UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTET ZA POSLOVNU INFORMATIKU

Mladen Veinovi Aleksandar Jevremovi

UVOD U RAUNARSKE MREE

Beograd, 2007. godine

Autori: Prof. dr Mladen Veinovi, dipl.in. Aleksandar Jevremovi, dipl.in. Recenzenti: Prof. dr Milan Milosavljevi Prof. dr Branko ova!evi Izdava: "#$V%&'$(%( )$#*$+"#"M ,A "-(%( 'A P.)-.V#" $#,.&MA($ " Za izdavaa: Prof. dr Milovan )/ani0i Dizajn korica:

Godina izdanja: 2007. Tira: 200 primeraka tampa: 1$1%&.2prin/ Beograd

1."vod............................................................................................. .......................12 1.1. &a3lo3i 3a 4mreavanje.................................................... ..........................15 1.1.1 'ajedni!ko kori0enje informa6ija 7poda/aka8....................................15 1.1.2 'ajedni!ko kori0enje 9ardvera i sof/vera........................................ ...1: 2.Prenos poda/aka i osnove kom4nika6ija................................................. ............17 2.1. Vrs/e prenosa poda/aka.............................................................. .................1; 2.1.1.Prenos poda/aka sa kom4/a6ijom ve3a 76ir64i/ s<i/69ed8....................20 2.1.2.Prenos poda/aka sa kom4/a6ijom pake/a 7pa6ke// s<i/69ed8...............21 2.1.=.Prenos poda/aka vir/4elnom ve3om 7vir/4al 6ir64i/8............................22 =..snove 4mreavanja, 9ardver i sof/ver..................................... .........................2= =.1. Pasivna mrena oprema.................................................... ..........................25 =.1.1. oaksijalni ka>l.............................................................. ......................2: =.1.2. a>l sa 4predenim pari6ama.................................... ............................2: =.1.=..p/i!ki ka>lovi.................................................................................. ....2? =.1.5. a>lovi i elek/romagne/no 3ra!enje ...................................... ..............2; =.1.:.)/r4k/4rno ka>liranje.................................................. ..........................=0 =.2. Ak/ivna mrena oprema................................................................. .............=2 =.2.1.&ipi/er 7&epea/er8............................................................................... ...=2 =.2.2.@a> 7@4>8.............................................................................................. =2 =.2.=.Mreni mos/ 7Bridge8......................................................................... ...== =.2.5.)vi! 7)<i/698 A skre/ni6a..................................................... .................== =.2.:."smeriva! 7&o4/er8........................................................................... ....=5 =.2.B.Mreni prola3 7ga/e<aC8............................................................ ...........=B =.2.7.Be3>ednosna >arijera 7fire<all8........................................................ ....=B =.2.?.ProDC.............................................................................. .......................=? =.=. $n/erfejsi ra!4nara....................................................................................... .=; =

=.=.1.Mrena kar/i6a...................................................................................... .=; =.=.2.Modem......................................................................... .........................=; =.=.=.$)+# (erminal Adap/er...................................................................... ..=; =.=.5.A+)-E+)- modem.................................................... ..........................50 =.5. Pro/okoli....................................................................................... ...............51 =.5.1.Pro/okoli >e3 4spos/avljanja ve3e....................................................... ..5= =.5.2.Pro/okoli sa 4spo/avljanjem ve3e.................................... .....................5= =.:. )/andardi3a6ija i organi3a6ije................................................. ....................55 =.5.1.rgani3a6ije 3a s/andardi3a6ij4............................................ .................55 5.(ipovi mrea 7ka/egori3a6ija8.......................................................... ...................5B 5.1. Mediji i na!ini prenosa poda/aka.................................................. ..............5? 5.1.1. a>lirane mree.................................................................... ................5? 5.1.2.Bei!ne mree......................................................................... ..............:2 5.2. (opologije........................................................................... ........................:= 5.=. Veli!ina............................................................................. ..........................:: 5.=.1.-okalna ra!4narska mrea 7-o6al Area #e/<ork, -A#8 ....................:: 5.=.2.&egionalna ra!4narska mrea 7Fide Area #e/<ork, FA#8...............:B 5.5. ,4nk6ionalni odnos !lanova 7ar9i/ek/4ra aplika6ija8.................................:7 5.5.1.@os/2>ased mree......................................................................... .........:7 5.5.2. lijen/2server mree............................................................................. .:? 5.5.=.Peer2/o2peer 7P2P8 mree............................................................... .......B5 :.)lojevi/os/ i referen/ni modeli..................................................................... ........B? :.1. .)$ model........................................................................ ...........................71 :.2. $n/erne/ model 7(1PE$P8................................................ .............................7= B.,i3i!ki sloj....................................................................................... ....................75 B.1. &)22=2.................................................................................................. .......75 5

B.2. ")B 7"niversal )erial B4s8........................................................... .............75 B.=. ,ireFire 7$%%%1=;58....................................................................... ...........7: B.5. $r+A 7$nfrared +a/a Asso6ia/ion8................................................. ..............7: B.:. Bl4e/oo/9................................................................................... ..................7B B.:.1.Bl4e/oo/9 proi3vodi.................................................... ..........................7B B.:.2.Prin6ip rada..................................................................... ......................77 B.B. %/9erne/............................................................................. ..........................7; B.7. ?02.11 7Fi,i8.................................................................................. ............?1 B.?. $)+# 7$n/egra/ed )ervi6es +igi/al #e/<ork8.............................................?= B.;. D+)- 7+igi/al )4>s6ri>er -ine8............................................................. .....?: 7.)loj ve3e..................................................................................... .........................?7 7.1. Podela sloja ve3e ........................................................................... .............?; 7.1.1. on/rola pris/4pa medijim4 7Media A66ess 1on/rol, MA18...............?; 7.1.2. on/rola pris/4pa...................................................... ............................?; 7.1.=.Pris/4p na osnov4 sadraja................................................................. ...;2 7.1.5.MA1 adresa................................................................. .........................;= 7.1.:. on/rola logi!ke ve3e 7-ogi6 -ink 1on/rol, --18..............................;5 7.2. on/rola /oka......................................................................................... ......;B 7.=. on/rola gre0ke......................................................................... ..................;7 7.=.1.$3vori gre0aka............................................................................. ...........;7 7.=.2.+e/ek6ija gre0ke.......................................................................... ..........;? 7.=.=. orek6ija gre0ke ........................................................ ........................101 7.5. Pro/okoli na sloj4 ve3e 2 +a/a -ink Pro/o6ols.................................. ........10= 7.5.1.Asin9roni prenos...................................................................... ...........10= 7.5.1.1.Asin9roni prenos fajlova ................................................................ .10= 7.5.2.)in9roni prenos ................................................................ ..................105 :

7.5.=.%/9erne/ .......................................................................... ....................10B 7.:. %fikasnos/ prenosa............................................................ ........................10? 7.B. %/9erne/............................................................................ .........................10; 7.B.1.%/9erne/ 7$%%% ?02.=8 ....................................................................... .10; 7.B.2..snovni prin6ipi %/9erne/2a........................................................... .....112 7.B.=.)<i/69ed %/9erne/.............................................................. .................112 7.7. Address &esol4/ion Pro/o6ol 7A&P8............................................... ..........11= 7.?. (oken &ing...................................................................................... ..........115 7.;. ,++$ 7,i>er +is/ri>4/ed +a/a $n/erfa6e8................................... ...............115 7.10. ?02.117Fi,i8................................................................................ ...........11: 7.10.1. omponene/e F-A#2a.......................................................... ..........11B 7.10.2.Prin6ip rada F-A#2a............................................................ ...........117 ?.Mreni sloj................................................................................................... ......11; ?.1. $n/erne/ Pro/o6ol 7$P8...................................................... ..........................120 ?.1.1.$n/erne/ Pro/o6ol ver3ije 5 7$Pv58...................................... .................120 ?.1.2.Mree i klase mrea........................................................ ....................121 ?.1.=.)pe6ijalni opse3i adresa........................................................ ..............12= ?.1.5.1$+& 71lassless $n/er2+omain &o4/ing8 ..........................................125 ?.1.:.Maska pod2mree........................................................................ ........12: ?.1.B.Primer podele mree klase 1 na podmree........................................12? ?.2. $n/erne/ Pro/o6ol ver3ije B 7$PvB8....................................... ......................1=1 ?.2.1.'aglavlje $PvB pake/a................................................ .........................1=1 ?.2.2.$PvB adresiranje...................................................... ............................1=5 ?.2.=. ompa/i>ilnos/ sa $Pv5................................................................... ....1=: ?.=. $n/erne/ 1on/rol Message Pro/o6ol 7$1MP8.............................................1=B ?.5. $n/erne/ *ro4p Managemen/ Pro/o6ol 7$*MP8........................................1=; B

?.:. $n/erne/<ork Pa6ke/ %D69ange 7$PG8...................................... .................151 ?.B. $Pse6.................................................................................. ........................152 ;.(ranspor/ni sloj.................................................................... .............................155 ;.1. (ransmission 1on/rol Pro/o6ol 7(1P8.......................................... ............157 ;.1.1.(1P segmen/i............................................................................ ..........15? ;.1.2."spos/avljanje i prekid ve3e.................................................... ...........1:1 ;.1.=.Po43danos/ i performanse.......................................................... .........1:2 ;.2. "ser +a/agram Pro/o6ol 7"+P8...................................................... ..........1:5 ;.=. )/ream 1on/rol (ransmission Pro/o6ol 7)1(P8.......................................1:B ;.5. )eH4en6ed Pa6ke/ %D69ange 7)PG8 pro/okol.................................. .........1:7 ;.:. $n/erne/ )1)$ 7i)1)$8.................................................. .............................1:? 10.)loj aplika6ije..................................................................................... .............1:; 10.1. (elne/................................................................................................. ......1B0 10.1.1.)e64re )9ell 7))@8.................................................. .........................1B2 10.1.2.&emo/e +esk/op........................................................................ ........1B= 10.2. +omain #ame )Cs/em 7+#)8................................................................ .1B5 10.2.1.$s/orija/ pro>lema i re0enja....................................... ........................1B: 10.2.2.@os/s fajlovi...................................................................... ................1BB 10.2.=.(eorija rada +#)2a............................................................... ............1B? 10.2.5. e0iranje kod +#)2a.......................................................... ..............172 10.=. ,ile (ransfer Pro/o6ol 7,(P8.................................................................. .175 10.=.1.1iljevi i mane........................................................................ ............175 10.=.2.)ig4rni ,(P.......................................................................... .............17: 10.5. %lek/ronska po0/a 7%2mail8............................................ .........................17B 10.5.1.Prin6ipi rada e2mail servisa................................... ...........................17B 10.5.2.Pro/okoli e2mail servisa................................................. ...................17? 7

10.:. )MBE1$,)...................................................................................... .........17; 10.B. @((P, FFF i Fe> 2.0........................................................................ .1?0 10.B.1.#as/anak i 4loga Fe> servisa..................................................... ......1?0 10.B.2.#osee komponen/e Fe> servisa........................................ .............1?2 10.B.=.@Cper(eD/ (ransfer Pro/okol 7@((P8....................................... .......1?= 10.B.5. ,orma/ dok4mena/a 7@(M-8........................................ ..................1?5 10.B.:.)erver 7Fe>E@((P server8....................................................... ........1?: 10.B.B. lijen/ 7Fe> !i/a!8......................................................................... ...1?B 10.B.7.Adresa dok4men/aEres4rsa 7"&$E"&-8.................................. ..........1?? 10.B.?.%vol46ija Fe> servisa........................................... ...........................1?; 10.B.;.&a3voj serverskog dela Fe>2a................................... ......................1;0 10.B.10.&a3voj klijen/skog dela Fe>2a............................................... ........1;= 10.B.11.&a3voj @((P pro/okola............................................................. .....1;: 10.B.12.G@(M-, 1)), GM-, G)-(........................................... ...............1;B 10.B.1=.#as/anak i ra3voj Fe> direk/orij4ma i pre/raiva!a......................1;? 10.B.15..s/ali i3vedeni servisi........................................................... ..........1;; 10.B.1:.Fe> 2.0 7Fe> aplika6ije8................................................ ...............200 10.7. #e/<ork (ime Pro/o6ol 7#(P8........................................... ....................201 10.?. )imple #e/<ork Managemen/ Pro/o6ol 7)#MP8.............................. .....202 10.;. Voi6e over $P 7$n/erne/ /elefonija8.............................................. ............20= 10.10. $ns/an/ Messaging...................................................... ...........................205 10.11. Video2konferen6ija............................................................................... .20: 11. Be3>ednos/, dos/4pnos/ i performanse................................... .......................20B 11.1. Mog4i napadi i 3a0/i/e ra!4narski9 mrea............................................20? 11.2. ,ire<all.................................................................................................. ..211 11.=. $+) i $P) sis/emi...................................................................... ...............215 ?

12..pera/ivni sis/emi ra!4nara i mrena podr0ka................................................ 21: 12.1. &eali3a6ije mrene podr0ke 4 opera/ivnim sis/emima...........................21B 12.2. "niDE-in4D opera/ivni sis/emi............................................ ....................21; 12.2.1. onfig4ra6ioni fajlovi...................................................................... .220 12.2.2.Ala/i 3a pode0avanje mreni9 parame/ara............................... .........221 12.2.=.Ala/i 3a prover4 rada mree i re0avanje pro>lema...........................222 12.2.5.Ala/i ve3ani 3a +ial2"p mree................................ .........................22= 12.2.:.Mreni klijen/i i servisi........................................................ .............22= 12.2.B.Pode0avanje mreni9 in/erfejsa 7if6onfig8................................... .....22: 12.2.7.Primer mrene podr0ke 4 .) -in4D 2.B.1:......................................227

Predgovor
njiga Uvod u raunarske mree namenjena je s/4den/ima ,ak4l/e/a 3a poslovn4 informa/ik4 "niver3i/e/a )ingid4n4m 3a priprem4 ispi/a i3 predme/a &a!4narske mree. &e34l/a/ je vi0egodi0njeg rada a4/ora 4 o>las/ima 4mreavanja, mrenog programiranja, kom4nika6ija i 3a0/i/e poda/aka 4 ra!4narima i mreama. Pored svoje osnovne namene knjiga moe >i/i od koris/i svim inenjerima koji se 4 praksi s4sre4 sa 4mreavanjem, projek/ovanjem, ins/ala6ijom i adminis/riranjem ra!4narski9 mrea. Ii/ao6i e 4 njoj nai osnovne kon6ep/e i prin6ipe 4mreavanja, opis slojevi/e ar9i/ek/4re i f4nk6ije pojedini9 slojeva kao i nji9ove pro/okole, ali i de/aljne prika3e najvaniji9 $n/erne/ pro/okola i savremeni9 servisa na aplika/ivnom nivo4. " 4vodnom del4 preds/avljeni s4 osnovni pojmovi 4 4mreavanj4 i anali3irane s4 glavne kom4nika6ione f4nk6ije koje pos/oje kod svi9 mrea ne3avisno od nji9ove veli!ine. 'a/im se prika34je pasivna i ak/ivna mrena oprema, o>ja0njava se svr9a i 3na!aj ra!4narski9 pro/okola i preds/avljaj4 se najvanije organi3a6ije 3a s/andardi3a6ij4 4 ovoj o>las/i. Podela ra!4narski9 mrea se moe i3vr0i/i na vi0e na!ina, a 4 ovoj knji3i s4 ra3ma/rane mree 4 odnos4 na kom4nika6ione medij4me, /oplogij4, veli!in4 i f4nk6ionalni odnos !lanova 4 mrei. " nas/avk4 se preko .)$ i (1PE$P modela o>raJ4j4 fi3i!ki sloj, sloj ve3e poda/aka mreni i /ranspor/ni sloj i sloj aplika6ija. #a fi3i!kom sloj4 anali3iraj4 se i i!ne i >ei!ne kom4nika6ije, a 4 sloj4 ve3e poda/aka osnovne /e9nike 3a pris/4p kom4nika6ionom medij4m4, formiranje okvira poda/aka i ra3li!i/e /e9nike 3a preven6ij4, de/ek6ij4 i korek6ij4 gre0aka 4 prenos4. " ra!4narskim mreama pose>an 3na!aj imaj4 sledea dva slojaK mreni i /ranspor/ni. " okvir4 mrenog sloja de/aljno s4 prika3ane /e9nike adresiranja po s/andardima $Pv5 i $PvB, kao i karak/eris/i!ni pro/okoli na ovom sloj4 $1MP, $*MP, $PG i $Pse6. " /ranspor/nom sloj4 koji je odgovoran 3a ispor4k4 pake/a sa kraja na kraj mree, ra3ma/rana s4 dva osnovna pro/okolaK (1P i "+P, kao i )1(P, )PG i )1)$ in/erfejs. )loj aplika6ije je de/aljno o>ja0njen. Prika3ani s4 servisi na ovom sloj4 kao 0/o s4 (elne/, ,(P, %2mail, $n/erne/ /elefonija, video2konferen6ija i sl. "ka34jemo na de/aljno o>ja0njeno f4nk6ionisanje +#)2a i Fe> servisa kao danas naj0ire pri9vaeni9 servisa na $n/erne/4. njiga o>49va/a i osnove >e3>ednos/i i dos/4pnos/i res4rsa 4 mrei kro3 anali34 mog4i9 napada, 4log4 fire<all2a, $+)2a i $P)2a. #a kraj4 je da/ prika3 mrene podr0ke 3a "niDE-in4D opera/ivne sis/eme. " naslov4 ove knjige s/oji pream>4la da ona preds/avlja L4vodM 3>og kompleksnos/i i o>ima ma/erijala koji se preds/avlja. A4/ori s4 svesni da nis4 o>raJeni svi aspek/i 4 4mreavanj4, ali je osnovna vodilja a4/ora >ila da se s/4den/ima omog4i 0/o >re i kvali/e/nije savladavanje predviJenog nas/avnog gradiva. Ako s4 3>og kra/kog roka 3a pisanje /ren4/no i3os/avljeni pojedini 10

klasi!ni delovi, sa dr4ge s/rane, pose>na panja je posveena savremenim prin6ipima, s/andardima i pro/okolima 4 ak/4elnim ra!4narskim mreama. njiga preds/avlja prvo i3danje i sve primed>e i s4ges/ije !i/ala6a s4 do>ro do0le.

Beograd, 2007. godine.......................................................................... ...........A4/ori

11

1. Uvod
Po/re>a 3a informa6ijama na/erala je !oveka da 4spos/avlja ve3e sa ra3nim i3vorima informa6ija i da s/vara mree preko koji9 e se>i olak0a/i prik4pljanje, prenos, skladi0/enje i o>rad4 poda/aka. #aglim ra3vojem ra!4narske /e9nologije poslednji9 godina 7poveanje performansi 43 pad 6ena8 i sa pravom eksplo3ijom $n/erne/a, >roj korisnika ra!4nara i ra!4narski9 mrea ras/e vr/oglavom >r3inom. )a sve monijom ra!4narskom opremom svakodnevno se 4vode novi servisi, a is/ovremeno se 4 4mreavanj4 pos/avljaj4 vi0i s/andardi. Vremenom s4 se mreni sis/emi ra3vijali da >i danas dos/igli nivo prak/i!nog efikasnog okr4enja 3a ra3men4 poda/aka. Po!e6i 4mreavanja ve34j4 se 3a prve /elegrafske i /elefonske linije kojima s4 se prenosile informa6ije do 4daljeni9 loka6ija. +os/4pnos/ i fleksi>ilnos/ /e9nologija dana0nji9 savremeni9 ra!4narski9 mrea omog4ava da se sa >ilo koje /a!ke na plane/i moe pove3a/i na mre4 i doi do eljeni9 informa6ija. " poreJenj4 sa nekada0njom 6enom kori0enja servisa mrea, 6ena eksploa/isanja dana0nji9 mrea je sve nia. &a!4narske mree s4 danas ne3amenjivi deo poslovne infras/r4k/4re, kako veliki9, /ako i mali9 organi3a6ija. Po3navanje /e9nologije i kori0enje mrea !ak i3la3i i3 okvira primene 4 poslovanj4 7koje moe da o>e3>edi poslovn4 prednos/ organi3a6ijama 2 npr. elek/ronska /rgovina omog4ava i malim firmama konk4ren/nos/ na /ri0/48 i 3ala3i 4 os/ale aspek/e ivo/a !oveka pos/aj4i deo op0/e k4l/4re. &a!4narska mrea moe >i/i pros/ sk4p dva ili vi0e ra!4nara, koji s4 pove3ani adekva/nim medij4mom i koji meJ4so>no mog4 da kom4ni6iraj4 i dele res4rse. oris/i se 3a prenos kako digi/alni9 /ako i analogni9 poda/aka, koji moraj4 >i/i prilagoJeni odgovaraj4im sis/emima 3a prenos. Mreom se prenose ra!4narski poda6i, govor, slika, video, a aplika6ije na s/ranama korisnika mog4 >i/i /akve da se 3a9/eva prenos poda/aka 4 realnom vremen4 7govor, video i sl.8 ili /o ne mora >i/i 4slov 7elek/ronska po0/a, prenos da/o/eka i sl.8. Mrea se sas/oji od ra!4nara, medij4ma 3a prenos 7i6a, op/i!ko vlakno, va3d49 i sl.8 i 4reJaja kao 0/o s4 !vori0/a, svi!evi, r4/eri i/d. koji !ine infras/r4k/4r4 mree. #eki od 4reJaja, kao 0/o s4 mrene kar/i6e, omog4avaj4 ve34 i3meJ4 ra!4nara i mree. )vaka mrea se moe sves/i na sledee dve osnovne 6elineK 9ardversk4 i sof/versk4. @ardversk4 6elin4 sa!injavaj4 mreni !vorovi 7nods8 4 kojima se vr0i o>rada informa6ija, fi3i!ki spojni p4/evi i deljeni res4rsi. Ivorovi s4 delovi mrea 4 kojima dola3i do o>rade poda/aka. Pos/oje dve vrs/e !vorovaK !vorovi 4 kojima se vr0i s/varna o>rada i oni preds/avljaj4 6iljne !vorove 7hosts8, i !vorovi kojima je 4loga da 4smeravaj4 informa6ije 7routers8. +eljeni res4rsi s4 9ardverski 70/ampa!i, plo/eri, faks ma0ine, diskovi i sl.8 ili sof/verski elemen/i 7da/o/eke, >a3e, aplika6ije i sl.8. )of/versk4 6elin4 mree !ine pro/okoli A pravila 12

po kojima se vr0i kom4ni6iranje 7ra3mena poda/aka8 4 mrei, opera/ivni sis/emi koji s4 4 direk/noj kom4nika6iji sa 9ardverom ra!4narskog sis/ema 7i imaj4 podr0k4 3a mreni 9ardver i mrene pro/okole8 i korisni!ki mreni sof/ver. Ciljni vor (host) Deljeni resurs

Spojni put

Router

Slika ! .snovna ar9i/ek/4ra mree

1=

1.1. Razlozi za umreavanje

+anas kada s4 ra!4nari rela/ivno dos/4pni svakom i 43 /o s4 i343e/no moni, 4mreavanje poveava efikasnos/ i smanj4je /ro0kove poslovanja. .snovni ra3lo3i 3a 4mreavanje s4K 3ajedni!ko kori0enje informa6ija 3ajedni!ko kori0enje 9ardvera i sof/vera

onkre/nije, ra!4nari koji s4 4 mrei mog4 3ajedni!ki da koris/eK dok4men/a 7memorand4me, /a>elarne prora!4ne, fak/4re, i/d.8 elek/ronsk4 po0/4 sof/ver 3a o>rad4 /eks/a sof/ver 3a praenje projeka/a il4s/ra6ije, fo/ografije, a4dio i video da/o/eke 0/ampa!e faks ma0ine modeme 1+2&.M jedini6e i dr4ge prenosive jedini6e ...

1.1.1 Zajedniko korienje informacija (podataka)

Mog4nos/ >r3og i jef/inog 3ajedni!kog kori0enja informa6ija jedna je od najpop4larniji9 4po/re>a mrene /e9nologije. %lek/ronska po0/a je 4>edljivo najkori0eniji servis $n/erne/a. Mnoge firme s4 3na!ajno 4lagale 4 mree 3>og ispla/ivos/i elek/ronske po0/e i programa planiranja. ada pos/oji 3ajedni!ko kori0enje poda/aka, smanj4je se kori0enje papira, poveava efikasnos/, a skoro svaka vrs/a poda/aka je is/ovremeno na raspolaganj4 svima kojima je po/re>na. Pos/oje i si/4a6ije ve3ane 3a 3ajedni!ko kori0enje poda/aka kod koji9 ra!4narske mree ne samo da smanj4j4 /ro0kove ve s4 i jedini na!in na koji je ono i3vodljivo. +ana0nje poslovne sis/eme karak/eri0e 0/o krae vreme 3a odgovor na 3a9/eve klijena/a kao jedan od glavni9 parame/ara konk4ren/nos/i. ori0enjem adekva/ni9 informa6ioni9 sis/ema 3asnovani9 na ra!4narskim mreama poslovni sis/emi s4 4 mog4nos/i da pored /oga 0/o informa6ije pr4aj4 ne4poredivo >re 4 15

odnos4 na os/ale na!ine informisanja 7li!nim kon/ak/om, /elefonom, faksom i sl.8 /e informa6ije dos/ave sa daleko veom /a!no04 7manjom verova/noom gre0ke8. ao jo0 jedan repre3en/a/ivan primer 3ajedni!kog kori0enja poda/aka p4/em ra!4narski9 mrea /re>a naves/i i Fe> servis $n/erne/ mree a pre svega pre/raiva!e Fe>2a. ori0enjem pre/raiva!a korisni6i imaj4 >espla/an pris/4p milijardama dok4mena/a na Fe>24 !iji i3>or mog4 odredi/i pomo4 re!i karak/eris/i!ni9 3a o>las/ koja i9 in/eres4je.

1.1.2 Zajedniko korienje ardvera i !oftvera

Pre pojave ra!4narski9 mrea, >ilo je neop9odno da svaki korisnik ima svoj 0/ampa!, plo/er, faks ili dr4gi periferijski 4reJaj. Jedini na!in da vi0e korisnika koris/i is/i 4reJaj je >io da se nai3meni!no koris/i ra!4nar sa kojim je /aj 4reJaj pove3an.

Ploter

Faks

tampa

Samostalan PC

Samostalan PC

Samostalan PC

Slika !" )amos/alne P1 konfig4ra6ije Pojava mrea je o/vorila mog4nos/ da vi0e korisnika is/ovremeno koris/i 3ajedni!ke informa6ije, ali i periferijske 4reJaje. "koliko je 0/ampa! neop9odan veem >roj4 korisnika koji s4 4 mrei, svi mog4 da koris/e 3ajedni!ki mreni 0/ampa!. Mnogo je >olje inves/ira/i 4 jedan kvali/e/an 4reJaj 7npr. 0/ampa!8 nego 4 dese/ine sla>iji9 i lo0eg kvali/e/a.

1:

Ploter

Faks

tampa

Umre en PC

Medijum za povezivanje

Umre en PC

Umre en PC

Umre en PC

Umre en PC

Slika !# 'ajedni!ko kori0enje 9ardvera 4 mrenom okr4enj4 Mree se mog4 4po/re>i/i i 3a 3ajedni!ko i s/andardi3ovano kori0enje aplika6ija, kao 0/o s4 programi 3a o>rad4 /eks/a, programi 3a /a>elarne prora!4ne ili >a3e poda/aka, 4 si/4a6ijama kada je >i/no da svi koris/e is/e aplika6ije i is/e ver3ije /i9 aplika6ija. #a ovaj na!in se dok4men/i jednos/avno 3ajedni!ki koris/e, a pos/oji i doda/na efikasnos/ 4 /om smisl4 da je jednos/avnije i >olje da lj4di po/p4no savladaj4 jedan program, nego da moraj4 da rade sa !e/iri ili pe/ ra3li!i/i9 programa. ada s4 ra!4nari 4mreeni, /o 3na!ajno pojednos/avlj4je i nji9ov4 podr0k4. 'a jedn4 kompanij4 je daleko efikasnije kada /e9ni!ko oso>lje odrava jedan opera/ivni sis/em i kada s4 svi ra!4nari iden/i!no pode0eni prema konkre/nim po/re>ama /e kompanije. Veoma !es/o ra!4nari 4 mrei posed4j4 is/e mog4nos/i po pi/anj4 pro6esorske snage i radne memorije 0/o 3na!i da s4 4 s/anj4 da podjednako efikasno o>ave is/i 3ada/ak. MeJ4/im, !es/o jedan od ra!4nara ima pris/4p odreJenim res4rsima koji nis4 dos/4pni os/alim ra!4narima. .vakva kon/rola pris/4pa je naj!e0e 4slovljena >e3>ednosnim aspek/ima a moe >i/i i posledi6a nemog4nos/i konk4ren/nog pris/4pa res4rs4. " /akvoj si/4a6iji sof/ver privilegovanog ra!4nara omog4ava indirek/an pris/4p res4rs4 os/alim ra!4narima.

1B

2. "reno! podataka i o!nove komunikacija

&a!4narska mrea se moe posma/ra/i kao kom4nika6ioni sis/em, gde se informa6ija generisana na predajnoj s/rani 7i3vori0/e por4ke8 dos/avlja eljenom odredi0/4. .snovni elemen/i kom4nika6ionog sis/ema s4K $3vor 7source8 A generi0e poda/ake 3a prenos. Predajnik 7transmitter8 A /ransformi0e generisane poda/ke 4 o>lik pogodan 3a prenos 7npr. modem digi/alne poda/ke i3 P1 ra!4nara /ransformi0e 4 analogni signal koji se moe prene/i preko javne /elefonske mree 2 P)(#8. Prenosni sis/em 7tramission sistem8 A moe >i/i jednos/avna linija ili kompleksna mrea koja spaja i3vor i odredi0/e. Prijemnik 7receiver8 A pri9va/a signal i3 prenosnog sis/ema i /ransformi0e ga 4 o>lik pogodan 3a odredi0/e. .dredi0/e 7destination8 A pri9va/a prene/e poda/ke.
!zvor Predajnik Sistem prenosa Prijemnik "dredi#te

Slika "! Model kom4nika6ionog sis/ema lj4!ni poslovi 4 kom4nika6ionom sis/em4 s4K Pove3ivanje 7inter acin!8 4reJaja na kom4nika6ioni sis/emN *enerisanje signala 7si!na" !eneration8 A propaga6ija, regenera6ija, dome/ i/d.N )in9roni3a6ija 7s#nchronization8 predajnika i prijemnikaN &a3mena poda/aka 7e$chan!e mana!ement8 prema odgovaraj4em pro/okol4N ./krivanje i ispravljanje gre0aka 7error detection and correction8 npr. kod slanja da/o/ekaN on/rola /oka 7 "o% contro"8 2 4sagla0avanje >r3ine slanja i >r3ine prijema poda/akaN Adresiranje i 4smeravanje 7addressin! and routin!8 A !im pos/oji vi0e od dva 4!esnikaN .poravak 7recover#8 A mog4nos/ da se /ransfer poda/aka nas/avi od mes/a prekidaN

17

 ,orma/iranje poda/aka 7messa!e ormattin!8 2 dogovor 4!esnika o d4ini i s/r4k/4ri poda/aka koji se prenoseN 'a0/i/a 7securit#8 na prenosnom p4/4, a4/en/i!nos/ poda/akaN "pravljanje mreom 7net%ork mana!ement8 A mrea je kompleksan sis/em, koji ne radi sam po se>i. #eop9odno je mre4 konfig4risa/i, nadgleda/i 7moni/orisa/i8, in/ervenisa/i i in/eligen/no planira/i 3a >4d44 namen4.

1?

2.1. #r!te preno!a podataka

" ra!4narskim mreama pos/oje dva osnovna na!ina prenosa poda/aka. od prvog na!ina, koji je s/ariji, ve3a i3meJ4 i3vori0/a por4ke i odredi0/a 4spos/avlja se kro3 !vorove mree, na na!in da se 3a43ima komple/an spojni p4/. arak/eris/i!an primer je javna /elefonska kom4/irana mrea. +r4gi /ip je pake/ski na!in prenosa, gde se por4ka deli 4 manje 6eline A pake/e 7okvire8, a kro3 mre4 se pake/i mog4 pre4smerava/i po ra3li!i/im spojnim p4/evima. .vakav na!in prenosa je karak/eris/i!an kod $n/erne/a. Pos/oji i /rei na!in prenosa poda/aka, a odnosi se na pake/ski prenos poda/aka gde svi pake/i prola3e is/i spojni p4/.

1;

2.1.1. "reno! podataka !a komutacijom veza (circuit switched)

" ovom /ip4 prenosa poda/aka i3meJ4 dva 4!esnika 4 kom4nika6iji 4spos/avlja se !vrs/a direk/na ve3a, a 4k4pna informa6ija se prenosi p4/anjom koja je 4/vrJena 4 /ok4 4spos/ave ve3e. #a primer, ako ra!4nar P11 eli da kom4ni6ira sa ra!4narom P12 prvo se 4spos/avlja ve3a i3meJ4 ova dva ra!4nara i /a ve3a pos/oji samo 3a da/i prenos poda/aka. Ako neki /rei ra!4nar poeli da kom4ni6ira sa ra!4narom P12 4 /om /ren4/k4, /o nee >i/i mog4e po is/om spojnom p4/4. (akoJe, kom4nika6ija >ilo koja dr4ga dva 4!esnika ne moe da se odvija 3a43e/im spojnim p4/em. .snovna karak/eris/ika ovakvog na!ina prenosa poda/aka je da se poda6i mog4 prenosi/i 4spos/avljenom ve3om maksimalnom >r3inom koja je mog4a, /j. 4 po/p4nos/i se moe koris/i/i komple/an frekven6ijski opseg 4spos/avljenog spojnog p4/a 7kom4nika6ionog kanala8 3a prenos poda/aka.

R%

R'

PC$

R$ R(

R& R) PC%

Slika "!" Prenos poda/aka sa kom4/a6ijom ve3a

20

2.1.2. "reno! podataka !$itc ed)

!a

komutacijom

paketa

(packett

od ovog na!ina prenosa poda/aka i3meJ4 dva 4!esnika, prvo se informa6ija koja se ra3menj4je deli 4 pake/e !ija s/r4k/4ra 7d4ina pake/a, redni >roj, adresa odredi0/a, priori/e/ i sl.8 odgovara noseim pro/okolima. Pake/i se 4p44j4 do prvog !vora 4 mrei 7r4/era8, a 4 svakom r4/er4 se vr0i ne3avisno 4smeravanje pake/a. $3>or p4/anje 4 r4/erima se vr0i na osnov4 vi0e kri/erij4ma koji vae 4 da/om /ren4/k4. Pake/i prola3e ra3li!i/e p4/anje od i3vori0/a do odredi0/a. #a odredi0/4 se vr0i slaganje pake/a 4 prvo>i/an redosled da >i se do>ila po/p4na informa6ija. .vakav na!in prenosa poda/aka je karak/eris/i!an 3a ra!4narske mree gde vein4 mrenog sao>raaja !ine kra/ki nale/i poda/aka sa pra3nim pros/orom i3meJ4 i koji s4 o>i!no vremenski d4i od Lpop4njeni9M. )40/ina ovakvog na!ina prenosa poda/aka je da se 4 pra3nim pros/orima mog4 sla/i pake/i koje 0alje neki /rei 4!esnik. +akle, poda6i od ra3li!i/i9 i3vori0/a mog4 prola3i/i is/im spojnim p4/em. .vo je daleko ilaviji na!in prenosa, 3a/o 0/o pake/i naj!e0e mog4 da naJ4 >ar jedan slo>odan spojni p4/. Mana je 0/o je efek/ivna >r3ina slanja poda/aka na ovaj na!in manja od maksimalne koj4 do3voljava prop4sni opseg kanala, 3a/o 0/o ga koris/e vi0e 4!esnika 4 kom4nika6iji.

R% P$ P% P( P** P** P+
P **
P$

R'

P%

P$

PC$

R$
P%

P$

R& R( P%

P$

R) P%

P$

PC%

Slika "!# Prenos poda/aka sa kom4/a6ijom pake/a

21

2.1.%. "reno! podataka virtuelnom vezom (virtual circuit)

.vaj na!in prenosa poda/aka se /akoJe odnosi na pake/ski prenos. MeJ4/im, pake/i se 4smeravaj4 na is/i spojni p4/ i3meJ4 dva ra!4nara. Vir/4elna kola s4 permanen/nog /ipa 0/o 3na!i da kada se jednom defini04 p4/anje, re/ko ili nikada se ne menjaj4. .vo je 3apravo sof/verska 3amena 3a 9ardverska re0enja ovog /ipa. Poda6i i dalje p4/4j4 kro3 mre4 7pove3ani !vorovi8 ali /a!no odreJenom p4/anjom. )vaki pake/, pored karak/eris/i!ni9 polja koje nosi, ima i o>eleje koje 4ka34je na da/4 vir/4eln4 ve34. )koro sve mree koje imaj4 in/en3ivan sao>raaj na mrei koris/e ov4 me/od4 definisanja p4/anje. Prednos/ ovakvog na!ina prenosa pake/a je da se krajnjim aplika6ijama moe o>e3>edi/i odgovaraj4i kvali/e/ 4sl4ge. #a primer, kod in/erak/ivnog prenosa govora kro3 mre4, vano je o>e3>edi/i da pake/i poda/aka, kojima je kodovan govor, do prijemnika s/i4 is/om >r3inom, /j. da ne pos/oji varija6ija 4 ka0njenj4. " mreama sa kom4/a6ijom pake/a, pojedini pake/i mog4 da pronala3e dras/i!no ra3li!i/e p4/anje 7ra3li!i/o vreme prenosa8, 0/o moe doves/i do pro>lema na prijem4 A nera34mljiv govor. )amo vir/4elnim kolima se moe o>e3>edi/i 3a9/evani kvali/e/ 4sl4ge. '>og prenosa kro3 mre4 pos/oji ka0njenje, ali je ono iden/i!no 3a sve pake/e i 3a da/i signal nije od in/eresa.

R% P$ P% P( P** P** P+
P ** P% P$

R'

PC$

P**

R$
P% P$ R(

R& P** R) P** P% P$ PC% P% P$

Slika "!$ Prenos poda/aka vir/4elnim kolima

22

%. &!nove umreavanja' ardver i !oftver

ao osnovne elemen/e ra!4narske mrene kom4nika6ije moemo i3dvoji/iK 1. kom4nika6ioni kanal 7vod8 2. 9ardver ra!4nara =. opera/ivni sis/em 5. korisni!ke pro6ese 7aplika6ije8

)lika G 2 %lemen/i ra!4narski9 mrea od direk/ne kom4nika6ije dva ra!4nara na o>a 4!esnika posed4j4 sve elemen/e osim 4 sl4!ajevima kada se kom4nika6ija ini6iraE3avr0ava na nivo4 opera/ivnog sis/ema ili kada je 4 pi/anj4 kon/rolna kom4nika6ija na nivo4 mrenog 9ardvera. MeJ4/im, kod kompleksniji9 mrea kom4nika6ija krajnji9 !vorova moe >i/i posredna i odvija/i se preko jednos/avni9 mreni9 4reJaja koji se sas/oje od 9ardvera sa 4graJenim f4nk6ijama i in/erfejsima ili preko kompleksni9 mreni9 4reJaja koji 4 se>i sadre spe6ijali3ovani mreni opera/ivni sis/em. om4nika6ioni kanali i elemen/i koji i9 pove34j4 sa mrenim in/erfejsima ra!4naraE4reJaja na3ivaj4 se pasivnom mrenom opremom. Mreni 4reJaji koji 4 se>i sadre i 9ardverEfirmverEsof/ver sposo>an 3a anali34 i modifika6ij4 nosei9 signala na3ivaj4 se ak/ivnom mrenom opremom. Pravila po kojima se kom4nika6ija vr0i na svim pomen4/im nivoima na3ivaj4 se pro/ok olima. 'a 4spe0n4 kom4nika6ij4 i3meJ4 krajnji9 !lanova mree po/re>no je o>e3>edi/i f4nk6ionalnos/ na svim nivoima. " sl4!aj4 da ra!4nariE4reJaji nemaj4 adekva/n4 podr0k4 3a 9ardver ili pro/okole na kojima se >a3ira ra!4narska mrea, kom4nika6ija nee >i/i mog4a.

2=

%.1. "a!ivna mrena oprema

Pasivna mrena oprema preds/avlja najjednos/avnij4 komponen/4 ra!4narski9 mrea. A/ri>4/ LpasivnaM po/i!e od 6iljne karak/eris/ike komponen/i ove ka/egorije da nad mrenim sao>raajem ne i3vr0e nikakv4 i3men4. Pasivne komponen/e mree !ineK 4/i!ni6e ka>lovi paneli 3a prespajanje i 3a 3avr0avanje ka>lova 7patch pane"8 ka>lovi 3a prespajanje 7patch ca&e"8 rek ormani kanali6e 3a voJenje ka>la ...

'a prenos signala i3meJ4 ra!4nara veina dana0nji9 mrea koris/i ka>love koji se pona0aj4 kao mreni prenosni medij4mi. Pos/oji mnogo ra3li!i/i9 /ipova ka>lova koji mog4 da se primene 4 ra3li!i/im si/4a6ijama. #ji9ov >roj je i343e/no veliki i o>49va/a vi0e od 2000 ra3li!i/i9 /ipova. Veina dana0nji9 mrea koris/i /ri osnovne vrs/e ka>lovaK koaksijalne ka>love ka>love sa 4predenim pari6ama 7t%istedpair8 op/i!ke ka>love ro3 4predene pari6e i koaksijalni ka>l prenose se elek/ri!ni signali, dok se kro3 op/i!ka vlakna prenose signali 4 vid4 sve/losni9 imp4lsa. 'a ispravan rad mree po/re>no je da se ka>lovski sis/em 7ka>lovi i priklj4!ni elemen/i8 formira od komponen/i koje 3adovoljavaj4 odreJene /e9ni!ke s/andarde. a>lovi koji se koris/e 4 jednoj mrei 3avise od vi0e parame/araK

>inarni pro/ok po43danos/ ka>la maksimaln4 d4in4 i3meJ4 !vorova 3a0/i/4 od elek/ri!ni9 sme/nji pod4no sla>ljenje /oleran6ije 4 o/eanim 4slovima rada 25

6en4 i op0/4 raspoloivos/ ka>la lako pove3ivanje i odravanje ...

%.1.1. (oak!ijalni ka)l

oaksijalni ka>lovi s4 4 jednom period4 >ili najraspros/ranjeniji mreni medij4m 3a prenos poda/aka, i /o i3 vi0e ra3logaK rela/ivno s4 jef/ini, laki, fleksi>ilni i jednos/avni 3a rad. " svom najjednos/avnijem o>lik4, koaksijalni ka>l se sas/oji od >akarne i6e 4 sredini, oko koje se nala3i najpre i3ola6ija, a 3a/im sloj od 4ple/enog me/ala 70irm8 i, na kraj4, spolja0nji 3a0/i/ni omo/a!. )vr9a ovog oklopa je da apsor>4je elek/romagne/ne sme/nje ili 04m, i /ime spre!i nji9ovo me0anje sa poda6ima koji se prenose. a>lovi koji imaj4 jedan sloj i3ola6ije i jedan sloj od 4ple/enog me/ala 3ov4 se i ka>lovi sa dvos/r4kom 3a0/i/om. Pos/oje, /akoJe, i ka>lovi sa !e/voros/r4kom 3a0/i/om 7dva sloja i3ola6ije i dva sloja 0irma8, koji se primenj4j4 4 sredinama sa jakim elek/romagne/nim sme/njama.

Slika #! )lojevi koaksijalnog ka>la Bakarni provodnik 7i6a8 4 sredini ka>la prenosi elek/romagne/ne signale koji preds/avljaj4 kodirane ra!4narske poda/ke. .vaj provodnik moe >i/i od p4nog me/ala, ili 4 o>lik4 vi0e 4ple/eni9 i6a. "koliko je od p4nog me/ala, onda je /o o>i!no >akar. Provodnik je o>loen dielek/ri!nim i3ola6ionim slojem koji ga odvaja od 0irma. Oirm ima 4log4 43emljenja i 0/i/i provodnik od elek/ri!nog 04ma i presl40avanja.

%.1.2. (a)l !a upredenim paricama

a>l sa 4predenim pari6ama 7t%isted pair ca&"e8 se sas/oji od parova i3olovani9 >akarni9 i6a koje s4 o>mo/ane 74predene8 jedna oko dr4ge. "predanje se vr0i 4 6ilj4 o/klanjanja elek/romagne/ni9 sme/nji. Broj 4vr/aja po me/r4 !ini deo spe6ifika6ije /ipa ka>la jer 0/o je >roj 4vr/aja po me/r4 vei, vea je o/pornos/ 2:

ka>la na elek/romagne/ne sme/nje. #a sli6i =.2 prika3ana s4 dva /ipa ovog ka>laK ka>l sa neoklopljenim 7Unshie"ded T%isted'(air) UT(8 i oklopljenim 7*hie"ded T%isted'(air) *T(8 pari6ama.

Slika #!" a>lovi sa neoklopljenim i oklopljenim pari6ama *r4pe pari6a se o>i!no nala3e 4 3a0/i/nom omo/a!4 i 3ajedno sa njim !ine ka>l. Pravila s/r4k/4rnog ka>liranja, koje se danas skoro isklj4!ivo koris/i 3a formiranje ra!4narski9 mrea, propis4j4 da se 3a pove3ivanje ra!4nara moraj4 koris/i/i !e/voropari!ni ka>lovi. "predanjem se poni0/ava elek/ri!ni 04m od s4sedni9 pari6a, ili os/ali9 i3vora, kao 0/o s4 mo/ori, releji, /ransforma/ori i energe/ska ins/ala6ija. ) o>3irom da je pro>lem elek/romagne/ne 3a0/i/e veoma o3>iljan, neki proi3voJa!i 7$BM, evropske firme8 s4 ra3vili /3v. oklopljene ka>love, koji oko pari6a imaj4 odreJen4 elek/ri!no provodn4 s/r4k/4r4 koja pr4a 3na/no vei nivo 3a0/i/e. " praksi pos/oje /ri /ipa oklopljeni9 ka>lovaK ,(P, )2,(P i )(P.

2B

Slika #!# PresekK a>lovi sa neoklopljenim i oklopljenim pari6ama ,(P ka>l je napravljen /ako da s4 !e/iri pari6e po/p4no o>avijene /ankom me/alnom folijom. .va folija svoj4 3as/i/n4 f4nk6ij4 o>avlja /ako 0/o 3a9valj4j4i visokoj impedansi reflek/4je spoljne, ome/aj4e, elek/romagne/ne signale na 4!es/anos/ima veim od : M@3 i /ako im onemog4ava prodor do sami9 pari6a. Po odnos4 6enaEperformanse 4 praksi s4 se naj>olje poka3ali ,(P ka>lovi, /ako da se oni naj!e0e i koris/e. Bakarne i6e ka>lova sa 4vrn4/im pari6ama se sa 9ardverskim mrenim in/erfejsom ra!4nara 7npr. mrenom %/9erne/ kar/i6om8 ne pove34j4 3ase>no i direk/no ve p4/em odgovaraj4i9 konek/ora. #aj!e0e kori0eni /ip konek/ora je &J 7Re!istered +ack8 i on se, 4 vi0e varijan/i, koris/i kod /elefonski9 i ra!4narski9 mrea.

Slika #!$ onek/or &J5: i 4/i!ni6a #aj!e0i &J konek/ori s4K

&J11 2 jedna /elefonska linija &J15 2 dve /elefonske linije &J12 i &J2: 2 /ri /elefonske linije &J5: A %/9erne/ ra!4narska mrea

a>lovi sa 4predenim pari6ama 3a pove3ivanje sa ra!4narima koris/e &J25: konek/ore. 'a pove3ivanje >akarni9 i6a sa konek/orima koris/i se pose>an /ip ala/a 2 /3v. kle0/a 3a krimpovanje. .vaj ala/ naj!e0e ima mog4nos/ 3a rad sa &J5: i &J11 konek/orima. &aspored i6a pri pove3ivanj4 je odreJen s/andardima :B?A i :B?B. .vi s/andardise koris/e kod ra!4narski9 mrea 7&J5: konek/ori8. :B?A je predloeni s/andard. a>lovi koji kom>in4j4 :B?A i :B?B s/andarde se koris/e 3a direk/no pove3ivanje dva ra!4nara.

27

%.1.%. &ptiki ka)lovi

od ove vrs/e ka>lova, op/i!ka vlakna prenose digi/alne signale 4 o>lik4 mod4lisani9 sve/losni9 imp4lsa. a>lovi od op/i!ki9 vlakana ne podle4 elek/ri!nim sme/njama, imaj4 najmanje sla>ljenje signala d4 ka>la i podravaj4 i343e/no velike >r3ine prenosa poda/aka na velikim 4daljenos/ima. oris/e se i 4 sl4!ajevima kada -A# mrea /re>a da povee vi0e o>jeka/a, gde se sa >akarnim ka>lovima mog4 o!ekiva/i pro>lemi sa 43emljenjem i a/mosferskim pranjenjima. .p/i!ke ve3e osim velike >r3ine prenosa o>e3>eJ4j4 i po/re>no galvansko ra3dvajanje ins/ala6ija. Ies/o se pos/avljaj4 4 o>jek/ima, 4 sl4!ajevima kada se predviJa veliki mreni sao>raaj i3meJ4 spra/ni9 ra3voda 4 odnos4 na 6en/ar mree. o(o)a* o(o)a* Slika #!% (o/alna refleksija kod prenosa kro3 op/i!ko vlakno )is/emi prenosa sa op/i!kim ka>lovima se sas/oje i3 /ri osnovna f4nk6ionalna dela, a /o s4 predajnik 7i3vor sve/los/i A -%+ ili laserska dioda8, op/i!ko vlakno i prijemnik 7fo/o sen3or8. )/andardni elek/ri!ni signal se dovodi na -%+ ili lasersk4 diod4 koje vr0e konver3ij4 4 sve/los/, 3a/im se sve/los/ L4>a64jeL 4 op/i!ko vlakno na !ijem dr4gom kraj4 je prijemnik koji vr0i op/o2elek/ri!n4 konver3ij4 posle koje se do>ija s/andardni elek/ri!ni signal. Prin6ip po kome se informa6ija prenosi po op/i!kom vlakn4 >a3ira se na fi3i!kom fenomen4 pod na3ivom /o/alna refleksija. )vako op/i!ko vlakno se sas/oji i3 je3gra koga !ini s/aklo odreJenog indeksa prelamanja i omo/a!a presv4!enog preko je3gra. .vaj omo/a! je /akoJe od s/akla, ali ono ima dr4g4 vrednos/ indeksa prelamanja. )ve/los/ se 4>a64je 4 je3gro pod odreJenim 4glom po/re>nim da doJe do /o/alne refleksije, 3>og koje se sve/losni 3rak nepres/alno od>ija od grani!ne povr0ine je3groEomo/a! p4/4j4i /ako kro3 vlakno do prijemnika.

&e'gro

2?

Slika #!+ a>l sa op/i!kim vlaknom .p/i!ka vlakna se mog4 podeli/i 4 dve osnovne gr4peK na monomodna 7sin!"emode8 koja s4 /anja i omog4avaj4 pros/iranje samo jednog sve/losnog 3raka, i m4l/imodna 7mu"timode8 koja s4 de>lja i omog4avaj4 is/ovremeno pros/iranje vi0e 3raka od vi0e ra3li!i/i9 i3vora. " /e9nolo0kom pro6es4 je mnogo jednos/avnije 7a /ime i jef/inije8 proi3ves/i vlakno veeg pre!nika je3gra. (o je ra3log 3>og kog se m4l/imodna vlakna !e0e koris/e. Pored /oga, 4 vee je3gro je mnogo lak0e L4>a6i/iL sve/los/ i3 i3vora, pa s4 i predajni6i jef/iniji jer sve/losni snop i3vora ne mora >i/i /oliko fok4siran kao 4 sl4!aj4 kori0enja monomodnog vlakna. +akle, 6elok4pni sis/em >a3iran na m4l/imodnom vlakn4 je jef/iniji i /akvi sis/emi s4 danas dominan/ni kod lokalni9 ra!4narski9 mrea. )a dr4ge s/rane, 3>og vei9 ras/ojanja koja je po/re>no premos/i/i, 4 /elekom4nika6ijama s4 dominan/na monomodna vlakna. od ra!4narski9 mrea svaki link 7ve3a8 3a9/eva dva vlakna A jedan 3a predaj4 a dr4gi 3a prijem.

%.1.*. (a)lovi i elektroma+netno zraenje

%lek/romagne/no 3ra!enje se nala3i sv4da oko nas i prak/i!no je nemog4e nai sredin4 4 kojoj ga nema po0/o i3vore preds/avljaj4 radio i (V predajni6i, mo>ilni /elefoni, ra!4nari, ras9ladni 4reJaji i sl. +o nedavno je samo 4predanje pari6a 7"(P8 preds/avljalo dovoljn4 3a0/i/4. #aime, prop4sni opse3i koje s4 3a9/evale aplika6ije 4 pro0los/i s4 >ili daleko ispod =0 M@3, 0/o je gornja grani6a 3a0/i/e 4predanjem. +ana0nje aplika6ije koris/e prop4sne opsege reda veli!ine 100 M@3, 0/o ako se 4 o>3ir 43me i !injeni6a da dif43ne radio s/ani6e emi/4j4 4 opseg4 od ?? do 10? M@3, povla!i 3aklj4!ak da je pored 4predanja po/re>an jo0 jedan nivo 3a0/i/e. .vaj nivo 3a0/i/e pr4aj4 ,(P i )(P ka>lovi. od ,(P ka>lova se koris/i al4minij4mska folija de>ljine 2: mikrona koja je o>mo/ana oko 4poredni9 pari6a i koja 4sled povr0inskog efek/a odvodi ind4kovano elek/romagne/no 3ra!enje na mas4. #a ovaj na!in, dana0nji ka>lovi s4 3a0/ieni do B00 M@3. )(P ka>lovi s4 jo0 o/porniji na elek/romagne/no 3ra!enje, ali s4 3na/no sk4plji. 'a po/p4n4 3a0/i/4 od elek/romagne/nog 3ra!enja, najpo43danije ali i najsk4plje re0enje 2;

preds/avljaj4 op/i!ki ka>lovi.

%.1.,. -trukturno ka)liranje

'a formiranje -A# mree po/re>no je o>e3>edi/i ni3 /e9ni!ki9 pred4slova. )vaki projeka/ -A# mree 3apo!inje de/aljnim snimanjem loka6ije sa 6iljem da se prik4pe po/re>ni poda6i, kao 0/o s4 pos/ojee s/anje ins/ala6ija, graJevinske osnove o>jek/a, kao i de/alji energe/skog 43emljenja. +alji pos/4p6i se sas/oje od preliminarnog odreJivanja 9ori3on/alni9 i ver/ikalni9 ka>lovski9 /rasa i ra3me0/aja ra3vodni9 ormana. )avremene ra!4narske mree se 4 najveem >roj4 sl4!aja reali34j4 po prin6ip4 s/r4k/4riranog ka>liranja, kojim /re>a da se o>e3>edi i o>jedini prenos svi9 informa6ija 4 jednom poslovnom sis/em4. .sim kvali/e/nog prenosa poda/aka, ovim sis/emom se moe o>avlja/i i prenos /elefonski9, video, 4pravlja!ki9 i alarmni9 signala. )40/insk4 prednos/ s/r4k/4rnog ka>liranja preds/avlja kori0enje jedins/venog ka>lovskog sis/ema 3a sve ins/ala6ije kojima se prenose >ilo kakve informa6ije 4 prop4snom opseg4 do B00 M@3. Jedini in/erfejs ka korisnik4 je 3idna 4/i!ni6a sa &J 5: konek/orima na koj4 se moe priklj4!i/i >ilo ra!4nar, >ilo /elefon 7ili o>a8 i koja dalje ka>lovskim sis/emom vodi do odgovaraj4i9 ra3delnika i ak/ivni9 4reJaja 7/elefonske 6en/rale ili svi!eva8. )/r4k/4ra mree je /akva da se posle ins/aliranja, >e3 ikakve in/erven6ije na samim ka>lovima 6ela mrea moe prekonfig4risa/i na po/p4no dr4ga!iji na!in, 4 3avisnos/i od po/re>e korisnika. (o se pos/ie na samim ra3delni6ima, koji s4 pose>no kons/r4isani 3a lako i jednos/avno prespajanje i konfig4risanje mree po elji. .va op6ija naro!i/o dola3i do i3raaja 4 si/4a6ijama kada se vr0i menjanje fi3i!kog rasporeda radni9 mes/a po 3gradi. .dgovorni adminis/ra/or vr0i prespajanje na odgovaraj4im ra3delni6ima i sve 0/o korisnik na novom radnom mes/4 /re>a da 4radi jes/e da priklj4!i svoj /elefon i ra!4nar 4 3idn4 4/i!ni64 i da radi. #jegov ra!4nar je pove3an na is/i na!in 4 ra!4narsk4 mre4, njegov /elefon je na is/om lokal4 kao i ranije. .sim velike fleksi>ilnos/i koj4 pr4a, s/r4k/4rno ka>liranje 3a9valj4j4i svojoj sis/ema/i!nos/i, omog4ava jednos/avno i efikasno adminis/riranje mreom, lako pro0irivanje ins/ala6ije i 0/o je moda i najvanije, po/p4no je ne3avisno od /ipa ak/ivni9 4reJaja koji se koris/e kako 3a /elefonsk4, /ako i 3a ra!4narsk4 mre4. Iak se i 4reJaji koji ne odgovaraj4 s/andardima s/r4k/4rnog ka>liranja i nemaj4 adekva/ne konek/ore mog4 43 pomo odgovaraj4i9 jednos/avni9 adap/era priklj4!i/i na sis/em. )is/em s/r4k/4riranog ka>liranja se sas/oji od 9ori3on/alni9 i ver/ikalni9 ka>lovski9 /rasa. &a3vodni orman pokriva deo 9ori3on/alne povr0ine, po0/4j4i /e9ni!ko ograni!enje /rase od najvi0e ;0m d4ine, /ako da se 3avisno od ar9i/ek/4re o>jek/a, pos/avlja jedan ili vi0e ra3vodni9 ormana po spra/noj osnovi, 4 kojima se kon6en/ri04 ka>lovske /rase i sme0/a odgovaraj4a ak/ivna mrena =0

oprema. Ver/ikalne /rase pove34j4 spra/ne ra3vodne ormane. $ 9ori3on/alne i ver/ikalne ka>lovske /rase se i3vode 4 formi 3ve3de, da >i se o>e3>edilo da 4 sl4!aj4 prekida pojedine /rase os/a/ak sis/ema radi. .vaj sis/em se osim 9ori3on/alni9 /rasa odnosi i na ver/ikalne, /ako da se i sve ver/ikalne /rase 3avr0avaj4 4 jednom 6en/ralnom ra3vodnom orman4, a ka>lovska s/r4k/4ra ima o>lik sloene 3ve3de, kojoj je po!e/ak 4 6en/ralnom ra3vodnom orman4, a kraj 4 priklj4!noj k4/iji 4 okvir4 radnog mes/a. )is/emi s/r4k/4rnog ka>liranja se reali34j4 na /ri 9ijerar9ijska nivoaK 1. 2. a>liranje kamp4sa 7ka>liranje i3meJ4 vi0e >liski9 poslovni9 3grada8N a>liranje ki!me 7ver/ikalno ka>liranje8N

=. @ori3on/alno ka>liranje 7ka>liranje spra/ova8. ,a&"iranje kampusa se odnosi na ka>liranje i3meJ4 ra3delnika pojedini9 3grada 7B+8 i ra3delnika kamp4sa 71+8. 'a prenos govora, alarmni9 i 4pravlja!ki9 signala se koris/e >akarni pari!ni ka>lovi, ka/egorije :, :% iB. 'a prenos video signala i poda/aka koris/e se op/i!ki ka>lovi. Maksimalna d4ina ka>lova i3nosi 1:00m. -ertika"no ka&"iranje 7okosni6a, ki!ma 3grade8 vr0i pove3ivanje spra/ni9 ra3delnika 7,+8 i ra3delnika 3grade 7B+8. " ver/ikalnom ra3vod4 4 3avisnos/i od aplika6ije ra3dvojeni s4 ka>lovski sis/emi. .orizonta"no ka&"iranje se odnosi na deo ka>lovskog sis/ema i3meJ4 spra/nog ra3delnika 7,+8 i 3idne 4/i!ni6e 7(.8. $3meJ4 ra3delnika i 3idne 4/i!ni6e ra3vla!i se ili >akarni pari!ni ka>l 7ka/egorije :, :%, B8 ili op/i!ki ka>l. 'a >akarne ka>love, i ra3delnik i 3idna 4/i!ni6a koris/e &J 5: konek/ore, dok se 3a op/i!ke ka>love koris/e )( konek/ori. Maksimalna d4ina ka>lova i3meJ4 spra/nog ra3delnika i 3idni9 4/i!ni6a ne sme da preJe ;0m. @ori3on/alno ka>liranje o>49va/a najvei >roj ka>lova 4 6elom ka>lovskom sis/em4 3a sve primenljiv. @ori3on/ali ka>lovski sis/em, 4koliko je do>ro dimen3ionisan moe se, 3a sve primene, koris/i/i 4 d4em vremenskom period4.

