Marksistički Model Dinarske Zadruge U Srpskoj Etnologiji PDF

Gordana Gorunovi
ggorunov@f.bg.ac.yu
Monografska studija UDC 39(497.11):001.8) 316.356.2:39
Marksistiki model dinarske zadruge u srpskoj etnologiji

Apstrakt Cilj ovog rada jeste da se sistematizuju teorijske pretpostavke i zakljuci u marksistikom prouavanju zadruge plemenskog drutva, kako bi se rezultujui model te ustanove, njene strukture i geneze uinio vidljivim i dostupnim analizi i interpretaciji. Sistematizacija modela izvrena je na podlozi idealtipske deskripcije jednog, po pretpostavci, dominantnog oblika zadruge (tzv. bratinska), ekonomske osnove, srodnike strukture i terminologije, da bi se potom pristupilo njegovoj analizi i sueljavanju sa rezultatima socijalne antropologije i lingvistike. Kljune rei: plemensko drutvo, dinarska zadruga, domai nain proizvodnje, srodnika struktura, relikti matrijarhata, patricentrizam
Marksove i Engelsove "etnoloke studije"

Zahvaljujui Lorensu Krederu (Krader 1980) danas znamo mnogo vie o motivaciji Marksovih interesovanja ne samo za Morganova prouavanja, ve i za ostalu naunu istorijsku, etnoloku, pravnu i ekonomsku literaturu njegovog vremena.1 Marks je, naime, aktivno sudelovao u prelazu sa filozofski utemeljene tradicije antropologije na empirijska prouavanja oveka, drutva, kulture, praistorije i rane istorije oveanstva, kao i ivih primitivnih naroda. Njegove "etnoloke studije" (Krader 18) su bile "povezane s njegovim istraivanjem seoskih zajednica, pitanja zemlje i seljaka, istodobno kao historijska i aktualna politika pitanja."
Tekst je rezulat rada na projektu Kulturni identiteti u procesima evropske integracije i regionalizacije, br. 147035, koji u celosti finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije. 1 Marks je itao dela kulturnih istoriara, etnologa i istoriara prava G. L. Maurera, G. Grotea, T. Momzena, J. J. Bahofena, A. Bastijana, L. Morgana, D. B. Fira, H. S. Mejna, D. Laboka, F. Demelia, M. Kovalevskog i drugih. 1875. godine susreo se sa Kovalevskim u Karlovim Varima, a 1879. itao je njegovo delo o kolektivnoj zemljinoj svojini. Po povratku iz SAD-a Kovalevski mu je najverovatnije posudio Morganovo Ancient Society (Krader 1980: 14).
Antropologija 2 (2006)
Model zadruge... Marksovo bavljenje "patrijarhalnim" seosko-komunalnim zajednicama sa njihovim pravnim i ekonomskim institucijama kao fazom istorijskog razvoja bilo je motivisano prvenstveno teorijskim razlozima potrebom shvatanja kontinuiteta u ljudskoj istoriji i totaliteta drutvenoistorijskog razvoja (Lekovi 1981: 7). Stoga su morale biti prouene njihove konkretne forme u Evropi kod germanskih i slovenskih naroda (Rusi i Juni Sloveni), Aziji (Indija i Kina) i Americi (Peru i Meksiko). Marks se osobito interesovao za razvoj oblika zemljine svojine u Rusiji, za o i svojinske odnose koji su u njoj vladali, iz perspektive istorijskih pretpostavki za ulazak ove zemlje u epohu kapitalizma (Lekovi 1981: 14). Kreder (19) naglaava da je Marks smatrao da slovenski i drugi narodi sa znatnim udelom seoskih komunalnih zajednica nisu nuno preodreeni da prou razvoj kapitalizma, ime se suprotstavio stanovitu istorijskog determinizma i fatalizma. S obzirom na Marksovo zanimanje za drutvene institucije Junih Slovena, ije je obiajno pravo izraavalo svojinske odnose pre pojave pozitivnog zakonodavstva, za nau nauku je koristan podatak da je itanje F. Demelievog Obiajnog prava Junih Slovena koje je na francuski jezik preveo Valtazar Bogii, a objavljeno je 1876. u Parizu Marksa odvelo ka Bogiievim istraivanjima ove problematike. On se podrobno upoznao sa koncepcijom obiajnog prava, istraivakom strategijom i bogatom empirijskom graom naeg uvenog pravnog istoriara. Bila mu je poznata i literatura o junoslovenskoj zadruzi, navedimo delo Ognjeslava Utjeenovia-Ostroinskog Die Hauskommunionen der Sdslaven (1859) (Lekovi 1981: 15; Krader 1980: 234). Ispunjavajui zavet svog pokojnog prijatelja (Marks je umro 1883. g.), Engels pie knjigu u kojoj saeto rekapitulira Morganove rezultate i dopunjuje njegove analize u nekim bitnim takama. On proiruje Morganovu induktivnu bazu u dokazivanju, dodajui novu grau o germanskim i keltskim plemenima, pored grae o grkim i rimskim gentilnim institucijama. Engels, potom, daje svoj prilog tzv. enskom pitanju, tj. poloaju ena u kontekstu rekonstrukcije istorije porodice i odnosa meu polovima; detaljnije obrauje ekonomska pitanja i konano, analizira istorijske uslove obrazovanja drave kod Nemaca, nadovezujui se na Morganovo tumaenje raspada gentilnog ureenja praistorijskih drutava i nastanka politikog, klasnog drutva u eri pisane istorije civilizacija. U predgovoru prvom izdanju svoje knjige iz 1884. Engels (1979: 9) najpre upoznaje itaoce sa Marksovom namerom da "izloi rezultate Morganovih istraivanja svoga u izvesnoj meri mogu rei: naeg materijalistikog ispitivanja istorije ()", a zatim se retoriki pita nije li Morgan u Americi ponovo otkrio materijalistiko shvatanje istorije koje je Marks otkrio etrdeset godina ranije. Posluajmo definiciju materijalistikog shvatanja istorije iz tog izvora: "Po materijalistikom shvatanju, odluujui faktor u istoriji je, u krajnjoj liniji, produkcija i reprodukcija neposrednog ivota. A ona sama je, opet, dvoAntropologija 2 (2006) 111
Gordana Gorunovi jakog karaktera. S jedne strane, proizvodnja sredstava za ivot, predmeta ishrane, odevanja, stana, i za to potrebnog orua; s druge strane, proizvodnja samih ljudi, produenje vrste. Drutvene ustanove pod kojima ive ljudi odreene epohe i jedne odreene zemlje uslovljene su obema vrstama proizvodnje: razvojnim stupnjem rada, s jedne strane, porodice s druge" (Engels 9). Jednostavno i jezgrovito reeno, ali i dvosmisleno. Navod u celini i poslednja reenica implikuju da je porodica nezavisan organizam Engels (11) pie da njen razvoj "ide uporedo" koji se po vanosti moe uporediti sa sredstvima za proizvodnju; ipak, "teina cele knjige opovrgava ovo shvatanje" (Lejn 1983: 193). Za nau temu najznaajniji i po nekim miljenjima najsporniji (Krader 1980: 151-156; Lejn 1983: 184-214) deo Engelsove knjige predstavlja poglavlje o razvoju porodice, u kojem autor saeto izlae Morganovu shemu sukcesije oblika, komentarie ih i dopunjava sopstvenim uvidima o heterizmu prostituciji u antikom grkom drutvu, monogamiji i odnosu polova u klasnim drutvima. On prihvata Bahofenovu i Morganovu tezu o postojanju grupnog braka i materinskog prava u praistoriji, budui da uoava korelaciju izmeu grupnog braka, nepoznavanja oinstva i matrilinearnog raunanja srodstva. Engelsova argumentacija je u najkraim crtama ova. Na poetku praistorije postojala je komunistika zajednica dobara koncentrisanih u posedu materinskog roda, tj. matrilinearnog (Engels kae: matrijarhalnog) gensa koji se postepeno razvio iz porodice punalua, zasnovane na grupnom braku. Nepoznavanje oinstva, tanije nemogunost da se u uslovima grupnog braka pouzdano ustanovi ko je otac dece, uslovilo je pojavu matrilinearnosti, tj. iskljuivo priznavanje kruga srodnika koji se obrazuje po enskoj (majinoj) liniji. U takvoj situaciji ene su kao majke uivale veliki ugled u porodici i drutvenu prevlast. En Lejn (195) na to primeuje da "nepoznavanje oinstva nesumnjivo objanjava prevlast rane matrilinearnosti", ali ovaj obrazac izvoenja porekla ne povlai nuno i ravnopravnost polova, a jo manje drutvenu dominaciju ena. Engels, meutim, autoritativno tvrdi da su glavni stubovi one "prevlasti ena koja je u prastaro doba bila uopte rasprostranjena", kako je to jo Bahofen ustanovio matrijarhalni gens kao oblik komunistikog gazdinstva i sindijazmika porodica. Ovaj novi oblik porodice unosi znaajnu novinu, oinstvo, ija e drutvena vanost sve vie dobijati na snazi u daljem toku istorije. Prvu veliku drutvenu podelu rada u istoriji Starog sveta Engels objanjava kao rezultat proizvodnje novih sredstava za odravanje ivota (pripitomljavanje ivotinja i gajenje stada), to e dovesti do odvajanja pastirskih, arijevskih i semitskih plemena od ostale mase varvara. Ona je uslovila nastanak privatne porodine svojine nad stadima i robnu razmenu. Uvoenje i usavravanje gajenja stoke, obrade metala, tkanja i zemljoradnje omoguili su stvaranje vikova u proizvodnji. Ljudska radna snaga i ene (supruge) otada stiu prometnu vrednost, postaju roba. Preavi u privatnu svojinu porodica, novostvorena bogatstva sa tendencijom daljeg umnoavanja zadala su "snaan udar drutvu koje se 112 Antropologija 2 (2006)
Model zadruge... osnivalo na sindijazmikom braku i matrijarhalnom gensu" (Engels 35). Mukarci kao glavni proizvoai roba zadobijaju sve vaniji poloaj u porodici i postaju vitalno zainteresovani za promenu tradicionalnog redosleda nasleivanja u korist svoje dece. Trebalo je, po Engelsu, ukinuti "poreklo po matrijarhatu", to je i uinjeno. Ovaj preokret u istoriji on naziva "revolucijom", i to jednom od najradikalnijih koju su ljudi izveli, bez primene nasilja, bez ijedne kapi krvi. Bilo je dovoljno uvesti novo pravilo umesto dotadanjeg, pravilo po kojem e ubudue potomci mukih lanova ostati u gensu, dok e potomci ena biti iskljueni prelaskom u gens svoga oca. Drugim reima, uspostavljeno je pravilo porekla (srodstva) po mukoj (oinskoj) liniji i patrijarhalno nasledno pravo. Marks (u Engels 36) je tome dodao: "To je, izgleda, uopte najprirodniji prelaz". Ko nije uo esto citiranu, eshatoloki intoniranu Engelsovu reenicu: "Ukidanje matrijarhata bilo je svetskoistorijski poraz enskog pola"? Zlatno doba enske vladavine u kui i u drutvu je zaboravom potisnuto, prebrisano, zatakano radom docnije istorije i patrijarhalne ideologije, a tragovi se naziru tu i tamo jo u srednjem veku, ponegde i kasnije, kao "socijalni fosili". Ali u veem delu sveta, sa nastankom patrijarhalne porodice i ulaskom u razdoblje civilizacije, pisane istorije klasnih drutava, "ena je bila liena svog dostojanstva, podjarmljena, pretvorena u robinju njegove pohote i prosto orue za raanje dece", naposletku u razmensku vrednost, poput ostalih roba u transakcijama izmeu mukaraca. U poglavlju o porodici Engels (37) pominje i junoslovensku zadrugu. Zahvaljujui Maksimu Kovalevskom, pie on, ustanovljeno je da je "patrijarhalna kuna zajednica, koju jo i danas nalazimo kod Srba i Bugara pod imenom zadruge ili bratstva, i u modifikovanom obliku meu istonim narodima, inila prelazni stupanj izmeu matrijarhalne porodice, koja je proizala iz grupnog braka, i inokosne porodice modernog sveta". I dodaje na sledeoj strani: "Junoslovenska zadruga prua najbolji jo postojei primer takve porodine zajednice". Poto je saeto opisao unutranje ureenje zadruge, Engels konstatuje postojanje slinih oblika patrijarhalne kune zajednice u Rusiji, Nemakoj, Francuskoj, Irskoj, na Kavkazu, u Indiji i u Novom svetu (Meksiko, Peru). On ovde nagovetava zakljuke Kovalevskog koje i sam prihvata, i kasnije, u poglavlju o keltskom i germanskom gensu, detaljnije izlae o patrijarhalnoj kunoj zadruzi kao prelaznom stupnju iz kojeg se razvila seoska optina ili marka.
