M.

Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 9 do 21

4. SKLOPKE
Sklopke slue za zatvaranje i otvaranje strujnih krugova. Pri tome jedne sklopke mogu uklapati i prekidati u naponskom stanju samo male struje npr. struje praznog hoda transformatora, druge sklopke struje normalnog pogonskog stanja, tree sklopke struje abnormalnog stanja pogona, npr. kratkog spoja. Na osnovu toga moemo izvesti sledee grupe sklopki: instala ione sklopke rastavlja!i i rastavne sklopke teretne sklopke prekida!i sklopni i "kontakteri# i sklopke zvezda$trougao motorsko$za%titne sklopke sklopke za upravlja!ke i pomone strujne krugove. 4.1 Instalacione sklopke Sklopke koje upotrebljavamo u instala ijama stanova, %kola, poslovnih i sl. prostorija, nazivamo instala ionim sklopkama. &akve sklopke izra'uju se za maksimalne napone do ())*, a za struje +,,), ,+ i -(.. Predvi'ene su za prekidanje nazivnih struja. /zra'uju se u raznim varijantama. Prema na!inu ugradnje mogu biti: varijanta nad malterom "n0m# varijanta pod malterom "p0m# varijanta za ugradnju u razne aparate varijanta za spe ijalne namene, npr. %inska vozila.
Prema na!inu rukovanja razlikujemo sledee tipove sklopki: obrtne "okretne# pregibne mikro potezne taster$sklopke impulsne sklopke "sklopke na strujni impuls# automatske instala ione sklopke "stepeni%ni automati#.

Prema izradi s obzirom na mehani!ku za%titu: izrade za op%tu primenu, za%tita po /12$u /P )) do /P 3) vodonepropusna izrada, za%tita po /12$u /P ((. Prema izradi unutra%njih spojeva "prema funk iji# razlikujemo sledee tipove sklopki: jednopolne dvopolne serijske grupne naizmeni!ne krstaste.
Sklopke u metalnim kui%tima potrebno je spojiti na za%titni provodnik i takve sklopke imaju predvi'en vijak za 4za%titni provodnik4. /nstala ione sklopke postavljaju se samo u fazne provodnike i moraju istovremeno isklju!iti sve polove strujnog kruga koji su pod naponom prema zemlji.

5 neutralni provodnik sme se postaviti sklopka samo onda kad se prekidanje tog provodnika provodi istovremeno ili ne%to kasnije od prekidanja faznih provodnika "npr. dvopolne sklopke#. 6a rasvetu soba stambenih i sli!nih objekata upotrebljavaju se instala ione pregibne, mikro ili obrtne sklopke. 7anas se najvi%e koriste mikro "mikro pregibne# sklopke. /zra'uju se kao jednopolne, dvopolne, serijske, grupne, naizmeni!ne i krstaste. Nazivna struja ovih sklopki je ,). a
nazivni napon -()*.

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

/nstala ione sklopke u stambenim i sli!nim objektima postavljaju se u pravilu ),8$,,-m "naj!e%e l,)(m# od poda. 6a kupatila i 92 mogu se upotrebiti samo instala ione potezne sklopke sa uzi om od izola ionog materijala "to uslovljava propis po kojem u kupatilu ili 92$u sklopka mora biti izvan dohvata ruke zbog za%tite od udara struje#. 5 vlanim prostorijama "kotlarni e, perioni e rublja, podrumi i sl.# mogu se i postaviti sklopke u dohvatu ruke i ostali instala ioni materijal "razvodne kutije, priklju!ni e, svetiljke i dr.# ali u vodonepropusnoj izradi.

4.1.1 Jednopolna sklopka :ednopolna sklopka slui za uklapanje i isklapanje jedne ili vi%e sijali a sa jednog mesta

Sl. 3., ;snovna %ema spoja jedne ili vi%e sijali a preko jednopolne pregibne sklopke

Sl. 3.-. Plan instala ije za rasvetu u sobi.

:ednopolna sklopka se koristi za rasvetu u sobi gde je poloaj sklopke, svetiljke, razvodne kutije l instala ionih vodova kao na sl. 3.- i 3.3. 5 razvodnu kutiju dolazi napajanje -<)*, npr. vod PP$= <>,,( iz razvodne table s provodni ima ?i, N, P1 " rna, plava, uto$zelena#. @azni provodnik, rne boje izola ije, spojen je u razdelniku na odvodnu stezaljku osigura!a, a preko sklopke ide na jednu stezaljku grla svetiljke. Neutralni provodnik, plave boje izola ije, s razdelnika, ide direktno do druge stezaljke grla svetiljke. 6a%titni provodnik, uto$zelene boje, ide direktno do metalnog kui%ta svetiljke "i sklopke ako ima metalno kui%te#.

