PONETO O MAKAMA

Posveeno mom Coletu, koga su ubili neznanje i nemar

P!E"#O$O!
Teko je, najtee, voleti nekoga a biti nemoan kada mu je potrebna pomo. Voleti maku, znai biti izloen stalnim stresovima zbog njenog zdravlja. Naalost, bar moje iskustvo je takvo, ta divna stvorenja su izuzetno krhkog zdravlja. Maka je savreno bie, ali prilago eno ivotu u divljini, u zdravoj sredini koja omoguava zdravu i pravilnu ishranu i ostale uslove za ivot. Toga nema u sredinama u kojima ive ljudi. !otrebno je uloiti poseban napor, to podrazumeva i sti"anje odre enih znanja, kako bi se naim voljenim stvorenjima omoguio normalan, zdrav i srean ivot kakav ona zasluuju. #eveti grob u mojoj bati, deveta rana na sr"u. $ao i mnogi prethodni, zbog neznanja. %hvatio sam da moram neto da uinim za svoje voljene. Tako je poela potraga po &nternetu. Traio sam sve mogue tekstove o makama, koji bi mi pomogli da nauim neto o njima. Neto sam nauio, naravno nedovoljno, ali i to je mnogo vie od onog to sam ranije znao, jer praktino nisam znao nita. $ako postupiti kada Vam veterinar proda prazikvantel tablete i kae Vam da je to sredstvo univerzalno, protiv svih "revnih parazita' (Nemojte da se udite, ovo sam stvarno doiveo. %reom, taj veterinar ve nekoliko godina ne radi.) #a li do sudnjeg dana ekati da prazikvantel, koji inae unitava iskljuivo pantljiare, uniti *sve parazite+, %ada bar to znam, i jo poneto. -va knjii"a treba da pomogne da i Vi to saznate. Napravio sam izbor tekstova za koje smatram da mogu da budu od koristi i ostalim makama u ovoj tunoj zemlji. !revod, koji naravno nije savren, ali verujem da je dovoljno jasan, nalazi se pred Vama. Verovatno ima slovnih greaka, moda, na alost i gramatikih (gimnazijski dani su davno proli, a bavljenje tehnikom teko moe da pomogne u usavravanju jezika), ali i ovakva knjii"a e, nadam se, da poslui svrsi.

.elim Vam sreu u negovanju Vaih voljenih.

Moram ovo da kaem. /000. godine kupio sam, videvi oglas u tampi, knjigu *%ve o makama+. %ve' &za preten"ioznog naslova krije se knjii"a u kojoj je to *sve+ obra eno na 11 strani"e depnog 2ormata, posle kojih do e jo oko 34 strani"a *klasi2ika"ije maaka+, od ega su vie od polovine slike' Tu je odtampano ime osobe koja je sainila *analizu+ 5 %imonida !aunovi, zatim lektora 5 Nada Terzi. %ve je tu, dakle, osim jedne sitni"e 5 pravih in2orma"ija o makama. !latio sam je, ako se dobro seam, oko 6,7 evra (u dinarima)' Vidim da se pojavilo novo izdanje, sada je je2tinija, ali s obzirom na to koliko je *sadrajna+, preskupa je' .alosno je to postoje osobe spremne da neiju ljubav i glad za znanjem o voljenim biima zloupotrebe za olako sti"anje nov"a. 8ato ova knjii"a, to se mene tie, ne kota nita. 9 me uvremenu sam na &nternetu video reklamu za jo jednu knjigu o makama. $au da je opirna, a nije ni skupa 5 samo :36. #a, 36 amerikih dolara (zato u dolarima, ne znam).

-vo je poetak. Materijal koji mi je na raspolaganju obuhvata vie stotina strani"a 2ormata ;<, gusto tampanih vrlo sitnim slovima. =a nemam tako puno vremena na raspolaganju, do sada sam proveo /7 mese"i prevodei (uz sve ostalo to moram da radim), preveo sam tek polovinu, a vremena je sve manje. 8ato je ovo poetna verzija knjii"e, koja e (bar elim da bude tako) da narasta, kako budem napredovao sa prevo enjem. >inilo mi se nerazumnim da Vam ne ponudim ovo ve sada, jer verujem da je korisno. >esto se pominju ameriki veterinari, amerika 9prava za hranu i lekove, ameriko ovo i ono... To je zato to su ovi tekstovi *skinuti+ sa amerikih sajtova na &nternetu. To je, opet, zato to jedino ;merikan"i i imaju takve sajtove. 9ostalom, u toj zemlji postoje desetine miliona kunih maaka koje imaju sav potreban zdravstveni tretman, negu o kojoj mi ne moemo da sanjamo, vak"ine i t.d. (korienje skenera ili magnetne rezonan"e kod ivotinja tamo je neto normalno, ovde i ljudi mogu o tome uglavnom da sanjaju). Veterinarska sluba tamo je najjaa na svetu (ovo se ipak i pre svega odnosi na visokorazvijene urbane sredine). Tamo makama ak i bubrege presa uju (samo na Veterinarskom 2akultetu kali2ornijskog univerziteta #ejvis preko 144 do sada registrovanih transplanta"ija). 8amislite samo ta o makama zna jedan od autora pojedinih tekstova iz ovog prirunika, veterinar spe"ijalista za sitne ivotinje, koji poslednjih est godina lei %;M- M;>$? (a to su hiljade pa"ijenata)' No, na stranu sva nauka i tehnika kojom ameriki veterinari raspolau. &z tekstova izbija jedna snana poruka@ M;>$;M; =? !A? %V?B; !-TA?CN; N;D; E=9C;V. ; bar to moemo da im pruimo, ako ve ne moemo vrhunsku negu kakvu moe onaj sreniji deo sveta. Nastojao sam da ispotujem duh tekstova koje sam prevodio i stil njihovih autora. ;ko je autor u tekstu 74 puta napisao *Vaa maka+ ja sam to potovao, mada to ponegde izgleda preterano..

N;!-M?N;@ #elovi teksta pisani manjim i kosim slovima (kurziv, italik) su moji lini komentari i primedbe.

&skreno Va rzivora%&'a(oo )om

O PO#*A$*+,MA Ishrana 8bog izuzetne vanosti, ovo poglavlje je stavljeno na prvo mesto. Moda ete ovu knjii"u itati s vremena na vreme, moda neete imati vremena da je proitate odjednom "elu, zato je neophodno da nai ete na ovaj deo to pre (mnogi ovaj predgovor nee ni proitati, jer obino i ne itaju predgovore). 9pamtite@ Vaa maka M-A; da se hrani pravilno, i M-A; to da ini redovno (kasnije ete proitati zato). ;ko je volite, potrudiete se oko toga, a ako je ne volite, ova knjii"a i nije za Vas. Narod kae@ *8dravlje ulazi na usta+. Ni za jednu vrstu to ne vai vie nego za maku. -d svih ivih bia koja sreemo u naem okruenju, maka je najosetljivija na ishranu, u tom smislu da njeno zdravlje i, konano, sam ivot, strahovito zavise od !A;V&EN? ishrane. Nije dovoljno maki samo napuniti stomak. ;ko maka stalno boravi u stanu i nema mogunost da popravi kvalitet ishrane lovom, budite sigurni da ete joj nepravilnom ishranom ugroziti ivot.

