTACIJE,
UGOVARANJA, IZRADE, OPREMANJA, OBUKE KADROVA, DO PUSTANJA OBJEKTA U
RAD Ck = Crs + Cmeh + Cmat CENA KOSTANJA=CENA RADNE SNAGE + CENA
MEHANIZACIJE + CENA MATERIJALA Cp = Ck(1+fi) CENA PRODAJE fi-FAKTOR
PROFITA PO- KRIVA SVE INDIREKTNE TROSKOVE I OBEZBEDJUJE PROFIT ZA MANJE
POSLOVE 0,3-0,5 ZA VECE POSLOVE 0,2-0,4 PLANSKA DOKUMENTACIJA
URBANISTICKI USLOVI- DOKAZ DA SE UKLAPA U PLAN GRADA PROSTORNI PLAN
REZERVISE PROSTOR ZA OPTIMALNE NAMENE -PROSTORNI PLANOVI POSEBNE
NAMENE, GENERALNI I
DETALJNI URBANISTICKI PLANOVI DEFINISU INFRASTRUKTURU EKONOMIJA SA
STO MANJE UTROSENIH RESURSA DOCI DO OPTIMALNIH REZULTATA OIKOS
KUCA, DOMACINSTVO NOMOS ZAKON EKONOMIJA SE BAVI PROBLEMIMA
DOMACINSTVA, UPRAVLJANJEM GAZDINSTVOM ILI VESTINOM PRIBAVLJANJA
DOBARA POTREBNIH ZA ZIVOT ZADATAK: OSTVARIVANJE MAX EFEKTIVNOSTI
KORISCENJEM RASPOLOZIVIH RESURSA ZA POSTIZANJE IZABRANOG CILJA 1.
EKONOMIJA PITA STA (KOJA DOBRA I USLUGE) TREBA PROIZVODITI ? 2. KAKO (TA
DOBRA I USLUGE) PROIZVODITI ? 3. ZA KOGA PROIZVODITI ? EKONOMIJA
PROUCAVA KRETANJE U CELOJ PRIVREDI, TRENDOVE KRETANJA CENA,
PROIZVODNJE, NEZAPOSLENOSTI DEVIZNOG KURSA I SPOLJNE TRGOVINE
EKONOMIJA JE ZNANJE IZBORA. KAKO LJUDI VRSE IZBOR ROBA I USLUGA,
ODNOSNO KAKO BIRAJU PROIZVODNE RESURSE (RAD, SIROVINE, OPREMU,
TEHNICKO ZNANJE) DA BI PROIZVODI RAZLICITE ROBE (PSENICA, OBUCA, STAN...)
I IZVRSILI RASPODELU ODNOSNO POTROSNJU ZA RAZLICITE POTREBE UKLJUCUJUCI
IZVOZ. EKONOMIJA JE NAUKA O BANKARSTVU, TRZISTU NOVCA I KAPITAL,
FINANSIRANJU PRIVREDNOG RAZVOJA BANKE SE BAVE KREDITNOM POLITIKOM.
ONE ULAZU PARE U PROJEKTE KOJI CE DA VRATE PARE I OBEZBEDE STALAN PROFIT.