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sl 3.3 Plan instala ije rasvete u sobi s jednopolnom sklopkom

Sl 3.+ :ednopolna sklopka"%ema vezivanja i jednopolna %ema#

Na sli i 3.+ prikazana je prvo %ema vezivanja "delovanja# jednopolne sklopke, tj. svaki je provodnik u %emi prikazan zasebnom linijom, dakle koliko strujni krug ima provodnika, toliko i linija. &akav na!in prikazivanja nije zgodan jer kod veeg broja vodova tj. provodnika nisu %eme pregledne, a osim toga nije mogue toliki broj linija na rtati u projektu elektri!ne instala ije. 6bog toga se u projektima sve %eme strujnih krugova rtaju jednopolno "plan instala ije#, tj. svi se provodni i istog strujnog kruga prikazuju zajedni!kom linijom, a broj provodnika koje takva linija predstavlja nazna!ava se odgovarajuim brojem kratkih rti a preko linije A jednom rti om i
brojem pored nje. :ednopolna sklopka ima dve stezaljke sa zadnje strane. 7a bi se moglo izvr%iti spajanje provodnika na sklopku potrebno je pri polaganju vodova u montane kutije ostaviti da oni prelaze "str!e# ,( m izvan kutije. Potrebno je skinuti pla%t u duini a ,3,( m, ostaviti a (mm pla%ta u kutiji. Na kraju ila potrebno je skinuti izola iju BC,<mm i provodnike umetnuti u stezaljke sklopke. 5koliko sklopke imaju stezaljke sa vij ima postupak je sli!an ali je potrebno i izvija!em stegnuti vijak. /sti postupak se izvodi i u razvodnim kutijama a spajanje provodnika se moe izvesti stezaljkama bez vijaka ili stezaljkama sa vij ima.

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

4.1.2 Serijska sklopka Serijska sklopka upotrebljava se za uklapanje i isklapanje dve sijali e "ili dve grup e sijali a#,
svake zasebno ili obe istovremeno s jednoga mesta.

Sl 3.D ;snovna %ema spoja sklopke s tri i !etiri stezaljke

Sl. 3.B Simbol serijske sklopke

Sl. 3.8 Plan instala ije za rasvetu sobe

sa serijskom sklopkom

Sl. 3.,) :ednopolna %ema

Serijska mikrosklopka ima tri "ili !etiri# stezaljke sa zadnje strane. @azni provodnik od osigura!a se priklju!i na zasebnu "srednju# stezaljku ? "sl. 3.,<#, a ostale dve stezaljke se spoje na stezaljke grla jedne i druge sijali e. Eod sklopki sa !etiri stezaljke potrebno FG dovodni fazni provodnik spojiti
na dve stezaljke, sl. 3.D desno. Sa prednje strane serijska sklopka ima dve pregibne poluge.

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sl. 3.,3 Hema vezvanja serijske sklopke

4.1.3 Naizmeni na sklopka Naizmeni!na sklopka se upotrebljava za uklapanje i isklapanje jedne ili vi%e sijali a s dva mesta. Naizmeni!na pregibna mikrosklopka sa zadnje strane ima tri stezaljke raspore'ene jednako kao kod serijske sklopke.

Sl. 3.,( ;snovna %ema spoja dve

naizmeni!ne sklopke

Sl. 3.,+ Plan instala ije rasvete u sobi s

dve naizmeni!ne sklopke

Sl. 3.,D Simbol naizmeni!ne sklopke

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sa prednje strane ova sklopka ima jednu pregibnu polugu tj. isto kao jednopolna sklopka. Pri izvo'enju instala ije s dve naizmeni!ne sklopke treba fazni vod od osigura!a priklju!iti na srednju
stezaljku ,,?4 sklopke ,, koja se nalazi blie razvodnoj tabli. ;stale dve slobodne stezaljke te sklopke moraju se pomou faznih provodnika najkraim putem, kroz razvodne kutije, spojiti s dve slobodne stezaljke druge sklopke, i na kraju se srednja stezaljka ,,?4 druge sklopke pomou faznog provodnika spoji na stezaljku grla sijali e. Naizmeni!na sklopka upotrebljava se kod rasvete duih hodnika, npr. u hotelima, %kolama, manjim stepeni%tima, veim sobama, garaama sa - ulaza i sl.