Nega Crinuti o maki znai mnogo vie od davanja dovoljno hrane i vode. &grake, grebali"e, ma"ina menta i kreveta", samo su neke od stvari koje Vaoj maki mogu ivot da uine lepim. Mentalno zdravlje Vae make je isto tako vano kao i njeno 2iziko zdravlje i to bolje razumete verbalne i neverbalne signale koje Vam ona upuuje, to e vreme koje provodite sa njom biti lepe i sadrajnije. Mentalnim stimulisanjem, vebanjem i negom u okruenju punom ljubavi i bez stresa, odraete je srenom i zdravom kroz dugi niz godina' Nekoliko strani"a ovog poglavlja imaju za "ilj da objasne izvesne postupke maaka i da, ako su oni neprihvatljivi, daju ideje kako te postupke svesti na najmanju meru. Tako e, dati su saveti koji bi trebalo da pomognu Vaim ljubim"ima da uz Vas ive jo lepe. Aedosled po kome su tekstovi razvrstani ini mi se loginim 5 najpre dovodite mae u kuu, koju za to treba prethodno pripremiti. -bezbe ujete mu hranu i vodu. !ruate mu zabavu, jer elite da ima lep ivot, zatim uoavate zanimljive stvari u njegovom ponaanju, upoznajete sredstva koje ono koristi za komunika"iju. 8atim se sreete sa raznim potrebama i problemima, za ije reavanje Vam se ovde nude saveti (za koje se nadam da su korisni) i t.d. Buve i krpelji !oznato je da su buve i krpelji velika napast od koje trpe i kuni ljubim"i, ali i ljudi koji sa njima ive. To je sasvim dovoljan razlog da unitavanju i potiskivanju buva i krpelja bude posveena najvea panja. Manje je poznato koje sve bolesti ovi napasni"i prenose, ljubim"ima a tako e i ljudima. -ve bolesti su dodatni razlog za najozbiljnije shvatanje problema koje buve i krpelji donose i za krajnje odlunu borbu protiv njih. &stovremeno, u ovoj borbi nije dozvoljena upotreba svih moguih sredstava za unitenje neprijatelja, jer mnoga od tih sredstava su tetna za make. Crevni paraziti Veoma vano poglavlje, moda je trebalo da bude odmah iza ishrane, ako ne i pre nje. Frevni paraziti se nigde ne tretiraju kao posebna oblast, ve u sklopu bolesti gastrointestinalnog sistema, a u naim humanim zdravstvenim ustanovama obino na odeljenjima za in2ektivne bolesti. %matram da je ipak potrebno da budu posebno prikazani, zbog znaaja koji poznavanje ovih stvorenja ima za ivot naih ljubima"a. Frevni paraziti mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, a u najteem sluaju i ivot Vaeg ljubim"a, a Vama da zadaju veliku brigu. 8ato je ova poast prikazana posebno. !aljivo proitajte ovo poglavlje, jer je jedno od najkorisnijih u ovoj knjii"i. ;ko se dogodi da Vaa maka, naroito ako je mlada, dobije *kijavi"u+ kojoj teko moe da se objasni poreklo, ako pri kijanju kaplji"e iz nosia lete na sve strane, oi su upaljene i pune suza, pogotovu ako pone esto da balavi, znajte da su paraziti izvrili invaziju na njen organizam. !lua su puna larvi koje su, putujui krvotokom, dospele u njih i izazivaju luenje sekreta, koji se izliva preko usta i nosne duplje. -i su tako e pune larvi, koje u nekim sluajevima mogu da dovedu ak i do slepila' &mao sam slino iskustvo (sreom, bez slepila) i verujte da je strano. Aedovno sprovodite ienje svojih ljubima"a od ove napasti, koja je strahovito uporna. Time ete da potedite i njih i sebe velikih problema. Imunitet i krv !rilikom opisivanja mnogih bolesti, upotrebljavaju se pojmovi imunitet, imuni sistem i sl. &muni sistem je jedan od najvanijih delova svakog ivog organizma. Cez imuniteta, jedinka bi bila osu ena na vrlo kratak ivot. >ak i ako bolest ponekad pone da odnosi prevagu, imuni sistem je uinio mnogo 5 poveo je borbu, spreio vrlo brz razvoj oboljenja i time nam je omoguio da preivimo dok lekovi ne ponu da deluju. %a druge strane, esto nismo ni svesni da

smo bili izloeni napadu, jer imuni sistem je u tiini zavrio svoj posao. 9 ovom poglavlju dat je kratak opis imunog sistema, njegovih sastavnih delova i naina delovanja. #a bi mogla da bude postavljena dijagnoza, kod veine oboljenja neophodno je uraditi analize krvi, kao i kod oveka, uostalom. 8ato je potrebno pre poglavlja o bolestima dati mali pregled krvnog sistema maaka i osnovne opise analiza krvi. !rikaz svrhe biohemijskih analiza pomoi e Vam da razumete i eventualne biohemijske analize koje lekar zahteva kada je provera Vaeg zdravlja u pitanju, jer je prin"ip 2unk"ionisanja krvotoka i organa kod make identian sa prin"ipima 2unk"ionisanja ljudskog organizma. Naravno, tu je i opis krvnih elija i njihova uloga. #ate su normalne vrednosti broja pojedinih krvnih elija (zrna"a) i pojedinih sastojaka u krvnoj plazmi koji se proveravaju biohemijskim analizama. Bolesti $ada se razboli, Vaa maka nee moi da Vam kae da se ne osea dobro. Na Vama lei odgovornost da svakodnevnim paljivim posmatranjem voljenog bia uoite kada se ono ne osea dobro i da pokuate da utvrdite da li je u pitanju eventualno ozbiljna bolest. Ne oklevajte nikada da pozovete svog veterinara i konsultujete se sa njim. Tano je da u naoj provin"iji na osobu koja vodi maku na pregled i leenje gledaju kao na sluaj za psihijatra, ali ne obazirite se. Niti je runo niti sramno voleti, a mi volimo svoje ma"e. Make, za razliku od ljudi, nisu nikada umorne ili neraspoloene. Neraspoloenje kod njih traje samo dok traje razlog koji ga izaziva. ;ko primetite da je Vaa maka izgubila dobro raspoloenje, onda je razlog tome najverovatnije bolest. !ogledajte je odmah paljivo. Moda ima neku povredu koja je bolna. Ne dozvolite da se naizgled naivna povreda zakomplikuje, in2i"ira. ;ko razlog loeg raspoloenja nije oigledan, Vaa maka je bolesna. ;ko ne jede, ak i poto ste joj ponudili neto izuzetno zanimljivo, posumnjajte na bolest. 8a maku je vrlo vano da jede redovno. Ne dozvolite da gladuje. ;ko samo dva dana maka ne jede (naroito pregojena maka), mogu da nastupe izuzetno ozbiljne posledi"e po njeno zdravlje, posebno jetru' !okuajte da je, mazei je, privolite da pone da jede. =o paljivije je drite na oku, nemojte dozvoliti da slabi dok vi umiljate kako e to samo da pro e. Moda i hoe, ali zato rizikovati, Vi volite to stvorenje, zato mu posvetite svoje vreme. Cdite nad njim. ;ko vrlo brzo ne pone da uzima hranu, posetite svog veterinara. ; ako Vam on, bez ikakvih analiza, kae kako ne vidi nita posebno i da e to da pro e samo, beite od njega' To nije veterinar za make, garantujem Vam. Veterinara paljivo odaberite. Mora da bude temeljan. $od maaka povran pristup moe da dovede do najteih posledi"a. Mora da bude spe"ijalista za male ivotinje. Maka i krava nemaju nieg zajednikog. !roverite da li je i koliko uspeno leio make. ;ko nije, beite. Nemojte da se ui na grekama i to na Vaoj maki. Molim Vas, ne dozvolite da Va ljubima" primi bilo kakvu injek"iju ako ne znate ta prima i pre nego to ujete dijagnozu. Mnogi opasni lekovi (n. pr. gentami"in) se olako daju, a i *leenje+ se sprovodi bez prave dijagnoze. !ogrean lek moe bre da upropasti zdravlje Vaeg ljubim"a nego bilo koja bolest. Na ite -C;V?8N- veterinara koji V-E& ivotinje. -n nee da *otaljava posaoG. Cojim se, naalost, da ete ovaj uslov teko moi da ispunite. Aanije sam preporuivao, kada su u pitanju tei sluajevi, odlazak na Veterinarski 2akultet. 9 me uvremenu sam tamo doiveo nekoliko tekih razoaranja i to od samih pro2esora internih bolesti, tako da ovu preporuku nisam spreman da dajem i dalje. !red Vama se nalaze kratki, ali vrlo in2ormativni, opisi bolesti od kojih se razboljevaju make, njihovi simptomi i mere preven"ije. Narod je lepo rekao@ *Colje spreiti, nego leiti+. !roitajte ovo poglavlje. -bratite panju na simptome, da biste mogli eventualno da ih uoite na Vaoj maki, ali i na preventivne mere. !otujte sve pobrojane preventivne mere svih navedenih bolesti. Tako ete sigurno i Vi i Vaa maka biti sreniji. Naalost, ovo nije kompletan spisak. !rema statisti"i, ovo su najee bolesti. 8atim, tekstove o jo nekim bolestima jo nisam stigao da prevedem.

