Navedi socioloke pristupe kulturi-Objasni karakter kulturne delatnosti,Razume znaenje kulturnog ponaanja i delovanja, Otkrije skrivene interese u kulturi,

Identifikuje mo pojedinaca u kulturi,Otkrije uzroke sukoba, Prepozna subjekte kulture,Istrai institucije i organizacij, eorijski utemelji istraivanje u kulturi,Razlikuje lini i kulturni problem Navedi probleme kojima se bavi sociologija kulture-Odnos klasno!slojne strukture i kulture "a li kultura doprinosi drutvenom raslojavanju,#oliko kultura doprinosi drutv raz, #akvi interesi postoje u k,$rsta konfliktnosti, %truktura moi,Politiki sistem i kultura, Odnos izmedju klasne strukture i kulture,#ultura kao statusni simbol,#ultura i moral,#ultura i porodica,&lite i kultura Pojam kulture-Pod pojmom kultura podrazumeva se nain ivota jednog drutva ili ue drutvene grupe, sadraj interakcija u kojima njeni lanovi clan ostvar egz' potrebe'( irem smislu!sve to je ovek stvorio )jezik,predmete,znanja, vrednosti, verovanja, umetnost, religiju, mitologiju, obiaje, moral, dravu, privedu, te*niku' #ultura bi, dakle, oznaavala sveukupnost naina ivota odradjene drutvene zajednice' ta je simbol +a grkom jeziku znai ,znak-, ,znamenje-' %imboli su sloen sistem znakova'( mnogim stvarima vidimo ,neto drugo- ili nalazimo neto to drugi ne otkrivaju' o ,drugaije- ) to je zapravo simbol, re, broj, slika, nota itd' +eki teoretiari kulture smatraju da svaka kultura ima simbolini karakter' .esli $ajt!simboli osnovna jedinica kulture' Navedi pet simbola- burma, bela boja, crnina, krst, kukasti krst, detelina, srce, smajli''' Navedi dva primera meanja kulture i drutva (potreba knjievni* oblika u reniku drugi* profesija,%tatus kulture u institucijama i organizacijama,"rutvene grupe koriste kulturu,#ultura je dao upravljanja,"rutvene norme sadre tradicionalne kulturne vrednosti Razlozi za drutveni karakte kulture !%vaka individua u procesu odrastanja zatie modele miljenja i ponaanja u svom okruenju' !pojednac samo u grupi misli i doivljava svet !pojedinci i grupe pod istim pojmovima i simbolima podrazumevaju razliita znaenja' Koje su forme miljenja u kulturi Znanje i kultura su u neraskidivoj povezanosti' Potrebno je razlikovati racionalnu misao i iracionalnu misao' Ideja oznaava misao koja izraava nekakvo ivotno iskustvo i nove vizije stvarnosti' /iljenje se izraava pomou stavova' Stavovi su pozitivna ili negativna reakcija na odredjene objekte ili subjekte' #olektivno miljenje ili grupni izraz stavova odredjujemo kao javno mnjenje' Predrasuda!stav koji nije zasnovan na injenicama, stav koji se donosi bez pret*odnog miljenja i rasudjivanja'Ideologija predstavlja jedan oblik politike svesti' o je skup ideja o drutvu i politici koji se uplie u kulturne delatnosti Navedi primer predrasude 0ene su losi vozaci, crnci su prljavi, cigani su lopovi, arijvci su visa rasa,privatni fakulteti su losi' Predrasude mogu da budu i etike 1neko je nie vrednosti i ne zasluuje potovanje2, politike, religijske i nacionalne' Navedi primer stava 3# 4rvena 0vezda je najbolji''' Kulturna delatnost