=1

%.2. .ktivna mrena oprema

%.2.1. Ripiter (Repeater)
&ipi/eri s4 jednos/avni 4reJaji sa dva por/a, koji rade na fi3i!kom nivo4. Pojednos/avljeno re!eno, na jednom por/4 7priklj4!k48 ripi/er prima signal i prenosi na dr4gi por/. Pri/om ripi/eri imaj4 /3v. /R f4nk6ionalnos/K Reamp"# Reshape Retime /j. o>navljaj4 ampli/4d4, o>lik i vremenske referen6e primljenog signala pre nego 0/o ga proslede. &ipi/er nema informa6ija o signal4 koji poja!ava, 0/o 3na!i da se podjednako odnosi i prema ispravnom i prema neispravnom signal4. &adi na prvom sloj4 .)$ modela. +o>ra s/rana ripi/era je 4 /ome 0/o preds/avlja jef/in na!in 3a poveanje maksimalni9 ras/ojanja 4 mrei. MeJ4/im, mana m4 je 0/o moe da po!ne emi/ovanje dok je emi/ivanje pake/a sa neke s/ani6e 4 /ok4, 0/o dovodi do s4dara. '>og /oga je do>ro da o>a por/a ripi/era imaj4 po jedn4 diod4 3a indika6ij4 emi/ovanja i diod4 3a indika6ij4 pro>lema.

%.2.2. /a) (Hub)

@a> je mreni 4reJaj koji /akoJe f4nk6ioni0e na prvom .)$ sloj4 7fi3i!kom sloj48. #a 9a>4 pos/oji vi0e konek/ora 7o>i!no s4 /o &J25: konek/ori8. #a svaki konek/or se priklj4!4je po jedan ka>l, preko kojeg se pove34je po jedna radna s/ani6a ili server. .mog4ava pove3ivanje vi0e segmena/a mree 4 jedan segmen/. @a> f4nk6ioni0e sli!no kao ripi/erK ono 0/o primi na jednom svom por/4 9a> emi/4je na svim os/alim por/ovima. Moe se posma/ra/i kao vi0epor/ni ripi/er. " %/9erne/ mreama sa "(P i op/i!kim ka>lovima 9a> je !vor koji pove34je s/ani6e i servere. )vaki 4reJaj pove3an na @4> deli is/i 0roadcast domen i 1o""ision domen. '>og /oga, samo jedan od ra!4nara pove3ani9 na @4> moe 4 jednom /ren4/k4 da vr0i /ransmisij4 poda/aka. Moe se koris/i/i kao 6en/ralna /a!ka 4 /opologiji 3ve3de. @a>ovi 4glavnom sadre i3meJ4 B i 25 por/a i mog4 se pos/avlja/i i 4klanja/i 4 3avisnos/i od po/re>a i 4 sklad4 sa ra3vojem mree. #aj!e0e se koris/e pri konfig4risanj4 mrea. @a>ovi !es/o imaj4 jo0 jedan doda/ni por/ koji se na3iva up"ink por/. .n sl4i 3a meJ4so>no pove3ivanje dva 9a>a. Pove3ivanje se vr0i /ako 0/o se spaja 4plink por/ jednog 9a>a sa o>i!nim por/om dr4gog 9a>a.

=2

Slika #!, &a3li!i/e veli!ine 9a>ova @a> kao 4reJaj polako nes/aje i3 ra!4narski9 mrea 3>og sve nie 6ene svi! 4reJaja koji n4de 3na/no >olje performanse.

%.2.%. 0reni mo!t (Bridge)

(o je 4reJaj koji pove34je 4daljene mrene segmen/e. &adi 4 dr4gom sloj4 .)$ modela, /j. 4 sloj4 ve3e poda/aka. +o sada smo videli da 4 da/om /ren4/k4 na mrei moe da emi/4je samo jedna s/ani6a. .s/ale s/ani6e osl40k4j4 sao>raaj i kada 3aklj4!e da je medij4m slo>odan 0alj4 svoje pake/e. Moe se 3aklj4!i/i da >i >ilo veoma 3godno logi!ki podeli/i mre4 na segmen/e koji se sas/oje i3 s/ani6a koje meJ4so>no najvi0e kom4ni6iraj4. (o >i 3na!ilo da po dve s/ani6e 4 ra3li!i/im segmen/ima mog4 da kom4ni6iraj4 is/ovremeno. Ako s/ani6a i3 jednog segmen/a 0alje poda/ke s/ani6i 4 dr4gom segmen/4, /ada os/alim s/ani6ama nije do3voljeno da kom4ni6iraj4. )egmen/a6ij4 mree moemo i3vr0i/i 4reJajem koji se 3ove mreni mos/. )polja je sli!an ripi/er4, a f4nk6iono ima sve njegove oso>ine 43 doda/ak nekoliko novi9 koje s4 veoma 3na!ajne. Mos/ proverava sadraj 3aglavlja primljenog pake/a da >i sa3nao MA1 7fi3i!k48 adres4 i3vora i odredi0/a. #a osnov4 /oga, on formira /a>el4 MA1 adresa 3a svaki por/. Pojedini segmen/i mree se na3ivaj4 koli3ioni domeni. ada do>ije >road6as/ pake/ 7pake/ 3a sve ra!4nare 4 mrei8, mreni mos/ ga samo prosleJ4je i ne pam/i MA1 adres4 i3 njegovog 3aglavlja. Pos/oji pravilo 4 segmen/iranj4 mree po kome ?0P sao>raaja /re>a da se odvija 4 okvir4 koli3ioni9 domena, a 20P da ide preko mos/a. (o 3na!i da 4koliko neke dve s/ani6e !es/o meJ4so>no kom4ni6iraj4 7npr. neka radna s/ani6a i odreJeni server8, ne /re>a s/avlja/i mos/ i3meJ4 nji9. Mreni mos/ 4nosi odreJeno ka0njenje kao posledi64 o>rade pake/a, ali se ono 4glavnom ne osea.

%.2.*. -vi (Switch) 1 !kretnica

)vi! je 3a mreni mos/ is/o 0/o je i 9a> 3a ripi/er. +akle, na se>i ima vei >roj por/ova. (o je 4reJaj koji prosleJ4je poda/ke od jednog mrenog segmen/a do dr4gog p4/em odreJene linije. )vaki por/, kao i kod mos/a, ima i3ves/an s/epen in/eligen6ije, odnosno ne vr0i samo re/ransmisij4 pake/a, ve 4pis4je MA1 adrese 4 odgovaraj44 /a>el4. 'a ra3lik4 od 94> 4reJaja, svi/! poda/ke ne 0alje svim segmen/ima mree ve samo segmen/4 kome s4 oni 4p4eni. .vo se pos/ie ==

/ako 0/o svi/! pravi namenske ve3e i3meJ4 segmena/a. Veoma 3na!ajna mog4nos/ koj4 svi! posed4je je da se na svaki por/ svi!a moe priklj4!i/i s/ani6a, a ne segmen/ mree. oli3ioni domen 4 ovom sl4!aj4 !ini s/ani6a sa odgovaraj4im por/om. )o>raaj koji vidi s/ani6a je samo onaj koji je direk/no 4p4en 3a nj4, kao i >road6as/ por4ke.

.u/

S,it-h

.u/

0olizioni domeni (collision domain)

Slika #! - )vi! omog4ava podel4 -A#2a na vi0e koli3ioni9 domena Pro>lem koji se javlja kod 4po/re>e svi!a je preop/ereenje. Br3ina kojom pake/i pris/i4 na svi! je reg4lisana 4po/re>om neke od A&Q /e9nika i3meJ4 dola3nog por/a i 4reJaja koji na svi! 0alje pake/e. MeJ4/im, moe se desi/i da je veina dola3nog sao>raaja 4p4ena na neki od por/ova koji /re>a da i9 prosledi dalje i koji /o nije 4 s/anj4 da 4radi jer kapa6i/e/ odla3ne ve3e /o ne moe da podri. Pake/i koji pris/i4 mog4 da se >afer4j4 do i3vesne grani6e, posle koje se od>a64j4. )vi!evi se >olje ili lo0ije nose sa ovim pro>lemom 4 3avisnos/i od nji9ovog kvali/e/a 7veli!ine >afera 2 memorija i >r3ina o>rade8. ao 0/o smo videli, mrea ne mora sadra/i samo svi!eve ili samo 9a>ove, ve je /re>a >alansira/i 4 3avisnos/i od po/re>a i >4de/a. #a primer, veoma je !es/ sl4!aj 4 praksi da se na jedan por/ svi!a povee 9a>, a na /aj 9a> vi0e s/ani6a.

%.2.,. U!meriva (Router)

'a ra3lik4 od mreni9 4reJaja koje smo do sada videli i koji rade na prvom i dr4gom .)$ nivo4, r4/eri rade na /reem nivo4, odnosno mrenom sloj4. *lavna 4loga r4/era 4 mrei je da r4/iraj4 74smeravaj48 pake/e kako >i oni s/igli do svog odredi0/a. $nforma6ija koja se koris/i 3a ov4 f4nk6ij4 je odredi0na adresa sme0/ena 4 pake/4. &4/er o>avlja ov4 f4nk6ij4 /ako 0/o po prispe4 pake/a i3v4!e odredi0n4 adres4, 3a/im naJe odgovaraj4i 3apis 4 /a>eli r4/iranja gde s4 sme0/eni poda6i na koji por/ /re>a pake/ da se prosledi i odredi adres4 sledeeg =5

r4/era na p4/4 ka kojem se pake/ 4smerava. .vaj pro6es se na3iva Raddress "ookupL. ada se do>ije ova informa6ija vr0i se pro6es kom4/a6ije 7s%itchin!8 gde se pake/ kom4/ira sa 4la3a na odgovaraj4i i3la3ni por/ odakle se 0alje dalje. Pored ovi9 osnovni9 f4nk6ija r4/eri vr0e i dr4ge f4nk6ije kao npr. provera ispravnos/i pake/a, o>rada kon/rolni9 pake/a i/d. #ajnoviji /rendovi s4 da r4/eri /re>a da o>avljaj4 i doda/ne f4nk6ije kao npr. Rsecurit#L pro/okoli, kvali/e/ servisa i sl. koji name4 doda/ne 3a9/eve r4/erima. (akoJe, >roj korisnika ra!4narski9 mrea je 4 s/alnom poras/4 /ako da je sao>raaj koji generi04 korisni6i sve vei. )ao>raaj se /akoJe 4veava 4sled novi9 aplika6ija koje 3a9/evaj4 veoma velike prop4sne opsege 7npr. prenos video ma/erijala 4 realnom vremen48. +a >i se 3adovoljili 3a9/evi 3a poveanim sao>raajnim koris/e se linkovi sve veeg kapa6i/e/a 7do nekoliko dese/ina giga>i/a po sek4ndi8 sa /enden6ijom da se /i pro/o6i podign4 na /era>i/ske >r3ine. (o 3na!i da o>rada pake/a mora >i/i veoma >r3a i efikasna jer r4/er pri /akvim kapa6i/e/ima linkova mora da pro6esira milione pake/a 4 sek4ndi i da i9 prosleJ4je na odgovaraj4e i3la3ne por/ove. Pos/oji vi0e algori/ama 7algori/mi r4/iranja8 koji /re>a ovaj pro6es da na!ine 0/o efikasnijim.
4a/ela rutiranja za ruter 1
&dredite -ledei !kok 1 ***** 2 2 C C D 2 3 C F 3

2 D Router 1 F C 3

Slika #!

&4/eri 4smeravaj4 pake/e na osnov4 /a>ele r4/iranja

&4/er se konfig4ri0e i odrava svoje /a>ele r4/iranja na osnov4 mreni9 adresa. ada primi pake/, r4/er prvo proveri da li je adresa odredi0/a na is/oj mrei kao i adresa i3vora. Ako jes/e, pake/ se od>a64je. " s4pro/nom, r4/er prosleJ4je pake/ odredi0nom 4reJaj4 ako je njegova mrea pove3ana na r4/er ili sledeem r4/er4 na p4/anji do eljenog 4reJaja. &4/a se sas/oji od /ri elemen/aK des/ina6ija, sledei 4reJaj na p4/anji i ras/ojanje, odnosno 6ena 4k4pne r4/e do odredi0/a 7koje se jo0 na3iva i me/rika8. " nekim pro/okolima me/rika preds/avlja samo >roj linkova na p4/anji do odredi0/a, na nekim vreme 4 sek4ndama iEili os/ale parame/re. )vaki pro/okol r4/iranja koris/i ra3li!i/i algori/am 3a 4/vrJivanje kada s4 dos/4pne nove r4/e i koja je r4/a naj>olja na osnov4 me/rike. ProsleJivanje =:

pake/a do mrea sa kojima r4/er nije 4 direk/noj ve3i moe da se vr0i na dva na!inaK

S)a)i*ke ./)a0&e 2 &e! je o p4/anjama koje adminis/ra/or odreJ4je s/a/i!ki. " sl4!aj4 da se /opologija mree i3meni 74sled kvarova, novi9 3a9/eva i sl.8 adminis/ra/or mora da i3meni p4/anje 4 sklad4 sa novom si/4a6ijom. Di0a(i*ke ./)a0&e 2 .ve p4/anje r4/er a4/oma/ski sa3naje nakon 0/o adminis/ra/or konfig4ri0e pro/okol r4/iranja. 'a ra3lik4 od s/a/i!ki9 p4/anja, !im mreni adminis/ra/or 4klj4!i dinami!ko r4/iranje, informa6ije o r4/iranj4 se samim pro6esom r4/iranja a4/oma/ski a4riraj4 svaki p4/ kada se od nekog r4/era 4 okvir4 mree primi informa6ija o novoj /opologiji.

%.2.2. 0reni prolaz (gateway)

Mreni prola3 je 9ardverski 4reJaj iEili sof/verski pake/ koji pove34je dva ra3li!i/a mrena okr4enja. .mog4ava kom4nika6ij4 i3meJ4 ra3li!i/i9 ar9i/ek/4ra i okr4enja. Vr0i prepakivanje i pre/varanje poda/aka koji se ra3menj4j4 i3meJ4 po/p4no dr4ga!iji9 mrea, /ako da svaka od nji9 moe ra34me/i poda/ke i3 one dr4ge. Mreni prola3 je o>i!no namenski ra!4nar, koji mora >i/i sposo>an da podri o>a okr4enja koja pove34je kao i pro6es prevoJenja poda/aka i3 jednog okr4enja 4 forma/ dr4gog. )vakom od pove3ani9 mreni9 okr4enja mreni prola3 i3gleda kao !vor 4 /om okr4enj4. 'a9/eva 3na!ajne koli!ina &AM memorije 3a !4vanje i o>rad4 poda/aka. &adi 4 sloj4 sesije i aplika/ivnom sloj4. ako pove34je ra3li!i/e mree, mreni prola3 menja forma/ por4ka da >i i9 prilagodio krajnjim aplika6ijama kojima s4 namenjene, vr0i prevoJenje poda/aka 7i3 A)1$$ 4 %B1+$1 kod, na primer8 kompresij4 ili ekspan3ij4, 0ifrovanje ili de0ifrovanje, i dr4go. +akle, osnovna namena mreni9 prola3a je konver3ija pro/okola. &adi i3meJ4 /ranspor/nog i aplika/ivnog sloja .)$ modela. +anas 4 sve/4 pos/oji veliki >roj a4/onomni9 mrea, svaka sa svojim ra3li!i/im 9ardverom i sof/verom. A4/onomne mree meJ4so>no se mog4 ra3likova/i po vi0e karak/eris/ikaK algori/mima 3a r4/iranje, implemen/iranim pro/okolima, pro6ed4rama 3a adminis/riranje i voJenje poli/ike mree i dr. #o ne3avisno od na>rojani9 ra3lika, korisni6i jedne mree imaj4 po/re>4 da kom4ni6iraj4 sa korisni6ima pove3anim na dr4g4 mre4.

%.2.3. 4ez)edno!na )arijera (firewall)

2ire%a"" je >e3>ednosni 9ardverski ili sof/verski 4reJaj, naj!e0e sme0/en i3meJ4 lokalne mree i javne mree 7$n/erne/a8, !ija je namena da 0/i/i poda/ke 4 mrei =B

od nea4/ori3irani9 korisnika 7>lokiranjem i 3a>ranom pris/4pa po pravilima koje defini0e 4svojena >e3>ednosna poli/ika8. )l4i 3a spre!avanje kom4nika6ije 3a>ranjene odreJenom mrenom polisom. Vrlo !es/o ne moraj4 svi korisni6i 4 -A#24 da imaj4 jednaka prava pris/4pa mrei. Pos/avljanjem ire%a"" 4reJaja i3meJ4 dva ili vi0e mreni9 segmena/a mog4 se kon/rolisa/i i prava pris/4pa pojedini9 korisnika pojedinim delovima mree.

Slika #! " Prin6ip rada ire%a""2a 2ire%a"" moe >i/i sof/verski ili 9ardverski. .snovna prednos/ 9ardverski9 fire<all2a je >r3ina rada i reali3a6ija na spe6ijali3ovanom namenskom opera/ivnom sis/em4 0/o ga !ini neranjivijim na /om nivo4. .snovna prednos/ sof/verskog ire%a""2a je pro0irivos/. Pro0irivos/ 4 ovom sl4!aj4 preds/avlja mog4nos/ pro0irenja sk4pa parame/ra pake/a koji se mog4 43e/i 4 o>3ir pre dono0enja odl4ke 0/a e se sa pake/om 4radi/i. .snova rada ire%a""2a je 4 ispi/ivanj4 $P pake/a koji p4/4j4 i3meJ4 klijen/a i servera, !ime se os/var4je kon/rola /oka informa6ija 3a svaki servis po $P adresi i por/4 4 o>a smera. .dgovoran je 3a vi0e vani9 s/vari 4 okvir4 jednog informa6ionog sis/emaK

implemen/ira >e3>ednosn4 poli/ik4 >elei s4mnjive dogaJaje 4po3orava adminis/ra/ora na pok40aje kompromi/ovanja >e3>ednosne poli/ike napada i pok40aje

4 nekim sl4!ajevima o>e3>eJ4je s/a/is/ik4 kori0enja

)amo posedovanje ire%a""2a 79ardverskog ili sof/verskog8 ne 3na!i da je =7

ra!4narEmrea koj4 on 0/i/i >e3>edan. #apro/iv, ire%a"" preds/avlja samo ala/ koji je mog4e iskoris/i/i 3a 3a0/i/4 4koliko je do>ro pode0en 74koliko s4 do>ro definisana >e3>ednosna pravila8. #aj>olji na!in da se ire%a"" podesi 74koliko adminis/ra/or nema isk4s/va 4 /oj o>las/i8 je da se >lokira sav sao>raaj a da 3a/im 3a svak4 konek6ij4 pose>no donese odl4k4 da li je /re>a dop4s/i/i, /rajno ili privremeno, i 3a koje klijen/e.

%.2.5. "ro67
"reJaj /j. mreni servis koji omog4ava klijen/ima da prave indirek/ne mree sa os/alim mrenim segmen/imaEservisima. "loga indirek/ni9 pris/4pa moe ima/i 3na!ajn4 4log4 kada je 4 pi/anj4 >e3>ednos/, priva/nos iEili performanse mree. Be3>ednosni aspek/ proksi 4reJaja ga naj!e0e i3jedna!4je sa naprednijim fire<all 4reJajima. Aspek/ ve3an 3a performanse mree se odnosi na mog4nos/ proksi 4reJaja da 4daljeni res4rs 7kome je ve os/varen pris/4p8 privremeno sa!4va 4 lokalnoj memoriji i na /aj na!in na os/ale 3a9/eve 3a is/im res4rsom odgovori >e3 pris/4pa originalnom i3vor4. .vaj pro6es se na3iva Lke0iranjeM. Mana ovakvog pris/4pa jes/e mog4nos/ nesin9roni3ovanos/i res4rsa skladi0/enog na proksi 4reJaj4 i 4 meJ4vremen4 i3menjenog res4rsa na originalnom i3vor4. od neki9 servisa 7npr. e2mail, video2konferen6ije i sl.8 nije mog4e iskoris/i/i proksi 4reJaj 3a poveanje performansi mree i /akvi pok40aj4 mog4 ima/i ka/as/rofalne posledi6e 4 >e3>ednosnom pogled4. Proksi 4reJaji s4 se 4glavnom koris/ili kod pris/4pa @(M- res4rsima ali i 4 /oj o>las/i sve vi0e i3la3e i3 4po/re>e 4sled sve vei9 kapa6i/e/a kom4nika6ioni9 kanala i personali3a6ije Fe> sadraja. Priva/nos/, kao /rei mog4i ra3log kori0enja proksi 4reJaja, preds/avlja mog4nos/ klijena/a da sve 3a9/eve 7ili samo 3a9/eve ve3ane 3a odreJeni saj/, gr4p4 res4rsa i sl.8 os/alim ra!4narima 4 mrei 4p4/i p4/em proksi 4reJaja i na /aj onemog4i /a!no 4/vrJivanje i3vora 3a9/eva. Proksi 4reJaji koji omog4avaj4 ovakav rad s4 !es/i na $n/erne/4 ali sve vi0e i3la3e i3 4po/re>e 4sled 3akonski9 propisa koji 3a>ranj4j4 mog4nos/ anonimnos/i, pre svega 3>og kriminala i napada na reg4larne res4rse.

=?

%.%. 8nterfej!i raunara

%.%.1. 0rena kartica
Mrena kar/i6a je 4reJaj koji pove34je ra!4nar sa ra!4narskom mreom. Ies/o se na3ivaK mreni adap/er, mreni in/erfejs, #$1... Jedan od vaniji9 elemena/a svake mrene kar/i6e je MA1 adresa koja !ini da ovaj 4reJaj radi na 2. sloj4 .)$ modela. MA1 adresa preds/avlja 5?2>i/ni seriski >roj koje $%%% 7Institute o 3"ectrica" and 3"ectronics 3n!ineers8 dodelj4je proi3voJa!4. Mrene kar/i6e s4 se ranije naj!e0e 4 ra!4narima mogle nai 4 vid4 3ase>ni9 kar/i6a dok se danas 4glavnom in/egri04 4 ma/i!ne plo!e ra!4nara. " jednom ra!4nar4 se moe nai i vi0e mreni9 kar/i6a, >ilo na ma/i!noj plo!i, >ilo 4 vid4 3ase>ni9 kar/i6a. Mrene kar/i6e 4glavnom imaj4 &J25: 7"(P8, B#1 iEili A"$ 7Attachment Unit Inter ace8 konek/ore. (akoJe, na mrenim kar/i6ama se 4glavnom nala3e i -%+ diode koje sl4e 3a praenje ak/ivnos/i kar/i6e. #aj!e0e >r3ine na kojima rade mrene kar/i6e s4 10E100E1000 M>i/Es. *lavni proi3voJa!i mreni9 kar/i6a s4 =1om, $n/el, &eal/ek, Marvell, V$A...

%.%.2. 0odem
Modem je 4reJaj koji mod4li0e nosei signal da >i enkodirao digi/aln4 informa6ij4 i demod4li0e nosei signal da >i dekodirao prene0en4 informa6ij4. #aj!e0e se koris/e 3a pris/4p $n/erne/4 p4/em /elefonski9 linija 2 P.() 7(ost 4 ice Te"ephone *ervice8. od P1 ra!4nara se mog4 nai kao in/erni 7pove34j4 se na $)A ili P1$ slo/8 ili eks/erni 7pove34j4 se na serijski por/8. Finmodemi ili )of/modemi s4 vrs/a modema sa osiroma0enim 9ardverom !ij4 4log4 3amenj4je 6en/ralni pro6esor p4/em drajvera 3a odreJeni .) 7naj!e0e M) Findo<s8. #aj!e0a maksimalna >r3ina prenosa je :B.000 >i/aEs 77 BEs8.

%.%.%. 8-9: ;erminal .dapter

$)+# (erminal Adap/er je 4reJaj koji pove34je /erminal 7npr. ra!4nar8 sa $)+# mreom. Po0/o o>avlja is/4 f4nk6ij4 kao =;

modem kod P.() mrea, !es/o se na3iva i $)+# modem. .vaj na3iv je pogre0an jer kod $)+# 7Inte!rated *ervices Di!ita" 5et%ork8 mree nije po/re>na mod4la6ijaEdemod4la6ija. Pos/oje 4reJaji koji kom>in4j4 f4nk6ionalnos/ $)+# (A i f4nk6ionalnos/ klasi!ni9 modema sa in/erfejsom ka $)+# liniji. (akoJe, pos/oje i 4reJaji koji imaj4 mog4nos/ pove3ivanja i sa $)+# mreom i sa %/9erne/ mreom. .vakvi 4reJaji naj!e0e posed4j4 i mog4nos/ r4/iranja. )a s/anovi0/a .)$ modela $)+# linije rade na sledea /ri slojaK 1. fi3i!kom sloj4 2. sloj4 poda/aka =. mrenom sloj4

%.%.*. .9-<=9-< modem

A+)-E+)- modem je 4reJaj koji pove34je jedan ili vi0e ra!4nara na /elefonsk4 linij4 4 6ilj4 kori0enja A+)7+)-8 4sl4ge. A+)- modemi koji omog4avaj4 A+)4sl4g4 3a vi0e od jednog ra!4nara na3ivaj4 se i A+)r4/eri. A+)-E+)- modemi rade na A+)-E+)- kom4nika6ionoj /e9nologiji koja omog4ava daleko >ri prenos poda/aka p4/em /elefonske linije nego 0/o je /o sl4!aj sa s/andardnim modemima. Br3ina prenosa poda/aka kod A+)/e9nologije je asime/ri!na /j. A+)- omog4ava ve4 >r3in4 primanja poda/aka od slanja. +ola3na >r3ina prenosa se kree od 2:B k>i/Es do ? M>i/Es 4 okvir4 od 1:00 me/ara. .dla3na >r3ina prenosa se kree od B5 k>i/Es do 1025 k>i/Es. A+)koris/i dva opsega frekven6ija 2 opseg od 2:,?7: k@3 do 1=? k@3 se koris/i 3a slanje poda/aka dok se opseg od 1=? k@3 do 1105 k@3 koris/i 3a prijem poda/aka. ) o>3irom da P)(# 7(u&"ic *%itched Te"ephone 5et%ork8 radi na opseg4 od 0 do 5k@3, kori0enjem A+)- /e9nologije je p4/em jedne /elefonske linije mog4e 4 is/o vreme sla/i i prima/i poda/ke i o>avlja/i /elefonske po3ive.

50

%.*. "rotokoli
Prenos poda/aka kro3 mre4 se o>avlja po pro/okolima A 4/vrJenim pravilima koja s4 po3na/a svim 4!esni6ima 4 kom4ni6iranj4. Pro/okol preds/avlja s/andard 7konven6ij48 3a os/varivanje i kon/rol4 ve3e i prenosa poda/aka i3meJ4 dve krajnje /a!ke. om4nika6ioni pro/okol preds/avlja se/ s/andardi3ovani9 pravila 3a preds/avljanje poda/aka, signali3a6ij4, prover4 a4/en/i!nos/i i kon/rol4 gre0aka, neop9odni9 da >i se informa6ija prenela kom4nika6ionim kanalom. lj4!ni elemen/i pro/okola kojim se dogovara spremnos/ 3a slanje, spremnos/ 3a prijem, forma/ poda/aka i sl. s4K

sin/aksa 2 forma/ poda/aka i nivoi signala, seman/ika A kon/rolne informa6ije 4 prenos4 i kon/rola gre0aka, /ajming A >r3ina prenosa.

&a3mena poda/aka 4 ra!4narskoj mrei je i343e/no sloena. )a poveanjem >roja 4mreeni9 ra!4nara koji kom4ni6iraj4 i sa poveanjem 3a9/eva 3a sve savr0enijim 4sl4gama 7servisima8 neop9odno je i 4savr0avanje pro/okola. Posao kom4ni6iranja je /oliko sloen da je >ilo neop9odno ra3vi/i pro/okole 4 vi0e slojeva. )vaki sloj je namenjen 3a jedan odgovaraj4i posao. od prvo>i/ni9 ra!4narski9 mrea, 4mreavanje se vr0ilo 3avisno od proi3voJa!a ra!4narske opreme. )av 9ardver i sof/ver s4 >ili ve3ani 3a jednog proi3voJa!a, /ako da je >ilo veoma /e0ko vr0i/i i3mene, 4napreJivanja mree i sve je >ilo i343e/no sk4po. "voJenjem s/andarda 3a kom4ni6iranje po logi!ki jasno definisanim slojevima, pojavilo se vi0e proi3voJa!a sof/verske opreme. )/andardima se omog4ilo kom>inovanje 9ardvera i sof/vera od ra3li!i/i9 proi3voJa!a, 0/o je sve 3ajedno dovelo do pada 6ena opreme i sof/vera 3a 4mreavanje i do poveanja kvali/e/a 4sl4ga 4 mreama. Jedna od naj>i/niji9 s/vari kod 4mreavanja je adresiranje. Ako se posma/raj4 samo dva ra!4nara, nema po/re>e 3a adresiranjem, jer sve 0/o se po0alje sa jednog ra!4nara namenjeno je dr4gom. Ve kada mre4 !ine /ri ra!4nara, pojavlj4je se po/re>a 3a adresiranjem. Posla/i poda6i sa jednog ra!4nara mog4 >i/i namenjeni jednom od preos/a dva ra!4nara. +oda/no 4slonjavanje nas/aje ako se posma/ra vi0e aplika6ija na jednom ra!4nar4, koje mog4 da kom4ni6iraj4 sa vi0e aplika6ija na dr4gom ra!4nar4. .vde nije dovoljno samo adresira/i ra!4nar, ve i aplika6ij4 sa kojom se kom4ni6ira. ora6i pro/okola moraj4 da se sproved4 4 sklad4 sa redosledom koji je is/i 3a svaki ra!4nar 4 mrei. " predajnom ra!4nar4 ovi kora6i se i3vr0avaj4 od vr9a ka dn4. " prijemnom ra!4nar4 ovi kora6i moraj4 da se sproved4 4 o>rn4/om redosled4. 51

#a predajnom ra!4nar4 pro/okolK

deli poda/ke 4 manje 6eline, na3vane pake/i, koje moe da o>raJ4je, pake/ima dodaje adresne informa6ije /ako da odredi0ni ra!4nar na mrei moe da odl4!i da li oni pripadaj4 njem4, priprema poda/ke 3a prenos kro3 mren4 kar/i64 i dalje kro3 mreni ka>l.

#a prijemnom ra!4nar4, pro/okoli sprovode is/i ni3 koraka, ali o>rn4/im redosledomK

pre43imaj4 se poda6i sa ka>la kro3 mren4 kar/i64 4nose se pake/i poda/aka 4 ra!4nar. i3 pake/a poda/aka 4klanjaj4 se sve informa6ije o prenos4 koje je dodao predajni ra!4nar. kopiraj4 se poda6i i3 pake/a 4 pri9va/n4 memorij4 7>afer8 koja sl4i 3a ponovno sklapanje. ponovno sklopljeni poda6i prosleJ4j4 se aplika6iji 4 o>lik4 koji ona moe da koris/i.

.snovni prin6ipi 4 di3ajn4 pro/okola s4 efikasnos/, po43danos/ i ro>4s/nos/ i prilagodljivos/. Po/re>no je da o>a ra!4nara, predajni i prijemni, svaki korak i3ved4 na is/i na!in kako >i primljeni poda6i imali is/4 s/r4k/4r4 kakv4 s4 imali pre slanja. " mrei, vi0e pro/okola mora da radi 3ajedno. #ji9ov 3ajedni!ki rad o>e3>eJ4je ispravn4 priprem4 poda/aka, prenos do eljenog odredi0/a, prijem i i3vr0avanje. &ad vi0e pro/okola mora da >4de 4sagla0en kako se ne >i dogaJali konflik/i ili nekomple/ne opera6ije, odnosno nekomple/an prenos informa6ija. &e34l/a/ /og 4sagla0avanje na3iva se slojevi/os/ 7"a#erin!8. "spos/avljanje ve3e, prenos poda/aka i raskid ve3e odreJeni s4 se/om pro/okola koji s4 nadleni 3a jedan od sledei9 poslovaK

S@ands9akingS 2 4spos/avljanje ve3eN Pregovaranje o ra3li!i/im karak/eris/ikama ve3eN +efini6ija po!e/ka i kraja por4keN +efini6ija forma/a por4ke. +efinisanje pravila 3a o>rad4 o0/eeni9 ili nepravilno forma/irani9 por4ka 7ispravka gre0aka8N

52

"/vrJivanje neo!ekivanog prekida ve3e i definisanje dalji9 koraka 4 /om sl4!aj4N Prekid ve3e.

%.*.1. "rotokoli )ez u!po!tavljanja veze

Pri kori0enj4 pro/okola >e3 4spos/avljanja ve3e ini6ijalni korak pri prenos4 poda/aka jes/e samo slanje poda/aka. .vom korak4 ne pre/9odi pro6ed4ra ve3ana 3a 4spos/avljanje ve3e kao 0/o je /o sl4!aj kod pro/okola sa 4spos/avljanjem ve3e. $ako je 4spos/avljanje ve3e naj!e0e oso>ina pro/okola sa po43danim prenosom, pos/oje pro/okoli koji omog4avaj4 po43dan prenos >e3 4spos/avljanja ve3e kao i pro/okoli koji ne garan/4j4 >e3>edan prenos iako koris/e 4spos/avljanje ve3e.

%.*.2. "rotokoli !a u!potavljanjem veze

Pri kori0enj4 pro/okola sa 4spos/avljanjem ve3e dve s/rane moraj4 da 4spos/ave ve34 i3meJ4 se>e kao pred4slov 3a ra3men4 poda/aka. Pro6es 4spos/avljanja ve3e moe se poredi/i sa po3ivanjem /elefonskog >rojaK 1. )/rana koja po3iva ini6ijali34je linij4 7podi3anjem sl40ali6e8 i 4nosi odredi0ni >roj. 2. #akon po3iva >roja 4spos/avlja se ve3a koja jo0 4vek nije adekva/na 3a prenos poda/aka i !eka se na primao6a po3iva da podigne sl40ali64. =. #akon podi3anja sl40ali6e primala6 po3iva o>ave0/ava po3ivao6a da je spreman 3a ra3men4 poda/aka signalom L9aloM. 5. #akon primanja signala L9aloM ve3a adekva/na 3a prenos poda/aka je 4spos/avljena i ra3mena moe da po!ne. Jasno je da pro6ed4ra po/re>na 3a 4spos/avljanje ve3e 3a9/eva odreJeno vreme i angaovanje o>e s/rane. MeJ4/im, ona o>e3>eJ4je po43daniji 7ali ne i po/p4no po3dan8 prenos poda/aka i 4manj4je mog4nos/ gre0ke. "spos/avljanje ve3e se prak/ik4je kod pro/okola koji imaj4 3a 6ilj da osig4raj4 po43dan prenos poda/aka. Primer pro/okola koji radi sa 4spos/avljanjem ve3e je (1P 7Transmission 1ontro" (rotoco"8. Pro/okoli servisa kod koji9 s4 performanse >i/nije od po43danog prenosa poda/aka naj!e0e ne 4klj4!4j4 4spos/avljanje ve3e.

5=

%.,. -tandardizacija i or+anizacije

.snovni ra3log 3a pos/avljanje s/andarda jes/e omog4avanje kori0enja komponen/i ra3li!i/i9 proi3voJa!a i nji9ove meJ4so>ne kompa/i>ilnos/i 4 kompleksnim sis/emima 7kakav je npr. ra!4narska mrea8. )/andardi3a6ija omog4ava proi3voJa!ima oslanjanje svog proi3voda na proi3vode dr4gi9 proi3voJa!a a korisni6ima daje slo>o>od4 /ime 0/o i9 ne ograni!ava na proi3vode samo jednog proi3voJa!a. #a ovaj na!in s/andardi po3i/ivno 4/i!4 na ra3voj /ri0/a i 6ene proi3voda. )/andardi se mog4 podeli/i na formalne s/andarde i de acto s/andarde. ,ormalne s/andarde ra3vija i propis4je 3vani!no ovla0eno ind4s/rijsko ili vladino /elo. Pro6es ra3vijanja formalnog s/andarda se sas/oji od /ri fa3eK 1. spe6ifika6ija 2. prepo3navanje op6ija =. pri9va/anje s/andarda " fa3i spe6ifika6ije se ra3vija nomenkla/4ra i iden/ifik4j4 pro>lemi. " fa3i prepo3navanja op6ija se 3a iden/ifikovane pro>leme nala3e mog4a re0enja i oda>iraj4 se op/imalna. " fa3i pri9va/anja s/andarda se defini0e 6elok4pno re0enje i s/andard se promovi0e kod ind4s/rijski9 lidera 4 o>las/i 3a koj4 je s/andard nadlean. (rea fa3a jasno 4ka34je na /o da !ak i na formalne s/andarde veliki 4/i6aj mog4 ima/i velike ind4s/rijske korpora6ije ili vladina /ela. De acto s/andardi s4 s/andardi koji se pojavlj4j4 na /ri0/4, podrani s4 od s/rane jednog ili vi0e proi3voJa!a ali nis4 3vani!no po/vrJeni od s/rane organi3a6ija nadleni9 3a s/andardi3a6ij4. .vakvi s/andardi mog4 pos/a/i formalni 4 sl4!ajevima kada pos/an4 0iroko pri9vaeni na /ri0/4.

%.*.1 &r+anizacije za !tandardizaciju

Vodee organi3a6ije 3a s/andardi3a6ij4 s4K Internationa" 4r!anization or *tandardization 7$).8 Internationa" Te"ecommunications Union ' Te"ecommunications Group 7$("8 Institute o 3"ectrica" and 3"ectronics 3n!ineers 7$%%%8 Internet 3n!ineerin! Task 2orce 7$%(,8 American 5ationas *tandards Institute 7A#)$8. 55

Internationa" 4r!anization or *tandardi3a/ion 7$).8 preds/avlja jedno od najvaniji9 sve/ski9 /ela 3a s/andardi3a6ij4. )edi0/e ove organi3a6ije je 4 Tenevi a !lani6e organi3a6ije s4 sedi0/a 4 3emljama !lani6ama. $). organi3a6ija je !lan $("2a. $). i $(" 4glavnom saraJ4j4 na s/andardima ve3anim 3a /elekom4nika6ije. Adresa Fe> saj/a $). organi3a6ije je <<<.iso.69. $n/erna/ional (ele6omm4ni6a/ions "nion 2 (ele6omm4ni6a/ions *ro4p 7$("8 preds/avlja /elo 3a s/andardi3a6ij4 !iji je fok4s rada 4smeren na /elefonij4, /elegraf i prenos poda/aka. Ilans/vo ove organi3a6ije s4 do 1;;=. godine 4glavnom !inile javne /elefonske kompanije preko 200 3emalja sve/a. 1;;=. godine je i3vr0ena reorgani3a6ija /ako da sada !lans/vo !ine i organi3a6ije priva/nog sek/ora 7npr. A(U(8. )edi0/e ove organi3a6ije je /akoJe 4 Tenevi a adresa Fe> saj/a <<<.i/4.in/. $ns/i/4/e of %le6/ri6al and %le6/roni6s %ngineers 7$%%%8 organi3a6ija preds/avlja profesionalno 4dr4enje 4 !ijem sklop4 pos/oji i odeljenje 3a s/andarde 7)/andards Asso6ia/ion, $%%%2)A8. #ajpo3na/iji s/andardi ove organi3a6ije s4 4smereni ka -A# mreama. )edi0/e organi3a6ije je 4 )A+ a Fe> saj/ se nala3i na adresi s/andards.ieee.org. $n/erne/ %ngineering (ask ,or6e 7$%(,8 je /elo 3a s/andardi3a6ij4 !iji je fok4s rada 4smeren ka ra3voj4 $n/erne/ mree. )pe6ifi!nos/ ove organi3a6ije je 4 /ome 0/o nema 3vani!no !lans/vo 0/o 3na!i da svi 3ain/esovani pojedin6i i organi3a6ije mog4 ima/i pris/4p mejling2lis/ama, pris4s/vova/i sas/an6ima ili dava/i sops/vene predloge 4 ra3voj4 s/andarda. Fe> saj/ $%(,2a se nala3i na adresi <<<.ie/f.org. Ameri6an #a/ionas )/andards $ns/i/4/e 7A#)$8 je ameri!ka na6ionalna organi3a6ija 3a s/andardi3a6ij4. )as/oji se od oko 1000 !lanova koje !ine organi3a6ije i3 dravnoj i priva/nog sek/ora. ,ok4s rada ove organi3a6ije jes/e ra3voj na6ionalni9 s/andarda 43 o!4vanje kompa/i>ilnos/i sa $). s/andardima. A#)$ organi3a6ija je !lani6a $). i $(" organi3a6ija.

5:

*. ;ipovi mrea (kate+orizacija)

+ana0nje ra!4narske mree s4 4 s/adij4m4 ra3voja 4 kome ne pos/oji samo jedan /ip mrea ili samo jedno pravilo po kome se one reali34j4 i koris/e. Prepo3navanje ra!4narski9 mrea kao kom4nika6ione infras/r4k/4re jedins/veni9 mog4nos/i 4slovilo je ra3li!i/a /e9ni!ka re0enja da >i se one omog4ile i 4 najra3li!i/ijim 4slovima. (akoJe, evol46ijom po/re>a !ove!ans/va koje se >a3iraj4 na ra!4narskim mreama, i nji9ova svr9a i primena s4 po!ele da o>49va/aj4 ra3li!i/e domene lj4dskog in/eresovanja. Podel4 ra!4narskim mrea je mog4e vr0i/i po vi0e kri/erij4ma. " sklad4 sa medij4mom koji se koris/i 3a prenos poda/aka ra!4narske mree mog4 >i/iK 1. ka>lirane mree 2. >ei!ne mree Po /opologije ra!4narske mree mog4 >i/iK 1. B4s ne/<ork 2. )/ar ne/<ork =. &ing ne/<ork 5. Mes9 ne/<ork =. )/ar2>4s ne/<ork Po vremenskoj pos/ojanos/i ra!4narske mree mog4 >i/iK 1. fiksne 2. privremene Po pro/s/or4 na kome se pros/ir4 ra!4narske mree mog4 >i/iK 1. Personal Area #e/<ork 7PA#8 2. -o6al Area #e/<ork 7-A#8 =. Me/ropoli/an Area #e/<ork 7MA#8 5. Fide Area #e/<ork 7FA#8 :. *lo>al #e/<ork 7$n/erne/8 Po ar9i/ek/4ri 7f4nk6ionalnom odnos4 !lanova8 ra!4narske mree mog4 >i/iK 1. @os/2>ased 2. lijen/2server 5B

=. Peer2/o2peer Po spe6ifi!noj f4nk6iji koj4 o>avljaj4 ra!4narske mree mog4 >i/iK 1. )/orage area ne/<ork 2. )erver farm ne/<ork =. Pro6ess 6on/rol ne/<ork 5. Val4e added ne/<ork :. ).@. ne/<ork B. Fireless 6omm4ni/C ne/<ork 7. GM- applian6e ne/<ork (re>a ima/i 4 vid4 da s4 ra!4narske mree jedna dinami!na o>las/ 4 kojoj s4 !es/e promene /ako da je svaki pok40aj s/rik/ne ka/egori3a6ije os4Jen na kra/ko/rajn4 /a!nos/.

57

*.1. 0ediji i naini preno!a podataka

*.1.1. (a)lirane mree
.snovna karak/eris/ika ka>lirani9 mrea jes/e pos/ojanje fi3i!kog kanala 74 o>lik4 ka>la8 3a prenos poda/aka. *lavna prednos/ ka>lirani9 mrea jes/e i3olovanos/ medija 3a prenos poda/aka 0/o 3na!i da je on o/porniji na spoljne 4/i6aje i gre0ke koje se 4sled nji9 javljaj4. Mana ka>lirani9 mrea jes/e po/re>a da se i3meJ4 !lanova mree koji se pove34j4 o>e3>edi p4/anja i na /oj p4/anji pos/avi ka>l 0/o 3a9/eva i vremenske i finansijske res4rse. (enden6ija kod ka>lirani9 ra!4narski9 mrea jes/e iskori0enje ve pos/ojei9 ka>lirani9 infras/r4k/4ra 7/elefonija, ka>lovska /elevi3ija, mrea 3a dis/ri>46ij4 elek/ri!ne energije i sl.8 3arad smanjenja pomen4/i9 /ro0kova. Pos/oje i si/4a6ije 4 kojima nije mog4e pove3ivanje ka>lovima 7>rodovi i podmorni6e, avioni, vo3ila, sa/eli/i...8 /e se 4 /im si/4a6ijama koris/i >ei!ni prenos poda/aka. a>lirane mree naj!e0e koris/e elek/ri!ne imp4lse kao nosei signal poda/aka. Mana ovakvi9 imp4lsa je sla>ljenje 4 sklad4 sa ras/ojanjem i podlonos/ 4/i6aj4 elek/romane/nog 3ra!enja. .vi nedos/a6i 3a9/evaj4 doda/ak 4reJaja 3a poja!avanje signala i 3a0/i/ne slojeve ka>lova. +r4gi /ip ka>lirani9 mrea koji je 3na/no o/porniji na pomen4/e nedos/a/ke jes4 op/i!ke mree. .ve mree koris/e op/i!ke ka>love kod koji9 je glavni nosila6 poda/aka sve/losni signal. .p/i!kim mreama je mog4e os/vari/i 3na/no vea ras/ojanja i >r3ine prenosa poda/aka. Mana op/i!ki9 mrea je manja fleksi>ilnos/ ka>lova i visoka 6ena.

$! ! ! ! 1av0a )ele2o03ka (re4a

(elefonija se !es/o na3iva i javna /elefonska kom4/irana mrea 7(u&"ic *%itched Te"ephone 5et%ork, P)(#8. .va mrea je projek/ovana davno sa osnovnim 6iljem da se 4spe0no prenese govorni signal. arak/eris/ika kom4/a6ione mree je da se 4 fa3i 4spos/ave ve3e >ira jedan od mog4i9 p4/eva prenosa, a 3a vreme odravanja ve3e informa6ija se prenosi 4spos/avljenim fi3i!kim p4/em. )asvim je mog4e, da se 3a dve 43as/opne 4spos/ave ve3e sa is/i9 loka6ija i3a>ere po/p4no ra3li!i/ fi3i!ki p4/ prenosa informa6ije. Ies/o se kae da s4 ovo primeri !vrs/e direk/ne ve3e. (elefonija je od i343e/nog in/eresa 3a FA# mree 3a/o 0/o je 0iroko raspros/ranjena. O/o se /i!e prenosa poda/aka, sis/em /elefonije n4di vi0e na!ina prenosa informa6ija od i3vori0/a ka odredi0/4. (o s4 kom4/irane ve3e, 3ak4pljene linije i ra3ne /e9nologije sa pake/skom kom4/a6ijom. +a >i se ovom mreom mogli prenosi/i poda6i, po/re>no je na o>a kraja ve3e pos/avi/i modeme, 4reJaje koji vr0e mod4la6ij4 i demod4la6ij4 digi/alnog signala i3 ra!4nara. )ignali 4 ra!4nar4 s4 digi/alni, a /elefonske linije s4 analogne /ako da modem na i3la34 vr0i konver3ij4 digi/alnog signala 4 analogni, a na 4la34 4 5?

ra!4nar prevodi analogni signal 4 digi/alni. Po0/o je /elefonska mrea kons/r4isana 3a prenos govora, njen prop4sni opseg je mali 2 do =.5 k@3 0/o dovodi do /oga da s4 >r3ine prenosa poda/aka kilo>i/skog, a ne mega>i/skog reda veli!ine. Analogna /ransmisija i primena modemske /e9nologije dos/ie maksimaln4 >r3in4 od :B k>i/Es pomo4 savremeni9 mod4la6ioni9 /e9nika 7(1M 2 Tre""is 1oded 6odu"atiori8, kao i /e9nika kompresije. O/o je pro/ok vei, vei je i 4/i6aj 04ma. .sim /oga, 04m se javlja i pri +EA i AE+ konver3iji. (akoJe, >r3ine prenosa !ak i pri 4slovima >liskim idealnim ne pos/i4 maksimalne nominovane vrednos/i. #a primer, modem od :B k>i/Es pri naj>oljim 4slovima moe pos/ii >r3in4 i3meJ4 5: i :0 k>i/Es 7i /o ako je 6en/rala digi/alna8. $maj4i 4 vid4 ove prednos/i i nedos/a/ke, dial24p analogna ve3a nala3i primen4 4 pove3ivanj4 k4nog ra!4nara sa $n/erne/om, k4nog ra!4nara sa -A# mreom na posl4, kao i >a6k4p ve3a 4 FA# mrei kada servis preko kojeg je FA# mrea primarno reali3ovana o/kae. .va /e9nologija omog4ava prenos digi/alni9 poda/aka preko pos/ojei9 /elefonski9 linija i 3>og /oga je vrlo >r3o pos/ala pri9va/ljivo re0enje 3a k4ne korisnike i mala pred43ea, koji ele rela/ivno >r34 ve34 sa $n/erne/om, a nemaj4 dovoljno sreds/ava 3a nek4 dr4g4 /e9nologij4. +a >i se i3vr0ilo spajanje na odreJn4 mre4, korisnik je odgovoran 3a deo opreme i ins/ala6ije koji se nala3i 4 njegovim pros/orijama, dok je 3a ins/ala6ije van korisnikovi9 pros/orija odgovorna /elefonska kompanija. &a!4narski modemi mog4 >i/i in/erni i eks/erniK $n/erni modem se pos/avlja 4 slo/ na ma/i!noj plo!i ra!4nara i na poleJini ima 4/i!ni64 &J211 7!e/voroi!ni /elefonski priklj4!ak8 pomo4 koje se modem, odnosno ra!4nar, priklj4!4je na s/andardn4 /elefonsk4 4/i!ni64 na 3id4. %ks/erni modem je 3ase>an 4reJaj sa 3ase>nim napajanjem. )a ra!4narom je pove3an serijskim ka>lom 7&)22=28 ili p4/em ")B magis/rale. %ks/erni modemi imaj4 4/i!ni64 &J211 3a pove3ivanje na linij4 i signalne diode koje o3na!avaj4 ra3ne reime rada i s/anja modema. %ks/erni modemi imaj4 jedn4 prednos/ nad in/ernim 2 mog4 se rese/ova/i ne3avisno od ra!4nara, mog4 se isklj4!i/i i ponovo 4klj4!i/i, a da se pri /ome ne mora isklj4!iva/i ili rese/ova/i ra!4nar.

$! ! !"! I'0a&(l&e0e li0i&e

$3najmljene linije s4 /elekom4nika6ione 7analogne ili digi/alne8 ve3e koje meJ4so>no spajaj4 dve 4daljene loka6ije. #as4pro/ /radi6ionalnim /elefonskim ve3ama, nepo/re>an je /elefonski >roj 4!esnika, 3a/o 0/o je svaka s/rana 4 5;

kom4nika6iji 4 s/alnoj ve3i sa dr4gom s/ranom. oris/e se 3a /elefonij4, prenos poda/aka i $n/erne/ servise. Preko i3najmljeni9 linija os/avr4j4 se >r3ine od :B k, B5k, 12?k, 2:Bk, :12k ili 2M>Es. Plaaj4 se pa40alno 2 na odreJeni vremenski period, >e3 o>3ira na s/epen kori0enja. +akle, /o s4 ve3e /ipa /a!ka2/a!ka gde se ne moe se menja/i des/ina6ija kao kod dia"'up ve3e. #aj!e0e sl4e 3a pove3ivanje 4daljeni9 geografski9 loka6ija, i /o na dva na!inaK $3najmljena linija se pros/ire 6elom d4inom i3meJ4 dve loka6ije, $3najmljena linija ide do lokalnog /elekom opera/era, a ve3a od njega je reali3ovana nekom dr4gom /e9nologijom, kao 0/oje na primer frame relaC. rajnjem korisnik4 se garan/4je kvali/e/ 4sl4ge.

$! ! !#! 5!"%
G.2: je $("2( s/andard, pro/okol 3a FA# mree koji koris/i javn4 /elefonsk4 mre4 ili $)+# kao 9ardversk4 osnov4. #jime se defini0e s/andardni fi3i!ki sloj, sloj ve3e poda/aka i mreni sloj 7slojevi 1 do =8 .)$ modela. Pro/okoli G.2: mree s4 ra3vijani 4 vreme dos/a nepo43daniji9 prenosni9 linkova nego 0/o je /o sl4!aj danas. &a3vojem kom4nika6ione /e9nike, vi0es/r4ki me9ani3mi 3a de/ek6ij4 i korek6ij4 gre0aka koji s4 implemen/irani na dr4gom i /reem nivo4 pro/okol s/eka G.2: mree, pos/ali s4 nepo/re>an /ere/ o>rade pake/a 4 !vorovima mree. #ovije /e9nologije, kao 0/o s4 >r3a pake/ska kom4/a6ija po3na/a pod na3ivom frame relaC, iskoris/ile s4 manje verova/noe pojave gre0aka moderni9 FA# linkova, 3a >ri i jednos/avniji prenos poda/aka. (akve /e9nologije se oslanjaj4 na sposo>nos/i vi0i9 nivoa pro/okola 7o>i!no /ranspor/ni9 pro/okola8 da vr0e de/ek6ij4 i korek6ij4 even/4alno nas/ali9 gre0aka. Pored svoji9 do>ri9 karak/eris/ika G.2: je ipak 3as/arela /e9nologija. a0njenja koja s4 43rokovana nepo/re>no velikim pro6esiranjem 4 svakom !vor4 mree s4 prime/na, naro!i/o 4 sl4!aj4 vi0es/r4ke ra3mene kra/ki9 por4ka sa kraja na kraj mree. MeJ4/im, i dalje pos/oje >rojne aplika6ije, pre svega prenos poda/aka ve3an 3a finansijske /ransak6ije, kojima odgovaraj4, kako rela/ivno mali pro/o6i, /ako i visoka po43danos/ i veliko isk4s/vo koje se godinama formiralo 4 odravanj4 i 4pravljanj4 G.2: mrea 0irom sve/a. +anas se G.2: mree koris/e 4 velikom >roj4 primena 4glavnom od s/rane kompanija i ins/i/46ija i /o naj!e0e 3aK 1. Pre43imanje poda/aka i3 na6ionalni9 i meJ4narodni9 >a3a poda/aka 2. )ao>raaj od /erminala ka serverima 7Transactions (rocessin!8 =. Prenos fajlova 5. %lek/ronska po0/a :0

:. Bankoma/i 7A(M 2 Automatic Te""er 6achines8, i/d. Primenjivos/ G.2: mree je ograni!ena pro/okom korisni!kog pris/4pa, koji je /radi6ionalno 3a G.2: pro/okol ograni!en na maksimalni9 B5 k>i/Es, do even/4alno 2 M>i/Es kod neki9 noviji9 varijan/i G.2: mrea. Pro/o6i ovog reda veli!ine danas s4 nedovoljni npr. 3a pove3ivanje -A# mrea. ,rame relaC i A(M preds/avljaj4 4 ovom smisl4 adekva/ne naslednike G.2: pro/okola.

$! ! !$! Fra(e rela6

'as/arela G.2: mrea je sredinom osamdese/i9 godina 4 po/p4nos/i 3amenjena rame re"a# mreama. .snovna karak/eris/ika ovakvi9 mrea je da rade sa 4spos/avljanjem direk/ne ve3e, a 4 njima ne pos/oji kon/rola gre0aka ni/i 4pravljanje /okom poda/aka. Pake/i se na s/rani predajnika ispor4!4j4 4 s/rogom redosled4. #jegova najvanija primena je 4 pove3ivanj4 -A# mrea koje s4 loka6ijski 4daljene. Be3 o>3ira kako je re0ena infras/r4k/4ra na loka6iji, pove3ivanje se sprovodi na is/i na!in. )a svake s/rane ve3e /re>a da >4de o>e3>eJen od s/rane korisnika ,&2a r4/er koji se sa jedne s/rane priklj4!4je na infras/r4k/4r4 7direk/no na radn4 s/ani64, server, preko s<i692a na -A#...8 a sa dr4ge s/rane se priklj4!4je na +)modem. .d +)- modema vodi ve3a prema /ekom4nika6ionom opera/er4.

FR router

DS6 modem

FR 51+

DS6 modem

FR router

Server

Slika $! .snovna 0ema ,rame &elaC ve3e

$! ! !%! ATM
Asin9roni /ranspor/ni mod A(M 7As#nchronous Trans er 6ode8 je mreni s/andard 3a prenos poda/aka na velikim >r3inama. A(M prenosi informa6ije kori0enjem kra/ki9 pake/a fiksne d4ine koji se na3ivaj4 elije. Velije omog4avaj4 prenos svi9 o>lika informa6ija 2 od govora do poda/aka 2 preko >ilo kojeg kom4nika6ionog medij4ma 2 op/i!ki9 vlakana, >akarni9 pari6a, ka>la. oris/i se 4 /elefonskim sis/emima 3a in/erni prenos poda/aka, a !es/o 3a prenos $P pake/a.

:1

*.1.2. 4eine mree

.snovna karak/eris/ika >ei!ni9 mrea jes/e rad >e3 kori0enja kom4nika6ioni9 kanala 4 vid4 ka>lova. Bei!ne mree 3a prenos poda/aka koris/e radio /alase ili sve/losne signale s /im da s4 radio /alasi daleko !e0e 4 4po/re>i jer 3a nji9ovo kori0enje nije po/re>na op/i!ka vidljivos/. Jedan od glavni9 kri/erij4ma 3a ka/egori3a6ij4 >ei!ni9 mrea jes/e ra3daljina na kojoj je ra3mena poda/aka p4/em nji9 mog4a. " sklad4 sa /im, >ei!ne mree se mog4 podeli/i naK Bei!ne mree kra/kog dome/aK

Bl4e/oo/9

Bei!ne mree srednjeg dome/aK $%%% ?02.1

Bei!ne mree velikog dome/aK )a/eli/ske mree Mo>ilna /elefonija Paging mree od ra!4narski9 mrea je naj!e0e kori0ena $%%% ?02.1 /e9nologija 7koja je i ina!e namenski ra3vijana 3a ra!4narske mree8 ali se 3a vea ras/ojanja koris/e i mree mo>ilne /elefonije kao i sa/eli/ske mree.

:2

*.2. ;opolo+ije
Pos/oje /ri osnovne -A# /opologijeK magis/rala 7&us8, prs/en 7rin!8 i 3ve3da 7star8. .ve /opologije preds/avljaj4 logi!k4 ar9i/ek/4r4 mree, ali fi3i!ki, 4reJaji ne moraj4 da >4d4 s/varno rasporeJeni 4 ovom o>lik4. B4s i ring logi!ke /opologije s4 !es/o fi3i!ki organo3ovane kao s/ar /opologija odnosno 4 o>lik4 3ve3de. $3>or i spe6ifika6ija /opologije -A# mree 3avisi odK fi3i!ki9 loka6ija na kojima se nala3e korisni6i sis/ema, koli!ine poda/aka 4 lokalnim >a3ama poda/aka kao i po/re>nog a4riranja /i9 >a3a, od 4!es/anos/i pris/4pa >a3ama na dr4gim loka6ijama i 3a9/eva 3a kom4ni6iranjem i3meJ4 dve korisni!ke loka6ije.

Magis/rala

've3da

Prs/en

Slika $!" .snovne /opologije mrea (opologija 3ve3de je linearna -A# ar9i/ek/4ra, kod koje se prenos poda/aka o>avlja 6elom d4inim fi3i!kog medi4ma kojim se prenose poda6i i poda6i se prenose svim radnim s/ani6ama. Prednos/i /opologije magis/raleK lako je doda/i novi mreni 4reJaj ovoj /opologiji, 3a9/eva daleko manje ka>la nego os/ale /opologije. ManeK 6ela mrea moe >i/i 4 prekid4 ako negde pos/oji prekid na glavnom ka>l4 i /e0ko je o/kri/i pro>lem kod mree. &ing /opologija ili /opologija prs/ena preds/avlja na!in na koji s4 4reJaji meJ4so>no logi!ki pove3ani. .vakva vrs/a mree se sas/oji od vi0e 4reJaja pove3ani9 jedan sa dr4gim /ako da se o>ra34je 3a/vorena kr4na p4/anja. $BM mree (oken &ingE$%%% ?02.: i ,++$ koris/e implemen/a6ij4 ring /opologije. )/ar /opologija ili /opologija 3ve3de preds/avlja /akav o>lik ar9i/ek/4re gde s4 krajnji !vorovi na mrei pove3ani preko pose>ne ve3e na 6en/ralni 94> ili svi!. -ogi!ke >4s ili ring /opologije s4 !es/o fi3i!ki implemen/irane kao s/ar /opologije. Prednos/i ove /opologijeK lako se ins/alira i pove34jeN nema prekida 4 mrei pri dodavanj4 novog 4reJaja ili 4klanjanjaN lako je o/kri/i gre0ke i 3ameni/i :=

delove i sl. Mane ove /opologijeK podlona je 3ag40enjima so>raaja, 3a9/eva vi0e ka>la nego linearna /opologijaN ako se 94> ili s<i/69 pokvari svi !vorovi s4 4ga0eniN mnogo sk4plja /opologija od npr. >4s /opologije.

:5

*.%. #eliina
Prema pros/or4 koji o>49va/aj4, ra!4narske mree se mog4 podeli/i na lokalne 7 -A# 8 regionalne ra!4narske mree 7FA#8 A mree 0ireg podr4!ja

*.%.1. <okalna raunar!ka mrea (Local Area Network' <.:)

Preds/avlja osnovni /ip mree. .na moe >i/i jednos/avna kada imamo dva ra!4nara pove3ana ka>lom, ili sloena kada s4 pove3ane s/o/ine ra!4nara i periferijski9 4reJaja 4 jednoj velikoj organi3a6iji. .snovno o>eleje lokalne ra!4narske mree je /o 0/o je ona pros/orno ograni!ena.
8nternet
Server mre e 5e/ server S,it-h 3mail server Routher

Repeater

2rid7e File server S,it-h Data/ase server .u/

Slika $!# -okalna ra!4narska mrea 7-A#8 sa ve3om ka $n/erne/4

::

*.%.2. Re+ionalna raunar!ka mrea (Wide Area Network' >.:)

'a ra3lik4 od -A# mree FA# mrea nije pros/orno ograni!ena. .na moe da povee ra!4nare i 4reJaje 0irom sve/a. &egionaln4 ra!4narsk4 mre4 !ini veliki >roj pove3ani9 lokalni9 mrea. 'a pove3ivanje se koris/e 4sl4ge /elekom4nika6ioni9 opera/era. #eke od /e9nologija 3a pove3ivanje -A#2ova s4K %17(18, %=7(=8, A(M, $)+#, A+)-, prespajanje okvira 72rame Re"a#8, radio ve3e i sli!no. .ve mree se na3ivaj4 i okosni6e ili ki!ma2mree 7&ack&one8.