Oblik i ekonomska osnova zadruge

Jedan od glavnih toposa materijalistikog diskursa domae etnologije i istoriografije o plemenskoj organizaciji u Crnoj Gori i Hercegovini, kao i ideolokih diskursa balkanizma i dinarizma (Kaser 1999) jeste zadruga. Pogledajmo sada istorijskomaterijalistiku rekonstrukciju dinarske zadruge iji model donosi na marksistiki autor. Prema jednom (Kulii 1973a: 1663) Antropologija 2 (2006) 113
Gordana Gorunovi tipinom odreenju, zadruga koja se sastoji od vie inokosnih porodica najee predstavlja osnovnu socio-ekonomsku ("ekonomsko-drutvenu") eliju rodovskih zajednica sa zemljoradniko-stoarskom proizvodnjom. Ona je ustanova gentilnih drutava, oblik porodine zajednice i domae jedinice sa ekonomskim funkcijama, uslovljen nainom proizvodnje i strukturom srodstva. Ve u radu "O postanku slovenske zadruge" Kulii (1955: 43) prihvata Engelsov i Kovalevskijev zakljuak da junoslovenska zadruga "patrijarhalna kuna zajednica", "patrijarhalna kuna zadruga sa zajednikim imanjem i obraivanjem", kako je Engels definie predstavlja prelazni oblik i stepen izmeu matrijarhalne rodovske porodice, koja je proizala iz grupnog braka, i inokosne porodice modernog sveta. Po tom shvatanju, zadruga je oblik porodice i nain organizacije porodinog domainstva, tip porodino-rodovske strukture i jedan stupanj u istorijskom razvoju porodice. Kako je ve Godelije (1982: 142-143) pokazao u kritikoj analizi pojma "pleme", i u ovom sluaju radi se o "dve stvarnosti" koje su oznaene samo jednim izrazom, izmeu kojih sa stanovita evolucionista i istorijskih materijalista nema nikakvog diskontinuiteta jer, po njihovoj pretpostavci, svakom stupnju (univerzalnom i nunom) istorijskog razvoja odgovara poseban tip porodine i drutvene organizacije. Postojanje slinog obrasca ustanove kod prostorno i vremenski udaljenih naroda u raznim podrujima sveta (Starog i Novog) Engels objanjava ekonomskim razlozima i kategorijama. Bilo da je re o preddravnim, pretklasnim (rodovskim) ili agrarnim dravnim drutvima, njene pretpostavke su manje-vie sline i nalaze se u obliku zajednike zemljine svojine i karakteru rada "zajedniko obraivanje za zajedniki raun", kako konstatuje u rekonstrukciji nemakih ustanova iz ranog srednjeg veka (Engels 1979: 98, 99). Marks (1973: 79/80 u napomeni) je nastojao da razbije "smenu predrasudu" koja se u njegovo vreme rairila da je oblik prvobitne zajednike svojine specifino slovenski, ak iskljuivo ruski. Zajednika svojina je samo "praoblik" ustanova uoenih kod Kelta, Germana, Slovena, Rimljana; iz razliitih oblika prvobitne zajednike svojine rezultiraju i razliiti oblici njenog "raspadanja", kao to se pokazuje u sluaju azijskih, posebno indijskih ustanova "itava mapa uzoraka s raznolikim primercima". U ovom kontekstu treba pomenuti i belgijskog istoriara i ekonomistu Emil-Luj-Viktor de Lavleja (1822-1892) koji je sa evolucionistikih pozicija tumaio istorijski razvoj oblika zemljine svojine i, u tim okvirima, tretirao junoslovensku zadrugu (prouavao ju je i neposredno, na terenu Vojne krajine, gde je boravio 1867.) kao nuan prelazni stepen izmeu kolektivne i privatne svojine (Popovi 1922; Mandi 1950). Zadruga u plemenskoj oblasti u Crnoj Gori, Hercegovini i Severnoj Albaniji kao i izvan ove oblasti, na irem srpskom i hrvatskom prostoru poseduje bitna strukturalna svojstva "slovenske zemljoradnike zadruge" (Kulii 1957a: 173-174). To ne znai (Kulii 1963b: 50-57) da je albanska zadruga 114 Antropologija 2 (2006)
Model zadruge... slovenskog porekla, kako su smatrali pojedini stariji pisci (Ami Bue, Baldai, Haberlandt, uflaj), a od mlaih, Gasparini, ve da je ona po obliku i strukturi identina dinarskoj zadruzi, to su zapazili ve Kadlec i Bogii. Kulii odbacuje i Jireekovo miljenje da je zadruga nastala u vezi sa preovlaivanjem pastirskog ivota, tj. stoarske privrede, odnosno da nije bila vezana iskljuivo za zemljinu svojinu. On prenebregava ovu injenicu kao irelevantnu za njegov predmet prouavanja, a to je seoska porodica sa komplementarnom privredom. Polaznu taku u celokupnoj Kuliievoj rekonstrukciji zadruge predstavlja Engelsova i Kovalevskijeva teza o (patrijarhalnoj) junoslovenskoj zadruzi kao "prelaznom stepenu", a centralno mesto u argumentaciji zauzima njegov uvid da je najindikativniji pokazatelj tog meupoloaja (izmeu isto matrijarhalnih i isto patrijarhalnih ustanova) i, u poslednjoj analizi, njenog matrijarhalnog porekla upravo njen fratrijarhalni, a ne patrijarhalni karakter. Fratrijarhalni karakter dinarske zadruge je, s jedne strane, funkcionalni izraz egalitarne strukture srodstva (nepostojanje institucije patria potestas i strogog naela seniorata u nasleivanju), demokratizma u odluivanju i upravljanju. S druge, on je razvojni trag jedne "specifine", "prelazne" i "protivrene" forme koja je nastala u fazi raspada prvobitnih matrijarhalno-rodovskih odnosa i postupnom procesu formiranja zadrune porodice sa patrilokalnim brakom, a potom i sa oinskom linijom srodstva (Kulii 1963b: 9). Kulii je kao reprezentativni oblik dinarske i jugoslovenske zadruge uzeo tzv. bratsku, bratinsku zadrugu. On je oznaava izrazom "zadruga-bratstvo" i poblie odreuje kao "udruenje brae po oinskoj liniji srodstva", "patrilokalnu zajednicu vie generacija brae", "zajednicu nepodeljene brae", "asocijaciju brae koja ive u zajednici imanja i kooperativnog rada". Ovaj oblik i istorijski tip zadruge rodovskog drutva (zadruga-bratstvo), koji se najdue zadrao kod Junih Slovena i Albanaca u severnim plemenima, a ije tragove Kulii otkriva u porodinoj organizaciji Jermena i kavkaskih plemena, ne moe se smatrati patrijarhalnim u striktnom smislu. I pored patrilinearnog raunanja srodstva i patrilokalnog braka, on nema strukturu velike patrijarhalne indoevropske porodice pod despotskom vlau jednog, obino najstarijeg u svojoj generaciji oca ili dede po ocu kao zatitnika, stareine i gospodara ostalih zavisnih lanova porodinog domainstva. Ovakve tendencije pojavile su se i u razvoju slovenske, jugoslovenske i albanske zadruge proces, po Kuliievom miljenju, nije dovoljno prouen na naem materijalu ali relativno kasno, pod uticajem klasne strukture i neravnomerno. Shodno njegovim zakljucima, dinarska zadruga nikada nije ni dostigla taj striktno patrijarhalni stupanj evolucije. U fazi dezintegracije plemenskog drutva i same zadruge razvija se novi istorijski tip, oinska porodica (preteno inokosna ili proirena), koja sadri zametke oinske vlasti, neravnopravnosti polova i generacija, kao i elemenata robno-novane privrede koja Antropologija 2 (2006) 115
Gordana Gorunovi podstie ekonomsku diferencijaciju seoskog stanovnitva. Ovaj oblik porodice Kulii tretira kao istorijsku antitezu, negaciju zadruge i njenih fundamentalnih naela koja izviru iz karaktera rodovskih odnosa, na kojima poiva i plemensko drutvo u celini. Da je bratinska zadruga bila "primarni tip" porodice i kod ostalih grana slovenskih naroda trebalo bi da posvedoi terminologija koja registruje i odraava ovaj oblik. Dok se kod Junih Slovena zadruga naziva bratstvo i skladna braa, Poljaci imaju svoj izraz sa istovetnim znaenjem bracia niedzielna, a esi rodinny nedil, nedilni brati i nedilni strcov. Latinski izvori iz srednjeg veka obino govore o fratres indivisi, to na prvi pogled izgleda kao doslovan latinski prevod slovenskih izraza. Dubrovaki statut (1272) oznaava kunu zajednicu terminima comunitas, societas i poblie je odreuje kao plures ex fratribus simul habitantibus (Kulii 1955: 46). Kad je re o obliku ruske porodice, veina autora iz XIX v. (K. Kadlec, E. Lavlej, F. Engels, M. Kovalevski), a u XX v. Mark Kosven istie da su i u Rusiji postojale velike porodine zajednice zadrunog tipa ( ). One se pominju u prvom i najstarijem delu Ruske Pravde, u Jaroslavljevoj Pravdi (XI vek) i tzv. "dalmatinskim zakonima", tj. Poljikom statutu (XVXVII vek) pod istim nazivom (ngels 38). Kulii prihvata Engelsovo objanjenje njihovog gentilnog porekla i dodaje da ruski izraz "po otcam" koji izraava princip deobe zadrunog imanja po kolenima, tj. po generacijama brae-oeva ili po broju brae osnivaa, ukazuje na istu fratrijarhalnu strukturu stare slovenske zadruge, ouvanu i u ruskim ustanovama. On smatra da je bratinska zadruga bila preovlaujui oblik i u srednjovekovnim drutvima, o emu podatke pruaju pravni spomenici i druga pisana svedoanstva, u prvom redu Duanov zakonik iz sredine XV veka, statuti primorskih gradova i vladarske darovne povelje. Tako, na primer, Duanov zakonik sadri niz lanova (l. 52, 66, 70, 71) koji utvruju kolektivnu odgovornost "kue"2 i stareine (npr. u sluaju "izdaje" nekog njenog lana) i odnose se prvenstveno na zadrugu brae. U tom kontekstu Kulii (1963b: 18 20) polemie sa pretpostavkama i zakljucima Stojana Novakovia. On primeuje, slino M. Filipoviu (Filipovi 1963: 6568) da je autor Sela u analizi izvora dao prednost inokosnoj porodici i oinskoj zadruzi u odnosu na bratinsku, usled toga to je za kriterijum uzeo broj brae po kojem zadrugu ine najmanje tri brata a ne strukturu domainstva. Novakovi je na osnovu analize Deanske hrisovulje iz sredine XIV veka, koja sadri popis vie od 2 000 kua sa deanskog vlastelinstva, rekonstruisao zadrugu kao oinsku i izveo
Prema V. ubriloviu (1959), termin "kua" u srednjem veku je oznaavao najniu ekonomsku i upravnu jedinicu sa nizom kolektivnih prava i obaveza njenih lanova, kako meusobno, tako i prema spoljanjem svetu selu, dravi i vlastelinu; odnosio se i na zadrunu porodicu.
2
116
Model zadruge... zakljuak o njenom preovlaivanju, polazei od pogrenih kriterijuma: od apriorne pretpostavke da je stareina zadruge morao biti otac, odnosno deda, kao i od injenice da se otac, odnosno deda najee navodi u popisu, makar i na poslednjem mestu. Kulii se pita zato u tom sluaju oevo, odnosno dedino ime nije navedeno na prvom mestu i odmah odgovara: "iz prostog razloga to otac odnosno djed, ne predstavlja starjeinu zadruge". U veini popisanih zadruga na prvom mestu navodi se jedan od brae, potom ostala braa (starija generacija brae kao osnovno pokolenje), njihovi sinovi (mlaa generacija brae-sinova) i tek na kraju otac, odnosno deda. Analiza popisa ukazuje na postojanje veeg broja zadruga nego to je Novakovi pretpostavljao, i to bratinskih zadruga, u kojima je stareina bio jedan od starije brae. Po Kuliievoj proceni, bratinske zadruge preovlauju i nakon srednjeg veka u crnogorskim i hercegovakim plemenima, tj. dinarskoj oblasti i susednim podrujima (Bosna, Bukovica, Cetinska krajina, Konavle), kao i u Srbiji, osobito zapadnoj (Raevina, Azbukovica). Prema istraivanjima Ljube Pavlovia, brojne i mnogoljudne bratske zadruge sreu se krajem XIX i poetkom XX veka u Podgorini, Kolubari i Tamnavi, gde ih narod smatra "pravim" zajednicama, za razliku od oinskih ili sinovskih. Odravanje takvog shvatanja, ako ne u drutvenoj praksi onda u kolektivnoj narodnoj svesti, potvruju i istraivanja N. Pavkovia (1961: 190, 1962: 124) u Livanjskom polju i Imljanima, gde ne postoji izraz zadruga ve "zajednica", "velika zajednica" ili jednostavno "kua", nasuprot "samoluku" (Imljani), tj. inokosnoj porodici. Kao zajednica nepodeljene brae, odnosno vie generacija brae, dinarska zadruga predstavlja prototip bratstva i potencijalno jezgro iz kojeg se vremenom, usled demografskog rasta i uzastopnih deljenja razvija bratstvo. Kulii je stoga i naziva "zadruga-bratstvo" jer, kao i K. Jireek pre njega, smatra da ona i nije nita drugo do bratstvo. Ovaj uobiajeni, regularni proces kvantitativnog rasta zadruge i njenog kvalitativnog prerastanja u bratstvo kao viu "gentilnu" jedinicu potvruju etnoloka prouavanja na terenu, a posredno i jezike analize. Tako, na primer, I. Popovi (1954: 60, 61) tumai znaenje rei "kua" u Crnoj Gori bratstvo, rod u plemenu (Bratonoii), jako bratstvo (Bjelopavlii) kao prevod albanske rei shtpi (kua, rod), ali i kao moguu reminiscenciju, ouvanu u narodnom govoru, na period kada su velike zadruge prerasle u bratstvo - seanje na zajedniko ivljenje pod jednim krovom, u istoj kui; sama zadruga oznaava se izrazom "velja kua".