Sl. 3.-) Naizmeni!na sklopka"%ema vezivanja i jednopolna %ema# 4.1.4 Krstasta sklopka Erstasta sklopka se upotrebljava uvek samo u kombina iji s naizmeni!nim sklopkama za uklapanje i isklapanje jedne ili vi%e sijali a s tri ili vi%e mesta. Eod ovakve kombina ije naizmeni!nih i krstasti h sklopki, uvek je izvoru "razdelniku sa osigura!ima#
najblia i od izvora najudaljenija naizmeni!na sklopka, dok su sve ostale izme'u njih krstaste sklopke. .ko bismo npr. hteli uklapati i isklapati rasvetu u hodniku sa + raznih mesta, moramo upotrebiti - naizmeni!ne i 3 krstaste sklopke. Erstasta pregibna mikrosklopka ima !etiri stezaljke. Sa prednje strane ova sklopka ima jednu pregibnu polugu, a pritiskom na nju ostvaruje se unutra%nja veza , ili - "krstasta veza#, sl. 3.-,.

Sl.- , @unk ionisanje krstaste sklopke

Sl. 3.-- Simbol krstaste sklopke

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sl. 3.-< ;snovna %ema spoja dve naizmeni!ne i jedne

krstaste sklopke

Sl. 3.-3 Plan instala ije rasvete u sobi

s krstastom sklopkom

Sl. 3 .-( :ednopolna %ema

Sl. 4.2! "ema #ezi#anja d#e naizmeni ne i jedne krstaste sklopke

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

4.1.$ %r&pna sklopka Irupna sklopka upotrebljava se sli!no kao i serijska sklopka za naizmeni!no uklapanje, odnosno isklapanje dve sijali e "ili dve grupe sijali a# s jednoga mesta, samo s tom razlikom, %to ovde ne moemo obe sijali e uklopiti istovremeno. Irupna pregibna mikrosklopka FG sli!na serijskoj, ima tri stezaljke sa zadnje strane, isto kao i serijska, tako'e i sa prednje strane isto ima dve pregibne poluge, a razlika je %to se one ne mogu istovremeno uklopiti.
Irupna sklopka se retko upotrebljava za rasvetu u stanu jer za to je puno pogodnija serijska sklopka "npr. kod lustera vi%e sijali a podelimo na - grupe JKFG istovremeno ili zasebno uklapamo i isklapamo sa serijskom sklopkom#, ali moe se primeniti u sobi za pomeranje roletni na prozoru gore$dole. 5 ovom slu!aju preko grupne sklopke napaja se motor za pomeranje roletni, male snage, tj. naizmeni!no uklapamo jedan smer okretanja motora ili drugi smer okretanja motora.

Na sli i 3.<, dat je plan elektri!ne instala ije u sobi, tj. strujni krug u kome se nalazi jednopolna sklopka za uklapanje i isklapanje rasvete "sijali e# u sobi i grupna sklopka za pomeranje roletni prozora gore$dole. Svi drugi poda i, simbol, %eme, spajanje stezaljki u razvodnim kutijama, priklju!ak
motora i sl. se vide iz sledeih slika.

Sl. 3.-8 ;snovna %ema spoja

Sl. 3.<, Plan instala ije u sobi

Sl. 3.<< Simbol grupne sklopke

Sl. 3.<3 :ednopolna %ema

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

4.1.' Potezna sklopka Potezna instala ijska sklopka je podvrsta i pregibne i obrtne, naj!e%e FG jednopolna koja se uklapa i isklapa potezom na izola ionu uzi u "slika 3.<D#. 4.1.( )aster sklopka &aster sklopka zatvara strujno kolo i ono ostaje zatvoreno samo dok rukom "prstom# delujemo na sklopku. 5potrebljava se za uklapanje i isklapanje impulsne sklopke "rasvete s vi%e mesta#, uklapanje
stepeni%nog automata tj. rasvete stepeni%ta "automat je vremenski i rasveta se automatski isklapa#, pobudu releja, zvon a i sl. "slika 3.<B#

Sl. 3.3( Potezna sklopka

a.Simbol b.Ski a

Sl. 4.3! )aster sklopka a.Sim*ol *.+n&tra,nja ,ema taster sklopke c.)aster sklopka za z#once i ras#et& -S#etle.a taster sklopka ima &/ra0en& tinjalic&