<.: 1 51+ tehnolo7ija 51+ mre a

<.: 2

Slika $!$ &egionalna ra!4narska mrea 7FA#8

:B

*.*. ?unkcionalni odno! lanova (ar itektura aplikacija)

,4nk6ionalni odnos !lanova nije 4 direk/noj ve3i sa fi3i!kom organi3a6ijom i /opologijom ra!4nara ve se ovaj odnos odreJ4je na osnov4 ar9i/ek/4re aplika/ivnog sloja. " sklad4 sa /im, mog4 se i3dvoji/i /ri osnovne ar9i/ek/4re aplika6ijaK @os/2>ased ar9i/ek/4ra lijen/2server Peer2/o2peer

*.*.1. /o!t@)a!ed mree

@os/2>ased mree s4 3asnovane na jednoj od najs/ariji9 mreni9 ar9i/ek/4ra. od mrea ovog /ipa 4 6en/r4 mree se nala3i jak main rame ra!4nar na koga s4 pove3ani /erminali. &a3lika i3meJ4 main rame i /erminal !lanova je 4 /ome 0/o main rame ra!4nar o>avlja sva i3ra!4navanja dok /erminali sl4e samo kao in/erfejs sa korisni6ima. @os/2>ased ar9i/ek/4ra svoj4 pop4larnos/ 4 ranim fa3ama ra3voja ra!4nara i ra!4narski9 mrea d4g4je visokoj 6eni pro6esorske moi koj4 je >ilo neekonomi!no pridr4iva/i korisni!kim ra!4narima, /erminalima. +anas se mree sa 9os/2>ased ar9i/ek/4rom re/ko sre4 4 svom i3vornom o>lik4. &a3log 3>og koga je 9os/2>ased ar9i/ek/4ra danas 4 4po/re>i nije velika ra3lika 4 6eni i3meJ4 /erminala i 6en/ralni9 servera ve je 4 pi/anj4 smanjenje /ro0kova kro3 6en/rali3ovan4 adminis/ra6ij4.

:7

*.*.2. (lijent@!erver mree

" mrei sa vi0e od 10 korisnika, mrea ravnopravni9 korisnika 4 kojoj se ra!4nari pona0aj4 i kao klijen/i i kao serveri, nije adekva/no re0enje. " /akvim si/4a6ijama pos/oje namenski serveri. #amenski server je ra!4nar !ija je jedina 4loga opsl4ivanje os/ali9 !lanova mree i ne koris/i se kao klijen/ ili radna s/ani6a. 'a servere se kae da s4 RnamenskiS 3a/o 0/o oni ne o>avljaj4 4log4 klijen/a, ve s4 op/imi3ovani da >r3o opsl4e 3a9/eve mreni9 klijena/a i osig4raj4 >e3>ednos/ da/o/eka i direk/orij4ma. ako se mrea poveava >rojem ra!4nara, nji9ovom meJ4so>nom 4daljeno04 i sao>raajem i3meJ4 nji9, nas/aje po/re>a 3a veim >rojem servera. Podela poslova na nekoliko servera o>e3>eJ4je da se svi poslovi o>avljaj4 na najefikasniji mog4i na!in. &a3novrsnos/ i sloenos/ poslova koje serveri /re>a da o>ave je velika. Mnoge velike mree imaj4 ra3li!i/e vrs/e namenski9 servera 7dedicated servers8K

Server Ploter Faks tampa

Medijum za povezivanje

PC klijent

PC klijent

PC klijent

PC klijent

Slika $!% )erverska mrea Server 'a da)o)eke i 7)a(.a0&e )erver 3a da/o/eke i 0/ampanje 4pravlja pris/4pom korisnika i kori0enjem da/o/eka i 0/ampa!a kao res4rsa. +ok4men/ sa kojim elimo da radimo, a koji se !4va na server4 3a da/o/eke i 0/ampanje, 4!i/ava se 4 memorij4 na0eg ra!4nara, /ako da moemo lokalno da ga 4reJ4jemo i koris/imo. .va vrs/a servera sl4i 3a !4vanje da/o/eka i poda/aka.

:?

 Server 'a a.lika8i&e )erver 3a aplika6ije klijen/4 na raspolaganje s/avlja klijen/sk4 s/ran4 klijen/Eserver aplika6ije. " serverima se nala3i velika koli!ina ra3li!i/i9 poda/aka koji s4 organi3ovani /ako da je nji9ovo po3ivanje jednos/avno. &a3lika i3meJ4 servera 3a da/o/eke i 0/ampanje i servera 3a aplika6ije nala3i se 4 na!in4 odgovora na 3a9/ev ra!4nara koji je 3a/raio poda/ke. " sl4!aj4 servera 3a da/o/eke i 0/ampanje, poda6i ili da/o/eke se 4!i/avaj4 4 ra!4nar koji i9 3a/rai. MeJ4/im, kod servera 3a aplika6ije, 6en/ralna logika aplika6ije i osnovni poda6i os/aj4 na server4, a 4 ra!4nar koji je 3a/raio poda/ke 4!i/avaj4 se samo re34l/a/i 3a9/eva. lijen/ska aplika6ija radi lokalno i pris/4pa poda6ima i3 serverske aplika6ije. "mes/o da se 4 lokalni ra!4nar 4!i/ava !i/ava >a3a poda/aka, 4!i/avaj4 se samo re34l/a/i koji se do>ijaj4 kao odgovor na 4pi/. #a primer, 4koliko nam je i3 >a3e poda/aka radnika po/re>no da i3dvojimo one koji s4 roJeni 4 novem>r4, server 3a aplika6ije nam, na na0 3a9/ev, nee odgovori/i 4!i/avanjem !i/ave >a3e poda/aka. "mes/o /oga, na lokalni ra!4nar e >i/i posla/ samo odgovor na pos/avljeni 3a9/ev. Ko(/0ika8io0i 3erver om4nika6ioni serveri 4pravljaj4 pro/okom poda/aka i elek/ronski9 por4ka i3meJ4 mree 4 kojoj je sam server i dr4gi9 mrea, glavni9 ra!4nara 7engl. mainframe8 i 4daljeni9 korisnika koji p4/em modema i /elefonski9 linija pris/4paj4 server4. %2po0/a 7%2mail8 je vana komponen/a savremene kom4nika6ije. )erveri e2po0/e 4pravljaj4 ra3menom por4ka i3meJ4 korisnika na mrei. " veini sl4!ajeva, serveri elek/ronske po0/e s4 sli!ni serverima aplika6ija, jer por4ke e2po0/e o>i!no os/aj4 na server4. Serveri 'a orga0i'a8i&/ .oda)aka .vi serveri omog4avaj4 korisni6ima da pronaJ4, smes/e i 3a0/i/e poda/ke 4 mrei. #a primer, mreni sof/ver moe ra!4nare da gr4pi0e 4 logi!ki organi3ovane gr4pe koje se 3ov4 domeni, a /o omog4ava svim korisni6ima mree pris/4p svakom mrenom res4rs4. )a 0irenjem mree, planiranje spe6ijali3ovani9 servera do>ija na 3na!aj4. Planer mree mora da 43me 4 o>3ir o!ekivani ras/ mree /ako da se mrea ne poreme/i 4koliko se javi po/re>a da se 4loga nekog servera promeni. FTP 3erveri 'na!ajan 4deo 4 sao>raaj4 na $n/erne/4 ima prenos da/o/eka :;

7 i"e trans er8, na primer pre43imanje novi9 ver3ija sof/vera i preno0enje poslovne dok4men/a6ije. )erveri koji koris/e ,(P pro/okol 3a prenos poda/aka 72i"e Trans er (rotoco"8 omog4avaj4 prenos jedne ili vi0e da/o/eka i3meJ4 ra!4nara. "sl4ge koje server pr4a klijen/ima se reali34j4 preko namenski9 sof/verski9 pake/a 7ili s4 3asnovane na mog4nos/ima opera/ivnog sis/ema8. #a jednom ra!4nar4 je mog4e ins/alira/i vi0e ra3li!i/i9 sof/verski9 pake/a i na /aj na!in do>i/i m4l/if4nk6ionalni server. .vakav pris/4p je opravdan 4koliko 9ardverska mo ra!4nara moe da podri is/ovremeno i3vr0avanje pomen4/og sof/vera i 4koliko sve 4sl4ge koris/i 4glavnom is/a gr4pa korisnika. " pro/ivnom, kom>inovanje servisa na jednom ra!4nar4 moe 4 sl4!aj4 gre0ke 4 jednom sof/verskom pake/4 4gro3i/i >e3>ednos/ i dos/4pnos/ os/ali9 servisa na /om ra!4nar4. #oviji odgovor 3a ovaj pro>lem lei 4 vir/4ali3a6iji. Vir/4ali3a6ija servera preds/avlja kori0enje spe6ijalnog sis/emskog pro0irenja opera/ivnog sis/ema koje omog4ava kreiranje veeg >roja Slogi!ki9S ra!4nara koji dele s/varne 7fi3i!ke8 res4rse. #a svakom od logi!ki9 servera se moe ins/alira/i ra3li!i/ opera/ivni sis/em sa ra3li!i/im sof/verskim pake/ima i na /aj na!in omog4i/i odreJeni servis 4 mrei. Pos/oji i si/4a6ija s4pro/na pre/9odnoj 4 kojoj 9ardverske mog4nos/i jednog ra!4nara nis4 4 s/anj4 da odgovore po/re>ama velikog >roja korisnika servisa is/ovremeno. " /om sl4!aj4 se is/a 4loga raspodelj4je na vei >roj fi3i!ki9 servera. "koliko se vei >roj fi3i!ki9 servera krajnjima korisni6ima preds/avi kao jedna 7logi!ka8 jedini6a, /akva konfig4ra6ija servera se na3iva klas/er. $ako s4 ins/aliranje, konfig4risanje i 4pravljanje kod serverski9 mrea 3na/no sloeniji nego kod mrea ravnopravni9 korisnika, one imaj4 >rojne prednos/i. )erver je napravljen /ako da omog4i pris/4p >rojnim da/o/ekama i 0/ampa!ima, 43 odgovaraj4e performanse i >e3>ednos/. od serverski9 mrea je mog4e adminis/riranje i kon/rolisanje 3ajedni!kog kori0enja res4rsa i3 jednog 6en/ra. .vako se res4rsi lak0e pronala3e i !ine dos/4pnijim nego kod mrea ravnopravni9 korisnika. Be3>ednos/ je naj!e0e osnovni ra3log opredeljivanja 3a serversk4 mre4. " ovakvom okr4enj4 jedan adminis/ra/or moe da defini0e >e3>ednos/ i /o, onda, vai 3a svakog korisnika mree. " 3avisnos/i od vanos/i poda/aka, mog4e je pravi/i re3ervne kopije vi0e p4/a dnevno ili nedeljno. ako s4 naj9i/niji poda6i 6en/rali3ovani na jednom ili nekoliko servera, ovaj pro6es je vrlo jednos/avan. )erverske mree mog4 ima/i 9iljade korisnika. (akvom mreom se ne >i moglo 4pravlja/i kada >i se primenio prin6ip ravnopravni9 korisnika, ali savremeni ala/i 3a nadgledanje i 4pravljanje mreama omog4avaj4 da serverska mrea normalno f4nk6ioni0e i sa ogromnim >rojem korisnika. B0

$!$!"! ! Kli&e0) 9 3erver ar:i)ek)/ra a.lika8i&a

lijen/2server ar9i/ek/4ra je jedan od naj!e0e kori0eni9 pris/4pa kod dis/ri>4irane o>rade poda/aka. oreni ove ar9i/ek/4ra se nala3e kod main rame ra!4nara 79os/2>ased ar9i/ek/4ra8 i njima priklj4!eni9 /erminala. )li!nos/ sa ovom ar9i/ek/4rom jes/e pos/ojanje jednog !lana sposo>nog 3a i3vr0avanje 3ada/aka koji s4 van mog4nos/i os/ali9 !lanova mree. Pos/oje, meJ4/im, >i/ne ra3like i3meJ4 ove dve ar9i/ek/4re. od 9os/2>ased ar9i/ek/4re /erminali nemaj4 nikakv4 mog4nos/ o>rade poda/aka dok kod klijen/2server ar9i/ek/4re klijen/i od servera do>ijaj4 poda/ke koje 3a/im koris/e 4 lokalnom pro6es4 o>rade. 'a/im, main rame ra!4nari preds/avljaj4 a4/onomne !lanove mree koji 3a pro6es o>rade poda/aka koris/e lokalne res4rse. #as4pro/ /ome, server se 4 vid4 klijen/a moe o>ra/i/i dr4gim serverima 4 mrei 3a odreJeni res4rs ili dis/ri>4iran4 o>rad4.

Slika $!+ )lojevi/a klijen/2server ar9i/ek/4ra

B1

$!$!"!"! I)era)iv0a i ko0k/re0)0a o;rada 'a:)eva

" 3avisnos/i od na!ina o>rade 3a9/eva servere moemo podeli/i naK

servere sa i/era/ivnom o>radom 3a9/eva servere sa konk4ren/nom o>radom 3a9/eva.

)erveri sa i/era/ivnom o>radom 3a9/eva osl40k4j4 na dodeljenom por/4 !ekaj4i na 3a9/ev klijen/a. #akon pri9va/anja 3a9/eva klijen/a 3a9/evi os/ali9 klijena/a se od>a64j4 ili !ekaj4 4 4la3nom >afer4 sve dok se pri9vaeni 3a9/ev ne o>radi i re34l/a/i njegove o>rade po0alj4 na/rag klijen/4.

Slika $!< $/era/ivna o>rada 3a9/eva Mana i/era/ivne o>rade 3a9/eva je 4 /ome 0/o /akav pris/4p moe 3na/no 4/i6a/i na performanse 4 smisl4 >roja o>raJeni9 3a9/eva po jedini6i vremena. "koliko o>rada jednog 3a9/eva 4 /ok4 svog i3vr0enja 3a43me sve res4rse servera performanse se mog4 sma/ra/i op/imalnim. MeJ4/im, 4koliko o>rada 3a9/eva od43me doda/no vreme 4sled !ekanja na res4rs koji nije po/re>an 3a o>rad4 os/ali9 3a9/eva 7koji s4 od>a!eni ili !ekaj4 4 4la3nom >afer48, i/era/ivni pris/4p poka34je lo0ije performanse od konk4ren/og. *lavna prednos/ i/era/ivnog pris/4pa jes/e eliminisanje pro>lema konk4ren/nog pris/4pa in/ernim res4rsima servera /ime 0/o se 4 jednom /ren4/k4 o>raJ4je samo jedan 3a9/ev /ako da ne moe doi do vi0es/r4ki9 3a9/eva 3a is/im res4rsom. B2

onk4ren/na o>rada 3a9/eva je pris/4p koji n4di >olje performanse od i/era/ivnog pris/4pa 4 si/4a6ijama 4 kojim server o>raJ4je veliki >roj 3a9/eva od s/rane vi0e klijena/a. Po>olj0anje pefromansi po/i!e od mog4nos/i o>rade vi0e 3a9/eva paralelno. Paralelna o>rada se pos/ie pokre/anjem novog pro6esa 7ili ni/i pro6esa, 4 3avisnos/i od opera/ivnog sis/ema8 3a o>rad4 3a9/eva kod svakog klijen/skog 3a9/eva.

Slika $!= onk4ren/na o>rada 3a9/eva 'a ovakav pris/4p je po/re>an kompleksniji serverski sof/ver koji se sas/oji od dispe!erskog dela 7dela koji je 3ad4en 3a pri9va/anje 3a9/eva i pokre/anje pro6esa nji9ove o>rade8 i dela koji je 3ad4en 3a konkre/n4 o>rad4 3a9/eva. onk4ren/na o>rada 3a9/eva moe 4 odreJenim si/4a6ijama poka3a/i sla>ije performanse od i/era/ivne o>rade 4sled /ro0enja pro6esorskog vremena na pokre/anje novi9 pro6esa 3a o>rad4 3a9/eva. (akoJe, sof/ver koji omog4ava konk4ren/n4 o>rad4 je kompleksniji jer in/erno re0ava konk4ren/ni pris/4p sis/emskim res4rsnima. )of/ver 3a konk4ren/n4 o>rad4 naj!e0e 4napred pokree odreJen >roj pro6esa 3a o>rad4 3a9/eva a po po/re>i /aj >roj poveava do konfig4ra6ione vrednos/i ili ograni!enja sis/emskim res4rsima. B=

*.*.%. "eer@to@peer ("2") mree

od mrea ravnopravni9 ra!4nara 7peer'to'peer mree8 ne pos/oje namenski serveri ni/i 9ijerar9ija ra!4nara. )vi ra!4nari s4 jednaki, odnosno ravnopravni. #4de jednos/avan pris/4p pove3ivanj4 ra!4nara radi 3ajedni!kog kori0enja res4rsa i meJ4so>ne kom4nika6ije. )vaki ra!4nar f4nk6ioni0e i kao klijen/ i kao server, pa ne pos/oji adminis/ra/or koji >i >io odgovoran 3a 6el4 mre4. orisnik svakog ra!4nara sam odreJ4je koji se res4rsi na njegovom ra!4nar4 mog4 deli/i preko mree.

Ploter

Faks

tampa

0lijent8server

Medijum za povezivanje

0lijent8server

0lijent8server

0lijent8server

0lijent8server

Slika $!, Mrea ravnopravni9 ra!4nara 7peer2/o2peer8 sa 3ajedni!kim mrenim 4reJajima Mree ravnopravni9 ra!4nara se !es/o na3ivaj4 i radne gr4pe. .vaj /ermin se odnosi na mal4 gr4p4 lj4di. .vakv4 mre4 naj!e0e !ini 10 ili manje ra!4nara. Mree ravnopravni9 ra!4nara s4 rela/ivno jednos/avne. " si/4a6iji kada svaki ra!4nar f4nk6ioni0e i kao klijen/ i kao server, ne pos/oji po/re>a 3a monim 6en/ralnim serverom, ili dr4gim komponen/ama svojs/venim mreama velikog kapa6i/e/a. )/oga s4 ove mree jef/inije od serverski9 mrea. " ovim mreama mreni sof/ver ne mora da ima is/i nivo performansi i >e3>ednos/i kao mreni sof/ver namenjen namenskim serverima. Mog4nos/ 4mreavanja 4 mre4 ravnopravni9 korisnika 4graJena je 4 mnoge opera/ivne sis/eme. '>og /oga nije po/re>an nikakav doda/ni sof/ver. " /ipi!nom mrenom okr4enj4, ova vrs/a mrea pr4a sledee prednos/iK

"mreavanje je jednos/avno. B5

#e 3a9/eva se k4povina pose>nog sof/vera 3a 4mreavanje. orisni6i s4 sami se>i adminis/ra/ori i sami planiraj4 >e3>ednos/. $spad nekog ra!4nara i3 mree ima 4/i6aj samo na even/4alno deljene res4rse na da/om ra!4nar4. .s/ali ra!4nari mog4 da nas/ave rad.

.ve mree s4 do>ar i3>or 4 sledeim si/4a6ijamaK

#a loka6iji ima manje od 10 korisnika. orisni6i dele 3ajedni!ke res4rse, kao 0/o s4 da/o/eke i 0/ampa!i, ali ne pos/oje spe6ijali3ovani serveri. Pi/anje >e3>ednos/i nije 3na!ajno. " doglednoj >4d4nos/i organi3a6ija i mrea se nee 3na/no pro0iri/i.

Be3>ednos/, spre!avanje neovla0enog pris/4pa ra!4narima i poda6ima, podra34meva definisanje lo3inke 3a res4rs, re6imo 3a odreJeni direk/orij4m, koji se koris/i preko mree. " mrei ravnopravni9 korisnika, svaki korisnik sam pode0ava sops/ven4 >e3>ednos/, pa je 3a/o /e0ko sproves/i 6en/raln4 kon/rol4. .vaj nedos/a/ak kon/role ima 3na!ajne posledi6e na >e3>ednos/ mree, jer pojedini korisni6i mog4 da ne primenj4j4 nikakve mere >e3>ednos/i. )/oga, 4koliko je >e3>ednos/ >i/an fak/or, >olje re0enje preds/avlja serverska mrea. Peer2/o2peer 7P2P8 ar9i/ek/4ra preds/avlja vid dis/r4>4iranog ra!4nars/va 4 kome svaki !vor 7eng. node8 ima dvos/r4k4 4log4. )vaki !vor P2P mree kom4nika6ij4 sa os/alim !lanovima P2P mree o>avlja p4/em sime/ri!nog sof/vera koji se moe pona0a/i i kao klijen/ 73a9/evaj4i poda/ke ili 4sl4ge od os/ali9 !vorova8 i kao server 7odgovaraj4i na 3a9/eve os/ali9 !vorova8. #a ovaj na!in P2P ar9i/ek/4ra omog4ava ve4 a4/onomij4 !lanova mree. P2P ar9i/ek/4ra se 4glavnom primenj4je kod po/re>a 4 kojima pos/oji vea /oleran6ija gre0ke kod dis/ri>4irane od>rade. *lavne primene s4K

&a3mena fajlova om4nika6ija +is/ri>4irana o>rada ogromne koli!ine poda/aka @e0 /a>ele )of/ver 3a 3a>av4

*lavni nedos/a/ak P2P ar9i/ek/4re jes/e adresiranje !lanova mree. +ok je kod klijen/2server mrea po/re>no samo da klijen/i imaj4 informa6ij4 o /ome koji serveri s4 dos/4pni na mrei 7i koja je nji9ova adresa8 kod P2P ar9i/ek/4re je B:

po/re>no da svaki !lan ima informa6ij4 dos/4pnos/i os/ali9 !lanova. $3 /og ra3loga pos/oji vi0e ra3li!i/i9 ar9i/ek/4ra 4n4/ar P2P ar9i/ek/4reK

de6en/rali3ovana ar9i/ek/4ra 6en/rali3ovana ar9i/ek/4ra 9i>ridna ar9i/ek/4ra

+e6en/rali3ovana P2P ar9i/ek/4ra preds/avlja ar9i/ek/4r4 naj>li4 osnovnom P2P model4. .na je sa!injena isklj4!ivo od peer !vorova koji meJ4so>no kom4ni6iraj4 direk/no.

Slika $! - Oema de6en/rali3ovane P2P mree od de6en/rali3ovane P2P ar9i/ek/4re ne pos/oji 6en/ralni regis/ar !lanova ve se o/krivanje os/ali9 !lanova vr0i preko in/ernog pro/okola 7naj!e0e 4 vid4 &roadcast 3a9/eva8. 1en/rali3ovana P2P ar9i/ek/4ra preds/avlja me0avin4 P2P i klijen/2server ar9i/ek/4ra.

Slika $!

Oema 6en/rali3ovane P2P mree

BB

ao i kod de6en/rali3ovane P2P ar9i/ek/4re mre4 !ine peer !vorovi koji meJ4so>no kom4ni6iraj4 direk/no sa /om ra3likom da pos/oji 6en/ralni server !iji je 3ada/ak eviden/iranje peer !lanova mree. @i>ridna P2P ar9i/ek/4ra preds/avlja varijan/4 6en/rali3ovane P2P ar9i/ek/4re koja se koris/i 4 sl4!ajevima kada se mrea sas/oji od velikog >roja peer !vorova iEili 4loga servera podra34meva i doda/ne opera6ije sem eviden/iranja.

Slika $! " Oema 9i>ridne P2P mree od 9i>ridne P2P ar9i/ek/4re 4log4 servera pre43ima vei >roj *upernode !vorova. .ve !vorove naj>lii peer !vorovi koris/e kao servere dok adresne informa6ije ve3ane 3a peer !vorove supernode !vorovi meJ4so>no ra3menj4j4.

B7

,. -lojevito!t i referentni modeli

" ranim fa3ama ra3voja ra!4narski9 mrea vein4 ra!4narski9 sis/ema s4 !inili "niD main rame ra!4nari sa priklj4!enim korisni!kim /erminalima. $ako s4 korisni!ki /erminali >ili pove3ani kom4nika6ionim kanalima sa main rame2om /akva mrea se ne moe 4 sma/ra/i p4nom smisl4 re!i ra!4narskom pre svega 3>og nedos/a/ka ra!4nske moi /erminala 2 ve3a i3meJ4 /erminala i main rame2a je imala 3a 3ada/ak prenos korisni!ki9 ins/r4k6ija do main rame2a i re34l/a/a o>rade do /erminala. " /akvoj si/4a6iji je ekskl43ivno pravo na ra3voj 9ardvera, sof/vera i kom4nika6ioni9 kanala 4glavnom imao samo jedan proi3voJa! koji je svoja re0enja drao 3a/vorenim 3a os/ale proi3voJa!e. om4nika6ija i3meJ4 re0enja ra3li!i/i9 proi3voJa!a je naj!e0e >ila nemog4a 4sled nekompa/i>ilnos/i i3meJ4 9ardverski9 in/erfejsa i forma/a poda/aka.
Paralela Korisnik A pomou aplikacije napisane u Java programskom jeziku koja se izvrava na MS Windows operativnom sistemu alje putem Interneta !!P za"tev We# serveru $% &a'unar korisnika je #e(i'no povezan sa lokalnom mre(om 'iji gatewa) radi pod *isco operativnim sistemom i sa ISP+om je povezan opti'kim ka#lom% Komunikacioni serveri ISP+a rade pod ,et-S. operativnim sistemom i koriste satelitski link ka Internetu% We# server $ !!P za"teve o#ra/uje preko so0tvera napisanog u * programskom jeziku koji se izvrava pod 1inu2 operativnim sistemom% Server je od direktnog pristupa sa Interneta zatien 0irewall+om koji radi pod 3ree-S. operativnim sistemom i sa kojim je povezan putem 4t"ernet te"nologije% Korisnik - je vlasnik mo#ilnog tele0ona 'iji so0tver nije izmenljiv5 podr(ava pozivanje5 pri"vatanje i od#ijanje poziva i ograni'en je na korienje 6 operatera mo#ilne tele0onije%

Pad 6ene ra!4nske moi preko sve jef/iniji9 /e9nologija 3a ra3voj mikropro6esora i ra!4narske opreme doveo je do pojavljivanja veeg >roja proi3voJa!a ra!4narski9 sis/ema. (akav ra3voj je omog4io de6en/rali3a6ij4 ra!4nske moi koja je 4ka3ala na po/re>4 3a kompleksnijom kom4nika6ijom i3meJ4 radni9 s/ani6a. (akoJe, pos/ojanje veeg >roja proi3voJa!a 4>lailo je ra3li!i/os/ i nekompa/i>ilnos/ nji9ovi9 re0enja a 4>3o se 4videla i po/re>a 3a 4niver3alnim kom4nika6ionim s/andardima.

B?

#a ov4 /em4 se krajem 702i9 godina dvadese/og veka oglasila i $n/erna6ionalna .rgani3a6ija 3a )/andardi3a6ij4 7$).8 ra3vijanjem modela 3a kom4nika6ij4 i3meJ4 ra3norodni9 sis/ema. Model je o>javljen 1;?5. godine i na3van je 4pen *#stem Interconnection 0asic Re erence 6ode" ili, skraeno, .)$ model. .vaj model je pon4dio fa3no prevoJenje forma/a poda/aka kro3 sedam slojeva pa se s/oga na3iva i .)$ sedmoslojni model. Pri9va/anjem ovog $). s/andarda proi3voJa!i s4 >ili 4 mog4nos/i da os/vare po/p4n4 kom4nika6ij4 sa sis/emima >e3 4vida 4 nji9ov4 in/ern4 spe6ifika6ij4 i forma/ poda/aka.

Slika %! .)$ i (1PE$P modeli Jedna od glavni9 mana .)$ modela jes/e nepo/re>no 3alaenje 4 in/erne delove ra!4narski9 sis/ema /j. definisanje komponen/i koje nis4 direk/no 3ad4ene 3a meJ42sis/emsk4 kom4nika6ij4. ao posledi6a /oga se javio vei >roj korisni!ki9 aplika6ija koje nis4 4 po/p4nos/i po0/ovale .)$ s/andard a ipak s4 >ile 4 mog4nos/i da nesme/ano kom4ni6iraj4 kori0enjem nii9 slojeva modela. .vakva /enden6ija se re34l/ovala pojavljivanjem jednos/avnijeg $n/erne/ modela 7(1PE$P8 koji daje ve4 slo>od4 pri i3>or4 ar9i/ek/4re aplika/ivnog sof/vera. B;

(akoJe, ovaj model aps/rak/no gleda i na najnie slojeve .)$ modela s o>3irom na /o da se komponen/e /i9 slojeva najsporije ra3vijaj4 i /o 4glavnom od s/rane veliki9 organi3a6ija.

70

,.1. &-8 model

.pen )Cs/ems $n/er6onne6/ion &eferen6e Model 7.)$ model8 je ra3vijen 1;?5. godine od s/rane $). organi3a6ije. $ako je .)$ model formalni s/andard danas se 4 praksi !e0e koris/i jedos/avniji de acto s/andard 2 $n/erne/ model 7(1PE$P8. .)$ model defini0e sedam slojevaK 1. Fi'i*ki 3lo& ,i3i!ki sloj .)$ modela je 3ad4en 3a prenos >i/ova 7n4la i jedini6a8 p4/em kom4nika6ionog kanala. .vaj sloj defini0e pravila po kojima se >i/ovi prenose, koji elek/ri!ni napon je po/re>an, koliko >i/ova se 0alje po sek4ndi i fi3i!ki forma/ kori0eni9 ka>lova i konek/ora. 2. Slo& ve'e )loj ve3e 4pravlja prenosom p4/em fi3i!kog sloja i omog4ava prenos oslo>oJen gre0aka na ovom i fi3i!kom sloj4. 'ada/ak sloja ve3e jes/e da 3a0/i/i slojeve vi0eg nivoa od gre0aka nas/ali9 pri prenos4 poda/aka. (akoJe, s o>3irom na /o da je jedini6a prenosa fi3i!kog sloja >i/, sloj ve3e 4pravlja i forma/om por4ka 7defini0e po!e/ak i kraj por4ke8. =. Mre40i 3lo& 'ada/ak mrenog sloja jes/e odreJivanje jedne ili vi0e p4/anja kojima e por4ka >i/i prosleJena od i3vori0/a do odredi0/a. Mreni sloj je 3ad4en da 4 svakom !vor4 mree 7s/ani6i do odredi0/a8 odredi koji je sledei ra!4nar kome por4ka /re>a >i/i prosleJena. 5. Tra03.or)0i 3lo& 'ada/ak /ranspor/nog sloja jes/e o>rada por4ka na krajnjim /a!kama 2 i3vori0/4 i odredi0/4. .vaj sloj 4spos/avlja, odrava i prekida vir/4elne ve3e 3a prenos poda/aka i3meJ4 i3vori0/a i odredi0/a. (ransporni sloj je 3ad4en 3a na>avk4 mrene adrese odredi0/a, podel4 poda/aka 4 segmen/e pogodne 3a slanje, prilagoJavanje >r3ine prenosa mog4nos/ima s/rane sa sla>ijim performansama, osig4ravanje prenosa svi9 segmena/a, eliminisanj4 d4plirani9 segmena/a i sl. (akoJe, ovaj sloj moe i3vr0i/i i doda/n4 kon/rol4 gre0aka pri prenos4 7doda/n4 4 smisl4 da je ona ve i3vr0ena na sloj4 ve3e8. :. Slo& 3e3i&e )loj sesije je 3ad4en 3a 4spos/avljanje, odravanje i prekid logi!ki9 sesija i3meJ4 krajnji9 /a!aka. )vr9a sesija jes/e definisanje s/anja 7ili fa3a8 svakog dijaloga radi definisanja validni9 ak6ija 4 svakom od s/anja. #a osnov4 /oga se vr0i 4pravljanje /ranspor/nim slojem i provera poda/aka do>ijeni9 od njega. +oda/na 4loga sesija jes/e i o>ra!4navanje sesija 7eng. session accountin!8. B. Slo& .re'e0)a8i&e 71

)loj pre3en/a6ije forma/ira poda/ke 3a pre3en/a6ij4 korisnik4. 'ada/ak ovog sloja jes/e da 4skladi forma/ poda/aka i3meJ4 4!esnika 4 kom4nika6iji i sloj4 aplika6ije dos/avi ove poda/ke 4 forma/4 koji on 3a9/eva. #a primer, sloj pre3en/a6ije moe originalne poda/ke do>ijene od sloja aplika6ije kompresova/i radi efikasnijeg prenosa. .vakve poda/ke sloje pre3en/a6ije na s/rani dr4gog 4!esnika ne moe direk/no prosledi/i sloj4 aplika6ije ve je pre /oga neop9odno i3vr0i/i dekompresij4. 7. Slo& a.lika8i&e )loj aplika6ije preds/avlja in/erfejs mree ka korisnik4. .snovna 4loga ovog sloja je omog4i pris/4p mrei korisni!kim programima.

72

,.2. 8nternet model (;A"=8")

#as4pro/ .)$ model4 koji je formalno s/andardi3ovan $n/erne/ model 7(1PE$P8 je de acto s/andard. .vaj model je ra3vijan 3a po/re>e $n/erne/a i jednos/avniji je od .)$ modela. Jednos/avnos/ ovog modela se ogleda 4 aps/rak/nom gledanj4 na najvi0a /ri sloja .)$ modela /ako da $n/erne/ model propis4je samo sloj aplika6ije naspram slojeva aplika6ije, pre3en/a6ije i sesije kod .)$ modela. (akoJe, 4sled nedos/a/ka formalne s/andardi3a6ije $n/erne/ modela 4 nekim i3vorima se ovaj model defini0e sa : a 4 nekim sa 5 sloja. +ana0nje implemen/a6ije mrenog sof/vera 4lgavnom koris/e $n/erne/ model.

7=

2. ?iziki !loj
2.1. R-@2%2
&)22=2 ili serijski por/ ra!4nara je jedan od naj!e0e kori0eni9 in/erfejsa 3a 4mreavanje ra!4nara 4 pro0los/i. $3 /og ra3loga s4 ra!4nari proi3vedeni krajem pro0loga veka dola3ili sa dva in/egrisana &)22=2 por/a na ma/i!noj plo!i. Prednos/ &)22=2 por/ova je >ila nji9ova niska 6ena i mog4nos/ direk/nog pove3ivanja dva ra!4nara p4/em ovi9 in/erfejsa. (akoJe, !es/ 4reJaj na serijskim por/ovima s4 i modemi koji omog4avaj4 4mreavanje p4/em /elefonski9 linija. +anas se &)22=2 por/ovi sve reJe sre4 kao sas/avni deo ma/i!ni9 plo!a ra!4nara. &a3log /ome je preva3iJenos/ ovi9 por/ova 4 smisl4 >r3ine 7maksimalna >r3ina je 11:.200 >i/ova po sek4ndi8 i pojava ")B 7"niversal )erial B4s8 s/andarda.

2.2. U-4 (Univer!al -erial 4u!)

")B s/andard se moe sma/ra/i naslednikom &)22=2 serijskog na!ina pove3ivanja. Prednos/i ")B magis/rale nad &)22=2 magis/ralom s4 daleko vee >r3ine prenosa poda/aka i mog4nos/ pove3ivanja vi0e od jednog 4reJaja po por/4.
7pis 8S- podrke u 1inu2 7S 8niversal Serial -us 98S-: is a speci0ication 0or a serial #us su#s)stem w"ic" o00ers "ig"er speeds and more 0eatures t"an t"e traditional P* serial port% !"e #us supplies power to perip"erals and allows 0or "ot swapping% 8p to ;<= 8S- perip"erals can #e connected to a single 8S- "ost in a tree structure% !"e 8S- "ost is t"e root o0 t"e tree5 t"e perip"erals are t"e leaves and t"e inner nodes are special 8S- devices called "u#s% Most P*s now "ave 8S- "ost ports5 used to connect perip"erals suc" as scanners5 ke)#oards5 mice5 modems5 cameras5 disks5 0las" memor)5 network links5 and printers to t"e P*% Sa) 6 "ere i0 )our computer "as a "ost+side 8S- port and )ou want to use 8S- devices% 6ou t"en need to sa) 6 to at least one o0 t"e ost *ontroller .river 9 *.: options #elow% *"oose a 8S- ;%; controller5 suc" as >8 *I *. support> or >7 *I *. support>5 and >4 *I *. 98S- <%?: support> e2cept 0or older s)stems t"at do not "ave 8S- <%? support% It doesn@t normall) "urt to select t"em all i0 )ou are not certain% I0 )our s)stem "as a device+side 8S- port5 used in t"e perip"eral side o0 t"e 8Sprotocol5 see t"e >8S- Aadget> 0ramework instead%

75

$ako je p4/em ")B magis/rale mog4e direk/no pove3ivanje dva ra!4nara pomen4/e prednos/i ovog s/andarda se ogledaj4 pre svega 4 velikom >roj4 rali!i/i9 4reJaja koji sl4e 3a 4mreavanje ra!4nara 7%/9erne/ adap/eri, modemi, $)+# /erminal2adap/eri, A+)- modemi i/d.8 kao i 4reJaja koji nis4 ve3ani 3a ra!4narske mree 70/ampa!i, skeneri, a4dio2adap/eri, /as/a/4re, mi0evi...8.

2.%. ?ire>ire (8BBB1%C*)

,ireFire s/andard preds/avlja $%%% s/andard pod >rojem 1=;5. .vaj s/andard se moe naj>lie poredi/i sa ")B s/andardom jer n4di serijsk4 magis/ral4 visoki9 performansi.
7pis 3ireWire podrke u 1inu2 7S I444 ;BCD descri#es a "ig" per0ormance serial #us5 w"ic" is also known as 3ireWire9tm: or i%1ink9tm: and is used 0or connecting all sorts o0 devices 9most nota#l) digital video cameras: to )our computer% I0 )ou "ave 3ireWire "ardware and want to use it5 sa) 6 "ere% !"is is t"e core support onl)5 )ou will also need to select a driver 0or )our I444 ;BCD adapter%

,ireFire s/andard je manje pop4laran od ")B2a ali pos/oji prili!an >roj 4reJaja koji ga koris/i 3a pove3ivanje sa ra!4narom.

2.*. 8r9. (8nfrared 9ata .!!ociation)

$nfrared na!in prenosa poda/aka podra34meva infra6rvene sve/losne signale kao osnovne nosio6e kom4nika6ije. $r+A adap/eri omog4avaj4 kori0enje ovi9 signala 3a prenos poda/aka i3meJ4 ra!4nara.
7pis Ir.A podrke u 1inu2 7S Sa) 6 "ere i0 )ou want to #uild support 0or t"e Ir.A 9!M: protocols% !"e In0rared .ata Associations 9tm: speci0ies standards 0or wireless in0rared communication and is supported #) most laptops and P.A@s%

*lavni nedos/a/ak infrared na!ina prenosa poda/aka jes/e po/re>a 3a op/i!kom vidljivo04 i pre6i3nim 4smerenjem sve/los/i kao i mala >r3ina prenosa pdoa/aka. $3 /og ra3loga se $r+A in/erfejsi koris/e 3a premo0enje mali9 4daljenos/i a ovim adap/erima s4 4glavnom opremljeni mo>ilni /elefoni, lap2/op ral4nari i P+A 4reJaji. $r+A in/erfejsi sve vi0e i3la3e i3 4po/re>e 4sled Bl4e/oo/9 /e9nologije koja omog4ava ro>4sniji prenos poda/aka na malim 4daljenos/ima p4/em radio /alasa.

7:

2.,. 4luetoot
Bl4e/oo/9 je >ei!na /e9nologija prenosa poda/aka i govora, ra3vijena od s/rane proi3voJa!a ra3novrsne elek/ronske opreme, sa 6iljem da se nji9ovi proi3vodi A od kompj4/era i /elefona do /as/a/4ra i >ei!ni9 sl40ali6a, 4mree na malim 4daljenos/ima 7do 10 me/ara8 >e3 4po/re>e ka>lova, >r3o i jednos/avno. $deja i3 koje je po/ekao >l4e/oo/9, nas/ala je 1;;5. godine kada je %ri6sson Mo>ile 1omm4ni6a/ions odl4!io da ispi/a mog4nos/i pove3ivanja mo>ilni9 /elefona sa nji9ovim doda6ima preko jef/ine radio ve3e sa malom po/ro0njom s/r4je. $deja je >ila da se 4 svaki 4redjaj 4gradi mali radio i na /aj na!in i3 4po/re>e i3>a6e ka>lovi. *odin4 dana kasnije, pravi po/en6ijal /e ideje je po!eo da se kris/ali0e. *lavna is/raivanja o>avljana s4 4 %ri6sson2ovim la>ora/orijama 4 -4nd4, Ovedska. %ri6sson je pre 4svajanja imena >l4e/oo/9 /e9nologij4 na3ivao RM4l/i2 1omm4ni6a/or -inkL 7M1 -ink8. .riginalna 3amisao >ila je da se povee >ei!na sl40ali6a sa mo>ilnim /elefonom, a /o 0/o s4 o/krili da na is/i na!in mog4 da pove4 vein4 elek/ronski9 4reJaja, >ila je, po nji9ovim re!ima A srena sl4!ajnos/. Po!e/kom 1;;7. godine %ri6sson je 4radio ne0/o sasvim neo!ekivano A odl4!io je da /e9nologij4 ne napla4je, i svim 3ain/resovanim kompanija dao >espla/ne li6en6e, jer je /o >io naj>olji na!in da /e9nologija pos/ane glo>alni s/andard. %ri6sson je 3apo!eo ra3govore sa kompanijama i3 ra3li!i/i9 sfera proi3vodnje elek/ronske opreme 7#okia A mo>ilni /elefoni, $BM i (os9i>a A prenosni kompj4/eri i $n/el A !ipovi 3a digi/aln4 o>rad4 signala8 sa 6iljem da se osn4je kon3or6ij4m koji e dalje ra3vija/i i promovisa/i /e9nologij4.
7pis -luetoot"+a -luetoot" je #e(i'na te"nologija povezivanja ure/aja na kratkim rastojanjima koja primenjuje male snage zra'enja% .izajnirana je kao zamena za ka#lovske sisteme povezivanja5 kao i druge te"nologije kratkog dometa 9kao to je in0racrveno zra'enje Ir.A% -luetoot" se primenjuje u personalnom okru(enju koje se tipi'no prote'e u radijusu do ;? metara% Eie in0ormacija o -luetoot"+u mo(e se nai na adresi F"ttpGHHwww%#luetoot"%comHI%

Bl4e/oo/9 /e9nologija javnos/i je 3vani!no preds/avljena 20. maja 1;;?. godine kada je pe/ kompanija, %ri6sson, $BM, $n/el, #okia i (os9i>a, odralo sim4l/an4 konferen6ij4 3a 0/amp4 4 -ondon4, (okij4 i )an @o3e4, na kojoj je o>javljeno da s4 se pe/ kompanija 4dr4ile ne >i li ra3vile >espla/n4 /e9nologij4, o/vorene spe6ifika6ije 3a >ei!no 4mreavanje.

2.,.1. 4luetoot proizvodi

+anas kad je >l4e/oo/9 ve pos/ao s/andard 3a 4mreavanje na malim 4daljenos/ima, mog4nos/i >l4e/oo/9 /e9nologije s4 ra3ne i /e0ko i9 je na>roja/i A od originalne 3amisli, pove3ivanje >ei!ne sl40ali6e sa mo>ilnim /elefonom, 7B

preko 4pravljanja kompj4/erom 43 pomo mo>ilnog /elefona i ra3mena poda/aka i3meJ4 dva mo>ilna /elefona, pa do nalaenja par/nera 7/oo/9ing8, kon/role 3amr3iva!a i mikro/alasne rerne, kao i R>ei!nogL pisanja sa >l4e/oo/9 olovkom. " dana0nje vreme veina 4reJaja dola3i sa 4graJenom podr0kom 3a >l4e/oo/9 7mo>ilni /elefoni, lap/op i palm/op kompj4/eri8, ali je naravno mog4e k4pi/i i pose>ne >l4e/oo/9 adap/ere 3a vein4 elek/ronski9 4reJaja.

4luetoot U-4 adapter

A&0 4luetoot )eina "A kartica

4luetoot adapter za kola

<o+itec 4luetoot )eina !lualica

2.,.2. "rincip rada

Bl4e/oo/9 je /e9nologija koja koris/i radio /alase 3a 4spos/vljanje poin/2/o2poin/ i poin/2/o2m4l/ipoin/ /ransfere govora i poda/aka 4 radij4s4 od 10 me/ara. ada se dva ili vi0e Bl4e/oo/9 4reJaja spoje, kreira se /3v. pi6one/. )vaki pi6one/ moe da sadri do ? ra3li!i/i9 4reJaja 7jedan mas/er i sedam slave 4reJaja8, a vi0e pi6one/a 7najvi0e 10, odnosno 4k4pno ?0 4reJaja8 moe >i/i spojeno 4 s6a//erne/. ,rekven6ijski opesg 3a >l4e/oo/9 prenos je definisan 4 grani6ama 2.5*@3 do 2.5? *@3. (eore/ska najvea mog4a >r3ina prenosa po Bl4e/oo/9 spe6ifika6iji i3nosi 2.1 M>Es. " praksi je /o naravno malo dr4ga!ije. Maksimalna dvosmerna >r3ina prenosa 7f4lld4pleD, kom4nika6ija 4 o>a prav6a 4 is/o vreme8 je 5B2 >ps. 77

Asime/ri!na /ransmisija omog4ava >r3in4 prenosa od 721 >ps 4 jednom prav64, i :B >ps 4 dr4gom. " sl4!aj4 prenosa govora, koris/e se /ri sin9rona kanala >r3ine od B5 >ps 7svaki8. Bl4e/oo/9 radio podrava /ri sim4l/ana sin9rona kanala 3a govor i jedan asi9roni kanal 3a poda/ke 7iliK jedan kanal koji sim4l/ano podrava as9ironi prenos poda/aka i sin9roni prenos govora8. Bl4e/oo/9 4reJaji se 4 svakom /ren4/k4 nala3e 4 neka od dva glavna s/anjaK s/anje 4spos/avljene konek6ije 71onne6/ion8 i s/anje pripravnos/i 7)/and>C8. "reJaj je 4 s/anj4 6onne6/ion ako ima 4spos/avljen4 ve34 sa dr4gim 4reJajem 7ili 4reJajima8 i ako o>avlja nek4 ak/ivnos/ 7primanjeEslanje8. " sl4!aj4 da nema 4spos/avljene ve3e ni/i ak/ivnos/i, 4reJaj se a4/oma/ski pre>a64je 4 s/and>C s/anje radi ekonomi!nijeg /ro0enja energije. +a >i se i3>egla in/erferen6ija >l4e/oo9 4reJaja sa dr4gim 4reJajima i3 $)M opsega 7a i da >i se poveala sig4rnos/8, koris/i se spread spe6/r4m freH4en6C 9opping /e9nika ada je 4reJaj 4 s/anj4 s/and>C, on na svaki9 1.2? sek4nde Rosl40k4jeL por4ke od dr4gi9 4reJaja. )vako Rosl40kivanjeL se o>avlja na =2 ra3li!i/e frekven6ije. " >l4e/oo/9 spe6ifika6iji, definisana s4 /ri mog4a >e3>ednosna modaK

Mode 1K 5on'*ecureK 4 ovom mod4, ne koris/e se nikakve pro6ed4re 3asig4rn4 /ransmisij4. Mode 2K *ervice'7eve" 3n orced *ecurit#K 4 ovom mod4, >l4e/oo/9 4reJaj primenj4je pro6ed4re 3a sig4rn4 /ransmisij4 nakon 4spos/avljanja konek6ije. Mode =K 7ink'7eve" 3n orced *ecurit#K 4 ovom mod4, >l4e/oo/9 4reJaj primenj4je pro6ed4re 3a sig4rn4 /ransmisij4 pre 4spos/avljanja konek6ije.

7?

2.2. Bt ernet
%/9erne/ je najvi0e kori0ena mrena /e9nologija 4 -A# mreama. &a3vila ga je sredinom 1;70i9 godina orpora6ija GeroD, a 1;7;. godine +igi/al %H4ipmen/ 1orpora/ion 7+%18 i $n/el s4 4jedinili snage sa GeroDom da >i s/andardi3ovali sis/em. $%%% je 4veo 1;?=. godine sl4>eni s/andard 3a %/9erne/ i na3vao ga $%%% ?02.= po imen4 radne gr4pe odgovorne 3a njegov ra3voj, a 1;?:. godine 4vedena je ver3ija 2 7$%%% ?02.=a8. %/9erne/ je preiveo ni3 godina, 4 dos/a velikoj meri 3a9valj4j4i svojoj velikoj fleksi>ilnos/i i rela/ivnoj jednos/avnos/i 3a implemen/a6ij4 i ra34mevanje. &a3log 4spe9a je 4 /ome 0/o %/9erne/ ima do>r4 ravno/e4 i3medj4 >r3ine, 6ene i lakoe ins/ala6ije. Prednos/i %/9erne/ mrea s4K mree s4 jednos/avne 3a planiranje i ekonomi!ne 3a ins/ala6ij4N mrene komponen/e s4 jef/ineN /e9nologija se poka3ala kao po43danaN jednos/avno je doda/i i 4kloni/i ra!4nare sa mreeN podravaj4 ga mnogi sof/verski i 9ardverski sis/emi.

*lavni pro>lem %/9erne/a je 0/o se korisni6i /akmi!e 3a pris/4p mrei i nema garan6ije da e korisnik moi da pris/4pi mrei 4vek kada ima poda/aka 3a slanje. #aime, do pro>lema dola3i kada dva ili vi0e korisnika eli da koris/i mre4 4 is/o vreme. " /om sl4!aj4 dola3i do s4dara 7koli3ije8 poda/aka ra3li!i/i9 korisnika. orisni6i mora da pres/an4 sa slanjem i da sa!ekaj4 odreJeno vreme dok mrea ne pos/ane slo>odna. %/9erne/ sam po se>i ne o>e3>eJ4je nikakv4 sig4rnos/, on je jednos/avan i o/vorena fi3i!ka sredina 3a prenos poda/aka. #ije im4n na prisl40kivanje i 0pij4niranje. )la>os/i %/9erne/a s4K %/9erne/ je o/vorena ar9i/ek/4ra gde svaki !vor moe da 0alje ili da primaN koris/i 0irokodif43ne 7>road6as/8 kom4nika6ijeN lako ga je prisl40kiva/iN nema nikakav 9ardver 3a o>e3>eJenjeN lako je onesposo>i/i mre4.

Pos/oje nekoliko glavni9 s/andardni9 /ipova %/9rne/aK 7;

s/andardni, ili sa de>elim ka>lom 7/9i6k<ire8 %/9erne/ 710BA)%:8 sa /ankim ka>lom, /9inne/ 7ili /9in<ire8 %/9erne/ ili 19eaperne/ 710BA)%:8 %/9erne/ sa 4predenim pari6ama 710BA)%(8 %/9erne/ sa op/i!kim ka>lovima 710BA)%,-8 Br3i %/9erne/ 7100BA)%(G ili 100V*AnC-A#8 *iga>i/ni %/9erne/ 71000BA)%( ili 1000BA)%8

.grani!enja performansi %/9erne/a s4 preva3iJena ver3ijom 100Base(, koja je po3na/a kao SBr3i %/9erne/S. #jome s4 podrane >r3ine prenosa poda/aka od 100 M>Es. od *iga>i/ %/9erne/a >r3ina je od 1 *>Es. )a kom4/iranim %/9erne/om, svaki par po0iljao6a i primao6a ima p4ni prop4sni opseg.

?0

2.3. 5D2.11 (>i?i)

Bei!no 7<ireless8 4mreavanje je verova/no najjednos/avniji na!in 4mreavanja, n4di srednj4 >r3in4 i ne 3a9/eva doda/ne ka>love. Fi,i /e9nologija o>49va/a Fi,i kar/i6e 7in/erna ili eks/erna8 43 koje se o>i!no ispor4!4j4 i dogovaraj4e an/ene. #a ovaj na!in mog4e je formira/i manje mree 7mree do =0 m8. 'a vea ras/ojanja koris/e se eks/erne an/ene koje vr0e doda/no poja!anje signala. 'a priklj4!ivanje na nek4 mre4 po/re>an je /3v. .otspot, odnosno !vori0/e na koji se spajaj4 svi os/ali korisni6i. Ako je mrea osig4rana ona e /rai/i F%P ili noviji FPA 728 klj4!, a ako je slo>odna onda nema nikakvi9 ograni!enja 3a spajanje.

!+43R+34 DS6 Modem 5iFi Router 9

)vako moe >i/i 9o/spo/, jedino 4mes/o o>i!ne kar/i6e je po/re>no k4pi/i Fireless A66es Poin/ koji n4di pokrivenos/ od oko =0 me/ara, dok je 43 ra3ne poja!ava!e mog4e >i/no pro0iri/i pokrivenos/. #ajsk4plja varijan/a, ali ona naj>olja, je 43e/i Fireless A66ess Poin/ &o4/er koji sadri priklj4!ak 3a +)modem, &o4/er, %/9erne/ @4>, ,ire<all i A66ess Poin/. "3 sve /o mog4e na samo /aj 4reJaj priklj4!i/i jedn4 %/9erne/ mre4 na koj4 e >i/i pove3ani korisni6i sa Fi,i kar/i6ama, /ako da >i svi 3ajedno imali pris/4p in/erne/4 p4/em +)modema. )/andardi Fi2,i ?1

?02.11a s/andard ima /eore/sk4 >r3in4 od :5 mega>i/a 4 sek4ndi, no naj!e0e ona i3nosi oko =0 mega>i/aEs. .vaj s/andard je sk4plji jer Fi,i kar/i6e 3asnovane na a s/andard4 rade na vi0im frekven6ijama 7:*@3, 3a ra3lik4 od 2.5 *@3 kod > i g s/andarda8 ?02.11> s/andard preds/avljen 1;;;. 4 is/o vrijeme kada i ?02.11. " ovakvim mreama >r3ina pro/oka poda/aka je do 11 mega>i/a 4 sek4ndi, ali 43 velike prepreke i sme/nje >r3ina moe spas/i na mali9 1 do 2 mega>i/aEs. .vo je 4jedno i najjef/inija varijan/a Fi,i mree. ?02.11g je preds/avljen 200=. godine i o>jedinio je pre/9odna dva s/andarda. &radi na 2.5 *@3, ali ima skoro is/4 >r3in4 kao i ?02.11a s/andard. ?02.11n se o!ek4je sredinom 2007. godine. Prema o!ekivanjima s/andard >i /re>ao radi/i 2.5 *@3, sa dos/a poveanom najvi0om >r3inom koja e i3nosi/i do :50 M>ps.

?2

2.5. 8-9: (8nte+rated -ervice! 9i+ital :et$ork)

$)+# 7Inte!rated *ervices Di!ita" 5et%ork8 je, prema $("2(, mrea in/egrisani9 servisa koja o>e3>eJ4je digi/aln4 ve34 i3meJ4 korisni!ki9 mreni9 in/erfejsa. Preds/avlja digi/alni ekvivalen/ analogne /elefonske mree, a 4 odnos4 na nj4 o>e3>eJ4je >olji kvali/e/ i ve4 >r3in4 prenosa. Po!e/kom 702/i9 godina GG veka prvi p4/ se javila ideja o in/egrisanim servisima /j. ideja da se preko jedne jedins/vene mree korisni6ima pon4di !i/ava pale/a servisa. .sim s/andardni9 servisa /elefonije, /elegrafije i prenosa poda/aka korisni6ima >i se pon4dio i prenos faksa, 3v4ka , m43ike i videa. 1;?5. done/ je prvi pake/ prepor4ka 3a reali3a6ij4 i primen4 $)+#2a. $)+# se moe posma/ra/i i kao se/ pro/okola 3a 4spos/avljanje i raskidanje digi/alne ve3e. Primer je mree sa kom4/a6ijom ve3a 7circuit s%itched connections8. (erminK mrea in/egrisani9 servisa koja o>e3>eJ4je digi/aln4 ve34 odnosi se na /ri >i/ne s/variK

I0)egri3a0i 3ervi3i! $)+# omog4ava minim dve is/ovremene ve3e 7>ilo koja kom>ina6ija prenosa poda/aka, govora, videa ili faksa8 preko samo jedne fi3i!ke linije. #a $)+# se mog4 pove3a/i ra3li!i/i 4reJaji, kako >i se 3adovoljile ra3li!i/e !ovekove po/re>e 3a kom4nika6ijom. #ije po/re>no o>e3>eJiva/i vi0e/r4ke analogne /elefonske linije, a omog4ena je daleko vea >r3ina prenosa. Digitalna veza. Misli se na digi/alni prenos 4 odnos4 na analogni prenos kod s/andardni9 /elefonski9 linija. Ako se na $n/erne/ pove34je/e s/andardnom analognom /elefonskom linijom, modem kod va0eg $n/erne/ provajdera vr0i +EA konver3ij4 saj/a kojeg s/e pose/ili pre nego 0/o vam ga po0alje. Va0 modem kod k4e vr0i AE+ konver3ij4, .vakve konver3ije se neprekidno de0avaj4 na svaki klik mi0em. Ako se pove3ivanje vr0i preko $)+#2a ne pos/oje +EA i AE+ konver3ije. Poda6i se prenose digi/alno, a do>ro s4 po3na/e prednos/i digi/alnog prenosa. Mrea. $)+# nije jednos/avna digi/alna ve3a od /a!ke do /a!ke, kao 0/o je npr. i3najmljena linija. $)+# mrea se pro/ee od lokalne /elefonske 6en/rale sve do 4daljenog korisnika 4klj4!4j4i sve /elekom4nika6ione 4reJaje i 6en/rale na prenosnom p4/4.

$)+# preds/avlja nadgradnj4, odnosno vi0i s/epen pos/ojee javne kom4/irane /elefonske mree. Vei deo kom4/a6ioni9 sis/ema 7/elefonski9 6en/rala8 i prenosni9 sis/ema i3meJ4 6en/rala je digi/ali3ovan, kako 4 sve/4, /ako i kod nas. MeJ4/im, pre/pla/ni!ki deo mree je os/ao analogan. "voJenjem $)+#2a i pre/pla/ni!ki deo mree pos/aje digi/alan, i /o kori0enjem pos/ojei9 >akarni9 pari6a. .vo je svakako naj>i/nija !injeni6a 2 digi/alna ve3a od kraja do kraja ?=

preko pos/ojee /elefonske mree >e3 doda/ni9 4laganja 4 infras/r4k/4r4.

4ele:onska -entrala Di7italna veza

4ele:onska -entrala

)lika +!> $)+# o>e3>eJ4je komple/an digi/alni prenos od kraja do kraja Pos/oje dva /ipa $)+# pris/4paK >a3ni 7B&$ A 0asic Rate Inter ace8 i primarni 7P&$ A (rimar# Rate Inter ace8. Ba3ni pris/4p podra34meva dva B kanala 7kanali po kojima se prenosi informa6ija8 od po B5 k>i/Es i jedan + kanal 7kanal po kome se prenose informa6ije neop9odne 3a sin9roni3a6ij4 i korisni!k4 signali3a6ij48 od 1B k>i/Es, 0/o je 4k4pno 155 k>i/Es. #amenjen je k4nim korisni6ima. Primarni pris/4p P&$ 7=0BW+8 sadri /ridese/ B kanala pro/oka B5k>i/Es 3a govor i prenos poda/aka i jedan + kanal pro/oka B5k>i/Es 3a sin9roni3a6ij4, signali3a6ij4 i prenos poda/aka 74k4pno 2M>i/Es8, i 4glavnom je namenjen 3a poslovne korisnike. Po is/oj >akarnoj pari6i po kojoj je reali3ovan analogni /elefonski priklj4!ak reali34je se i >a3ni priklj4!ak B&$ 72BW+8, dok je 3a primarni priklj4!ak P&$ 7=0BW+8 po/re>no dve >akarne pari6e. #a $)+# linij4 se mog4 priklj4!i/i ra3li!i/i /erminalni 4reJajiK 1. $)+# /elefon 2. (erminalni adap/er 7(A8 3a priklj4!enje pos/ojei9 analogni9 4reJaja =. $)+# kar/i6e 73a prenos poda/aka po/re>na je $)+# kar/i6a 4 ra!4nar4 ili eks/erni $)+# adap/er8 5. $)+# -A# ro4/er ili >ridge :. $)+# m4l/iplekseri B. ,AG gr4pe 5 7. $)+# PABG A pre/pla/ni!ke 7k4ne8 6en/rale $)+# /ipa.