SLICNO RADE INVESTICIONI FONDOVI (NAJVECI INVESTITORI DANAS) IRR
(INTERNAL RATE RETURN)INTERNA STOPA POVRACAJA KAPITALA, OD ULOZENOG
KAPITALA GODISNJE SE OBICNO VRACA 8-10% EKONOMIJA JE PROUCAVANJE
TRGOVINE IZMEDJU DRZAVA (UVOZ-IZVOZ) EKONOMIJA JE VESTINA
PREDVIDJANJA, TJ SPOSOBNOST PRIBAVLJANJA NEOPHODNIH SREDSTAVA ZA ZIVOT
EKONOMIJA OMOGUCAVA SAGLEDAVANJE SVIH USLOVA KAKO TREBA OSTVARITI
MAX REZULTAT UZ NAJMANJE ULAGANJE MATERIJALNIH, KAPITALNIH I
KADROVSKIH POTENCIJALA, ODNOSNO KAKO DA SE SA RASPOLOZIVIM KOLICINAMA
RESURSA OSTVARI STO VECI POZITIVNI EKON. REZULTAT U RAZLICITIM TRZISNIM
STRUKTURAMA EKONOMIJA ANALIZIRA TRZISTE ROBA I USLUGA, FINANSIJSKA
TRZISTA, TRZISTA UNUTARPROIZVODNJE ODNOSNO NJIHOVU ULOGU I ZNACAJ U
RAZVOJU NACIONALNE I GLOBALNE EKONOMIJE EKONOMIJA JE NAUCNA
DISCIPLINA KOJA PROUCAVA OSNOVNA PRAVILA PONASANJA I EKONOMSKE
ZAKONITOSTI U FUNKCIONISANJU PREDUZECA(KOMP.) NACIONALNE I GLOBALNE
EK. -U SVAKOJ EPOHI RAZVOJA EKONOMIJA PROUCAVA EKONOMSKE AKTIVNOSTI,
KAKO DRUSTVO KORISTI OSKUDNE RESURSE RADI PROIZVODNJE I RASPODELE
DOBARA I USLUGA MEDJU CLANOVIMA DRUSTVA MIKROEKONOMIJA MIKROS-MALI
OIKONOMIA-PRIVREDA IZUCAVANJE POJEDINACNIH EKONOMSKIH POJAVA,
VELICINA I ODNOSA VEZANIH ZA POJEDINCE I PREDUZECA.PROUCAVA PRIVREDNE
SUBJEKTE DOMACINSTVA I PREDUZECA SA STANOVISTA TROSKOVA PROIZVODNJE,
FORMIRANJA I RASPOREDA PROFITA I STEDNJE, FORMIRANJE CENA, PROIZVODNJE I
DISTRIBUCIJE ROBA I USLIGA, POJEDINACNA TRZISTA, INDIVIDUALNU STEDNJU I
AKUMULACIJU I ZIVOTNI STANDARD I LICNU POTROSNJU MAKROEKONOMIJA
MAKRO-VELIKI BAVI SE PROUCAVANJIMA PROBLEMA NACIONALNE I SVETSKE
PRIVREDE. U TOM SMISLU MAKROEK. SE BAVI PROUCAVANJEM POJAVA, PROCESA I
PROBLEMA KAO STO SU: - BRUTO DOMACI PROIZVOD BDP - BRUTO NACIONALNI
PROIZVOD BNP - NACIONALNI DOHODAK, POTROSNJA, STEDNJA, KAMATA,
INVETICIJE, EKONOMSKI RAST, SPOLJNO TRGOVINSKA RAZMENA, DEVIZNI
KURSEVI, PLATNI BILANSI, FISKALNA (PORESKA) I MONETARNA POLITIKA,
BUDZET... BANKE SVRSTAVAJU KOMPANIJE KOJE TRAZE KREDIT U SLEDECE
GRUPE: A -0% NECE MOCI DA VRATI KREDIT, MOGU POVUCI KREDIT SA 2,5-3%
GOD KAMATE B -10% 3-4% C -25% 4-6%
D -50% 6-7.5%(PRED STESAJEM)
E STECAJ NE MOGU DOBITI KREDIT BUDzET DERAVE PLAN POTROSNJE
JEDNE DRZAVE MAKROEK ODLUCUJUCE UTICE NA MIKROEK PROIZVODNJA JE
OSNOV ZA RAZVOJ DRZAVE PZITIVNA EKONOMIJA PROUCAVA CILJEVE I NAUCNO
OBJASNJAVA KAKO EKONOMIJA FUNKCIONISE. BAVI SE TIME KAKO DRUSTVO
STVARA ODLUKE O POTROSNJI, PROIZVODNJI, RASPODELI I RAZMENI ROBA I
USLUGA. ISTOVREMENO POZITIVNA EKONOMIJA OBJASNJAVA I ZASTO PRIVREDA
TAKO RADI A DOPUSTA I PREDVIDJA KAKO CE PRIVREDA REAGOVATI NA PROMENE.