#ulturna delatnost je aktivnost svesno usmerena prema odredjenom cilju' Ona se odvija u prirodnim i drutvenim uslovima, koristi odradjena sredstva, a usmerena je prema nekim vrednostima i normama' rste drutvenog delovanja Ciljno-racionalno, kada se cilj opravdava razlozima'Vrednosno-racionalno, kada je ponaanje jasno i precizno odradjeno etikom,Afektivno!pod uticajem oseanja'Tradicionalno- u skladu sa navikama' ta su kulturne grupe Pod pojmom kulturna grupa podrazumeva se skup pojedinaca izmedju koji* postoje relativno trajni odnosi i slina obeleja' Potreba za obavljanjem neke delatnosti uslovljava formiranje grupe' %vaki pojedinac se ukljuuje u neki oblik grupisnja ljudi, a na to ga pokreu''' Kako razlikujemo kulturne grupe One se razlikuju prema nainu organizovanja, sticanju lanstva, tipu odnosa, veliini i trajanju, nainu rukovodjenja, otvorenosti i povezanosti sa drugim grupama' Primeri kulturni* grupa su umetnika udruenja, grupe okupljene oko asopisa, izlobi, muziki* grupa, pozorita itd' Intelektualci!svoju grupu !bjasni drutvene nejednakosti u grupi .judsko drutvo se istorijski razvija u znaku nejednakosti u raspodeli materijalnog bogatstva, moi,ugleda'( svakom drutvu postoji manja ili vea drutvena nejednakost' Pojam status obu*vata sve elemente stila ili naina ivota ) ugled, ast, presti, nain potronje, stanovanja i oblaenja, vaspitanja, kulturu, brak' Pored razlikovanja u klasnom smislu, prema posedovanju ili ueu u politikoj moi' !blici kulturne nejednakosti ( svakom drutvu postoje kulturne nejednakosti'One se ogledaju u nivou obrazovanja,dostupnost kultur dobara, kulturnoj svesti,odnos prema kultur vrednostima'#ulturne nejednakosti su uslovljene rodjenjem ili prirodom svakog od nas, naom inteligencijom, prirodnim sposobnostima''' Kako se menjaju kulturne nejednakosti #ultura rada, vee zalaganje i praktina vetina mogu da doprinesu promeni uloge'5kolska kvalifikacija je drugi nain promene drutvene uloge i poloaja pojedinca u drutvu' ( savremenom drutvu obrazovanje je postalo kljuna poluga za uspon pojedinca na drutvenoj lestvici'%klapanje braka, talenti!doprinose promeni uloga i poloaja' Navedi elemente kulture kao statusnog simbola Pojam statusa je najdirektnije povezan sa kulturom' +ain ivota pojedinca i ire drutvene grupe obu*vata stanovanje, obleenje, is*ranu, potronju, a sve je to kultura u irem smislu pojma' #ultura s*vaena kao statusni simbol moe da bude u vezi sa materijalnim bogatstvom i ugledom' !bjasni razvoj kulture Razvoj kulture se esto razmatra kao izraz, odblesak drutvenog razvoja' 6edan kulturni oblik se povezuje sa odredjenim drutvenim snagama' Pojavu romantizma je, na primer, omoguila pobeda buroaske klase' /edjutim, primer sa knjievnim romantizmom pokazuje suprotno' /oe se zakljuiti koliko je povezivanje kulturnog oblika sa drutvenim odnosima rizino i nepouzdano' % druge strane, razvoj kulture nije u vezi sa stvaraocem' $rednost stvaraoevog dela je ono to doprinosi razvoju kulture' Navedi terije kulturnog razvoja Prema s*vatanju evolucionista, u kulturi postoji postupan razvoj od jednostavni* ka sloenim formama' e*noloki razvoj je, takodje argument evolucionista' Cikli na teorija promena i razvoja zastupa s*vatanje po kojem postoji kruno kretanje, sa usponima i padovima, a ne postupni uzlazni razvoj'

!racionalisti u kulturologiji tvrde da je kulturna promena nepredvidiva, da se teko mogu utvrditi kriterijumi progresivnog kulturnog razvoja' ta su uzroci sukoba u kulturi ( svakom drutvu postoje manje ili vie otvoreni i prikriveni sukobi, kao i napetost izmedju pojedinaca, pojedinaca i grupa i izmedju drutveni* grupa' Pojedinci i grupe se sukobljavaju zbog nejednakosti koje postoje u drutvu, ali i zbog vlastiti* ambicija, tenji, oekivanja' (zroci sukoba su razliiti7 kod jedni* preovladava agresivni nagon 1egoizam2, kod drugi* nepodudarnost lini* ambicija 1oekivanja2 sa drutvenim mogunostima, kod trei* skup interesa, kod etvrti* volja za vlau, kod