?5

2.C. 69-< (9i+ital -u)!cri)er <ine)

(ermin +)- 7Di!ita" *u&scri&er 7ine8 7ili D+)-8 preds/avlja na!in prenosa digi/alni9 signala po >akarnim pari6ama veim >r3inama 7po!ev od 155 k>Es pa sve do :0 M>Es8. $ni6ijalno je nas/ao koris/ei ve 4svojene prednos/i na!ina prenosa i3 $)+#2a 7is/i linijski kod i dvosmerni prenos po jednoj pari6i8 43 poveanje 4k4pnog pro/oka do 2 M>Es 74 Ameri6i 1,: M>Es8 i raspodele signala na dve, ili !ak /ri pari6e, !ime >i se smanjila efek/ivna linijska >r3ina i /ime poveao dome/ do 5 km, ili B km. Pos/oji nekoliko varijan/i +)-K Asime/ri!ni 7A+)-8 @ig92>i/ ra/e 7@+)-8 )ingle -ine 7)+)-8 VerC2@ig92+a/a2&a/e 7V+)-8 Ta;ela "!#" Varijan/e +)-2a D+)- /e9nologija V+)A+)@+))+)$+)$)+# Br3ina doEod korisnika :2E1.B ili ?E? M>i/Es ?E1 M>i/Es 2E2 M>i/Es 7?5E7?5 k>i/Es 155E155 k>i/Es 12?E12? k>i/Es #ajvea 4daljenos/ 0.; km :.: km 5.B km B.; km :.: km :.: km

" /e9nologiji +)-2a pos/oji nekoliko podvrs/a, meJ4/im, ona koja se danas naj!e0e koris/i je /ako3vana asime/ri!na digi/alna pre/pla/ni!ka linija 7A+)-2 As#metric Di!ita" *u&scri&er 7ine8. ao 0/o joj i samo ime kae, osnovna karak/eris/ika ove vrs/e +)- reali3a6ije je asime/ri!nos/. "pravo ona je i !ini naj3animljivijom +)- reali3a6ijom 3a priva/ne i poslovne korisnike. Asime/ri!nos/, 3apravo, 3na!i mog4nos/ mnogo >reg prenosa poda/aka od mree ka korisnik4 7do%nstream8 nego 0/o slanje poda/aka od korisnika ka mrei 7upstream8.

?:

Slika +!> Prin6ip A+)-2a A podela frekven6ijskog opsega

Slika +!> Plas/i!an prika3 A+)-2a Veina naj3animljiviji9 aplika6ija 3a korisnike na mrei s4 asime/i!ne 7video na 3a9/ev, pris/4p 4daljenim lokalnim mreama, pris/4p $n/erne/4, m4l/imedijalni pris/4p, 9ome s9opping, i/d.8, gde p4no vi0e informa6ija korisnik 43ima sa mree nego 0/o i9 4 nj4 0alje. (a asime/ri!nos/ !ini A+)- idealnim 3a ove aplika6ije. A+)- 4sl4ga je >a3irana na s/alnom i >r3om pris/4p4 $n/erne/4 po ve pos/ojeoj /elefonskoj liniji 7pari6i8 >e3 njenog 3a43ea ili promene /elefonskog >roja. &eali34je se ins/ala6ijom dva 4reJaja na s/rani korisnika gde se nala3i deli/elj frekven6ije7spli/er8 A+)- primopredajnik 7A+)- modem8. i moe se reali3ova/i preko o>i!ne /elefonske linije ili >a3nog $)+# priklj4!ka. Prilikom p40/anja A+)- servisa na pos/oje4 o>i!n4 ili $)+# linij4 na raspolaganj4 s4 is/ovremeno o>e ve3e /j. o>i!na ili $)+# i A+)- ve3a. 'a9/evani /e9ni!ki 4slovi s4 da pos/oji slo>odna pari6a i da ima slo>odni9 res4rsa na 4reJaj4 4 reonskoj /elefonskoj 6en/rali. )a A+)-2om je mog4e os/vari/i >r3in4 konek6ije 4 raspon4 od 2:BEB5 >Es do 7B?E1;2 >Es 3a do%n"oad i up"oad. Pro/ok se defini0e pose>no 3a dola3ni a pose>no 3a odla3ni sao>raaj s /im da se vei pro/ok odreJ4je 3a dola3ni sao>raaj. ?B

3. -loj veze
'>og mog4nos/i pojavljivanja gre0aka prilikom prenosa poda/aka, kao i po/re>e 3a 4sagla0avanjem >r3ine prenosa poda/aka i sposo>nos/i prijemnika da pri9va/i pris/igle poda/ke, neop9odan je sloj koji e kon/rolisa/i svaki 4reJaj 4 kom4nika6iji i o>e3>edi/i f4nk6ije kao 0/o s4K formiranje okvira, kon/rola /oka poda/aka, de/ek6ija i even/4alno ispravljanje gre0aka. (aj kon/rolni sloj je po3na/ kao sloj ve3e. Sloj mre e Sloj veze podataka Fiziki sloj Sloj mre e Sloj veze podataka Fiziki sloj

Slika <! Poloaj sloja ve3e poda/aka )loj ve3e poda/aka 7+-27a#er, Data 7ink 7a#er8 ili sloj digi/alne ve3e, ima 3ada/ak da omog4i po43dan prenos poda/aka s jednog ra!4nara na dr4gi kro3 fi3i!k4 ve34 i pri /ome /re>a da o/krije i ako je mog4e ispravi gre0ke nas/ale na fi3i!kom sloj4. *eneralno, na ovom sloj4 se operi0e sa okvirima ili ramovima 7 rames8, a 4 okvir4 njega pos/oji vi0e pro/okola. .snovna f4nk6ija ovi9 pro/okola je pos/i3anje po43dane i efikasne kom4nika6ije i3meJ4 dva s4sedna ra!4nara. )loj ve3e poda/aka se naslanja na fi3i!ki sloj, a sa gornje s/rane on daje svoje 4sl4ge mrenom sloj4. )loj ve3e ima /ri f4nk6ije a /o s4K kon/rola kada ra!4nar 0alje poda/ke 7kon/rola pris/4pa medijima8, de/ek6ija i korek6ija gre0ke 4 prenos4 7kon/rola gre0ke8, odreJivanje po!e/ka i kraja okvira

Pos/oje dva /ipa mrea na sloj4 ve3e poda/aka a /o s4K ra3.ro3)ra0&e0e ?;road8a3)@ (re4e A jedan kom4nika6ioni kanal koga dele svi ra!4nari 4 mrei ?7

)a*ka9)a*ka ?point-to-point@ (re4e A pos/oji vi0e ve3a meJ4 pojedinim parovima ra!4nara

Rasprostranjene mre e

4aka;taka mre e

Slika <!" (ipovi mrea -okalne ra!4narske mree s4 raspros/ranjene mree a regionalne ra!4narske mree s4 /a!ka2/a!ka mree.

??

3.1. "odela !loja veze

$%%% 7Institute o 3"ectrica" and 3"ectronic 3n!ineers8 je podelio sloj ve3e poda/aka na dva podsloja, a /o s4K

podsloj kon/role pris/4pa medijima i podsloj kon/role logi!ke ve3e.

<a mre ni sloj 0ontrola lo7ike veze 0ontrola pristupa medijumu <a :iziki sloj Slika <!# ,4nk6ionalna podela sloja ve3e poda/aka

3.1.1. (ontrola pri!tupa medijimu (Media Access Co trol' 0.A)

on/rola pris/4pa medijim4 preds/avlja podsloj 4 sas/av4 sloja ve3e poda/aka referen/nog modela .)$. MA1 podsloj odreJ4je ko ima pravo pris/4pa fi3i!kom sloj4 4 >ilo kom /ren4/k4 vremena. Pona0a se kao in/erfejs i3meJ4 podsloja logi!ke kon/role pove3ivanja i fi3i!kog sloja. .>e3>eJ4je pris/4p mrenim medijima i sis/em adresiranja, koji se koris/i 3a prenos okvira poda/aka kro3 mre4. #eop9odno je da se osig4ra da dva ra!4nara ne pok40aj4 da prenose poda/ke is/ovremeno, a ako se /o i desi, mora da se pronaJe na!in da se pro>lem re0i. Pos/oje dve s40/inski ra3li!i/e kon/role pris/4pa medijima a /o s4K

on/rola pris/4pa i Pris/4p na osnov4 sadraja

3.1.2. (ontrola pri!tupa

on/rola pris/4pa se 4o>i!ajeno koris/i na velikim ra!4narima A 7main rames8 ?;

gde veliki ra!4nari kon/roli04 i odreJ4j4 koja ve3a ima pris/4p glavnom ra!4nar4 4 da/om vremen4. oris/i se 4 nekim -A# pro/okolima kao 0/o je (oken ring. *lavni me/odi 3a kon/rol4 pris/4pa s4K G2.#EG2.,, i Poliranje 7(o""in!8

<! !"! ! 5AON B 5AOFF

G2.#EG2.,, preds/avlja jedan od najs/ariji9 pro/okola 3a kon/rol4 pris/4pa. oris/i se 3a prenos samo /eks/4alni9 por4ka. Jo0 4vek se koris/i i3meJ4 ra!4nara i 0/ampa!a, a sree se i 4 pojedinim pol4d4pleksnim reimima rada.

Slika <!$ Prin6ip rada G2.nEG2.,, pro/okola #jegov kon6ep/ je jednos/avan. &a!4nar A 0alje 3a9/ev 3a prenos poda/aka ra!4nar4 B, a ra!4nar B po/vrJ4je da je spreman da prima poda/ke slanjem G2.# signala, koji ra!4nar4 A govori da 3apo!ne prenos. &a!4nar A 0alje poda/ke ra!4nar4 B sve dok B s/rana ne po0alje G2.,, por4k4. Prenos poda/aka se 3a4s/avlja sve dok s/rana B ne po0alje G2.# signal. '>og lakog g4>i/ka G2.# i G2.,, signala /okom prenosa, koris/e se mnogo savr0eniji pris/4pi, pa je sve reJa primena ovog pro/okola.

<! !"!"! Polira0&e

Poliranje je pro6es pro3ivanja klijen/a 7ra!4nara ili /erminala8 koji nakon ;0

pro3ivanja mog4 da po0alj4 poda/ke 74koliko i9 imaj48. Ako klijen/ ima poda/ke 0alje i9 nakon pro3ivanja, a ako nema poda/ke 3a slanje klijen/ odgovara nega/ivno, a server pro3iva sledeeg klijen/a. Pos/oje dve vrs/e poliranja i /o s4K Po3ivanje po redosled4 7Ro"" ca"" po""in!8 @4> polling 7prosleJivanje e/ona 2 Token passin!8

Po'iva0&e .o redo3led/ ?Roll Call Polling@ )erver /es/ira svakog klijen/a 7redom i periodi!no po spisk48 da vidi da li imaj4 ne0/o 3a prenosK A, B, 1, +, %, A, B, X lijen/i mog4 ima/i priori/e/e pa mog4 >i/i !e0e pro3ivani npr. A, B, A, 1, A, +, A, %, A, B, .. .va vrs/a pro3ivanja !es/o sadri !ekanje 3a/o 0/o server mora da pro3ive klijen/e a 3a/im da !eka odgovor. .dgovor moe da >4de dola3ea por4ka koja !eka da >4de posla/a ili nega/ivan odgovor koji nagove0/ava da nema 0/a da se po0alje. .>i!no je neop9odan /ajmer da >i se spre!ilo 3aklj4!avanje kada klijen/ ne odgovara posle nekoliko sek4ndi. Pro3leCiva0&e 4e)o0a ?Token-passing@ Preno0enje /okena je de/erminis/i!ki me/od 3a pris/4p medij4m4 kojim se /oken prenosi sa !vora na !vor, prema ranije 4/vrJenom redosled4. (oken je spe6ijalni pake/ ili okvir. Jedan ra!4nar s/ar/4je poliranje i /oken se 0alje do dr4gog ra!4nara. " >ilo kom /ren4/k4 /oken moe >i/i dos/4pan ili 4 4po/re>i. ada dos/4pan /oken s/igne na !vor, /aj !vor moe da pris/4pi mrei. (ada se /oken 0alje do sledeeg ra!4nara i /ako sve dok se ne vra/i do prvog ra!4nara koji 6eo pro6es ponovo 3apo!inje. #akon pri9vaeni9 poda/aka 6iljni ra!4nar oslo>aJa /oken, on pos/aje dos/4pan, nakon !ega sledei ra!4nar moe 3apo!e/i predaj4 po prijem4 dos/4pnog /okena.

;1

Slika <!> on/rola pris/4pa prosleJivanjem e/ona Mrene ar9i/ek/4re koje podravaj4 preno0enje /okena kao me/od 3a pris/4p mrei s4 A&1ne/, ,++$, kao i $BM2ova ar9i/ek/4ra (oken &ing.

3.1.%. "ri!tup na o!novu !adraja

Pris/4p na osnov4 sadraja je s4pro/an od kon/role pris/4pa. &a!4nar !eka da se oslo>odi kom4nika6ioni deljeni medij4m 7ni jedan ra!4nar 4 /om /ren4/k4 ne 0alje poda/ke8, i /ada 3apo!inje prenos. .>i!no se koris/i kod %/9erne/ -A#2a. " njem4 se mog4 javi/i koli3ije kada vi0e ra!4nara is/ovremeno 0alj4 poda/ke. .snova 3a savremene pro/okole ovog /ipa je Alo9a pro/okol. Prva ver3ija je >ila jednos/avna i sas/ojala se 4 sledeim kora6imaK ako ima poda/aka 3a prenos oni se odma9 0alj4, ako je do0lo do s4dara sa dr4gim prenosom, pok40a/i kasnije.

&a3lika i3medj4 alo9e i e/erne/a na deljenom medij4m4 je da e/erne/ koris/i 1)MAE1+ pro/okol. " ovom pro/okol4 koris/i se signal da o>aves/i sve ra!4nare pove3ane na kanal da se desila koli3ija, /eraj4i ra!4nare na mrei da od>ij4 /ek4i pake/ ili frejm. i3)a alo:a ima oko 1?.5P maksimalne prop4snos/i. .vo 3na!i da je ?1.BP od 4k4pne prop4sne moi mree prak/i!no neiskori0eno.

PC$ PC% PC( PC&

Slika <!> Iis/a alo9a A sivo s4 o>eleeni okviri koji propadaj4 Po>olj0anje originalnog alo9a pro/okola je vre(e03ki ra3.odel&e0a alo:a, koja je diskre/no 4vela podel4 vremena i povean4 prop4snos/ od =B.?P. )/ani6a ne moe sla/i >ilo kad, ve samo na po!e/k4 deljenja vremena, i s/oga je koli3ija smanjena.

;2

PC$ PC% PC( PC&

Slika <!> Vremenski raspodeljena alo9a A sivo s4 o>eleeni okviri koji propadaj4 (re>a prime/i/i da se karak/eris/ike alo9e ne ra3lik4j4 p4no od e/erne/a, Fi2,i2a i sli!no 3asnovani9 sis/ema. Pos/oji i3vesna koli!ina pris4/ne neefikasnos/i kod /i9 sis/ema. #a primer ?02.11> dos/ie s/varn4 prop4sn4 mo od 225 M>i/Es sa nekoliko s/ani6a, dok je /eore/ska mo od 11 M>i/Es. Ies/o se moe vide/i da ovi /ipovi mrene prop4snos/i padaj4 dok se >roj korisnika i por4ka poveava. )a vremenski raspodeljenom alo9om, 6en/ralni !asovnik 0alje okvire poda/aka do 4daljeni9 s/ani6a. (e s/ani6e imaj4 do3vol4 da odma9, po primanj4 /i9 okvira, po0alj4 nji9ove okvire. Ako pos/oji samo jedna s/ani6a koja 0alje okvir, garan/ovano nee doi do koli3ije. ) dr4ge s/rane ako pos/oje dve s/ani6e koje 0alj4 okvire, ovaj algori/am garan/4je da e >i/i koli3ije, i 6eo period do sledeeg sa/a je propao. .vaj pro/okol 4op0/eno po>olj0ava kori0enje kanala, /ako 0/o smanj4je verova/no4 koli3ije 3a pola. &ela/ivno niska iskori0enos/ je 4 s/vari mala 6ena 4 odnos4 na prednos/i. Mala modifika6ija ovog sis/ema 3a i!ne mree po>olj0ava i3>egavanje koli3ije na 3a43e/im mreama, i ovo je pos/ao s/andard 3a e/erne/. +anas ova /en9ika je po3na/a kao 1)MAE1+. Me9ani3mi 3a o/krivanje koli3ije s4 mnogo /ei 3a implemen/iranje kod >ei!ni9 mrea 4poredj4j46i i9 sa i!nimEka>liranim sis/emima.

3.1.*. 0.A adre!a

MA1 adresa je jedins/ven iden/ifika/or kod mnogi9 o>lika mrene opreme. Veina pro/okola dr4gog sloja korisi/i jedn4 od /ri >rojevne 0eme 4pravljani9 od s/rane $%%%K MA125;?, %"$25? 73$tended Uni8ue Identi ier25?8, %"$2B5, ;=

koji s4 di3ajnirani da >4d4 glo>alno jedins/veni. #e koris/e svi komm4nika6ioni pro/okoli MA1 adrese, i ne 3a9/evaj4 svi /ako jedins/vene iden/ifika/ore. $%%% je poloio prava na imena %"$25?, %"$2B5. #a mreama kao 0/o s4 e/erne/, MA1 adrese do3voljavaj4 svakom ra!4nar4 da >4de jedins/veno iden/ifikovan i do3voljava okvirima da >4d4 o>eleeni 3a spe6ifi!ne ra!4nare. .riginalna $%%% ?02 MA1 adresa, sada 3vani!no na3vana MA125?, dola3i i3 e/erne/ spe6ifika6ije. ./kad s4 originalni di3ajneri e/erne/a predvideli kori0enje pros/ora adrese od 5? >i/a, pos/oji pri>lino 25? ili 2?1.575.;7B.710.B:B mog4i9 MA1 adresa. )va /ri >rojevna sis/ema koris/e is/i forma/, a ra3lika je samo 4 d4ini iden/ifika/ora. Adrese mog4 >i/i 4niver3alno ili lokalno adminis/rirane. "niver3alne i lokalno adminis/rirane adrese se ra3lik4j4 po pode0avanj4 >i/a ispod najvanijeg >i/a adreseN ako je /aj >i/ >inarno 0, adresa je 4niver3alno adminis/rirana, ako je 1 onda je lokalno adminis/rirana. MA125? i %"$2B5 adrese se o>i!no prika34j4 4 9eksadesimalnom o>lik4, sa svakom ok/avom odvojenim kolonom ili redom. Primer MA1 adrese >i >io 002 7?27525627f21d. Ako se 3anemare prve /ri ok/ave sa $%%% ."$ dodelama, vidi se da je ova MA1 adresa do0la od De"" 1omputer 1orp. Poslednje /ri ok/ave preds/avljaj4 serijski >roj dodeljen adap/er4 od s/rane proi3voJa!a. )ledee /e9nologije koris/e MA125? forma/K %/erne/ ?02.11 >e3i6na mre3a Bl4e/oo/9 $%%% ?02.: (oken prs/en veina dr4gi9 $%%% ?02 mrea ,++$ A(M 7samo vir/4alne konek6ije8 )1)$ i ,i>er kanal

3.1.,. (ontrola lo+ike veze (Logic Li k Co trol' <<A)

on/rola logi!ke ve3e odrava ve34 i3meJ4 ra!4nara po0aljio6a i ra!4nara primao6a, /okom prenosa poda/aka. Pake/ kon/role logi!ke ve3e se sas/oji od /ri poljaK odredi0na pris/4pna /a!ka 4sl4ge 2 +)AP 7destination service acess point8, ;5

i3vori0na pris/4pna /a!ka 4sl4ge A))AP 7source service acess point8 i --1 6on/rol. MA1 6on/rol +es/. MA1 address )o4r6e MA1 adress +)AP ))AP --1 6on/rol $nforma/ion ,)1

;:

3.2. (ontrola toka

on/rola /oka je me9ani3am kojim se o>e3>eJ4je da predajnik ne Lpre/rpaM prijemnik sa poda6ima. Poda6ima koji se primaj4 o>i!no se dodelj4je meJ4memorija maksimalne d4ine 3a prenos. ada se poda6i primaj4, primala6 mora da o>radi odreJen deo poda/aka pre nego 0/o doJ4 do sof/vera. #a sli6i se vidi me9ani3am kon/role pris/4pa. #a sli6i levo, vidi se ispravan odnos slanja i primanja. )vaka s/reli6a preds/avlja jedan okvir poda/aka koji prola3i kro3 ve3e poda/aka i3meJ4 dve s/ani6e. .kviri poda/aka se 0alj4 po odreJenom redosled4, gde svaki okvir poda/aka sadri deo poda/ka i kon/role. Vreme koje je po/re>no da se po0alj4 svi >i/i na medij4m 3a kom4nika6ij4 se na3iva vreme slanja. Vreme koje je po/re>no da >i/i s/ign4 od predajnika do prijemnika kro3 kom4nika6ioni medij4m se na3iva vreme propaga6ije. 'a sada, pri9va/a se /a!nim da s4 svi okviri poda/aka, koji s4 se prenosili, 4spe0no primljeniN nijedan se nije i3g4>io i nijedan nije s/igao sa gre0kama. .sim /oga, s/i3ali s4 po is/om redosled4 kao 0/o s4 posla/i. $pak svaki okvir poda/aka proi3voljno kasni pre prijema.
!zvor "kvir $ "kvir $ "kvir % "kvir ( "kvir & "kvir % "kvir ( "kvir & "kvir ' "kvir ' "kvir ' >reme "kvir % "kvir ( "kvir & "kvir ( "dredi#te !zvor "kvir $ "kvir $ "dredi#te

"#te=en "kvir & "kvir '

a) Prenos okvira /ez 7re#ke

/) Prenos okvira sa 7u/it-ima i 7re#kama

Slika <!> Prenos okvira od i3vori0/a do odredi0/a

;B

3.%. (ontrola +reke

on/rola gre0ke se odnosi na me9ani3me koji de/ek/4j4 i ispravljaj4 gre0ke koje se javljaj4 prilikom preno0enja poda/aka. Pos/oji mog4nos/ pojavljivanja dva /ipa gre0aka i /oK promenjen poda/ak i i3g4>ljen poda/ak. *re0ke 4 mrei mog4 da se dese svaki9 : sa/i, min4/a ili sek4ndi 3>og 04ma na liniji. #ijedna mrea ne moe da ods/rani gre0ke, ali veina gre0aka moe >i/i spre!ena, o/krivena i even/4alno ispravljena. #ivo gre0ke preds/avlja jedan pogre0an >i/ na n posla/i9 >i/a 7npr 1 na :000008. *re0ke se o>i!no pojavlj4j4 4 gr4pama. " gr4pnim gre0kama, vi0e >i/a je nar40eno 4 is/o vreme, i gre0ke nis4 4niformno rasporeJene. .snovne f4nk6ije kon/role gre0ke s4K

)pre!avanje gre0akaN +e/ek6ija gre0aka i $spravljanje gre0aka.

3.%.1. 8zvori +reaka

.snovni 43ro6i i3vora gre0aka s4 04m na liniji i degrada6ija signala. O4m je nepoeljan elek/ri!ni signal koji se nala3i negde i3meJ4 prenosa i prijema poda/aka. Moe se o!ekiva/i na elek/ri!nim medijima gde se pojavlj4je kao neo!ekivan elek/ri!ni signal. Manifes/4je se na dva na!ina i /oK doda/ni >i/i A 4me/anje ili nedos/aj4i >i/i A >risanje. Pos/oji vi0e vrs/a i3vora gre0aka a /o s4K Prekid li0i&e 9 je ka/as/rofalan 43rok gre0ke i nemog4 je prenos. Ies/o, prekidi se de0avaj4 na kra/ko vreme. .vaj /ip gre0ke mog4 da 43rok4j4 gre0ke 4reJaja, spoljnog prekida, g4>i/ak noseeg signala i sl. Deli Ga/3ov 7/( 9 nas/aje kod svi9 elek/ri!ni9 signala. .n ne preds/avlja pro>lem sve dok ne pos/ane /oliko jak da nadvlada pro6es prenosa poda/aka. ao preven6ija, poveava se snaga signala. I(./l30i 7/( A je osnovni 43rok gre0aka prilikom prenosa poda/aka. Moe da /raje 1E100 sek4nde. "3rok4j4 ga nagle promene s/r4je, a kao preven6ija se vr0i oklapanje ka>lova i even/4alno nji9ovo i3me0/anje. Pre3l/7ava0&e 9 43rok4j4 ga >liski ka>lovi i nedovoljno ra3makn4/i opse3i frekven6ija. ao preven6ija poveava se frekven6ijski opseg signala i vr0i se i3me0/anje ka>lova. E:o 9 43rok4j4 ga lo0e ve3e gde se signal reflek/4je 7vraa8 do i3vori0/a! ao preven6ija proveravaj4 se konek/ori ili pode0avaj4 4reJaji. ;7

Sla;l&e0&e 9 je g4>i/ak ja!ine signala dok p4/4je od prijemnika do predajnika. Poveava se sa ras/ojanjem, a kao preven6ija se 4po/re>ljavaj4 ripi/eri ili poja!iva!i. I0)er(od/la8io0i 7/( 9 4 njem4 signali i3 dva kola se spajaj4 i s/varaj4 nov signal koji 4pada 4 frekven6ij4 koja je re3ervisana 3a dr4gi signal. "3rok4je ga signal nas/ao kom>ina6ijom i3 vi0e prenosni9 sis/ema a kao preven6ija 4po/re>ljavaj4 se oklopljeni ka>lovi i vr0i se nji9ovo i3me0/anje. D4i)er 9 43rok4je promena analogni9 signala 7ampli/4da, frekven6ija, fa3a8 a kao preven6ija se vr0i pode0avanje 4reJaja. Ear(o0i&3ka i'o;li*e0&a 9 43rok s4 poja!iva!i koji menjaj4 fa34 7nekorek/no poja!anje 4la3nog signala8 a kao preven6ija se /akoJe vr0i pode0avanje 4reJaja.

3.%.2. 9etekcija +reke

od de/ek6ije gre0ke po0iljala6 i3ra!4nava doda/ak i 0alje ga 3ajedno sa korisnim poda6ima. ad se povea d4ina korisni9 poda/aka, >olja je de/ek6ija gre0ke ali je manja efikasnos/ prenosa. Primala6 i3ra!4nava doda/ak i poredi ga sa do>ijenim. Ako je doda/ak is/i kao 0/o ga je po0aljila6 i3ra!4nao, nema gre0ke 4 prenos4, a ako je ra3li!i/ pos/oji gre0ka 4 prenos4. 0atematika o)rada podataka 0atematika o)rada podataka

0orisni poda-i

E F
Dodatak !ma8nema 7re#ke )lika 7.D (e9nika de/ek6ije gre0ke

(e9nike 3a de/ek6ij4 gre0ke s4K Provera parnos/i -ongi/4dinalna red4dan/na provera 7-ongi/4dinal &ed4ndan6C 19e6king, -&18 i

;?

Polinomijalna provera 719e6ks4m, 1C6li6 &ed4ndan6C 19e6k 71&188.

3.%.2.1

"rovera parno!ti

Provera parnos/i preds/avlja najs/ariji i najednos/avniji me/od de/ek6ije gre0ke pri kome se jedan >i/ dodaje svakom karak/er4. Ako karak/er ima jednak >roj jedini6a /o se na3iva parna parnos/ 7even parit#8, a ako ima neparan >roj jedini6a /o je neparna parnos/ 7odd parit#8. Prijemnik prima i ponovo ra!4na >i/ parnos/i pri !em4 se moe 4o!i/i neparan >roj pogre0ni9 >i/a. $ako je jednos/avan me/od, de/ek/4je se oko :0P gre0aka. Primena provere parnos/i nije jednos/avna, kad s4 04movi !es/o dovoljno d4gi da mog4 da 4ni0/e i vi0e od jednog >i/a, pose>no pri velikim >r3inama prenosa poda/aka.

Slika <!> Provera parnos/i

3.%.2.2

<on+itudinalna provera redudan!e

od longi/4dinalne provere red4danse dodaje se jedan doda/ni karak/er, koji se 3ove karak/er 3a svaki >lok poda/aka, na kraj4 6ele por4ke ili pake/a poda/aka. Vrednos/ /og karak/era se odreJ4je is/o kao kod provere parnos/i, ali se ra!4na d4 6ele por4ke kao i ver/ikalno kro3 svaki karak/er. Prvi >i/ longi/4dinalne provere red4danse se odreJ4je >rojanjem >roja jedan kao prvog >i/a svi9 karak/era 4 por46i i pos/avljanjem prvog >i/a kao n4la ili jedan 0/o 3avisi od /oga da li je 3>ir paran ili neparan. +r4gi >i/ se odreJ4je i3ra!4navanjem >roja 1 4 ;;

dr4gom >i/4 karak/era 4 por46i i /ako dalje se i3ra!4navaj4 svi >i/ovi karak/era 3a svaki >lok poda/aka. $ma lo0ije karak/eris/ike 3a de/ek6ij4 pojedina!no pogre0ni9 >i/a, ali preds/avlja mnogo >olj4 prover4 od jednos/avne parnos/i.

.-A88 <etter 9 1DDD1DD . 1DDDDD1 ; 1D1D1DD . 1DDDDD1 4AA 1 1 D 1 1 1 1

Slika <!> Prin6ip longi/4dinalne provere parnos/i 3.%.2.% "olinomijalna redudantna provera

od polinomijalne red4dan/ne provere dodaje se jedan ili serija karak/era, 3asnovani9 na ma/ema/i!kom algori/m4, na kraj por4ke. Pos/oje dva /ipa ovakve provere a /o s4K

1ikli!na red4dan/na provera 71C6li6 &ed4ndan6C 19e6k, 1&18 i on/rolna s4ma 719e6ks4m8

Aiklina provera redudan!e @ A7clic Redundanc7 A eck (ARA) 1&1 je re34l/a/ ma/ema/i!kog i3ra!4navanja, koje se s/avlja 4 pra/ei 3apis okvira poda/aka. .na dodaje por46i ?, 1B, 25 ili =2 >i/a. Por4ka se /re/ira kao jedan d4g >inaran >roj. Pre prenosa, sloj ve3e poda/aka deli P sa fiksnim >inarnim >rojem * i kao re34l/a/ daje 6eo >roj Q i os/a/ak &E*. $3ra!4nava se i na pola3nom i na odredi0nom ra!4nar4. +akle, 6ikli!na provera red4danse se odreJ4je i3ra!4navanjem sledeeg os/a/kaK P / G = Q + R / G .s/a/ak & se dodaje por46i kao karak/er 3a prover4 gre0ke pre prenosa. Prijemnik deli primljen4 por4k4 sa is/im *, 0/o 3a re34l/a/ daje &. Prijemnik proverava da li se primljeno & slae sa s/varnim &. Ako se ne sla4, sma/ra se da je do0lo do gre0ke. .na preds/avlja najja!4 i najvi0e 4po/re>ljavan4 prover4 i sa njom se de/ek/4je 100P gre0aka ako je >roj gre0aka manji ili jednak od veli!ine &.

100

(ontrolna !uma on/rolna s4ma preds/avlja kod de/ek6ije gre0ke 3asnovan na opera6iji sa>iranja koja se vr0i nad >i/ovima koji /re>aj4 da se provere. $3ra!4nava se sa>iranjem de6imalni9 vrednos/i svakog karak/era 4 por46i, 4k4pna vrednos/ se 3a/im deli sa 2:: a os/a/ak deljenja 71 >aj/8 je kon/rolna s4ma. %fikasnos/ kon/rolne s4me je ;:P.

3.%.%. (orekcija +reke

Jednom kada se de/ek/4je gre0ka, ona mora da se ispravi. Jednos/avan, efikasan, jef/in i naj!e0e 4 4po/re>ljavani me/od 3a korek6ij4 gre0ke je re/ransmisija." njoj, prijemnik, kada de/ek/4je gre0k4, /rai od predajnika da ponovo po0alje por4k4 sve dok se por4ka ne primi >e3 gre0ke. Ies/ na3iv je a4/oma/ski 3a9/ev 3a ponavljanje 7Automatic Repeat Re8uest) AR98. Pos/oje dva /ipa A&Q a /o s4K s/ani i !ekaj i kon/in4alni A&Q. 3.%.%.1. -tani i ekaj automat!ki za tev za ponavljanje

" s/ani i !ekaj a4/oma/skom 3a9/ev4 3a ponavljanje predajnik s/aje i !eka odgovor od prijemnika 3a svaki pake/ poda/aka. Posle prijema pake/a, prijemnik 0alje ili po/vrd4 ako je pake/ primljen >e3 gre0ke, ili nega/ivn4 po/vrd4, ako por4ka sadri gre0k4. Ako primi nega/ivn4 po/vrd4, predajnik ponovo 0alje pre/9odn4 por4k4. Ako primi po/vrd4, predajnik nas/avlja da 0alje slede4 por4k4. Po defini6iji, ovo je pol4d4pleksna /e9nika preno0enja.

Slika <!> orek6ija gre0ke pos/4pkom )/ani i !ekaj 3.%.%.2. (ontinualni automat!ki za tev za ponavljanje

" ovom pro6es4 predajnik ne !eka po/vrd4 pre nego 0/o po0alje por4k4, odma9 101

0alje slede4 por4k4. $ako s4 por4ke posla/e, predajnik ispi/4je povra/ne po/vrde. Ako do>ije nega/ivn4 po/vrd4, predajnik ponovo 0alje po/re>ne por4ke. Pake/i koji se ponovo 0alj4 mog4 >i/i samo one por4ke koje sadre gre0k4 ili moe da >4de prvi pake/ sa gre0kom i svi pake/i posle njega.

Slika <!> orek6ija gre0ke kon/inialnim pos/4pkom

<!#!#!#! (orekcija +reke unapred (!orward "rror Correctio )

orek6ija gre0ke 4napred koris/i kodove koji sadre dovoljno red4danse da spre!e gre0ke de/ek/ovanjem i ispravljanjem is/i9 pri prijem4 >e3 ponovnog slanja originalne por4ke. +oda/ni >i/i variraj4 od malog pro6en/a eks/ra >i/ova do 100P red4danse, sa >rojem de/ek/ovani9 gre0aka koji s4 okvirno jednaki >roj4 >i/ova poda/ka. .>i!no se koris/i 3a sa/eli/ske kom4nika6ije. Primer 3a korek6ij4 gre0ke 4napred je .ammin! code. Ako se promeni >ilo koji >i/ 7pari/C ili da/a8 moe se de/ek/ova/i i promeni/i >a0 /aj >i/.

102

3.*. "rotokoli na !loju veze @ 9ata <ink "rotocol!

Pro/okoli na sloj4 ve3e se dele naK

Asin9roni prenos )in9roni prenos

&a3lik4j4 se prema 3apis4, d4ini i s/r4k/4ri rama.

3.*.1. .!in roni preno!

od asin9ronog prenosa, predajnik moe da prenese karak/er kad god je /o 3godno a prijemnik e primi/i /aj karak/er. +a >i se karak/er odvojio, mora da se 4/vrde po!e/ni >i/, poslednji >i/ i oni s4 o>i!no s4pro/ni. Pri prenos4, svaki karak/er se 0alje ne3avisno od dr4gi9 karak/era. ada predajnik !eka da korisnik 4k46a sledei karak/er, nijedan poda/ak se ne 0alje. Prijemnik mora da 3na >r3in4 po kojoj prima >i/ove da >i mogao da semp"uje linij4 na reg4larne in/ervale i 4/vrdio vrednos/ svakog primljenog >i/a. +ve /e9nike se o>i!no koris/e 4 ov4 svr94 a jedna od nji9 je asin9roni prenos. " njem4, svaki karak/er poda/ka se o>raJ4je pose>no. )vaki karak/er po!inje sa po!e/nim >i/om koji nagove0/ava prijemnik4 da karak/er s/ie. Prijemnik semp"uje svaki >i/ karak/era i /ada /rai po!e/ak sledeeg karak/era. .va s/ra/egija se koris/i da >i se i3>egao pro>lem sa vremenom da se ne >i poslali d4gi, prekin4/i /okovi >i/a. )vaki karak/er se 0alje ne3avisno, gde je svaki d4ine od pe/ do osam >i/a. Asin9roni prenos se ponekad na3iva s/ar/2s/op prenos. oris/i se 4 poin/2/o2poin/ f4ll d4pleD mreama 7mree koje imaj4 samo dva ra!4nara 8.

Slika <!> Asin9roni prenos karak/era

3.*.1.1. .!in roni preno! fajlova

Pro/okoli s4 napravljeni da >i preneli poda/ke >e3 gre0ke i3meJ4 dva ra!4nara i da >i se poda6i podelili 4 gr4pe i /ako prenosili is/ovremeno. .vaj pro/okol je napravljen 3a asin9rone poin/2/o2poin/ mree, koje s4 /ipi!ne 3a /elefonske linije 43 primen4 modema. Pop4larni ,(P pro/okoli s4K 1. Gmodem 2. 'modem =. ermi/ 10=

5(ode( Gmodem pro/okol 43ima prenesene poda/ke i deli i9 na >lokove. )vaki >lok ima po!e/ni karak/er, >roj od jednog >aj/a, 12? >aj/ova poda/ka i jedan >aj/ kon/rolne s4me 3a prover4 gre0ke. .vaj pro/okol se !es/o koris/i 3a kom4nika6ije i3meJ4 glavnog 7mas/er8 i os/ali9 ra!4nara. oris/i s/ani i !ekaj a4/oma/ski 3a9/ev 3a ponavljanje. 5(ode(AFRF po>olj0ava /a!nos/ de/ek6ije gre0ke Gmodem pro/okola. .n 3amenj4je kon/roln4 s4m4 sa jednim >i/om 6ikli!ne provere red4danse. 5(ode(A K koris/i >lokove poda/aka od 1025 >aj/ova 4mes/o >lokova od 12? karak/era.

Slika <!> .kvir poda/aka kod Gmodem pro/okola Z(ode( 'modem ima oso>ine nekoliko pro/okola. oris/i 1&12=2 me/od de/ek6ije gre0ke sa kon/in4alnim a4/oma/skim 3a9/evom 3a ponavljanje. .n dinami!ki prilago0ava veli!in4 pake/a 4 3avisnos/i od 4slova kom4nika6ije da >i poveao efikasnos/. Ker(i) ermi/ je vrlo po4laran pro/okol koji koris/i pake/e od 1000 >aj/ova ili s/ani i !ekaj A&Q ili kon/in4alni A&Q. oris/i 1&1225 i d4ine por4ke 3a prenos od 1 , ali se moe pode0ava/i. Iak koris/i programe sa kodovima od sedam ili osam >i/a da >i omog4io /ransfer sa proverom gre0ke.

3.*.2. -in roni preno!

od sin9ronog prenosa, svaki karak/er poda/ka se 0alje is/ovremeno kao >lok poda/ka. Blokovi se jo0 3ov4 ramovi ili pake/i, 0/o 3avisi od pro/okola ali im je 3na!enje is/o. " njem4 se mora o3na!i/i po!e/ak i kraj 6elog pake/a. "o>i!ajeno se koris/i kod m4l/ipoin/ mrea. .>eleavanje po!e/ka i kraj svakog pake/a se o>i!no vr0i dodavanjem si9roni3a6ionog karak/era. 'avisno od pro/okola, mog4 da >4d4 i3meJ4 jednog i osam karak/era. (ada predajnik 0alje d4gi ni3 poda/aka koji mog4 da sadre 105

9iljade >i/a. Ako 3na koji kod se koris/io, prijemnik >roji odgovaraj4i >roj od prvog karak/era. 'a/im >roji >i/e dr4gog karak/era i /ako dalje. )in9roni prenos 3na!i da se 6eli >lokovi poda/aka prenose kao pake/i po0/o se predajnik i prijemnik sin9roni3ovani. Pos/oji mnogo pro/okola 3a sin9roni prenos. +ele se na /ri 0iroke ka/egorije a /o s4K pro/okoli orijen/isani na >aj/4 7PPP8, pro/okoli orijen/isani na >i/4 7)+-1, @+-18 i pro/okoli 4 kojima se >roje >aj/ovi 7%/9erne/8.

<!$!"! ! "rotokol od take do take (#oi t$to$poi t #rotocol)

Pro/okol od /a!ke do /a!ke je ra3vijen po!e/kom 1;;02/i9 i o>i!no se koris/io 3a dial24p linije sa k4ni9 ra!4nara. +i3ajniran je da prenosi poda/ke preko /elefonske linije ali sadri i adres4 /ako da moe da se koris/i i na m4l/ipoin/ mreama. Polja adresa i kon/rola se koris/e prilikom /rajanja >ilo koje konek6ije 7npr. /elefonskog po3iva8. Polje pro/okol opis4je pro/okol na mrenom nivo4 7(1PE$P, $PGE)PG8. Por4ka moe da >4de d4ine i do 1:00 >aj/ova. Pro/okol od /a!ke do /a!ke koris/i 1&121B 3a kon/rol4 gre0ke.

Slika <!> .kvir poda/aka kod PPP pro/okola

<!$!"!"! -9<A @ Sy chro ous %ata Li k Co trol

&a3vijen je 1;72. godine i danas je 4 4po/re>i. .n je pro/okol orijen/isan ka >i/4 3a/o 0/o poda6i 4 okvirima ne moraj4 da >4d4 osmo>i/ni. (ipi!ni )+-1 pake/ po!inje i 3avr0ava se sa spe6ijalnim ni3om >i/ova 01111110. Polje adrese 4/vrJ4je odredi0/e. +4ina polja adrese je o>i!no ? >i/a ali moe da >4de i 1B >i/aK svi ra!4nari na is/oj mrei moraj4 da imaj4 is/4 d4in4 >i/a. Polje kon/role iden/ifik4je /ip poda/ka koji se prenosi a poda6i mog4 >i/iK

.oda8iAi02or(a8i&e 7prenos poda/aka 3a krajnje korisnike8 i 3/.ervi'or3ki 7prenosi po/vrde 7po3i/ivne i nega/ivne8.

Polje por4ke je promenljive d4ine. od 3a prover4 pake/a je =22>i/ni 1&1 7neke s/arije ver3ije koris/e 1B2>i/ni 1&18. )+-1 ima pro>lem /ransparen/nos/i gde korisni poda6i mog4 da sadre is/i ni3 >i/a koji pos/oje 4 fleg4 7011111108. Prijemnik >i mogao /ada da i9 in/erpre/ira kao kraj rama, i da ignori0e os/a/ak. 10:

&e0enje se nala3i 4 3ameni >i/a. Predajnik dodaje jedn4 n4l4 4vek kada de/ek/4je pe/ jedini6a i nas/avlja sa prenosom. )vaki p4/ kada prijemnik spa3i pe/ 43as/opni9 jedini6a /es/ira sledee >i/e koje pra/i n4la 71111108 a4/oma/ski >ri0e n4l4 i nas/avlja 3apo!e/i pro6es. .>rn4/o, ako je jedan kraj rama 71111118 moi e da prepo3na dr4g4 n4l4 kao po!e/ak sledeeg rama. Ako se sl4!ajno desi da se ram 3avr0ava sa 11, sig4rno je do0lo do gre0ke jer ne moe >i/i sedam jedini6a.

Slika <!> .kvir poda/aka kod )+-1 pro/okola

<!$!"!#! /9<A @ High$level %ata Li k Co trol

on/rola ve3e poda/aka visokog nivoa je prak/i!no is/i kao kon/rola sin9rone ve3e poda/aka samo 0/o ima d4e adrese i kon/rolna polja i ima vei kli3ei pro3or. Preds/avlja osnov4 3a vein4 dr4gi9 pro/okola na sloj4 ve3e kao 0/o s4K 1. LAPAD 77ink Accedes (rotoco" A >alansirani8 2 /e9nologiji oris/i se 4 G.2:

2. LAPAD 77ink Accedes (rotoco" A >alansirani8 2 oris/i se kod $)+#2a =. LAPA F 2 oris/i se kod 2rame Re"a#2a

3.*.%. Bt ernet
%/erne/ je naj0ire kori0en -A# pro/okol ra3vijen od s/rane Bo> Me/6alfe 1;7=. godine a koji s4 3ajedno ra3vili +igi/al, $n/el i GeroD 1;70 godine. .n je pro/okol orijen/isan na >rojanje >aj/ova 7sadri polje koje odreJ4je d4in4 por4ke pake/a8. 'a ra3lik4 od )+-12a i @+-12a nema pro>lem /ransparen/nos/i. )vaki >i/ moe >i/i prenesen 3a/o 0/o %/erne/ koris/i polje koje sadri >roj >aj/ova. Primenj4je pris/4p medij4m4 na osnov4 sadraja.

10B

Slika <!> )k4p %/9erne/ pro/okola Pake/ e/erne/a po!inje sa 4vodnim delom koji sadri 7 >aj/ova i o>i!no je o>lika 10101010. $3a ovoga se nala3i >aj/ koji poka34je po!e/ak pake/a. .dredi0na adresa odreJ4je adres4 primao6a, kao 0/o po!e/na adresa o3na!ava adres4 po0aljio6a. +4ina o3na!ava >roj >aj/ova 4 por46i. V-A# se koris/i se 3a vir/4alne -A#oveN ako nema v-A#2a, polje se i3os/avlja, a ako se koris/i prva 2 >aj/a imaj4 vrednos/K 25,?=2 7?100@8. +)AP i ))AP se koris/e 3a ra3men4 kon/rolni9 informa6ija, npr. /ip pro/okola na mrenom nivo4 7(1PE$P, $PGE)PG8. Polje kon/rola se koris/i 3a pre>rojavanje po/vrda kao i nega/ivni9 po/vrda. " veini sl4!ajeva, kon/rola je d4ga 1 >aj/. Maksimalna d4ina por4ke je 1:00 >aj/ova. Pake/ se 3avr0ava sa 1&12=2 3a prover4 pake/a. Slika <!> ,orma/ %/9erne/ okvira

107

3.,. Bfika!no!t preno!a

1ilj kod ra!4narski9 mrea je da prenes4 maksimalan >roj /a!ni9 informa6ija sa minimalnom gre0kom. O/o je vei >roj prne/i9 poda/aka, vea je efikasnos/ mree. )vaki pro/okol ima informa6ione >i/e 7informa6ija 3a korisnika8 i doda/ne >i/e7svr9a je 4 proveravanj4 gre0ke, formiranj4 okvira...8. %fikasnos/ prenosa se defini0e kao koli!nik 4k4pnog >roja info >i/a 3a prenos i 4k4pnog >roja korisni9 >i/a 3a prenos. Pre/pos/avimo da koris/imo 72>i/ni A)1$$, da imamo jedan >i/ 3a parnos/ i jedan po!e/ni kao i jedan krajnji >i/. %fikasnos/ prenosa je 70P. O/o je vea d4ina por4ke >olja je efikasnos/ mada veliki pake/i mog4 da imaj4 3na/no vi0e gre0aka jer s4 verova/ne re/ransmisije !ime se sla>i se efikasnos/ prenosa.

Slika <!> %fikasnos/ prenosa Prop4sna mo je 4k4pan >roj primljeni9 infoma6ioni9 >i/a 4 jednoj sek4ndi. Manji pake/i o>e3>eJ4j4 ve4 prop4sn4 mo 3a prenose sa vi0e gre0aka, a vei pake/i o>e3>eJ4j4 ve4 prop4sn4 mo 3a prenose sa manje gre0aka na mrei. $3ra!4navanje prop4sne moi 3avisi od efikasnos/i prenosa, nivoa gre0ke i >roja re/ransmisija.

10?

3.2. Bt ernet
%/9erne/ 7$%%% ?02.= ili $). ?0?02228 preds/avlja naj!e0e kori0eni s/andard kod savremeni9 -A# mrea. .vaj s/andard je ini6ijalno ra3vijen kao de acto s/andard od s/rane kompanija +%1, GeroD i $n/el a kasnije je formali3ovan od s/rane $%%% kao $%%% ?02.=.

3.2.1. Bt ernet (8BBB 5D2.%)

%/9erne/ je najpop4larniji s/andard 3a 4mreavanje ra!4nara 4 lokalne mree. Oiroko je pri9vaen od s/rane proi3voJa!a ra!4narske mrene opreme. %/9erne/ s/andard je prvi p4/ o>javljen 1;?:. formalnim na3ivom $%%% ?02.= 2 1arrier *ense 6utip"e Access %ith 1o""ision Detection 71)MAE1+8 Access 6ethod and (h#sica" 7a#er *peci ications. .vim s/andardom se defini0e vi0es/r4ki pris/4p prenosnom medij4m4 proverom nosio6a signala me/odom de/ek6ije s4dara. @ronolo0ki se s/andard prvo odnosio na 4po/re>4 koaksijalni9 ka>lova 7de>eli i /anki8 i 3a >r3ine prenosa od 10 M>Es, a 3a/im je pro0irivan da >i podrao nove medije 3a prenos poda/aka 7npr. "(P ka>lovi8, kao i novi sk4p spe6ifika6ija koje podravaj4 100 M>Es >r3i %/9erne/ 72ast 3thernet8, a kasnije i giga>i/ni %/9erne/. +anas se s/andard ?02.= odnosi isklj4!ivo na fi3i!ki sloj i sloj ve3e poda/aka .)$ modela. %/9erne/ mrea je lokalna mrea koja prenosi poda/ke i3meJ4 %/9erne/ s/ani6a. Adap/er 7in/erfejs8 koji omog4ava pove3ivanje ra!4nara ili nekog dr4gog 4reJaja na mre4 je mrena kar/i6a. 'a mren4 kar/i64 pos/oji vi0e na3iva koji se 4 praksi ravnopravno koris/e 2 %/9erne/ adap/er, mreni adap/er, -A# adap/er, -A# kon/roler, kom4nika6iona kar/i6a, 5et%ork Inter ace 1ard 2 #$1. &ad mrene kar/i6e kon/roli0e 4pravlja!ki sof/ver A drajver 7driver8 koji se i3vr0ava 4 ra!4nar4. )vaki 4reJaj sa 4graJenim %/9erne/ adap/erom koji 4!es/v4je 4 mrenom sao>raaj4 3ove se %/9erne/ s/ani6a. %/9erne/ s/ani6e s4 pove3ane na 3ajedni!ki 7deljeni8 kom4nika6ioni medij4m. %/9erne/ signali se kro3 medij4m 0alj4 serijski, >i/ po >i/. )vaka %/9erne/ s/ani6a 4!es/v4je 4 mrenom sao>raaj4 samos/alno 2 ne3avisno od os/ali9 s/ani6a na mrei. #a sloj4 ve3e poda/aka .)$ modela 3thernet koris/i me/od 1)MAE1+. 6u"tip"e Access 3na!i da s4 svi ra!4nari pove3ani na jedan 3ajedni!ki medij4m kome pris/4pa vi0e ra!4nara. 1arrier *ense o3na!ava da pre emi/ovanja poda/aka ra!4nar proverava 2 osl40k4je medij4m da >i 4/vrdio da li neki dr4gi ra!4nar ve emi/4je poda/ke. Ako 4 medij4m4 vlada /i0ina 7ne emi/4je neka dr4ga s/ani6a8 /ek onda ra!4nar po!inje da 0alje poda/ke. 1o""ision Detection 3na!i da 4 sl4!ajevima kada dve s/ani6e po!n4 is/ovremeno da emi/4j4 poda/ke i doJe do s4dara 7koli3ije8 pos/oje me9ani3mi 3a o/po!injanje ponovnog slanja is/i9 poda/aka. 10;

)vaki %/9erne/ okvir mora da sadriK 3aglavlje, poda/ke koje prenosi i kon/rolne poda/ke. %/9ernet okvir je maksimalne d4ine 1:1? >aj/ova. Pream>4la je karak/eris/i!an ni3 101010101010. koji o3na!ava po!e/ak okvira. %/9erne/ okvir sadri 7MA18 A fi3i!ke adrese i3vori0/a i odredi0/a. )vaka %/9erne/ mrena kar/i6a ima fa>ri!ki odreJen4 3thernet 7MA18 adres4 koja se nikada ne moe ponovi/i, /j. ne pos/oje dve ra3li!i/e mrene kar/i6e sa is/om MA1 adresom. Polje re3ervisano 3a adres4 odredi0/a sadri adres4 primao6aN koja moe >i/i i /ako3vana mu"ticast adresa kada se poda6i 0alj4 3a gr4p4 ra!4nara ili &roadcast adresa koja se koris/i kada je po/re>no da se pake/ prenese svim os/alim %/9erne/ s/ani6ama 4 lokalnoj mrei. " normalnom rad4 %/9erne/ adap/er prima samo pake/e koji 4 polj4 adrese primao6a imaj4 njegov4 vlas/i/4 adres4 ili adres4 koja preds/avlja &roadcast ili mu"ticast adres4. )ve os/ale %/9ernet pake/e kar/i6a osl40k4je ali i9 ne prima jer s4 namenjeni nekom dr4gom ra!4nar4 koji se nala3i 4 is/oj lokalnoj mrei. %/9erne/ adap/er moe >i/i se/ovan da prima sve pake/e koji se pojavlj4j4 4 medij4m4. Mog4e je snima/i sao>raaj 4 mrei i kasnije anali3ira/i dogaJaje sa 6iljem da se 4/vrdi nepravilnos/ 4 rad4 neke kar/i6e ili ra!4nara. .va oso>ina moe da se koris/i i 3a prisl40kivanje sao>raaja na mrei 0/o /re>a 43e/i 4 o>3ir kada je vana sig4rnos/ poda/aka koji se prenose kro3 mre4. +va >aj/a nakon MA1 adresa odreJ4j4 d4in4 poda/aka koji se prenose 4 %/9erne/ okvir4 ili /o moe >i/i /ip pro/okola na vi0im slojevima. Maksimalna d4ina poda/aka koji se prenose 4 %/9erne/ pake/4 je 1:00 >aj/ova a sam sadraj je prep40/en mrenom sloj4. #a kraj4 %/9erne/ pake/a s4 kon/rolni poda6i 2 1&1 71#c"ica" Redundanc# 1heck8. on/rolni poda6i sl4e 3a de/ek6ij4 gre0ke koja moe da se javi 4 /ok4 prenosa %/9erne/ pake/a preko fi3i!kog sloja. Prin6ip de/ek6ije gre0ke je 3asnovan na ma/ema/i!koj opera6iji koja se i3vodi nad 6elim %/9erne/ pake/om. &e34l/a/ ma/ema/i!ke opera6ije preds/avlja kon/rolni poda/ak 71&18. ada pake/ s/igne na odredi0/e, is/a ma/ema/i!ka opera6ija se i3vr0i ponovo pa ako re34l/a/ nije iden/i!an sa 1&1 poda/kom 4pisanim na kraj4 %/9erne/ pake/a 2 de/ek/ovana je gre0ka 4 prenos4 %/9erne/ pake/a. %/9erne/ s/ani6a koja primi pake/ i de/ek/4je gre0k4 4 prenos4 od>a64je pake/. Pro>lem i3g4>ljeni9 poda/aka 4 mrenom sao>raaj4 re0ava /ranspor/ni sloj 7!e/vr/i sloj po .)$ model48 ili sama aplika6ija koja prima pake/.

110

$1;%F;22;?);@A;1D

'B;%(;D?;F1;%@;2@ <.:

?$;)';F?;%2;@B;'(

@C;C&;$$;)F;3(;AB

2road-ast address C FF;FF;FF;FF;FF;FF

Slika <!> Mrena kar/i6a sadri jedins/ven4 MA1 adres4 .riginalni %/9erne/ sis/em radi na 10 M>ps i pos/oje !e/iri vrs/e medij4ma 3a prenos signala definisani9 %/9erne/ s/andardomK

10Base: 2 de>eli koaksijalni ka>al, 10Base2 2 /anki koaksijalini ka>al, 10Base2( 2 4predene pari6e, 10Base2, A op/i!ki ka>l.

)kraeni6e preds/avljaj4 /rodeln4 informa6ij4. Prvi deo 2 10 2 o3na!ava da sis/em radi >r3inom od 10 M>Es. &e! Base 3na!i &ase&and A /j., da se prenos vr0i 4 osnovnom opseg4 7a ne 4 nekom /ransformisanom8. (rei deo o3nake 4p44je na vrs/4 segmena/a ili njegov4 maksimaln4 do3voljen4 d4in4. Broj : o3na!ava, maDimaln4 do3voljen4 d4in4 segmen/a od :00m. .3nake ( i , o3na!avaj4 vrs/4 medij4ma A Lt%isted'pair: i L i&er optic:. +op4na pos/ojeeg s/andarda, gde je >r3ina prenosa poveana sa 10 na 100 M>Es, je >r3i %/9erne/ sa o3nakom ?02.=4, a njegovo originalno ka>liranje jeK

100Base2(5 A "(P ka>l =. ka/egorije 3a ras/ojanja do 100 m, 100Base2(G A "(P ka>l :. ka/egorije 3a ras/ojanja do 100 m, 100Base2,G A .p/i!ki ka>l 3a ras/ojanja do 2000 m,

)/andard 3a giga>i/ni %/9erne/ po/i!e i3 1;;?. godine sa o3nakom ?02.=3. Po ovom s/andard4 giga>i/ni %/9erne/ se sas/oji samo od dva meJ4so>no pove3ana ra!4nara. Ako se pove3ivanje vr0i preko s<i/692a, jedan ra!4nar preds/avlja jedan 111

domen koli3ije, /ako da nije mog4e s4daranje poda/aka. $%%% je 2002. godine s/andardisovao %/9erne/ 3a >r3in4 od 10 *>Es A ?02.=ae. a>liranje giga>i/nog %/9erne/aK

1000Base2)G A .p/i!ki ka>l, m4l/imodno vlakno, maD ::0 m, 1000Base2-G A .p/i!ki ka>l, monomodno vlakno, maD :000 m, 1000Base21G A )(P ka>l, dve pari6e, maD 2: m, 1000Base2( A "(P ka>l :. ka/egorije, !e/iri pari6e, 100m.

3.2.2. &!novni principi Bt ernet@a

.snovna logi!ka /opologija %/9erne/ mree jes/e /opologija magis/rale 7iako je fi3i!ka /opologija naj0ee 4 o>lik4 3ve3de8 0/o 3na!i da s4 svi !vorovi mree pove3ani p4/em 9alf2d4pleD ve3e i da poda6i 4p4eni od jednog !vora s/i4 do svi9 os/ali9 !vorova. Mreni 4reJaj koji omog4ava ovakv4 logi!k4 /opologij4 jes/e hu&. )vi !vorovi pri9va/aj4 sve poda/ke sa mree i 4/vrJ4j4 da li s4 poda6i njima namenjeni. "koliko jes4 nas/avlja se sa nji9ovim pro6esiranjem a 4koliko nis4 poda6i se od>a64j4. .sim 0/o ovakav na!in prosleJivanja poda/aka nepo/re>no op/ere4je !lanove kojima poda6i nis4 4p4eni, on preds/avlja i >e3>ednosn4 pre/nj4 s o>3irom na /o da omog4ava jednos/avno snimanje 4k4pnog sao>raaja 4 mrei.

3.2.%. -$itc ed Bt ernet

%/9erne/ mree sa /opologijom magis/rale mog4 ima/i lo0e performanse 4sled ograni!enja >roja konek6ija 4 jednom /ren4/k4, koli3ija i op/ereivanja svi9 !lanova mree poda6ima 4p4enim samo jednom od nji9. $3 /og ra3loga se do0lo do nove varijan/e %/9erne/a 2 *%itched 3thernet. )<i/69ed %/9erne/ koris/i is/e prin6ipe osnovne spe6ifika6ije sa /om ra3likom 0/o se 4mes/o 94> 4reJaja koris/e s<i/69 4reJaji. &a3lika i3meJ4 ova dva 4reJaja je 4 /ome 0/o 94> primljeni pake/ prosleJ4je svim !lanovima mree dok s<i/69 pravi logi!k4 ve34 samo i3meJ4 po0iljao6a i primao6a. #a /aj na!in je mog4e is/ovremeno kom4ni6iranje vi0e parova, smanj4je se koli3ija i poveava >e3>ednos/. -ogi!ka /opologija )%itched 3thernet'a je 3ve3da.

112

3.3. .ddre!! Re!olution "rotocol (.R")

Jedan od glavni9 3ada/aka mrenog sloja jes/e adresiranje dok je sloj ve3e 3ad4en 3a prenos poda/aka. MeJ4/im, adresiranje mrenog sloja p4/em $P adresa nije mog4e 4po/re>i/i na nivo4 sloja ve3e a i na ovom sloj4 je 4 nekim si/4a6ijama neop9odno o>e3>edi/i sis/em adresiranja da >i se os/varila ve3a sa odreJenim !lanom mree. #a primer, pri kori0enj4 %/9erne/ /e9nologije 3a direk/no pove3ivanje dva ra!4nara ili 3a pove3ivanje vi0e ra!4nara p4/em 9a> 4reJaja adresiranje na sloj4 ve3e nije neop9odno jer 4 prvom sl4!aj4 ne pos/oje op6ije a 4 dr4gom svi !lanovi mree do>ijaj4 sve por4ke a 3a/im i9 pri9va/aj4 ili od>a64j4 4 3avisnos/i od adrese mrenog nivoa. )a dr4ge s/rane, 4 veim ra!4narskim mreama koje se npr. >a3iraj4 na svi! 4reJajima po/re>no je odredi/i i adresiranje na sloj4 ve3e da >i se 4/vrdilo sa kojim 4reJajem 4 mrei /re>a 4spos/avi/i ve34 i dos/avi/i m4 poda/ke. .dreJivanje 4reJaja se, naravno, vr0i 4sklad4 sa adresom mrenom sloja. 'a adresiranje na sloj4 ve3e 3ad4en je Address Reso"ution (rotoco" 7A&P8 koji je opisan 4 dok4men/4 &,1 ?2B. Address &esol4/ion Pro/o6ol 7A&P8 je pro/okol 3ad4en 3a pronalaenje 9ardverske adrese odredi0/a p4/em njegove $P adrese. " sl4!aj4 %/9erne/ mrea, A&P se koris/i 3a 4/vrJivanje MA1 adrese p4/em $P adrese. A&P pro/okol o>e3>eJ4je dinami!ko prevoJenje 4 smisl4 da se prevoJenje odvija a4/oma/ski >e3 po/re>e 3a dodelom 9ardverski9 adresa od s/rane korisnika.

