SADRAJ

1. Osnovne odlike planinskog turizma ....................................................................................... 3 2. Kopaonik ................................................................................................................................ 4 2.1. Geografski poloaj .......................................................................................................... 5 2.2. Saobraajni poloaj ......................................................................................................... 5 2.3. Klima ............................................................................................................................... 6 2.4. Flora i fauna .................................................................................................................... 6 2.5. Smetajni kapaciteti......................................................................................................... 7 2.6. Aktivnosti ........................................................................................................................ 8 3. Zlatibor ................................................................................................................................... 9 3.1. Geografski poloaj .......................................................................................................... 9 3.2. Saobraajni poloaj ....................................................................................................... 10 3.3. Klima ............................................................................................................................. 10 3.4. Flora i fauna .................................................................................................................. 10 3.5. Smetajni kapaciteti....................................................................................................... 11 3.6. Aktivnosti ...................................................................................................................... 11 4. Zakljuak .............................................................................................................................. 12 LITERATURA ......................................................................................................................... 13

1. Osnovne odlike planinskog turizma

Turizam prestavlja predstavlja danas uslunu delatnost koja se sastoji od velikog broja elemenata i prestavlja jednu od najznajanijih industrija u svetu. Sama re turizam potie od francuske rei tour, to u prevodu znai putovanje, obilazak, ekskurzija. Turista je osoba koja putuje najmanje osamdeset kilometara od mesta stalnog boravka u cilju rekreacije, kako je to definisala Svetska turistika organizacija.1 Planinski turizam predstavlja relativno novu dimenziju turizma, nastao kao potreba ljudi koji ive u velikim gradovima da pobegnu od gradske vreve i prepust e se lepotama planina. Danas planinski turizam ima irok spektar ponuda koji se protee od sportskih disciplina do ekonomskih konferencija. Iz tog razloga u svim zemljama koje imaju mogunost razvoja planinskog turizma postoji aktivna politika izgradnje Turistikih centara na obroncima planina. Naj poznatiji planinski turistiki centri u Srbiji su Kopaonik i Zlatibor, mada za njima ne zaostaje ni Tara a sve aktivini su Stara Planina, Divibare itd. Tabela 1. Broj dolazaka turista na Kopaonik i Zlatibor po mesecima2 Kopaonik Zlatibor Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar
1 2

2010
7408 6476 10880 4751 8920 5262 2007 8810 6774 11181 2552 12785 2205 11455 2322 12035 1546 10049 3644 11756 1571

2011
10497 9665 11518 7574 9916 6629 3005 9000 5917 13593 3864 10904 2607 11224 2291 12550 2809 9856 4091 11654 1640

2012
11457 12008 11183 6434 11630 6132 2007 8810 6774 11181 2552 12785 1718 9743 2261 12830 2014 8873 2434 11728 2792

http://sh.wikipedia.org/wiki/Turizam http://webrzs.stat.gov.rs

Decembar

6046 7344 5769

6501 7719 7152

5123 10353 5287

Tabela 2. Prosenost dolazaka od 2010. do 2012. god. Leto 2010 Kopaonik Zlatibor 2360 12090 2011 2920 11560 2012 2177 11786 2010 9069 5497 Zima 2011 10643 7956 2012 11423 8191

Iz prethodne dve tabele moe se videti da je osnovna razlika izmeu posete turista Kopaoniku i Zlatiboru konstanstnost i mesec posete. Na Kopaonik turisti intenzivno dolaze u peridu od decembra do marta, dok je poseta na Zlatiboru konstantnija tokom cele godine a najposeenija u periodu od juna do oktobra. Kopaonik i Zlatibor svakako predstavljaju najvea dva planinaska centra u Srbiji i iz tog razloga smo i osabrale ovu temu za rad. Ono to je svakako najzanimljivije u vezi ove dve planine jeste koliko su po svojim odlikama sline tj. i na jednoj i na drugoj planini u pitanju je planinski turizam, a opet sutinsi veoma razliite po vremenu dolaska gostiju, vrsti gostiju i sadrajima koji su dostupni turistima.