Moram da kaem da me je sve vreme prevo enja jako 2rustriralo kada sam nailazio na reeni"e tipa *Va veterinar e da ispita ...+, *Veterinar e odmah da ...+ i sline. =a sam najee imao kontakte sa veterinarima koji, kao, negde strano ure, a preduzimaju neto samo kada ih na to naterate. $ome treba veterinar koji uri dok pregleda njegovog ljubim"a, pa zato otaljava interven"iju, Ceite od veterinara kome nikada nije potrebna analiza krvi da bi postavio dijagnozu, a jo dalje beite od onog od koga i ne ujete dijagnozu, koji potee pri" i daje nekakvu injek"iju, a da vi nemate pojma koju i zato je daje, jer nee da Vam kae. $lonite se veterinara koji izbegava da razgovara o bolesti Vaeg ljubim"a, o terapiji i slino. To je verovatno zato to i ne zna o emu je re, ili je bar nesiguran u sebe i svoje znanje, pa radi nasumi"e. 8a analize krvi koje su, naalost, esto potrebne za tano (i brzo) postavljanje dijagnoze, na raspolaganju su Vam privatne laboratorije. Aaspitajte se na koji nain se u toj laboratoriji analize rade. ;ko moete da birate, poeljno je da koriste aparaturu koja radi pomou tenih reagenasa, umesto traka, jer ovakva analiza je mnogo pouzdanija. >itajui o postavljanju dijagnoze, ili tretmanu kod pojedinih bolesti, videete kako se to radi u svetu. Neko e moda da kae kako je to tamo skupo, ali pitam Vas@ ta je skuplje od gubitka voljenog bia, #a li ste ikada bili u prili"i da biste rado prodavali imovinu samo da ga spasete, (9ostalom, da li je zaista skupo, !rema statisti"i, prosena amerika makarska porodi"a ima godinji prihod vei od 34.444 dolara. #a li je za njih veterinarski pregled od 74 dolara, i to na vrhunski opremljenoj klini"i i kod vrhunskog veterinara, stvarno skup,). !ostoji neto to me je oduevilo, a o emu sam saznao na mnogim 2orumima koji okupljaju ljubitelje maaka, a to je da tamo ima puno ljudi koji uzimaju kre%it da bi platili leenje koje je ponekad veoma skupo. Tekstovi koji su pred Vama bude nadu da emo i mi jednom moi svojim ljubim"ima da pruimo negu koju zasluuju. Lekovi 9 ovom poglavlju nai ete detaljni prikaz antibiotika koji se uobiajeno koriste kod maaka. Tako e, videete koji antibioti"i (i ostali lekovi) su opasni za make, pa ak i zabranjeni. !ostoje, naalost, veterinari koji olako, da ne kaem neodgovorno, daju gentami"in, vrlo opasan antibiotik i to ak i u sluajevima gde ne moe da se oekuje da e on uopte da deluje (kao to je sluaj kod tonzilitisa H upale krajnika, kod koga je peni"ilin nezamenljiv, jer u 04I sluajeva, kada je u pitanju bakterijska in2ek"ija, uzronik je %trepto"o""us pJogenes, ne koga gentami"in ne deluje, ili kod hlamidije, kod koje se normalno daje tetra"iklin ili hloram2enikol)' #a ne pominjemo virusne in2ek"ije grla, koje su moda ak i ee od bakterijskih, kod kojih je primena antibiotika besmislena. &pak, &8C?B;V;=T? #; %;M& -#A?K9=?T? T?A;!&=9' !repustite to veterinaru, kada na ete onog kome moete da verujete. Na kraju ovog poglavlja dodat je spisak sa preporukama za doziranje (naravno, kod maaka H kod pasa, ljudi i t.d. doze su esto sasvim drugaije) velikog broja lekova koji se koriste za leenje maaka. !reporuke koje ete videti sastavio je Lakultet veterinarske medi"ine 9niverziteta =eil (Male), na osnovu poznatih amerikih 2armakolokih (veterinarskih) prirunika. Verujem da ovo moe da Vam koristi, jer meni je bilo i te kako korisno. Moraete, na primer, maki koja ima eludani poremeaj da date ranitidin (*AanisanG). $oliko, To ete videti ovde. Videete, ponegde u tekstovima pominjem 2irmu -Mer)k.. To je najvea svetska 2arma"eutska kompanija, u ijem sastavu posluje -Merial., koji je najvea svetska veterinarska 2arma"eutska kompanija (sa 2ilijalama u /70 zemalja sveta). *Mer"k+ je objavio veterinarski prirunik, sa preko /1.444 (') tekstova iz oblasti veterine. (!itajte svog veterinara da li ima ovaj prirunik, ili ga, moda, bar koristi *on line+, t.j. preko &nterneta, adresa je /// mer)kvetmanual )om). *Mer"k+ pominjem zbog toga to su neki od saveta za primenu lekova uzeti iz njihovog prirunika, tako da, kada nai ete na ime ove kompanije, znate o kome je re.