Slika <!> onver/ovanje adresa p4/em A&P i &A&P pro/okola Reverse Address Reso"ution (rotoco" 7&A&P8 preds/avlja inver3an pro/okol 4 odnos4 na A&P. .vaj pro/okol sl4i 3a odreJivanje adrese mrenog sloja p4/em 9ardverske adrese 4reJaja.

11=

3.5. ;oken Rin+

(oken &ing je /ip lokalne ra!4narske mree koji je na /ri0/e i3>a6io $BM. #as/ao je na ideji da parira %/9erne/24. (oken ring mrea ima logi!k4 /opologij4 prs/ena, a fi3i!k4 /opologij4 3ve3de. Br3ine prenosa mog4 >i/i 5 M>ps ili 1B M>ps. .snovna ideja je sledeaK ra!4nari s4 prs/enas/o pove3ani. .d jednog do dr4gog ra!4nara se kro3 mre4 kree jedan sk4p >i/a koji se 3ove /oken 7e/on8. &a!4nar koji eli da 0alje svoj4 por4k4 nekom dr4gom 4 mrei prvo sa!eka da /oken s/igne do njega, a 3a/im ga 4kloni i3 mree i po!ne da 0alje svoj4 por4k4. .s/ali ra!4nari ne mog4 4 /o vreme da 0alj4 svoje poda/ke po0/o /o moe samo ra!4nar koji dri /oken i koji na /aj na!in samo 3a se>e re3ervi0e mre4. Por4ka ide po prs/en4, ra!4nar kome je 4p4ena je presnimi i na kraj4 se ponovo vraa ra!4nar4 koji j4 je poslao. (aj ra!4nar 3a/im 4kloni por4k4 i3 mree, a /oken p4s/i dalje, /ako da sad dr4gi ra!4nari, kada kod nji9 doJe /oken, mog4 da 0alj4 svoje por4ke. )vaki ra!4nar 4 /oken ring mrei mora da ima odgovaraj44 /oken ring adap/ersk4 kar/i64. " po!e/k4 je $BM 3ajedno sa /oken ringom lansirao i pose>an ka>lovski sis/em 3a ovaj /ip mree. MeJ4/im, /okom vremena, /akav kon6ep/ je pos/epeno 4s/4pio mes/o sis/emima s/r4k/4rnog ka>liranja. "koliko 4 mrei pos/oje adap/erske kar/i6e koje s4 prilagoJene s/arom sis/em4 ka>liranja, svakoj kar/i6i se mora doda/i odgovaraj4i adap/er.

3.C. ?998 (?i)er 9i!tri)uted 9ata 8nterface)

,++$ 72i&er Distri&uted Data Inter ace8 je /ip ra!4narske mree koji se 4glavnom koris/i 4 ki!mama ra!4narski9 mrea. &a3log 3a /o je velika >r3ina prenosa 7100 M>ps8 i velika 4k4pna d4ina ka>lova 7do 100 km8 0/o je vrlo 3godno 3a pove3ivanje vi0e 3grada. Mediji prenosa s4 4glavnom op/i!ki ka>lovi, ali se 4n4/ar 3grada !es/o koris/e >akarni pari!ni ka>lovi, /ako da /o onda pos/aje 1++$. Prin6ip rada je veoma sli!an /oken ring4, jedino 0/o je kod ,++$ i logi!ka i fi3i!ka /opologija prs/en, odnosno dvos/r4ki prs/en. Prs/eni provode signale 4 s4pro/nim smerovima i 4 sl4!aj4 da >ilo gde doJe do prekida ka>la, prs/eni se a4/oma/ski prespajaj4 i formiraj4 jedan veliki logi!ki prs/en. Prespajanje se vr0i 4 odgovaraj4im ak/ivnim 4reJajima 79a>ovima, kon6en/ra/orima i/d.8. Pri formiranj4 ,++$ mree vano je vodi/i ra!4na da se o!4va logi!ka /opologija dvos/r4kog prs/ena.

115

3.1D. 5D2.11(>i?i)
Bei!ne mree se mog4 klasifikova/i 4 dve osnovne ka/egorije K $nfras/r4k/4rno 3asnovane >ei!ne mree koje mog4 >i/iK

6el4larne mo>ilne mree 7mo>ilna /elefonija8 >ei!ne ra!4narske mree 2 F-A#N

Ad29o6 >ei!ne mree, kao mree koje ne 3a9/evaj4 >ilo kakv4 infras/r4k/4r4 3a rad, koje mog4 >i/iK

mo>ilne ad 9o6 mree, sen3orske ad 9o6 mree 7mree a4/onomni9 sen3orski9 4reJaja8.

Prema veli!ini pros/ora koji o>49va/aj4 >ei!ne ra!4narske mree mog4 se jo0 podeli/i 4 /ri osnovne gr4pe, a /o s4K >ei!ne mree na daljin4, lokalne >ei!ne mree i personalne ili li!ne mree. De4i*0e (re4e 0a dal&i0/ 7;ire"ess ;ide Area 5et%ork A FFA#8, koje pokrivaj4 rela/ivno velike geografske pros/ore i koris/e radio i sa/eli/ske linkove. .>i!no se koris/e 3a pokrivanje veliki9 4niver3i/e/ski9 6en/ara i gradova. " prin6ip4 s4 fleksi>ilnije, jednos/avnije 3a ins/aliranje i odravanje, i jef/inije po 6eni priklj4!ka nego /radi6ionalne i!ne mree. Lokal0e ;e4i*0e (re4e 7;ire"ess 7oca" Area 5et%ork A F-A#8 omog4avaj4 da ra!4nari na jednoj geografskoj loka6iji dele informa6ije i 3ajedni!ke 4reJaje 70/ampa!i, >a3e poda/aka, i/d.8. " okvir4 ove mree omog4eni s4 is/i servisi kao i 4 i!nim mreama, a imaj4 ni3 prednos/i 4 odnos4 na i!ni -A# A mo>ilnos/, fleksi>ilnos/, skala>ilnos/, >r3ina pro/oka, jednos/avnos/ i smanjenje /ro0kova ins/ala6ije. F-A# s4 neop9odne 4 si/4a6ijama kada, 3>og ar9i/ek/onski9, geografski9 ili dr4gi9 ra3loga, nije mog4e os/vari/i dr4ge na!ine formiranja mree. " osnovi, >ei!ne mree 3a9/evaj4 odreJen4 infras/r4k/4r4K >ei!ne P1 kar/i6e 4 4mreenim ra!4narima, pris/4pn4 /a!k4 7Access point8, >ei!ni P1 adap/er i mren4 konek6ij4 3a pris/4pn4 /a!k4. Po/re>na je samo jedna pris/4pna /a!ka 3a jedn4 F-A# konek6ij4. .grani!avaj4i fak/or primene je rela/ivno krai dome/ ve3e 7=0A=00m8 i frekven6ijski opseg. Ako je po/re>no premos/i/i vea ras/ojanja koris/e se doda/ne an/ene sa poja!iva!ima 3a podi3anje nivoa signala. Per3o0al0e ili li*0e (re4e 7(ersona" Area 5et%ork A PA#8 s4 mree koje omog4avaj4 kom4nika6ij4 prvens/veno elek/ronski9 4reJaja 4n4/ar pros/ora od nekoliko me/ara i ra3men4 kom4nika6ioni9 i sin9roni3a6ioni9 informa6ija. (o s4 pre svega mree koje koris/e infra6rvene /alase 7in rared8 3a konek6ij4 elek/ronski9 4reJaja na vrlo kra/kim ras/ojanjima 4 okvir4 ograni!ene radne 11:

pros/orije i &"uetooth mree. Bl4e/oo/9 komponen/e s4 na0le 0irok4 primen4 i 4 sen3orskim mreama.

3.1D.1.(omponenete ><.:@a
'a formiranje >ei!ne -A# mree po/re>ni s4 >ei!ne F-A# kar/i6e i Access (oint 4reJaji. De4i*0e GLAN kar)i8e se koris/e 4mes/o s/andardni9 -A# kar/i6a ili modema. ar/i6e koje se koris/e imaj4 is/4 4log4, koris/e is/e pro/okole i is/o se pona0aj4 kao i kar/i6e koje se koris/e 3a s/andardn4 mre4 s /im 0/o 3a prenos poda/aka koris/e radio /alase a medij4m 3a prenos je va3d49, a ne elek/romagne/ne signale kro3 ka>love. #a ra!4nar mog4 >i/i spojeni preko jednog od sledei9 in/erfejsaK P1$, ")B ili P1M1$A.

Slika 5 2 Bei!ne F-A# kar/i6e A88e33 Poi0) 4reJaj 7pris/4pna /a!ka8 se koris/i 4mes/o +ail2$n servera ili %/9erne/ 9a>ova kod i!ni9 mrea 7sk4p ra3li!i/i9 4reJaja koji se pona0aj4 kao !vori0/e, /j. ra3vodnik8. A66ess Poin/ je 4reJaj koji sl4i 3a meJ4so>no pove3ivanje klijena/a i preds/avlja 6en/ralni deo jedne mree. (akoJe, moe da se koris/i i 3a spajanje <ireless klijena/a sa -A#2om ili sa i3la3om na $n/erne/. A66ess poin/i igraj4 4log4 mos/ova 7&rid!es8 i3med4 >ei!ni9 s/ani6a i res4rsa 4 i!nom -A#24 7serveri i r4/eri 3a pris/4p in/erne/48. )vaki a66ess poin/ ima in/egrisan konek/or 3a an/en4 kao i konek/or 3a -A#. Moe da radi 4 nekoliko modova 7!ije pris4s/vo varira 4 3avisnos/i od 4reJaja i proi3voJa!a8K c"ient mod 7pomo4 njega se spaja na mre4 is/o kao i pomo4 o>i!ne kar/i6e8, &rid!e mod 7koris/i se 3a spajanje dve mree ili vi0e mrea 4 jedn4 6elin48, repeater mod 7repea/er A ponavlja!, koris/i se ako je po/re>no doda/no povea/i dome/ mree8.

11B

Slika 5 A A66ess poin/ 4reJaji "koliko pos/oji po/re>a da mrea pokriva vei pros/or nego 0/o /o mog4 gore navedeni 4reJaji svojim fa>ri!kim an/enama 71002500m 4 3avisnos/i od pros/ora i prepreka8 re0enje se /rai 4 pos/avljanj4 ja!i9 an/ena koje se 4glavnom mon/iraj4 spolja, na krov. #a /aj na!in mrea moe da >4de f4nk6ionalna i par kilome/ara od a66ess poin/2a. An/ena koja se koris/i na s/rani a66ess poin/a2a je omni2direk6iona s/o 3na!i da pokriva pros/or =B0Y oko se>e 4 9ori3on/alnoj ravni. #a s/rani klijen/a pos/avljaj4 se direk6ione an/ene koji9 ima ra3ni9 /ipova i poja!anja 7he"i$, para&o"ic, &i8uad, pane" i dr4ge8.

.mnidirek6ionalna an/ena

+irek6iona para>ol an/ena

Slika <!> An/ene

3.1D.2."rincip rada ><.:@a

Bei!ni -A# 7F-A#8 je fleksi>ilan kom4nika6ioni sis/em implemen/iran 4 po!e/k4 kao doda/ak ili kao al/erna/iva i!nom -A#24 4 3gradama, >olni6ama, aerodromima i/d. Bei!ni -A#2ovi koris/e elek/romagne/ne /alase 3a kom4nika6ij4 od jedne /a!ke do dr4ge >e3 oslanjanja na >ilo kakv4 fi3i!k4 ve34.

117

1ntena

<.: 1--ess point

)lika <!> Bei!an pris/4p -A#24 preko A66ess poin/ 4reJaja " /ipi!noj F-A# konfig4ra6iji, oda0ilja!Eprijemnik, koji se 3ove pris/4pna /a!ka 7a66ess poin/8, pove34je se na i!n4 mre4 sa fiksne loka6ije koris/ei s/andardan %/9erne/ ka>l. Pris/4pna /a!ka prima, o>raJ4je i 0alje poda/ke i3meJ4 F-A#2a i i!ne mrene infras/r4k/4re. Jedna pris/4pna /a!ka moe podra/i mal4 gr4p4 korisnika i moe f4nk6ionisa/i 4n4/ar raspona od manje od /ridese/ak me/ara pa do preko s/o/in4 me/ara. rajnji korisni6i pris/4paj4 F-A#24 preko >ei!ni9 -A# adap/era, koji s4 implemen/irani kao P1 kar/i6e 4 prenosnim ra!4narima ili koris/e P1$ adap/ere 4 desk/op ra!4narima. &adio kom4nika6ija kod F-A#2ova se o>avlja 4 /3v. $)M 7Industria") *cienti ic < 6edica"8 opseg4 frekven6ija koji je sv4da 4 sve/4 pri9vaen kao opseg 3a !ije kori0enje nije po/re>na li6en6a 2 /ako3vani ,(A 7 ree to air8 spek/ar. $)M !ine /ri opsega frekven6ijaK ;02 2 ;2? M@3, 2500 2 25?=,: M@3 i :72? 2 :7:0 M@37slika :8. .d nji9 se, 4 ovom /ren4/k4, naj!e0e koris/i opseg oko 2.5 2 2.5? *@3. F-A#2ovi koris/e *pread *pectrum /e9nik4 prenosa 7prenos 4 pro0irenom opseg48 &enomirani proi3voJa!i F-A# opreme, 4klj4!4j4i #or/el, As4s, -46en/, 'CG%-, )iemens, 1is6o i dr. kao i spe6ijali3ovane kompanije kakva je Alvarion 7(el Aviv, $3rael8, proi3vode 4reJaje koji 3adovoljavaj4 savremene F-A# s/andarde.

11?

5. 0reni !loj
Mreni sloj preds/avlja =. sloj .)$ i (1PE$P referen/ni9 modela. 'ada/ak ovog sloja jes/e da poda6ima do>ijenim od /ranspor/nog sloja pridr4i parame/re na osnov4 koji9 e >i/i mog4e odreJivanje jednog ili vi0e mreni9 !lanova kojima pomen4/e poda/ke /re>a ispor4!i/i. +r4gim re!ima, 3ada/ak mrenog sloja jes/e da o>e3>edi sis/em adresiranja !lanova mree i pravila !ijim e po0/ovanje >i/i mog4a ispor4ka poda/aka na eljen4 adres4. $ako ovakav 3ada/ak ne del4je komplikovano na nivo4 jednos/avni9 lokalni9 mrea sa manjim >rojem !lanova, 3na!aj i pro>lemi koji se s/avljaj4 pred pro/okole mrenog nivoa se mog4 vide/i na nivo4 $P pro/okola koji omog4ava 4niver3alno adresiranje preko !e/iri milijarde mog4i9 adresa na $n/erne/4. Jedan od najkompleksniji9 3ada/aka koji se s/avlja pred pro/okole mrenog sloja jes/e adresiranje koje omog4ava pove3ivanje vi0e ra3li!i/i9 ra!4narski9 mrea. #a nivo4 jedne %/9erne/ mree !iji s4 !lanovi pove3ani p4/em 9a> ili svi! 4reJaja 4loga pro/okola mrenog nivoa je minimalna i 4glavnom se odnosi na in/ern4 prover4 da li je adresa primao6a lokalna adresa in/erfejsa. MeJ4/im, na primer4 kompleksne in/erne mree koja se sas/oji od vi0e in/erni9 i meJ4so>no pove3ani9 segmena/a i koja je doda/no pove3ana sa $n/erne/ mreom mog4 se 4o!i/i pro>lemi kao 0/o s4 vi0es/r4ke p4/anje, pro>lem kori0enja is/i9 mreni9 adresa 4 ra3li!i/im in/ernim mreama i sl. ,ok4s pro/okola mrenog sloja jes/e re0avanje pomen4/i9 pro>lema sa kona!nim 6iljem omog4avanje 4niver3alnog i efikasnog sis/ema 0/o veeg >roja !lanova ra3li!i/i9, kompleksni9 i meJ4so>no pove3ani9 ra!4narski9 mrea. Pro/okolima mrenog nivoa naj!e0e nedos/aje f4nk6ionalnos/ garan/ovanja ispor4ke poda/aka i o/pornos/ na gre0ke. MeJ4/im, /re>a ima/i 4 vid4 da se ove oso>ine naj!e0e nadome0/aj4 4 pro/okolima /ranspor/nog sloja i nj9ovo 4voJenje 4 pro/okole mrenog nivoa >i 3na/no iskomplikovalo nji9ov4 defini6ij4 i dovelo do red4ndan/nos/i. Jedan od najpop4larniji9 pro/okola mrenog sloja jes/e $P pro/okol ver3ije 5 koji je 4jedno i podra34mevani pro/okol mrenog sloja kod (1PE$P referen/nog modela. *lavni a/ri>4/i ovog pro/okola s4 jednos/avnos/ i 4niver3alnos/. (akoJe, pos/oje i pro0irenja ovog pro/okola koja n4de mog4nos/ doda/ne kon/role prenosa 7pro/okol $1MP8 kao i re0enja koja kori0enjem $P pro/okola na mrenom nivo4 omog4avaj4 kon/rol4 gre0ke, /ajnos/ p4/em 0ifrovanja poda/aka i 4/vrJivanje a4/en/i!nos/i po0iljao6a 7pro/okol $Pse68. od ak/ivni9 mreni9 4reJaja sa podr0kom 3a pro/okole mrenog sloja prvens/veno /re>a iden/ifikova/i r4/er s /im da pos/oje i pose>ni svi! 4reJaji koji n4de doda/n4 f4nk6ionalnos/ 7npr. V-A# segmen/a6ij48 kro3 ra34mevanje pro/okola mrenog nivoa. 11;

5.1. 8nternet "rotocol (8")

$n/erne/ Pro/okol 7$P8 je pro/okol koji se koris/i 3a prenos poda/aka 4 i i3meJ4 Spa6ke/ s<i/69edS mrea. .vaj pro/okol se odnosi na mreni sloj .)$ i (1PE$P modela. (o 3na!i da ovaj pro/okol 4 se>e enkaps4lira poda/ke vi0i9 slojeva 7aplika/ivnog i /ranspor/nog8 i 4 okvir4 pake/a se poda6i ovog pro/okola enkaps4liraj4 kao poda6i 3a pro/okole nieg sloja, sloja ve3e. *lavna 4loga $P pro/okola je o>e3>edi jedins/ven sis/em 3a glo>alno adresiranje ra!4nara i /ime o>e3>edi jedins/ven4 iden/ifika6ij4 svakog od nji9. Pro/okoli nii9 nivoa 7pro/okoli sloja ve3e8 imaj4 sops/vene na!ine adresiranja a 3a pronalaenje nji9ove adrese preko $P adrese 3ad4en je Address &esol4/ion Pro/o6ol. $n/erne/ Pro/okol ne garan/4je dos/av4 pake/a. (akoJe, ovaj pro/okol ne garan/4je ispravnos/ poda/aka 7npr. da li je sadraj pake/a o0/een pri /ranspor/48, do3voljava d4pliranje pake/a, prenos pake/a 4 i3menjenom redosled4. #edos/a/ak ovi9 f4nk6ionalnos/i omog4ava ve4 jednos/avnos/ i performanse a one s4 i3me0/ene 4 pro/okole vi0eg nivoa.

5.1.1. 8nternet "rotocol verzije * (8"v*)

Preds/avlja 5. ver3ij4 $n/erne/ Pro/okola 7$P8 i /o je 4jedno prva ver3ija ovog pro/okola koja je 0iroko pri9vaena 3a kori0enje. $343imaj4i $PvB ovo je jedini pro/okol 3a adresiranje na mrenom nivo4 koji se koris/i na $n/erne/4.

)lika G 2 )/r4k/4ra $Pv5 da/agrama $Pv5 koris/i =22>i/ne 75 p4/a ? >i/a8 adrese i /ime n4di 2=2 72? Z 2? Z 2? Z 2?8 ili 5,2;5,;B7,2;B jedins/veni9 adresa. $pak, neke od ovi9 adresa 7pri>lino 1? 120

miliona8 s4 re3ervisane 3a priva/ne mree. Broj od preko 5 milijarde se 4 /ren4/k4 projek/ovanja $Pv5 71;?1. godina8 !inio sasvim dovoljnim 3a sve >4d4e po/re>e ali se svakoga dana sve vi0e 4viJa njegovo ograni!enje. $Pv5 adrese se mog4 preds/avi/i 4 ra3li!i/im forma/ima 79eksade6imalno, de6imalno, ok/alno, >inarno 2 sa i >e3 /a!ke8 ali se naj!e0e koris/i de6imalna repre3en/a6ija sa /a!kom. PrimerK
212.062.045.222

Binarno preds/avljanje pomen4/e adrese >i i3gledalo ovakoK

11010100.00111110.00101101.11011110

onver/ovanje >inarnog 3apisa 4 de6imalni 3apis se vr0i na sledei na!inK

1*27 + 1*26 + 0*25 + 1*24 + 0*23 + 1*22 + 0*21 + 0*20 = 1*128 + 1*64 + 0*32 + 1*16 + 0*8 + 1*4 + 0*2 + 0*1 = 212 0*27 + 0*26 + 1*25 + 1*24 + 1*23 + 1*22 + 1*21 + 0*20 = 0*128 + 0*64 + 1*32 + 1*16 + 1*8 + 1*4 + 1*2 + 0*1 = 62 0*27 + 0*26 + 1*25 + 0*24 + 1*23 + 1*22 + 0*21 + 1*20 = 0*128 + 0*64 + 1*32 + 0*16 + 1*8 + 1*4 + 0*2 + 1*1 = 45 1*27 + 1*26 + 0*25 + 1*24 + 1*23 + 1*22 + 1*21 + 0*20 = 1*128 + 1*64 + 0*32 + 1*16 + 1*8 + 1*4 + 1*2 + 0*1 = 222

$Pv5 adrese se ponekad na3ivaj4 i sim&o"ikim adresama jer s4 s/varne adrese !vorova na mrei 4 s/vari 9ardverske MA1 adrese. Promenom $P adrese 4reJaja se ne menja njegova MA1 adresa.

5.1.2. 0ree i kla!e mrea

Pod $Pv5 svaki 4reJaj na mrei ima jedins/ven4 komp"etnu mrenu adresu. &a3log 3a0/o se ova adresa o3na!ava kao komp"etna je /o 0/o se ona sas/oji i3 dva delaK

mrene adrese 7koja je 3ajedni!ka 3a sve 4reJaje na is/oj fi3i!koj mrei adrese !vora 7koja je jedins/vena 3a svaki 4reJajE!vor na /oj mrei8

" original4, $Pv5 adrese s4 podeljene na sledei na!inK

adresa mree 7prvi9 ? >i/ova8 adresa !vora 7preos/ala 25 >i/a8

.vakva podela je dovela do ograni!enja od 2:B 7/a!nije, 2:58 mrea 0/o je dovelo do nas/anka klasa mrea. Pos/oje 5 klase mrea 2 A, B, 1, + i %. lase A, B i 1 preds/avljaj4 mree sa ra3li!i/om d4inom mrenog >roja dok klasa + sl4i 3a 121

m4l/i6as/ adrese a klasa % je re3ervisana. od mrea klase A se prvi9 ? >i/ova koris/i 3a odreJivanje mree a os/ala 25 3a odreJivanje !vora s /im da je prvi >i/ fiksiran na 0 0/o 3na!i da pos/oji 127 mrea klase A od koji9 svaka moe ima/i preko 1B.777.215 !lanova. .pseg klase A je 0.0.0.02127.2::.2::.2::.
0 8 bitova za mreu 24 bita za vor

Mrea klase A

od mrea klase B se prvi9 1B >i/ova koris/i 3a odreJivanje mree a os/ali9 1B 3a odreJivanje !vora s /im da je prva dva >i/a fiksirana na 10 0/o 3na!i da pos/oji 1B.=?5 mrea klase B od koji9 svaka moe ima/i B::=5 !lana. .pseg klase B je 12?.0.0.021;1.2::.2::.2::.
10 16 bitova za mreu 16 bitova za vor

Mrea klase B

od mrea klase 1 se prva 25 >i/a koris/i 3a odreJivanje mree a os/ali9 ? 3a odreJivanje !vora s /im da je prva /ri >i/a fiksirana na 110 0/o 3na!i da pos/oji 2.0;7.1:2 mrea klase 1 od koji9 svaka moe ima/i 2:5 !lana. .pseg klase 1 je 1;2.0.0.0222=.2::.2::.2::.
11 0 24 bita za mreu 8 bitova za vor

Mrea klase C

lasa + je re3ervisana 3a mu"ticast 7ispor4k4 informa6ija gr4pi primala6a, sim4l/ano8 i kod nje s4 prva !e/iri >i/a fiksirana na 1110 a njen opseg je 225.0.0.022=;.2::.2::.2::.2::. lasa % je re3ervisana i kod nje s4 prva !e/iri >i/a fiksirana na 1111 a njen opseg je 250.0.0.022::.2::.2::.2::.

122

5.1.%. -pecijalni op!ezi adre!a

" 6ilj4 kori0enja $P adresa 4 lokalnim mreama sa mog4no04 pove3ivanja /i9 mrea na $n/erne/, odreJeni opse3i adresa s4 re3ervisani 3a priva/ne mree. (akoJe, odreJeni opse3i s4 re3ervisani i 3a spe6ijalne namene.
Opseg 0.0.0.0 0.255.255.255 10.0.0.0 10.255.255.255 127.0.0.0 127.255.255.255 169.254.0.0 169.254.255.255 172.16.0.0 172.31.255.255 192.0.2.0 192.0.2.255 192.88.99.0 192.88.99.255 192.168.0.0 192.168.255.255 198.18.0.0 198.19.255.255 224.0.0.0 239.255.255.255 240.0.0.0 255.255.255.255 CIDR Svrha Ekvivalent 0.0.0.0/8 Zero Addresses 10.0.0.0/8 Privatne IP adrese Br. adresa 16.777.2 16 16.777.2 16

- 127.0.0.0/ Localhost 8 Address

Loopback 16.777.2 16 65.536 1.048.57 6 i 256 256 65.536 131.07 268.435. 456 268.435. 456

- 169.254.0. Zeroconf / APIPA 0/16 - 172.16.0.0 Privatne IP adrese /12 - 192.0.2.0/ Dokumentacija 24 primer

- 192.88.99. IPv6 ka IPv4 rilej 0/24 anycast - 192.168.0. Privatne IP adrese 0/16 - 198.18.0.0 Network /15 Benchmark - 224.0.0.0/ Multicast 4 - 240.0.0.0/ Rezervisano 4 Device

Rezervisani opsezi IPv4 adresa

12=

5.1.*. A89R (Ala!!le!! 8nter@9omain Routin+)

1;;=. godine je preds/avljen 1$+& 71lassless $n/er2+omain &o4/ing8. 1$+& je 4jedno i poslednja dorada na!ina kori0enja $P adresa /j. 3amena k"asa mrea. 1$+& n4di ve4 fleksi>ilnos/ pri podeli $P adresa na opsege ili pod2mree. 1$+& omog4avaK

efikasnije iskori0avanje $Pv5 adresa >olj4 9ijerar9ij4 pri dodeli adresa 7/3v. a!re!acija pre iksa8

1$+& se omog4ava prefikse >a3irane na >i/ovima 7dok se klase mrea >a3iraj4 na gr4pama od ? >i/ova /j. >aj/ovima8. 1$+& >lokovi $Pv5 adresa se o3na!avaj4 sli!nom sin/aksom ko i same $Pv5 adreseK !e/iri gr4pe de6imalni9 >rojeva 7odvojene /a!kom8 sa doda/kom kose 6r/e 7E8 i >roja i3meJ4 0 i =2 2 A.B.1.+E#. Broj # 702=28 preds/avlja >roj >i/ova adrese, po!ev od 1 >i/a sa leve s/rane, koji 4la3e 4 prefiD. Vea d4ina prefiksa 7#8 3na!i vei >roj opsega 72#8 sa manjim >rojem adresa 7>roj adresa se do>ija po form4li 2=22#8 i o>ra/no. #a osnov4 sops/vene adrese i d4ine prefiksa, ra!4nari mog4 da odrede da li se !vor sa odreJenom adresom nala3i 4 is/om >lok4 7mrei8 i da li je neposredna kom4nika6ija mog4a ili ne. 1$+& se koris/i i kod $PvB pro/okola na is/i na!in s /om ra3likom 0/o d4ina prefiksa moe >i/i od 0 do 12? 4sled ra3like 4 forma/4 $PvB adresa 7pogleda/i deo =I(v>:8.

125

5.1.,. 0a!ka pod@mree

" del4 S$Pv5 E Mree i klase mreaS je o>ja0njeno kako se po!e/ni >i/ovi 7od ?. do 25.8 $P adrese mog4 koris/i/i 3a odreJivanje mree kojoj !vor pripada. .va informa6ija se /akoJe na3iva i maska podmree a repre3en/4je se 4 vid4 kon/in4alnog ni3a jedini6a 7!iji je >roj jednak >roj4 >i/ova koji 4la3e 4 adres4 mree8 praenog ni3om n4la 7!iji je >roj jednak >roj4 >i/ovakoji 4la3e 4 adres4 !vora8.
A B C 11111111 11111111 11111111 00000000 11111111 11111111 00000000 00000000 11111111 00000000 00000000 00000000

Podmaske mrea klase A, B i C (binarna reprezentacija)

+e6imalna repre3en/a6ija ovi9 maski >i i3gledalaK

A B C 255 255 255 0 255 255 0 0 255 0 0 0

Podmaske mrea klase A, B i C (decimalna reprezentacija)

lase A, B i 1 ne omog4avaj4 pre6i3nij4 podel4 mree jer nji9ove makse koris/e isklj4!ivo sve >i/ove ili ni jedan i3 svake gr4pe od ? >i/ova. 1$+& omog4ava doda/n4 i pre6i3nij4 podel4 opsega adresa na mree kori0enjem sva =2 >i/a 4 kreiranj4 maske podmree. "3mimo kao primer mre4 klase 1. Adresni opseg /e mree se kree 4 in/erval4 od 1;2.1B?.1.0 do 1;2.1B?.1.2:: a maska /e mree je 2::.2::.2::.0 i 4 nj4 4la3e prva 25 >i/a 4 o>lik4 jedini6aK
C 11111111 11111111 11111111 00000000

"koliko elimo da ov4 mre4 podelimo na dve manje mree, 4 mren4 mask4 emo 4klj4!i/i i 2:. >i/K
C+ 11111111 11111111 11111111 1 000000 0

12:

/ako da se ona de6imalno moe preds/avi/iK

C+ 255 255 255 128

#a ovaj na!in smo, kren4v0i od iden/ifika/ora mree 7sa 25 >i/a8K

C 192 11000000 168 10101000 1 00000001 0 00000000

do0li do dve mree !iji iden/ifika/ori 4klj4!4j4 prvi9 2: >i/ovaK

192 CM1 11000000 168 10101000 1 00000001 0 0 000000 0

192 CM2 11000000

168 10101000

1 00000001

128 1 000000 0

#a ovaj na!in smo kreirali dve mree sa manjim adresnim opsegom od po!e/ne mree 7mrea klase 1 ima 2:B adresni9 mes/a dok novokreirane mree imaj4 po 12? adresni9 mes/a8. Prva od ove dve mree ima adresni opseg od 1;2.1B?.1.02 1;2.1B?.127 a dr4ga od 1;2.1B?.1.12?21;2.1B?.1.2::. Jo0 jedn4 s/var je >i/no 3apa3i/iK

prvi >roj opsega preds/avlja iden/ifika/or mree poslednji >roj opsega preds/avlja 0roadcast ove dve adrese se ne mog4 koris/i/i 3a adresiranje 4reJaja

$3 ovoga proi3ila3i da 4 mrei klase 1 imamo svega 2E2:B 70,?P8 g4>i/aka /j. adresa koje ne moemo koris/i/i 3a adresiranje !vorova. MeJ4/im, podelom mree klase 1 na dve manje mree, opseg od 2:B adresa je podeljen na dva opsega od 12? adresa a svaki od ovi9 opsega ima svoj mreni >roj i 0roadcast /ako da s4 4 ovom sl4!aj4 g4>i6i 72Z28E2:B 71,BP8. $3 ovoga proi3ila3i da 4koliko elimo da mre4 klase 1 podelimo na B5 podmree 74 !ij4 e mask4 4i prvi9 =0 >i/ova8, do>iemo B5 mree sa po 5 adresna mes/a od koji prvo preds/avlja >roj mree a !e/vr/o 0roadcast /ako da os/aj4 svega dva adresna mes/a 3a adresiranje !vorova po mrei a >roj g4>i/aka i3nosi 7B5Z28E2:B ili :0P. Maska mree i $P adresa s4 osnovni mreni parame/ri svakog 4reJaja 7!vora8 4 mrei. " sl4!aj4 da mrea ima mog4nos/ kom4nika6ije sa dr4gim mreama 7/j. ima ga/e<aC8, adresa ga/e<aC 4reJaja je /rei konfig4ra6ioni mreni parame/ar 12B

svi9 4reJaja. #a osnov4 svoje $P adrese i mrene maske, !lanovi mree odreJ4j4 da li je odreJen4 kom4nika6ij4 mog4e os/vari/i direk/no 7/j. da li se odredi0/e nala3i 4 is/oj mrei kao i sam 4reJaj8 ili je neop9odno kom4nika6ij4 o>avi/i posreds/vom ga/e<aC2a 7/j. odredi0/e se nala3i 4 van lokalne mree8. "3mimo 3a primer ra!4nar sa sledeim mrenim parame/rimaK adresaK 1;2.1B?.1.100 maskaK 2::.2::.2::.0 71$+&K 1;2.1B?.1.100E258 ga/e<aCK 1;2.1B?.1.1 "koliko ovaj ra!4nar eli da kom4ni6ira sa ra!4narom !ija je adresa 1;2.1B?.1.200 on e pomo4 informa6ije i3 mrene maske 4poredi/i prva 25 >i/a svoje adrese sa prva 25 >i/a odredi0ne adrese. Po0/o se ovi >i/ovi poklapaj4 71;2.1B?.1 [ 1;2.1B?.18 ra!4nar s9va/a da se odredi0/e nala3i 4 is/oj mrei kao i on sam, i odredi0/4 e se o>ra/i/i direk/no /j. >e3 posreds/va ga/e<aC2a. " sledeem primer4 43mimo ra!4nar sa mrenim parame/rimaK adresaK 1;2.1B?.1.100 maskaK 2::.2::.2::.12? 71$+&K 1;2.1B?.1.100E2:8 ga/e<aCK 1;2.1B?.1.1 "koliko ovaj ra!4nar eli da kom4ni6ira sa ra!4narom !ija je adresa 1;2.1B?.1.200 on e pomo4 informa6ije i3 mrene maske 4poredi/i prvi9 2: >i/ova svoje adrese sa prvi9 2: >i/ova odredi0ne adrese. Po0/o se ovi >i/ovi ra3lik4j4 7konkre/no, 2:. >i/ i3vori0nog ra!4nara je 0 a odredi0nog 18 ra!4nar s9va/a da se odredi0/e ne nala3i 4 lokalnoj mrei i o>raa m4 se posreds/vom ga/e<aC2a.

127

5.1.2. "rimer podele mree kla!e A na podmree

maska podmree CIDR 255.255.255 .0 x.x.x.ID/24 255.255.255 .128 x.x.x.ID/25 br. mre opseg adresa a br. ID adr. mree Broadcast

x.x.x.1x.x.x.254 x.x.x.1x.x.x.126 x.x.x.129x.x.x.254 x.x.x.1 x.x.x.62 -

254

x.x.x.0 x.x.x.255

x.x.x.0 126

x.x.x.127

x.x.x.1 x.x.x.255 28

x.x.x.0 x.x.x.6 x.x.x.63 4 x.x.x.127 x.x.x.1 x.x.x.192 28 x.x.x.255 x.x.x.1 92 x.x.x.0 x.x.x.31 x.x.x.3 x.x.x.63 2 x.x.x.95 x.x.x.6 x.x.x.127 4 x.x.x.159 x.x.x.9 x.x.x.191 6 x.x.x.1 x.x.x.223 28 x.x.x.255 x.x.x.1 60 x.x.x.1 92 x.x.x.2 24

255.255.255 .192 x.x.x.ID/26

x.x.x.65 x.x.x.126 x.x.x.129 x.x.x.190 x.x.x.193 x.x.x.254

62

255.255.255 .224 x.x.x.ID/27

x.x.x.1 x.x.x.30 x.x.x.33 x.x.x.62 x.x.x.65 x.x.x.94 x.x.x.97 x.x.x.126 x.x.x.129 x.x.x.158 x.x.x.161 x.x.x.190 x.x.x.193 x.x.x.222 x.x.x.225

30

12?

x.x.x.254 x.x.x.1 x.x.x.14 x.x.x.17 x.x.x.30 x.x.x.33 x.x.x.46 x.x.x.49 x.x.x.62 x.x.x.65 x.x.x.78 x.x.x.81 x.x.x.94 x.x.x.97 x.x.x.110 255.255.255 .240 x.x.x.ID/28 16 x.x.x.113 x.x.x.126 x.x.x.129 x.x.x.142 x.x.x.145 x.x.x.158 x.x.x.161 x.x.x.174 x.x.x.177 x.x.x.190 x.x.x.193 x.x.x.206 x.x.x.209 x.x.x.222 x.x.x.225 x.x.x.238 x.x.x.241 x.x.x.254 255.255.255 .248 x.x.x.ID/29 32 x.x.x.1 x.x.x.6 x.x.x.9 x.x.x.14 14 x.x.x.0 x.x.x.1 6 x.x.x.3 2 x.x.x.4 x.x.x.15 8 x.x.x.6 x.x.x.31 4 x.x.x.47 x.x.x.8 x.x.x.63 0 x.x.x.79 x.x.x.9 6 x.x.x.95 x.x.x.1 x.x.x.111 12 x.x.x.127 x.x.x.1 x.x.x.143 28 x.x.x.159 x.x.x.1 x.x.x.175 44 x.x.x.1 x.x.x.191 60 x.x.x.207 x.x.x.1 x.x.x.223 76 x.x.x.239 x.x.x.1 x.x.x.255 92 x.x.x.2 08 x.x.x.2 24 x.x.x.2 40 6 x.x.x.0 x.x.x.7 x.x.x.8 x.x.x.15 ... ...

12;

... x.x.x.241 x.x.x.246 x.x.x.249 x.x.x.254 x.x.x.1 x.x.x.2 255.255.255 .252 x.x.x.ID/30 x.x.x.5 x.x.x.6 64 ... x.x.x.249 x.x.x.250 x.x.x.253 x.x.x.254 -

x.x.x.2 40 x.x.x.247 x.x.x.2 x.x.x.255 48

x.x.x.0 2 x.x.x.4 ... x.x.x.3 x.x.x.7

... x.x.x.2 48 x.x.x.251 x.x.x.2 x.x.x.255 52

1=0

5.2. 8nternet "rotocol verzije 2 (8"v2)

$n/erne/ pro/o6ol da/ira jo0 sa kraja B02/i9 godina pro0log veka i po!eo ja da poka34je neke 3nake Ls/arenjaL. Jedan pro>lem je /ro0enje adresa, /j. nedovoljan >roj adresa 3a opsl4ivanje glo>alni9 3a9/eva. Po0/o s4 $n/erne/ adrese =22>i/ne, pos/oji kona!an >roj raspoloivi9 adresa. $PvB je naslednik /ek4e ver3ije $n/rne/ pro/okola 7$Pv58.

5.2.1. Za+lavlje 8"v2 paketa

)lika G A s/r4k/4ra $PvB pake/a Polje -ersion je d4ine 5 >i/a i iden/ifik4je ver3ij4 $P2ja koj4 ovaj pake/ preds/avlja 7vrednos/ 5 3a /ek44 ver3ij4 $P2ja, a B 3a nov48. Polje (riorit# /akoJe ima 5 >i/a i i343e/no je korisno 3a kon/rol4 3ag40enja. on6ep/ priori/e/a je jednos/avanK vi0e vrednos/i 4ka34j4 na 3na!enje pake/a. Bi/no je kako se priori/e/i koris/e. $PvB prepo3naje da s4 ka0enjenja 4 nekim aplika6ijama, kao 0/o je email, !es/o i neprime/ne, dok ka0njenja 4 nekim dr4gim aplika6ijama, kao 0/o s4 m4l/imedijalne, !ine gledanje skoro nemog4im. (rik je 4 /ome da se iden/ifik4je koji pake/i odgovaraj4 kojim aplika6ijama. )aj/ sa koga se 0alj4 $P pake/i moe da iskoris/i ovo polje 3a definisanje 3na!aja pake/a 4 odnos4 na os/ale pake/e koji se 0alj4 sa is/og mes/a. Vrednos/i priori/e/a se nala3e i3meJ4 0 i 7, i odgovaraj4 pake/ima koji se mog4 3adrava/i malo d4e radi re0avanja 3ag40enja. $PvB prepor4!4je vrednos/i 4 3avisnos/i od aplika6ije, email ima priori/e/ 2, ,(P i @((P 5, (elne/ B, a )#MP 7. vrednos/i i3nad 7 odgovaraj4 real2/ime, ili m4l/imedijalnim aplika6ijama, sl4!ajevima kada ka0njenja mog4 da 1=1

>4d4 veoma neprikladna. 252>i/no polje 2"o% 7a&e" koris/i se 3ajedno sa poljem Priori/C. $deja je da se iden/ifik4j4 pake/i koji 3a9/evaj4 Lspe6ijalni /re/manL 4 r4/erima. #ormalno r4kovanje 3a9/eva od r4/era da pre/rae svoje /a>ele r4/irana pre nego 0/o proslede pake/e. Po0/o se /e /a>ele menjaj4 vremenom, pake/i sa is/im odredi0/em mog4 da Lp4/4j4L preko ra3li!i/i9 r4/a. $PvB defini0e /ok 7flo<8 kao sekven64 pake/a koji se 0alj4 od i3vora do jednog odredi0/a, kao od3iv na nek4 aplika6ij4. Ako s4 /i pake/i di3ajnirani 3a prika3ivanje 4 realnom vremen4 na odredi0/4, spe6ijalni /re/man moe da podra34meva nji9ovo r4/iranje na is/i na!in kako >i se garan/ovao dola3ak 4 ispravnom redosled4. 1B2>i/no polje (a#"oad 7en!th preds/avlja >roj >aj/ova 4 pake/4 min4s 50. Po0/o je 3aglavlje d4ga!ko 50 >aj/ova, ovo polje defini0e koliko 3na!ajni9 >i/ova sledi i3a njega. Polje .op 7imit 4 s40/ini ima is/4 f4nk6ij4 kao i polje (ime /o live kod $Pv5 pake/a. ?2>i/no polje 5e$t .eader preds/avlja 3na!ajn4 ra3lik4 4 poreJenj4 sa $Pv5 pake/ima. (ek4e 3aglavlje $Pv5 pake/a sadri polja .p/ions i Pro/o6ol, pomo4 koji9 se na3na!ava kada r4/er /re>a da pred4me odreJeni ak6ije. Po0/o se 4 polje sa /im na3ivom 4graJ4j4 ra3li!i/e op6ije svaki r4/er mora da pasira 3aglavlje pake/a 7spe6ijalno polje .p/ion8 kako >i 4/vrdio da li pos/oje op6ije koje mog4 da 4/i!4 na njegove odl4ke. (o 3a9/eva doda/n4 logik4 i vreme koje r4/er mora da i3dvoji, 0/o 4sporava 6eo pro6es r4/iranja. +a >i se omog4ilo navoJenje ra3li!i/i9 op6ija, $PvB ima za!"av"je pro?irenja @e$tension headerA. )vako doda/no 3aglavlje ima i polje #eD/ @eader, koje defini0e /ip doda/nog 3aglavlja koje sledi 7ako pos/oji8. .vo omog4ava nekoliko 3aglavlja pro0irenja koja se pos/avljaj4 i3meJ4 originalnog 3aglavlja i korisni9 informa6ija pake/aN svako od nji9 4ka34je na ra3li!i/4 op6ij4. Ako nema 3aglavlja pro0irenja, onda, pop4/ polja Pro/o6ol 4 $Pv5 3aglavlj4, polje #eD/ @eader defini0e /ranspor/ni pro/okol koga $PvB koris/i. #aj3na!ajnijim aspek/om ovog 4reJenja moe se sma/ra/i /o 0/o e neka doda/na 3aglavlja r4/eri ignorisa/i. (ako e r4/eri moi >re da prosledj4j4 pake/e. )adraj i forma svakog dodanog 3aglavlja 3avisi od njegovog /ipaK

De3)i0a)io0 o.)io03 :eader 7'aglavlje sa op6ijama 3a odredi0/e8 .vo 3aglavlje o>e3>eJ4je informa6ije 3a odredi0/e. #e koris/i se 3a vreme r4/iranja. Frag(e0)a)io0 :eadrer 7'aglavlje fragmen/a6ije8 .vo 3aglavlje o>e3>eJ4je informa6ije 3a sl4!aj da je neop9odno ponovo sas/avi/i fragmen/e pake/a. ao /akvo, ono sadri s/avke kao 0/o s4 ofse/ 1=2

fragmen/a, >i/ -as/ ,ragmen/ i iden/ifika/or koji je jedins/ven 3a originalni pake/. Prela3ni $Pv5 r4/eri s4 mogli da fragmen/4j4 dola3ee pake/e ako s4 >ili s4vi0e veliki. $PvB ne dop40/a fragmen/iranje pake/a 4 prela3nim r4/erima. .vo je 3na!ajno 3>og /oga 0/o 4pro0ava logik4 4 r4/er4 i doprinosi efikasnijem i >rem r4/iranj4. Ako r4/er do>ije pake/ koji je s4vi0e veliki da >i >io posla/ preko mree, on jednos/avno od>a64je pak/ i 0alje por4k4 7preko $1MP2a8 na3ad do i3vora. (a por4ka 4ka34je da je pake/ >io s4vi0e veliki i na3na!ava se maksimalna dop40/ena veli!ina. $3vor e nakon /oga fragmen/ira/i pake/ i posla/i fragmen/e, koji sadre 3aglavlje fragmen/a6ije. ,ragmen/i se ponovo sas/avljaj4 na odredi0/4.

Eo.A;6A:o. :eader 7'aglavlje 3a pojedina!ne skokove8 .vo 3aglavlje, ako pos/oji, mora da se pro4!i 4 svakom r4/er4. $deja je da se naved4 sve informa6ije koje moraj4 da imaj4 svi r4/eri. Pos/oji nekoliko mog4i9 op6ija. Po0/o je d4ina polja PaCload -eng/9 1B >i/ova, maksimalna veli!ina pake/a je B5 B. .vo 3aglavlje dop40/a dam&o pakete, pake/e vee od B5 B 0/o je korisno prilikom prenosa veliki9 koli!ina poda/aka, kao 4 sl4!aj4 video 3apisa. )ledeJa op6ija je olak0avanje &)VP pro/okola,gde pake/i sadre informa6ije o re3ervisanom prop4snom opseg4 koji mora da se o>e3>edi 4 svakom r4/er4. Ro/)i0g :eader 7'aglavlje 3a r4/iranje8 .vo 3aglavlje o>e3>eJ4je doda/ne informa6ije o r4/iranj4. )adri 12?2>i/ne adrese r4/era preko koji pake/ mora da proJe. Se8/ri)6 :eader 7Be3>ednosno 3aglavlje8 .vo 3aglavlje 4ka34je na !injeni64 da s4 korisne informa6ije pake/a 0ifrovane. A/):e0)i8a)io0 :eader 7'aglavlje a4/en/ifika6ije8 .vo 3aglavlje s4i 3a a4/en/ifika6ij4 pake/a koja se koris/i sa $P)e6 , >e3>ednosnim pro/okolom na nivo4 pake/a.

1==

5.2.2. 8"v2 adre!iranje

#ajo!iglednija ra3lika 4 odnos4 na $Pv5 je /o 0/o s4 $PvB adrese 12?2 >i/ne, !e/iri p4/a d4e od $Pv5 adresa. (eorijski je omog4eno212? ra3li!i/i9 adresa. Adrese se svrs/avaj4 4 /ri op0/e ka/egorijeK 4ni6as/, anC6as/ i m4li6as/. Unicast adresa defini0e jedins/veni in/erfejs. An#cast adresa defini0e gr4p4 in/erfejsa. Pake/ sa anC6as/ odredi0nom adresom moe da se ispor4!i jednom in/erfejs4 4 >ilo kojoj gr4pi. 6u"ticast adresa defini0e gr4p4, ali 4 ovom sl4!aj4 pake/ prola3i kro3 svaki in/erfejs 4 gr4pi. #o/a6ija 12?2>i/ni9 adresa se ra3lik4je od one koja se koris/i 3a $Pv5. ori0!enje /ek4e no/a6ije 4 kojoj se /a!kama ra3dvajaj4 >rojevi dalo >i no/a6ij4 koja sadri 1B /ro6ifreni9 >rojeva ra3dvojeni9 /a!kama. "mes/o /oga, /a!ke se menjaj4 dvo/a!kama i svaki9 1B >i/ova 4 adresi preds/avlja 9eksade6imaln4 no/a6ij4 !e/voro6ifrenog >roja. Primer $PvB adres ima sledei o>likK
7477:0000:0000:0000:0000:0AFF:1BDF:7FFF

'a adrese koje sadre mnogo n4la koris/i se skraena no/a6ija. " s40/ini, n4le se ne navode, ve se na nji9ovo pris4s/vo 4ka34je sa dve dvo/a!ke 7KK8. )/varni >roj n4la koje nedos/aj4 i3ra!4nava se od43imanjem >roja 9eksade6imalni9 6ifara 4 no/a6iji od =2, >roj 9eksade6imalni9 6ifara koje s4 po/re>ne 3a p4n4 12?2>i/n4 repre3en/a6ij4. PrimerK
7477::0AFF:1BDF:7FFF

(ren4/no pos/oje 22 ra3li!i/a /ipa adresaN svaki ima jedins/ven prefiks. Prefiksi mog4 da sadre od /ri do dese/ >i/ova.

1=5

5.2.%. (ompati)ilno!t !a 8"v*

$Pv5 i $PvB r4/eri moraj4 da koeg3is/iraj4 i da odravaj4 sve neop9odne konek6ije. $PvB pro/okol je di3ajniran /ako da prepo3na $Pv5 pro/okol. )a dr4ge s/rane, $Pv5 pro/okol di3ajnirani pre $PvB i ne 3naj4 ni0/a o njem4. "koliko $PvB pake/ mora da proJe preko $Pv5 r4/er pake/ se 4graJ4je 4 $Pv5 pake/. $Pv5 pro/okoli rade ono 0/o je neop9odno da se prak/ prosledi do sledee /a!ke, gde se $PvB pake/ i3vla!i i3 $Pv5 pake/a. .vakav sis/em se na3iva /4nelovanje. ompa/i>ilnos/ $P ver3ije B sa ver3ijom 5 preds/avlja doda/no op/ereenje defini6ije pro/okola koje je nepo/re>no 4 mreama >a3iranim isklj4!ivo na pro/okol4 ver3ije B. MeJ4/im, nepos/ojanje ovakvog sis/ema kompa/i>ilnos/i >i 3na/no 4sporilo pri9va/anje ver3ije B kao op0/eg s/andarda jer >i ogroman >roj korisnika $n/erne/a morao da is/ovremeno i3vede prela3ak 0/o 4 praksi ne >i >ilo i3vodljivo. (akoJe, veina ak/ivne mrene opreme koja se koris/i 4 mreama koje rade pod $P pro/okolom ver3ije 5 >i pos/ala ne4po/re>ljiva i 3amena opreme >i preds/avljala ogroman finasijski i3da/ak. +oda/no, -A# mree koje imaj4 pris/4p $n/erne/4 >i /akoJe morale i in/erno da se preved4 na ver3ij4 B $P pro/okola.

1=:

5.%. 8nternet Aontrol 0e!!a+e "rotocol (8A0")

$n/erne/ 1on/rol Message Pro/o6ol 7$1MP8 se !es/o sma/ra delom $P pro/okola. .vaj pro/okol 4 s/vari preds/avlja pro0irenje $P pro/okola. .snovma 4loga $1MP2 a jes/e podno0enje i3ve0/aja o gre0kama i s/anj4 $P mree. ori0enje $1MP pro/okola moe ini6ira/i sam mreni sloj ili aplika6ijeEpro/okoli vi0i9 slojeva. 'vani!na spe6ifika6ija $1MP pro/okola se nala3i 4 &,1 dok4men/4 7;2.

)lika G 2 %nkaps4la6ija $1MP por4ke 4 okvir4 $P da/agrama $1MP pro/okol koris/i kon/rolne por4ke koje se prenose 4 okvir4 $P da/agrama. $1MP por4ke se sas/oje od 3aglavlja d4ine =2 >i/a i sadraja.

)lika G 2 )/r4k/4ra $1MP ) o>3irom na /o da je 4loga $1MP pro/okola nadome0/anje nedos/aj4i9 f4nk6ija 3a kon/rol4 4 $P pro/okol4, $1MP por4ke se 4glavnom odnose na ispi/ivanje s/anja mree i 4 se>i sadre 4pi/e i njima odgovaraje odgovore. Jedan od naj!e0e kori0eni9 korisni!ki9 ala/a 3a 4po/re>4 $1MP pro/okola jes/e pin! ala/.
bash-3.1$ ping www.google.com PING www.l.google.com (209.85.135.104) 56(84) bytes of data. 64 bytes from f14.google.com (209.85.135.104): icmp_seq=1 ttl=241 time=37.0 ms 64 bytes from f14.google.com (209.85.135.104): icmp_seq=2 ttl=241 time=35.8 ms 64 bytes from f14.google.com (209.85.135.104): icmp_seq=3 ttl=240 time=35.8 ms --- www.l.google.com ping statistics --3 packets transmitted, 3 received, 0% packet loss, time 2004ms rtt min/avg/max/mdev = 35.851/36.268/37.094/0.584 ms bash-3.1$

-is/ing G 2 primer kori0enja ping ala/a 1=B

.vaj ala/ se koris/i 3a prover4 da dos/4pnos/i $P odredi0/a i >r3ine kom4nika6ije.

Kontrolna poruka Destination Unreachable Opis 7dredite mo(da ne postoji5 ili je trenutno ne0unkcionalno5 poiljalac je mo(da postavio za"tev za rutom koju je mo(da nemogue izvesti5 ili je paket sa postavljenim 0legom .o ,ot 3ragment isuvie veliki da #i #io enkapsuliran u okvir% 8 takvim situacijama ruter detektuje greku i alje I*MP paket do originalnog poiljaoca I*MP koristi ovaj paket kako #i utvrdio da li je odre/eno odredite dostupno% Jalje se kao odgovor na 4c"o &eKuest paket% 8koliko IP paket sadr(i greku5 ili nedozvoljenu vrednost u nekom polju zaglavlja5 ruter otkriva greku i alje Parameter Pro#lem paket nazad do izvora% 7vaj paket sadr(i pro#lemati'no zaglavlje i pokaziva' na polje zaglavlja u kome postoji greka Ako "ost stanica alje paket do rutera koji zna da paket mo(e da se #r(e isporu'i preko nekog drugog rutera5 da #i olakao #udue rutiranje5 ruter alje &edirect paket nazad do "osta% 7n o#avetava "ost stanicu gde se drugi ruter nalazi i da #i u#udue sve pakete do istog odredita tre#alo slati njemu% 7vako je omogueno dinami'ko a(uriranje ta#ela rutiranja i na taj na'in je mogue povoljno iskoristiti neke primene uslova na mre(i% &edirect paket se ne koristi za a(uriranje rute5 jer IP paket sadr(i izvornu adresu5 a ne adresu rutera koji je pret"odno imao paket% Ako ruter primi i suvie veliki #roj paketa od "osta5 mo(e da poalje poruku kojom za"teva redukovanje u'estalosti kojom se paketi alju% !ime 42ceeded paket se alje kada je vrednost polja !ime to 1ive u IP paketu dostigla ?5 ili kada je tajmer za ponovno slanje paketa istekao% 8 svakom slu'aju paket5 ili neki nesastavljeni 0regment se od#acuju sa mre(e% &uer koji je kriv za nji"ovo od#acivanje alje !ime 42ceeded do odredita kako #i se ukazalo da paketi nisu isporu'eni% Eremenska oznaka paketa 9timestamp: omoguava "ostu da proceni koliko je vremena potre#no za krug do drugog "osta i nazad%

Echo Request

Echo Reply Parameter Problem

Redirect

Source Quench

Time Exceeded

Timestamp Request Timestamp Reply

1=7

ddress !ask Request ost mo(e da poalje Address Mask &eKuest and &epl) paket do and Reply rutera da #i utvrdio masku adrese za mre(u na koju je priklju'en% &uter mo(e da poalje odgovor%

1=?

5.*. 8nternet Group 0ana+ement "rotocol (8G0")

ao i $1MP, $n/erne/ *ro4p Managemen/ Pro/o6ol 7$*MP8 se !es/o sma/ra delom $P pro/okola. .vaj pro/okol se koris/i kod !lanova mree koji podravaj4 mu"ticastin! i sl4i 3a do>ijanje informa6ija koji !lanovi mree se /ren4/no nala3e 4 kojim mu"ticast gr4pama. .va informa6ija je neo9podna r4/erima koji podravaj4 m4l/i6as/ i3 /og ra3loga da >i 3nali na koje in/erfejse /re>a prosledi/i m4l/i6as/ sao>raaj. )pe6ifika6ija $*MP pro/okola je da/a 4 &,1 1112 dok4men/4.

)lika G 2 %nkaps4la6ija $*MP por4ke 4 okvir4 $P da/agrama Bi/ska d4ina $*MP por4ke je B5 >i/a. .va por4ka sadri polje koje o3na!ava ver3ij4 $*MP pro/okola 7ova vrednos/ je 3a sada 4vek 18, polje koje o3na!ava /ip $*MP por4ke 71 preds/avlja $*MP 4pi/ a 2 $*MP odgovor8, polja koje sadri vrednos/ kon/rolne s4me por4ke i polje 4 kome se nala3i $P adresa klase + 7vrednos/ svi9 >i/ova adrese je 0 kod $*MP por4ka sa /ipom 18.

)lika G 2 )/r4k/4ra $*MP por4ke 'a kori0enje $*MP pro/okola je po/re>no 4 mrei ima/i r4/er koji podrava $*MP pro/okol. )ledea !e/iri pravila defini04 na!in rada mree sa podr0kom 3a $*MPK 1. Ilan mree 0alje $*MP por4k4 !im se prvi pro6es na njem4 priklj4!i nekoj m4l/i6as/ gr4pi. 'a naredne pro6ese koji se priklj4!4j4 is/oj m4l/i6as/ gr4pi se ne 0alj4 doda/ne $*MP por4ke. 2. Ilan mree ne 0alje $*MP por4ke o /ome da se neki od lokalni9 pro6esa isklj4!i sa m4l/i6as/ gr4pe. Por4ka se /akoJe ne 0alje !ak ni kada poslednji pro6es nap4s/i m4l/i6as/ gr4p4. Ilan mree jedino vodi eviden6ij4 o /ome da li 3a nek4 od m4l/i6as/ gr4pa ima pro6ese koji s4 joj pridr4eni ili ne. =. &4/er sa podr0kom 3a m4l/i6as/ 4 odreJenim vremenskim in/ervalima 1=;

0alje $*MP 4pi/e 3a prover4 da li neki od !lanova lokalne mree ima pro6ese pridr40ene nekoj od m4l/i6as/ gr4pa koje se o>raaj4 r4/er4. 5. Ilanovi mree odgovaraj4 na $*MP 4pi/e r4/era 0alj4i odgovore 3a svak4 od m4l/i6as/ gr4pa kojoj s4 lokalni pro6esi pridr4eni. #a osnov4 opisani9 $*MP 4pi/a i odgovora r4/er odrava in/ern4 /a>el4 na osnov4 koje odreJ4je na koje e in/erfejse prop4s/i/i pris/igle m4l/i6as/ da/agrame.

150

5.,. 8nternet$ork "acket B6c an+e (8"H)

$n/erne/<ork Pa6ke/ %D69ange 7$PG8 je pro/okol mrenog nivoa .)$ modela i koris/i se 4 kom>ina6iji sa )PG pro/okolom /ranspor/nog sloja. .vaj pro/okol je ra3vijen od s/rane #ovell kompanije na osnov4 $+P pro/okola kompanije GeroD a 3a po/re>e #ovel #e/Fare mreni9 opera/ivni9 sis/ema. ) o>3irom na pop4larnos/ opera/ivni9 sis/ema kompanije #ovell po!e/kom ;02i9 godina 20. veka, $PGE)PG kom>ina6ija pro/okola je 4 /om period4 preds/avljala jedno od najpop4larniji9 re0enja 3a lokalne mree. +anas, meJ4/im, (1PE$P s/ek pro/okola preds/avlja 4niver3alno i daleko !e0e kori0eno re0enje. Iak i #e/Fare opera/ivni sis/emi po!ev od ver3ije : podravaj4 i kom4nika6ij4 p4/em (1PE$P pro/okola. $PG pro/okol posed4je odreJene sli!nos/i sa $P pro/okolom ali i ra3like koje ova dva pro/okola !ine nekompa/i>ilnim. +ok $P pro/okol 4niver3alno koris/i =22 >i/no adresiranje $PG pro/okol adresira logi!ke mree preko =22>i/ni9 adresa 7preds/avljeni9 9eksade6imalno8 a !lanove mrea p4/em 5?2>i/ni9 adresa ini6ijalno pos/avljeni9 na vrednos/ 9ardverski9 adresa in/erfejsa 7MA18. .vakvo adresiranje !lanova elimini0e po/re>4 3a A&P pro/okolom koji je neop9odan kod $P pro/okola. &4/iranje se kod $PG pro/okola odvija sli!no kao i kod $P pro/okola, pomo4 /a>ela 3a r4/iranje. ao i $P pro/okol, $PG pro/okol prenosi poda/ke >e3 pre/9odnog os/varivanja ve3e. Jedini6a 3a prenos poda/aka je /akoJe da/agram. $PG pro/okol podrava !e/iri /ipa enkaps4la6ije 4 frejmove nii9 slojeva 7npr. %/9erne/2a8K 1. #ovell Proprie/arC 2 koris/i $%%% ?02.= "en!ht polje ali ne sadri $%%% ?02.2 771 3aglavlje. 'aglavlje $PG pro/okola po!inje odma9 nakon "en!ht >i/ova. #a3iva se i #ovell %/9erne/\?02.= ili sirovi ?02.=. 2. ?02.= 2 koris/i s/andardni $%%% ?02.= forma/ frejma. =. %/9erne/ $$ 2 poda6i $PG da/agrama po!inj4 nakon s/andardnog %/9erne/ $$ 3aglavlja. 5. )#AP 2 koris/i s/andardni $%%% ?02.= forma/ frejma sa doda/kom )#AP 3aglavlja pre po!e/ka $PG da/agrama.