NORMATIVNA EKONOMIJA DAJE OCENE I PREPORUKE FUNKCIONISANJA
PRIVREDE ZASNOVANE NA LICNIM PRORACUNIMA I MISLJENJIMA-ODREDJUJE NEKU
NORMU PONASANJA INVESTICIJE POD INVESTICIJOM SE PODRAZUMEVA
NOVCANO ULAGANJE U SREDSTVA KOJA SU U FORMIRANJU -OSNOVNO SREDSTVO
VEZUJE SE ZA VREDNOST POJEDINCA ILI KOMPANIJE PREMA NAMENI INVESTICIJE
S DELE NA: 1.KAPITALNE OBJEKTE ZA DRZAVU (AUTOPUT, TERMOEL.
VODOSNABDEVANJE, BRANE...) 2.OBJEKTI INFRASTRUKTURE LOKALNE
SAMOUPRAVE 3.PRIVREDNI OBJEKTI GRADE KOMPANIJE
4.NERIVREDNI OBJEKTI POSLOVNI I STAMBENI PROSTOR PREMA STRUKTURI:
1.GRADJEVINSKI OBJ 2.OPREMA PREMA VRSTI IZVODJENJA RADOVA: 1.NOVE
INVESTIC. 2.PROSIRENJA KAPACITETA 3. REKONSTRUKCIJE 4.ADAPTACIJE
5.INVESTICIONO ODRZAVANJE (1,2,3 POTREBNA DOZVOLA, 4,5 NIJE POTREBNA)
POJAM FINANSIJE GAZDOVANJE; ANALIZA PRIHODA I RASHODA NOVCANOG
STANJA, NOVCANIH PRILIVA, BUDzET, IZVOR FINANSIRANJA ODNOSNO ULAGANJA
ELEMENTI PRIVREDNOG SISTEMA PRIVREDNI SISTEM JE MATERIJALNOORGANIZACIONI SISTEM KOJI OBEZBEDJUJE PROIZVODNJU ILI PROMET (ROBNI ILI
NOVCANI MATERIJALNIH DOBARA ILI USLUGA) ELEMENTI PRIVREDNOG
SISTEMA: INPUTI I AUTPUTI INPUTI SUCINIOCI PROIZVODNJE: 1.ZEMLJA UOPSTE
PRIRODNI RESURSI I GRADJ ZEMLJISTE 2.RAD 3.KAPITALNI RESURSI KAPITALNI
RESURSI SU TRAJNA DOBRA PRIVREDE, PROIZVEDENA SA NAMEROM DA SE
PROIZVEDU DRUGA MATERIJALNA DOBRA (MEHANIZACIJA, OPREMA) AUTPUTI SU
RAZLICITE PROIZODNE ROBE I USLUGE KOJE SE ILI TROSE ILI UPOTREBLJAVAJU ZA
DALJU PROIZVODNJU KAO INPUTI TRZISTE PREDSTAVLJA SKUP KUPACA I
PRODAVACA KOJI SE DOGOVARAJU PO KOJIM CE CENAMA RAZMENJIVATI ROBE I
USLUGE. TRZISTE JE EKONOMSKA INSTITUCIJA. ONO REGULISE PONUDU I TRAZNJU
PRIVREDNI (TRZISNI) SUBJEKTI TRAZNJA POTROSACA I KORISNIKA
USLUGA SE NA TRZISTU USKLADJUJE SA PONUDOM DOBARA I USLUGA OD STRANE
PREDUZECA ILI DAVAOCA USLUGA TRZISTE POMIRUJE INTERESE PROIZVODJACA I
POTROSACA SA THNOLOSKIM MOGUCNOSTIMA -PREDUZECA DONOSE ODLUKE O
SVOM FORMIRANJU I NA TRZISTU I NACINU POJAVLJIVANJA, USLOVLJENE I
USKLADJENE SA: 1.TROSKOVIMA 2.CENOM PROIZVODA I USLUGA 3.PONUDOM
SLICNIM PROIZVODIMA I USLUGAMA NA TRZISTU 4.TRAZNJOM POTROSACA
PRIVREDNI SUBJEKTU: 1.STANOVNISTVO 2.PREDUZECA I DAVAOCI USLUGA
3.FINANSIJSKE INSTITUCIJE KOJE FORMIRAJU FINANSIJSKO TRZISTE 4.DRZAVA
BANKE SU FINANSIJSKO-KREDITNE USTANOVE PREKO KOJIH CIRKULISU NOVCANA
SREDSTVA POTREBNA ZA FUNKCIONISANJE PRIVREDE BERZA JEDAN OD OBLIKA
FUNCIONISANJA TRZISTA, JER OBEZBEDJUJU NAJPOVOLJNIJU ALOKACIJU RESURSA