Komentar i kritika
Kulii svoj model fratrijarhalne zadruge zasniva vie na kulturnoj ideologiji zadrunog ivota nego na stvarnoj empirijskoj situaciji, na idealnom modelu velike porodice, koji dele kako pripadnici tradicijskog drutva, tako i njegovi stariji istraivai. Ovaj idealtipski obrazac ustanove moe se pratiti u BoAntropologija 2 (2006) 117
Gordana Gorunovi giievoj grai i interpretaciji (Bogii 1884: 40), osobito u sledeem iskazu: ponegde "narod dri da je i sin sa ocem zadrugar, te kad doe otac da se sa sinom deli, to se retko dogaa, otac uzima ravan deo, kao da se sa braom deli." To je otuda obrazlae Bogii narodno shvatanje koje i sam prihvata to su zadruna i inokosna "kua" istovetne prirode, dva oblika ili, pre, stanja jedne iste ustanove (seljake porodice i domainstva): jedan moe da preraste u drugi, kao to se u praksi redovno i dogaa, tj. da preraste iz jednog stanja u drugo iz zadrunog u inokosno, i vice versa. Prema njegovom pravnom tumaenju (4249), jedina posledica ovog uobiajenog, regularnog procesa je kvantitativne, a ne kvalitativne prirode: u stanju inokotine pravila koja reguliu "meufamilijarne" odnose u zadruzi samo su privremeno zamrznuta ona i dalje postoje, ali "in statu latenti" da bi se iznova aktivirala in se steknu prirodni, demografski uslovi za uspostavljanje zadruge. Radi se, dakle, o ciklinom razvoju (zadruga cepanje na nuklearne porodice i inokosna domainstva prerastanje u zadrugu), koji je svojstven ustanovi i, u neku ruku, prirodan; isto vai i za nesrodniku zadrugu. Ovako izloena teorija zadruge predstavlja njenu ideologiju koja se zasniva na konceptu ciklinog vremena. Sledei teorijsko-metodoloke sugestije D. Halperna i R. Vagnera i njihove zakljuke u analizi srbijanske porodice na primeru Oraca (Halpern i Vagner 1988: 255-266), objektivna situacija porodinog domainstva (oblik, struktura, promene) i u drugim jugoslovenskim podrujima, u nekom vremenski odreenom razdoblju, mogla bi se sagledati iz ciklino-vremenske i linearno-vremenske perpektive, na podlozi dijalektike i interakcije ideologije (idealnog modela) i stvarnih pokazatelja drutvenostrukturalnih procesa i promena (demografskih, ekonomskih i drugih). Kad je u pitanju porodica u dinarskom plemenskom podruju, prouavanje stvarnog stanja i analize dinamikih procesa ostale su izvan vidokruga etnologa i istoriara, tako da se nae gotovo celokupno znanje svodi na njenu normativnu ideologiju koja je u obliku idealnog tipa fiksirana u naunoj literaturi. Svojim osobenim pristupom istorijski orijentisanim, ali lienim predmetnog sadraja-procesa u empirijskoj stvarnosti Kulii doprinosi perpetuiranju tog modela i dodatno ga ideologizuje. Na komparativno-istorijskom planu, Kuliieve analize oblik gentilne organizacije na Balkanu i Kavkazu3 idu u prilog zakljuku da se radi o drutvenim
Kuliieve istorijske rekonstrukcije umnogome se zasnivaju na komparacijama koje prelaze okvire dinarske kulturno-geografske oblasti i Balkana. Ustanovio je podudarnost arhainih oblika gentilne organizacije na Balkanu (crnogorsko-hercegovaka i albanska plemena) i Kakvkazu (Osetini, Andi, Ingui, Kartveli, Abhasci) i izveo zakljuak o prvobitnom postojanju "jednog ireg i znatno starijeg drutvenog i etnikog supstrata" u njihovoj osnovi, koji je prethodio Indoevropljanima. Oslanjajui se na hipoteze starijih lingvista (Henrik Bari), on je s previe optimizma zakljuio da je lingvistika
3
118
Model zadruge... strukturama formalno istog tipa, sa odlikom dugog istorijskog trajanja i izvesnom sposobnou prilagoavanja klasnim drutveno-ekonomskim formacijama. Naime, one uspevaju da opstanu ak i u epohama klasnih drutava (feudalizam, kapitalizam), da se prilagoavaju u ogranienoj meri i modifikuju pod uticajem klasnih formacija. Re je o sekundarnim gentilnim zajednicama, iji su se osnovni ekonomski elementi, redukovana zajednika proizvodnja (izvesni oblici kooperacije) i kolektivna svojina, slabo menjali tokom istorije. "Niski nivo proizvodnje i nerazvijena podjela rada u privredi ovih zajednica, gdje se samo 'suviak proizvoda pretvara u robu' predstavlja glavni i odluujui uslov njihovog trajanja i njihovog obnavljanja" (Kulii 1963b: 74). Ovde prepoznajemo izvor inspiracije: Marksovo tumaenje uslova reprodukovanja starih indijskih seoskih zajednica (optina) sa autarhinom naturalnom privredom, odnosno analize skiciranog azijskog naina proizvodnje. U nastojanju da definie ekonomsku "osnovu" i "sutinu" bratstva, Kulii (1981: 54-55) se oslonio na zakljuke Roe Garodija u studiji Kinesko pitanje. Istakao je da su i naa bratstva funkcionisala kao "zatvorene rodovsko-seoske zajednice sa cjelinom proizvodnje za sebe", gde se glavnina proizvoda izraivala u kunoj radinosti za vlastite potrebe i neposrednu potronju, i gde se "samo veoma relativni viak proizvoda pretvarao u robu". Dugo trajanje i/ili obnavljanje rodovskih oblika na Balkanu, Kavkazu i drugim podrujima objasnio je slinou istorijskih uslova koji su doprinosili kontinuitetu oblik kolektivne svojine. Njeni osnovni oblici su bili kuna (zadruno-porodina), bratstvenika (rodovsko-seoska) i plemenska svojina. Sami nazivi bratstvenikih poseda upuuju na stariju balkansku "tradiciju": komun, komuna, komunica potiu od latinskog prideva communis "zajedniki". Poto je zadruga predstavljala "ekonomsku i drutvenu sutinu" takvih "formacija" kakve su u srednjem veku bili katuni, a nakon srednjeg veka bratstva (Kulii 1957b), potrebno je ukazati na njenu "osnovnu strukturu i prirodu", kao i na "karakter proizvodnje i drutvenih odnosa" (Kulii 1981: 64). U pokuaju da definie "strukturu i prirodu" zadruge ekonomskim kategorijama Kulii preuzima Marksov rezultat u analizi "zajednikog, neposredno podrutvljenog rada" na primeru "patrijarhalne radinosti seljake porodice" (Marksovi izrazi). On konstatuje da kuna, zadruna proizvodnja "kako je ve Marks ukazao, predstavlja drutvenu funkciju porodice kao cjeline, u kojoj "individualne snage deluju ve od samog poetka kao organi zajednike, porodine radne snage" (Kulii 1963b: 9; up. Marx 1973: 79). Oblik i karakter proizvodnje na nivou kune zadruge, koja funkcionie istovremeno kao zajednica proizvodnje i potronje, odreuju sledei parame"ve pouzdano utvrdila predindoevropski jeziki i etniki sloj koji se pruao od Kavkaza do Pirineja" (Kulii 1963b: 56; 1980b: 98-99, v. i 1973a, 1973b, 1974). Up. Kiznije (1996: 34-35, 38); Grkovi u (Martine 1987: 11; Martine 1987: 9091).
119
Gordana Gorunovi tri: tzv. prirodna podela rada prema polu i uzrastu lanova domainstva ("na prirodnoj, fiziolokoj osnovi"); zajednika svojina nad osnovnim, nepokretnim dobrima kao sredstvima za proizvodnju; zajedniki, neposredno podrutvljeni rad iji se rezultati, tj. proizvodi (ito, stoka, platno) meusobno ne nalaze u robnom odnosu. U ovoj taci Kulii se izgleda pribliio zamisli o tzv. domaem, kunom nainu proizvodnje, reenju do kojeg su doli nezavisno francuski i ameriki antropolozi pod uticajem marksizma (v. Meillasoux 1960 u Eriksen i Nielsen 2001; Sahlins 1972). Pretpostavljam da pomenute nije itao; njegove reference obuhvataju del klasika marksizma, sovjetskih autora (Kosven 1957, 1963) i Roe Garodija. Idealtipska deskripcija dinarske zadruge koja sledi (Kulii 1955: 52-55, 1963b: 9-17) sadri pretpostavku o postojanju dve relativno autonomne, ravnopravne i komplementarne sfere delovanja ena i mukaraca. Njihovu artikulaciju Kulii tretira kao indikaciju "prelaznog i protivrenog karaktera" fratrijarhalne zadruge, da bi je objasnio kao istorijski rezultat evolucije prvobitne slovenske porodice (preobraaj sororalne u fratrijarhalnu zadrugu). One se ne ograniavaju na domen proizvodnje, niti proizilaze prvenstveno i iskljuivo iz oblika privrede (dvojna privreda, sa jaim naglaskom na katunskom stoarstvu) i odgovarajue podele rada, koja je i sama "sloena i kompromisna", ve obuhvataju i, respektivno, enska i muka prava i obaveze u sticanju i nasleivanju odreenih kategorija dobara, odluivanju i upravljanju. Poloaj odraslih lanova zadruge je odreen prvenstveno njihovim radom u zajednikom domainstvu, a na toj osnovi je podeljeno i upravljanje izmeu stareine i domaice. Polovi su u naelu ravnopravni, premda su ene, sa formalnog stanovita, povlaene utoliko to za razliku od mukaraca imaju pravo na individualnu svojinu u kategoriji pokretnih dobara; mukarci nasleuju osnovno nepokretno dobro (zadruno imanje). Stareina i domaica su takoe ravnopravni. Funkcija domaice, prvobitno izborna, obino pripada eni stareine. Domaica samostalno upravlja radom ena u domainstvu, stara se o socijalizaciji enske dece, sprema beli mrs i raspolae njime, vri nadzor nad obanima i uestvuje u zajednikom dogovoru. Funkcija stareine je skoro iskljuivo izborna i podlee kontroli ostalih, a na nju se bira obino najsposobniji brat, koji ne mora biti i najstariji. Poto je stareina primus inter pares, njegov ukupni poloaj i prava su odreeni i ogranieni pravima ostalih odraslih zadrugara, tj. brae. On, pre svega, nije vlasnik zadrunog imanja i ne moe njime raspolagati po svojoj volji, tako da njegov poloaj nema nikakvu stvarnu ekonomsku osnovu i ne proizilazi iz njegovih ekonomskih interesa ili linih aspiracija. On ne moe prodavati ili kupovati bilo ta bez saglasnosti svih ostalih mukaraca; ne moe da sprei deobu ukoliko se ostali saglase, niti moe da iskljui, otera ili razbatini bilo kojeg lana koji se sa njime ne slae, odnosno njegovu porodicu. Njegova dunost i mo120 Antropologija 2 (2006)
Model zadruge... ralna obaveza je da predstavlja zadrugu u javnosti, da zastupa i titi interese zajednice, kao i svakog njenog lana ponaosob. Unutar zadruge on vri organizaciju i podelu poslova izmeu mukaraca. Sve bitne odluke koje se tiu daljeg funkcionisanja i opstanka zajednice (npr. o kupovini i prodaji, eventualnoj deobi) donose se zajednikim dogovorom na skuptini4 odraslih mukaraca, kojoj prisustvuju domaica i starije, ugledne ene, s pravom da iznesu svoj stav (Pavkovi 1962: 128). Kada doe do deobe zadruge, osnovno nepokretno imanje deli se po generacijama brae osnivaa "po brai", "po staroj brai" ili "po stupovima" (Pavkovi 124, 134)5, tj. "po pasovima, a ne po glavama" ( 1981: 223);6 steena zemlja i stoka po odraslim mukim glavama ("po oruju"), a hrana prema broju lanova. Stara kua redovno pripada najmlaem bratu (odnosno sinu), uz obavezu da se stara o roditeljima koji sa njime ostaju. Najstariji brat, kojem se pri deobi priznaje "neto stareinstva", stie pravo da osnuje novo ognjite i novo "naselje" u katunu ("glada za strungom"). Prilikom deobe otac je izjednaen sa sinovima i ima pravo na deo koji je jednak njihovim delovima. U muku sferu spadaju: organizacija ciklusa proizvodnje i raspodela poslova u zemljoradnji i stoarstvu, kao to su oranje, kosidba i vridba, prenoenje i prevoenje tereta stonom vuom, uvanje stada na katunima; odluivanje o prodaji vika proizvoda (stoka, ito) i kupovini potrebnih roba, u prvom redu onih koje se u domainstvu ne proizvode i ne izrauju, kao i izlazak na trite. enska proizvodna sfera obuhvata: obradu vrta (uzgajanje povra i drugih biljnih kultura, lana i konoplje kao sirovina za izradu odee lanova porodice i za devojako ruho) i runu zemljoradnju (kopanje motikom, etva srpom); sabiranje divljih plodova, korenja i bilja; gajenje ivine; spremanje mlenih proizvoda na stoarskim stanovima gde ovim poslovima upravljaju "maja" ili "planinka" kao "glavno lice" u katunu; predenje i tkanje; prodaja na tritu onih proizvoda i rukotvorina koji spadaju u domen enskog rada (predivo i prtenina, jaja i ivina, beli mrs, povre), s pravom samostalnog raspolaganja novcem zaraenim od prodaje divljih plodova, prediva i prtenine; domaica raspolae belim mrsom, jajima i ivinom.
S. Vukosavljevi ukazuje da "neto to bi moglo da se nazove skuptinom zadruge, doista postoji, ali ne u vidu neke stalne organizovane ustanove, takve ustanove koja bi imala svoja povremena zasedanja sa utvrenim i tanim programom rada" (prema: urovi 1974: 469). 5 "Stup" u Imljanima oznaava proirenu porodicu (brani par sa oenjenim sinovima i unucima). Princip deobe po "stupovima", tj. po broju brae osnivaa (npr. ako je bilo tri oenjena brata u poetku, rauna se da je zadruga od tri stupa, bez obzira na kasniji porast broja lanova) uslovljen je samom strukturom bratinske zadruge i u potpunosti odgovara principu deobe stare slovenske zadruge, zakljuuje N. Pavkovi. 6 Prema Erdeljanoviu, "imanje se delilo na onoliko jednakih delova koliko je bilo mukih pretstavnika onoga pasa koji je zadrugu osnovao".