0$O"
MAKA

Maka je ime koje se u irem smislu primenjuje na sisare mesodere, koji sainjavaju 2amiliju Felidae, a posebno na domau maku, Felis catus. Velike make, koje riu@ lav, tigar, jaguar, leopard i sneni leopard, anatomski su vrlo sline me usobno i sainjavaju rod Panthera. -blaasti leopard (Leo nebulosa, ivi na %umatri, =avi, Corneu i Tajvanu) i gepard, Acinonyx, su velike make koje ne riu. %rednje velike i male make razni zoolozi svrstavaju u razliit broj rodova, ali u sistemu najee korienom u novije vreme, sve one su svrstane u jedinstveni rod Felis, uprkos velikim varija"ijama me u njima. Me u ovim makama su@ puma, ris, o"elot, jaguarundi, serval i mnoge sitne vrste opisane imenom maka ili divlja maka, kao to su zlatna maka i evropska divlja maka, kao i domaa maka. Male make su arene, prugaste ili tu2naste. Mnoge mogu da se ukrtaju sa domaom makom, a neke mogu da se pripitome ako su uhvaene mlade. Mnogi su pridevi korieni za opisivanje make. Najuobiajeniji je *nezavisna+. Make nemaju, kao to svi znamo, *vlasnike+, ve samo *staratelje+, kojima one dozvoljavaju da sa njima ive. 8a Vas, kao staratelja Vae make, razumevanje ponaanja, problema nege i poten"ijalnih zdravstvenih problema vaeg majeg prijatelja je veoma vano. &ako su make nezavisne, one se oslanjaju na Vas kada je zdravlje u pitanju. Tekstovi u ovoj knjii"i bi trebalo da pomognu u razumevanju najlepih bia u svemiru. ,1TO!,+A !re vie od 74 miliona godina zemljom je poela da tumara mala ivotinja nalik na lasi"u, koja se zvala *Miacis+. Veina naunika veruje da je ova ivotinja bila predak dananjih domaih maaka, isto kao to je bila i predak nekih drugih sisara kao to su rakuni, psi i medvedi. !re oko <4 miliona godina pojavili su se prvi pravi lanovi porodi"e maaka. Make su pripitomljene u preistorijsko vreme, moda pre oko 7444 godina. (Veruje se da su psi pripitomljeni pre oko 74.444 godina.) Cile su visoko "enjene kao unititelji tetoina, a tako isto i zbog njihovih ukrasnih kvaliteta. =o 3744 godina pre Nrista, ?gipani su pripitomljavali divlje make iz ;2rike i ove su postale drago"eni ljubim"i kojima su, zbog njihove vetine u lovljenju i ubijanju tetoina kao to su zmije, pa"ovi i mievi, odavane poasti kroz mnoge oblike umetnosti. ?gipatska domaa maka, koja se tokom istorije proirila do ?vrope, tako e je koriena i kao pomonik u lovu. Najverovatnije je nastala od libijske make, Felis lybica, ili neke druge severnoa2rike divlje make. %avremena domaa maka, Felis catus, verovatno vodi poreklo od ove ivotinje, moda sa primesama drugih divljih vrsta, ili od vrsta pripitomljenih u razliito vreme u drugim delovima sveta.

-ko /744 godina pre Nrista, make su u ?giptu poeli da smatraju svetim i ako bi osoba ubila maku bila bi osu ena na smrt. ?gipani su brijali obrve u znak alosti za preminulom makom ljubimi"om, a maku bi mumi2i"irali (samo u iskopinama arheolokog nalazita Ceni5 Nasan prona eno je preko 344.444 mumija maaka). Tako e su oboavali i boginju plodnosti i ljubavi po imenu Castet, koja je imala telo ene a glavu make. Maka je prvi put dola u ?vropu i na %rednji &stok oko /444. godine pre Nrista, najverovatnije sa grkim i 2enianskim trgov"ima. ;ntiki Br"i i Aimljani su tako e veoma "enili make zbog njihove sposobnosti da kontroliu neeljene glodare. Maka je u Aimu smatrana duhom zatitnikom domainstva i simbolom slobode. Tada su se domae make proirile po "eloj ;ziji, gde su koriene za zatitu larvi svilene bube od glodara, to je bilo ivotno vano za proizvodnju svile. Ejudi sa -rijenta su se veoma divili misteriji i lepoti make, pa su mnogi pis"i i umetni"i u =apanu i $ini u svojoj umetnosti slavili ove ivotinje. 9 srednjem veku, me utim, pro"vetalo je sujeverje. 9 ?vropi su make dovedene u vezu sa avolom i vetiarenjem, usled ega su stotine hiljada maaka ubijene po nalogu &nkvizi"ije. !rema nekim pro"enama, broj maaka je ovim smanjen na svega /4I od prvobitnog. 9nitenje ovolikog broja maaka dovelo je do poremeaja ravnotee u popula"iji glodara, uveliko doprinosei irenju kuge zvane *"rna smrt+, koju su sa pa"ova na ljude prenosile buve. %koro etvrtina stanovnitva ?vrope je /344. godine umrla od kuge. Ne iznena uje injeni"a da su ?vropljani jo jednom poeli da shvataju znaajnu ulogu koju su make igrale u kontrolisanju glodara, pa su one tako postupno povratile svoju popularnost. Trgov"i, istraivai i kolonizatori su sa sobom u Novi %vet doneli domae make tokom /O. i /P. veka, a naseljeni"i su nastavili da nose svoje make dalje prema zapadu. #a li ste znali da je prva uopte izloba maaka odrana u Eondonu /PO/. a da je prvo *maje+ udruenje osnovano /PPO. tako e u Velikoj Critaniji, pod nazivom *Na"ionalni maji klub Velike Critanije+,, ANATOM,+A , O1O2,NE -d svih bia koja se hrane mesom, make (rod Felidae unutar reda Carnivora) su najizrazitiji mesoderi i najprilago enije su za lov i prodiranje plena. %ve make imaju zaobljene glave, kratke njuke, velike oi, osetljive brkove i obrve i uspravno postavljene ui. &maju kratke, iroke eljusti opremljene dugim onja"ima i snanim kutnja"ima otrih ivi"a. =ezik im je prekriven otrim, unatrag povijenim mesnatim izboinama zvanim papile (papillae), koje pomau kod pijenja i kod negovanja krzna. Make imaju pet prstiju na prednjim nogama i etiri na zadnjim. !eti prst je postavljen visoko na "evani"i i ne dodiruje zemlju prilikom hodanja, ali se koristi kod nege tela i hvatanja plena. Na krajevima prstiju su snane, otre, povijene kande. $od svih sem geparda kande mogu da se potpuno uvuku u zatitne kori"e. -vaj mehanizam je prepoznatljivo svojstvo 2amilije maaka, iako se javlja u manje razvijenom obliku i kod nekih "ibetki. %ve make, izuzev risa i srodnih vrsta, imaju duge repove koji im slue za ravnoteu. Miino5skeletni sistem je krajnje savitljiv, dozvoljavajui makama da savijaju i izvijaju tela na mnogo naina. Veina maaka ima dobar vid i sposobne su da vide dobro i pri slabom svetlu (smatra se da im je noni vid est puta jai od ovejeg)Q boje vide slabo. >ulo sluha im je odlino i, bar kod malih maaka, moe da oseti zvuke do <4.444 Nz, pa i vie. >ulo mirisa nije tako dobro razvijeno kao kod psa (ali je ipak /< puta razvijenije nego kod oveka)Q njegova osetljivost moe da varira od jedne vrste do druge.