151

5.2. 8"!ec
Jedan od !es/i9 nedos/a/aka pro/okola /ranspor/nog i nii9 slojeva jes/e prenos poda/aka 4 i3vornom o>lik4 2 o>lik4 4 kom s4 do>ijeni od aplika6ije. +o>ra s/rana ovakvog pris/4pa jes/e minimalan 4/i6aj nosei9 pro/okola na poda/ke koje en/i/e/i aplika/ivnog nivoa ra3menj4j4. #edos/a/ak ovakvog pris/4pa jes/e mog4nos/ pregleda i i3mena poda/aka od s/rane !lanova mree kojima poda6i nis4 namenjeni i koji nis4 nadleni 3a nji9ov4 i3men4. " /akvoj si/4a6iji mog4nos/ pregleda poda/aka imaj4 svi !lanovi mree do koji9 poda6i doJ4 7npr. svi !lanovi %/9erne/ mree pove3ani p4/em 94> 4reJaja8 a mog4nos/ i3mene svi !lanovi koji s4 3ad4eni 3a prosleJivanje poda/aka do odredi0/a 7npr. r4/eri i os/ala !vori0/a8. +r4gi o3>iljan nedos/a/ak, pre svega pro/okola mrenog nivoa, jes/e mog4nos/ falsifikovanja ili preo/imanja i3vori0ne adrese i slanje poda/aka sa i3vori0/a koje se sma/ra po43danim. .vaj nedos/a/ak se pre svega odnosi na mree kod koji9 se privilegije pris/4pa dodelj4j4 na osnov4 parame/ara pro/okola mrenog sloja 4mes/o na osnov4 parame/ara aplika/ivnog sloja. &e0avanje pomen4/i9 pro>lema se naj!e0e sree na aplika/ivnom sloj4 /j. 4n4/ar sami9 aplika6ija. #edos/a/ak ovakvog pris/4pa je po/re>a da se svaka aplika6ija nadograJ4je f4nk6ijama 3a 0ifrovanjeEde0ifrovanje i prover4 a4/en/i!nos/i dr4ge s/rane /j. s/rane sa kojom se os/var4je kom4nika6ija. .dreJene aplika6ije ve imaj4 4graJene ove f4nk6ionalnos/i ali kod aplika6ija koje /e f4nk6ionalnos/i nemaj4 naknadno 4graJivanje moe 3a9/eva/i 3na/ne finansijske, lj4dske i vremenske res4rse a naj!e0e i nije mog4e 4sled nedos/4pnos/i i3vornog koda.

)lika G 2 S)livanjeS slojeva $dealno re0enje 4 ovakvoj si/4a6iji jes/e re0avanje pro>lema pregledaEi3mene poda/aka i provera a4/en/i!nos/i na 0/o niem sloj4 i na /aj na!in o>49va/anje svi9 poda/aka dos/avljeni9 od gornji9 slojeva. MeJ4/im, re0avanje na fi3i!kom sloj4 >i 4slovljavalo di3ajn 9ardvera, 3na/no 4/i6alo na 6en4 i o/ealo 4napreJivanje re0enje i ispravljanje even/4alni nedos/a/aka. &e0avanje pro>lema na sloj4 ve3e 152

>i 4slovilo forma/ prenosa poda/aka i 4slovilo prilagoJavanje forma/a na svim noseim kom4nika6ionim kanalima. Mreni sloj se kod pomen4/og pro>lema is/i!e kao 6iljni sloj na kome re0enje /re>a reali3ova/i. Jedno od najpop4larniji9 re0enja 3a 0ifrovanje na mrenom nivo4 je svakako $Pse6 7$P )e64ri/C8 koje je 4jedno i s/andard 3a o>e3>eJivanje $n/erne/ Pro/okola 7$P8. $Pse6 je se/ krip/ografski9 pro/okola 3a o>e3>eJivanje pro/oka pake/a i ra3men4 klj4!evaK

%)P 7%n6aps4la/ing )e64ri/C PaCload8 2 omog44je a4/en/i!nos/, poverljivos/ poda/aka i in/egri/e/ por4ke. A@ 7A4/9en/i6a/ion @eader8 2 o>e3>eJ4je a4/en/i!nos/ i in/egri/e/ por4ke ali ne i poverljivos/8. $ % 7$n/erne/ klj4!evima. eC %D69ange8 2 komponen/a 3ad4ena 3a 4pravljanje

Prin6ip rada $Pse62a je /akav da poda/ke do>ijene od /ranspor/nog sloja 0ifr4je iEili po/pis4je 4 sklad4 sa oda>ranim algori/mom i klj4!evima. " 3avisnos/i od na!ina pridr4ivanja $P 3aglavlja do>ijenom 0ifra/4 iEili digi/alno po/pisanim poda6ima $Pse6 omog4ava dva reima radaK 1. (ranspor/ni reim rada 2. (4nelski reim rada od /ranspor/nog reima rada s/andardno $P 3aglavlje se pridr44je 0ifrovanim poda6ima do>ijenim od /ranspor/nog sloja. (o 3na!i da je na da/agrame /ranspor/nog reima rada primenljivo s/andardno r4/iranje. MeJ4/im, #A( 75et%ork Address Trans"ation8 opera6ija nad ovakvim da/agramima nije mog4a jer se prevoJenjem $P adrese sadraj da/agrama menja i kon/rolna s4ma da/agrama pres/aje da se poklapa sa sadrajem. $3 /og ra3loga je /ranspor/ni reim rada mog4e koris/i/i samo 3a 3a0/i/4 direk/ni9 kom4nika6ija. od /4nelskog reima rada se poda6ima do>ijenim od /ranspor/nog sloja pridr44je s/andardno $P 3aglavlje a opera6ija 0ifrovanja se i3vr0ava nad 6elim da/agramom. .d do>ijenog 0ifra/a se pravi novi da/agram dodavnjem novog $P 3aglavlja. #ad $P da/agramima kreiranim kod /4nelskog reima rada je mog4e i3vr0i/i #A( opera6ij4 jer se kon/rolna s4ma $Pse6 pro/okola odnosi samo na deo da/agrama na koji #A( opera6ija nema 4/i6aj. $Pse6 sis/em 3a0/i/e preds/avlja jedno od najefikasniji9 re0enja 3a 3a0/i/4 poda/aka koji se prenose kom4nika6ionim kanalima ne>e3>edni9 ra!4narski9 mrea 7npr. $n/erne/8. .vaj sis/em omog4ava visok s/epen 3a0/i/e a >rojna re0enja 3a kori0enje $Pse6 pro/okola !ine njegov4 4po/re>4 jednos/avnom.

15=

C. ;ran!portni !loj
(ranspor/ni sloj .)$ i (1PE$P referen/i9 modela preds/alja sloj i3meJ4 sloja aplika6ije 7/j. aplika/ivnog sloja sesije kod .)$ modela8 i mrenog sloja. .p0/a 4loga ovog sloja, kao i os/ali9 slojeva jes/e da omog4i kom4nika6ij4 sloja i3nad i sloja ispod 74 ovom sl4!aj4 sloja aplika6ije sa slojem mree8. onkre/na 4loga ovog sloja jes/e da pri9va/i poda/ke aplika6ije i3vori0/a i dos/avi i9 aplika6iji odredi0/a s/araj4i se o prenos4, kon/roli i ispravljanj4 gre0aka pri prenos4 i garan/ovanjem ispor4ke. Podr0ka 3a /ranspor/ni sloj je 4glavnom reali3ovana na nivo4 opera/ivni9 sis/ema ra!4nara s /im da sam /ranspor/ni sloj nije ekspli6i/no definisan ve se reali3je kro3 podr0k4 3a pro/okole /og sloja. Pri9va/anjem poda/aka od aplika/ivnog sloja /ranspor/ni sloj ima 3ada/ak da poda/ke prevede 4 o>lik pogodan 3a /ranspor/. 'na/no kompleksnija f4nk6ija ovog sloja jes/e da poda/ke prenese kori0enjem nii9 slojeva kojima !es/o nedos/aj4 pomen4/e f4nk6ionalnos/i ve3ane 3a garan/ovanje ispor4ke i kon/rol4 gre0aka. ,4nk6ionalnos/i koje se 4glavnom adresiraj4 na ovom sloj4 s4K

.s/varivanje vir/4elne ve3e 3a prenos poda/aka. PrevoJenje poda/aka 4 74glavnom >inarni8 forma/ pogodan 3a prenos. )egmen/a6ija poda/aka radi efikasnijeg iskori0enja kom4nika6ionog kanala. $spor4ka poda/aka 4 iden/i!nom o>lik4 4 kom s4 posla/i. .mo4avanje op/imalne >r3ine prenosa poda/aka 4 sklad4 sa prop4snom moi i 4!es/alo04 gre0aka na kom4nika6ionom kanal4 i pri9va/noj moi primao6a.

$ako je adresiranje glavna 4loga mrenog sloja, /ranspor/ni sloj posed4je in/erni sis/em adresiranja !ija je adresna jedini6a port. Por/ je odreJen 1B2>i/nim n4meri!kim parame/rom i njegova je 4loga da adresira i3vorniEodredi0ni en/i/e/ aplika/ivnog sloja 7aplika6ij48 od koga po/i!4 poda6i /j. kome /re>a ispor4!i/i poda/ke. Por/ovi se mog4 podeli/i na privilegovane, regis/rovane i dinami!ke 7ili kra/ko/rajne8 por/ove. Privilegovani por/ovi s4 por/ovi 4 opseg4 02102= i pravo na nji9ovo o/varanje 4glavnom ima samo opera/ivni sis/em. #a ovim por/ovima se nala3e naj!e0e kori0eni servisi 7,(P, ))@, (elne/, +#) i sl.8. &egis/rovani por/ovi se kre4 4 opseg4 od 1025 do 5;1:1 i na njima se 3vani!no koris/e servisi novijeg da/4ma. +inami!ki ili kra/ko/rajni por/ovi se kre4 4 opseg4 od 5;1:2 do B::=: i nji9 nije mog4e regis/rova/i a 4glavnom sl4e 3a klijen/ske komponen/e klijen/Eserver sof/vera. %n/i/e/e aplika/ivnog sloja je mog4e adresira/i p4/em por/ova po sops/venom 155

i3>or4 s /im da je 3a s/andardi3a6ij4 4 ovoj o>las/i 3ad4ena organi3a6ija $A#A 7$n/erne/ Assigned #4m>ers A4/9ori/C8. .vo /elo na 3a9/ev proi3voJa!a sof/vera anali3ira opravdanos/ 3a 3vani!nim dodeljivanjem slo>odni9 por/ova 74 sklad4 sa raspros/ranjeno04 servisa 3a koji se por/ 3a9/eva8 i dodelj4je 3a9/evani por/ 4koliko je dos/4pan. Pre 3vani!nog dodeljivanja por/a servis4 po/re>no je os/vari/i odreJen4 op0/os/ 7/j. masovnos/8 servisa. .vakav na!in moe doves/i do konflik/ni9 si/4a6ija kod koji9 se dva ili vi0e servisa koris/e 4 ra3li!i/im mreama na is/om por/4 i os/vare odreJen4 gr4p4 korisnika pre 3vani!nog 3a9/eva 3a odreJenim por/om. Primer ovakve si/4a6ije jes/e por/ 5B: koji se >e3 3vani!nog odo>renja koris/i 3a )M(P pro/okol 3a0/ien ))-2om kao i od s/rane 1is6o kompanije.
Port <? <; << <B <L LB M? ;;? ;<B ;DB ;N; BMC DDB MN? Ser"is 3!P prenos podataka 3!P kontrolne poruke SS + Secure S"ell !elnet SM!P + Simple Mail !rans0er Protocol .,S + .omain ,ame S)stem !!P + )per !e2t !rans0er Protocol P7PB + Post 700ice Protocol verzije B ,!P + ,etwork !ime Protocol IMAPD + Internet Message Access Protocol D S,MP + Simple ,etwork Management Protocol 1.AP + 1ig"tweig"t .irector) Access Protocol !!PS + !!P o#ez#e/en putem !1SHSS1 iS*SI + Internet S*SI

15:

NB; CMC CC?

IPP + Internet Printing Protocol 3!P prenos podataka o#ez#e/en putem !1SHSS1 3!P kontrolne poruke o#ez#e/en putem !1SHSS1

(a>ela G 2 Ies/o kori0eni por/ovi ompo3i/na adresna jedini6a /ranspor/nog i mrenog sloja jes/e socket. )o6ke/ 7nekada se na3iva i mreni so6ke/ ili samo so6ke/8 je sa!injen od sledei9 komponen/iK $P adresa i3vori0/a Por/ i3vori0/a Pro/okol /ranspor/nog sloja Por/ odredi0/a $P adresa odredi0/a

Podr0ka 3a so6ke/2e se 4 opera/ivnim sis/emima naj!e0e reali4je pomo4 go/ovi9 sis/emski9 >i>lio/eka. #eke od najpop4larniji9 so6ke/ >i>lio/eka s4 BerkeleC so6ke/ 3a "niD opera/ivne sis/eme i Finso6k 3a M) Findo<s opera/ivne sis/eme. .sim 4po/re>e 4 ra!4narskim mreama so6ke/2i se mog4 koris/i/i i kod aplika6ija koje se i3vr0avaj4 na lokalnom ra!4nar4. #pr. G Findo< )Cs/em grafi!ki sis/em na "niD pla/formi 3a9/eva so6ke/ da >i f4nk6ionisao. $ako referen/i modeli .)$ i (1PE$P omog4avaj4 ra3voj ra3li!i/i9 /ranspor/ni9 pro/okola danas s4 4 4po/re>i 7i na $n/erne/4 i kod lokalni9 mrea8 naj!e0e (ransmision 1on/rol Pro/o6ol 7(1P8 i "ser +a/agram Pro/okol 7"+P8. (1P pro/okol omog4ava po43dan prenos poda/aka p4/em os/varivanja vir/4elne ve3e, kon/role gre0aka, kon/role redosleda segmena/a i prilagoJavanje >r3ine slanja poda/aka prijemnoj moi odredi0/a dok "+P pro/okol ne posed4je ove f4nk6ionalnos/i. (1P pro/okol se koris/i kod servisa kod koji9 je neop9odna /a!nos/ na ra!4n performansi a "+P pro/okol 4 o>rn4/im si/4a6ijama.

15B

C.1. ;ran!mi!!ion Aontrol "rotocol (;A")

(ransmission 1on/rol Pro/o6ol 7pro/okol 3a 4pravljanje prenosom8 je pro/okol 3ad4en 3a rad sa poda6ima 4 /ranspor/nom sloj4. (1P je pro/okol sa 4spos/avom ve3e di3ajniran da 3a poda/ke koris/i ni3ove >aj/ova i o>e3>edi po43dan prenos poda/aka 4 o>a smera 7f4ll2d4pleD8. .vaj pro/okol je pogodan 3a rad na kom4nika6ionim kanalima visoke po43danos/i 7npr. "(P i op/i!ki ka>lovi8 a poka34je sla>ije performanse na kom4nika6ionim kanalima sa !es/im o0/eenjem poda/aka pri prenos4 7npr. >ei!na kom4nika6ija8. (1P pro/okol je jedan od naj!e0e kori0eni9 pro/okola na /ranspor/nom nivo4 kada je s4 4 pi/anj4 $n/erne/ i klasi!ne lokalne mree. .vaj pro/okol je ve godinama 4 4po/re>i i ra3log /ome je pre svega op/imalan rad na %/9erne/ /e9nologiji. (1P pro/okol je ini6ijalno definisan 4 dok4men/4 &,17;= a kasnije je njegova spe6ifika6ija nekoliko p4/a menjana 4 sklad4 sa novim po/re>ama i mog4nos/ima ra!4narski9 mrea. #eki parame/ri (1P pro/okola s4 odreJeni 4 sklad4 sa ograni!enjima kom4nika6ioni9 kanala 7npr. M(" parame/ar je ograni!en na :=B >aj/ova 3a ve3e sa s/ranama koje nis4 4 lokalnoj mrei8 ali s4 se vremenom poka3ali neadekva/nim 4sled 3na!ajni9 4napreJenja >r3ina i po43danos/i kom4nika6ioni9 kanala. )avremena okr4enja 3a ra3voj dis/ri>4irani9 aplika6ija naj!e0e imaj4 ra3vijen4 podr0k4 3a kori0enje (1P pro/okola iEili pro/okola vi0eg nivoa koji koris/e 4sl4ge (1P pro/okola. (o 3na!i da ovaj pro/okol preds/avlja de acto s/andard 3a ra3voj dis/ri>4iranog sof/vera koji 3a9/eva po43dan prenos poda/aka. #eki od najpop4larniji9 servisa in/erne/a 7Fe>, e2mail, ,(P i/d8 se >a3iraj4 na (1P pro/okol4.

157

C.1.1. ;A" !e+menti

.snovna jedini6a prenosa poda/aka kod (1P pro/okola je segmen/. )egmen/ se sas/oji od 3aglavlja 7koje generi0e i in/erpre/ira sam pro/okol8 i aplika/ivni9 poda/aka 7koje generi0eEpre43ima aplika/ivni sloj8. Aplika/ivni poda6i nis4 o>ave3an deo segmen/a i i3os/avljeni s4 kod kon/rolni9 segmena/a 7npr. segmena/a 3ad4eni9 3a 4spos/avljanje i prekid ve3e8.

)lika G 2 )/r4k/4ra (1P segmen/a 'aglavlje (1P segmen/a se sas/oji od polja fiksne d4ine koja sadre informa6ije ve3ane 3a pro/okol. Bi/ska d4ina 3aglavlja je :D=2 >i/a 4koliko nis4 4klj4!ene op6ije. Bi/ska d4ina 6elok4pnog segmen/a je jednaka >i/skoj d4ini 3aglavlja 74koliko se segmen/om ne prenose poda6i aplika6ije8 ili 3>ir4 >i/ske d4ine 3aglavlja i >i/ske d4ine poda/aka do>ijeni9 od sloja aplika6ije.

)lika G 2 .dnos $P da/agrama i (1P segmen/a .sim osnovnog dela 3aglavlja ono moe sadra/i i doda/ne op6ije ve3ane 3a pro/okol. )vaka op6ija 3aglavlj4 dodaje re! od =2 >i/a. "koliko op6ija ne sadri dovoljno poda/aka da isp4ni =2 >i/a, preos/ali >i/ovi se dop4njavaj4 n4lama. #eke od najvaniji9 op6ija (1P pro/okola s4 M)) 76a$imum *e!ment *ize8, F).P( 7;indo% *ca"e 4ption8, )A1 7*e"ective A1,8 i )A1 Permi//ed. )adraj op6ija /akoJe 4la3i 4 kon/roln4 s4m4 segmen/a 7T1( checksum8. 15?

Pol#e Source port number

$ita Opis ;N Port preko koga se komunikacija vri na strani koja alje segment% ,a osnovu porta sistem odre/uje kojoj aplikaciji tre#a proslediti podatke iz segmenta% -roj porta u kom#inaciji IP adresom se naziva socket% ;N Port preko koga se komunikacija vri na strani koja prima segment% B< -roj koji ozna'ava redni #roj prvog #ajta podataka u segmentu u odnosu na celokupan niz podataka koji se prenosi% 8 slu'aju segmenta sa S6, indikatorom kada se odre/uje inicijalna vrednost 9IS, + Initial SeKuence ,um#er:% B< -roj koji slu(i za utvr/ivanje koji paketi su regularno isporu'eni na odredite% D -roj re'i du(ine B< #ita koje se nalaze u zaglavlju 9podrazumevana vrednost je L:% 7vaj parametar pomno(en sa B< ozna'ava poslednji #it zaglavlja% -itovi rezervisani za #udue proirenje protokola% )*R + Congestion Window Reduced E)E + Explicit Congestion Notification UR, + urgentan segment 9eng% urgent: )K + potvrda prijema 9eng% acknowledge:% PS' + 9eng% push:% RST + ozna'ava segment koji inicira prekid i ponovno uspostavljanje veze% S-. + ozna'ava segment koji inicira uspostavljanje veze 9uz sin"ronizaciju sekvencijalni" #rojeva:% /(. + ozna'ava segment koji inicira prekid veze%

Destination port number

Sequence number

ckno%led&ment number

'eader len&th

Reser"ed (ndikatori

D M

*indo% si0e

;N Eeli'ina okvira tj% #roj #ajtova koje odredite mo(e da pri"vati preko segmenata koji su potvr/eni% ;N Kontrolna suma koja se odnosi na zaglavlje i potatke i koristi se za proveru da li je segment izmenjen tokom

T)P checksum

15;

transporta% Ur&ent pointer ;N Koristi se u sprezi sa 8&A indikatorom i upuuje na poslednji #ajt urgentni" podataka%

1:0

C.1.2. U!po!tavljanje i prekid veze

Pri kori0enj4 (1P pro/okola dve s/rane moraj4 da 4spos/ave ve34 i3meJ4 se>e kao pred4slov 3a dalj4 ra3men4 poda/aka. "spos/avljanje ve3e se vr0i p4/em sledei9 korakaK 1. lijen/ server4 0alje segmen/ sa )]# indika/orom koji sadri >roj por/a servera na koji klijen/ eli da se povee i $)# klijen/a.

2. )erver odgovara na )]# 3a9/ev klijen/a segmen/om koji sadri A1 indika/or sa $)#2om klijen/a 4veanim 3a jedan. )egmen/ /akoJe sadri )]# indika/or servera sa njegovim $)#. =. lijen/ odgovara na )]# 3a9/ev servera 0alj4i segmen/ sa A1 indika/orom koji sadri $)# servera 4vean 3a jedan.

.va /ri koraka se na3ivaj4 Lr4kovanjeM 7eng. handshake8 i 4koliko ne doJe do gre0ke 4 njima, ve3a je 4spos/avljena. )/rana koja ini6ira 4spos/avljanje ve3e i3vr0ava aktivno uspostav"janje veze 7eng. active open8 dok s/rana koja pri9va/a 4spos/avljanje ve3e i3vr0ava pasivno uspostav"janje veze 7eng. passive open8. Jednom 4spos/avljena ve3a os/aje ak/ivna dok god se ne 3a9/eva njen prekid ili dok se jedna od s/rana ne i3g4>i eviden6ij4 o njoj 7npr. rese/ovanjem ra!4nara8. (o 3na!i da s4 4 periodima kada se ve3a ne koris/i 3a prenos poda/aka mog4i prekidi na svim niim slojevima 74klj4!4j4i i fi3i!ki8. od prekida 4spos/avljene ve3e po/re>no je da o>e s/rane do>ij4 informa6ij4 da je ve3a prekin4/a i da dalji prenos poda/aka nije mog4. Prekid ve3e moe ini6ira/i svaka od s/rana, >e3 o>3ira na /o koja s/rana je ini6irala 4spos/avljanje ve3e. 'a prekid ve3e se koris/e ,$# indika/ori 4 (1P 3aglavlj4 a redosled segmena/a je sledeiK 1. )/rana koja ini6ira prekid 0alje (1P segmen/ sa 4klj4!enim ,$# indika/orom. 2. Primala6 odgovara segmen/om sa 4klj4!enim A1 indika/orom. =. 'a po/p4ni prekid ve3e primala6 0alje segmen/ sa 4klj4!enim ,$# indika/orom. 5. $ni6ija/or prekida 0alje odgovor 4 vid4 segmen/a sa 4klj4!enim A1 indika/orom. )/rana koja ini6ira prekid ve3e i3vr0ava aktivan prekid veze 7eng. active c"ose8 dok s/rana koja pri9va/a prekid ve3e i3vr0ava pasivan prekid veze 7eng. passive c"ose8. "koliko jedna s/rana ini6ira prekid ve3e 7po0alje segmen/ sa ,$# indika/orom i primi segmen/ sa A1 indika/orom8 a dr4ga 3adri ve34 4spos/avljenom /akva ve3a se na3iva pol423a/vorenom 7eng. ha" 'c"ose8 i njome se nadalje mog4 sla/i samo poda6i 4 jednom smer4. 1:1

C.1.%. "ouzdano!t i performan!e

Performanse (1P pro/okola s4 4glavnom 3na/no sla>ije 4 poreJenj4 sa pro/okolima koji rade >e3 4spos/avljanja ve3e 7npr. "+P pro/okolom8. (akoJe, (1P pro/okol ne podrava >road6as/ing i m4l/i6as/ing ve omog4ava kom4nika6ij4 i3meJ4 isklj4!ivo dve s/rane. MeJ4/im, glavna karak/eris/ika (1P pro/okola je po43danos/. ) o>3irom na /o da $P pro/okol 7pro/okol mrenog sloja8 ne garan/4je po3dan prenos poda/aka, po43danos/ (1P pro/okola se os/var4je p4/em sledei9 pravilaK

Poda/ke koje aplika6ija dos/avlja /ranspor/nom sloj4 (1P deli 4 segmen/e koje 0alje pojedina!no. #a /aj na!in se smanj4je jedini6a nad kojom se vr0i kon/rola i na /aj na!in smanj4je mog4nos/ i 6ena ispravljanja gre0ke. (1P 3a9/eva po/vrd4 da je svaki od posla/i9 segmena/a ispor4!en. Poda6i se nakon slanja !4vaj4 4 i3la3nom >afer4 do do>ijanja po/vrde o prijem4. "koliko po/vrda o ispor4!ivanj4 ne s/igne 4 odreJenom vremenskom rok4, segmen/ se 0alje ponovo. (1P elimini0e is/e segmen/e koje je mreni sloj gre0kom dos/avio dva ili vi0e p4/a. (1P reorgani34je primljene segmen/e po i3vornom redosled4 >e3 o>3ira na redosled kojim i9 mreni sloj dos/avlja. (1P prilikom slanja segmen/a generi0e kon/rolne parame/re ve3ane 3a 3aglavlje i sadraj. "koliko prilikom prenosa segmen/a doJe do i3mena 3aglavlja ili sadraja ove s4me 4ka34j4 na nji9 i 3a9/eva se ponovno slanje segmen/a. (1P prilagoJava frekven6ij4 slanja segmena/a pri9va/noj moi primao6a !ime spre!ava od>a6ivanje segmena/a 7i nepo/re>no op/ereenje kom4nika6ionog kanala8 i smanj4je mog4nos/ gre0ke.

+o>ijene korisni!ke poda/ke 7/j. poda/ke koje dos/avlja aplika/ivni sloj8 (1P pro/okol /re/ira kao ni3 >aj/ova. "koliko do>ijeni ni3 >aj/ova prela3i najve4 do3voljen4 veli!in4 segmen/a 7M)), MaDim4m )egmen/ )i3e8, ni3 se deli i 0alje sa vi0e segmena/a.
MSS 9Ma2imum Segment Size: opcija Parametar MSS svaka strana dostavlja suprotnoj u okviru segmenta sa S6, indikatorom 9pri upostavljanju veze: a5 ukoliko ta opcija segmenta nije data eksplicitno5 koristi se podrazumevana sistemska vrednost od LBN #ajtova% 8kupna veli'ina !*P segmenta 9uklju'ujui zaglavlje i podatke: sa MSS+om od LBN #ajtova iznosi LLN #ajtova veli'ina IP datagram ovakvog paketa #i iznosila L=N #ajtova 9LLN #ajtova !*P segmenta O <? #ajtova IP zaglavlja:% .akle5 IP datagram sa ovakvom veli'inom MSS+a sadr(i LBN #ajtova

1:2

9CBP: korisni'ki" podataka i D? #ajtova 9=P: podataka vezani" za !*P i IP protokole% !o zna'i da je u ovakvom slu'aju komunikacionim kanalom propusne moi ;??M#Hs u jednoj sekundi mogue preneti CBM# korisni'ki" podataka% 8koliko vrednost MSS+a poveamo na BCN? #ajtova ukupna veli'ina IP datagrama #i iznosila D??? #ajtova 9veli'ine !*P i IP zaglavlja ostaju iste po segmetnu i datagramu:% 8 tom slu'aju #i odnos korisni'ki" podataka i podataka vezani" za protokole iznosio CCG;% !akva vrednost MSS+a #i na komunikacionom kanalu propusne moi ;??M#Hs omoguila prenos CCM# korisni'ki" podatak u sekundi% Iz ovoga #i se moglo zaklju'iti da vea vrednost MSS+a omoguava vee #rzine prenosa tj% e0ikasnije korienje komunikacionog kanala% Me/utim5 ovakav zaklju'ak je ta'an samo u slu'aju kada komunikacioni kanal i inter0ejsi ka njemu omoguavaju prenos podataka #ez greaka% 8 slu'ajevima kada se javljaju greke pri prenosu 9to za"teva ponovno slanje oteeni" segmenata: visoke vrednosti MSS+a mogu imati suprotan e0ekat ili 'ak u potpunosti onemoguiti komunikaciju%

.p6ija M)) s/oji 4 >liskoj ve3i sa performansama (1P pro/okola. #ega/ivan 4/i6aj na performanse ovog pro/okola moe ima/i i po/re>a da se 3a svaki dos/avljeni segmen/ 3ase>no dos/avi po/vrda o ispor46i.
SA*K 9Selective A*K: i SA*K Permitted opcije Slanje A*K segmenta za svaki uspeno primljeni segment u odre/enim slu'ajevima mo(e predstavljati nepotre#no optereenje komunikacionog kanala% Me/utim5 poiljalac mo(e slanjem paketa sa SA*K permitted opcijom ovlastiti klijenta za periodi'no slanje segmenta sa SA*K opcijom + segmenta koji sadr(i o#avetenje o vie uspeno primljeni" segmenata% ,a taj na'in se rastereuje komunikacioni kanal na ra'un izlaznog #a0era poiljaoca%

.snovna po/vrda o ispor46i se 0alje 4 vid4 segmen/a sa 4klj4!enim A1 indika/orom. Pomo4 op6ije )A1 7)ele6/ive A1 8 mog4e je posla/i po/vrd4 3a vi0e primljeni9 pake/a 4 okvir4 jednog segmen/a. 'a ov4 op6ij4 je po/re>no da i dr4ga s/rana do3voli njeno kori0enje slanjem pake/a sa )A1 Permi//ed op6ijom.

1:=

C.2. U!er 9ata+ram "rotocol (U9")

"ser +a/agram Pro/o6ol 7"+P8 pored (1P pro/okola preds/avlja jedan od naj!e0e kori0eni9 /ranspor/ni9 pro/okola $n/erne/a i lokalni9 ra!4narski9 mrea. #as4pro/ (1P pro/okol4 "+P pro/okol ne omog4ava po43dan prenos poda/aka p4/em os/varivanja vir/4elne ve3e, kon/role gre0aka, kon/role redosleda segmena/a i ne prilagoJava >r3in4 slanja poda/aka prijemnoj moi odredi0/a. #edos/a/ak ovi9 f4nk6ionalnos/i !ini "+P pro/okol jednos/avnijim pro/okolom od (1P pro/okola i pro/okolom koji ne garan/4je po43dan prenos poda/aka. MeJ4/im, namena "+P pro/okola nije po43dan prenos poda/aka ve prenos sa 0/o manjim vremenskim neslaganjima i3meJ4 generisanja poda/aka na s/rani i3vori0/a i prijema poda/aka na odredi0/4. *lavne primene "+P2a s4 kod pro/o!nog prenosa glasa i video ma/erijala 7$n/erne/ /elefonija, video konferen6ije, ra!4narske igri6e i sl.8. Prednos/ "+P pro/okola 4 odnos4 na (1P jes/e mog4nos/ &roadcast slanja poda/aka /j. is/ovremenog slanja poda/aka svim !lanovima mree. Jedini6a 3a prenos poda/aka "+P pro/okola je da/agram. )/r4k/4ra "+P da/agrama je 3na/no jednos/avnija od s/r4k/4re (1P segmena/a jer je i3os/avljena veina kon/rolni9 informa6ija.

)lika G 2 )/r4k/4ra "+P da/agrama MeJ4/im, nedos/a/ak kon/rolni9 informa6ija !ini "+P pro/okol 3na/no efikasnijim 4 smisl4 manjeg op/ereenja kom4nika6ionog kanala kon/rolnim poda6ima i manjeg op/ereenja primao6a da/agrama 4 smisl4 jednos/avnijeg pro6esiranja da/agrama.
Pol#e Source port number Destination port number $ita Opis ;N Port preko koga se komunikacija vri na strani poiljaoca% ;N Port preko koga se komunikacija vri na strani primaca%

1:5

1en&th )hecksum

;N -roj #itske du(ine podataka koje datagram nosi% ;N Kontrolna suma zaglavlja i paketa%

#eo/pornos/ "+P pro/okola na gre0ke pri prenos4, vi0es/r4ko dos/avljanje is/i9 da/agrama ili g4>i/ka poda/aka, dos/avljanje poda/aka 4 i3menjenom redosled4 i sl. mog4e je nadomes/i/i f4nk6ionalnos/ima 4 aplika/ivnom sloj4. #eke aplika6ije koje koris/e "+P pro/okol primenj4j4 ovakav pris/4p 7npr. (,(P servis8. MeJ4/im, kori0enjem "+P pro/okola aplika6ije 4gavnom o!ek4j4 maksimalne performanse prenosa >e3 o>3ira na gre0ke i doda/ni sis/emi 3a ispravljanje gre0aka >i 4gro3ili normalan rad pomen4/i9 aplika6ija.

1::

C.%. -tream Aontrol ;ran!mi!!ion "rotocol (-A;")

)/ream 1on/rol (ransmission Pro/o6ol 7)1(P8 je pro/okol koji ima sli!nos i sa (1P i sa "+P pro/okolom. ao i (1P pro/okol )1(P omog4ava po43dan prenos poda/aka >r3inom koja je prilagoJena pri9va/noj moi odredi0/a. (akoJe, kao i "+P pro/okol )1(P omog4ava ispor4k4 poda/aka na vi0e odredi0/a is/ovremeno.
Izvod iz &3* <CN? dokumenta S*!P is designed to transport PS!, signaling messages over IP networks5 #ut is capa#le o0 #roader applications% S*!P is a relia#le transport protocol operating on top o0 a connectionless packet network suc" as IP% It o00ers t"e 0ollowing services to its usersG

acknowledged error+0ree non+duplicated trans0er o0 user data5 data 0ragmentation to con0orm to discovered pat" M!8 size5 seKuenced deliver) o0 user messages wit"in multiple streams5 wit" an option 0or order+o0+arrival deliver) o0 individual user messages5 optional #undling o0 multiple user messages into a single S*!P packet5 and network+level 0ault tolerance t"roug" supporting o0 multi+"oming at eit"er or #ot" ends o0 an association%

!"e design o0 S*!P includes appropriate congestion avoidance #e"avior and resistance to 0looding and masKuerade attacks%

)1(P je rela/ivno mlad pro/okol /ako da se danas re/ko sree 4 4po/re>i. (akoJe, i podr0ka 3a ovaj pro/okol 4 opera/ivnim sis/emima je 4glavnom 4 eksperimen/alnoj fa3i. MeJ4/im, ovaj pro/okol je pomen4/ 3>og svoje vanos/i kao pro/okol koji 4 >4d4nos/i moe o>jedini/i prednos/i (1P i "+P pro/okola.

1:B

C.*. -eIuenced "acket B6c an+e (-"H) protokol

)eH4en6ed Pa6ke/ %D69ange 7)PG8 pro/okol je pro/okol /ranspor/nog sloja koji se koris/i kao podra34mevani /ranspor/ni pro/okol kod #ovell #e/Fare opera/ivni9 sis/ema. .vaj pro/okol se koris/i 4 kom>ina6iji sa $PG pro/okolom mrenog nivoa. )PG pro/okol omog4ava po43dan prenos poda/aka sa os/varivanjem ve3e i naj>lie se moe 4poredi/i sa (1P pro/okolom. )PG pro/okol je ra3vijen na osnov4 )eH4en6ed Pa6ked Pro/o6ol 7)PP8 re0enja kompanije GeroD. ) o>3irom na pop4larnos/ opera/ivni9 sis/ema kompanije #ovell po!e/kom ;02i9 godina 20. veka, $PGE)PG kom>ina6ija pro/okola je 4 /om period4 preds/avljala jedno od najpop4larniji9 re0enja 3a lokalne mree. +anas, meJ4/im, (1PE$P s/ek pro/okola preds/avlja 4niver3alno i daleko !e0e kori0eno re0enje. Iak i #e/Fare opera/ivni sis/emi po!ev od ver3ije : podravaj4 i kom4nika6ij4 p4/em (1PE$P pro/okola.

1:7

C.,. 8nternet -A-8 (i-A-8)

)mall 1omp4/er )Cs/em $n/erfa6e 7)1)$8 preds/avlja sk4p s/andarda koji omog4avaj4 fi3i!ko pove3ivanje i prenos poda/aka i3meJ4 ra!4nara i ra!4narski9 periferija. #aj!e0e kori0eni 4reJaj na )1)$ in/erfejs4 jes4 )1)$ 9ard2diskovi. .sim 9ard2diskova preko )1)$ in/erfejsa je mog4e pove3a/i i 4reJaje 3a skladi0/enje poda/aka na magne/noj /ra6i, op/i!ki 4reJaji, skeneri i 0/ampa!i. Jedna od glavni9 prednos/i )1)$ 4reJaja jes/e pla/formska ne3avisnos/ /ako da ra!4nari koji imaj4 )1)$ in/erfejs posed4j4 )1)$ kon/rolere sa mikro2 pro6esorima koji omog4avaj4 ne3avis/an rad periferija od 6en/ralnog pro6esora. MeJ4/im, ovakav pris/4p podra34meva visok4 6en4 )1)$ re0enja /ako da s4 ona danas 4 4po/re>i samo kod sk4pi9 serverski9 re0enja a na personalnim ra!4narima se koris/i 3na/no jef/iniji $n/egra/ed +rive %le6/roni6s 7$+%8 s/andard. i)1)$ 7$n/erne/ )1)$8 je mreni pro/okol koji omog4ava kori0enje )1)$ pro/okola 4 ra!4narskim mreama >a3iranim na $P pro/okol4. .vaj pro/okol se 4lgavnom koris/i 4 >r3im ra!4narskim mreama 7npr. *iga>i/ %/9erne/8 3a pridr4ivanje velike koli!ine eks/erne memorije serverima. .vakve mree se na3ivaj4 )/orage Area #e/<ork 7)A#8. i)1)$ pro/okol nije 3na!ajan 4 pogled4 preno0enja poda/aka i3meJ4 velikog >roja !lanova mree. MeJ4/im, namena i)1)$ pro/okola je po/p4no dr4ga!ija i ovaj pro/okol prika34je /enden6ij4 dis/ri>4iranja ra!4narski9 servisa koji s4 nekad >ili !vrs/o ve3ani 3a in/erne magis/rale ra!4nara.

1:?

1D.-loj aplikacije
)loj aplika6ije preds/avlja najvi0i sloj .)$ i (1PE$P referen/i9 modela i kao /akav ovaj sloj se nala3i naj>lie korisnik4. %lemen/e na ovom sloj4 !ine korisni!ke aplika6ije koje koris/e mrene res4rse i kom4nika6ij4. %lemen/i aplika/ivnog sloja se kod .)$ modela o>raaj4 sloj4 pre3en/a6ije dok je prvi sloj ispod sloja aplika6ije kod (1PE$P modela /ranspor/ni sloj. Pos/oje i sl4!ajevi kod koji9 se aplika6ija direk/no o>raa niem sloj4 od /ranspor/nog 7npr. korisni!ki ala/ pin! koris/i direk/no 4sl4ge $1MP pro/okola8.

1:;

1D.1. ;elnet
.snovna 4loga /elne/ servisa jes/e da omog4i rad korisnika na 4daljenim ra!4narima 7naj!e0e pod "#$G opera/ivnim sis/emom8. .vaj servis je i3graJen na klijen/2server ar9i/ek/4ri 0/o 3na!i da 3a9/eva od korisnika posedovanje klijen/ske aplika6ije i da na ra!4nar4 na koji korisnik eli da se povee >4de ins/alirana serverska komponen/a servisa. #akon 4spos/avljanja ini6ijalne ve3e /elne/ pro/okola ovaj servis poprima karak/eris/ike 9os/2>ased ar9i/ek/4re. (o 3na!i da svaka opera6ija od s/rane klijen/a 7npr. pri/isak /as/era na /as/a/4ri8 se is/ovremeno prosleJ4je server4. #a /aj na!in korisnik moe o>avlja/i opera6ije na 4daljenom ra!4nar4 na is/i na!in kao da sedi direk/no ispred ra!4nara i koris/i lokaln4 /as/a/4r4 i moni/or. Jedan od glavni9 ra3loga 3a0/o se danas /elne/ re/ko koris/i 3a 4daljeni pris/4p ra!4narima jes/e pojava grafi!kog korisni!kog in/erfejsa 7eng. *"$8 3a koji ovaj pro/okol nije di3aniran. +oda/ni ra3log pada pop4larnos/i ovog servisa jes/e >e3>ednos/. (elne/ pro/okol sve ak6ije korisnika 74klj4!4j4i i slanje korisni!kog imena i lo3inke8 i re34l/a/e ins/r4k6ija 0alje 4 i3vornom o>lik4 0/o ga !ini ne>e3>ednim 3a kori0enje na mreama !ije je kanale mog4e prisl40kiva/i. Be3 o>3ira na sve reJ4 4po/re>4 /elne/ servisa 3a rad na 4daljenim ra!4narima veina moderni9 opera/ivni9 sis/ema danas se ispor4!4je sa 4klj4!enom klijen/skom komponen/om. &a3log ovome jes/e mog4nos/ kori0enja /elne/ klijen/a 3a pris/4p serverskim komponen/ama os/ali9 servisa.
bash-3.1$ telnet mail.singidunum.ac.yu 110 Trying 212.62.48.42... Connected to mail.singidunum.ac.yu. Escape character is '^]'. +OK user korisnik +OK pass lozinka +OK stat +OK 1 870 quit +OK Connection closed by foreign host. bash-3.1$

)lika G 2 Pris/4p P.P= server4 p4/em /elne/ klijen/a 1B0

,ormalna spe6ifika6ija /elne/ pro/okola je da/a 4 &,1 2=:: i &,1 ?:5 dok4men/ima dos/4pnim na Fe> saj/4 $%(,2a 7<<<.ie/f.org8. Podra34mevani por/ /elne/ servisa je 2= a /ranspor/ni pro/okol (1P. 'a naslednike /elne/ pro/okola mog4 se sma/ra/i ))@ 7)e64re )9ell, o>e3>eJ4je sig4rnos/ p4/em 0ifrovanja poda/aka8 na "#$G i &emo/e +esk/op 7omog4ava grafi!ki korisni!ki in/erfejs8 na M) Findo<s pla/formi.

1B1

1D.1.1.-ecure - ell (--/)

.snovna 4loga ))@ servisa jes/e da omog4i >e3>edan pris/4p i rad na 4danjenom ra!4nar4. .vaj servis je nasledio vein4 oso>ina (elne/ servisa s /om ra3likom 0/o ))@ poda/ke prenosi 4 0ifrovanom o>lik4.
bash-3.1$ ssh korisnik@server korisnik@server's password: Last login: Thu Mar 1 15:40:53 2007 from 192.168.1.10 Linux 2.6.18

korisnik@server:~$ ls -la total 4 drwxr-xr-x 5 korisnik users 144 2007-02-28 12:44 .

drwx--x--x 68 korisnik users 4192 2007-03-02 13:22 .. drwxr-xr-x drwxr-xr-x drwxr-xr-x 4 korisnik users 4 korisnik users 4 korisnik users 152 2006-12-16 09:28 2006-12-16-10 152 2006-12-16 10:43 2006-12-16-11 152 2006-12-16 13:00 2006-12-16-13

korisnik@server:~$ exit logout Connection to server closed. bash-3.1$

)lika G 2 Primer kori0enja ))@ servisa ))@ servis se 4glavnom koris/i 3a 4daljeni rad na "niD ra!4narima s /im da pos/oji i vei >roj klijena/a 3a os/ale pla/forme. .sim rada na 4daljenim ra!4narima ))@ pro/okol se moe iskoris/i/i i kao podloga 3a ,(P pro/okol /j. sig4ran prenos fajlova.

1B2

1D.1.2.Remote 9e!ktop
'ada/ak Remote Desktop servisa jes/e da omog4i pris/4p i rad na 4daljenim ra!4narima na kojima je ins/aliran M) Findo<s i 4klj4!en 6icroso t Termina" *ervices.

)lika G 2 Primer klijen/ske aplika6ije &emo/e +esk/op servisa Prednos/ ))@ i (elne/ servisa 4 odnos4 na &emo/e +esk/op jes/e prenos manje koli!ine poda/aka. '>og prenosa grafi!ki9 elemena/a korisni!kog in/erfejsa &emo/e +esk/op moe poka3a/i lo0ije performanse na sporijim ve3ama.

1B=

1D.2. 9omain :ame -7!tem (9:-)

+omain #ame )Cs/em 7+#)8 je sis/em koji !4va informa6ije ve3ane 3a imena domena 4 vid4 dis/ri>4irane >a3e poda/aka na mreama 7npr. $n/erne/48 a reali3ovan je kao klijen/2server servis. #ajvanija f4nk6ionalnos/ +#)2a je prevoJenje $P adresa 4 ime domena i o>rn4/o. Veina os/ali9 mreni9 servisa 7Fe>, %2mail, ,(P...8 koris/i ili ima mog4nos/ da koris/i +#) servis. #a primer, jedna od f4nk6ionalnos/i +#)2a je i o>e3>eJivanje informa6ije o /ome koji serveri s4 3ad4eni 3a ra3men4 elek/ronske po0/e 3a odreJeni domen. Be3 ove f4nk6ionalnos/i +#)2a, servis 3a ra3men4 elek/ronske po0/e ne >i mogao da f4nk6ioni0e.

1B5

1D.2.1.8!torijat pro)lema i reenja

+#) se javio 4sled poras/a veli!ine ra!4narski9 mrea, poras/a >roja ra!4narski9 mrea 7i pojave $n/erne/a8 i po/re>e 3a jednos/avnijim adresiranjem ra!4nara na mrei. Pod jednos/avnijim adresiranjem se 4 s/vari podra34meva prilagoJavanje mrenog adresiranja karak/eris/i6i lj4di da lak0e pam/e sim>oli!ka imena od >rojeva 7npr. lak0e je 3apam/i/i L<<<.singid4n4m.a6.C4M od L212.B2.5:.222M8. Pro>lem je 4 po!e/k4 >io re0en p4/em hosts fajlova na svakom od ra!4nara na mrei. MeJ4/im, poras/om >roja ra!4nara 4 ra!4narskim mreama, nedos/a6i ovakvog re0enja s4 pos/ali o3>iljan pro>lemK 1. "3mimo 3a primer ra!4narsk4 mre4 od # !lanova. 2. # ra!4nara !4va informa6ij4 o # !lanova /e mree 4 lokalnim hosts fajlovimaK 1. 1;2.1B?.1.1 2. 1;2.1B?.1.2 =. 1;2.1B?.1.# ra!4nar1.lokalna2mrea ra!4nar2.lokalna2mrea ra!4nar#.lokalna2mrea

=. Pro>lem 1K dodavanjem novog ra!4nara 4 mre4 po/re>no jeK 1. na # ra!4nara doda/i novi 3apis 4 hosts fajl 2. na novom ra!4nar4 4ne/i komple/an hosts fajl 5. Pro>lem 2K i3menom pos/ojeeg ra!4nara 4 mrei po/re>no jeK 1. na # ra!4nara i3meni/i pos/ojei 3apis 4 hosts fajl4 :. Pro>lem =K 4klanjanjem pos/ojeeg ra!4nara i3 mree po/re>no jeK 1. na #21 ra!4nara doda/i 4kloni/i 3apis i3 hosts fajla $3 navedenog se jasno vidi da kod mali9 mrea hosts fajlovi mog4 >i/i jednos/avnije re0enje od +#)2a 7jer nema po/re>e 3a pos/avljanjem +#) servera8 dok se kod veliki9 mrea adminis/ra6ija 3na/no o/eava jer se pri svakoj i3meni mree ona odnosi na sve ra!4nare 4 mrei. Prvi korak ka re0avanj4 pro>lema je >io dis/ri>4irani hosts fajl 7jedan hosts fajl 4 mrei kome mog4 da pris/4paj4 svi !lanovi mree8 a pro>lem je 4 po/p4nos/i re0en 1;?=. godine kada je Pol Mokape/ris i34meo +#) 7&,1 dok4men/i ??2, ??= a 3a/im i 10=5, 10=:8.

1B:

1D.2.2./o!t! fajlovi
Pojavljivanje +#)2a nije 4 po/p4nos/i eliminisao kori0enje hosts fajlova. .vi fajlovi pos/oje i 4 modernim opera/ivnim sis/emima 7-in4D, "niD, M) Findo<s GP...8 i naj!e0e se koris/e kod veoma mali9 mrea 7najvi0e nekoliko dese/ina ra!4nara8. Podra34mevani sadraj hosts fajla je L127.0.0.1 lo6al9os/M.
# # hosts # # # # # # # By the way, Arnt Gulbrandsen <agulbra@nvg.unit.no> says that 127.0.0.1 # should NEVER be named with the name of the machine. # It causes problems This file describes a number of hostname-to-address mappings for the TCP/IP subsystem. It is mostly

used at boot time, when no name servers are running. On small systems, this file can be used instead of a "named" name server. Just add the names, addresses

and any aliases to this file...

# for some (stupid) programs, irc and reputedly talk. :^) #

# For loopbacking. 127.0.0.1 192.168.1.1 localhost tool.local tool

# End of hosts.

(a>ela ;.2.121 Primer Ee/6E9os/s fajla na -in4D sis/em4 .osts fajlovi se mog4 koris/i/i 4 kom>ina6iji sa +#)2om. " /om sl4!aj4 oni imaj4 priori/e/ nad +#)2om /j. pri ra3re0avanj4 nekog imena prvo se proverava sadraj hosts fajla a /ek 4koliko on ne sadri informa6ij4 o /raenom imen4 4pi/ se 0alje +#) server4. .vakav redosled 4 ra3re0avanj4 imena ima svoje do>re s/raneK

Mog4e je L3ao>iiM +#) /j. mog4e je 3ameni/i adres4 nekog ra!4nara pri lokalnom ra3re0avanj4 imena 2 4nosom 3apisa L0.0.0.0 ad.do4>le6li6k.ne/M 4 9os/s fajl lokalnog ra!4nara on nee >i/i 4 mog4nos/i da pris/4pi s/varnoj adresi Lad.do4>le6li6k.ne/M. Posledi6a ovoga je da pri s4rfovanj4 $n/erne/om nijedan sadraj sa pomen4/e adrese nee >i/i dos/4pan. MeJ4/im, kako sa pomen4/e adrese naj!e0e dola3e samo reklame, one nee >i/i dos4pne /ako da e se /o odra3i/i kao vea 1BB

>r3ina 4!i/avanja os/ali9 loka6ija koje pored osnovnog sadraja imaj4 i pomen4/e reklame. ali i nedos/a/keK

'ao>ilaenje +#)2a je mog4e je mog4e kao posledi6a infi6iranja sis/ema nekim /rojan6emE6rvom. PrimerK

#apada! kreira <e> s/rani64 na sops/venoj $P adresi G.G.G.G koja je ra3li!i/a od $P adrese na kojoj se nala3i L<<<.google.6omM 2 ].].].] Fe> s/rani6a na adresi G.G.G.G je /akva da vi34elno 4 po/p4nos/i odgovara originalnoj s/rani6i na L<<<.google.6omM ali s4 logika i >a3a poda/aka pre/raiva!a koji s/oji i3a /e s/rani6e po/p4no dr4ga!ije od oni9 na s/varnoj adresi pre/raiva!a L<<<.google.6omM -ani L<<<.google.6omM na adresi ].].].] je namenjen 3a promo6ij4 klijena/a koji napada!4 3a 43vra/ daj4 nov!an4 nadoknad4 #apada! 3a/im kreira /rojan6aE6rva koji se 0iri p4/em $n/erne/a i 4 hosts fajl 3araeni9 ra!4nara 4nosi 3apisK LG.G.G.G <<<.google.6omM #a ovaj na!in, svaki od 3araeni9 ra!4nara pri 3a9/ev4 3a s/rani6om L<<<.google.6omM pris/4pa lanoj adresi G.G.G.G 4mes/o ].].].] a korisni6i do>ijaj4 pogre0ne informa6ije 4 koris/ napada!a

1B7

1D.2.%.;eorija rada 9:-@a

Pros/or domenski9 imena je s/a>lo 3a !iji svaki !vor pos/oji 3apis 4 +#)24 nadlenom 3a /4 3on4. " nadlenom +#) server4 7eng. authoritative D5* nameserver8 je mog4e 3a odreJen4 3on4 deklarisa/i pod23one p4/em deklarisanja odgovaraj4i9 +#) pod2servera.

)lika G 2 @ijerar9ijska organi3a6ija +#)2a 'a ra34mevanje +#) sis/ema i na!ina njegovog f4nk6ionisanja po/re>no je ra34me/i s/r4k/4r4 na3iva domena 7na3iva domena, eng. domain name8. #a3iv domena se sas/oji od dva ili vi0e delova ra3dvojeni9 /a!kom 7/a!kama8. "3mimo 3a primer domen fpi.singidunum.ac.yuK

Prva o3naka sa desne s/rane preds/avlja top'"eve" domen 74 ovom sl4!aj4K C48. )vaka naredna o3naka gledano sa desne s/rane preds/avlja pod2domen 74 ovom sl4!aj4K a6, singid4n4m i fpi8. Maksimalan >roj pod2podela je 127 a svaki od !lanova moe ima/i maksimaln4 d4in4 od B= karak/era s /im da 6elok4pna d4ina na3iva 74klj4!4j4i sve pod2domene i /a!ke kojim s4 1B?

ra3dvojeni8 ne sme prei 2:: karak/era.

+omen moe ima/i jedan ili vi0e hostname2ova kojima s4 pridr4ene realne $P adrese. 7" na0em sl4!aj4, domen je fpi.singid4n4m.a6.C4 a hostname >i mogao da >4de <<<.fpi.singid4n4m.a6.C4 sa odgovaj4om $P adresom 212.B2.5:.2228.

ao 0/o je re!eno, +#) !ine 9ijerar9ijski pove3ani +#) serveri. 'a svaki od domena mora da pos/oji deklarisan jedan ili vi0e nadleni9 +#) servera koji s4 3ad4eni 3a !4vanje i davanje informa6ija o navedenom domen4. Jedan +#) server moe >i/i 3ad4en i 3a vei >roj po/p4no ne3avisni9 domena. " koren4 s/a>la pos/oje spe6ijalni +#) serveri koji se 3ov4 root serveri i oni s4 3ad4ene 3a top "eve" domene /j. domene na samom koren4 s/a>la. Be3 pomen4/i9 root servera rad $n/erne/a ne >i >io mog4 jer oni !ine osnov4 svakog domenskog imenovanja na njem4. (ren4/no pos/oji 1= root servera i nji9ova imena s4 A2 M.roo/2servers.ne/. (op2level domeni s4 prva s desna o3naka 4 svakom imen4 domena 74 pomen4/om sl4!aj4 .C4 domen8. Pos/oje /ri ka/egorije /op2level domenaK

)o.Alevel do(e0i ve'a0i 'a 'e(l&eK domen d4ine dva slova ve3an 3a 3emlj4 ili odreeni geografski pros/or 7.C4 2 J4goslavija, .jp 2 Japan, .r4 2 &4sija i sl.8 ge0eri*ki )o.Alevel do(e0iK domen koji se koris/i 3a odreJen4 klas4 organi3a6ija 7.6om 2 6ommer6ial, .org 2 neprofi/ne organi3a6ije, .ne/ 2 ne/<ork, .mil 2 mili/arC i sl.8 i02ra3)r/k)/r0i )o.Alevel do(e0iK jedini 4 ovoj gr4pi je .arpa domen.

lijen/ske komponen/e +#) sis/ema s4 reso"ver'i /j. komponen/e na klijen/skoj s/rani koje se o>raaj4 +#) server4 da >i od nji9 do>ili $P adres4 odreJenog domena. &esolver je sis/emska komponen/a koja se koris/i posredno /j. p4/em programa koja je ova 4sl4ga po/re>na. &esolver koris/i sis/emske mrene parame/re koji naj!e0e sadre $P adres4 jednog ili dva +#) servera. Primer kori0enja +#) 4sl4geK 1. Aplika6ija 7npr. <e> >ro<ser8 do>ija "&$ adres4K 9//pKEE<<<.fpi.singid4n4m.a6.C4EindeD.p9p od s/rane korisnika i ra0!lanj4je je naK 2. pro/okol 79//p8 =. 9os/name 7<<<.fpi.singid4n4m.a6.C48 5. adres4 dok4men/a 7EindeD.p9p8 1B;

:. Aplika6ija se o>raa resolver4 3a do>ijanje $P adrese 9os/a <<<.fpi.singid4n4m.a6.C4 B. resolver se o>raa +#) server4 i3 mrene konfig4ra6ije ra!4nara sa pi/anjemK S+a li 3na0 na kojoj je $P adresi <<<.fpi.singid4n4m.a6.C4 ^S 7. "koliko +#) kome se resolver o>ra/io nije nadlean 3a domen Sfpi.singid4n4m.a6.C4S on se o>raa jednom od root servera sa pi/anjemK S oji je +#) server nadlean 3a yu domen^S ?. Root server 0alje odgovorK S157.;1.?.BS ;. +#) server se o>raa server4 157.;1.?.B sa pi/anjemK S oji je +#) server nadlean 3a a6.C4 domen^S 10. )erver 157.;1.?.B 0alje odgovorK S157.;1.?.BS 11. +#) server se o>raa server4 157.;1.?.B sa pi/anjemK S oji je +#) server nadlean 3a domen singid4n4m.a6.C4^S 12. )erver 157.;1.?.B 0alje odgovorK S212.B2.5?.52S S212.B2.5:.222S 1=. +#) server se o>raa server4 212.B2.5?.52 sa pi/anjemK S oji je +#) server nadlean 3a domen fpi.singid4n4m.a6.C4^S 15. )erver 212.B2.5?.52 0alje odgovorK S212.B2.5?.52S S212.B2.5:.222S 1:. +#) server se o>raa server4 212.B2.5?.52 sa pi/anjemK S oja je adresa 9os/2a <<<.fpi.singid4n4m.a6.C4^S 1B. )erver 212.B2.5?.52 0alje odgovorK S212.B2.5:.222S 17. +#) server vraa odgovor ra!4nar4 !iji m4 se reso"ver o>ra/ioK S$P adresa 9os/2a <<<.fpi.singid4n4m.a6.C4 je 212.B2.5:.222S 1?. #a ovaj na!in aplika6ija sa klijen/skog ra!4nara do>ija $P adres4 @((P servera i p4/em /e adrese prosleJ4je 3a9/ev 3a <e> s/rani6om EindeD.p9p. .vaj primer o>ja0njava rek4r3ij4 4 rad4 +#)2a. (akoJe, i3 primera se moe 170

vide/i da jedan +#) server moe !4va/i informa6ije o vi0e ra3li!i/i9 domena kao i da vi0e +#) servera mog4 !4va/i informa6ij4 o jednom domen4 7server 157.;1.?.B je nadlean 3a domene .C4 i .a6.C4 a serveri 212.B2.5?.52 i 212.B2.5:.222 s4 nadleni 3a domene singid4n4m.a6.C4 i fpi.singid4n4m.a6.C48.