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

&abela 3., ;snovni spojevi instala ionih sklopki

L6a si/&rno manip&lisanje sijalicom sl&1e instalacijske sklopkc koje mo/& *iti pre/i*ne ili o*rtne. 2anas se isklj& i#o koriste pre/i*ne i to mikrosklopke a izra0&j& za nazi#ni napon 2$34 i nazi#n& str&j& 135. O#e sklopke mo/& *iti /ra0ene za posta#ljanje nad malterom ili pod malterom. Imaj& jedn& ili d#e pol&/e za akti#iranje. Sa zadnje strane imaj& 26364 ili ' stezaljki za priklj& ak pro#odnika7 ,to za#isi od 8&nkcije 9s#r:e; sklopke. Prema 8&nkciji sklopke se dele na jednopolne7 serijske7 /r&pne7 naizmeni ne i krstaste.. Pre/i*ne sklopke se izra0&j& i za #e.e nazi#ne str&je od 13 57 npr. 1' i 2$ 57 a &potre*lja#aj& se za potro,a a #e.i: sna/a 9npr. *ojleri;. Proiz#ode se i d#opolne pre/i*ne sklopke7 &klapaj& i isklapaj& 8azni i ne&tralni pro#odnik "npr. za bojler, grejali u i sl.;.
O*rtne sklopke se sta#ljaj& & delo#anje okretanjem dr1ka & smer& kretanja kazaljke na sat&. One imaj& o*rtni deo 9rotor; i nepomi ni deo 9stator;. Na stator& se nalazi nekoliko kontakata sa stezaljkama7 tj 2<3<4 stezaljke7 ,to za#isi da li => sklopka jednopolna7 serijska7 /r&pna7 naizmeni na ili krstasta. U tabeli 3., dati su osnovni spojevi za pre/i*ne i o*rtne instalacione sklopke.

4.1.! Imp&lsna sklopka /mpulsna sklopka se upotrebljava u stambenim i sli!nim objektima "u kombina iji s taster sklopkama# za uklapanje i isklapanje rasvete sa vi%e mesta. Montira se na standardnu letvu <( mm u razvodne table uz osigura!e. Preko taster sklopki se dovodi 4impuls4 napona na namotaj impulsne sklopke .,C.-, koji izaziva uklapanje ili isklapanje kontakata impulsne sklopke ,C-.
Pritiskom na taster sklopku namotaj elektromagneta , kratko dolazi pod napon, ali je to dovoljno da jezgro elektromagneta - privu!e kotvu <, pokrene se poluga 3 sa oprugom ( i za jedan korak okrene nazubljeni valjak +, greben D potisne pokretni kontakt B i on se spoji s nepokretnim kontaktom 8. Spajanjem kontakata zatvoreno je strujno kolo u kome se nalazi sijali a i ona svetli, "sl. 3. <8 pod -#. Novim pritiskom na taster sklopku ponovi se eo pro es ali sada greben D silazi s pokretnog kontakta B, kontakti se razdvoje i prekida se strujno kolo sijali e, "sl. 3.<8 pod ,#.

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

/mpulsna sklopka se upotrebljava i za uklapanje i isklapanje rasvete stepeni%ta sa vi%e mesta posredstvom tastera. 5potrebom impulsne sklopke strujni krug rasvete stepeni%ta je pojednostavljen jer se vi%e taster sklopki du stepeni%ta povezuje paralelno. 5klapanje i isklapanje rasvete u stepeni%tu se moe izvesti i upotrebom naizmeni!nih i krstastih sklopki ali to re%enje se retko koristi. Najbolje re%enje FG upotreba stepeni%nog automata.
5koliko se impulsna sklopka upotrebljava za strujni krug rasvete sobe s moguno%u uklapanja i isklapanja s tri mesta, to se moe videti sa slika 3.3)N 3.3,N 3.3- i 3.3<. 5 sobi se strujni krug rasvete uklapa i isklapa sa tri taster sklopke i s impulsnom sklopkom koja se montira u razvodnu tablu zajedno sa osigura!ima svih strujnih krugova. Moe se koristiti i sobni entralni razdelnik u kome se nalaze automatski osigura!i svih strujnih krugova, impulsna sklopka, @/ sklopka, bakarne sabirni e i sl. Oazdelnik se postavlja na takvom mestu da se iz njega napajaju svi potro%a!i u sobi, da nema puno razvodnih kutija i da strujni krugovi nisu dugi.