peti* estetike ideje i stvaralake zamisli' Klasifikacija kulturni" sukoba %ukobi u kulturi mogu se klasifikovati prema nejednakom poloaju koji grupa ili profesija zauzima u drutvu 1klasni, profesionalni2, prema kulturnim i du*ovnim razlikama 1nacionalni, verski2, prema vrednosnim opredeljenjima, prema generacijama, kao i medjudravni' !dnos dr#ave i kulture $karakteristike% eko je odrediti optepri*vatljiv odnos izmedju drave i kulture' On je uvek uslovljen oblikom drave, linostima kulture i posebnim okolnostima' +e moe se pri*vatiti stav da je drava sila, a kultura sloboda stvaranja' vdnja da su drava i kultura po prirodi stvari suprotstavljene, jednako je neodriva kao i ona po kojoj izmedju drave i kulture vlada *armonija' ta je kulturna politika %vaka drava ima svoje kulturne funkcije7 ona podstie i titi kulturu ili pak ograniava kulturno stvaralatvo' ( tom cilju, ona donosi zakone kojima uredjuje oblast kulture i stvara ili uskrauje materijalna sredstva potrebna za kulturne delatnosti' o je oblast kulturne politike. &iljevi i sredstva kulturne politike su' Raspon ciljeva je veliki7 uvanje kulturne prolosti, podsticanje stvaralatva, razvoj nacionalnog kulturnog identiteta, ,kultivisanje- okolni* sela i drugi* slojeva stanovnitva, podsticanje trini* odnosa u kulturi, delimino ili potpuno finansiranje kulturni* programa, ulaganje u infrastrukturu 1objekti, oprema2 ili u programe 1aktivnost2, razvijanje veza sa medjunarodnim organizacijama itd' Ostvarivanje ciljeva kulturne politike je neodvojivo od izbora sredstava zanji*ovo ostvarivanje' %redstva su raznovrsna7 sistem finansiranja, zakonodavni propisi, idejno! politika orijentacija, nagradjivanje, izbor kadrova, struna istraivanja' O sredstvima se moe govoriti kao o stimulativnim 1zatita, stipendije, nagrade, otkup2 i suzbijajuim 1porezi, zakonske zabrane, moralne osude2' Kako se odlu(uje u kulturi 8' Odluivanje na relaciji drava!kultura 9' Odluivanje u kulturnim ustanovama Prvi nivo odluivanja najee se odnosi na kulturnu linost koja pripada politikoj partiji, a drugi je stvar kulturnog menadera' Kultura i politika $obele#ja%

( svakoj nacionalnoj istoriji bilo je mnogo primera instrumentalizacije kulture od strane politiki* linosti i politiki* partija' Ovaj odnos, medjutim, nije bio jednostran' :ilo je i kulturni* stvaralaca koji su podravali neku politiku organizaciju iz vlastiti* interesa' i interesi mogu da budu materijalni, samoreklamerski, statusni itd' +e postoji pravilo u odnosima izmedju politike i kulture, kako u pojmovnoj, tako i u konkretnoistorijskoj ravni' Ispravna je tvrdnja da je taj odnos bio promenljiv, da je instrumentalizam bio obostran i da je u velikoj meri zavisio od konkretnog kulturnog stvaraoca' %tvaraoci kulture meaju se u najveoj meri u ideoloki deo politike' Ideologija je oblik politike svesti ili skup ideja o drutvu i politici' Kultura i demokratija $karakteristike% "emokratija u kulturi moe da definie odnose u institucijama kulture, ali samo donekle moe da objasni pojavu kulturnog stvaralatva' Ona uredjuje uslove kulture, ali ne i samo stvaranje dela kulture' (nutar kulturni* institucija moe da bude demokratski* odnosa, ali i autoritarni*' %matra se kao nesumnjivo da demokratija omoguuje slobodu kulturnog stvaralatva i iroku dostupnost kulturi' Institucije u kulturi su $i primer%' Institucije kulture uvaju, organizuju, razvijaju kulturno stvaralatvo i kulturno nasledje' %vaka ozbiljna nacionalna zajednica osniva i odrava svoje institucije kulture' +ajvanije