171

1D.2.*.(eiranje kod 9:-@a

" primer4 rek4r3ivnog +#) ra3re0avanja da/og 4 S(eorija rada +#)2aS prika3an je sk4p koraka koji je /eore/ski neop9odno proi da >i klijen/ do>io informa6ij4 od servera. " praksi, meJ4/im, ovakav na!in rada kod svakog +#) 4pi/a 3a svaki $n/erne/ domen >i s/vorio veliko op/ereenje svi9 +#) servera koji 4!es/v4j4 4 ra3re0avanj4 odreJenog domena. .vo se pre svega odnosi na root +#) servere i +#) servere kojima klijen/ direk/no pris/4pa. +a >i se i3>eglo pomen4/o op/ereenje 4vedeno je ke0iranje 4pi/a. e0iranje kod +#)2a ima 3a 6ilj da omog4i svakom od +#) servera smanjenje >roja 4pi/a koje on pos/avlja os/alim +#) serverima pri ra3re0avanj4 4pi/a ve3anog 3a domen i3 3one 3a koj4 pomen4/i server nije nadlean. "koliko je ke0iranje 4klj4!eno na +#) server4 on 4 in/ernoj >a3i !4va re34l/a/e svi9 4spe0no o>avljeni9 ra3re0avanja /ako da, 4koliko se is/i 4pi/ ponovi, server ne mora da /rai ponovo sve informa6ije od os/ali9 +#) servera ve koris/i po/oje4 informa6ij4 i3 >a3e. .vakav na!in rada 0/edi vreme i kapa6i/e/ mrenog linka +#) servera ali o/vara i novo pi/anjeK

"koliko +#) server, p4/em skladi0/enja do>ijeni9 informa6ija 4 svojoj >a3i, n4di informa6ije klijen/ima o domen4 3a koji nije direkno nadlean, 0/a se de0ava sa a4/ori/e/om +#) servera koji je nadlean 3a pomen4/i domen^ $, 4koliko se informa6ija o domen4 na nadlenom +#) server4 i3meni, kako e se /o odra3i/i na klijen/e koji vr0e 4pi/ 3a /aj domen posreds/vom dr4gi9 servera koji 4 svojoj >a3i imaj4 3a>eleen4 pre/9odn4 informa6ij4^

.dgovor na ovo pi/anje lei 4 ((- 7/ime /o live8 parame/r4 ve3anom 3a domen. .vaj parame/ar odreJ4je nakon kog vremena e posredni!ki +#) serveri o>novi/i informa6ij4 4 svojoj >a3i ve3an4 3a /aj domen. ((- vreme se i3raava 4 sek4ndama i naj!e0e je pos/avljeno na ?B500 sek4ndi 710 dana8. .vo 4 praksi 3na!i da je maksimalno vreme 7nakon i3mene domena na nadlenom +#) server48 /okom koga e klijen/i do>ija/i pogre0n4 informa6ij4 od posredni!ki9 +#) servera, 4 ovom sl4!aj4, 10 dana. .s/ali sis/emski parame/ri svakog domena s4 iK

)erialK serijski >roj 3one, 4veava se pri svakoj i3meni poda/aka, sl4i os/alim serverima 3a 4/vrJivanje da li se informa6ija i3menila na glavnom server4. &efres9K >roj sek4ndi nakon koga e s"ave i secondar# serveri osvei/i svoje poda/ke 3a 3on4. 172

&e/rCK >roj sek4ndi nakon koga e s"ave i secondar# serveri ponovo pok40a/i osveavanje poda/aka sa master servera 4koliko pre/9odni pok40aj ne 4spe. %DpireK >roj sek4ndi nakon koga e s"ave i i secondar# serveri od4s/a/i od pok40aja da osvee svoj4 >a34 sa master servera 4koliko pre/9odni pok40aji ne 4spej4.

17=

1D.%. ?ile ;ran!fer "rotocol (?;")

,(P 7,ile (ransfer Pro/okol8 je pro/okol namenjen ra3meni fajlova i3meJ4 ra!4nara koji imaj4 podr0k4 3a (1PE$P pro/okol. ,(P je klijen/2server pro/okol 0/o 3na!i da se njegova primena vr0i p4/em serverskog programa na server4 i klijen/ske aplika6ije na klijen/4. Pos/oji veliki >roj serverski9 i klijen/ski9 reali3a6ija 3a ra3li!i/e opera/ivne sis/eme i 4glavnom s4 >espla/ne.

1D.%.1.Ailjevi i mane
.snovni 6iljevi ,(P pro/okola s4K

omog4avanje ra3mene fajlova i3meJ4 ra!4nara omog4avanje indirek/nog kori0enja 4daljeni9 ra!4nara 3a0/i/a korisnika od ra3li!i/i9 varija6ija kod skladi0/enja fajlova na ra3li!i/im sis/emima po43dan i efikasan prenos fajlova

.snovne mane ,(P pro/okola s4K

Pris/4pne lo3inke i sadraj fajlova se mreom prenosi 4 i3vornom o>lik4 0/o ga !ini ne>e3>ednim. 'a svak4 opera6ij4 7pove3ivanje, pre43imanje fajlova, lis/anje sadraja, pos/avljanje fajlova8 se koris/i 3ase>na (1PE$P konek6ija 0/o moe i3a3va/i pro>leme 4koliko se prenos o>avlja posreds/vom ra!4nara sa fire<all2om. Pos/oji mog4nos/ S43nemiravanjaS =. ra!4nara pri odreJenim 3a9/evima preko proDC servera. ,(P je veoma la/en/an pro/okol 4sled velikog >roja komandi po/re>ni9 3a ini6iranje /ransfera. #e pos/oji 4graJena mog4nos/ provere in/egri/e/a prene0enog fajla /ako da se ovo naj!e0e o>avlja 3ase>no preko md: fajla.

175

1D.%.2.-i+urni ?;"
*lavni >e3>ednosni nedos/a6i ,(P pro/okola s4K 1. orisni!ko ime i lo3inka se preko mree prenose 4 i3vornom o>lik4. 2. Poda6i koji se prenose pro/okolom prenose se 4 i3vornom o>lik4. .vi nedos/a6i ne preds/avljaj4 pro>lem kod lokalni9 mrea !iji se kom4nika6ioni kanali naj!e0e sma/raj4 >e3>ednim. MeJ4/im, kori0enje ,(P pro/okola p4/em mree !ije je kanale mog4e prisl40kiva/i 7npr. $n/erne/8 o/vara sledee >e3>ednosne ri3ikeK 1. #apada! moe 4/vrdi/i koje opera6ije je korisnik i3veo na server4. 2. #apada! moe 4/vrdi/i sadraj fajlova koji s4 prene0eni ,(P proko/okolom 74 o>a smera8. =. #apada! moe 4/vrdi/i korisni!ko ime i lo3ink4 korisnika. "sled pomen4/i9 >e3>ednosni9 ri3ika pri kori0enj4 ,(P2a, pojavile s4 se dve ra3li!i/e implemen/a6ije sig4rnog ,(P2aK ?. ),(P 7**. 2i"e Trans er (rotoco"8 2 ,(P >a3iran na ))@ 7*ecure *.e""8 pro/okol4. ;. ,(P) 72i"e Trans er (rotoco" over **78 2 ,(P sa kori0enjem ))- ili (-) enkrip6ije.

17:

1D.*. Blektron!ka pota (B@mail)

%2mail servis je jedan od naj!e0e kori0eni9 servisa na $n/erne/4. .vaj servis pos/oji d4e od samog $n/erne/a. Prvi p4/ je preds/avljen 1;B:. godine 3a meJ4so>n4 kom4nika6ij4 korisnika na mainframe ra!4narima. ">r3o je do>io mog4nos/ rada i 4 mreama /j. mog4nos/ ra3mene por4ka i3meJ4 korisnika na ra3li!i/im ra!4narima. 1;B;. godine se pojavlj4je sim>ol S_S 3a ra3dvajanje korisnika od ma0ine 7korisnik_ra!4nar.mrea8.

1D.*.1."rincipi rada e@mail !ervi!a

)lika G 2 Prin6ip rada e2mail servisa +ijagram i3nad prika34je /ipi!ne korake koji se prola3e kada oso>a A 0alje oso>i B por4k4K 1. .so>a A sas/avlja por4k4 koris/ei e2mail klijen/ski program 7mai" user a!ent 2 M"A8. " 3aglavlje por4ke ona 4nosi e2mail adres4 primao6a 7>_>.org8. #akon pisanja por4ke ona 3adaje komand4 da se por4ka po0alje. 2. M"A oso>e A forma/ira 4 sklad4 sa $n/erne/ e2mail forma/om, koris/i in/ern4 informa6ij4 3a odreJivanje servera 74 ovom sl4!aj4K mD.a.org8 3a slanje e2mail por4ka 7mai" trans er a!ent 2 M(A8 i prosleJ4je m4 por4k4 koris/ei *imp"e 6ai" Trans er (rotoko" 7)M(P8. =. M(A mD.a.org nakon prijema por4ke anali3ira odredi0n4 adres4 74 ovom sl4!aj4K >_>.org8. Po0/o deo nakon 3naka _ odreJ4je domen 4 kome se 17B

korisnik nala3i, M(A posreds/vom +#) servisa 4/vrJ4je koji me mail server 3ad4en 3a pri9va/anje e2mail por4ka 3a /aj domen. 5. +#) server 3ad4en 3a domen !ijem je korisnik4 4p4ena por4ka vraa informa6ij4 ka M(A o /ome koji je server 3ad4en 3a e2mail por4ke 3a /aj domen 74 ovom sl4!aj4K mD.>.org8. :. M(A sm/p.a.org 0alje por4k4 ka M(A mD.>.org kori0enjem )M(P pro/okola. B. M(A mD.>.org nakon prijema por4ke sme0/a por4k4 4 lokalni mail >oD korisnika kome je namenjena 74 ovom sl4!aj4 oso>a B8. 7. )erver pod imenom mD.>.org je /akoJe dos/4pan i pod imenom pop=.>.org. .so>a B, koris/ei svoj M(A pris/4pa server4 pop=.>.org kori0enjem P.P= 7(ost 4 ice (rotoco" ver3ije =8 i sa njega pre43ima sve novopris/igle por4ke 7meJ4 njima i por4k4 od oso>e A8. Pomen4/i redosled koraka je primenjiv na vein4 korisnika e2mail servisa. $pak, mog4e s4 sledee al/erna/iveK

.so>a A i oso>a B ne moraj4 koris/i/i sops/veni M"A ve 4 /4 svr94 mog4 iskoris/i/i Fe>mail 4sl4g4. &a!4nar oso>e A moe ima/i na se>i ins/aliran M(A /ako da moe presko!i/i 2. korak. .so>a B ne mora pris/4pa/i po0/i p4/em P.P= pro/okola ve 4 /4 svr94 moe iskoris/i/i Internet 6essa!e Access (rotoko" 7$MAP8, moe se na dr4gi na!in pove3a/i na server i pro!i/a/i por4k4 direk/no ili moe koris/i/i Fe>Mail 4sl4g4. +omeni naj!e0e imaj4 vi0e od jednog servera 3a prijem po0/e /ako da 4 sl4!aj4 da jedan o/kae jedan od os/ali9 pre43ima 4log4.

177

1D.*.2."rotokoli e@mail !ervi!a

)M(P pro/okol preds/avlja osnovni pro/okol 3a prenos elek/ronske po0/e 4 ra!4narskim mreama i na $n/erne/4. ) o>3irom na /o da je ovo jedini op0/e pri9vaeni pro/okol 3a prenos elek/ronske po0/e podra34meva se njegova podr0ka kod svi9 M(A sof/vera 7)endmail, M) %D69ange, Pos/fiD...8.
F !": #Adam $%n&s# 'adam()%n&s.*y+, -!: #Danny .a//&y# 'danny(ca//&y.+*y, DA-0: F/i 18 F&1 2005 16:27:01 2"34B$0.-: 5&6 s%ng "&ssag&78D: 000a01c76701912a256009f601f0d5(s&/:&/ DA-A Danny; 8 1&<i&:& =>a= =6% n%=&s 6%u<d 1& &nug> f%/ &n=i/& s%ng.

-is/ing G 2 Primer elek/ronske po0/e 4 )M(P forma/4 )M(P pro/okol se koris/i 3a prenos po0/e i3meJ4 e2mail servera, M(A 7Mail (ransfer Agen/8. orisni6i e2mail servisa koris/e )M(P pro/okol samo 3a slanje elek/ronske po0/e 7prenos po0/e od nj9ovog e2mail klijen/a A M"A, Mail "ser Agen/ A do lokalnog )M(P servera8. 'a pris/4p e2mail por4kama koje je server pri9va/io 4 nji9ovo po0/ansko sand4!e 7eng. 6ai"&o$8 korisni6i koris/e P.P= ili $MAP pro/okole. P.P= pro/okol preds/avlja jednos/avniji pro/okol koji pris/4p por4kama o>avlja p4/em sledei9 ak6ijaK pove3ivanje na server pre43imanje i 4klanjajne por4ka raskidanje ve3e sa serverom $MAP kao noviji pro/okol n4di naprednije mog4nos/i 4 rad4 korisnika sa elek/ronskom po0/om. .vaj pro/okol podra34meva /rajnije !4vanje por4ka na server4 43 even/4alno pre43imanje lokalni9 kopija. Pomo4 $MAP pro/okola je mog4 i pris/4p vi0e korisnika is/om mail>oD24 is/ovoremeno. $MAP pro/okol n4di vi0e f4nk6ionalnos/i 0/o 3a9/eva vi0e sis/emski9 res4rsa /e je ovaj pro/okol reJe podran od s/rane $n/erne/ provajdera koji imaj4 veliki >roj korisnika.

17?

1D.,. -04=A8?)MB 7)erver Messages Blo6k8 je pro/okol aplika/ivnog sloja .)$ modela i naj!e0e se koris/i 3a ra3men4 fajlova, 0/ampa!a i serijski9 por/ova i3meJ4 ra!4nara na mrei. "glavnom se koris/i na ra!4narima pod M) Findo<s opera/ivnim sis/emima. )MB je originalno preds/avljen od s/rane $BM2a sa 6iljem da od +.)2ovog S$n/er4p/ ==S lokalnog pris/4pa fajlovima napravi mreni fajl sis/em. MeJ4/im, op0/e raspros/ranjena varijan/a )MB2a je prili!no i3menjena od s/rane Mi6rosof/2 a. 1;;?. godine je Mi6rosof/ lansirao ini6ija/iv4 3a promen4 imena )MB2a 4 1$,) 71ommon Internet 2i"e *#stem8 jer je 4 )MB doda/o mno0/vo novi9 mog4nos/iK sim>oli!ki i /vrdi linkovi, vea veli!ina fajlova i pok40aj da se kom4nika6ija os/var4je direk/no, >e3 kori0enja #e/Bios2a. )MB je originalno di3ajniran da radi na #e/Bios pro/okol4 7koji radi na #e/B%"$, $PGE)PG ili #B( pro/okol48 a od M) Findo<s 2000 opera/ivnog sis/ema )MB moe da radi i na (1PE$P pro/okol4. "sled neop9odnos/i 3a kom4nika6ijom sa sis/emima pod M) Findo<s opera/ivnim sis/emima, )MB je por/ovan i na "niD opera/ivne sis/eme 4 okvir4 )am>a projek/a. (akoJe, pos/oje i dr4ge, manje pop4larne, implemen/a6ije )MB pro/okola namenjene ra3li!i/im opera/ivnim sis/emima. 1$,) 71ommon $n/erne/ ,ile )Cs/em8 preds/avlja novij4 ver3ij4 )MB2a koja podrava meko i /vrdo linkovanje, n4di f4nk6ionalnos/i koje nis4 dos/4pne 4 )MB24 i radi na (1PE$P 4mes/o #e/Bios pro/okol4. ompanija Mi6rosof/ je 1;;B. godine nakon 4voJenja pomen4/i9 novina 4 )MB pro/okol pokren4la ini6ija/iv4 3a preimenovanje )MB pro/okola 4 1$,). )pe6ifika6ija 1.0 ver3ije 1$,) pro/okola je dos/avljena $%(, gr4pi 3a s/andardi3a6ij4 a Mi6rosof/ /akoJe saraJ4je na primeni ovog pro/okola i sa os/alim 3ain/eresovanim s/ranama. PrevoJenje sa #e/Bios na (1PE$P pro/okol omog4ava 1$,) pro/okol4 rad na $n/erne/ mrei 43 kori0enje +#) sis/ema 3a adresiranje !lanova. " mreama sa vi0e klijena/a 1$,) re0ava pro>lem konk4ren/nog pris/4pa fajlovima in/ernim sis/emima 3aklj4!avanja pris/4pa ve o/vorenim fajlovima.

17;

1D.2. /;;"' >>> i >e) 2.D

1D.2.1.:a!tanak i ulo+a >e) !ervi!a
Forld Fide Fe> je najpris/4pa!niji i naj3as/4pljeniji $n/erne/ servis. #as/ao je na osnov4 idejnog projek/a koji je napravio (im Berners2-ee i3 1%&#2a, la>ora/orije 3a a/omsk4 fi3ik4 4 Ovaj6arskoj. (ema projek/a >ila je sis/em 3a 9iper/eks/, odnosno me/oda pronalaenja dok4mena/a na $n/erne/4 pomo4 9iperve3a 7eng. 9Cperlink8 koje 4p44j4 na mes/a gde se dok4men/i nala3e.

)lika G 2 Prin6ip pove3ivanja dok4mena/a na Fe>24 p4/em 9iperve3a. @iperve3e se 4 @(M- dok4men/ima reali34j4 p4/em o3na!avanja dela dok4men/a sa navoJenjem 6iljnog res4rsa. .ve ve3e mog4 4p4iva/i na odreJeni deo dok4men/a 4 kome se nala3e, na neki dr4gi dok4men/ na is/om saj/4 ili na dok4men/ koji se nala3i >ilo gde na Fe>24 7$n/erne/48. .sim @(Mdok4mena/a, 9iperve3e mog4 4p4iva/i i na os/ale /ipove dok4mena/a 7slika, fajl...8 dos/4pne na Fe>24 kao i na res4rse os/ali9 servisa 7e2mail, f/p...8. "koliko 9iperve3a 4p44je na nepos/ojei dok4men/Eres4rs 70/o nije redak sl4!aj s o>3irom na dinami!nos/ Fe>2a8, /akva 9iperve3a se na3iva prekin4/om 7eng. >roken link8. .vakvo pove3ivanje dok4mena/a preds/avlja i343e/n4 pogodnos/ 3a a4/ore dok4mena/a jer mog4 veoma lako da referen6iraj4 dr4ge dok4men/e. +anas pos/oje i sis/emi koji sadre >a3e poda/aka sa /erminima i pridr4enim referen6ama i koji a4/oma/ski /erminima 4 dok4men/4 pridr44j4 odgovaraj44 9iperve34. .snovna namena 9iperve3a >ila je jednos/avno pove3ivanje dok4mena/a na Fe>2 4. &a3vojem /e9nologija na kojima se 3asniva Fe> 9iperve3e s4 pos/ale nosila6 1?0

korisni!ke in/erak6ije sa Fe> aplika6ijama. (ren4/no nadlena organi3a6ija 3a ra3voj ovog servisa 7i veine pra/ei9 /e9nologija8 je Forld Fide Fe> 1onsor/i4m 7F=18. #a !el4 ove organi3a6ije se nala3i (im Berners2-ee. F=1 svoj 4/i6aj na /ra3voj Fe>2a vr0i preko prepor4ka s/andarda. (akoJe 4/i6ajna organi3a6ija je i $%(, 7$n/erne/ %ngineering (ask ,or6e8. .s/ale organi3a6ije mog4 same odredi/i 4 kojoj meri e ispo0/ova/i propisane s/andarde. Pre po/p4nog 4svajanja, F=1 prepor4ke prola3e kro3 sledee nivoe 3relos/iK

Forking +raf/ 7F+8 -as/ 1all Forking +raf/ 1andida/e &e6ommenda/ion 71&8 Proposed &e6ommenda/ion 7P&8 F=1 &e6ommenda/ion 7&%18

Na.o(e0aH Forld Fide Fe> servis se !es/o skraeno na3iva Fe> servis. &a3vojem Fe>2a pojavila se nova pod2/e9nologija sa na3ivomK Fe> servisi 7eng. Fe> servi6es8. " daljem /eks/4 se pod na3ivom Fe> servis podra34meva 6elok4pan Forld Fide Fe> servis dok god nije na3na!eno dr4ga!ije.

1?1

1D.2.2.:o!ee komponente >e) !ervi!a

Fe> servis svoj4 pop4larnos/ 4 velikoj meri d4g4je svom mod4larnom i o/vorenom di3ajn4. Mod4larnos/ ovog servisa se ogleda 4 ra3dvajanj4 jedne rela/ivno kompleksne ar9i/ek/4re na jednos/avnije komponen/e. .snovne komponen/e Fe>2a s4K 1. pro/okol kojim se servis dis/ri>4ira 7@((P8 2. forma/ dok4mena/a kojima se sadraj servisa dis/ri>4ira 7@(M=. server 7Fe> server ili @((P server8 5. klijen/ 7Fe> !i/a!8 :. adresa dok4men/aEres4rsa 7"&$E"&-8

)lika G 2 Prin6ip rada Fe> servisa. ./vorenos/ ovog servisa 3na!i da je spe6ifika6ija pro/okola i forma/a sadraja javno dos/4pna /ako da svaka 3ain/eresovana s/rana moe ra3vija/i sops/vene serverskeEklijen/ske komponen/e. (o 4 praksi 3na!i da pos/oji vi0e ra3li!i/i9 Fe> !i/a!a kao i >i>lio/eka pomo4 koji9 se sops/venim programima mog4 4gradi/i Fe> f4nk6ionalnos/i. Na.o(e0aH $ako o/vorenos/ s/andarda sa jedne s/rane preds/avlja ra3vojn4 pogodnos/, nekon/rolisan ra3voj 7pre svega klijen/ski98 komponen/i je doveo do odreJeni9 nekompa/i>ilnos/i ra3li!i/i9 reali3a6ija. #aime, !i/a!i Fe>2a ra3li!i/i9 proi3voJa!a mog4 ra3li!i/o prika3iva/i odreJene @(M- dok4men/e 74glavnom samo odreJene @(M- elemen/e8. .vaj pro>lem je 4 ranoj fa3i doveo i do degrada6ije @(M- je3ika jer s4 proi3voJa!i 4>a6ivali sops/vene, nes/andardi3ovane elemen/e 4 sam @(M- je3ik. Pro>lem je po3na/ pod na3ivom LBro<ser FarM. $ako je sam @(M- je3ik Lo!i0enM od pomen4/i9 4>a!eni9 elemena/a ja!anjem a4/ori/e/a F=12a i propisivanjem novi9 s/andarda 7npr. G@(M-8, pro>lem ra3li!i/e in/erpre/a6ije @(M- je3ika jo0 4vek pos/oji. (akoJe, pro>lem s4 nasledile i pra/ee Fe> /e9nologije 7npr. 1))8.

1?2

1D.2.%./7per;e6t ;ran!fer "rotokol (/;;")

@Cper(eD/ (ransfer Pro/okol 7@((P8 je osnovni pro/okol 3a dis/ri>46ij4 sadraja na Fe>24. .snovna f4nk6ionalnos/ ovog pro/okola je prenos 3a9/eva 3a @(Mdok4men/ima 7od s/rane klijen/a ka server48 i prenos/ sadraja @(Mdok4mena/a 7od s/rane servera ka klijen/48. @((P je pro/okol aplika/ivnog nivoa. Podra34mevani /ranspor/ni pro/okol je (1P a por/ ?0. @((P je pro/okol koji ne defini0e s/anje konek6ije 7eng. s/a/eless8. (o 4 praksi 3na!i da server ne !4va informa6ije o klijen/4 nakon o>rade klijen/skog 3a9/eva /j. da se 3a svaki novi 3a9/ev 7od s/rane is/og klijen/a ka is/om server4, !ak i is/om res4rs48 os/var4je po/p4no nova ve3a. Pro>lem je delimi!no re0en 4voJenjem /3v. kola!ia 7eng. 6ookie8 a pos/oje i al/erna/ivni na!ini re0avanja kod dinami!ki9 s/rani6a. +r4gi glavni pro>lem kod @((P pro/okola je ne posedovanje nikakvi9 sis/ema 3a0/i/e poda/aka koji se njime prenose. .vaj pro>lem je re0en 4voJenjem @((P) pro/okola 7)e64red @((P8.

1?=

1D.2.*. ?ormat dokumenata (/;0<)

@(M- 7@Cper (eD/ Mark4p -ang4age8 je je3ik i3 porodi6e je3ika 3a o3na!avanje 7Mark4p -ang4age8. Je3i6i 3a o3na!avanje se ponekad svrs/avaj4 4 programske je3ike 0/o je pogre0no. "loga je3ika 3a o3na!avanje je da o3na!e delove dok4men/a. #a primerK
Ovo je <u>jezik za oznaavanje</u>.

preds/avlja deo @(M- dok4men/a i 4 njem4 je o3na!eno da se re!i 4okvirene `4a i `E4a o3nakama 7eng. /ag8 prika4 podv4!ene. 'a sam prika3 je 3ad4en klijen/ 7Fe> !i/a!8. @(M- dok4men/i nis4 predviJeni da sadre >inarne poda/ke 7mada je mog4e 3ao>ilaenje ovog ograni!enja8 ali mog4 ima/i referen6e prema >inarnim res4rsima 7npr. sli6i8. lasi!an @(M- dok4men/ se sas/oji od dve 6elineK 3aglavlja i /ela dok4men/a. Poda6i 4 3aglavlj4 s4 namenjeni Fe> !i/a!4 i sadre informa6ije o naslov4 dok4men/a, klj4!nim re!ima, da/4m4 is/i6anja i sl. (elo dok4men/a je deo koji je namenjen 3a pre3en/ovanje 7koje moe >i/i prika3 na ekran4 ali i 3v4!ni i3la38 korisni6ima.
<html> <head> <title>Naslov Dokumenta</title> </head> <body> Ovo je 1. red.<br /> Ovo je 2. red.<br /> Ovo je 3. red.<br /> Ovo je <a href=http://www.singidunum.ac.yu>link</a>. </body> </html>

-is/ing G 2 Primer @(M- dok4men/a. Pregled svi9 @(M- o3naka i nji9ovi9 a/ri>4/a i vrednos/i i3la3i i3 okvira ove knjige. #a 3vani!nom saj/4 F=12a javno je dos/4pna p4na spe6ifika6ija @(Ms/andarda a pos/oji i veliki >roj javno dos/4pni9 ma/erijala koji se >ave @(M-2 om. (akoJe pos/oji i veliki >roj /eks/4alni9 i grafi!ki9 7/3v. F])$F]* 2 F9a/ ]o4 )ee $s F9a/ ]o4 *e/8 edi/ora koji olak0avaj4 rad sa @(M- dok4men/ima. #ajpo3na/iji grafi!ki edi/or je +ream<eaver, proi3vod kompanije Ma6romedia koj4 je k4pila kompanija Ado>e.

1?5

1D.2.,.-erver (>e)=/;;" !erver)

.snovna 4loga Fe> servera 7nekad se na3iva i @((P serverom8 je da osl40k4je na por/4 ?0 7podra34mevani por/ 3a @((P pro/okol8, na do>ijeni 3a9/ev pronaJe /raeni dok4men/ 4 lokalnom skladi0/4 dok4mena/a i njegov sadraj po0alje klijen/4 ili, 4 sl4!aj4 da /raeni dok4men/ ne pos/oji, klijen/4 po0alje por4k4 o gre06i. $pak, ovakav s6enario opis4je samo osnovn4 f4nk6ionalnos/ Fe> servera. )avremeni Fe> serveri imaj4 mnoge doda/ne f4nk6ionalnos/i o kojima e vi0e re!i >i/i 4 del4 BC>C/CD ' Razvoj serversko! de"a. (ren4/no najpop4larniji sof/ver ovog /ipa je Apa69e @((P server !iji je a4/or Apa69e ,o4nda/ion. " /ren4/k4 pisanja ove knjige 7ok/o>ar 200B.8 pomen4/i sof/ver je 7prema poda6ima kompanije #e/6raf/8 opsl4ivao B1,55P svi9 saj/ova na $n/erne/4. )ledei naj3as/4pljeniji sof/ver je $$), proi3vod kompanije Mi6rosof/, sa =1,=:P /ri0/a.

1?:

1D.2.2.(lijent (>e) ita)

.snovna 4loga Fe> !i/a!a 7eng. Fe> >ro<ser, "ser Agen/8 je da korisni!ke 3a9/eve 3a @(M- dok4men/ima 7i os/alim res4rsima8 prevodi 4 ins/r4k6ije @((P pro/okola, 0alje @((P 3a9/eve, pri9va/a @(M- dok4men/e i pre3en/4je i9 korisni6ima. Pre samog slanja @((P 3a9/eva Fe> !i/a! ima 3ada/ak da dekompon4je "&- i 4 sklad4 sa re34l/a/om formira 3a9/ev. $pak, ovakav s6enario opis4je samo osnovn4 f4nk6ionalnos/ Fe> !i/a!a. )avremeni Fe> !i/a!i imaj4 veliki >roj doda/ni9 f4nk6ionalnos/i o kojima e vi0e re!i >i/i 4 del4 BC>C/CE ' Razvoj k"ijentsko! de"a.

)lika G 2 Prika3 @(M- dok4men/a 7;.B.2.2218 4 Mo3illa ,irefoD Fe> !i/a!4. "/vrJivanje 3as/4pljenos/i Fe> !i/a!a na $n/erne/4 nije jednos/avan 3ada/ak i s/a/is/ike ra3li!i/i9 i3vora variraj4 i do =0P. Prose!na s/a/is/ika 4 /ren4/k4 pisanja ove knjige poka34je oko ?0P 3as/4pljenos/i $n/erne/ %Dplorer2a 7Mi6rosof/8, 1:P 3as/4pljenos/i Mo3illa ,irefoD2a 7Mo3illa ,o4nda/ion8, =P 3as/4pljenos/i )afari2 ja 7Apple8 i 2P os/ali9 Fe> !i/a!a 7.pera, #e/s6ape #aviga/or...8. (akoJe, 3as/4pljenos/ varira i od podr4!ja /ako da 4 Velikoj Bri/aniji odnos i3meJ4 Mi6rosof/ $n/erne/ %Dplorer2a i Mo3illa ,irefoD2a je ??E10 pro6ena/a a 4 #ema!koj B0E== pro6ena/a. .da>ir Fe> !i/a!a moe >i/i 4slovljen i pla/formom na kojoj e se on koris/i/i jer s4 odreJeni Fe> !i/a!i dos/4pni samo na odreJenim pla/formamaK $n/erne/ %Dplorer na Mi6rosof/ Findo<s opera/ivnim sis/emima 743 i343e/ak s/ariji9 ver3ija koje imaj4 podr0k4 3a Ma6 .)8, )afari samo na Ma6 .)... #eki od kri/erij4ma 3a oda>ir ovog sof/vera s4K

podr0ka 3a ra3li!i/e pla/forme, 4pravljanje >ele0kama 7eng. Bookmark managemen/8, podr0ka 3a eviden/iranje i3vr0eni9 ak6ija 7eng. @is/orC lis/8 4pravljanje pre43imanjem fajlova 7eng. +o<nload managemene/8, 4pravljanje lo3inkama na saj/ovima sa proverom a4/en/i!nos/i, 4pravljanje form4larima, 1?B

podr0ka 3a Fe> pre/raiva!e 4 vid4 4graJene komponen/e, podr0ka 3a /a>ove 7podpro3ore 4 okvir4 jednog pro3ora8, >lokadaEfil/riranje Pop2"p reklama, mog4nos/ in/ernog pre/raivanja dok4men/a, mog4nos/ 4veli!anja s/rani6e 7eng. 3ooming8, podr0ka 3a a4dio in/erpre/a6ij4 sadraja i naviga6ij4 glasom, podr0ka 3a moderne Fe> /e9nologije 71)), ,rames, G@(M-, Java, G,orms, Fe> ,orms 2.0, &)), A/om, Ma/9M-, )V*...8, nivo podr0ke 3a Java)6rip/ 7Java)6rip/, %1MA)6rip/ =, +.M1, +.M2, +.M=, GPa/9, +@(M-, AjaD8, kompa/i>ilnos/ sa @((P pro/okolom, podr0ka 3a ))- 7)e64re )o6ke/ -aCer8, podr0ka 3a os/ale pro/okole 7,(P, *op9er, Bi/(oren/...8, podr0ka 3a forma/ slika 7JP%*, *$,, P#*, ($,,, )V*...8, podr0ka 3a Pl4g$n2ove 7,las9, P+,, Q4i6k(ime...8, mog4nos/ pove3ivanja sa okr4enjem, podr0ka 3a lokalni je3ik, >roj gre0akaEkri/i!ni9 gre0aka i vreme po/re>no proi3voJa!4 3a o/klanjanje

1?7

1D.2.3..dre!a dokumenta=re!ur!a (UR8=UR<)

"niform &eso4r6e $den/ifier 7"&$8 preds/avlja sk4p karak/era 7slova, >rojeva i spe6ijalni9 3nakova8 koji sl4i 3a iden/ifikovanje res4rsa. 1ilj iden/ifikovanja je mog4nos/ pris/4pa svakom od res4rsa na mrei. "niform &eso4r6e -o6a/or 7"&-8 je podsk4p "&$2a i njegov 3ada/ak je, osim iden/ifikovanja, opis ak6ije koj4 /re>a i3vr0i/i nad res4rsom. "&$E"&- se sas/oji od vi0e delova. #a primerK
9//pKEEadamjonesK5Band2_<<<.singid4n4m.a6.C4K?0Enas/avaEdo6^na3iv[s/4dijebp9d

!ine sledei deloviK 1. 0emaK 9//p 2. korisnikK adamjones =. lo3inkaK 5Band2 5. 9os/K <<<.singid4n4m.a6.C4 :. por/K ?0 B. p4/anjaK nas/avaEdok4men/ 7. 4pi/K na3iv[s/4dije ?. fragmen/K p9d Pomen4/i primer preds/avlja "&- sa svim komponen/ama. " praksi, korisni6i naj!e0e r4!no 4nose samo osnovni "&- 7npr. <<<.singid4n4m.a6.C48 a komplikovanijim "&-2ovima pris/4paj4 p4/em 9iperve3a sadrani9 4 @(Mdok4men/ima.

1??

1D.2.5.Bvolucija >e) !ervi!a

&anije pomen4/a mod4larnos/ Fe> servisa omog4ila je ne3avis/an ra3voj svake od njegovi9 komponen/i. #aravno, odreJene i3mene jedne komponen/e 3a9/evale s4 i3mene ne os/alim komponen/ama ili s4 s/varale mog4nos/ 4napreJenja os/ali9 komponen/i. (akoJe, planirani i pra/ei efek/i ra3voja Fe>2a doveli s4 do novi9 servisa, pris/4pa i /e9nologija ve3ani9 3a ovaj servis. #a primer, omasovljenje javno dos/4pni9 dok4mena/a na Fe>24 4slovilo je pojavljivanje Fe> direk/orij4ma a kasnije i pre/raiva!a, servisa 3a fil/riranje po odreJenom kri/erij4m4 i/d. Fe> servis 7pored %2mail servisa8 preds/avlja najpop4larniji servis $n/erne/a. (akoJe, on preds/avlja i servis koji je najvi0e evol4irao od svog nas/anka. MeJ4/im, >e3 o>3ira na >roj 4vedeni9 f4nk6ionalnos/i, /e9nologije na kojima se Fe> 3asniva s4 jo0 4vek 4 fok4s4 ra3li!i/i9 ra3vojni9 /imova jer se 4 nekim kr4govima sma/ra da one preds/avljaj4 primarn4 pla/form4 3a rad i ra3voj aplika/ivnog sof/vera 4 >4d4nos/i. 1iljevi Fe>2a 2.0 s4 4smereni ka korisni!kim aplika6ijama i mog4 se poredi/i sa efek/ima Fe>2a prve genera6ije na korisni!ke dok4men/e.

1?;

1D.2.C.Razvoj !erver!ko+ dela >e)@a

,ormalni 3ada/ak 4 ra3voj4 Fe> servera 7i /e9nologija na kojima s4 oni i3graJeni8 jes/e praenje ra3voja @((P pro/okola i garan/ovanje kompa/i>ilnos/i sa njim. .vaj 3ada/ak je 4spe0no o>avljan od veine proi3voJa!a Fe> servera 4sled svega jedne o3>iljnije i3mene @((P pro/okola 2 prela3ak sa ver3ije 1.0 na /ren4/no ak/4eln4 ver3ij4 1.1. $pak, fok4s 4 ra3voj4 Fe> servera je pos/avljen naK

4voJenje /e9nologija koje omog4avaj4 dinami!ko kreiranje Fe> dok4mena/a garan/ovanje >e3>ednos/i na ra3li!i/im nivoima kori0enja Fe> servisa poveavanje vremena dos/4pnos/i servisa

UvoCe0&e )e:0ologi&a ko&e o(og/Iava&/ di0a(i*ko kreira0&e Ge; dok/(e0a)a preds/avlja mos/ Fe>2a ka os/a/k4 informa6ionog okr4enja. (e9nologije 3a dinami!ko kreiranje Fe> dok4mena/a s4 svoje pos/ojanje 3apo!ele vi0e kao dekora/ivni elemen/ @(M- s/rani6a 7npr. 4klj4!ivanje /ren4/nog da/4maEvremena 4 sadraj dok4men/a, primi/ivne personali3a6ije i sl.8 a danas preds/avljaj4 osnov4 Fe>2a 2.0 i imaj4 /enden6ij4 da p4/em Fe> aplika6ija smanje ili !ak i3>a6e i3 4po/re>e s/andardne korisni!ke aplika6ije. Jedna od osnovni9 4loga /e9nologija 3a dinami!ko kreiranje Fe> dok4mena/a je kori0enje poda/aka kro3 +BM) 7+a/aBase Managemen/ )Cs/em8. )is/emi koji koris/e dinami!ko kreiranje dok4mena/a radi lak0e organi3a6ije sadraja se na3ivaj4 )is/emi 3a "pravljanje )adrajem 7eng. 1on/en/ Managemen/ )Cs/ems 2 1M)8. Pos/oji vi0e ra3li!i/i9 /e9nologija 3a kreiranje dinami!ni9 Fe> dok4mena/a na Fe> server4 7eng. server2side8. (ri /ren4/no najpop4larnije /e9nologije s4K

Mi6rosof/K A6/ive )erver Pages 7A)P8 )4n Mi6rosCs/emK Java )erver Pages 7J)P8 (9e P@P *ro4pK P@P @Cper/eD/ Prepro6essor 7P@P8

A6/ive )erver Pages 7A)P8 preds/avlja /e9nologij4 kompanije Mi6rosof/ i dos/4pna je samo 4 okvir4 $$) 7$n/erne/ $nforma/ion )erver8 Fe> servera 7/akoJe proi3vod kompanije Mi6rosof/8. Poslednje ver3ije A)P podr0ke omog4avaj4 kori0enje .#%( /e9nologije. Veina A)P s/rani6a je napisana 4 VB)6rip/ programskom je3ik4 ali je mog4e koris/i/i i >ilo koji dr4gi A6/ive)6rip/ing je3ik. Java )erver Pages 7J)P8 /e9nologija se >a3ira na Javi. .dnosi se na 4gnjedavanje java koda 4 @(M- dok4men/e preko pose>ni9 J)P /agova. .vaj kod se i3vr0ava na serverskoj s/rani dinami!ki neposredno pre ispor4ke s/rani6e 1;0

klijen/4. " novije vreme ra3vijeno s4 !i/ave >i>lio/eke J)P /agova koje omog4avaj4 ve4 prod4k/ivnos/ 4 i3radi Fe> aplika6ija. J)P preds/avlja nas/avak servle/ /e9nologije i njeno je pro0irenje. Prednos/ J)P2a je 0/o je /o 4 po/p4nos/i o>jek/no orijen/isana /e9nologija koja omog4ava kori0enje svi9 f4nk6ionalnos/i Java je3ika. 'a kori0enje J)P2a koris/i se aplika6ioni serveri od koji9 s4 najpo3na/iji (om6a/, )4n Appli6a/ion )erver, JBoss i/d. P@P @Cper/eD/ Prepro6essor 7P@P8 je programski je3ik orijen/isan ka Fe>24 ali se danas, 4sled svoje pop4larnos/i, moe sres/i i 4 grafi!kim desk/op aplika6ijama, "niD skrip/ovima i sl. Prva ver3ija ovog je3ika se pojavila 1;;5. godine a /ren4/no ak/4elna ver3ija : da/ira i3 200:. godine. P@P se moe koris/i/i na ra3li!i/im pla/formama ali se naj!e0e sree kod Apa69e Fe> servera na -in4D opera/ivnom sis/em4. ori0enje P@P2a je slo>odno s o>3irom na /o da je njegov i3vorni kod javno dos/4pan a njegova li6en6a ne podra34meva plaanje kori0enja. Prednos/ J)P2a i P@P naspram A)P /e9nologije je pla/formska ne3avisnos/. Java programski je3ik je po3na/ po svom revol46ionarnom kon6ep/4 vri/4elne ma0ine 7koja omog4ava i3vr0avanje is/og programa na ra3li!i/im pla/formama8 dok P@P preds/avlja in/erpre/irani programski je3ik !iji je in/erpre/er dos/4pan 3a ra3li!i/e pla/forme. #as4pro/ /ome, A)P /e9nologija je 4sko ve3ana 3a Mi6rosof/ pla/form4 0/o preds/avlja 3na!ajno ograni!enje. De';ed0o3). "voJenjem ak/ivni9 /e9nologija 4 Fe> servere s/vorene s4 i odreJene mog4nos/i 3lo4po/re>e prop4s/a 4 pro6ed4rama samog Fe> servera kao i pro6ed4rama 3a dinami!ko kreiranje dok4mena/a. #a primer, rane ver3ije Mi6rosof/ $$)2a s4 4 se>i sadrale prop4s/ koji je napada!4 omog4avao pris/4p svim sadrajima sa 9ard2diska servera 4no0enjem odreJene adrese dok4men/a. (akoJe, gre0ke 4 pro6ed4rama kreiranja dinami!ki9 dok4mena/a mog4 doves/i do sli!ni9 pro>lema. +oda/ni pro>lem ve3an 3a >e3>ednos/ jes/e i dranje vi0e saj/ova na jednom Fe> server4. ) o>3irom na /o da >roj saj/ova po server4 4 nekim sl4!ajevima dos/ie i nekoliko dese/ina 9iljada a 4glavnom se radi o saj/ovima !iji se sadraj 7i pro6ed4re 3a generisanje dok4mena/a8 ne kon/roli0e, /o preds/avlja doda/ni i3a3ov koji se s/avlja pred proi3voJa!e. PoveIava0&e vre(e0a do3)/.0o3)i 3ervi3a, performansi i o/pornos/i na gre0ke je o!ekivan 3a9/ev koji se s/avlja pred /e9nologije koje 4la3e 4 privred4 ili !ak vojn4 4po/re>4. )vaka konek6ija od43ima odreJen4 koli!in4 7kona!ni98 res4rsa na server4 a nije redak sl4!aj da is/om res4rs4 na $n/erne/4 4 svega nekoliko sek4ndi pris/4pi vi0e dese/ina 9iljada korisnika. (akoJe, odreJeni /ipovi napada 1;1

mog4 namenski o/vori/i veliki >roj konek6ija sa 6iljem da server i3ved4 i3 normalnog f4nk6ionisanja ili onemog4e pris/4p os/alim korisni6ima $n/erne/a. )a dr4ge s/rane, kreiranje dinami!ki9 s/rani6a na server4 je /akoJe pro6es koji 3a9/eva odreJene res4rse a 4 se>i moe sadra/i i pro6ed4re sa gre0kom 7naj!e0e 4sled lj4dskog fak/ora8 0/o ope/ moe doves/i do pres/anka normalnog f4nk6ionisanja servera. Pres/anak normalnog f4nk6ionisanja servera je si/4a6ija koja moe ima/i nega/ivne ekonomskoE>e3>ednosne posledi6e. .dgovori na pomen4/e pro>leme lee 4 skala>ilnos/i i ro>4snos/i. )kala>ilnos/ preds/avlja mog4nos/ poveanja performansi i dos/4pnos/i 74 sklad4 sa ras/om 3a9/eva8 p4/em dodavanja 9ardverski9 res4rsa. )kala>ilnos/ moe >i/i ver/ikalna 2 dodavanje res4rsa 7pro6esora, memorije, spoljne memorije...8 server4 koji je 3ad4en 3a servis 2 ili 9ori3on/alna 2 dodavanje veeg >roja servera 3ad4eni9 3a is/i servis. Ver/ikalna skala>ilnos/ je /ren4/no 3na/no ograni!enija od 9ori3on/alne ali i 3a9/eva manje 7ili nikakve8 i3mene na sof/ver4. Primer 9ori3on/alne skala>ilnos/i je klas/er Fe> servera 7gr4pa servera 3ad4ena 3a ispor4k4 sadraja jednog Fe> saj/a8 a /akav pris/4p 3a9/eva i odgovaraj4i sof/ver 7npr. po/re>an je jedan server sa sof/verom koji omog4ava deljenje sesije8. &o>4sno/ preds/avlja oso>in4 normalnog f4nk6ionisanja 4 nepredviJenim 4slovima. .va oso>ina se moe o>e3>edi/i odreJenim di3ajnom sof/vera ili spoljnim /e9nikama kao 0/o je vir/4ali3a6ija. ao 0/o je ranije pomen4/o, jedan Fe> server moe >i/i 3ad4en 3a vi0e Fe> saj/ova. $ako ovakav pris/4p smanj4je /ro0kove 79ardverske, mrene, pros/orne8 njime se pojavlj4je mog4nos/ da po/p4no ispravan Fe> saj/ >4de nedos/4pan 4sled o>aranja servera neispravnom pro6ed4rom 3a dinami!ko kreiranje s/rani6a os/ali9 saj/ova. arak/eris/ika profesionalni9 Fe> server sof/vera je lokali3ovo podr4!je 7vremensko, pro6esno i memorijsko8 even/4alni9 gre0aka kao i mog4nos/ praenja preko /3v. -og fajlova.

1;2

1D.2.1D.Razvoj klijent!ko+ dela >e)@a

Fe> klijen/i 7eng. Fe> >ro<ser8 s4 pre0li ogroman ra3vojni p4/ od svog nas/anka. Prvi pop4larni Fe> klijen/ je >io Mosai6, ra3vijen od s/rane #1)A 7#a/ional 1en/er for )4per6omp4/ing Appli6a/ions8 1;;2E1;;=. godine. Jedna od glavni9 karak/eris/ika ovog sof/vera je >ila podr0ka 3a ra3li!i/e opera/ivne sis/eme 7"niD, M) Findo<s, Ma6 .)8. &a3voj Mosai62a je prekin4/ po!e/kom 1;;7. godine.

)lika G 2 primer kon3olnog Fe> klijena, -CnD2a. +ana0nji Fe> klijen/i preds/avljaj4 ne samo in/erpre/ere @(M- dok4mena/a ve komple/an klijen/ski deo @((P pla/forme dis/ri>4irani9 aplika6ija. ori0enje ra3li!i/i9 f4nk6ionalnos/i savremeni9 Fe> klijena/a omog4ava programerima da ra3vijaj4 samo odreJene delove klijen/skog dela dis/ri>4irani9 aplika6ija a 3a os/a/ak iskoris/e pos/ojee f4nk6ionalnos/i Fe> klijena/a. Jedna od prvi9 3na!ajni9 novina je >ila 4voJenje podr0ke 3a form4lare 7eng. form8 4 @(M- je3ik, @((P pro/okol, Fe> klijen/e i Fe> servere. 'na!aj form4lara ogleda se 4 /ome 0/o 4vodi mog4nos/ dvosmerne kom4nika6ije i3meJ4 klijen/a i servera /j. omog4ava korisni6ima da server4 po0alj4 poda/ke odreJene form4larom. )ledea 3na!ajna novina jes/e 4voJenje podr0ke 3a Java)6rip/ programski je3ik. Podr0ka 3a Java)6rip/ omog4ava pro0irivanje f4nk6ionalnos/i klijen/skog dela p4/em 4klj4!ivanja skrip/ova 4 @(M-dok4men/e. Pro0irivanje f4nk6ionalnos/i Fe> klijena/a je mog4e i p4/em pl4g2in komponen/i 3a koje klijen/ ima podr0k4. #eki od najpop4larniji9 /ipova pl4g2in komponen/i s4 Java, ,las9, Q4i6k(ime i A6/iveG. Java pl4g2in omog4ava i3vr0avanje komple/ni9 Java aple/a 7eng. apple/8 na klijen/skoj s/rani, ,las9 pl4g2 1;=

in je orijen/isan ka grafi!kim aple/ima sa anima6ijama, Q4i6k(ime omog4ava prika3 video klipova a A6/iveG /e9nologija je ve3ana 3a Mi6rosof/ pla/form4 i omog4ava kom4nika6ij4 Fe> klijen/a sa sis/emskim res4rsima. Pro0irivanje f4nk6ionalnos/i Fe> klijena/a pos/avlja sledee 3a9/eve pred proi3voJa!e i programereK 1. o!4vanje kompa/i>ilnos/i sa F=1 s/andardima 2. 3a0/i/a korisnika od 3lonamerni9 res4rsa na Fe>24. Pro>lem o!4vanja kompa/i>ilnos/i sa F=1 s/andardima 4/i!e i na klijen/e i na a4/ore Fe> saj/ova. #aime, nepodravanje F=1 spe6ifika6ije dovodi do ra3li!i/e in/erpre/a6ije is/i9 dok4mena/a kod ra3li!i/i9 Fe> klijena/a. &a3like 4 in/erpre/a6iji mog4 >i/i od !is/o es/e/ske prirode do po/p4ne nef4nk6ionalnos/i dok4men/aEsaj/a. )a dr4ge s/rane, a4/ori pok40avaj4 da p4/em odreJeni9 doda/ni9 direk/iva i3glade nekompa/i>ilnos/i 70/o dovodi do o0/eenja s/r4k/4re dok4men/a ili, 4 najmanj4 r4k4, nepo/re>nog op/ereivanja dok4men/a8. A4/ori koji ne 4spej4 da s/vore dok4men/e koji e se iden/i!no in/erpre/ira/i 4 ra3li!i/im klijen/ima naj!e0e se odl4!4j4 3a podr0k4 samo jednog od najpop4larniji9 Fe> klijena/a 7i /o na3na!e 4 dok4men/4 por4komK L)aj/ je prilagoJen Fe> klijen/4 GM8. #a ovaj pro>lem se oglasio i sam (im Berners 2 -eeK =*vako ko na svoj sajt postavi etiketu Fovaj sajt je pri"a!oGen k"ijentu HF iz!"eda da ezne za "o?im starim danima) pre ;e&'a) kada su postoja"e veoma ma"e ?anse za itanje dokumenta kreirano! na dru!om raunaru) u dru!om tekstua"nom editoru i"i na dru!oj mrei: (im Berners 2 -ee, (e69nologC &evie<, J4l 1;;B. ) o>3irom na /o da nekompa/i>ilnos/ Fe> !i/a!a preds/avlja o3>iljn4 preprek4 3a ra3voj Fe>2a, pos/oji vi0e ini6ija/iva koje imaj4 3a 6ilj da proi3voJa!e na/eraj4 na po/p4no po0/ovanje F=1 s/andarda. #ajpo3na/ija ini6ija/iva LAnCBro<serM se nala3i na adresiK 9//pKEE<<<.anC>ro<ser.orgE6ampaignE. +odavanje novi9 f4nk6ionalnos/i pos/avlja pred a4/ore Fe> klijena/a doda/ni 3a9/ev 2 o!4vanje >e3>ednos/i i priva/nos/i korisnika. Podravanje ak/ivni9 /e9nologija na klijen/skoj s/rani moe doves/i do 4>a6ivanja 3lonamernog koda 4 ra!4nare korisnika i na /aj na!in do neovla0enog pris/4pa priva/nim poda6ima korisnika. .vakvi prop4s/i s4 !es/i a propor6ionalno s4 opasni s/epen4 in/egra6ije Fe> klijen/a sa os/a/kom okr4enja. $n/erne/ %Dplorer, kao jedan od najpop4larniji9 Fe> klijena/a danas, !es/o je 43rok >e3>ednosni9 pro>lema na Findo<s opera/ivnim sis/emima. #a primer, 4 ver3iji 7 $n/erne/ %Dplorer2a, p40/enoj 4 op/i6aj sredinom ok/o>ra 200B. godine, o3>iljan sig4rnosni prop4s/ je pronaJen 3a manje od 25 !asa nakon o>javljivanja. 1;5

1D.2.11.Razvoj /;;" protokola

@((P pro/okol preds/avlja komponen/4 Fe>2a koja je pre/rpela najmanji >roj i3mena od svog pojavljivanja. @((P pro/okol se ra3vijao 4 dva prav6a 2 ka dodavanj4 novi9 f4nk6ionalnos/i i ka o>e3>eJivanj4 >e3>ednog /ranspor/a poda/aka. Prva ver3ija @((P pro/okola koja se na0la 4 0iroj 4po/re>i >ila je ver3ija 0.; i da/ira i3 1;;1. godine. .va ver3ija je podravala samo me/od *%( 70/o 3na/no ograni!ava koli!in4 informa6ija koj4 klijen/ moe da dos/avi server48 i nije imala podr0k4 3a 3aglavlja na nivo4 @((P pro/okola /ako da je ve 1;;2. godine 3amenjena novijom ver3ijom. #aredna ver3ija i3 1;;;. godine 2 @((PE1.0 2 donela je podr0k4 3a nove me/ode, 3aglavlja i sl. Ver3ija 1.0 je jo0 4vek 4 0irokoj 4po/re>i iako je poslednja predloena ver3ija 1.1. *lavne novine @((PE1.1 ver3ije s4 mog4nos/ s/alni9 konek6ija i is/ovremeno slanje vi0e 3a9/eva. +anas, @((P pro/okol podrava sledee me/odeK 1. @%A+ 2. *%( =. P.)( 5. P"( :. +%-%(% B. (&A1% 7. .P($.#) ?. 1.##%1(

1;:

1D.2.12.H/;0<' A--' H0<' H-<;

&a3vojem @(M-2a, a pre svega /e9nologija 3a kreiranje dinami!ki9 dok4mena/a, iskris/alisala se po/re>a 3a ra3dvajanjem s/r4k/4re i sadraja od pre3en/a6ije 7prika3a8. .va po/re>a se doda/no poveala 4voJenjem /e9nologija koje omog4avaj4 oso>ama sa o0/eenim !4lom vida da koris/e ra!4nare preko a4dio in/erfejsa. *lavno 4napreJenje se javilo 4 vid4 1))2a 71as6ading )/Cle )9ee/s8, /e9nologije koja omog4ava ne3avisno definisanje prika3a elemena/a @(M-2a.
p { margin: 10px; border-width: 3px; border-style: double; border-color: #FF0000; padding: 20px; background-color: #0000FF; text-align: justify; text-transform: uppercase; font-family: Times New Roman; font-size: 11pt; font-weight: bold; }

-is/ing G 2 primer 1)) defini6ije prika3a `pa elemen/a. "voJenje 1)) /e9nologije je omog4ilo pre!i0avanje @(M-2a /j. i3>a6ivanje o3naka 7/agova8 i a/ri>4/a koji se odnose na definisanje prika3a a ne na s/r4k/4r4 i sadraj. &e34l/a/ ove i3mene je G@(M- 7%D/ensi>le @Cper(eD/ Mark4p -ang4age8 forma/ !ija je spe6ifika6ija 3na/no res/rik/ivnija. Pored G@(M-2a, GM- 7%D/ensi>le Mark4p -ang4age8 preds/avlja jo0 jedan od Mark4p je3ika koji se koris/e 4 okvir4 Fe> servisa 7s /im da primena GM-2a nije ograni!ena samo na Fe>8. GM- je je3ik orijen/isan ka s/r4k/4ri dok4men/a i ne podra34meva >ilo kakv4 defini6ij4 prika3a. .va oso>ina !ini GM- je3ikom !iji s4 dok4men/i pre 4la3 ra!4narskog programa nego dok4men/i koji e in/erpre/ira/i Fe> klijen/ 7Fe> >ro<ser8. GM- dok4men/e je mog4e prika3a/i direk/no 4 Fe> klijen/ima preko dva /ipa /ransforma6ijaK 1. definisanja prika3a elemena/a p4/em pomen4/i9 1)) defini6ija 2. prevoJenja dok4mena/a 4 7G8@(M- p4/em G)-( /ransforma6ija 1;B

G)-( 7%D/ensi>le )/Cles9ee/ -ang4age (ransforma/ions8 je je3ik >a3iran na GM-24 i koris/i se 3a prevoJenje GM- poda/aka 4 neki dr4gi forma/. "3 kori0enje G)-(2a, GM- dok4men/i se mog4 preves/i 4 @(M- forma/ na svakom Fe> klijen/4 koji ima G)-( pro6esor.

1;7

1D.2.1%.:a!tanak i razvoj >e) direktorijuma i pretraivaa

"mnoavanje Fe> saj/ova i dok4mena/a na $n/erne/4 dovelo je do po/re>e 3a indeksiranjem res4rsa radi lak0eg pronalaenja eljenog sadraja. Prvi odgovor na ovaj pro>lem se javio 4 vid4 Fe> direk/orij4ma a kasnije, kada s4 se i Fe> direk/orij4mi poka3ali nemonim pred koli!inom sadraja, 4 vid4 Fe> pre/raiva!a. Fe> direk/orij4mi 7eng. Fe> dire6/orC8 preds/avljaj4 spe6ijalne Fe> saj/ove !iji sadraj !ine linkovi ka os/alim saj/ovima organi3ovani po odreJenom kri/erij4m4. Fe> direk/orij4mi s4 najvi0e pol42a4/oma/i3ovani i 3a9/evaj4 dos/a lj4dskog rada 3a o!4vanje a4rnos/i >a3e. +anas, Fe> direk/orij4mi 4glavnom pos/oje kao 4sko spe6ijali3ovani saj/ovi 3a nek4 o>las/. #eki od najpop4larniji9 op0/i9 Fe> direk/orij4ma s4 ]a9ooc +ire6/orC, .pen +ire6/orC Proje6/ 7.+P8... Fe> pre/raiva!i 7eng. sear69 engine8 preds/avljaj4 spe6ijalne Fe> saj/ove !ija je 4loga da korisni6ima omog4e pre/rag4 6elok4pnog Fe>2a na osnov4 klj4!ni9 re!i. .snovne opera6ije koje Fe> pre/raiva!i o>avljaj4 s4K

krs/aranje Fe>2om indeksiranje sadraja pre/raga indeksiranog sadraja na 3a9/ev korisnika

rs/arenje Fe>2om 7eng. Fe> 6ra<ling8 se o>avlja preko namenskog Fe> klijen/a 7/3v. Fe> pa4k, eng. Fe> spider8 koji pra/i sve 9iperve3e 4 4!i/anom dok4men/4. )adraj koji ovaj Fe> klijen/ 4!i/a se ne in/erpre/ira 3a pregled od s/rane korisnika ve se indeksira 7sme0/a 4 >a34 Fe> pre/raiva!a8. .vakve >a3e s4 pose>no organi3ovane da >i se 0/o >re pre/raivale na 3a9/ev korisnika. ori0enje Fe> pre/raiva!a se naj!e0e vr0i 4nosom kri/erij4ma 4 form4lare na saj/4 pre/raiva!a nakon !ega pre/raiva! prika34je 9iperve3e ka saj/ovima 7dok4men/ima na saj/48 koji isp4njavaj4 3ada/e kri/erij4me. +ana0nji Fe> pre/raiva!i imaj4 ra3li!i/e pris/4pne in/erfejse pa se mog4 kao servis in/egrisa/i 4 os/ale saj/ove, desk/op aplika6ije i sl. #ajpop4larniji Fe> pre/raiva!i danas s4 *oogle, ]a9ooc, M)# )ear69...

1;?

1D.2.1*.&!tali izvedeni !ervi!i

">r3an ra3voj Fe>2a ne samo da ga !ini najpop4larnijim servisom $n/erne/a ve 4 njega 4nosi f4nk6ionalnos/i os/ali9 servisa. (ren4/ne mog4nos/i /e9nologija na kojima se Fe> 3asniva daleko preva3ila3e po/re>e pove3ivanja dok4mena/a i omog4avaj4 in/egra6ij4 sa os/alim servisima ili, !ak, po/p4no pre43imanje 4loge nekog dr4gog servisa. #a primer, disk4sione gr4pe, koje s4 nekad f4nk6ionisale preko e2mail servisa, danas se !e0e dos/4pne p4/em Fe>2a 4 o>lik4 Fe> for4ma. (akoJe, $&1 7$n/erne/ &elaC )ervis8 servis danas ima Fe> klijen/e ili !ak komple/n4 reali3a6ij4 p4/em Fe> /e9nologija. %2mail servis, sledei najpop4larniji servis na $n/erne/4, danas se !es/o koris/i p4/em Fe> in/erfejsa. .vakav i3veden Fe> servis se na3iva Fe>Mail. 'a9valj4j4i ra3voj4 /e9nologija na kojima se 3asniva Fe> danas s4 !es/i po/p4no novi servisi na Fe>24. Moe se rei da veina pos/ojei9 servisa koji imaj4 mog4nos/ a4/oma/i3a6ije >ira Fe> kao nosei informa6ioni servis. (akoJe, nije redak sl4!aj da se 3>og pogodnos/i 4 rad4 sa Fe> /e9nologijama one >iraj4 kao nosila6 in/erfejsa ka os/alim informa6ionim servisima.

1;;

1D.2.1,.>e) 2.D (>e) aplikacije)

Fe> 2.0 preds/avlja slede4 genera6ij4 4sl4ga koje s4 dos/4pne na Forld Fide Fe>24. .ve 4sl4ge omog4avaj4 korisni6ima da saraJ4j4 i ra3menj4j4 informa6ije p4/em Fe>2a. " poreJenj4 sa Fe>2om prve genera6ije, Fe> 2.0 korisni6ima n4di in/erfejse koji vi0e li!e na desk/op aplika6ije nego na dok4men/e. .snovne /e9nike na kojima se 3asniva Fe> 2.0 s4K

<e> servi6es 2 sof/verski sis/emi koji omog4avaj4 meJ4so>n4 kom4nika6ij4 ma0ina p4/em mree. AjaD 7AsCn69rono4s Java)6rip/ And GM-8 2 /e9nika 3a kreiranje in/erak/ivni9 Fe> aplika6ija. 1ilj ove /e9nike je podela s/rani6e na dinami!ke delove koji 0alj4 odvojene 3a9/eve i na /aj na!in mog4 kom4ni6ira/i sa serverom 7serverima8 ne3avisno. <e> sCndi6a/ion 2 forma 4dr4ivanja Fe> saj/ova /ako da je sadraj na jednom saj/4 dos/4pan 3a kori0enje i na os/alima.