Make su krajnje hitreQ na kratka rastojanja mogu da tre bre od ma kog drugog sisara i izuzetni su skakai. Tako e su i dobri plivai, pa pripadni"i mnogih vrsta uivaju u kupanju. %a lakoom se penju na drvee, ali se u ponaanju razlikuju, od gotovo iskljuivo *zemaljskog+ (n. pr. lav) do boravka najveim delom na drveu (n. pr. oblaasti leopard). Veina moe da vreba rtve veoma postojano i u tiiniQ ak i lav, koji ivi na otvorenom, obino lei sakriven dok ne do e u priliku da zaskoi rtvu. =edino gepard, najbri sisar, juri svoj plen. Veina maaka su manje ili vie samotnja"i, ali gepardi ive u porodinim grupama, a i lavovi ive u grupama do 34 jedinki. Make ive u vrlo razliitim sredinama, mada su najbrojnije u toplim predelima. >ak i jedna vrsta, kao tigar, moe da se prostire od hladnih severnih oblasti do tropskih. %vi kontinenti, izuzev ;ustralije i ;ntarktika, imaju svoje domae vrste.

10

11

,13!ANA
Paljivo proitajte ovaj tekst, p`o o!i !e "a da ne pravite #re$ke u ishrani "a$e# ljubi ca, koje obino pravi ve!ina na$e# sveta% &ako'e, po o!i !e "a da ne nasedate jevtini arketin$ki trikovi a koji a pribe#avaju i(vesni proi(vo'ai #otove hrane (a ake, ako se (a ovu hranu opredelite% )edan od takvih trikova je i suva hrana sa povr!e , koju proi(vodi *+hiskas,% -au da je veo a traena% .e nasedajte na ovakve trikove% Ako povr!e u ishrani predstavlja ra(novrsnost (a "as, $to je tano, (a "a$u aku ono ne (nai #otovo ni$ta% /olje kupite proi(vod od ono# ko "as ne lae% 0 to po#ledu, verovatno su najsi#urniji proi(vodi 1ir i *2oyal Canin,, (ati *Purina,, *3ill4s5 i *6ukanuba,% )a koristi *2oyal Canin, 7 po#ledajte njihove deklaracije i shvati!ete (a$to%

&znad svega, vano je upamtiti da je Vaa maka mesoder i da zahteva mesnu ishranu. -vu oigledno samodovoljnu injeni"u ljudi, u najboljoj nameri, preesto previ aju, nastojei da od svojih ljubima"a naprave svedere ili pak biljodere. -ni polako ubijaju ivotinju, s ljubavlju. !si su, mada mesoderi u najstroem smislu, u velikom stepenu i svederi i imaju sposobnost da razgra uju i vare i biljne, isto kao i ivotinjske belanevine. !as moe sasvim uspeno da preivi na istoj hrani kao i ovek, stoga moe da ivi na otpa"ima sa stola, pa ak i na paljivo uravnoteenoj vegetarijanskoj dijeti. Make, uprkos 7444 godina pripitomljavanja (ili bolje rei zbog samo 7444 godina pripitomljavanja), ostaju strogi mesoderi. Nesposobne su za varenje veine biljnih belanevina. Nema i ne moe ni biti vegetarijanskih maaka' #a dodamo, make u divljini su mesoderi jednakih mogunosti koji prodiru "eo svoj plen@ miie, organe, kosti, otpatke, kou... Na taj nain, make konzumiraju ne samo meso i organe plena, ve isto tako i delimino svarenu biljnu hranu koju je plen pojeo. 9z pomo rtvinog pro"esa varenja, maka je u stanju da izvue hranu iz raznih biljnih izvora. -vaj razra eni pristup ishrani znai da je maka izgubila sposobnost da stvara razne vitamine, enzime i druge supstan"e neophodne za ivot, primajui ih direktno iz hrane. -va *lenjost+ je dovela do toga da makini prehrambeni zahtevi budu korenito razliiti od pseih, to je i razlog da maja hrana bude skuplja od psee. NA;N; $;- B-A&VNrana je gorivo. %vrha hrane, pre svega i nadasve, je da opskrbi telo energijom koja mu je potrebna da bi 2unk"ionisalo. Najvei deo ove energije koristi se da bi telo radilo kao maina. %vi pro"esi u telu 5 kretanje, varenje, disanje, kretanje krvi, razmiljanje... zahtevaju energiju, koja sva mora da se dobije iz konzumirane hrane. -va energija se meri kalorijama (uobiajeno (a i(raavanje enr#etske vrednosti hrane, (vanina jedinica (a erenje svih vrsta ener#ije je vat7sekund ili kilovat7as). 8a naunika, kalorija je jedini"a toplotne energijeQ posebno, koliina toplotne energije potrebne da povisi temperaturu jednog kubnog "entimetra vode za jedan stepen Felzijusov. To je jasna i konana koliina. 8a dijetetiara, *kalorija+ je jedini"a poten"ijalne toplotne energije sadrane u hrani@ posebno, koliina poten"ijalne toplotne energije koja bi podigla temperaturu jednog litra vode za jedan stepen Felzijusov. %toga je dijetetiareva *kalorija+ hiljadu puta vea od naunikove. #ijetetiareve kalorije se ponekad zovu *velike kalorije+, da bi se razlikovale od naunikih *stvarnih kalorija+. 8a nas, one e jednostavno biti *kalorije+.

12

!A-M?N; ?N?AB&=? ?nergija se dobija iz hrane i telo je koristi preko niza hemijskih reak"ija. %vim hemijskim reak"ijama je potrebna ulazna energija koja ih *okida+ i kontrolie. Cez ulazne energije, nema ni reak"ije. Neke hemijske reak"ije osloba aju vie energije nego to je bilo potrebno za njihovo izazivanje i kontrolu. -vaj viak energije se skladiti u telu u obliku hemikalija kao to su belanevine, masti i ugljeni hidrati i dostupan je za buduu upotrebu. #ruge hemijske reak"ije osloba aju manje energije nego to je bilo potrebno za njihovo izazivanje i kontrolu. -vaj de2i"it energije mora da se nadoknadi iz telesnih energetskih rezervi, razlaganjem uskladitenih hemikalija i osloba anjem energije. -tpadni proizvodi ovog razlaganja prelaze u krv, pa ih bubrezi 2iltriraju. #A9B? NA;NE=&V? M;T?A&=? !ored osnovne energije u obliku kalorija, zadatak hrane je da obezbedi sve bitne materije, hemikalije neophodne za ivot. Velika veina ovih materija se dobija razlaganjem i preure enjem molekularne strukture belanevina, masti i ugljenih hidrata iz konzumirane hrane. -vaj pro"es je poznat kao sinteza i tehniki je de2inisan kao 2ormiranje ili gra enje sloenijih jedinjenja iz elemenata ili prostijih jedinjenja. Vano je napomenuti da su zaista svi organski molekuli sintetizovani. Molekul glukoze koga je sintetizovala maka, identian je sa onim koga je sintetizovalo drvo jabuke i identian je sa onim sintetizovanim u laboratoriji. %vi molekuli datog tipa su identini@ na stranu reklamne poruke, nema apsolutno nikakve razlike izme u *prirodnog+ vitamina % i *sintetikog+ vitamina %. -ni su identini i izrazi *prirodan+ i *sintetiki+ su u ovom kontekstu nitavni. $ao veina viih organizama, maka je izgubila sposobnost da sintetizuje neke hemikalije koje su joj potrebne za ivot, obezbe ujui ih ve gotove iz hrane koju jede. -ito je da te hemikalije moraju da postoje u hrani, ili e maka da se razboli i moda ak i umre. Nasuprot tome, maka svoj vitamin % sama sintetizuje, dok e kod ljudi, na primer, nedostatak askorbinske kiseline (vitamina %) u ishrani, da dovede do stanja poznatog kao skorbut. C?E;N>?V&N? -snovni izvor energije u hrani su belanevine. $ao tela ostalih ivotinja i makino telo su pre svega belanevine, stoga su ogromne koliine belanevina iz hrane potrebne za njegovo odravanje. Tipino, energetski sadraj u majoj ishrani treba da bude najmanje 17 do 34 pro"enata izveden iz belanevina, od ega skoro sve treba da budu ivotinjske belanevine. Blavni izvori ivotinjskih belanevina u gotovoj hrani su meso, riba, jaja i mleni proizvodi. Ciljne belanevine se obino dobijaju iz pasulja i graka, oraha i itari"a. Celanevine, iz kojih se obezbe uju osnovne amino kiseline za miie i tkiva organa, sadre visok pro"enat otpadnih materija, koje bubrezi moraju da odstrane iz organizma. $od ishrane istim belanevinama, kao to je ishrana sirovim mesom, nee samo da nedostaju druge vane i ak kritine materije, ve e da budu preoptereeni bubrezi, to moe da dovede do urinarnih problema ili preranog otkazivanja bubrega. M;%T& #rugi izvor energije u hrani su masti. - mastima se nezaslueno loe pisalo, najvie zbog opsednutosti javnosti vitkim izgledom i potpunog nepoznavanja od ega se sastoji pravilna, dobro uravnoteena ishrana. -va opsednutost i nerazumevanje su snano ovekoveene u reklamnoj industriji (od onih istih ljudi koji su de2inisali Tvinkija 5 lik iz "rtaa 5 kao *zdravog+, a