institucije u srpskoj kulturi su7 izdavaka preduzea, biblioteke, pozorita, muzeji, ar*ivi, likovne galerije, muziko!scenske umetnosti 1opera, balet2, 0avod za zatitu spomenika kulture, 0avod za prouavanje kulturnog razvoja %rbije, 0avod za zatitu prirode, kinematografija, radio i televizija, kulturni centri ) domovi kulture, kulturno!umetnike priredbe 1:I &3, :&/(%, .ikovni salon, Oktobarski susret pisaca2' !rganizacije u kulturi su $i primer%' Organizacija nastaje dobrovoljnim ujedinjavanjem ili grupisanjem pojedinaca radi ostvarivanja grupni* potreba i interesa' Izmedju ustanova i drutveni* grupa postoji organizacija' Primera radi, pozorite je jedna ustanova, ali je vie naina na koje e se ono organizovati 1broj glumaca, broj ansambala, broj predstava, osnovanje, gostovanja2' Organizacije nastaju sponatano i konstruisanjem 1planiranjem2' )loga kole u usvajanju kulture Institucija kole, pored porodice, ima kljunu ulogu u tzv' primarnoj enkulturaciji, u razdoblju kada kultura svojim sistemom referencija 1jezik, znanja, umetnost, vrednost, norme, konvencije2 ugradjuje u svest mlade osobe odredjen nain tumaenja stvarnosti' 5kola prenosi, iri, i uva kulturne vrednosti' 0a nju se moe rei i da je ustanova kulture' Pitanje uloge kole kada je re o obrazovanju vezano je uzrast' Osnovna kola je prvi i najvaniji sistematski put u sticanju kulture koja gradi svest o zajednici ujedinjenoj jezikom, verom, istorijom, mitologijom' Porodica i kultura $opii% Porodica je uvek imala nekoliko funkcija7 reproduktivnu, ekonosku, kulturnu, obrazovnu, zatitnu' o je kljuna ustanova za obnavljanje stanovnitva, u njoj se

stvaraju ekonosmka dobra, ona daje prva vaspitna pravila, osnovnu kulturu, prua emocionalnu i fiziku zatitu' 0a kulturnu funkciju porodice kljuno je svakako, usvajanje jezika' &lementarnu kulturu svaki pojedinac usvaja u porodici 1nain govora, is*rana, stanovanje, odevanje2' ( porodici prima veru, tradiciju, vrednosti' ( porodici stvara i kulturne navike' 5kola, mediji i razni centri za obrazovanje preuzeli su od porodice obavezu da vaspitavaju i obrazuju decu' %vakodnevni posao odvaja decu i roditelje, pa su deca preputena drugim institucijama' Nacionalna kultura $obele#ja% Nacija je kultura' +acija ne postoji bez jezika' Ona je zasnovana na jeziku i kulturnoj tradiciji' Pripadnost naciji odredjuju vii kulturni kvaliteti zajednice7 du*, svest, dua, jezik, teritorija na kojoj se ivi, a sve su to nezaobilazni inioci u socijalizaciji linosti' :ez nacionalnog okvira pojedinac ne bi mogao da postane drutveno i kulturno bie' Kako se uskladjuju kulturne razlike 0a to postoje po miljenju teoretiara kulture, tri modela7 8' ;similacija manje nacije od strane vee 9' ;meriki ,lonac za meanje nacija<' #ulturni pluralizam i kulturna tolerancija +ajpoeljnije reenje je kulturni pluralizam, to znai da se nacionalne razlike podnose, uvaavaju i demokratski uskladjuju' o je dobra zamisao, ali iskustvo pokazuje da se teko ostvaruje' Kako kultura oblikuje li(nost .inost se formira pod dejstvom nasledjeni* dispozicija i drutveni* okolnosti u kojima se taj proces odvija' ( procesu formiranja linost moe da razvija svoju individualnost, a moe i da je izgubi, pa ostaje osoba bez identiteta' #ada je re o kulturnom faktoru, treba znati da nacionalna kultura nije monolitna, ve da postoje razliiti oblici kulture i njeni socijalni nosioci' ( tom pogledu, kulturno oblikovanje linosti je raznoliko, a ne uniformno' Institucije u kojima se formira linost su porodica, kola, drutvena