U FINANSIJSKE INSTITUCIJE SPADAJU I RAZNI FONDOVI I OSIGURAVAJUCA
DRUSTVA DRZAVA KAO PRIVREDNI SUBJEKT OBEZBEDJUJE POLITICKU I PRAVNU
VLAST, USMERAVA I KONTROLISE TOKOVE ROBA, USLUGA I NOVCA RADI
POSTIZANJA OPSTIH ITERESA DRUSTVA ODNOSNO FUNKCIONISANJA PRIVREDNOG
SISTEMA -OSNOVNI ZADATAK JE DA SPRECI MONOPOL EKONOMSKE
AKTIVNOSTI U PRIVREDNOM SISTEMU ODVIJAJU SE U: 1.PROIZVODNJI
2.RASPODELI (BUDzET) 3.RAZMENI 4.POTROSNJI

Institucije privrednog sistema: trziste, planiranje, vlasnistvo.

Trziste: ekonom inst na kome se suceljavaju i povezuju kupci i
prodavci. Planiranje: predvidjanje, sastavni deo strategije preduzeca i
drugih privred subj u okviru koje se prognozira odnosno predvidja
alokacija resursa, inputa na razlicite korisnike, da bi se postigao najvisi
stepen efikasnosti predvidjanja. Svojinski odnosi, svojina: privatna,
drzavna, mesovita; inst koja odredjuje nacin koriscenja, upotrebe i
raspolaganja stvarima, novcem, nepokretnostima. Investitor mora biti
ili korisnik graj zemlj ili vlasnik graj zemlj. Oportunitetni trosak:
izgubljena mogucnost za drugim dobrom zato sto smo se odlucili za
prvo; prema tome ot je dobit alternativne upotrebe resursa.
Produktivnost rada: kolicnik ostvarenog proizvoda Q i utroska radne
snage L; produktivnost koja pokazije odnos obima i kolicine
proizvodnje po jed inputa rada; ocena kvaliteta procesa; korisna kod
uporedjivanja ucinka pojedinih privrednih grana (P=Q/L); povecava se
rastom fonda kapitala i tehnoloskim razvojem. Ekonomicnost: Odnos
izmedju ostvarene vrednosti proizvodnje i utrosene vred da bi se
ostvarila vred proizvodnje (E=V/T); Rentabilnost: mera o tome kolika
je dobit ostvarena na utroseni kapital (R=Dohodak/angazovana
Sredstva). Osnove ponude i potraznje: Trziste, vrste i funkc: Skup
prodavaca i kupaca koje se dogovaraju po kojim ce cenama
razmenjivati robe i usluge. Sopstveni elem trzista: traznja, ponasanje
kupca, ponuda, ponasanje prodavca. Vrste: kupoprodaja roba i usuga,
inputa, novca; uvek se odvija u nekom vremenskom periodu, po
nekim utvrdjenim cenama, pri tome se razmena moze obavljati odmah
ili odlozeno sa odlozenim placanjem i odlozenim isporukama; 1 trziste
roba i usluga, dobra; 2 inputa (rad kapitalna dobra, zemljiste); 3
finansijsko: novca i kapitala, hartija od vred. Funkcije: 1 informativna
(uslovi koji vladaju), 2 selektivna (konkurencija), 3 alokativna, 4
distributivna.