2. Kopaonik
Kopaonik predstavlja najvei skijaki centar u Srbiji i moe se rei da je to njegova osnovna odlika. Sa prirpdnim potencijalom od oko 200 sunanih dana i oko 160 dana pod snenim pokrivaem predstavlja pravo uivanje za sve one koji vole sportove na snegu. Vrhunski ureeni tereni skijakog centra Kopaonik pruaju neizmerno uivanje svim kategorijama skijaa, od poetnika do skijaa vrhunskih sposobnosti. Skijaki centar Kopaonik poseduje oko 55 km staza ureenih za alpsko skijanje i 18 km staza za nordijsko skijanje. Za ljubitelje nonog skijanja t u je i osvetljena nona staza Malo Jezero. 4

Sagledano sa aspekta poseenost turista, kopaonik je omiljeni zimski centar meu mlaom populacijom zbog dobre zabave i bogatog nonog ivota. Svako ko je u potrazi za sjajnim provodom i dobrom zabavom kojom bi upotpunio aktivan odmor na snegu, Kopaonik je poznat po odlinoj zabavi koja se do ranih jutarnjih asova nastavlja u nekom od velikog broja kafia, barova, diskoteka, klubova i restorana turistikog centra. Ova odlika Kopaonika ima za rezultat veliki broj mladih inostarnih gostiju koji pored aktivnog sportskog sadraja trae i aktivan "noni ivot". Prema podacima Ministarstva za Turizam na Kopaoniku je u 2012. gostovalo oko 50.000 turista sa oko 230.000 noenja.3 A po jo uvek nezvaninim podacima ova godina e biti poseenija od 2012.

2.1. Geografski poloaj

Kopaonik spada meu etri najvie planine u Srbiji. Tri odt ih planina lee na granicama prema susednim dravama, jedino sa Kopaonik celim prostranstvom smetio u junom delu Srbije. Pruajui se u pravcu severozapad-jugoistok na duini od oko 80 km i sa irinom od 40-60 km. Kopaonik zahvata povrinu od preko 2750 km. U njegovom susetstvu na severu i severozapadu su neto nie planine - eljin (1785m), Go (1543m) i Stolovi (1375m), a klisurom Ibra predvojen je od planine Radoela (1643m) i Golije (1833m). Kopaonik je smeten izmeu Ibra i Sitnice na zapadu i Laba na jugoistoku. Istona granica vodi rekom Bubnicom - Suvim Dolom - Malom Kosanicom. Sa severa ga zatvaraju Rasina, Koznica, Ploka reka i Joanika reka. Istona Granica Kopaonika je granica izmeu Dinarida i Rodopa, dok je prema ranijim shvatanjima Kopaonik svrstavan u Rodope.

2.2. Saobraajni poloaj

Kopaonik tangira eleznika pruga Beograd - Kraljev o- Skoplje, a takoe je dobro povezan modernom asvaltom saobraajnicom Biljanovac- Joanika Banja- Suvo Rudite sa Ibarskom magistralom. Od Beograda je Kopaonik udaljen oko 250 km, Novog Sada 357 km, Kragujevca 160 km, Kraljeva 111 km Skoplja 188 km. Veliki saobraajni uticaj za ovu planinu imaju doline Toplice i Rasine jer povezuju magistrapne deonice Zapadne, June i Velike Morave. Najznaajnija komunikacija je na

http://www.turizam.mfp.gov.rs/index.php/yu/statistika

relaciji Pojape - Kruevac -Brus - Brzee - Kopaonik - Joanika Banja - Biljanovac, koja je rekonstruisana i predstavlja jednu od najpromatnijih saobraajnica Srbije.

2.3. Klima
Lociran u jugozapadnom delu Srbije, Kopaonik pripada kontinentalnoj klimatskoj oblasti koja je pod jakim uticajem srednje evropske kontinentalne klime. Najvii vrhovi Kopaonika imaju planinsku klimu, dolina Ibra je pod uticajem mediteranske klime, a sredisnji deo je pod uticajima kontinentalne I planinske klime. Osnovna i kvalitativna klimatska karakteristika Kopaonika, sa turistikog aspekta, je obilja snega i sunca. Sneni pokriva, visinom i duinom trajanja, opredeljujui je faktor za zimsku sezonu. Najizrazitiji meseci po bogatstvu snegom su: januar, februar, mart, april i decembar. U izrazito snenim zimama, skijanje je mogue i u Novembru i Maju. Druga relevantna klimatska karakteristika je osunanost. Godinje vrednosti insolacije na severnim i istonim padinama iznosi 1900 h,na junim 2150 ha na najvisim 1900 h. Zimske temperature na Kopaoniku nisu mnogo niske. To je posledica njegovog junog poloaja,zaravnjenosti i velike otvorenosti, to onemoguava gomilanje hladnih vazdunih masa i olakava provetravanje. Sneni pokriva na Ravnom Kopaoniku traje od 13.oktobra do 12.maja.