4
121
Gordana Gorunovi Bazini odnos polova i poloaj ene u dinarskoj zadruzi ne odgovaraju odnosima u razvijenom patrijarhalnom drutvu gde je ena potinjena mukarcima pre braka ocu, a po udaji muu. Pokazatelji ukupnog drutvenog poloaja, ravnopravnosti i relativne samostalnosti ena u dinarskoj zadruzi su: njihova ekonomska funkcija u zemljoradniko-stoarskoj proizvodnji; imovinskonasledna prava i minorat u nasleivanju enskih (preteno pokretnih) dobara, koja su steena sopstvenim radom i dobijena na dar po enskoj liniji srodstva, na relaciji majkaki; pravo ene na zatitu koju prua njen rod, tj. roditelji i braa; nepostojanje ustanove skrbnitva nad enama (pozitivno reeno, udovica po svojoj volji odluuje da li e ostati u muevljevoj zadruzi gde joj je zajemena hranarina ili e se vratiti roditeljima, odnosno brai koji imaju obavezu da je doivotno izdravaju; isto vai i za neudate devojke, "usedelice"); poloaj domaice zadruge; mogunost da ena u odsustvu odraslih, sposobnih ili mukaraca uopte postane stareina porodice i zadruge, a katkad i, premda retko i izuzetno, stareina ueg bratstva, odnosno katuna u srednjem veku, te potencijalno rodonaelnica i eponimiki predak novog bratstva; "simbolini tragovi izvjesne zajednice ena u zadruzi". uveni primer u etnolokoj literaturi je pomen izvesne Jelene, katunare vlakog katuna Vragovia u blizini Dubrovnika (1443). S obzirom da se u dubrovakim izvorima stareina katuna naziva catunarius (caput cathoni), a njegova ena catunara, izgleda da je pomenuta Jelena zaista bila stareina svog katuna, ali privremeni "samo namesnik, regent", kako pretpostavlja M. Filipovi (1963: 86, 88, 89). Poetkom XV veka spominju se u Bosni vlasi Kujavii kao vlasi kralja Tvrtka II; njihovo rodovsko ime je izvedeno od enskog linog imena Kujava, dakle, matronimiko, na osnovu ega se moe pretpostaviti da je eponimiki predak Kujava bila i stareina katuna. Imovinska i nasledna prava obuhvataju: prava neudate devojke i udate ene na lini imetak, osobinu (peculium) i prihod od njega, odnosno prihod od svog rada, vrta i ponekog darovanog pokretnog dobra (grla stoke, na primer); pravo devojke na devojaku spremu ("roba", "ruho", haljine") koju ona proizvede od domaih sirovina, vlastitim radom, ukljuujui i "priju", tj. pokretna dobra koja prilikom udaje primi na dar od majke ("majinstvo", "materinstvo"), oca, brae i sestara, roaka, kumova, prijatelja; pravo naslea nepokretnog porodinog dobra (roditeljske kue i imanja) u odsustvu direktnih naslednika po mukoj liniji, tj. brae. Prema Kuliievom tumaenju, sakupljanje divljih plodova i sirovina u prirodi, obrada vrta i motika zemljoradnja, berba plodova i etva useva nisu samo enske aktivnosti uslovljene aktuelnom podelom rada, ve ouvani trag nekadanjih kolektivnih prava (privilegija) i solidarnosti "enske zajednice" u matrijarhalno-rodovskom drutvu, u kojem su ene bile vlasnice zadrunorodovske zemlje i imale fokalnu poziciju, reeno savremenim antropolokim jezikom. Na ostacima tih kolektivnih enskih prava poiva ekonomski, pravni i ukupni drutveni poloaj ene u slovenskoj i dinarskoj zadruzi. 122 Antropologija 2 (2006)
Model zadruge... "Motika zemljoradnja i pravo na obradu vrta predstavljaju veoma jasan ostatak enske zemljoradnje u matrijarhalnom drutvu"; njegov simboliki trag je obiaj da nevesta tradicionalno nosi u novu zadrugu, pored ruha, srp i motiku, kao "arhaina orua enske rune zemljoradnje" (Kulii 1963b: 10). Pravo devojke na obradu vrta i poglavito u svrhu izrade odee i drugih upotrebnih predmeta za devojaku spremu je naprosto pravo privremenog korienja (do udaje) toj svrsi namenjene estice zemlje koja se nalazi u kolektivnoj svojini zadruge. Ono proizilazi iz drutvene potrebe i obaveze porodice da "dostojno" opremi udavae. Kulii primeuje da je naknada koju mladoenjini srodnici daju nevestinim obino ekvivalentna i reciprona (po vrsti, koliini i vrednosti darovanih predmeta) devojakoj spremi, koja se uglavnom sastoji od "ruha", "haljina", te da su ovi obiaji rodovskog karaktera, to se moe prihvatiti. Meutim, kada tumai svrhu naknade nije do kraja jasno da li je to kompenzacija za devojaku spremu ili za gubitak radne snage koji porodica devojke trpi zbog njene udaje, tj. patrilokalnog braka. Kada govori o enskim pravima kao privilegovanim pravima na linu i individualnu svojinu (na lini imetak, osobinu i prihod od svog rada), Kulii prenebregava injenicu da se radi prvenstveno o pokretnim dobrima koja se stiu vlastitim radom ili u obliku darova. Svi ovi oblici imovine, izuzme li se miraz u obliku nepokretnog dobra koji se javlja kasnije, kao i nain njihovog nasleivanja po enskoj liniji ( 1974: 499), u klasinom crnogorskom patrijarhalnom drutvu bili su, u sutini, "patrijarhalno-paternistiki simboli", tj. "apstraktni simboli" enske individualnosti i samostalnosti. Prema njegovom tumaenju, pravo ene na lini imetak je stara rodovska, a ne novija istorijska pojava uslovljena robno-novanom privredom, kako je Kosven (Kulii 1963a: 74-75; Kosven 1963) objasnio njegovo poreklo. Kulii prigovara Kosvenu da je ovo pravo ene u slovenskoj zadruzi pogreno identifikovao sa relativno novijim oblicima sa individualnom svojinom mukaraca u porodici i ustanovom miraza, koje se zaista javljaju pod uticajem klasno-ekonomske strukture, ali u fazi raspadanja rodovskog drutva i same zadruge. Da se radi o rodovskoj ustanovi pokazuju slini oblici enine imovine kod Kartvela na Kavkazu (mzitvi) i severnoalbanskih plemena (merqiri, naknada za nevestu; jedan deo merqiri pripadao je eni i zajedno sa haljinama i stokom inio njenu linu imovinu) i nain njenog nasleivanja: posle enine smrti ona je pripadala njenoj deci, a u sluaju da nije imala dece njenim srodnicima. Kulii i Gasparini objanjavaju ovaj rodovski oblik enske imovine (tzv. majino dobro) i nain njenog prenoenja po liniji majka-ki kao ostatak matrijarhata u kojem su mukarci bili iskljueni iz naslea. Na isti nain oni tumae i poreklo minorata u nasleivanju po enskoj, odnosno mukoj liniji. Po Gasparinijevoj rekonstrukciji, staro matrijarhalno pravilo po kojem je najmlaa ki nasleivala majku preneto je kasnije na muke srodnike po materinskoj liniji, na ujake i sestrie, tako da je najmlai sestri nasleivao ujaka Antropologija 2 (2006) 123
Gordana Gorunovi (Kulii 1955: 48). Kuliieva pretpostavka o poreklu obiaja minorata po mukoj liniji, kao oblika koji se razvio u vezi sa institucionalizovanjem patrilinearne porodice, je jo spekulativnija. Pozivajui se na podatak T. orevia da ovek koji ima vie keri obino prizeuje najmlaeg zeta to znai da porodinu imovinu (tj. dedovinu) nasleuju deca najmlae keri (unuci) on zakljuuje da je minorat u nasleivanju po mukoj liniji prvobitno bio uveden preko zeta, tj. mua najmlae keri, i na podlozi matrilokalnog braka (Kulii 1957a: 166). Miraz nije postojao u starim srpskim i slovenskim ustanovama, o emu svedoe strani termini koji poev od srednjeg veka slue za njegovo oznaavanje grki prikija, od kojeg i potie naa re "prija" (lat. perchivium; dotario, koji je dao oblik dota u zapadnim delovima Balkana). Kulii zakljuuje da se "pokloni nevestama u zemlji i novcu" i sm obiaj miraza javljaju u srednjem veku, i to najpre u najviim slojevima feudalnog drutva i urbanim sredinama (Primorje), sudei po dubrovakim i kotorskim izvorima statutima i zapisnicima o proceni ruha iz XVI i XVII veka. U dinarskoj oblasti i drugim ruralnim podrujima miraz nije postojao u tom periodu; neveste su donosile u zadrugu gotovo iskljuivo svoju devojaku spremu. Uz to, stara slovenska re veno (), koja u nekim slovenskim jezicima danas oznaava miraz, primarno je oznaavala naknadu devojinom rodu za njenu spremu. Isti semantiki razvoj rei, koja je prvobitno oznaavala naknadu za nevestu, odigrao se i u drugim evropskim jezicima kada je uveden obiaj miraza. Prema optoj odredbi slovenskog obiajnog prava, ena je iskljuena iz naslea nepokretnog porodinog dobra kada ima brau. K. Kadlec je smatrao da se ovaj stari princip ouvao zbog toga to ena udajom naputa roditeljsku kuu i prelazi u muevljevu. Kulii, pak, smatra da je odredba sekundarna, ba kao i patrilokalni brak: naime, usled uvoenja patrilokalnog braka i institucionalizacije patrilinearne zadruge brae, ene su neminovno izgubile nasledna prava u svojoj zadruzi. Analogno, svaki mukarac koji bi preao u eninu kuu gubio je nasledna prava u svojoj; to znai da je poloaj domazeta formalno izjednaen sa poloajem ene koja udajom naputa zadrugu, to je "sasvim razumljivo", dodaje Kulii (1955: 49, 53; 1958, 1959), i sa stanovita osnovnih ekonomskih pretpostavki zadrunog ivota potrebe ouvanja kontinuiteta kolektivne zemljine svojine, tj. kontinuiteta osnovnog zadrunog dobra. ene su kao kompenzaciju za izgubljena prava u svojoj zadruzi dobile druga prava: u roditeljskoj zadruzi pravo na osobinu, opremu i na izdravanje, u sluaju da ostanu neudate, a u muevljevoj zadruzi pravo na osobinu i otpremninu koja pripada udovici ako odlui da se vrati u svoj "rod". Pod odreenim uslovima ena nasleuje ravnopravno s mukarcima, u prvom redu, kad nema brae. Ovu staru slovensku odredbu koja se javlja u Ruskoj pravdi sadre i statuti Vinodolski (1288),7 Dubrovaki, Kotorski, PoStrohal (1907: 215-296, 258), meutim, napominje da u Vinodolskom zakoniku "nema ni traga" od zadrunog sistema jer ga je potpuno istisnulo individualno vlasnitvo.
7
124
Model zadruge... ljiki i kasniji zakonici (Zakon Vojne granice iz 1807. i Zakonik crnogorski iz 1891. godine). U srednjovekovnom Dubrovniku je, tavie, sestra koja nema brae bila i formalno izjednaena s mukarcem odredbom statuta: "Que si fratrem masculum non habuerit, sit sibi ipsa idem masculus" ("Gdje nema brae, tu je sestra isto to i brat"), dakle, isto to i muki naslednik. Pogledajmo sada domen mukaraca u zadruzi. Deoba osnovnog zadrunog imanja vri se po generacijama brae (po pasovima, kolenima, stupovima) zbog toga to se dinarska, kao i "slovenska zadruga" prvobitno, sastoji, po definiciji, od generacija brae; pravilo o deobi je izraz same srodnike strukture zajednice. Za razliku od naeg etnologa, Kosven tumai isti princip kao zatitnu meru koja treba da sprei preuranjenu deobu, cepanje na mala domainstva i usitnjavanje poseda, kao obiajno-pravni mehanizam koji proizilazi iz uslova same zadruge, prvenstveno ekonomskih. Ova dva objanjenja nisu u koliziji, pa ipak Kulii (1955: 46, 55) naziva Kosvenovo "ekonomistikim" i smatra da ono ne odgovara istorijskoj analizi zadruge koju i sam Kosven delimino sprovodi. Krajnji rezultat te istorijske analize na koju Kulii aludira je zakljuak da slovenska patrilinearna zadruga predstavlja "sintezu ukinute sororalne zadruge matrijarhalnog drutva i novog patrilokalnog bratstva koje se iz nje razvilo". Kako je ustanovio V. Bogii, isti reim je u naelu vaio i za inokosnu porodicu, odnosno proirenu i zadrunu porodicu u kojoj je stareina bio otac: dokle god se ne podeli, otac ne moe raspolagati porodinom imovinom, "ni mortis causa, bez pristanka svojih sinova"; posle njegove smrti, "sve ostaje in statu quo" ukoliko sinovi, tj. braa ostanu u zajednici. U Crnoj Gori odrasli sinovi su mogli traiti deobu ve za oevog ivota, iako se tome suprotstavljao l. 47 Danilovog zakonika (1855); pri deobi otac je bio izjednaen sa sinovima. Na istom mestu Bogii (1894: 36, 37) ipak konstatuje postojanje jedne razlike: naime, vlast oca, stareine inokosne porodice vea je od vlasti stareine sloene porodice, tj. kune zadruge. Polazei od narodnih shvatanja, N. Pavkovi (1962: 128) ukazuje na razlike u unutranjem poretku bratinske (rodovske) i porodine (oinske) zadruge, koje se oituju u poloaju stareine: stareina brat, ija je funkcija izborna, ne moe da sprei deobu, ukoliko su ostali saglasni, niti da otera, iskljui, jo manje da razbatini bilo kojeg lana ili njegovu porodicu; otac stareina pak moe sve to, dok njega samog niko ne moe prisiliti na deobu; u sluaju nesloge, sinovi se od njega mogu odeliti samo ivotom i stanovanjem, ne i imanjem. Prema Kuliievom tumaenju, re je o veoma starom principu slovenske zadruge i obiajnog prava, po kojem stareina sa njegovog stanovita je irelevantno da li je stareina brat ili otac ne moe samostalno raspolagati zajednikom imovinom bez saglasnosti ostalih, punoletnih i oenjenih zadrugara. Isto naelo on otkriva i u odredbama pojedinih srednjovekovnih pravnih spomenika kako kod Junih, tako i kod ostalih Slovena (primorski statuti; poljski Vislicki statut iz 1347) (Kulii 1955: 47). Dubrovaki statut, na primer, predAntropologija 2 (2006) 125
Gordana Gorunovi via ta otac moe pokloniti od porodine imovine, a za ta mora traiti saglasnost sinova, kao i to da oenjeni sin moe zavetati etvrtinu oinstva ve za oevog ivota (up. Strohal 1907: 256259).8 Prema drugoj odredbi, otac je u sluaju ponovne enidbe morao sinovima predati majin miraz ako oni vie ne bi hteli da ive sa njim. Pravo dece na materinstvo, koje inae nikad nije zastarevalo, fiksirano je i u odredbama Kotorskog statuta. U srednjovekovnoj Poljskoj otac je posle enine smrti morao dati polovinu imanja ak i maloletnim sinovima, ako bi oni to traili, to Kulii interpretira u smislu da se porodica raspadala posle majine smrti. Da bi se spreilo raspadanje zajednice oeva i sinova Kazimir Veliki je 1347. godine doneo odredbu po kojoj sinovi nakon majine smrti ne mogu traiti svoj deo, sve dok se otac ponovo ne oeni. Po Kadlecovom miljenju, ovi podaci idu u prilog pretpostavci da je u staroj slovenskoj porodici smru jednog roditelja prestajala da vai roditeljska vlast nad decom, to e rei da su ona tada sticala slobodu. Kulii ih tumai drugaije, kao podatke9 koji ukazuju na tragove starijeg, materinskog prava vlasti majke nad sinovima i nasleivanja dobara po majinoj liniji, to znai da "patrilinearna porodica jo nije bila dovoljno uvrena".