13

tako e de2inisali *zdravo+ kao *ono to ne izaziva smrt u roku od <P sati+). #ok je ovakva tenden"ija i za nae kolektivno zdravlje dovoljno loa, za make moe biti katastro2alna, ako se ista 2ilozo2ija primeni na njih. Mi bar imamo nekakav izbor. Maka zahteva ishranu sa puno masti, mnogo vie nego ovek ili pas. /7 5 <4 pro"enata energije koju maka unese ishranom, treba da potie od masti. 8a razliku od belanevina, masti imaju malo otpadaka u majem metabolizmu, stoga ne ine tetu bubrezima. 8bog toga, kako maka postaje starija, tako joj pomalo treba poveavati sadraj masti, a belanevine propor"ionalno smanjiti. Na ovaj nain, moe da se odri pravilan energetski sadraj, dok se olakava rad ostarelim bubrezima. $lju je u umerenosti, u brzini (tanije u sporosti) i koliini dijetetskih promena. &znenadne ili nagle promene su posebno teke za stariju maku, dok je ishrana samim mastima isto tako loa kao i ishrana potpuno bez njih. 9BE=?N& N&#A;T& Trei izvor energije u ishrani su ugljeni hidrati, prvenstveno skrob i eeri. $ao i masti, tako su i ugljeni hidrati na loem glasu. Ni mi ni nae make ne moemo da ivimo bez ugljenih hidrata@ oni su isto tako neophodni za ivot kao i voda. 9 majoj ishrani se zahteva samo mala koliina ugljenih hidrata, sa svega 7 pro"enata ukupne energije u tom obliku. =ednostavni ugljeni hidrati, eeri, najlake se asimiluju u sistemu make, dok sloeni ugljeni hidrati, skrob, prolaze kroz njega praktino nedodirnuti. $uvanje sloenih ugljenih hidrata kao to su krompir, ito, testenine... zapoinje pretvaranje skroba u eer i pomae u pro"esu varenja. VE;$N; Ciljna materija ima jo jednu vanu 2unk"iju, pored energetskog sadraja@ pomae da stomak radi glatko, blago abrazivnim i apsorp"ionim delovanjem "eluloznog sadraja, obino zvanog vlakna. !rimetite da dva naizgled suprotna stanja mogu da proizi u iz nedostatka vlakana@ konstipa"ija (zatvor), zbog nedostatka abrazivnog delovanja, ili dijareja (proliv), zbog nedostatka apsorp"ionog delovanja. Mada vlakna sama po sebi nisu hranljiva materija, normalnoj maki su u ishrani potrebna. $ao i tako mnogo drugih stvari, potreba za vlaknima i njihovi tipovi su potpuno izopaeni, gotovo do neraspoznavanja, od strane reklamne industrije. Vlakna su jednostavno "eluloza, koja je osnovni materijal od koga su sazdani zidovi elija (membrane) biljaka. Feluloza je "eluloza, nezavisno od njenog porekla. 9 divljini, maka svu potrebnu "elulozu dobija iz stomaka i "reva plena. Maka ljubima" mora svu potrebnu "elulozu da dobije putem normalne ishrane. $ao zanimljivo odstupanje moe da poslui sledei primer. Mnoge manje divlje make opstaju hranei se uglavnom insektima i ivotinjama koje se njima hrane (guteri i t.d.). Na prvi pogled, pomislilo bi se da takva maka ima u ishrani manjak "eluloze i ugljenih hidrata. To nije sluaj, poto su insekti bezskeletna stvorenja pokrivena hitinom, sloenim polisaharidom koji se sastoji od jednostavnog baznog molekula nalik na "elulozu (hitin i "eluloza su hemijski povezani), vezanim sa raznim jednostavnim eerima, obezbe ujui tako istovremeno i vlakna i ugljene hidrate. #obra stvar te bube' V&T;M&N& Vitamini i jedinjenja u vezi sa njima su sloeni organski molekuli koji slue kao katalizatori ili inio"i u raznim metabolikim pro"esima. 9 divljini, maka dobija potrebne vitamine iz svog plena i suneve svetlosti. #omaa maka mora da primi veinu tih vitamina kroz ishranu. !od nekim uslovima, Va veterinar moe da prepie dopunu.