2.4. Flora i fauna

umski ekosistemi karakteriu se izrazitom zonalnou i smenjuju se od submediteranskih, preko meovitih hrastovih uma u podnoju,zatim bukovih uma, a iznad 1500 m do 1750 m pojasom smrevih uma, iznad kojih poinje subalpska bunasta vegetacija sa sibirskom klekom,borovnicom i vrlo prostranimpojasom istih smrevih uma. U subalpskom pojasu dominiraju prostrani prirodni panjaci i livade. Ravni Kopaonik poseduje ume od 4756 ha, to je izuzetno vano sa turistikog aspekta.Bogatsvo vrstama i biljnim zajednicama ini vegetacioni pokriva Kopaonika specifinim i atraktivnim. Mnoge biljne vrste su reliktne i endemine: Srpska paniija ,Paniev vijuk, Panonska divizma, Kopaonika uvarkua, Planinski javor itd. Fond divljai na Kopaoniku je veoma osiromaen. Neke vrste su ve izumrle, a mnogima se nazire kraj. Lovnu divlja na Kopaoniku danas predstavljaju: srna, zec, jazavac,

divlja svinja, vuk, lisica, veverica, divlja maka, tvor, lasica, divlji golub, grlica, azan, poljska jarebica, prepelica, patka gluvara, sova, sivi soko, orao krsta itd. Nekada su na Kopaoniku iveli mrki medved, divokoza, ris, vidra i druge vrste danas nestale sa ovog podruja.Veoma znaajna srnea divlja ve dugo stagnira a tetreb gluhan -na vidikovcu Kadijevac sveden je na prirodnu retkost. Najbogatiji tokovi sa ribom su Joanica, Samokovka i Studenica bogate aranom, somom, pastrmkom, krkuom, belom ribom itd.

2.5. Smetajni kapaciteti

Ako se usresredimo samo na Radni Kopaonik, koji predstavlja centar TC Kopaonik i koji je najinteresantnije za ukupnu turistiku valorizaciju ukupan broj evidentiranih leaja, po podacima turistikih organizacija Optine Raka i Brus, iznosi oko 12.000. Na kapacitete koji se nalaze na podruju optine Raka, koja geografski i katastarski ima veu povrinu na posmatranom podruju, otpada oko 10.000 leaja, a na podruju optrine Brus imamo cca 2000 leaja u svim vidovima smetaja. U zoni Nacionalnog parka, evidentirano je deset hotela, petnaest apartmanskih objekata, deset odmaralita i tri planinska doma.4 Ukupan broj leaja u hotelima je 1800, a po kategorizaciji ima est hotela sa 4*, dva sa 3* i dva sa 2*. U apartmanskim objektima kojih je evidentirano petnaest ima oko 700 apartmana od kojih je pet stotina sa 3* i dve stotine sa 2*. Broj leaja u odmaralitima i planinskim domovima nije kategorisan i preciziran ali se procenjuje na oko 2000. Takoe, ozbiljan faktor ponude su sobe i apartmani, pa i mini pansioni, u naseljima Treska i Novoselske Baije. Procenjuje se da u ta dva vikend naselja postoji vie od dve hiljade turistikih leaja. Sastavni deo TC Kopaonik je i TC Brzee koje svake godine zautima sve znaajnije mesto u sastavu ponude Kopaonika. Najznaajniji smetajni kapaciteti na Kopaoniku prikazani na tabeli 3. Spa program da ne x x x x x

Ugost. objekat
1-5

Cene (hiljada din)