i kulturna grupa, preduzee, politike stranka, crkva, drava' Kako kultura odredjuje #ivotni put li(nosti #ultura na vie naina utie na ivot svakog oveka' Pitanje je da li je re o zateenoj, usvojenoj ili izabranoj kulturi' #ulturni obrazac i standard porodice daju ili umanjuju poetne anse svakom pojedincu' 0a pravilan razvoj linosti nije poeljno da porodica sve obezbedi tako da sama linost ne ulae napor u stvaranje sopstvenog dela' #ultura drutva je drugi vaan okvir za razvoj linosti' /edjutim, u okviru takve kulture postoji vie kulturni* slojeva ili socijalni* grupa sa svojom kulturom7 kultura grada ili sela, radnika i elitna kultura, sportska, zabavna, muzika itd' ( tom pogledu, kultura se povezuje sa socijalnom strukturom drutva' Politika kultura je, takodje, okvir za ivotni put i uspe* linosti' %istem intitucija kulture snano utie na ivotni put linosti' ( zavisnosti od uloge koju zauzima i poloaja koji poseduje linost se kree gore ili dole na lestvici *ijerar*ije' #onano, ivotni put pojedinca zavisi i od kulture same njegove linosti ) njeni* vrednosti, stavova, ponaanja, aspiracije, motivacije, planova, ambicija'

Kako li(nost uti(e na kulturu %vaki pojedinac ima sposobnost za drugaije od steenog u svakoj oblasti drutva, pa tako i u kulturi' +aravno, individualna dinamika, sloboda i sposobnosti nisu jednako rasporedjene medju ljudima' +eke stvaralake linosti ostavljaju duboke tragove u svom vremenu, ali i u kulturnoj istoriji nacije i oveanstva' /edjutim, i manje darovite linosti ostvaruju svoj uticaj u kulturi miljenja, jezika, pona=anja' I u tom aspektu kulture svakodnevno se sueljavaju stare i nove forme' ( svim oblastima kulture pojedinci ostvaruju svoj uticaj 1svakodnevno ponaanje2' +aroito je vidljiv uticaj na podruju umetnikog stvaralatva' !blici kulture #ultura nije monolitna' #riterijumi po kojima se razlikuju oblici kulture su7 prema vrsti rada 1fiziki i umni2, razlikuju se materijalna i du*ovna kultura' ;ko je kriterijum vrsta potre"e koja se zadovoljava, pomenutoj razlici dodaje se i kultura stanovanja, is*rane, oblaenja, seksualno!ljubavna, zabavna, sportska, politika umetnika itd' #riterijum za razlikovanje oblika kulture moe da bude i socijalni nosilac kulturne svesti ponaanja' Vrednosna orijentacija pojedinaca i grupa takodje moe da bude kriterijum za razlikovanje oblika kulture 1*edonistike i saznajne vrednosti unutar jedne kulture2' #ultura po obliku moe biti7%vakodnevna,/aterijalna,"u*ovna, >ulna, Potkultura, ;ntikultura Karakteristike svakodnevne kulture /oderno drutvo je ubrzalo kolektivni ivot, a kontakti sa nepoznatim ljudima su postali dominantni' >ovekov ivot je pre svega organizovan oko ponavljanja slini* ponaanja, a njegove interakcije sa drugima daju sastav i oblik onome to radi' "rugo, objanjenje i razumevanje oblika kulture, institucija, organizacija zasnovani su i na saznanjima o kulturnom delovanju u svakodnevnom ivotu' Kultura stanovanja, ishrane i odevanja takodje je vid svakodnevne kulture' +ajpre se razlikuju nain stanovanja u selu i gradu' +ain pripreme i nain sluenja *rane takodje su kulturno odredjeni' I kad je oblaenje u pitanju, kulture se razliku vizuelno' *aterijalna i du"ovna kultura /aterijalna kultura oznaava sve ono to je ovek stvorio svojim fizikim radom, odnosno sva ona iskustva koja su vezana za stvaranje materijalni* dobara' +a drugoj strani nalazi se du*ovna kultura' aj oblik kulture takodje je proizvod rada, ali je u pitanju du*ovni rad, rad misli, svesti, mate, znanja