14

Treba napomenuti neto. ;ko je ishrana pravilno izbalansirana i ako je maka mlada i zdrava, dopuna za vitamine je nepotrebna. #avanje vitamina zdravoj maki zapravo moe da dovede do zatrovanosti vitaminima, koja moe da bude veoma opasna, ak i smrtonosna. Na slian nain, nedostatak vitamina moe tako e da bude vrlo ozbiljan. Najbolje reenje je dobro uravnoteena ishrana bez dopuna, ukoliko ih nije prepisao veterinar. %vaki vitamin igra ulogu u zdravlju make. Vitamin ; je neophodan za dobar vid, pravilan rast i zdravu kou. Vitamin V/ je potreban zbog dobrog rasta i ukupnog 2unk"ionisanja tela. Vitamin % je vaan za zdravu kou, dlaku i desni, ali je nepotreban u ishrani poto maka sintetie koliko joj je potrebno. Vrlo male koliine vitamina # potrebne su za regulisanje korienja kal"ijuma i 2os2ora, neophodnih za dobre kosti i zube. Vitamin ? je potreban za zdrav skelet i reproduktivni sistem. $ vitamin potreban je zbog dobrog zgruavanja krvi, ali kao i vitamin % sav potreban sintetizuje maka. Vitamin V/1 maki nije potreban, osim u tragovima. M&N?A;E& $ao dodatak belanevinama, mastima, ugljenim hidratima, "elulozi i vitaminima, koji su svi sloeni organski molekuli, za ivot su potrebne i izvesne male koliine raznih neorganskih materija. - ivotu se obino misli kako je sastavljen od est elemenata@ ugljenika, vodonika, kiseonika, azota, 2os2ora i sumporaQ istih elemenata koji grade #N$. *Velika estorka+ su prevladavajue komponente ivota, obuhvatajui sve sem delia pro"enta sve ive materije. Taj deli pro"enta je tako e vaan. ?lementi@ gvo e, natrijum, jod, magnezijum, kalijum, mangan i mnotvo drugih, tako e su potrebni u razliitim koliinama. %ve ove neorganske materije zdruene su pod optim imenom *minerali+. !onovo, atomi su atomi, pa nema takve stvari kao *organski kal"ijum+, uprkos tvrdnjama reklamera. $al"ijum dobijen iz krenjaka identian je sa kal"ijumom dobijenim iz morskih koljki ili kostiju. $al"ijum je element, kao i gvo e, natrijum, jod i t.d., i ne moe da se proizvede vetaki. %vi elementi, izuzev nekoliko koji su kratkog veka trajanja i visoko radioaktivni, kao plutonijum, nalaze se jedino u prirodi (oni kratkog veka trajanja tako e se nalaze u prirodi, ali ne na 8emlji). Minerali, kao i vitamini, su neophodni za sveukupni rad organizma. Tri najvanija minerala su gvo e, kal"ijum i 2os2or. Bvo e je kljuno za krvotokQ ono je *heme+ u hemoglobinu, koji nosi kiseonik iz plua po "elom telu (inei krv "rvenom). $al"ijum i 2os2or su potrebni kostima i zubima, koji zajedno sadre preko 00 pro"enata telesnog kal"ijuma i 2os2ora, kao i za pravilan rad miia. N?$E;%&L&$-V;N? NA;NE=&V? M;T?A&=? $ao i svuda, ima nekoliko hranljivih materija koje ne spadaju tano u glavne grupeQ belanevine, masti, ugljene hidrate, vitamine i minerale. -ne su ipak bitne za ivot. =edna takva materija je linoleinska kiselina, masna kiselina koja je po sastavu izme u masti i ugljenih hidrata, koja je neophodna za zdravu kou i krzno, izme u ostalog. &ma mnogo takvih neklasi2ikovanih ali potrebnih materija. !-TA?C? %V-=%TV?N? M;>$;M; Vano je upamtiti da je maka 5 maka, nije i nikada nee biti pas ili ovek, ili ma koje drugo ivo bie. Make su jedinstvene i imaju jedinstvene potrebe. Ca kao to maka ima male, ili nikakve, potrebe za materijama koje su potrebne nama, kao to je vitamin V/1, sa druge

15

strane ima jasnu potrebu za drugim, koju mi nemamo, isto kao i drugaije razmere tih materija od onih na koje smo navikli. Ve je pomenuto da je linoleinska kiselina, masna kiselina po sastavu na pola puta izme u masti i ugljenih hidrata, neophodna za zdravu kou i krzno. &nozitol, na primer, je izrazito potreban maki i mora se nalaziti u njenoj ishrani, dok ga psi i ljudi sintetizuju. Na slian nain jedinjenje taurin (ponekad nepravilno svrstavan u amino kiseline) potreban je izvesnim nonim ivotinjama, kao to su make, zbog dobrog vida. %matra se da je potreban zbog zdravog tapetu lucidu , tkiva unutar oka koje se ponaa kao *pojaava svetla+, uveliko poveavajui noni vid i, sluajno, inei da oi odbijaju svetlo. (.ovija istraivanja su poka(ala da je i(u(etno vaan i (a pravilan rad srano# i$i!a). Metabolizam make je veoma razliit od pseeg ili ljudskog u svojoj sposobnosti da iisti razne hemikalije iz sistema. Ta metabolika razlika uzrokuje da se make lako otruju stvarima zbog kojih bi pas ili ovek samo *slegnuli ramenima+. -bian aspirin se kod oveka razlae i izluuje za oko etiri do est asova, dok je maki za to potrebno 3P asova' -va razlika ini maku visoko osetljivom na sali"ilatno trovanje. !reobilje izvesnih materija, ili pak nedostatak, esto vode u razliita bolesna stanja i probleme. V-#; Ejudi ne misle esto o vodi kao delu ishrane, ali bez nje nema ivota. -ko O4 pro"enata majeg tela je voda. Maki je dnevno potrebno oko 64ml vode na svaki kilogram telesne mase. 9 divljini, veina te vode potie od telesnih tenosti plena. 9 kui bi ovo moglo tako e da vai ako se maka hrani konzerviranom, ili drugom kaastom hranom, ali to nije sluaj sa polusuvom ili suvom hranom. %vee vode, za svaki sluaj, mora da bude uvek dovoljno u makinoj blizini, nezavisno od njene ishrane. Ne zamenjujte vodu mlekom, ili drugim tenostima. 8a maku, mleko je hrana, a ne napitak (pri edba prevodioca8 tek svaka tre!a odrasla aka oe da vari leko, kod ostale dve ono i(a(iva te$ku dijareju). =edini napitak za maku je voda. Mnogi ljudi se zgroze kada njihova maka pije iz bare, slivnika, ribnjaka pa ak i toaleta, a nee ni da dodirne svoju lepu, istu posudu za vodu. =ednostavan je razlog za takvo ponaanjeQ posuda za vodu ima za maku r av ukus, ili ga je imala (make dobro pamte). ;ko za trenutak razmislimo na makin nain, alge, mulj, komadii ribe, ak i 2ekalije su savim prirodne, normalne stvari koje rado prihvata u divljini. ;li hlor' Luj' 9pamtite da Vaa maka ima osetljivo ulo mirisa i moe lako da oseti smradove i mirise koji su za nas izgubljeni, dok ak i mi moemo da osetimo hlor u vodi sa esme. 8ato, ako postoji problem sa hlorisanom vodom, ovu treba prvo prokuvati, jer e je to osloboditi lako isparljivog hlora. Tako e, dodavanje 34ml soda5vode na pola litra vode sa esme e zavriti posao. Make vole ugljenu kiselinu (ugljen5dioksid). !A&A-#N; &%NA;N; 9vek postoje protivurenosti oko toga od ega se sastoji idealna ishrana. -stavljajuu po strani takve protivurenosti, bar na trenutak, moemo sa sigurnou da kaemo da bi idealna ishrana bila ona koja zadovoljava sve makine kriterijume. #rugim reima, divlja ishrana@ "eli mi, vraba", "vrak, guter i t.d. Nije za oekivanje da e iko u bliskoj budunosti proizvoditi konzervirane se"kane mieve, tako da moramo ba"iti pogled na divlju maku i njen plen.