5-10 10-15 15-20

Hotel Grand Hotel Angela Nebeske Stolice Hotel Putnik Hotel Mount
4

x x x x

x x x x

x x x

Starost hotela (god) 32 32 32 32 2

Atraktivan x x x x x

http://www.raska-turizam.rs

Hotel Club A Hotel Junior

x x

32 23

x x

x x

Tabela 3. Hoteli na Kopaoniku5

2.6. Aktivnosti
Kopaonik prua neizmerno uivanje svim kategorijama skijaa, od poetnika do skijaa vrhunskih sposobnosti. Skijaki centar Kopaonik poseduje oko 55 km staza ureenih za alpsko skijanje i 12 km staza za nordijsko skijanje. Za ljubitelje nonog skijanja tu je i osvetljena staza Malo Jezero.Osim toga, za najmlae skijae i sve druge poetnike, koji prave svoje prve skijake korake, postoji obezbeen prostor ski vrtia sa pokretnom trakom i karusel koja olakava da se ovlada osnovnim skijakim vetinama. Preko 70 odsto skijalita pokriveno je sistemom za vetako osneavanje. Sve staze su veoma dobro povezane sistemom iara i ski liftova, kapaciteta od preko 32.000 skijaa na sat. Pored staza za alpsko i nordijsko skijanje, skijaki centar Kopaonik poseduje i ureen snow-board park, na kome se organizuju mnoga takmienja domaeg i meunarodnog karaktera. Pored zimskih sportova kao osnovne aktivnosti Kopaonik u sklopu Hotela Grand ima multidisciplinarnu-univerzalnu sportsku halu sa terenima za koarku, odbojku, rukomet, mali fudbal i tenis, zajedno sa bazenom, reprezentativnom teretanom i fitnes centrom. Takoe, za letnju sezonu ureena je trim staza duga oko 3.000 metara sa stanicama za vebanje, koja vijuga kroz najlepe umske predele ispod Panievog i drugih okolnih vrhova. Od otvorenih sportsko-rekreativnih sadraja treba nabrojati: terene za male sportove (mali fudbal, rukomet, koarka, odbojka, tenis), terene za zabavu odraslih i dece (roler poligon, kuglana, mini-golf, deija igralita i dr.), celogodinji manje i terminal letnjih jahakih tura i dr. Postojea izgraena infrastruktura omoguava izvoenje peakih, mountain-bike, konjikih, safari i trecking tura, kao i organizaciju koarkakih, teniskih, konjikih, letnjih i zimskih ski kola i kampova, itd.

http://www.putnik.com http://grand-kopaonik.com http://www.juniorhotel.rs

3. Zlatibor
Zlatibor je najposeenija planina u Srbiji koja svoju turistiku istoriju kroji ve 120 godina. Zvanino se belei od 20. avgusta 1893. godine,6 kako i danas stoji uklesano na esmi, Kraljeva voda, kraj jezera u centru planine. Kralj Srbije Aleksandar Obrenovi dolaskom na oporavak proglasio ovu planinu za vazdunu banju i od tada pad do danas turisti rado poseuju ovu planinu. Prema podacima Ministarstva za Turizam na Zlatiboru je u periodi 2012. godine gostovalo oko 80.000 turista sa oko 350.000 noenja.7 Zlatibor je postao mesto za odmor i rekreaciju. Privlai veliki broj porodica sa decom, rekreativce i profesionalne sportiste.

3.1. Geografski poloaj

Zlatibor se nalazi u Zapadnoj Srbiji oko 230 km od Beograda.Preko Zlatibora prolazi magistrala koja od Beograda vodi ka Primorju.Obuhvata veliku visoravan koja se prostire od od Kamisne na severu do Borove Glave na jugu i od Lisicine na zapadu do Katusnice na istoku. U neposrednoj blizini Zlatibora, nalaze se brojni kulturno-istorijski i entoloki spomenici i atrakcije. Muzej pod otvorenim nebom "Staro selo" je zapravo autenticno selo iz XIX veka. Jedna od najlepih eleznikih trasa na svetu, prolazila je do 1974. neposredno kraj Zlatibora, Mokrom Gorom. Voz danas ponovo saobraca, kao turisticka atrakcija. Parna lokomotiva probija se kroz stenovite tesnace, useke, trasom na kojoj pruga pravi neobicnu putanju u obliku broja 8, te se i naziva "arganska osmica". Zlatiborsku visoravan, cija nadmorska visina iznosi oko 1000 m, okruuju planinski venci: Tornik (1496), Cigota (1422),Kobilja glava (1178), Gradina (1177) i drugi.8

6 7

http://www.zlatibor.org.rs/k/jubilej-zlatiboru-na-ponos-120-godina-turizma http://www.turizam.mfp.gov.rs/index.php/yu/statistika 8 http://www.zlatibor.org