itd' ( du*ovnu kulturu spadaju vera, filozofija, umetnost, nauka, dakle ona kulturna ostvarenja koja zadovoljavaju du*ovne potrebe oveka' Karakteristike "edonisti(ke kulture Ovaj oblik kulture moe se nazvati i kulturom uivanja ili ulnom kulturom' Potrebe tela su u centru *edonistike kulture' okom istorije ovaj oblik kulture sree se u svim razdobljima ) robovlasnikom, feudalnom, kapitalistikom, modernom' %utinski se nita nije menjalo u karakteru te kulture7 telesna zadovoljstva su bila primarna, samo se menjao njen socijalni nosilac7 aristokratija, plemstvo, svetenstvo, bogati slojevi drutva'

!bele#ja stvarala(ke kulture %tvaralatvo je sutinska odlika kulture' %tvaralake potrebe pojedinaca i grupa uzrok su promena ui* i iri* delova kulture' %vakog dana se neki minimum stvaralatva ostvari u svakodnevnom ivotu, na ulici, u preduzeu, u nauci, politici, umetnosti' o pokree kulturu, daje ritam ovekovom ivotu' (slov stvaralatva je sloboda' enja oveka i grupe ljudi da misli, kae, uradi neto novo sutinska je odlika stvaralaki* ljudi' +ain miljenja je takodje karakteristian za stvaralaki pristup poznatom' #ultura ide napred za*valjujui stvaralatvu, medjutim treba znati da postoje i destruktivni oblici stvaralatva' +unkcije kulture ! #omunikativna, Instrumentalna, %tvaralaka, radicionalna, $rednosna, +ormativna, Regulativna, Osmiljavajua Instrumentalna funkcija kulture Instrumentalna funkcija kulture ogleda se u stvaranju sredstava kojima se postiu materijalni i du*ovni ciljevi' Ona ukljuuje znanja, vetine i stvaralatvo, Instrumentalna kultura je oduvek postojala' Osnovna obeleja instrumentalne kulture su slabljenje uticaja ideja i vrednosti smisla ivota' One se utapaju u te*noloko!privrednu realnost u kojoj profit, novac i trite postaju bespogovorni' e*noloka kultura je uslovila pojavu du*a globalizacije, iji je smisao da se retorikom ,jaaju veze medjusobnog povezivanja u svetu-, a istovremeno oslabe ili ukinu identiteti mali* kultura' Normativna funkcija kulture %vaka kultura stvara norme i svest o normama koje usmeravaju ponaanja lanova zajednice' Oblici ti* normi su pravila, propisi, obiaji, navike, programi, ciljevi, a primenom normi pojedinci i grupe se kanjavaju ili po*valjuju' ek kada kulturna vrednost postane norma, moe da usledi sankcija' +orme, odredjuju prikladan i pri*vatljiv oblik ponaanja u odredjenim situacijama' %vaka norma sprovodi se primenom pozitivni* i negativni* sankcija' %vaka kultura stvara norme kako bi izrazila vrednosti za koje smatra da su pozitivne i suzbila one negativne' ako se regulie zatita kolektivnog ivota' Regulativna funkcija kulture %vaka kultura nastoji da zatiti svoje vrednosti pomou odredjeni* normi i nekoliko vrsta oekivanja u igranju uloga pojedinaca i grupa' /ogua reenja kulturni* napetosti izmedju regulacije i devijacije neki teoretiari pronali su u instrumentima prilagodjavanja pojedinaca drutvenim vrednostima i normama' ( ;merici su na primer osnovne drutvene vrednosti individualni uspe* i materijalno bogatstvo' Pravne norme su najvaniji oslonac koji kultura koristi kao sredstvo u suzbijanju svi* oblika devijacije' /edjutim, efikasni me*anizmi mogu da budu i oni koji se *vataju u kotac sa uzrocima devijacija' ( tom pogledu, popravljanje materijalni* uslova ivota, irenje institucionalni* ansi za induvidualni uspe*, sistemi obrazovanjana i vaspitanja, razvoj kulturne svesti mogu da budu od velike drutvene koristi' 3aktor linosti ima presudnu ulogu u odbacivanju iskuenja devijantnog ponaanja i miljenja