200

1D.3. :et$ork ;ime "rotocol (:;")

" ra!4narskim mreama koje !ine serveri ra3li!i/og /ipa 7aplika/ivni, kom4nika6ioni, >a3e poda/aka8 ili klas/eri servera, !es/o je po/re>no os/vari/i pre6i3n4 vremensk4 sin9roni3a6ij4 i3meJ4 svi9 !lanova mree. #a primer, 4koliko 4 serverskoj mrei jedne >anke pos/oje dva servera 3a >a3e poda/aka od koji9 je jedan 3ad4en 3a eviden/iranje 4pla/a na ra!4ne klijena/a a dr4gi 3a eviden/iranje ispla/a, vremenska nesin9roni3ovanos/ ova dva servera kasnije moe 4slovi/i ne/a!ne informa6ije ve3ane 3a redosled 4pla/a i ispla/a. $ako na prvi pogled vremenska sin9roni3a6ija ne preds/avlja veliki pro>lem 3a njeno os/varivanje je po/re>noK 1. ini6ijalno sin9roni3ova/i vreme na !asovni6ima svi9 ra!4nara 4 mrei i 2. povremeno i3vr0ava/i sin9roni3a6ij4 da >i se ne4/ralisale ra3like nas/ale 4 meJ4vremen4 'ada/ak #e/<ork (ime Pro/o6ol2a jes/e da omog4i sin9roni3a6ij4 vremena na !asovni6ima ra!4nara 4 mrei.
bash-3.1# /usr/sbin/ntpdate ntp.nasa.gov 15 Mar 12:02:46 ntpdate[]: step time server 198.123.30.132 offset 1.914867 sec bash-3.1# /sbin/hwclock --systohc bash-3.1#

-is/ing G 2 Primer sin9roni3a6ije sa #A)A #(P serverom #e/<ork (ime Pro/o6ol je pro/okol aplika/ivnog nivoa koji 3a rad koris/i 4sl4ge "+P pro/okola /ranspor/nog nivoa a podra34mevani por/ 12=. Jedan od glavni9 pro>lema ve3an 3a sin9roni3a6ij4 vremena p4/em ra!4narski9 mrea jes/e varija>ilnos/ vremena po/re>nog da se poda6i sa #(P servera prenes4 do klijen/a. 'a re0avanje ovog pro>lema 4 #(P pro/okol4 se koris/i algori/am koji je ej/ Mar64lo preds/avio 1;?5. godine 4 okvir4 svoje dok/orske diser/a6ije. Vi0e informa6ija o ovom algori/m4 se moe nai na Fe> saj/4 a4/ora 79//pKEE<<<.6se.46sd.ed4E4sersE mar34lloE8. 'a kori0enje #(P pro/okola je po/re>no ima/i #(P server 4 lokalnoj mrei ili koris/i/i neki od javno dos/4pni9 #(P servera na $n/erne/4 7npr. n/p.nasa.gov8. (akoJe, jedan od naj>olji9 pris/4pa jes/e pode0avanje a4/oma/ske periodi!ne sin9roni3a6ije na svim klijen/ima. ) o>3irom na /o da pro6es sin9roni3a6ije ne 3a9/eva 3na!ajne mrene, pro6esorske i memorijske res4rse period i3meJ4 sin9roni3a6ija se moe pos/avi/i i veoma kra/kim, pose>no 4 si/4a6ijama kod koji9 in/erni !asovni6i ra!4nara poka34j4 3na/no ods/4panje.

201

1D.5. -imple :et$ork 0ana+ement "rotocol (-:0")

od jednos/avni9 ra!4narski9 mrea sa malim >rojem !lanova 4glavnom nije /e0ko 4/vrdi/i da se javio pro>lem i 0/a je 43rok pro>lema. MeJ4/im, kod kompleksni9 ra!4narski9 mrea koje !ini veliki >roj !lanova !es/o je neop9odno a 43 /o i veoma komplikovano predvide/i mog4e pro>leme, 4/vrdi/i da je do pro>lema na mrei do0lo i 4/vrdi/i njegov4 loka6ij4 i 43rok. "loga )#MP pro/okola jes/e da adminis/ra/orima o>e3>edi informa6ije ve3ane 3a sam4 ra!4narsk4 mre4 koje je mog4e iskoris/i/i 3a spre!avanje i re0avanje pro>lema 4 rad4 mree. 'a kori0enje )#MP pro/okola 4 mrei po/re>no je o>e3>edi/i odgovaraj4e karak/eris/ike mree. Mree sa omog4enim )#MP2om se !ine /ri /ipa )#MP komponen/iK 1. Mreni 4reJaji sa podrJkom 3a )#MP 4pravljanje 7eng. mana!ed device8. 2. )#MP agen/i. =. )is/emi 3a 4pravljanje mreom 7eng. 5et%ork 6ana!ement *#stem, #M)8. Mreni 4reJaji sa podr0kom 3a )#MP 4pravljanje s4 !lanovi mree koji sadre )#MP agen/e. .vi 4reJaji kreiraj4 >a34 poda/aka koja sadri informa6ije o nji9ovom rad4 4 pro/eklom period4. Poda6i i3 ove >a3e s4 dos/4pni sis/em4 3a 4pravljanje mreom 7#M)8 p4/em )#MP pro/okola. "loga )#MP agena/a je da poda/ke i3 >a3e poda/aka mrenog 4reJaja prevede 4 o>lik definisan )#MP pro/okolom kao i da kon/rolne poda/ke do>ijene od #M) sis/ema primeni na lokalnom 4reJaj4. 'ada/ak #M) sis/ema jes/e da informa6ije do>ijene od )#MP agena/a anali3iraj4 kao i da kon/roli04 mrene 4reJaje. " jednoj )#MP mrei se moe nala3i/i i vi0e #M) sis/ema. (akoJe, s o>3irom na 9ijerar9ijsk4 s/r4k/4r4 )#MP mrea, jedan mreni 4reJaj moe is/ovremeno f4nk6ionisa/i i kao )#MP agen/ i kao #M). Jedan od glavni9 pro>lema ve3ani9 3a )#MP pro/okol jes/e nedos/adak provere a4/en/i!nos/i 4 o>a smera. $3 /og ra3loga veina proi3voJa!a mrene opreme 4 4reJaje 4graJ4je samo mog4nos/ davanja )#MP informa6ija >e3 mog4nos/i pode0avanja rada 4reJaja p4/em )#MP2a.

202

1D.C. #oice over 8" (8nternet telefonija)

&a3vojem ra!4narski9 /e9nologija i /e9nologija na kojima po!ivaj4 ra!4narske mree sk4p 4sl4ga koje one n4de do0ao je do nivoa na kome /e 4sl4ge pres/aj4 da >4d4 korisni!ke a pos/aj4 infras/r4k/4ra 3a 4sl4ge vi0eg nivoa. Jedna od 4sl4ga namenjeni9 korisni6ima jes/e /elefonija 2 mog4nos/ 4daljene kom4nika6ije kro3 prenos glasovni9 por4ka p4/em javne /elefonske mree. .va 4sl4ga se pojavila kao posledi6a o/kria /elefona 1?7B. godine od s/rane Aleksandra *ra9ama Bela. (elefoni kod /radi6ionalne /elefonije se pove34j4 p4/em javne /elefonske mree koja se 4 svojim ranim fa3ama sas/ojala od analogni9 linija 3a pove3ivanje dva apara/a. 1;B0. godine s4 napravljena prva prevoJenja na digi/alni sis/em prenosa koji je omog4io ve4 fleksi>ilnos/ kro3 kori0enje efikasniji9 6en/rala i kom4nika6ioni9 kanala vee prop4sne moi. " ranim fa3ama ra3voja $n/erne/a kao naj!e0e kori0ena fi3i!ka infras/r4k/4ra 3a pove3ivanje korisnika je kori0ena javna /elefonska mrea 7P)(#, (u&"ic *%itched Te"ephone 5et%ork8 p4/em modemski9 4reJaja. +anas, po/re>e korisnika $n/erne/ mree daleko preva3ila3e prop4sne moi koje omog4avaj4 modemski 4reJaji /ako da se 3a pris/4p $n/erne/4 koris/e dr4ge infras/r4k/4re 7kanali ka>lovske /elevi3ije, sa/eli/ski linkovi, radio /alasi i/d.8 iEili kom4nika6ioni 4reJaji 7$)+( adap/eri, A+)- modemi i/d.8. .vaj poda/ak govori da infras/r4k/4ra na kojoj se 3asniva $n/erne/ preva3ila3i mog4nos/i P)(# infras/r4k/4re. (akoJe, ne4slovljenos/ kom4nika6ije 4daljeno04 korisnika $n/erne/a sa ekonomskog aspek/a je doda/ni parame/ar koji je 4/i6ao na prevoJenje 4sl4ge /elefonije na $n/erne/ infras/r4k/4r4. $n/erne/ /elefonija 7$P /elefonija8 je 4sl4ga >a3irana na Vo$P 7-oice over I(8 sis/em4 prenosa poda/aka koji primenj4je pravila $P pro/okola na glasovne por4ke. .vaj sis/em omog4ava prenos glasa ra!4narskim mreama koje se >a3iraj4 na $P pro/okol4. Prednos/i ovakvog pris/4pa s4 3na!ajneK

1ena ra3govora nije 4 direk/noj ve3i sa fi3i!kom 4daljeno04 4!esnika. ori0enje Vo$P /elefona ne 3avisi od fi3i!ke loka6ije korisnika 0/o omog4ava kori0enje is/og odredi0ne iden/ifika6ije korisnika >e3 o>3ira na kojoj loka6iji je on priklj4!en na $n/erne/. ...

20=

1D.1D.8n!tant 0e!!a+in+
$ns/an/ Messaging 7$M8 ili servis 3a ra3men4 kra/ki9 por4ka je servis dos/4pan kori0enjem ra!4narski9 mrea a njegov ra3voj se 4glavnom pod4dara sa ra3vojem $n/erne/ mree. .vaj servis omog4ava direk/n4 kom4nika6ij4 sa os/alim !lanovima mree p4/em ra3mene kra/ki9 pisani9 por4ka. +ana0nji $M servisi 4glavnom n4de i doda/ne mog4nos/i kao 0/o s4 ra3mena fajlova ili !ak neke o>like a4dioEvideo konferen6ija. $M servisi se 4glavnom >a3iraj4 na nekoj vrs/i Peer2/o2Peer ar9i/ek/4re. lijen/i $M servisa por4ke naj!e0e ra3menj4j4 direk/no a 3a pronalaenje os/ali9 korisnika $M servisa 4 mrei koris/e 4sl4ge 6en/ralnog $M servera.

)lika G 2 Primer $M klijen/a ope/e $M servis se moe sma/ra/i naslednikom nekada veoma pop4larnog $&1 7$n/erne/ &elaC 19a/8 servisa koji n4di sli!n4 4sl4g4 ali sa /om ra3likom 0/o je reali3ovan na klijen/Eserver ar9i/ek/4ri /e je 3a njegovo kori0enje po/re>an 6en/ralni server na koga s4 klijen/i pove3ani p4/em kom4nika6ionog kanala visoke prop4sne moi. #eki od najpop4larnijim $M servisa jes4 $1Q, A.- $M i M)# $M.

205

1D.11.#ideo@ konferencija
)ervis video2konferen6ija omog4ava prenos a4dio i video ma/erijala 4 realnom vremen4 sa 6iljem omog4avanja odravanja sas/anaka i3meJ4 oso>a koje se nala3e na dve ili vi0e 4daljeni9 loka6ija. )vi 4!esni6i video2konferen6ija s4 opremljeni displejima sa 3v4!ni6ima 3a repre3en/ovanje ma/erijala koji dr4ga s/rana 0alje kao i kamerama sa mikrofonima 3a slanje por4ka dr4goj s/rani. "!esni6i video2konferen6ija mog4 >i/i pojedin6i sa li!nom opremom ali i gr4pe 4 spe6ijalno opremljenim salama. .prema i sof/ver koji se koris/e 3a video2 konferen6ije se kre4 4 raspon4 od ispod s/o pa do nekoliko 9iljada dolara 4 3avisnos/i od kvali/e/a i mog4nos/i koje n4de. #ajve4 koris/ od video2 konferen6ija imaj4 poslovne organi3a6ije koje na ovaj na!in mog4 os/vari/i 3na!ajn4 40/ed4 0/edei nova6 i vreme po/re>no 3a p4/ovanje na loka6ij4 na kojoj >i se odrala s/andardna konferen6ija. 'a kori0enje 4sl4ge video2konferen6ije je osim adekva/nog 9advera i sof/vera po/re>no ima/i i ve34 sa dr4gom s/ranom 7ili dr4gim s/ranama8 koja omog4ava prenos a4dio i video por4ka 4 realnom vremen4. )of/ver i 4reJaji koji se koris/e kod video2konferen6ija 4glavnom podravaj4 kompresovanjeEdekompresovanje a4dio i video ma/erijala 4 6ilj4 0/o efikasnijeg iskori0enja kom4nika6ionog kanala. od kom4nika6ioni9 kanala male prop4sne moi 4glavnom se pri>egava kompromis4 4 pogled4 kvali/e/a a4dioEvideo por4ka. Veina proi3voda koji se koris/e 3a odravanje video2konferen6ija se >a3ira na in/ernim s/andardima proi3voJa!a /ako da kom>inovanje re0enja ra3li!i/i9 proi3voJa!a naj!e0e nije mog4e. (ren4/no naj!e0e kori0eni javni s/andardi 3a kodiranje a4dioEvideo por4ka s4K 5. @.=20 :. @.=2= B. MP%*22 .vi s/andardi meJ4so>no nis4 kompa/i>ilni ali pos/oje aplika6ije koje omog4avaj4 kori0enje vi0e od jednog s/andarda. Pose>an vid video2konferen6ija jes/e ;e&castin!. .n omog4ava jednosmerni prenos a4dioEvideo ma/erijala, od servera ka klijen/ima. A4dioEvideo ma/erijal se kreira i pos/avlja na server a klijen/i 3a/im pris/4paj4 ma/erijal4. 'a ovaj vid video2konferen6ija /ren4/no ne pos/oje formalni s/andardi ali na /ri0/4 pos/oji vei >roj re0enja >a3irani9 na de acto s/andardima.

20:

11. 4ez)edno!t' do!tupno!t i performan!e

" ranim fa3ama ra3voja /e9nologija na kojima se >a3iraj4 ra!4narske mree fok4s je >io pos/avljen na omog4avanje 0/o vee >r3ine prenosa poda/aka sa 0/o manjom mog4no04 gre0ke. Mala >a3a korisnika 7koj4 s4 4glavnom !inila /e9ni!ki visoko2o>ra3ovana li6a8 i re/ke prak/i!ne primene omog4ile s4 >r3 ra3voj /e9nologija i dovele ra!4narske mree do po/en6ijala kojim pre/e da 4 po/p4nos/i 3amene os/ale pop4larne sis/eme kom4nika6ije kao 0/o s4 /elefonija i /elevi3ija. MeJ4/im, sa ras/om pop4larnos/i koja se >a3ira na poveanj4 >a3e korisnika ra!4narske mree s4 i3a0le i3 !is/o /e9ni!ko2/e9nolo0kog domena i sve vi0e na nji9ov ra3voj i primen4 imaj4 ekonomski i so6ijalni fak/ori. $n/erne/, kao najvea ra!4narska mrea danas, se sas/oji od miliona korisnika i s/o/ina 9iljada njima dos/4pni9 servisa. P4/em ove mree se prenose li!ni poda6i korisnika, o>avljaj4 poverljive poslovne video2konferen6ije i ra3govori, o>avljaj4 finansijske /ransak6ije, prenose poverljive vojne i dravne informa6ije, o>avljaj4 4daljeni 9ir4r0ki 3a9va/i i sl. )/oga, na primer4 $n/erne/2a moemo 3aklj4!i/i da se p4/em ra!4narski9 mrea prenose vrednos/i realnog sve/a, daleko vee nego 0/o je /o sl4!aj kod /elefonije i /elevi3ije. MeJ4/im, svaka vrednos/ sa so>om nosi naj!e0e sra3meran ri3ik koga je, kako 4 realnom /ako i 4 vir/4elnom sve/4 ra!4narski9 mrea, 6ilj eliminisa/i ili 4 0/o veoj meri 4manji/i. Pos/i3anje ovog 6ilja pred ininjere i/era/ivno pos/avlja nove 3ada/ke koji se re34l/4j4 novim re0enjima. (a re0enja mog4 >i/i jednos/avne /e9ni!ke i3mene nosei9 pro/okola ili kompleksni in/eligen/i sof/verski sis/emi koji 4!e i svoje odl4ke donose p4/em 9e4ris/i!ki9 me/oda. *re0ke koje se javljaj4 na ra!4narskim mreama i kod res4rsa koji s4 p4/em nji9 dos/4pni moemo podeli/i 4 !e/iri ka/egorije na osnov4 43roka nji9ovog pojavljivanjaK 1. *re0ke koje se samoini6ija/ivno pojavlj4j4 4sled prop4s/a 4 defini6iji 9ardverski9 i sof/verski9 komponen/i ra!4narski9 mrea. 2. *re0ke koje se javljaj4 kao posledi6a neadekva/nog di3ajniranja ra!4narski9 mrea i nenamenske 4po/re>e kori0eni9 komponen/i. =. *re0ke koje se javljaj4 4sled neadekva/nog kori0enja ra!4narski9 mrea od s/rane korisnika nedovoljno o>4!eni9 3a rad. 5. *re0ke koje se javljaj4 kao posledi6a iskori0enja prop4s/a 4 defini6iji 9ardverski9Esof/verski9 komponen/i ra!4narski9 mrea, nji9ovom di3ajn4 iEili 7ne8panji korisnika a od s/rane 3lonamerni9 korisnika i 4 6ilj4 os/varivanje odreJene koris/i od napada na ra!4narsk4 mre4 ili res4rs. $ako gre0ke svi9 pomen4/i9 ka/egorija mog4 ima/i ka/as/rofalne posledi6e, ovo poglavlje se >avi gre0kama !e/vr/og /ipa jer se one mog4 klasifikova/i kao napadi 20B

i sa so>om naj!e0e nose najvei nega/ivan 4/i6aj na poverljivos/ i dos/4pnos/ res4rsa i nesme/an rad mree. (ema ovog poglavlja jes/e >e3>ednos/ ra!4narski9 mrea ili /e9ni!ka re0enja 3a 3a0/i/4 ra!4narski9 mrea i p4/em nji9 dos/4pni9 res4rsa od nereg4larnog korisni!kog pona0anja.

207

11.1. 0o+ui napadi i zatite raunar!ki mrea

'a odreJivanje efikasni9 me/oda 3a 3a0/i/4 ra!4narski9 mrea po/re>no je pre/9odno i3vr0/i/i anali34 !iji e re34l/a/i sadra/i dovoljan sk4p parame/ara koji karak/eri04 napadeK 1. mog4i i3vori napada 2. mog4i nosio6i napada =. mog4i 6iljevi napada 5. mog4a pona0anja 4 okvir4 napada :. mog4i /ragovi napada Poda/ak o mog4im i3vorima preds/avlja i so6ijaln4 i /e9ni!k4 karak/eris/ik4 napada 0/o 3na!i da se /aj poda/ak moe do>i/i i na osnov4 anali3e 3a0/ieni9 res4rsa sa so6ijalnog aspek/a kao i na osnov4 /e9ni!ki orijen/isane anali3e ve os/varenog mrenog sao>raaja. Poda6i o i3vorima napada se naj!e0e do>ijaj4 i/era/ivnim kom>inovanjem poda/aka do>ijenim anali3ama sa pomen4/i9 aspeka/a. .dreJivanje slojevima referen/i9 modela na kojima je mog4e reali3ova/i napad preds/avlja jedn4 od naj3na!ajniji9 informa6ija 3a 3a0/i/4 ra!4narski9 mrea. #a sli6i 1. je prika3an (1PE$P referen/ni model slojeva, podr4!je na kome je reali3ovana podr0ka 3a odreJeni sloj modela 7opera/ivni sis/em i aplika6ije8, kao i ve3a podr4!ja reali3a6ije sa in/ernim res4rsima ra!4narskog sis/ema. )a slike 1. se moe prime/i/i da s4 svi slojevi (1PE$P modela podloni napad4 7.)$ model podlee is/im 3aklj4!6ima a (1PE$P model je 43e/ kao jednos/avniji primer8 0/o 4ka34je i na /o da je mog4eEpo/re>no reali3ova/i sis/em 3a0/i/e na svim nivoima. (akoJe, 4/vrJivanje i od>ijanje napada na niem nivo4 smanj4je s/epen prodora napada i /ime doda/no smanj4je ri3ik i poveava performanse sis/ema jer se vi0i slojevi ne op/ere4j4 o>radom 3a9/eva iden/ifikovanim kao napad. $3 /oga se moe i3ves/i 3aklj4!ak da se najpo43daniji i najefikasniji sis/emi 3a0/i/e nala3e na fi3i!kom sloj4. $ako je ovaj 3aklj4!ak /a!an, 4 praksi naj!e0e 3a0/i/a fi3i!kog sloja nije mog4a i3 dva ra3logaK 1. Pri prenos4 poda/aka se koris/e javniE/4Ji ne3a0/ieni kom4nika6ioni kanali koje nije mog4e menja/i. 2. ,il/riranje na osnov4 parame/ara fi3i!kog sloja je 4glavnom nedovoljno pre6i3no da >i se odvojile reg4larne kom4nika6ije od napada. #ajpre6i3niji sis/emi 3a fil/riranje i kon/rol4 pris/4pa poda/aka imaj4 mog4nos/ anali3e parame/ara svi9 slojeva 74klj4!4j4i i aplika/ivni8 i odl4ke o pri9va/anj4Eod>ijanj4 3a9/eva donose na osnov4 sveo>49va/ni9 anali3a. 20?

Podr4!je reali3a6ije sloja modela /akoJe preds/avlja >i/an parame/ar i3 ra3loga 0/o prop4s/i 4 reali3a6iji pro/okola na odreJenom sloj4 mog4 pro43rokova/i nes/a>ilan rad sis/ema ili, 4 nekim sl4!ajevima, pris/4p in/ernim res4rsima kori0enjem pomen4/i9 prop4s/a. #a primer, gre0ka ve3ana 3a sof/ver 3ad4en 3a odgovaranje na @((P 3a9/eve 4 ranim ver3ijama serverske linije M) Findo<s opera/iv9i9 sis/ema, omog4avala je pris/4p svim fajlovima na spoljnoj memoriji ra!4nara.

)lika G 2 #ivoi 3a0/i/e i pris/4p res4rsima Jo0 jedan >i/an parame/ar napada je, svakako, i njegov 6ilj. +ve >i/ne karak/eris/ike napada s4 njegova d4>ina i vremenska dimen3ija. " sklad4 sa d4>inom, napade moemo podeli/i naK napade !iji je 6ilj kom4nika6ioni kanal /j. dos/4pnos/ r/ve na mrei i napade !iji 6ilj preds/avlja in/erni res4rs r/ve 20;

" sklad4 sa vremenskom dimen3ijom, napade moemo podeli/i naK kona!ne i d4go/rajne napade od podele 4 sklad4 sa d4>inom i vremenskom dimen3ijom /re>a ima/i 4 vid4 da se 4 o>3ir 43ima period nakon 4spe0nog o>avljanja pre nego period po/re>an 3a os/varivanje napada 4koliko je 4 pi/anj4 napad !iji 6ilj preds/avlja in/erni res4rs r/ve. od napada kod koji9 je 6ilj kom4nika6ioni kanal, d4go/rajnos/ napada se odreJ4je 4 sklad4 sa vremenom /rajanja napada. ) o>3irom na /o da in/erni res4rs r/ve moe preds/avlja/i res4rs koji omog4ava po/p4n4 kon/rol4 nad njom, re34l/a/ d4go/rajni9 napada moe >i/i vi0egodi0nje pris4s/vo napada!a na kompromi/ovanom ra!4nar4 a da 3ad4eni adminis/ra/or /oga nije ni sves/an. )a dr4ge s/rane, +o) 7+enial of )ervi6e8 napadi s4 4smereni na kom4nika6ione kanale koji napadn4/i !vor pove34j4 sa os/a/kom mree. #a /aj na!in ovi napadi onemog4avaj4 reg4larn4 4po/re>4 ra!4narski9 mrea, smanj4j4 dos/4pnos/ napadn4/i9 servisa iEili poveavaj4 /ro0kove kori0enja mree. +o) napadi mog4 ima/i 4 ve4 d4>in4 4koliko je 6ilj o>aranja opera/ivnog sis/ema r/ve 7ili sof/vera 3ad4enog 3a servis8 velikom frekven6ijom 3a9/eva koje ona nije 4 s/anj4 da o>radi. 'a efikasn4 od>ran4 od napada !es/o nije dovoljno anali3ira/i a/omske jedini6e pro/okola ve je nji9 po/re>no doves/i 4 ve34 na osnov4 koje e >i/i mog4e kreiranje modela reg4larnog pona0anja korisnika. #a osnov4 ovog modela se svako is/4panje moe poja!ano pra/i/i ili onemog4i/i. )of/ver koji omog4ava ovakv4 od>ran4 jes4 napredniji fire<all ala/i ili $+) sis/emi. Jedan od korisni9 pris/4pa 3a podi3anje >e3>ednos/i jes/e voJenje dnevnika o ak6iji korisnika /j. o os/varenoj kom4nika6iji. .vakvi dnevni6i s4 po3na/i pod na3ivom "o! fajlovi. ori0enjem ovi9 dnevnika adminis/ra/or moe pregleda/i 3a9/eve koji s4 se desili 4 nekom pro0lom period4 i na /aj na!in 4/vrdi/i da li je sis/em normalno f4nk6ionisao i da li je >ilo neki9 ak6ija koje s4 4gro3ile >e3>ednos/ sis/ema. #aj!e0a gre0ka kod kori0enja "o! fajlova jes/e nji9ovo !4vanje na is/om ra!4nar4 na koji se oni odnose. " /akvoj si/4a6iji, napada! koji os/vari kon/rol4 nad ra!4narom i3 log fajlova moe naknadno 4kloni/i 3apise koji se odnose na njegove ak6ije i na /aj na!in onemog4i/i adminis/ra/or4 da 4/vrdi da se napad dogodio. Prepor4!eno kori0enje "o! fajlova jes/e nji9ovo skladi0/enje na 3ase>nom server4 !ija je /o jedina 4loga. &anije opisana mog4nos/ napada!a da 4kloni sve /ragove napada moe >i/i pro0irena 3amenom reg4larni9 ala/a 3a nadgledanje ra!4nara i mree i3menjenim ala/ima koji namerno i3os/avljaj4 sve ak/ivnos/i napada!a. #a /aj na!in napada! moe godinama ima/4 po/p4n4 kon/rol4 nad ra!4narom a da adminis/ra/or /oga 4op0/e nije ni sves/an. 210

11.2. ?ire$all
Jedan od najefikasniji9 na!ina 3a0/i/a ra!4narski9 mrea i njeni9 !lanova jes/e kori0enje ire%a"" sis/ema 3a kon/rol4 pris/4pa. .vi sis/emi f4nk6ioni04 po prin6ip4 pri9va/anja ili od>ijanja mreni9 kom4nika6ija odreJeni9 polisama fire<all sis/ema. Pos/oji vi0e /ipova fire<all sis/ema 4 3avisnos/i od /oga 4 kom o>lik4 s4 reali3ovani, kakve mog4nos/i n4de, na kom nivo4 se i3vr0avaj4 i koja je nji9ova 4loga 4 mrei 4 kojoj se nala3e.

Slika 5 A Prin6ip rada ire%a""2a " 3avisnos/i od /oga 4 kom o>lik4 s4 reali3ovani fire<all sis/eme moemo podeli/i naK namenske 4reJaje ra!4narski sof/ver #amenski fire<all 4reJaji s4 4glavnom namenjeni 3a0/i/i ra!4narski9 mrea pre nego pojedina!ni9 ra!4anra. &eali3ovani s4 4 o>lik4 ne3avisni9 mreni9 4reJaja sa naj!e0e dva mrena in/erfejsa od koja sa jedan pove34je sa nepo43danom mreom 7npr. $n/erne/8 a dr4gi sa mreom koj4 /re>a 3a0/i/i/i 7npr. -A#8. "reJaji 4 se>i sadre firm<are koji vr0i anali34 4la3ni9 i i3la3ni9 poda/aka i na nji9 primenj4je pos/avljenja pravila 7polise8. .va pravila se pos/avljaj4 naj!e0e p4/em ra!4nara koji se sa 4reJajem pove34je p4/em mrenog ili serijskog ka>la. Prednos/ namenski9 fire<all 4reJaja nad os/alim re0enjima jes/e jednos/avnos/ 7nema doda/nog sof/vera8 i namenski di3ajn 79ardver 4reJaja je prilagoJen svrsi8. &a!4narski sof/ver /akoJe moe o>avlja/i 4log4 fire<all2a. .vakav sof/ver se ins/alira na ra!4nare 4 vid4 korisni!kog sof/vera ili dela opera/ivnog sis/ema 0/o 4jedno preds/avlja i podel4 po /ome na kom nivo4 se sof/ver i3vr0ava. Prednos/ 211

in/egra6ije 4 kernel opera/ivnog sis/ema jes4 pre svega performanse a mana 4 odreJenim sl4!ajevima 7kada je napravljen prop4s/ 4 sof/ver48 jes/e mog4nos/ pris/4pa f4nk6ijama opera/ivnog sis/ema pri Rp46anj4L sof/vera. Prednos/ reali3a6ije fire<all sis/ema 4 o>lik4 doda/nog ra!4narskog sof/vera jes/e pre svega mog4nos/ ins/aliranja fire<all sis/ema na o>i!ne ra!4nare i na svaki ra!4nar pojedina!no, jednos/avno ins/aliranje novi9 ver3ija sof/vera kao i mog4nos/ i3>ora sof/verskog re0enja. *lavna mana reali3a6ije fire<all sis/ema 4 o>lik4 doda/nog ra!4narskog sof/vera naspram namenski9 4reJaja s4, pre svega, performanse a 3a/im i po/re>a da se na ra!4nar ins/alira nenamenski opera/ivni sis/em /j. opera/ivni sis/em koji osim f4nk6ionalnos/i ve3ani9 3a fire<all posed4je i doda/ne f4nk6ionalnos/i koje mog4 >i/i 3lo4po/re>ljene i i3vor nes/a>ilnos/iEnesig4rnos/i sis/ema. " 3avisnos/i od /oga kakve mog4nos/i n4de fire<all sis/eme moemo pre svega podeli/i na osnov4 /oga koje slojeve (1PE$P modela podravaj4 i koje informa6ije o svakoj kom4nika6iji mog4 i3v4i p4/em 6elok4pne kom4nika6ije a ne samo na osnov4 /ren4/nog sao>raaja. " sklad4 sa /akvim kri/erij4ma fire<all sis/eme moemo podeli/i naK )is/eme prve genera6ije .vi sis/emi imaj4 mog4nos/ rada sa prva !e/iri sloja (1PE$P modela /ako da je najvi0a jedini6a i3 koje mog4 do>i/i informa6ije por/ /ranspor/nog sloja. +oda/no, ovi sis/emi nemaj4 mog4nos/ i3vla!enja 3aklj4!aka na osnov4 pre/9odno dos/avljeni9 jedini6a 3a prenos poda/aka ve 4 anali34 4klj4!4j4 samo /ren4/no ak/4eln4 jedini64. )is/emi dr4ge genera6ije ,ire<all sis/emi dr4ge genera6ije se na3ivaj4 i Rs/a/ef4ll fire<allL. A/ri>4/ s/a/ef4ll 4ka34je na /o da podr4!je rada ovi9 sis/ema nije ograni!eno samo na /ren4/no ak/4eln4 jedini64 3a prenos poda/aka ve jedini6e anali3iraj4 4 kon/eks/4 ve3e. .vi sis/emi naj!e0e mog4 da 4/vrde da li je dos/avljena jedini6a ini6ija/or nove ve3e 7eng. ne< 6onne6/ion8 ili je 4 pi/anj4 jedini6a ve os/varene ve3e 7eng. es/a>lis9ed 6onne6/ion8. $nforma6ije ovog /ipa preds/avljaj4 doda/ni kri/erij4m koji se moe iskoris/i/i 3a kreiranje polisa s/a/ef4ll fire<all sis/ema. )is/emi /ree genera6ije ,ire<all sis/emi /ree genera6ije osim ranije opisani9 f4nk6ionalnos/i imaj4 i mog4nos/ kori0enja parame/ara aplika/ivnog sloja. $3 /og ra3loga se ponekad na3ivaj4 i proDC >ased fire<all sis/emima. .vakvi sis/emi naj!e0e dola3e sa mod4larnom podr0kom 3a ra3li!i/e pro/okole aplika/ivnog sloja a sk4p mod4la je 4glavnom mog4e pro0iriva/i.

212

" 3avisnos/i od 4loge koj4 imaj4 4 mrei 4 kojoj se nala3e fire<all sis/emi se mog4 podeli/i naK mrene fire<all sis/eme li!ne fire<all sis/eme Mreni fire<all sis/emi se naj!e0e nala3e na /a!kama mree koje je spajaj4 sa jednom ili vi0e spoljni9 mrea. "loga ovi9 sis/ema jes/e da 3a0/i/e sve !lanove lokalne mree ili da im 3a>rane odreJene mrene ak6ije 4smerene ka spoljnim mreama. Mreni fire<all sis/emi se mog4 0/i/i/i lokaln4 mre4 od spoljni9 mrea ali se /akoJe mog4 nai i na vi0e /a!aka 4 lokalnoj mrei da >i 0/i/ili segmen/e lokalne mree. 'a ra3lik4 od mreni9 ire%a"" sis/ema li!ni fire<all sis/emi imaj4 3a 3ada/ak da 0/i/e lokalni ra!4nar.

21=

11.%. 89- i 8"- !i!temi

'a ra3lik4 od ire%a"" sis/ema koji svoje odl4ke o do3voliE3a>rani odreJene mrene kom4nika6ije >a3iraj4 na s/a/i!nim polisama, $P) 7$n/r4sion Preven/ion )Cs/em8 sis/emi s4 sofis/i6iraniji i 3a i3vr0avanje svoga 3ada/ka A spre!avanje 4pada na sis/em7e8 koji 0/i/i A koris/e de/aljnij4 anali34 7sli!n4 ire%a"" sis/emima /ree genera6ije8 a ponekad i Rin/eligen/neL algori/me koji imaj4 mog4nos/ da ra3vij4 model RnormalnogL pona0anja i da od>ij4 sve 3a9/eve koji ne spadaj4 pod /aj model. ao i ire%a"" sis/emi, $P) sis/emi mog4 >i/i di3ajnirani 3a 3a0/i/4 jednog ra!4nara 7@os/ >ased $P), @$P)8 ili 6ele mree 7#e/<ork >ased $P), #$P)8. .sim po/re>e 3a od>ranom od napada, 4 ra!4narskim mreama pos/oji i po/re>a 3a 4/vrJivanjem da li je do napada do0lo i da li je napad 4spe0no o>avljen. $ako na prvi pogled ove po/re>e del4j4 manje vano, /re>a 43e/i 4 o>3ir da 6ilj napada ne mora >i/i kona!na ak6ija na napadn4/om ra!4nar4 ve i kon/in4alna i3mena poda/aka, sa>o/iranje o>rade ili kori0enje res4rsa. )a dr4ge s/rane, 4spe0ni napadi koji omog4avaj4 po/p4n4 kon/rol4 napadn4/og ra!4nara omog4avaj4 /akv4 i3men4 log fajlova i ala/a 3a 4vid 4 s/anje sis/ema nakon koje vi0e nije mog4e 4/vrdi/i ne samo da je ra!4nar >io napadn4/ ve i da je ra!4nar jo0 4vek pod kon/rolom napada!a. #a "niD sis/emima pos/oje /3v. rootkit ala/i koji i3 log fajlova 4klanjaj4 sve 3apise o ak/ivnos/ima napada!a a ala/e 3a 4vid 4 s/anje sis/ema 7npr. 4vid 4 lis/e pro6esa i fajlova na sis/em48 3amenj4j4 i3menjenim ala/ima koji i3 prika3a /akoJe i3os/avljaj4 pro6ese i fajlove napada!a. &a!4nar na kojem je ins/aliran rootkit moe godinama >i/i pod kon/rolom napada!a 70/o o/vara mog4nos/i s/alnog pre43imanjaEi3meneE4klanjanja poda/aka i kori0enja res4rsa8 a da nadleni adminis/ra/or ne do>ije ni najmanji nagove0/aj da je ra!4nar pod /4Jom kon/rolom. "loga $+) 7$n/r4sion +e/e6/ion )Cs/em8 sis/ema je da prepo3na 4spe0no o>avljene napade, o /ome o>aves/i adminis/ra/ora i even4/alno 4kloni 3aos/ale komponen/e napada. $+) sis/emi se veoma ra3lik4j4 i naj!e0e s4 s/rogo ve3ani 3a odreJeni opera/ivni sis/em ili okr4enje. )is/em rada ovi9 sis/ema se kree od jednos/avne provere adekvarni9 elemena/a sis/ema p4/em ala/a koji se nala3e van dome/a napada!a do kori0enja Rin/eligen/ni9L algori/ama sposo>ni9 da ra3vij4 model normalnog pona0anja 4 sis/em4 i na osnov4 njega prepo3naj4 sve ak6ije korisnika koje ods/4paj4 od /og modela. Pi/anje koje se pos/avlja kod $+) sis/ema jes/e 3a0/o se sis/emi koji imaj4 mog4nos/ da 4/vrde da je napad os/varen ne iskoris/e preven/ivno. .dgovor na ovo pi/anje lei 4 o>las/i rada $+) sis/ema jer $+) sis/emi naj!e0e ne anali3iraj4 mreni sao>raaj ve in/erne ak/ivnos/i sis/ema do koji9 dola3i, osim kod reg4larnog kori0enja, /ek kada je napad os/varen. (akoJe, $+) sis/emi naj!e0e imaj4 mog4nos/ da o>4s/ave sve ak/ivnos/i na sis/em4 i o>aves/e o /ome adminis/ra/ora 4koliko 4/vrde da je napad os/varen. 215

12.&perativni !i!temi raunara i mrena podrka

.pera/ivni sis/em preds/avlja sis/emski sof/ver, /j. sof/ver koji je 4 direk/noj kom4nika6iji sa 9ardverom ra!4narskog sis/ema. .snovne f4nk6ije opera/ivnog sis/ema s4K 1. 4pravljanje 6en/ralnim pro6esorom ra!4nara 2. 4pravljanje memorijom ra!4nara =. 4pravljanje periferijskim 4reJajima Pod opera/ivnim sis/emom 4 4em smisl4 se podra34meva je3gro 7eng. kernel8 ali se opera/ivni sis/emi naj!e0e dis/ri>4iraj4 saK 1. omo/a!em 7eng. s9ell8 koji moe >i/i grafi!ki 7*"$ 2 *rap9i6al "ser $n/erfa6e8 ili ve3an 3a komandn4 linij4 71-$ 2 1ommand -ine $n/erfa6e8 2. ala/ima 3a konfig4ra6ij4 je3gra =. ala/ima 3a r4kovanje 7ins/ala6ij4, nadogradnj4 i 4klanjanje8 korisni!kim sof/verom /ako da se 4 0irem smisl4 i ove komponen/e naj0ee podra34mavaj4 kao delovi opera/ivnog sis/ema. .pera/ivni sis/em /akoJe preds/avlja podlog4 na kojoj se mog4 i3vr0ava/i korisni!ki programi. " 3avisnos/i od >roja korisnika koji is/ovremeno mog4 radi/i na is/om .), oni se dele naK 1. jednokorisni!ke 7eng. single24ser8 2. vi0ekorisni!ke 7eng. m4l/i24ser8 " 3avisnos/i od >roja korisni!ki9 programa koji se mog4 4 is/om /ren4/k4 i3vr0avi/i na is/om .)24, oni se dele naK 1. opera/ivne sis/eme koji podravaj4 mu"titaskin! 2. opera/ivne sis/eme koji ne podravaj4 mu"titaskin! M4l/i/asking je mog4nos/ opera/ivnog sis/ema da na jednom pro6esor4 i3vr0ava vi0e pro6esa 73ada/aka, eng. /ask8 Lis/ovremenoM. Po0/o se na jednom pro6esor4 4 jednom /ren4/k4 moe i3vr0ava/i samo jedan pro6es, nai3meni!nim dodeljivanjem pro6esora svakom od pro6esora, opera/ivni sis/em moe sim4lira/i korisnik4 da se pro6esi i3vr0avaj4 is/ovremeno. .vakav na!in rada se na3iva kva3i2paralelnim. 21:

12.1. Realizacije mrene podrke u operativnim !i!temima

$ako se pod osnovne f4nk6ije opera/ivnog sis/ema 4>rajaj4 4pravljanje 6en/ralnim pro6esorom, memorijom i periferijskim 4reJajima, savremeni opera/ivni sis/emi posed4j4 i komple/an podsis/em 3a rad 4 mrenom okr4enj4. Mreni podsis/em 7mrena podr0ka8 4 opera/ivnim sis/emima se naj!e0e reali34je kro3K

podr0k4 3a mreni 9ardver 71. i 2. sloj .)$ i (1PE$P modela8 podr0k4 3a mrene pro/okole 7=. i 5. sloj .)$ i (1PE$P modela8

dok se podr0ka vi0im slojevima .)$ modela 4glavnom prep40/a korisni!kom sof/ver4 koji se i3vr0ava na opera/ivnom sis/em4. Pos/oje i si/4a6ije 4 kojima se podr0ka 3a /ranspor/ni pa !ak i mreni sloj prep40/a korisni!kom sof/ver4 kao i si/4a6ije 4 kojima opera/ivni sis/em ima 4graJen4 podr0k4 3a pro/okole aplika/ivnog sloja.

)lika G 2 )lojevi referen/ni9 model i o>las/ podr0ke 21B

.snovni nivo mrene podr0ke jes/e podr0ka 3a 9ardver koji sl4i 3a fi3i!ki pris/4p mrei 7mrena kar/i6a, modem i sl.8. Podr0ka 3a 9ardver ra!4nara se kod opera/ivni9 sis/ema reali34je 4 vid4 mod4la je3gra opera/ivnog sis/ema. .vi mod4li se na3ivaj4 drajverima 7eng. driver8 i opera/ivni sis/emi se naj!e0e ispor4!4j4 sa ve sadranim drajverima 3a pop4larni mreni 9ardver. " sl4!ajevima kada podr0ka 3a 9ardver nije ve 4klj4!ena 4 opera/ivni sis/em od s/rane proi3voJa!a opera/ivnog sis/ema, drajveri se pre43imaj4 od proi3voJa!a 9ardvera. .sim podr0ke 3a mreni 9ardver 7fi3i!ki sloj8 opera/ivni sis/em mora ima/i podr0k4 3a pro/okole sloja ve3e, mrenog i /ranspor/nog sloja koji se koris/e 4 mrei na koj4 je ra!4nar priklj4!en.

)lika G 2 .pera/ivni sis/em >e3 adekva/ne podr0ke na sloj4 ve3e "koliko opera/ivni sis/em ne posed4je podr0k4 3a >ilo koji od ovi9 slojeva, ver/ikalna kom4nika6ija 7kom4nika6ija i3meJ4 slojeva 4n4/ar ra!4nara8 e >i/i prekin4/a i pris/4p mrei onemog4en. #a primer, 4koliko je ra!4nar priklj4!en na %/9erne/ mre4 koja radi pod (1P i $P pro/okolima, posed4je odgovaraj4i mreni 9ardver, podr0k4 3a $P pro/okol mrenog sloja i podr0k4 3a (1P pro/okol /ranspor/nog sloja ali ne posed4je podr0k4 3a sam %/9erne/ pro/okol, pris/4p mrei e >i/i onemg4en 4sled prekida ver/ikalne kom4nika6ije na sloj4 ve3e.
Primer realizacije mre(ne podrke na razli'itim nivoima 8klju'ivanjem podrke u 7S za odre/eni modem ure/aj5 kao i za PPP (point-to-point

217

protocol) 9videti deo Unix operati ni siste!i " Pri!er !re#ne podr$ke u %& 'inux ()*)+,- :5 ostvarena je podrka za prva < sloja 7SI modela% 8klju'ivanjem podrke za .CP"/P protokole5 ostvarena je podrka za B% i D% sloj 7SI modela% ,a ovaj na'in je mogue povezivanje ra'unara koji radi pod tako kon0igurisanim 7S i poseduje pomenutim modem na mre(u 9npr% Internet:% Me/utim5 podrka za odre/eni servis koji radi na L+= sloju 7SI modela5 npr% !!P5 se realizuje5 na serverskoj strani putem !!P servera 9Apac"e5 IIS%%%:5 a na klijentskoj strani putem !!P klijenta 9Mozilla5 Internet 42plorer%%%:%

21?

12.2. Uni6=<inu6 operativni !i!temi

"niD opera/ivni sis/emi godinama dominiraj4 na serverskom /ri0/om 4sled svoje s/a>ilnos/i, sig4rnos/i i mreni9 mog4nos/i. ao primer "niD opera/ivnog sis/ema >ie 43e/ -in4D .) 7)la6k<are dis/ri>46ija8. .snova mrene podr0ke opera/ivni9 sis/ema danas se ogleda 4K 1. podr06i 3a 9ardver p4/em koga se ra!4nar pove34je na mre4 2. podr06i 3a mrene pro/okole koji se koris/e 4 mrei =. podr06i 3a servise na mrei ili podr06i 3a aplika6ije koje podravaj4 pomen4/e servise Podr0ka 3a mreni 9ardver se pod -in4D .)2om moe sma/ra/i veoma do>rom jer sve vei >roj proi3voJa!a mrenog 9ardvera 4viJa po/en6ijal ovog opera/ivnog sis/ema i svoj4 ekonomsk4 koris/ od podravanja is/og. -in4D kernel 4 osnovnoj varijan/i podrava vein4 proi3voda pop4larni9 proi3voJa!a a podr0ka se moe pro0iri/i i pomo4 drajvera i3 dr4gi9 i3vora. .vi drajveri se nala3e 4 >inarnom o>lik4 iEili sa dos/4pn4m i3vornim kodom. Podr0ka 3a pop4larne mrene pro/okole 4 -in4D .)24 pos/oji direk/no 4 kernel4 ili korisni!ki9 programa, 4 3avisnos/i na kom nivo4 .)$ modela na kome pro/okol f4nk6ioni0e. Pro/okoli nii9 nivoa 7PPP, (1P, $P...8 se mog4 4klj4!i/i kao op6ija pri konfig4risanj4 kernela. Pro/okoli vi0i9 nivoa 7)MB, @((P, ,(P8 se podravaj4 p4/em korisni!ki9 aplika6ija 7serverskog i klijen/skog dela8. Jedna od glavni9 odlika -in4D opera/ivnog sis/ema jes/e dos/4pnos/ i3vornog koda njegovog je3gra. 'a9valj4j4i /ome, veliki >roj programera 0irom sve/a 4!es/v4je 4 ra3voj4 ovog opera/ivnog sis/ema kro3 programiranje novi9 mod4la i pronalaenjem even/4alni9 gre0aka 4 mod4lima dr4gi9 a4/ora. +anas se -in4D naj!e0e sree na ra!4narima koji rade kao mreni serveri. #edos/a/ak pop4larni9 aplika6ija 3a -in4D radne s/ani6e !ini ovaj opera/ivni sis/em manje pop4larnim 4 /oj o>las/i od M) Findo<s opera/ivni9 sis/ema.

21;

12.2.1.(onfi+uracioni fajlovi
HetcH 7S!,AM4 3ajl u kome se 'uva mre(no ime lokalnog ra'unara%
<%?a<ni/acuna/.<%?a<nam/&+a

HetcHresolv%con0 3ajl u kome se 'uvaju sledei parametriG

podrazumevani domen za imena ra'unara kod koji" je domen izostavljen lista dostupni" .,S servera u redosledu po kom e im se pristupati
s&a/c> singidunum.ac.yu singidunum.<%ca< nam&s&/:&/ 212.62.48.42 nam&s&/:&/ 212.62.45.222

HetcH"ost%con0 3ajl koji odre/uje redosled po kome e se razreavati imena%

%/d&/ >%s=s; 1ind mu<=i %n n%sp%%f %n

HetcH"osts 3ajl u kome se nalazi lista 9naj'ee lokalni": ra'unara% Prete'a .,S servisa%
127.0.0.1 1@2.168.1.1 <%ca<>%s= <%?a<ni/acuna/.<%?a<nam/&+a <%?a<ni/acuna/

HetcHnetworks 3ajl u kome se nalazi lista mre(a 9imena i adresa:% &etko se koristi i to naj'ee pri podizanju sistema%
<%%p1ac? <%?a<nam/&+a 127.0.0.0 1@2.168.1.0

220

12.2.2..lati za podeavanje mreni parametara

i0port Alat koji se koristi kod mre(ni" adaptera koji imaju vie razli'iti" tipova primopredajnika 9inter0ejsa: za odre/ivanje koji e #iti aktivan% i0con0ig Jedan od glavni" mre(ni" kon0iguracioni" alata% 7vaj alat se koristi za podeavanje mre(ni" adaptera i za prikaz nji"ovi" kon0iguracioni" parametara% Pomou ovog alata se mo(e podesiti mre(na adresa adaptera5 mre(na maska5 #roadcast5 aktivnost i sl% route Alat kojim se podeava rutiranje izlazni" paketa% 7vim alatom se kreiraju ta#ele na osnovu koji" se za svaki paket odre/uje sledea mre(na ta'ka kojoj e on #iti prosle/en% usernetctl Alat kojim se omogu/ava korisnicima da #ez administratorski" privilegija aktiviraju ili deaktiviraju odre/eni mre(ni adapter% arp Alat za listanje i eventualnu izmenu A&P ta#ela mre(e%

221

12.2.%..lati za proveru rada mree i reavanje pro)lema

ping Jedan od tipova I*MP paketa je Qec"o reKuestR koji od pimaoca za"teva odgovor u vidu paketa Qec"o repl)R% Alat ping slu(i za slanje Qec"o reKuestR paketa i koristi se za odre/ivanjeG da li je udaljeni ra'unar uklju'en i na mre(i vremena potre#nog da se ostvari komunikacija u o#a smera procenata uspeno ostvareni" komunikacija u o#a smera

Ping alat je jedan od naj'ee korieni" alata za reavanje pro#lema na mre(i% traceroute .ok se alat ping koristi za utvr/ivanje per0ormansi odre/ene mre(ne putanje5 alat traceroute se koristi za prikaz putanje kojom se kreu paketi do udaljenog ra'unara% Pomou ovog alata je mogue otkriti ta'nu lokaciju na putanju na kojoj se javlja veliko usporenje ili #roj greaka% "ost5 nslookup5 dig 7va tri alata slu(e za postavljanje .,S upita% Sva tri alata mogu da izvre osnovne upite 9ime ra'unara i adresa u o#a smera: i naprednije operacije 9npr% listanje svi" 'lanova domena:% Komanda dig se smatra najnaprednijom dok komanda "ost nudi samo najosnovnije in0ormacije% nstat 7vaj alat prikazuje vrednosti nekoliko statistika vezanin" za mre(nu aktivnost koja se odvija unutar kernela% 7ve statistike se naj'ee do#ijaju od S,MP daemon+a% ,jima se tako/e mo(e pristupiti putem HprocHnetHsnmp 0ajla% netstat 7vaj alat prikazuje sadr(aj 0ajlova u HprocHnet a nudi ire in0ormacije od nstat programa% ,etstat ima mogunost prikazivanja trenutno aktivni" mre(ni" konekcija5 prikazivanja statistike vezane za mre(ne adaptere5 'ienja routing ta#ele i sl% snmp Arupa S,MP komandi 9snmpget5 snmpne2t%%%: koja omoguava upite ka udaljenim ure/ajima koje imaju podrku za S,MP% !ako/e5 paket sadr(i i snmp daemon koji o#ez#e/uje S,MP upite ka lokalnom ra'unaru% tcpdump

222

7vaj program spada u grupu sni00er+a5 programa koji snimaju komunikaciju koja se odvija preko nekog lokalni" mre(ni" adaptera% tcpdump razume osnovne Internet protokole i ima mogunost 'uvanja rezultata zarad naknadne o#rade%

12.2.*..lati vezani za 9ial@Up mree

pppd 7vaj daemon ima mogunost slanja i primanja paketa kroz serijski link izme/u dva ra'unara% ,aj'ee se koristi kod ra'unara koji se na Internet povezuju putem .ial8p+a% sliplogin 7vaj program je sli'an pppd alatu s tom razlikom to koristi stariji S1IP protokol za enkapsulaciju paketa umesto PPP protokola% diald 7vaj program analizira za"teve za mre(nim resursima i automatski pokree .ial+8p konekciju ukoliko se pojavi za"tev za udaljenim resursima%

12.2.,.0reni klijenti i !ervi!i

inetd i tcpd inetd alat slu(i za nadgledanje odre/eni" portova5 de0inisani" u HetcHinetd%con0 kon0iguracionom 0ajlu i pokretanje pridru(eni" programa za o#radu za"teva% 8koliko se pojavi za"tev na nazna'enom portu5 inetd 9podrazumevano: pokree tcpd koji proverava 0ajlove HetcH"osts%allow i HetcH"osts%den) i na osnovu nji" utvr/uje da li je izvorina IP adresa za"teva ovlaena za za"tev na pomenutom portu% 8koliko se utvrdi da izvorina adresa ima privilegiju rada na pomenutom portu5 inetd pokree program za o#radu za"teva 90tpd5 telnetd%%%:% Program tcpd sve vie izlazi iz upotre#e usled sve napredniji" 0irewall alata% tcpdc"k i tcpdmatc" 7vi mini alati omoguavaju proveru HetcH"osts%allow i HetcH"osts%den) 0ajlova% tcpdc"k nared#a proverava 0ajlove i prijavljuje eventualne greke% tcpdmatc" nared#a omoguava postavljanje "ipoteti'ki" daemonHklijent parova i5 u zavisnosti od kon0iguracioni" 0ajlova5 utvr/uje da li e konekcija #iti pri"vaena ili ne% sendmail Program sendmail je jedan od najpopularniji" M!A na 8ni2 operativnim sistemima i Internetu uopte% ,ajpopularnija alternativna reenja su Kmail i post0i2%

22=

ss" Secure S"ell 9SS : protokol omoguava rad na udaljenim 8ni2 ra'unarima% 7va usluga se realizuje putem ss" klijentskog alata i ss"d serverskog dela servisa% routed Kod veliki" mre(a5 glavni ruteri o#i'no nisu podeeni pomou stati'ki" ta#ela za rutiranje ve svaki od nji" koristi routing daemon koji razmenjuje in0ormacije sa ostalim routing daemonima da #i a(urirao svoje ta#ele% routed daemon koristi $ero2+ovu varijantu &I!+a%

225

12.2.2."odeavanje mreni interfej!a (ifconfi+)

Veina savremeni9 -in4D dis/ri>46ija n4di sops/vene ala/e 7kon3olne i *"$8 3a jednos/avnije pode0avanje mreni9 adap/era 7in/erfejsa8. MeJ4/im, veina ovi9 ala/e se oslanja na osnovni ala/ 3a pode0avanje mreni9 adap/era, if6onfig. 'a kori0enje ovog ala/a je s4 neop9odne adminis/ra/orske privilegije. "koliko elimo da prvi mreni adap/er ra!4nara podesimo 3a rad na mrei klase 1 koja ima sledee parame/reK

MreaK 1;2.1B?.1.0 Mrena maskaK 2::.2::.2::.0 *a/e<aCK 1;2.1B?.1.1 Adresa ra!4naraK 1;2.1B?.1.10

kori0enjem if6onfig ala/a /o moemo pos/ii pomo4 sledee nared>eK

ifc%nfig &=>0 1@2.168.1.10 n&=mas? 255.255.255.0 1/%adcas= 1@2.168.1.255

"koliko elimo samo da i3vr0imo pregled /ren4/ni9 pode0avanja in/erfejsa pokren4emo ala/ if6onfig >e3 parame/araK
1as>A ifc%nfig &=>0 Bin? &ncap:0=>&/n&= in&= add/:1@2.168.1.1 4E B !AD.A3CDadd/ 00:11:25:AA:00:5@ Bcas=:1@2.168.1.255 "-4:1500 "as?:255.255.255.0 "&=/ic:1

455852 "4B-8.A3-

F pac?&=s:1324@2645 &//%/s:0 d/%pp&d:0 %:&//uns:0 f/am&:0 -F pac?&=s:154256707 &//%/s:0 d/%pp&d:0 %:&//uns:0 ca//i&/:0 c%<<isi%ns:0 =*Gu&u&<&n:1000 F 1y=&s:327@7@66 H31.2 "1I -F 1y=&s:167@866715 H1602.0 "1I

Bas& add/&ss:0*2000 "&m%/y:d01200007d0140000 <% Bin? &ncap:B%ca< B%%p1ac? in&= add/:127.0.0.1 4E B!!EBA.J 455852 "as?:255.0.0.0 "-4:16436 "&=/ic:1

F pac?&=s:3240825 &//%/s:0 d/%pp&d:0 %:&//uns:0 f/am&:0 -F pac?&=s:3240825 &//%/s:0 d/%pp&d:0 %:&//uns:0 ca//i&/:0 c%<<isi%ns:0 =*Gu&u&<&n:0

22:

F 1y=&s:2704771622 H257@.4 "1I

-F 1y=&s:2704771622 H257@.4 "1I

Po0/o ala/ if6onfig nema mog4nos/ pos/avljanja ga/e<aC parame/ra, /aj parame/ar moemo pos/avi/i pomo4 ala/a ro4/eK
Ks1inK/%u=& add d&fau<= g6 1@2.168.1.1 m&=/ic 1

" sl4!aj4 da elimo 4 /ok4 rada da o>4s/avimo rad odreJenog in/erfejsa na npr. 10 min4/a iskoris/iemo arg4men/e 4p i do<nK
ifc%nfig &=>0 d%6n LL s<&&p 600 LL ifc%nfig &=>0 up

#a ovaj na!in se mog4 4 /ok4 rada menja/i parame/ri jednog adap/era, moe se podesi/i vei >roj mreni9 adap/era na jednom sis/em4 vodei pri /ome ra!4na kako se pos/avljaj4 r4/e, 4 sl4!aj4 da pos/oji vi0e ga/e<aC2a na mrei.

22B

12.2.3."rimer mrene podrke u &- <inu6 2.2.1,

Networking ---> Networking options ---> < > Packet socket < > Unix domain sockets < > PF_KEY sockets [*] TCP/IP networking [ ] IP: multicasting [ ] IP: advanced router [ ] IP: kernel level autoconfiguration < > IP: tunneling < > IP: GRE tunnels over IP [ ] IP: multicast routing [ ] IP: ARP daemon support (EXPERIMENTAL) [ ] IP: TCP syncookie support (disabled per default) < > IP: AH transformation < > IP: ESP transformation < > IP: IPComp transformation < > IP: tunnel transformation (NEW) < > INET: socket monitoring interface (NEW) [ ] TCP: advanced congestion control (NEW) < > The IPv6 protocol [ ] Network packet filtering (replaces ipchains) ---> < > Asynchronous Transfer Mode (ATM) (EXPERIMENTAL) < > 802.1d Ethernet Bridging < > 802.1Q VLAN Support < > DECnet Support < > ANSI/IEEE 802.2 LLC type 2 Support < > The IPX protocol < > Appletalk protocol support < > CCITT X.25 Packet Layer (EXPERIMENTAL) < > LAPB Data Link Driver (EXPERIMENTAL) [ ] Frame Diverter (EXPERIMENTAL) < > WAN router QoS and/or fair queueing ---> Network testing ---> [ ] Amateur Radio support ---> < > IrDA (infrared) subsystem support ---> < > Bluetooth subsystem support ---> < > Generic IEEE 802.11 Networking Stack (NEW) Device Drivers ---> Network device support ---> [*] Network device support < > Dummy net driver support < > Bonding driver support < > EQL (serial line load balancing) support < > Universal TUN/TAP device driver support < > General Instruments Surfboard 1000 ARCnet devices ---> PHY device support ---> Ethernet (10 or 100Mbit) ---> Ethernet (1000 Mbit) ---> Ethernet (10000 Mbit) ---> Token Ring devices ---> Wireless LAN (non-hamradio) ---> Wan interfaces ---> [ ] FDDI driver support [ ] HIPPI driver support (EXPERIMENTAL) < > PLIP (parallel port) support < > PPP (point-to-point protocol) support

227

< [ < <

> ] > >

SLIP (serial line) support Fibre Channel driver support Traffic Shaper (EXPERIMENTAL) Network console logging support (EXPERIMENTAL)

22?

Li)era)/ra
d1e Andre<s ). (anen>a4m, Raunarske mree, Mikro njiga, 200:, Beograd d2e +avidson J., Pe/ers J.K SVoi6e over $P ,4ndamen/alsS, 1is6o Press, 2000. d=e JerrC ,i/3gerald and Alan +ennis, 0usiness Data 1ommunications and 5et%orkin! 2 ?/9 %di/ion, Jo9n FileC U )ons, $n6, 200:., #e< ]ork d5e -einer B., 1erf V., 1lark +., a9n &., leinro6k -., -Cn69 +., Pos/el J., &o>er/s -., Folff ).K SA Brief @is/orC of /9e $n/erne/S, $n/erne/ )o6ie/C, 2002. d:e M4ller J. #., 0"uetooth Dem#sti ied, M6*ra<2@ill, 2000, #], ")A. dBe )/evens &.K S(1PE$P $ll4s/ra/ed, vol. 1S, Addison2FesleC -ongman, $n6., 1;;;. d7e Filliam )/allings, Data and 1omputer 1ommunication, Pearson Pren/i6e @all, 2005, #J, ")A d?e &o>in B4rk, +avid B @orva/9, 11P i dr4gi, Uni$ do kraja) izdanje za sistem administratora, ompj4/er >i>lio/eka, 1;;;. d;e 9//pKEE<<<.>l4e/oo/9.org d10e<<<.<ikipedia.org

22;