3.2. Saobraajni poloaj

Zlatibor ima povoljan turistiko - geografski poloaj, jer se nalazi u saobraajnicama dobro ispresecanoj zapadnoj Srbiji. Vie od ostalih saobraajnica, razvoju turizma na Zlatiboru doprinose magistralni put Beograd Uice Nova Varo Crna Gora i pruga Beograd Bar . Na ove saobraajnice prikljuuje se nekoliko prometnih pravaca kopnenog saobraaja, te se na Zlatibor lako stie.9

3.3. Klima
Zlatibor ima subalpsku klimu. Srednja godinja temperatura na Zlatiboru iznosi oko 7,5S. Najhladniji mesec je januar, sa prosenom temperaturom od oko 2,5C, a najtopliji je avgust, sa oko 15C. Prosena dnevna temperatura na Zlatiboru iznosi oko 18C. Proseni broj sunanih sati godinje je oko 2000. Padavine na Zlatiboru variraju od mesta do mesta. Prosjna godinja visina padavina na Palisadu je oko 880 mm, u Ljubiu oko 990 mm, a u ajetini oko 940 mm, dok jugoistoni predeli imaju neto vie od 1000 mm. Najvie padavina ima u maju i oktobru, dok je najsuvlji mesec mart. Kie padaju preko cele godine, a sneg pada od oktobra do maja i zadrava se u proseku oko sto dana, ali se esto dogaa da padne i izvan ovog preioda. Letnje padavine su u obliku jakih pljuskova propraenih grmljavinom i izazivaju eroziju. Magle su retke, posebno na centralnom delu Zlatibora, a i kad se pojave, brzo se gube, jer nema veih kotlina u kojima bi se zadrale. Meutim, esto se dogaa da se oblaci spuste i zahvate planinske vrhove vie od 1000 m. Najei i najbri vetrovi na Zlatiboru su oni koji dolaze sa jugozapada i severoistoka. 10

3.4. Flora i fauna

Zlatibor je planina izuzetne lepote. Prostrani proplanci, bujni pasnjaci, planinski potoci i prijatna klima, ubrajaju ovu planinu medju najlepse. Zbog povoljne klime Zlatibor ima i veoma bujnu vegetaciju. Najbrojnije su livade na kojima raste 120 vrsta najraznovrsnijih trava i suma - listopadne (bukva, hrast,breza lipa) i cetinari(beli i crni bor, jela, smra itd.)

10

Glasnik Srpskog geografskog drutva, Neke osobine promet aturista na Zlatiboru, Nauni rad, 2002. god. http://sr.wikipedia.org

10

Bogastvo faune na ovim prostorima ine divlje zivotinje koje stalno naseljavaju ovaj kraj ili se povremeno pojavljuju. Ovde su stalno prisutni medved, vuk,lisica, divlja svinja, srna, zec, jazavac,veverica i druga sitna divlja.Takoe i ptice su rasnovrsne i brojne. Reke i potoci Zlatibora su bogati raznim vrstama ribe: klenom, krkuom, pastrmkom, mladicom i lipljanom. Zlatibor ima i svoje izvore prirodne mineralne vode. Jedan od njih je banja Vapa, kod sela Rozanstva cija voda ima lekovita svojstva kod konih oboljenja i bolesti oiju.

3.5. Smetajni kapaciteti

Zlatibor raspolae sa oko 20.000 smetajnih kapaciteta od kojih se 4.000 nalazi u hotelima i odmaralitima, a ostali u pansionima i privatnim vilama i kuama za odmor. Prema podacima kojima se raspolae u Hotelskom smetaju nalazi se oko 1300, Odmaralitima 1500, privatnom smetaju 2500, prenoita 450, seoska domainsktva 300 i smatra se da ima oko 13.500 neregistrovanih smetanih kapaciteta.11 Starost hotela (god) 43 Spa program da ne x x x x x x x

Ugost. objekat
1-5

Cene (hiljada din)