Sl. 4.43 Plan instalacije za str&jni

krug rasvete u sobi

Sl. 3.3, Plan instala ije u sobi:uklapanje i isklapanje rasvete s tri mesta

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sl. 3.3- /mpulsna sklopka montirana u razdelnik

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sl. 4.43 "ema #ezi#anja i jednopolna ,ema

4.1.? Stepeni,ni a&tomat Stepeni%ni automat je automatska instala iona sklopka koja ima zadatak da omogui istovremeno paljenje svih sijali a na stepeni%tu "stepeni%na rasveta# posredstvom tastera i da ih nakon odre'enog vremena automatski isklju!i "vremenska sklopka#. Na taj na!in se eli omoguiti da se stepeni%nom rasvetom moe koristiti u toku !itave noi, a da se ujedno izbegne prevelika potro%nja elektri!ne energije, do JKFG bi ina!e do%lo kada bi stepeni%na rasveta gorela !itavu no neprekidno. Preporu!uje se da se u stambenim objektima vi%im od 3 sprata upotrebe dva odvojena sistema sa stepeni%nim automatima. Postoji vi%e vrsta izrade stepeni%nih automata koje se me'usobno razlikuju ili prema izradi kontakata ili pak po izradi vremenskog mehanizma. :o% su u upotrebi stepeni%ni automati sa elektromagnetom i satnim mehanizmom, elekromagnetom i pneumatskim mehanizmom, ivini stepeni%ni automati itd. 7anas se upotrebljavaju elektronski i satni stepeni%ni automati raznih proizvo'a!a "npr. S. B P/skraQ Slovenija, PR,ST B thebenQ Nema!ka, PEoopQ Nema!ka, P?egrandQ @ran uska i sl#.
1lektronski stepeni%ni automati izra'uju se u dve varijante za: !etveroilni usponski vod i troilni usponski vod "sl. 3.33#. ;snovna funk ionalna razlika u ovim varijantama je %to u prvoj varijanti ne moemo produiti vreme gorenja sijali a, kada su ve preko automata upaljene, ve je potrebno sa!ekati da se sijali e ugase, pa ih ponovno upaliti pritiskom na jednu od taster sklopki. 5 drugoj varijanti, kada se polae !etveroilni usponski vod, za vreme gorenja sijali a ponovnim pritiskom na jednu od taster sklopki obnavlja se vreme gorenja, i ono ponovno te!e od poslednjeg pritiska.

M.Mikovi: Elektrine instalacije i osvetljenja,

strane 53 do 68

Sl. 3.33 Hema spoja stepeni%nog automata S. B proizvodnje 4/skra4 Slovenija

L1lektronski stepeni%ni automat S. B ima !etiri stezaljke pri !emu se kod troilnog usponskog voda upotrebe ,, < i 3, a kod !etveroilnog i stezaljka - "sl. 3.33#. Na prednjoj strani stepeni%nog automata postoji prekida! kojim se moe podesiti delovanje na minutno osvetljenje ili na trajno osvetljenje. 5koliko je pode%eno
minutno osvetljenje pritiskom na bilo koji taster "taster sklopke su spojene paralelno# uklju!i se elektromehani!ki relej "relej kratko spoji kontakte , i 3# a time i rasveta stepeni%ta. 1lektronski upravlja!ki deo automatski isklju!i relej posle isteka vremena gorenja. 6a pode%avanje vremena gorenja dok su sijali e upaljene, sa prednje strane streli om je obeleeno dugme poten iometra koji se pode%ava odvije!em "kontinualno podesivo od ,) s do ( min#. ;svetljenje tavana je nezavisno od stepeni%nog automata.

Napomena: Novi stepeni%ni automati s upozoravanj em na skori prekid omoguavaju postepeno smanjenje svetla "ili treptanje# zadnjih <) sekundi rada "npr. P?egrandQ @ran uska stepeni%ni automat kat. broj )3D,-#

4.1.13 @e/&lator ras#ete Oegulator rasvete je elektronska instala iona sklopka namenjena za fino pode%avanje osvetljenosti prostorije pri gledanju &* programa, filmova, dijapozitiva i sli!no. 5gra'uje se u montanu
kutiju +) umesto obi!ne instala ione sklopke. Proizvodi se u tri varijante: ru!ni regulator, senzorski regulator i senzorski regulator sa infra rvenim upravlja!em "sl. 3.3( pod a#.

Ou!ni regulator rasvete se uklapa i isklapa pritiskom na dugme, a osvetljenost reguli%emo okretanjem dugmeta. Eod senzorske izrade regulatora rasvete dodirom sklopke uklapamo i isklapamo rasvetu a duim dranjem namestimo eljenu osvetijenost. /sto tako proizvode se senzorski regulatori rasvete sa ru!nim infra rvenim upravlja!em za daljinsko pode%avanje osvetljenosti.
Oegulatori rasvete se mogu koristiti za arulje sa volframovom niti i halogene sijali e -<)* i za snage +)$<))9 ili +)C())9 "ne mogu se koristiti za fluores entne evi sa klasi!nim prigu$%ni ama#.