Komentar i kritika
Ogranienje prava, kako stareine zadruge tako i ostalih mukaraca, moglo bi proizilaziti iz primata roda i samog "bia" zadruge, kako bi rekao I. Strohal, odnosno naela zadrunog prava. Zemljite ne pripada nikom ponaosob niti svima kao suvlasnicima, ve "svrsi itave imovine", to znai da imovina slui kako prolim i sadanjim, tako i buduim pokoljenjima koja e potencijalno na njoj iveti i raditi. Ona se stoga mora drati u stanju koje toj svrsi odgovara (Strohal 1907: 243, 245). Otuda se, kako istie N. Pavkovi (1982: 27, 28), pre moe govoriti o trajanju u kulturalnom smislu nego o nasleivanju u strogo pravnom smislu. Konceptualni model koji naglaava naelo kontinuiteta sadri i etiku komponentu: sadanji
Strohal tvrdi da je i kod Junih Slovena postojala patria potestas i kao dokaz navodi odredbe statuta Dubrovnika, Kotora, Budve i ostrva Hvara. Ako je mu, odnosno otac, po tim odredbama, mogao oterati svoju enu, isterati sinove iz kue i prodati ih, to znai da je otac bio gospodar kue i da je mogao po svojoj volji raspolagati svojom imovinom. 9 Pitanje je da li su ovi primeri najsrenije odabrani i ima li uopte smisla tumaiti pravne odredbe na nain na koji to ini Kulii, ne vodei rauna o njihovom kontekstu i celini teksta zakona. To moe da vodi suvie uoptenim i pogrenim zakljucima, tim pre to pravne spomenika iz srednjeg veka, osobito one u Junom primorju i Dalmaciji, odlikuje kontaminacija normi razliitih vrsta prava (obiajnog, poreklom iz plemenskog drutva Slovena i starobalkanskih naroda, i klasno-patrijarhalnog rimskog i feudalnog sa elementima ranoburoaskog prava). Odatle verovatno proistiu unutranja neusklaenost, nedoreenost i protivrenost normi, u ijoj interpretaciji se esto ne slau ni za to kvalifikovani pravni istoriari i etnolozi.
8
126
Model zadruge... korisnici i plodouivaoci batine obavezni su precima koliko i potomcima, tj. buduim generacijama. Ovaj etiki imperativ nalae primat roda po mukoj, oinskoj liniji srodstva, koji karakterie ustanove i porodino pravo Slovena i ostalih Indoevropljana. Porodica je, po tom shvatanju, samo "prelazni oblik venog roda" (Odri 1990). Usled toga, ak ni stareina velike patrijarhalne porodice koji ima potpunu despotsku vlast nad svojima to ne vai i za dinarsku zadrugu10 takvu da, recimo, moe prodati roenog sina kao roba, ne moe da otui nijedan deo porodine imovine: to je zato to njegov sin pripada samo njemu, dok porodino imanje pripada rodu, on njime samo upravlja (Ibid.: 102-103). Da li je onda neophodno ili uopte potrebno uvoditi hipotezu o matrijarhalnom poreklu tzv. fratrijarhalne zadruge, da bi se razumeli i objasnili oblik zadrune porodice i domainstva, njen srodniki sastav, ekonomska infrastruktura i obiajno-pravni mehanizmi u regulisanju unutranjih odnosa, ukljuujui sadraj i kvalitet osnovnih odnosa izmeu polova i generacija? Veina elemenata u Kuliievom modelu moe se objasniti uslovima same zadruge i drutvenim uslovima u kojima ona egzistira i funkcionie (ispunjava funkcije unutar sebe i u odnosu prema drutvu), i pod ijim uticajem se menja, transformie ili iezava; u strukturalno-funkcionalnoj vezi sa svojstvima sistema srodstva i naina proizvodnje. Takav pristup bi, meutim, morao podrazumevati odreenu teorijski zasnovanu i metodoloki operacionalizovanu definiciju strukture porodice, koja Kuliiu nedostaje, a koja ukljuuje relaciju izmeu zadruge i strukture drutva (Rozenbaum 1988: 79). Usled ovog nedostatka i drugih propusta, rezultujui model zadruge koji se pomalja iz Kuliievih tekstova ima karakter opisnog, normativnog i idealnog modela ustanove. Model je teorijski neosmiljen i nedovoljno analitiki ralanjen, empirijski nedovoljno potkrepljen i vremenski neodreen. On emituje sliku zadruge u ravnotei sa samom sobom i sa ostatkom tradicijskog drutva: stanje unutranjih odnosa, u znaku ravnopravnosti polova, ravnotee odnosa moi ena i mukaraca, u sutini je beskonfliktno, stabilno i harmonino; autor pri tome ne obraa panju na sadraj porodinih uloga i odnosa (roditelja i dece, branih partnera, brae i sestara, svekrve i snahe, zaova i jetrva, i drugih lanova zadrunog domainstva). Poput veine starijih istraivaa, i Kulii zastupa tezu o raspadanju zadruge, njenom iezavanju i odumiranju usled prodora robno-novane privrede u
Pa ipak, Erdeljanovi (1981: 202) kao da ima na umu i takvu mogunost kada pie o Kuima: "Ali to se ba domaa eljad tako iste patriarhalne porodice naziva izrazom, koji ima prvobitno znaenje roblje, robovi, to je zaista vrlo znaajno i nije bez dubljeg smisla. Ja drim, da u tome smemo gledati ostatak ranijih patriarhalnih vremena, kad je ovek dolazio do ene veinom pomou otmice. () I ene i deca bili su dakle roblje, pa uz njih i sva ostala eljad, koja je stojala pod neogranienom vlau domaeg stareine (a meu tom drugom eljadi moglo je biti i pravih, ratnih zarobljenika i robinj)."
10
127
Gordana Gorunovi seosku sredinu i ekonomske diferencijacije seljakih domainstava. Ovi uticaji, destruktivni po tradicionalnu ekonomsku osnovu i egalitarnu strukturu odnosa u zadruzi, potiu iz drugaijeg i sloenijeg sistema, ije se postojanje i delovanje podrazumeva, ali ne eksplicira u relaciji sa organizacijom tradicijskog drutva. Ovom stanovitu se moe suprotstaviti kao heuristiki plodnije ono koje tretira zadrugu i porodino domainstvo seljakog stanovnitva kao mikro plan za praenje uinaka drutveno-strukturalnih procesa. Posmatrana iz tog ugla, zadruga se ukazuje kao fleksibilna, funkcionalno adaptabila ustanova, ije su varijacije (oblik, srodniki sastav, veliina, kvalitet unutranjih odnosa, sadraj porodinih i srodnikih uloga, i drugi parametri) uslovljene faktorom prostora i vremena. Shodno zakljucima antropoloko-istorijske analize srbijanske zadruge u delima amerikih naunika, re je pre o njenom neprestanom prilagoavanju nego o naglom zavretku ili odumiranju. Kulii zagovara tezu o ravnopravnosti polova, koja je vredna panje, s obzirom na dominantnu patrijarhalnu ili androcentrinu ideologiju plemenskog drutva - "idealna kultura" insistira na asimetriji polova i na superiornosti mukaraca (Rihtman-Augutin 1984: 172). Ona je donekle opravdana sa stanovita njegove idealtipske deskripcije zadruge koja se uglavnom zasniva na normativnom modelu obiajnog prava; pitanje njene verodostojnosti izvan tako koncipiranog modela, u stvarnosti, izlazi iz okvira autorove perspektive. Po toj tezi, ene imaju drutvenu mo koja proizilazi iz njihovih ekonomskih funkcija i priznatih prava na posedovanje imovine, raspolaganje rezultatima sopstvenog rada i uee u donoenju odluka. Izgleda kao da se u ovoj taci Kuliiev model pribliava "stvarnoj kulturi", tj. ostvarenom, proivljenom redu, utoliko to se moe govoriti o delovanju ako ne i postojanju kao trajne, vidljive ili organizovane skupine, tj. "zajednice ena" tzv. "enske subkulture" (Rihtman-Augutin: 169-172). Tako D. Rihtman-Augutin oznaava ovu sferu enskih prava i dunosti, povremeno prepoznatih interesa kao zajednikih, te enama dostupnih strategija u zadobijanju moi, posrednih i neposrednih naina vrenja pritiska i uticaja. Niko ne porie da ene ak i u izrazito patrijarhalnim, patricentrinim drutvima mogu imati realnu mo u braku i porodici, ali su raspoloiva sredstva i naini njenog sticanja, gotovo u pravilu, predodreeni i limitirani drutveno vaeim shvatanjem o "prirodi" i vrednosti enskog pola (oseanja, miljenja i delovanja ena). Usled toga, moe se oekivati da e proporcionalno ostvarenoj a eksplicitno nepriznatoj ili javno potcenjenoj moi ena, kako i RihtmanAugutinova primeuje, "idealna kultura jae inzistirati na njihovoj podreenosti, nesposobnosti i nepodobnosti da odluuju." U takvoj situaciji relevantno bi bilo znati ta ene o sebi misle, ali tu vrstu podataka teko da emo nai u korpusu grae domae etnologije, koja obiluje ne samo idealnim modelima, ve mukim idealnim modelima "oveka", linosti, socijalnog i nacionalnog karaktera. 128 Antropologija 2 (2006)
Model zadruge... Kao primer moe se navesti Gezemanov idealni psihosocijalni tip Crnogorca. Podaci koji se indirektno odnose na ideologiju roda u kulturi plemenskog drutva sreu se i u drugim etnopsiholokim i lingvistikim studijama. Idealno zamiljeni modeli linosti, socijalnog i nacionalnog karaktera predstavljaju projekciju shvatanja patrijarhalne kulture o mukom rodnom karakteru (socijalizovanoj prirodi, zreloj mukosti i ulozi mukaraca). Heroiki ideal u njegovoj osnovi, koji normativno obuhvata sve pripadnike zajednice (Gezeman 32), obeleen je asimetrinim shvatanjem prirode i drutvene uloge polova. U takvom drutvu ena je, takorei po definiciji, po svojoj prirodi, kukavica par excellence: ona nije junak (Popovi 73). Ona naravno moe, tavie, treba da se u mnotvu ivotnih situacija uzdigne do vrline (hrabrosti) trpljenjem, stoicizmom, preuzimanjem odgovornosti, ak naina ponaanja i aktivnosti normalno predvienih za muku ratniku ulogu (npr. u sluaju tombelije) i da postane ena-junak. Mukarac koji ne poseduje vrlinu hrabrosti izjednaava se sa enom kukavicom (ona koja kukanjem oplakuje junaka), pa se tako pogrdno i naziva, odnosno "baba", "strina". Budui da su modeli ove vrste konstrukti patrijarhalne kulture i samih istraivaa koji ih sistematizuju i dalje prenose, i da su ispunjeni simbolikom odnosa roda (gender), oni bi mogli predstavljati zahvalan objekat za antropoloku analizu ideologije roda u naem tradicijskom drutvu. Sa ovog stanovita, pitanje njihove korespondencije sa nekom "stvarnijom stvarnou" od one koju predstavlja stvarnost kulturnog miljenja o polovima je manje bitno jer "kako emo misliti o polnosti i o polnoj razlici u velikoj meri zavisi od toga u kakvoj kulturnoj, to jest saznajnoj konfiguraciji polne/rodne razlike ivimo" (Papi 1997: 89). Sistem srodstva, kao generator rodnih identiteta i ideologije (Ortner, Whitehead 1981: 1013; Rubin 1983: 104),11 u tradicijskom drutvu Srba i Crnogoraca je u znaku muke agnatske ideologije. U crnogorskom i albanskom patrijarhalnom plemenskom drutvu vai shvatanje, karakteristino za indoevropsku porodicu "uopte" (Popovi 1954: 63, 64): "koliko se srodstvu po mukoj liniji pridaje veliki znaaj, toliko je u patrijarhalnom drutvu enska linija, kao to je poznato, bez ikakve vrednosti." Popovi obrazlae ovu tvrdnju i samo shvatanje u osnovi takve socijalne situacije lingvistikim sredstvima: na primer, muka deca se nazivaju "srea", a sam izraz dete u Crnoj Gori znai "muko dete par excellence", "eti" (nasuprot "evojka"); potom, dok je kod starih indoevropskih naroda terminologija za srodnike po mukoj liniji
Srodstvo i brak se smatraju jednim od najznaajnijih drutvenih konteksta u okviru kojih se stvara i reprodukuje ideologija roda, specifina za dato drutvo; drugi kontekst je sfera odnosa prestia. Rubin (1983: 104) daje sledeu definiciju: sistemi srodstva sastoje se "od konkretnih oblika drutveno organizovane polnosti i te oblike reprodukuju. Sistemi srodstva su opaljivi i iskustveni oblici sistema pola/roda."