Posledice: slekt: kaznjavaju se oni koji su ekonomski neefiks,
nedovoljno produktivni, nemilosrdna posled; trziste vrsi alokaciju
ogranicenih resursa na razlicite privredne grane. Pri primarnoj
raspodeli drustvenog proizvoda formiraju se cene inputa proizvodnje
na osnovu koje vlasnici sticu dohotke i ucestvuju u raspodeli ostvarene
vrednosti. Dohotci vlasnika inputa predstavljaju nac dohodak i njihov
zbir je bruto domaci proizvod. Uloga trzista u resavanju osnovnih
ekonom problema: Osnovni pristup: privreda funkcionise na mesovit
nacin: trziste i vlada svojim merama utice na primarnu proizvodnju.
Mnoga preduzeca i pojedinci stupaju u dobrovoljnu razmenu roba i
usluga i njihove aktivnosti u tom pravcu i ciljevi se odredjuju putem
cena trzista i kvaliteta. Zakljucak: trziste nesvesno koordinira
aktivnosti preduzeca i pojedinaca preko sistema cena i kvaliteta,
pravovremenosti isporuka, odnosno ponude i traznje za robama i
uslugama. Trziste, cene i konkurenc: cena:u trzisnoj privredi svaka
roba ili usluga ima svoju cenu koja predstavlja vrednost nekog dobra
izrazenu u novcanom obliku; odredjuje se medjudelovanjem kupca i
prodavca (cena=1/traznja). Ravnoteza ponude i potraznje: cene po
kojima kupci zele da kupe tacno onoliko koliko prodavci zele da
prodaju. Elasticnost traznje: kolicnik odnosa procentualne promene
trazene kolicine proizvoda na trzistu i procentualne promene cene
(Ep=Q*P/P*Q)>1% elasticna, pokazuje spremnost trzista da
prihvati povecanje kolicine robe na trzistu. Makroekonomski bilansi:
promene u traznji za dobrima prourokuju promene u proizvodnji.
Promene u proizvodnji uslovljavaju promene dohotka, koje vode do
promene u traznji za dobrima. GNP, tj GDP je izuzetno vazna
agregatna ekonomska
velicina, zbog donosenja veoma vaznih odluka u makroekonomskoj
analizi i politici na nivou nacionalne ekonomije; predstavlja trzisnu
vred svih finalnih proizvoda i usluga proizvedenih u
jednoj zemlji u odredjenom vremenskom periodu; najvaznija tekuca
varijabla u ekonom, onoliko koliko din tece kroz kruzni tok privrede u
jedinici vremena; GNP=GDP+(placanja cinilaca iz evrope)- (placanje
cin u inostran), gnp=1.215gdp Sastavni delovi GDP: 1 potrosnja C
(vred svih roba i usluga kupljenih od strane domacinstva ili pojedinca),
2 investicije I (fiksni kapital, stambene, inventar), 3 vladina kupovina
G (drzavna potrosnja), 4 neto izvoz NX (razlika izvoza i uvoza), 5
investicije u zalihe IZ. Vred gradj obj: vezana za izvodjenje radova,
svaki grad ima dirakciju za graj zemlj (najmocnija instituc), prostorni
plan RS, postorni plan posebne namene, koriscenje sa ili bez
ogranicenja; beograd izdaje zemljiste na koriscenje na 99 god, razvija
grad, putevi i ulice, vodovod, kanalizacija, struja, ptt, gas, ktv; zonira
grad; regulac planovi za pojedine delove grada. 1 naknada za
uredjenje gradj z. 2 troskovi izrade i overe tehn dokumentacije. 3
troskovi pripremanja lokacije. 4 naknade za obezbedjenje el. energije,