5-10 10-15 15-20

Atraktivan x x x x x

Hotel Palisad Hotel Mona Hotel Olimp Hotel Idila Hotel Prezident Odmar. Dunav STC Zlatibor

x x

x x x x x x

x x x x

Tabela 3. Smetaj na Zlatiboru12

3.6. Aktivnosti
Zlatibor je za razliku od Kopaonika "mirnijeg" duha. Zlatibor ima veliki broj peakih staza, jezero koje slui kao kupalite i klizalite, eze sa konjima, kolu jahanja itd. Zlatibor je, pre svega, poznat po prelepim stazama za etnju. Jedna od najpopularnijih staza vodi ka spomeniku na vrhu Glavuda (1082m). Ljubitelji plivanja i sunanja, mogu uivati na
11

Horavat HTL, Predlog modela optimalnog upravljanja turizmom sa organizacionom strukturom turistike regije Zapadne Srbije, Zagreb 2012. 12 http://www.zlatibor.rs/ http://www.turisttrade.com http://www.hotelidila.com

11

bazenima kod hotela Olimp. Takoe na samo 5km on centra na putu prema Semegnjevu se nalazi kupalite "Kod Koma". Koma je pregradio reku koja tuda protie, napravio malu akumulaciju sa bazenom do 2m dubine, a pre svega je plii deo reke namenjen deci da se brkaju.13 Na najlepim lokacijama pored jezera u centru, pored SP igota u banjskom delu Zlatibora i na brdu Karaula, u borovoj umi, nalaze se trim staze i vebalita koje su opremljene za tranje i gimnastiku. Razliite sprave za vebanje i razgibavanje prilagoene su za pripremu sportista i rekreativaca. Na brdu Karaula u prirodnom ambijentu, post oji kruna trim staza duine 700 m, sa podlogom od peska i strugotine. Za kolektivne sportove i pripreme sportskih ekipa postoje dva standardna fudbalska terena sa svlaionicom i jedan pomoni teren za treninge. Za koarku postoji deset terena i jedna zatvorena sportska hala, to je odlina infrastruktura za organizovanje koarkakih treninga, kampova i takmienja. Za odbojku postoje dva terena i dva terena za rukomet i male sportove. Postoji mogunost adaptacije terena za razliite sportove. Teniserima stoji na raspolaganju pet ureenih terena, sa tartan podlogo

4. Zakljuak
Kao to smo rekli na poetku, jasno je da su Kopaonik i Zlatibor planinski turistiki centri ali sa veoma razliitim turistikim potencijalom i ponudom. Ako se za Kopaonik moe rei da je dinamian, aktivan i buran, za Zlatibor se moe rei da je oputajui, staloen i miran. Jednostavno ova dva turistika centra trenutno predstavljaju najbolje to Srbija ima od planinkog turizma. Sagledavajui osnovne smetajne kapacitete moe se zakljuiti da je osnovna razlika izmeu Kopaonika i Zlatibora rasporeenost ovih kapaciteta. Smetajni kapaciteti Kopaonika su u velikoj meri zasnovani na hotelskom i apartmanskom smetaju dok se u privatnom smetaju nalazi mali broj kapaciteta. Za razliku od Kopaonika na Zlatiboru je situacija drugaija, vei broj smetajnih kapaciteta nalazi se u privatnom vlasnitvu i domainstvima a manji broj u hotelskom i apartmanskom smetaju. Sagledavanjem cena smetaja moe se zakljuiti da je cena smetaja na kopaoniku za oo 30% iznad cena na Zlatiboru. Naravno najvanija razlika upravo je vreme poseivanja ove dve planin. Kopaonik je najatraktivniji tokom zimskih meseci, dok je Zlatibor najatraktivniji tokom letnjih meseci, mada je mnogo konstantniji u odnosu na Kopaonik tokom cele godine.

13

http://apartmaniradosti.rs/aktivnosti/

12

LITERATURA
Glasnik Srpskog geografskog drutva, Neke osobine promet aturista na Zlatiboru, Nauni rad, 2002. god. Horavat HTL, Predlog modela optimalnog upravljanja turizmom sa organizacionom strukturom turistike regije Zapadne Srbije, Zagreb 2012. http://sh.wikipedia.org/wiki/Turizam http://webrzs.stat.gov.rs http://www.raska-turizam.rs http://www.putnik.com http://grand-kopaonik.com http://www.juniorhotel.rs http://www.turizam.mfp.gov.rs http://www.zlatibor.org http://sr.wikipedia.org http://www.zlatibor.rs/ http://www.turisttrade.com http://www.hotelidila.com http://apartmaniradosti.rs

13