11
129
Gordana Gorunovi veoma razvijena i razuena, za srodnike po enskoj liniji postoji upadljivo mali broj termina, koji se, uz to, razlikuju od jezika do jezika. Isto vai i za na renik srodstva. R. Raki (1991: 34-35) konstatuje "izrazitu patrijarhalnost" porodine situacije i sistema srodstva kod Srba, koji su u znaku patrilinearnog raunanja srodstva i patrilokalnog braka. Crnogorski "primer", tj. oblik srodnike i drutvene strukture je, kako istie Bet Deni (1988: 267) "ekstremna verzija grupiranja po patrilokalnom i egzogamnom principu, sa jasnom hijerarhijom spolova,12 gdje iskljuivo mukarci imaju pravo vlasnitva i mo." Porodini i nasledni odnosi u klasinom crnogorskom patrijarhalno-plemenskom drutvu ( 497) zasnivali su se na: principu agnatskog srodstva; neravnopravnosti polova koja se izraavala u obliku nejednakih naslednih prava ena i mukaraca, kao i favorizovanju mukog potomstva; neravnopravnosti brane i vanbrane dece; nipodotavanju ustanove miraza i matrilokalnog braka. Znaajno je to to Vujai (504-505) u formalnu definiciju ustanove miraza unosi element drutvenog vrednovanja, koji je bitan za razumevanje njene pozicije u tom drutvu. Ovaj pojam je negativno konotiran i povezuje se s drugim izrazima koji oznaavaju najveu nesreu, kao to su "pustinja", "pusto", "istrabina", "iskopana" i "nesretnja kua". U XIX veku miraz kao imanje sa "pustinje" je nesreno imanje koje nasleuje (vie nominalno) devojka "bezbratnica". Usled bojazni da "bezbratnica" ni sama ne moe da raa sinove ("sreu") i negativnog stava prema domazetskom braku i domazetima, takve mirazue su esto, pod pritiskom javnog mnjenja, poklanjale "oinstvo" strievima, bliiki, ime su sebi obezbeivale pravo rodovanja. Tek u postklasinom periodu (period jaanja dravne vlasti i robno-novane privrede) javlja se novi tip udavae, "mirazua" i eventualno matrilokalni brak kao "predmet rauna", tj. brak iz interesa. Vujai naglaava da je osnovna gentilna i organizaciona jedinica bilo bratstvo, ime se istie njegov strukturalni primat u odnosu na porodicu i zadrugu, na ta stariji istraivai (etnolozi, istoriari i pravnici) nisu dovoljno obraali panju. Bratstvo je "sinteza" i "izvor svih ili skoro svih patrijarhalnih odnosa i situacija, pa i onih koje se odnose na fenomen nasljedstva" (497-498 u napomeni, 506). Iz takve "paternistike" strukture i ideologije bratstveniko-plemenske organizacije proizilazi ne samo precedentno pravo mukaraca u nasleivanju patrimonija, ve i njihova "apsolutna dominacija" u braku, porodici i javnom drutvenom ivotu. ena je bila "dodatak" mukarcu, u svom domu prolaznik budui unapred "namijenjena tuoj porodici", a u muevljeNa hijerarhiju polova ukazuje i V. Erlih (Stein-Erlich 1966: 32, 33) kad razmatra odnose u zadruzi: poloaj lanova je odreen uzrastom i polom, ali je kriterijum pola jai; mukarci su superiorni u odnosu na bilo koju enu iz kue, stav posebno naglaen u regijama s ratnikom tradicijom i plemenskom organizacijom.
12
130
Model zadruge... voj kui i porodici ona koja "donosi", obezbeuje sinove kao naslednike i nove lanove bratstva. U tome se, prema analizi Bet Deni, sastoji "patrilinearni paradoks" patricentrinih struktura, koje se javljaju kao prikladna funkcionalna reenja u ekolokoj adaptaciji stoarskih i ratarskih drutava, kako na Balkanu (Srbi, Crnogorci, Albanci, Sarakaani), tako i u drugim podrujima sveta. Takva struktura formalno negira postojanje ena (Deni 269, 281); ene su, figurativno reeno, samo "crte koje povezuju bitne toke dijagrama, odnosno veze izmeu oeva i sinova i mukih srodnika po enidbi", dok su u stvarnosti one vitalno znaajne za opstanak i reprodukciju zajednice. Autorka nas podsea da su antropolozi do sada uglavnom u prvi plan isticali tzv. matrilinearnu zagonetku i "matrilinearni paradoks" protivrenost izmeu strukture koja negira vanost oinstva i stvarnosti, i sugerie da se mehanizmi muke nadmoi ne mogu razumeti ukoliko se ne uoe kontradikcije u patrilinearnoj strukturi. Zanimljivo je videti kako teorija jednog od tih antropologa koji su naglaavali unutranju protivrenost i nestabilnost matrilinearnih sistema dobija potvrdu u balkanskim sistemima: "Ne ulazei u debatu da li je Levi-Strosova teorija o razmjeni ena univerzalna ili nije, ona daje toni model struktur srodstva u balkanskim drutvima koje ovdje razmatram. Njegova tvrdnja da u ljudskom drutvu mukarci razmjenjuju ene, a ne obrnuto () moe se parafrazirati da razmjena ena dovodi do formiranja mukih grupa, a ne grupa koje priznaju jednaku participaciju oba spola" (Deni 281).
Poreklo i arhaini oblik

Kulii se ne bavi razmatranjem drugaijih gledita o istorijskom poreklu i razvoju zadruge kod Junih Slovena, ali je evidentno da od samog poetka odbacuje teoriju o njenom postanku u uslovima feudalizma i pod uticajem fiskalne politike feudalne drave (tzv. fiskalna teorija Jana Pajskera).13 Njegova evolucionistika interpretacija nema skoro nita zajedniko sa onom varijantom koju su u XIX veku izneli A. Jovanovi i M. Radosavljevi, a u ijoj osnovi se nalazi "obrnuta" projekcija pretpostavka o istorijskom razvoju srpske, odnosno patrijarhalne zadruge uopte iz individualne porodice. Kulii se slae sa pretpostavkom starijih autora (npr. K. Kadleca, A. Majcena, O. Utjeenovia-Ostroinskog, V. Bogiia) utoliko to smatra da je zadruga opteslovenska i drevna
Ovu teoriju je prihvatio Ivan Strohal, dok je od etnologa Milenko Filipovi (1963) bio naklonjen nekim njenim argumentima o faktorima koji su posredno i neposredno doprinosili ovoj formi porodinog ivota i domainstva u srednjovekovnim drutvima Junih Slovena (potreba za radnom snagom i veim brojem mukaraca da bi se ispunile radne i poreske obaveze).
13
131
Gordana Gorunovi ustanova, ali ne i specifino, odnosno iskljuivo slovenska. Njegova pozicija je bliska Gasparinijevoj14 i moda najslinija Kosvenovoj. Obojica dele gledite po kojem promena "osnovne elije" rodovskog drutva predstavlja "centralno jezgro" u celokupnom procesu preobraaja matrijarhata u patrijarhat, i nastoje da u strukturi oblik zadruge kod slovenskih, balkanskih, kavkaskih i drugih naroda otkriju one elemente koji kao "pupana vrpca" vezuju njen praoblik za matrijarhat, tj. matrijarhalni gens (Kulii 1955: 46). Postoje i neke razlike izmeu njih koje se oituju u tumaenju drutvenog porekla i uloge pojedinih ustanova (relikti arhainih rodovskih odnosa, v. Kulii). Na osnovu analize simbolikog sadraja crnogorskih i bokekih svadbenih obiaja, kao i tumaenja svojstava nae terminologije srodstva, Kulii metodom pretpostavljene istorije drutvenih ustanova rekonstruie glavne faze u evoluciji slovenske zadruge i njen arhaini oblik u sklopu matrijarhalnog gensa. Njegov i Gasparinijev ideal-tipski model matrijarhalne zadruge-roda (Kulii 1956: 224-225) koja se zasniva na dislokalnom braku (razdvojenosti branih partnera) pretpostavlja trogeneracijsku strukturu: matrijarhalno domainstvo obuhvata tri uzastopne generacije brae i sestara po materinskoj liniji srodstva. Na elu porodice nalaze se baba (majina majka) i babin brat (Tacitov avus magnus, deda-ujak), potom slede babina deca (kerke i sinovi) i unuci (sinovi i keri njenih keri). Vidimo da nedostaju babin mu i muevi sestara, bilo privremeno ili trajno, to se objanjava prevagom dislokalnog braka. Dedina ena i potomci, kao i ene brae i njihovi potomci prirodno, tj. logino ne spadaju u strukturu ovog tipa, samim tim to je srodstvo matrilinearno, a patrilokalni brak ne postoji. Tako, pored predstavnika najstarije generacije (brat i sestra, tj. deda i baba) i pokolenj ena, strukturu matrijarhalne porodice kao roda u "minijaturi" obeleavaju i dva osnovna pokolenja brae, braa generacije ujaka (braa sestaramajki) i braa generacije neaka (sinovi sestara). Kao to i sam Kulii zapaa, "ovakva porodica nuno pretpostavlja dislokalni brak, kad braa (ujaci i neaci) nisu stalno prelazila u enin rod", tj. u mesto stanovanja svojih ena i njihovih srodnikih skupina. A to je situacija koja, prema njegovom tumaenju, obeleava istorijsku fazu prelaza iz matrilokalnog u patrilokalni brak. Ta faza predstavlja iseak globalnog drutvenoistorijskog procesa preobraaja matrijarhalno-rodovskog u patrijarhalno-rodovsko drutvo.
M. Gavaci (1963: 25) navodi Evela Gasparinija kao najupornijeg savremenog zagovornika teze o zadruzi kao tipino slovenskoj i drevnoj zajednici sa prvobitno "matrijarhatskim" reimom. Poto je izneo glavne Gasparinijeve argumente, Gavaci napominje da se sa ovom "tezom i predodbom o materijarhatskom znaaju iskonskih slavenskih obiteljskih zajednica kao i o pojavi ovakvih matrijarhatskih elemenata u junoslavenskih zadruga novijih vremena ne slae posve koncepcija njihova ustrajnog prouavaa pire Kuliia ()."
14
132
Model zadruge... Poto se svadbeni obiaji srpskog i crnogorskog naroda usredsreuju na sam in ritualnog prevoenja neveste u mladoenjinu srodniku grupu i mesto stanovanja, Kulii smatra da je faza "fiksirana" u njima (1956: 237); obiaji i rituali odraavaju i simboliki odigravaju stvarni istorijski dogaaj i in uvodjenje patrilokalnog braka u uslovima prvobitnog matrilinearnog gensa. Reeno antropolokim jezikom, Kulii tretira svadbene obiaje u celini kao svojevrsni istorijski "obred prelaza" i inicijacije prelaz iz jednog drutvenog sistema u drugi. Uvoenje patrilokalnog braka u uslovima matrilinearnog gensa omoguava da se uvrsti zajednica ujaka i neaka sa nekom vrstom avunkupotestalnog ureenja. Na podlozi istog oblika braka i u vezi sa promenom drutvenih uslova u proizvodnji (razvoj muke plune zemljoradnje i stoarstva) postepeno e se formirati patrilinearni rod sa oinskom vlau. Kulii istie da je u istim, crnogorskim i bokekim obiajima odraena struktura trogeneracijske matrijarhalne porodice i zajednice ujaka i naaka. Tako, ritualna uloga starog svata15 odgovara stvarnoj drutvenoj funkciji babinog brata (majin ujak) kao "mukog predstavnika prvobitno matrijarhalne zadruge"; prvijenac simboliki reprezentuje generaciju mladoenjinih, odnosno nevestinih ujaka, a deveri generaciju mladoenjine brae (generacija sinova sestara).
Komentar i kritika
Kuliievom tumaenju znaenja svadbenih obiaja (Kulii 1956: 211242) ne mogu se porei duhovitost i dovitljivost; uprkos tome, njegova rekonstrukcija arhainog oblika slovenske zadruge-roda, izvedena isto logikim sredstvima, je hipotetika i krajnje spekulativna. Sama analiza obiaja u cilju istorijske rekonstrukcije oblik i geneze socijalnih (porodino-branih i rodovskih) ustanova je u metodolokom pogledu problematina. Ona poiva na pretpostavci da su narodni rituali izvor, tanije istorijski izvor po sebi, te da se deskriptivna graa o njima moe koristiti bez ikakve prethodne kritike i tumaiti nezavisno od konteksta u kojem se obredi izvode. Greka koju Kulii ini je slina Bahofenovoj (Bahofen 1990). vajcarski naunik postulira dvostruku vrednost i realitet mitova, u istorijskoj i heuristikoj ravni: mitovi se, po njegovoj pretpostavci, zasnivaju na seanju na stvarne istorijske dogaaje, pri emu u osnovi istorijskih dogaaja i procesa lei opti
Prema jednom narodnom iskazu iz Konavala, stari svat je trebalo da bude iz "kue odakle je baba uveglije" (ne precizira se koja baba, da li oeva ili majina majka?), a prvijenac "iz kue odakle je mati uveglije". Kulii to interpretira na sledei nain: stari svat u klasifikatornom smislu predstavlja starije ujake, tj. generaciju babine brae, a prvijenac mlae ujake, generaciju majine brae (1956: 224).