daljinsko grejanje, tel saobracaja, glasnih instalac, itd. 5 troskovi
opremanja lokacije (sekundarna infrastruktura, troskovi radne snage
su max 5%). 6 ostali troskovi. Investicioni program kojim se prakticno
analizira i izracunava cena 1 proj je kljucni dokum za upravljanje
investicijom u finansijskom pogledu. Struktura IP zavisi od tehnicko
tehnoloskih karakteristika obj, lok na kojoj se gradi i propisa koji
obavezuju na regulisanje naknada i iznosa participacija koje propisuje
lok uprava. Osim formulisanja ukupne cene kostanja korisno je da se
vred proj izrazi i preko m2. Struktura cene obj: 1. participac/naknade
javnim preduz za uredjenje gradj z. 2. troskovi pripreme izgradnje obj
i infrastrukture na lok na kojoj se gradi. 3. troskovi izgradnje
inrastrukturnih obj na lok. 4. troskovi projektovanja i izgradje obj. 5.
ostali. 1: placaju se naknade za uredjenje javnog gradj zemlj,
"uredjenja i opremanja zemlj"; naknade za
komunalno opremanje gradj zemlj i mrezu infrastruk koja nije
obuhvacena ugovorom sa direkcijom, elektro ener sis, tel saobrac,
toplodale; infrastruk koja sluzi za obj se ovde ne obracunava. 2:
izrada urb plan, geod podloga i geoteh ispitivanja zemlj; teh dokumen
za infrastr; resavanje imovinsko pravnih odnosa u postupku
raseljavanja, obezbedjivanje i rusenje stanova; troskovi konstrukcije
podzemnih instalacija i saniranje, sinhroni plan; administrativni
troskovi, nepredvidjeni troskovi radova i pratece. 3: tros izgradnje
interne saobrac; tros uredjenja slobodnih povrsina sa rasvetlom i
ozelenjevanjem; tros izgradj lok vodovodne mreze; Tros izgradnje
fekalne i kisne kanalizac u ciljiu povezivanja na gradsku mrezu; Tros
izgradnje lok tel mreze; troskovi nadzora radova; administrativni,... 4:
tros izrade i overe teh dokum (idejno, glav, izvodjacki, proj izvedenog
obj); tros izgradnje gradjenja obj (radna snaga, rad gradj masina);
tros nadzora; tros izgradnje(#1: tros izvodj grubih gradj radova
#2:zanatski rad #3:instalaterski rad #4:izgradnje sklonista ).
#1:zemljani, betonsko, armir bet, zidarski #2:izolaterski, limarski,
stolarski, keramicki, teracerski, kamenorezarski, parketarski, podopolagacki, molersko-farbarski, gipsani, krovo-pokrivacki, fasadarski,
razni #3:termo masinske, elektro (jake i slabe struje), specijalne,
lifta, pokretnih stepenica Normiranje: gradj norm def tehnoloske
procese i odredjuju prosecni utrosak radnog vremena, materijala i
mehanizacije za izradu jedinica mere gradj proizvoda uzimajuci u obzir
uslove i nacin izvodjenja radova, a prema vrsti radova. Daju podatke
za: odredjivanje trajanje izrade jedinice mere pozicije za radnike i
masine; odredjivanje kolicine materijala za izradu jedinice mere
pozicije. Koriste se za: planiranje gradj proizvodnje; organizaciju
proizvodnih procesa na gradilistima i proizvodnim pogonima; obracun
cena pozicija prilikom odredjivanja troskova gradj obj, formiranje
predracuna i izradu ponuda za ugovaranje radova.