15
133
Gordana Gorunovi razvoj koji odgovara onome to istoriar tumai kao opte u mitovima (Vezel 1983: 13). Tako se celokupna argumentacija vrti u krug. Analogno, Kulii svoje poverenje u narodne obiaje, rituale i usmena predanja kao potencijalne istorijske izvore zasniva na pretpostavci da su u njima "konzervirana" prethodna drutvena stanja i faze realne i univerzalne istorije, a pri tom ne uvia da je ono to on smatra realnom i univerzalnom istorijom rezultat prethodne konstrukcije. Ta konstrukcija je izvrena metodom pretpostavljene istorije. Usled toga, ishod Kuliieve rekonstrukcije se unapred zna budui da ga i sam autor unapred pretpostavlja, tako da se simbolika analiza obiaja ne rukovodi idejom da se polazna pretpostavka proveri ili ispita pod uslovom da je to uopte mogue na materijalu drutvenih obiaja, s obzirom na simboliku prirodu i komunikacijsku funkciju rituala ve da se ona poto-poto potvrdi. Na taj nain (re)konstruisani oblik slovenske matrijarhalne porodice ostaje u domenu virtuelnog jer ne postoji nain da se on istorijski ili empirijski verifikuje. U toj hipotetikoj socijalnoj situaciji centralno mesto pripada dislokalnom braku. Kada se ima u vidu sloenost pravila o braku (prebivalitu) i njihovih kombinacija u praksi matrilinearnih i matrifokalnih sistema, varijacije u pogledu oblika i sastava porodice i domainstva, dislokalni brak kao dominantni ili iskljuivi oblik je teorijski zamislivo, ali i veoma retko reenje u empirijskoj stvarnosti. Antropolozi koji su imali priliku da upoznaju stvarnu situaciju u matrilinearnim drutvima istiu da je sastav svake pojedinane porodice sloeniji nego to se obino misli i, u poreenju sa sastavom patrilinearnih oblika, daleko raznovrsniji ( 1979: 131, 139). Samo u okviru jedne lokalne zajednice, sela, pa ak i domainstva mogu da koegzistiraju razliiti tipovi braka uksorilokalni, avunkulokalni, dislokalni, virilokalni; kombinacije su brojne i raznovrsne. Oblik materinske porodice sa dislokalnim brakom, najpribliniji onom koji Kulii pretpostavlja u arhajskom razdoblju slovenskog drutva, postoji u ratnikoj kasti Najara u Malabaru: to je taravad, matrilinearna loza ili zadruga, koju Redklif-Braun (1982: 53-54, 58) definie kao korporaciju. Ovom zadrugom, meutim, upravlja "domain" koji je obino najstariji mukarac u grupi; on ima kontrolu nad zajednikom svojinom u koju spadaju nepokretna dobra, kua i imanje. Kuriozitet je vezan za brak: posle dugogodinjeg verenikog "staa" i braka u trajanju od tri dana, mladenci se razvode i razdvajaju. Nakon toga, "mladoenja" ne polae nikakva prava na linost, decu i svojinu svoje "neveste". ena od tada moe da ima ljubavnika koji takoe nema nikakvih zakonskih prava nad njom, njenom svojinom i decom. Meutim, iako se kod Najara ouvao materinski rod, S. A. Maretina (132) napominje da se oni ne mogu uzeti kao primer matrilinearnog drutva na rodovskom stupnju, zato to ine podsistem klasno stratifikovanog drutva, tj. kastinskog sistema, u ijoj hijerarhiji zauzimaju visoku poziciju ratnike aristokratije. 134 Antropologija 2 (2006)
Model zadruge...
Srodnika struktura i terminologija

Da bi osnaio vrednost svog otkria Kulii navodi neka svojstva slovenske i indoevropske terminologije srodstva. Latinski termin auos (auus), kojem odgovara slovenski uj, oznaava dedu, bilo oevog ili majinog oca, dok gotski awo, istovetan obliku uj, oznaava babu. Ako auus i uj oznaavaju dedu bez razlike, dakle, dedu po ocu i dedu po majci (isto vai i za oblik koji oznaava dva tipa babe), zato se Kulii opredeljuje za ovu drugu mogunost? Iz tog razloga to, kako su pretpostavili D. Tomson i A. V. Isaenko (Kulii 1963b: 28), postoji semantika veza izmeu auus i avunculus: prvobitno znaenje avunculus je ''mali" ili "mladi" auus, to znai da je avunculus prema mojoj majci isto to i auus prema majci moje majke. Da bi bilo jasnije o emu je re, odnosno o emu bi moglo biti rei, pozvau u pomo A. Martinea (1987: 245-247). Jedna od najzanimljivijih crta indoevropskog renika srodstva, kako napominje francuski lingvista, jeste termin koji on naziva "arhaizmom", a koji se obino prevodi kao ''deda"; njegovi latinski oblici su auus i auunculus. Meutim, dok auunculus oznaava ujaka nasuprot patruus, "stric", za oblik auus ne postoji slina distinkcija. Anomalija koju predstavlja neodreenost i dvosmislenost termina auus moe se objasniti, argumentuje Martine, uz pomo pretpostavke da su indoevropska drutva u dubokoj prolosti praktikovala jedan vid egzogamije podelom drutvene grupe na dva funkcionalna dela i odgovarajui oblik braka enidbu sa patrilateralnom unakrsnom roakom (kerka oeve sestre), u iskljuenju matrilateralne roake unakrsnog tipa (kerka majinog brata). Ako se patrilinearno poreklo prvobitno smatra nesigurnim (manje izvesnim), odnosno, ako se kao pouzdana garancija biolokog srodstva uzima matrilinearno poreklo (to je Martineova teza), onda e dete koje se raa u takvom braku biti bioloki srodno i babi po majci i dedi po ocu, zato to je baba po majci ujedno i sestra dede po ocu. Istovremeno, deda po ocu je i deda-ujak po majci (auus), odatle dvosmislenost termina u latinskom. Stoga nije potrebna hipoteza o prvobitnom matrijarhatu jer, kako napominje Martine, "postoji elegantan nain da se izmiri ono to na prvi pogled izgleda nepomirljivo" - patrijarhat i matrilinearno poreklo kao garancija biolokog srodstva. To "elegantno'' reenje je patrilateralni brak. Veza koju Martine na ovaj nain rekonstruie deda-ujakujak odgovara u latinskim oblicima auus i auunculus odnosu ujakmali ujak. S druge strane mogue je definisati auus kao dedu po ocu s obzirom na patrijarhalnu perspektivu koja je u rimskom drutvu izvesno primala primat. Istu mogunost moemo da pretpostavimo i kad je re o slovenskom drutvu. Po istom principu mogu se objasniti i nepos i neptis, sanskrt. napat i naptis, neak i neaka. Ovi termini oznaavaju setrinu decu ili matrilinearno potomstvo u celini; u patrijarhalnom reimu oni e oznaavati i poreklo po mukoj liniji. Antropologija 2 (2006) 135
Gordana Gorunovi Kulii, pak, zastupa tezu da je u starim indoevropskim drutvima, pa tako i u slovenskom i protoslovenskom, bio praktikovan drugi modalitet braka izmeu unakrsnih roaka, brak sa ujakovom kerkom, na ta upuuje terminologija. D. Tomson (v. Kulii 1963b: 3031) je pretpostavio da je stari naziv za sestria istovremeno oznaavao i zeta, usled toga to je sestri zaista mogao biti mu ujakove keri (sanskrt. jamatar, avest. zamatar, lat. gener, litv. entas, slov. zet, alb. dndr). Na osnovu toga Kulii zakljuuje da je potreba terminolokog razlikovanja, tj. distinkcija izmeu sestrinog sina i zeta nastala onda kad je brak izmeu unakrsnih roaka bio iskljuen, zabranjen. Brak izmeu unakrsnih roaka sa svoja dva modaliteta (matrilateralni i patrilateralni), meutim, nije nikakva indikacija matrijarhata ili patrijarhata, ve pravilo reciprociteta i funkcionalno reenje u mnogim drutvima, iji srodniki sistemi prave distinkciju izmeu paralelnih roaka, kao zabranjenih, i unakrsnih roaka, kao doputenih, potencijalnih ili obaveznih partnera za brak (Lvi-Strauss 1969). Antoan Meje je smatrao da rodbinski nazivi u indoevropskim jezicima primarno odgovaraju takvim srodnikim i branim odnosima kakvi su se ouvali u srpskoj zadruzi. Kulii tome dodaje da nai termini dosledno odraavaju postojee odnose u zadruzi i iznosi pretpostavku da se diferencijacija srodstva prvobitno i razvila u uslovima rodovsko-zadrunog sistema. Osnovne crte nae terminologije su: mnogostrukost termina, u tom smislu da oni mogu da opiu i oznae razliite stupnjeve srodstva; distinkcija izmeu srodnika muke i srodnika enske loze koja odgovara striktnoj egzogamiji zadruge i bratstva; podela na generacije koja predstavlja izraz srodnikog sastava i strukture patrilinearne zadruge, odnosno patrilinearnog bratstva (npr. braa, prvobratuedi ili strievii, drugobratuedi, roaci ili roatvo); prisustvo elemenata klasifikatornog sistema srodstva16 koji potie iz "arhainog rodovskog drutva" (Kulii 1956: 225-227). Specifinost slovenske, balto-slovenske i albanske terminologije srodstva, predstavlja odsustvo termina pater ( 1952: 258-259, 1969: 186-187). Ovaj "izuzetno vaan drutveno-ekonomski termin" u izrazito patrijarhalnom sistemu klasinih Indoevropljana prenosi se i na "nebeskog oca", na vrhovno
Sama podela na generacije mukaraca, prema Kuliiu, odraava princip klasifikatornog srodstva: termin braa, kao "kolektivni pojam" i brat, u osnovi drugih izraza kojima se izraava pobono srodstvo, oznaavaju prvenstveno stariju generaciju brae, "klasiranu za ocem u odnosu na djecu ove brae", dok nazivi bratued, bratani oznaavaju mlau generaciju brae sinova, tj. paralelne roake. Ostaci klasifikatornog sistema srodstva konstatovani su i u terminologijama drugih evropskih naroda. Tako, na primer, vedski termini far i mor, ruski bauka i matuka, eki strejek, kao i nai striko, iko, strina, deda i baba slue kako za oznaavanje srodnika, tako i u obraanju nesrodnicima, pa ak i nepoznatim licima koja su starija od Ega. Primeri teknonimije koje Kulii navodi su izrazi potovanja prema starijim i nepoznatim osobama, kojima se u tradicijskim zajednicama eventualno prevazilazi psiholoka distanca izmeu nesrodnika i stranaca, a ne indikacije arhainog klasifikatornog sistema.
16
136
Model zadruge... boanstvo Iuppiter. Balto-slovenski jezici su, meutim, po Budimirovoj proceni, "najvernije i najpotpunije sauvali gotovo celu protoindoevropsku terminologiju rodbine, u kojoj je na prvom mestu mater". Kulii tome dodaje albanski izraz motr u znaenju "sestra" a ne majka, kao znaajno odstupanje od opte indoevropske semantike. Henrik Bari je ovo specifino znaenje rei u albanskom objanjavao pretpostavkom o uticaju matrijarhalnog sistema paleobalkanskog i paleomediteranskog etnikog i kulturnog supstrata na albansku terminologiju, a Kulii kao trag klasifikatornog sistema srodstva koji, prema (zastarelom i odbaenom) Frejzerovom tumaenju, potie iz uslova grupnog braka. U matrijarhalnom rodu, odnosno zadruzi, pojanjava on (1963b: 55-56), majke su inile generaciju ili klasu sestara koje su imale zajednike mueve i zajedniku decu. Sloveni nemaju termin pater, argumentuje Budimir, zbog toga to su oni jo "konzervativniji" od ostalih indoevropskih naroda: naime, na elu velike slovenske porodice, tj. zadruge prvobitno se nalazio deda. To znai da se jedino u starom slovenskom drutvu ouvala avia potestas, dedovska vlast, koju e smeniti patria potestas; na primer, dok Homerova Ilijada govori o "sinovima ahajskim", Slovo o polku Igorovom oznaava Igorove vojnike kao unuke. Kao dodatni argument Budimir (1969: 189) navodi trag staroslovenskog kulta dede i babe koji je predstavljen mitolokim parom Dajbabom i Dajbogom (Dabog, Dabog). Dajbog je, po njegovom tumaenju, personifikacija "nebeskog oca"; Baba, Dajbaba je pak htonsko-lunarno boanstvo koje ima hronoloki prioritet i potie iz matrijarhalne epohe protoindoevropske zajednice ona je protoslovenska "majka zemlja", Magna mater. Kulii (1979: 161-162) odbacuje ovo tumaenje Dajboga kao nebeskog oca i prihvata ajkanovievo objanjenje: Dabog je deus dator, bog davalac htonsko-lunarnog karaktera, za razliku od nebeskog oca (deus otiosus). U slovenskim jezicima se zaista javlja izuzetak: odstupanje predstavlja ruska re i naa otac (Kiznije 1996: 43). Po jednoj pretpostavci, ruska re se dovodi u vezu sa turskom ata i tumai kao pozajmica iz turskog jezika. Po drugoj, potie od gotske rei atta, dem. atiko, "tatica" (Martine 96), odnosno analognih latinskih i grkih izraza koji upuuju na prisnost, nasuprot pater, fador koji upuuju na mo i vlast. Izgleda da dedovska vlast koju Budimir pretpostavlja spada u patrijarhat a ne u matrijarhat. Prema Odriju, "indoevropska porodica je porodica dede ili, kao irska derbfhinea, porodica pradede". Takva je najverovatnije bila i velika slovenska porodica (zadruga), kao i tradicionalna jermenska (Odri 1990: 103), koju Kosven (Kulii 1963b: 58) oznaava kao "despotsku", uz pretpostavku da je despotska zadruga na Kavkazu (Jermeni, eeni, Ingui, Karaajci) sekundarni oblik i mlai istorijski tip. Prema francuskom slavisti M. Vey-u (Kulii 1963b: 21-22), indoevropski koren rei pater nalazi se u slovakom obliku stryc, stryko, srpskom stric, u Antropologija 2 (2006) 137
Gordana Gorunovi kojem se dogodio prelaz konsonantske grupe pt u st. A. V. Isaenko je potom izveo zakljuak da je re koja u slovenskim i ostalim indoevropskim jezicima odgovara rei pater prvobitno, u materinsko-pravnom sistemu oznaavala krug mukaraca koji su nazivani oevima, tj. roenog oca i njegovu brau. Re pater, od koje je naknadno izveden oblik za oevog brata (lat. patruus), prvobitno nije oznaavala "samo roenog oca, nego je kao klasifikacioni termin obuhvaala cijelu oevu branu klasu", dodaje Kulii, aludirajui ponovo na ostatak grupnog braka. Meutim, termin pater, kao opta forma koja je rekonstruisana za re "otac" u indoevropskim jezicima, prvobitno nije ni imao znaenje "otac", "roditelj": on je oznaavao "vou klana", stareinu velike patrijarhalne porodice (Martine 36, 61, 243). Osnovna elija starog indoevropskog drutva bila je velika porodica "pod upravom jednog jedinog *pater-a, zatitnika, pre gospodara nego oca, normalno najstarijeg u svojoj generaciji", pojanjava A. Martine. Uz to, u poetku nije postojao nikakav paralelizam izmeu pater i mater; re mater je najverovatnije oznaavala svaku enu iz drutvene grupe koja je rodila dete, ukljuujui i ropkinje, dakle, nije bila ograniena na odnose izmeu ene i njenog potomstva. Takoe, bratres, braa nisu morala biti roena od istih roditelja; re je oznaavala mukarce koji pripadaju istoj generaciji, dakle, roenu brau, kao i brau od strica, ujaka i tetaka. Rekonstruisani oblik velike patrijarhalne porodice kod Indoevropljana, njen srodniki sastav i termini koji slue za oznaavanje mukih i enskih lanova skoro u potpunosti odgovaraju odnosima u dinarskoj zadruzi. Naziv nevesta, nevjesta oznaava "nepoznatu, stranu osobu" i ukazuje na obiaj egzogamije kod starih Slovena (Kulii 1956: 227). Nevesta naziva muevljevu brau i druge roake "braom", te Popovi (1954: 62) zakljuuje da se ona "potpuno ukljuuje u porodicu u koju je dovedena" i da su iz njene perspektive svi muki lanovi sada "braa". Premda sama formulacija nije precizna pre bi se moglo rei da su iz perspektive mlade ene "braa" svi mukarci generacije njenog mua ona je u sutini tana. Nevesta koja ulazi u veliku porodicu (Martine 243-245) zatie u njoj "brau" svog supruga (bratres), koji su za nju deveri (daigweres) i "sestre" (swesores), koje su za nju zaove (lat. glos, gr. glos, rus. zolovka). Ona i druge neveste ine zajednicu jetrva (yena-tr-, lat. ianitrix, gr. einatres, skr. yatar, strus. jatry). One se nalaze pod upravom ene stareine velike porodice, tj. svekrve; oznaava se kao swekr, gde element swe obeleava veliku porodicu, tj. pripadnost velikoj porodici. Svekar je oznaen sa swe-kuro (kuro, "snaan, moan", avest. sura, gr. kurios, "gospodar"). Oblik swe dae povratnu zamenicu sebe, se, a moda i prisvojnu svoj, svoji (svojta); "oni koji su roeni u grupi (swe) su ujedno "lanovi grupe" ili "prijatelji" (Odri 66-67).17
Opteslovenska re "svat" dovodi se u vezu s korenom rei "svoj" (Kulii 1973a: 1672).
17
138
Model zadruge... Ako se u ukrajinskim svadbenim pesmama mladoenja naziva "neprijateljem", to Kulii tumai kao seanje na prvobitni oruani pohod svatova i otmicu devojaka, moda je to otuda to je, prema primitivnim shvatanjima, onaj koji ne pripada grupi (rodu, klanu, plemenu) stranac i potencijalni neprijatelj. Na to upuuje dvostruka vrednost latinske rei hostis "neprijatelj" i "gost" (eng. guest, "stranac" i "gost"). Stranac se moe preobratiti u saveznika i prijatelja sklapanjem neke ugovorne veze, recimo, gostoprimstvom i brakom (Odri 65), kao to pokazuju nai termini prijatelj i prija. Terminoloka distinkcija izmeu tasta (mik, "prijatelj") i svekra (vjehr) u Severnoj Albaniji, na koju ukazuje I. Popovi, verovatno ilustruje istu situaciju.
Literatura Bahofen, J. J. (1990) Matrijarhat, Sremski Karlovci, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. , . (1894) , , . , . (1952) , a II, , , 255-279. , . (1969) , , . , . (1959) , , . CCCXXI, 9, . Deni, B. (1988) Spol i mo na Balkanu, U: Raanje moderne porodice, Socioloka hrestomatija, Izbor tekstova i uvodna studija dr Anelka Mili, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 267-284. , . (1974) O , U: , 467-495. Engels, F. (1979) Poreklo porodice, privatne svojine i drave, Beograd, Prosveta. , . (1981) , , , , , . , M. . (1963) , : , . 24. 25. XI 1961, , . , . II, - , . I. , 45-112. Garodi, R. (1967) Kinesko pitanje, Beograd. Gavazzi, M. (1963) Novije injenice za dokaz opstojanja zadruga u doba slavenske zajednice, Etnoloki pregled 5, Beograd, 23-32. , . (1968) , . Godelier, M. (1982) Marksizam i antropologija, Zagreb, kolska knjiga. Grkovi, J. (1987) Martine i indoevropeistika danas, U: Martine, A. Indoevropski jezik i "Indoevropljani", Novi Sad, Knjievna zajednica Novog Sada, 724. Halpern, D. i R. Vagner (1988) Drutvena struktura i vreme: studija o Jugoslaviji, U: Raanje moderne porodice, Beograd, 255-266.
139
Gordana Gorunovi
Kaser, K. (1999) Anthropology and the Balkanization of the Balkans: Jovan Cviji and Dinko Tomai, Ethnologia Balcanica 2, 89-99. Kiznije, . (1996) Etnologija Evrope, Biblioteka XX vek, Beograd. , . . (1957) , , . , . . (1963) , o. Krader, L. (1980) Etnologija i antropologija u Marxa, Zagreb, Stvarnost. Kulii, . (1955) O postanku slovenske zadruge, Bilten Instituta za prouavanje folklora 3, Sarajevo, 43-56. Kulii, . (1956) Tragovi arhaine porodice u svadbenim obiajima Crne Gore i Boke Kotorske (ogled), Glasnik Zemaljskog muzeja XI, Istorija i etnografija, N.s. Sarajevo, 211-242. Kulii, . (1957a) Arhaino bratstvo u Crnoj Gori i Hercegovini, Glasnik Zemaljskog muzeja XII, Istorija i etnografija, N.s. Sarajevo, 155-177. Kulii, . (1957b) O postanku i karakteru naeg 'bratstva', Pregled 2-3 (god. IX, knj. I), Sarajevo, 133-138. Kulii, . (1958) Matrilokalni brak i materinska filijacija u narodnim obiajima Bosne, Hercegovine i Dalmacije, Glasnik Zemaljskog muzeja XIII, Sarajevo, 51-75. Kulii, . (1959) Matrilokalni brak i materinska filijacija u narodnim obiajima Bosne, Hercegovine i Dalmacije (dopuna), Glasnik Zemaljskog muzeja XIV, Sarajevo, 307-309. Kulii, . (1963a) O zadruzi i patronimiji, Povodom knjige M. O. Kosvena , 1964, Etnoloki pregled 5, Beograd, 69-79. Kulii, . (1963b) Tragovi arhaine rodovske organizacije i pitanje balkansko-slovenske simbioze, Biblioteka Etnolokog drutva Jugoslavije 5, Beograd. Kulii, . (1973a) Zajedno sa marksizmom potiskivana je i napredna nauka, Delo 12, Beograd, Nolit, 1658-1680. Kulii, . (1973b) Znaaj slovensko-balkanske i kavkaske tradicije u prouavanju stare slovenske religije, I. Godinjak Akademije nauka i umjetnosti BiH X, Sarajevo, Centar za balkanoloka ispitivanja, 189-212; Kulii, . (1973c) Znaaj slovensko-balkanske i kavkaske tradicije u prouavanju stare slovenske religije II, Godinjak ANUBiH XI, Sarajevo, 109-183. Kulii, . (1974) Znaaj slovensko-balkanske i kavkaske tradicije u prouavanju stare slovenske religije III, Godinjak ANUBiH XII, Sarajevo, 5-54. Kulii, . (1979) Stara slovenska religija u svjetlu novijih istraivanja posebno balkanolokih, Djela LVI, Monografije, Akademija nauka i umjetnosti BiH, Centar za balkanoloka ispitivanja, 3, Sarajevo. Kulii, . (1980a) Nekoliki tragovi balkanskog supstrata u etnogenezi stanovnitva Crne Gore i Hercegovine, Glasnik Zemaljskog muzeja BiH XXXIV/1979, Etnologija, N.s. Sarajevo, 7-26. Kulii, . (1980b) O etnogenezi Crnogoraca, Titograd, Pobjeda. Kulii, . (1981) , U: . , j , 7, , 51-70. Lejn, E. (1983) ene u drutvu: kritika Fridriha Engelsa, U: Antropologija ene. Zbornik. Priredile i predgovor napisale arana Papi i Lydia Sklevicky, Beograd, Prosveta, 184-214.
140
Model zadruge...
, . (1981) , U: , , j , 7, , , 7-19. Lvi-Strauss, C. (1969) The Elementary Structures of Kinship, Boston, Beacon Press. Mandi, O. (1950) Klasni karakter buroaskih teorija o postanku zadruge, Istorijskopravni zbornik 3-4, Sarajevo. , . . (1979) ( ), U: , , . . . -. : "", 128-145. Martine, A. (1987) Indoevropski jezik i "Indoevropljani", Novi Sad, Knjievna zajednica Novog Sada. Marx, K. (1973) Kapital, Kritika politike ekonomije I-III, Beograd, BIGZ/Prosveta. Odri, . (1990) Indoevropljani, Sremski Karlovci, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Ortner, S. B. i H. Whitehead (1981) Introductuion: Accounting for Sexual Meanings, U: Ortner, S. B. i H. Whitehead (eds.) Sexual Meanings, The Cultural Construction of Gender and Sexuality, Cambridge, Cambridge University Press, 1-27. Papi, . (1997) Polnost i kultura, Telo i znanje u socijalnoj antropologiji, Beograd, Biblioteka XX vek. Pavkovi, N. (1961) Selo i zadruga, U: Etnoloka i folkloristika ispitivanja u Livanjskom polju, Glasnik Zemaljskog muzeja XV-XVI/19601961, Etnologija. N.s. Sarajevo, 187-202. Pavkovi, N. (1962) Drutvene i obiajno-pravne ustanove, U: Etnoloko-folkloristika istraivanja u Imljanima, Glasnik Zemaljskog muzeja XVII, Etnologija. N.s. Sarajevo, 117-139. Pavkovi, N. (1982) , IV, , 25-39. Popovi, I. (1954) Neki gentilni i njima srodni termini kod Crnogoraca i Arbanasa, Radovi Naunog drutva NR Bosne i Hercegovine II, Sarajevo, 4984. Popovi, V. (1922) Zadruga. Teorije i literatura, Glasnik Zemaljskog muzeja 33-34, Sarajevo. , . (1991) , , , . 13, . Redklif-Braun, A. R. (1982) Struktura i funkcija u primitivnom drutvu, Beograd, Prosveta. Rihtman-Augutin, D. (1984) Struktura tradicijskog miljenja, Zagreb, kolska knjiga. Rozenbaum, H. (1988) O novijem razvoju istorijskog prouavanja porodice, U: Raanje moderne porodice, Beograd, 74-89. Rubin, G. (1983) Trgovina enama: beleke o "politikoj ekonomiji polnosti, U: Antropologija ene, 91-151. Stein-Erlich, V. (1966) Family in Transition. A Study of 300 Yugoslav Villages, New Jersey, Princeton University Press. Strohal, I. (1907) Zadruge u junih Slovjena, Glasnik Zemaljskog muzeja XIX, Sarajevo, 215-296.
141
Gordana Gorunovi
Vezel, U. (1983) Mit o matrijarhatu, Beograd, Prosveta. , . (1974) "" , U: , . 1. 2. 1971. . , , . I, , 497-510. Gordana Gorunovi THE MARXIST MODEL OF DINARIC ZADRUGA IN SERBIAN ETHNOLOGY This paper offers a systematization of the theoretical presuppositions and conclusions in the Marxist studies of zadruga its model, structure and genesis - which could later be subject to analysis and interpretation. The systematization of the model was based on the ideotypical description of the supposedly prevalent model of zadruga (fraternal), its structures and terminology of kinship, economic foundations, as well as its relicts in social structure, practice and symbols. After that, the model was analyzed and juxtaposed with findings in social anthropology and linguistics.
142

Marksistički Model Dinarske Zadruge U Srpskoj Etnologiji PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Marksistički Model Dinarske Zadruge U Srpskoj Etnologiji PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Gordana Gorunovi

Monografska studija UDC 39(497.11):001.8) 316.356.2:39

Marksistiki model dinarske zadruge u srpskoj etnologiji

Marksove i Engelsove "etnoloke studije"

Oblik i ekonomska osnova zadruge

Poreklo i arhaini oblik

Srodnika struktura i terminologija

You might also like