16

%tvarna, dugotrajna ishrana divlje, ili slobodne domae make, sastoji se od sledeeg@
Materija Voda Celanevine Masti 9glj. Nidrati !epeo $al"ijum -stalo 0ku4no O4,4I /<,4I 0,4I 7,4I /,4I 4,6I 4,<I 1uvo 55555 <6,OI 34,4I /6,OI 3,3I 1,4I /,3I #orivo 55555 74,4I 31,/I /O,0I 55555 55555 55555 Energija 55555 37,OI 7/,7I /1,PI 55555 55555 55555

$olona *ukupno+ oznaava pro"entualnu podelu ishrane, ukljuujui vodu koja se nalazi u prehrambenoj materiji, dok kolona *suvo+ oznaava pro"entualnu podelu iskljuujui vodu. $olona *gorivo+ oznaava pro"entualni odnos gorivih namirni"a (belanevina, masti i ugljenih hidrata) jedne prema drugoj. $olona *energija+ oznaava pro"enat uea u ukupnoj energiji (kalorije), svake od tri vrste gorivih materija. 9oite da masti, koje uestvuju samo sa 0I u ukupnoj ishrani, 34I u suvoj ishrani i 31I kao gorivo, u energetskom smislu uestvuju sa 7/.7I od ukupne energije. To je zato to masti sadre 0 kalorija po gramu, dok belanevine i ugljeni hidrati sadre po < kalorije po gramu. !A&A-#N; &%NA;N; M;>?T; !rirodna hrana maia je majino mleko. Maje mleko je radikalno razliito od mleka veine sisara, posebno krava. -snovni sastoj"i po de"ilitru makinog mleka, pore eni sa ekvivalentnom ishranom odrasle make, pseim mlekom, kravljim mlekom i 14 pro"entnim mlekom od kravljeg mleka u prahu (hidratizovano mleko) dati su u sledeoj tabeli@
3rana o%rasli( Voda >vrste materije $alorije Celanevine Masti 9glj. Nidrati O4,4I 34,4I /PO,1 /P,P //,P 3,0 Ma5je mleko O1,4I 1P,4I /<O,0 //,< O,0 O,P Psee mleko OO,4I 13,4I //0,7 O,7 P,3 3,O Kravlje mleko PO,4I /3,4I PP,O 3,7 3,0 <,0 3i%rat Mleko P4,4I 14,4I //7,< 7,P P,P P,1

$alorije su po de"ilitru mleka, ili ekvivalentne ishrane odraslih. Celanevine, masti i ugljeni hidrati su u gramima po de"ilitru (/44ml). 9gljenohidratni sadraj mleka ustvari je sve laktoza, obino zvana mleni eer.

17

!-%?CN& 8;NT?V& Nekim makama je potrebna posebna dijetalna nega. -igledan primer su maii, bremenite make ili dojilje, starije make i rekonvales"enti. ;ko Vam je maka bolesna, ili je to bila, moraete da sledite dijetalna uputstva koja je propisao veterinar. %tanje normalne make zahteva samo normalne varija"ije u ishrani. 9 dananje vreme postoji jaka tenja ljudi da slede tu e savete kada je u pitanju ishrana, ak i ako su u pitanju najudnije dijete. To nije ba uvek mudro, ak ni za ljude. ; kada smo kod naih ma"a, jedno pravilo je vrlo prosto@ ukoliko savetodava" nije kolovan u veterini ili ishrani maaka, primite svaki takav savet (posebno ako je radikalan) sa krajnjom sumnjom. 8apamtite da su neke komponente u ishrani kritine, ali ne i oigledne, i da vie ne znai uvek i bolje. $ada i najmanje posumnjate dok razmatrate nov nain ishrane za maku, pitajte strunjaka. Normalna ishrana svakog sisara se menja sa starou. -igledno, maetu koje sisa treba mleko, dok starijoj maki ne treba@ mit o makama i mleku je samo mit, u stvari neke starije make e se razboleti ako piju mleko' Manje oigledna je injeni"a da se ukupni unos kalorija po kilogramu telesne mase i odnos belanevina i masti u ishrani menja sa starou i drugim uslovima. %ledi jednostavna tabela koja daje potrebe prema starosti i stanju@
Kalorije Novoro enad 7 sedmi"a /4 sedmi"a 14 sedmi"a P mese"i / H /4 godina /7 godina 14 godina Trudni"e #ojilje <14 1O7 114 /<7 //4 04 P4 P4 1O7 1O7 2elan5evine <1I <OI 74I 71I 7/I 71I <<I <3I <6I <7I Masti 10I 1PI 1PI 34I 3<I 36I <1I <1I 31I 3/I 0glj (i%rati 10I 17I 11I /PI /7I /1I /<I /7I 11I 1<I

(#a ponovimo@ kalorije su po kilogramu telesne mase) #N?VN? !-TA?C? Mnogo nas ljudi broji kalorije, isto moe da se uini i za maku. 8dravoj odrasloj maki treba O4504 kalorija po kilogramu telesne mase dnevno. %ledea tabela prikazuje od ega treba da se sastoji maja hrana da bi mogla da se smatra potpunom i uravnoteenom, prema standardu ;;LF- (9druenje amerikih zvaninika za kontrolu hrane). Nivoi sastojaka u tabeli izraeni su na bazi suve materije (%M). Na veini etiketa hrane za make, nivoi su navedeni na bazi *kao za jelo+. !revo enje na suvu materiju je jednostavno. Takozvana suva hrana, na primer, ima u sebi /4I vlage, dakle ima 04I suve materije. Na etiketi pie *proteina 14I+. %ada treba ovih 14I da podelimo sa 4,0 (04I suvo), pa dobijemo priblino 11I i to je pro"enat belanevina na bazi suve materije.

18

1astojak Protein ;rginin Nistidin &zoleu"in Eeu"in Eizin Metionin5"istin Metionin Lenil alanin 5 tirozin Treonin Tripto2an Valin Taurin (slobodni) Taurin (vezani) Mast Einoleinska kiselina ;rahidonska kiselina $al"ijum Los2or $alijum Natrijum Nlor Magnezijum Bvo e Cakar (slobodni) Cakar (vezani) Mangan Fink =od %elen Vitamin ; Vitamin # Vitamin ? Vitamin $ Vitamin V/ (tiamin) Vitamin V1 (ribo2lavin) Vitamin V7 (pantotenska kiselina)

+e%ini)a 61M7 I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I mgRkg mgRkg mgRkg mgRkg mgRkg mgRkg mgRkg &=Rkg &=Rkg &=Rkg mgRkg mgRkg mgRkg mgRkg

8a rast minimum 34,4 /,17 4,3/ 4,71 /,17 /,14 /,/4 4,61 4,PP 4,O3 4,17 4,61 4,/4 4,14 0,4 4,7 4,41 /,4 4,P 4,6 4,1 4,3 4,4P P4,4 /7,4 7,4 O,7 O7,4 4,37 4,/ 0444,4 O74,4 34,4 4,/ 7,4 <,4 7,4

O%rasli minimum 16,4 /,4< 4,3/ 4,71 /,17 4,P3 /,/4 4,61 4,PP 4,O3 4,/6 4,61 4,/4 4,14 0,4 4,7 4,41 4,6 4,7 4,6 4,1 4,3 4,4< P4,4 7,4 7,4 O,7 O7,4 4,37 4,/ 0444,4 744,4 34,4 4,/ 7,4 <,4 7,4

maksimum 5 5 5 5 5 5 5 /,74 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 1444,4 5 5 O74444 /4444 5 5 5 5 5

19

1astojak Vitamin V3 (nia"in) Vitamin V6 (piridoksin) Lolna kiselina Ciotin Vitamin V/1 ("ianokobalamin) Nolin

+e%ini)a 61M7 mgRkg mgRkg mgRkg mgRkg mgRkg mgRkg

8a rast minimum 64,4 <,4 4,P 4,4O 4,41 1<44

O%rasli minimum 64,4 <,4 4,P 4,4O 4,41 1<44

maksimum 5 5 5 5 5 5

L;CA&>$& !A-&8V?#?N; NA;N; -vo je kratak pregled osnovnih osobina hrane koju moete da kupite po prodavni"ama, bar osnovnih nekoliko vrsta. Suva hrana %uva hrana je najmanje skupa od tri tipa i, budui suva, ima dodatnu prednost abrazivnog delovanja, koje pomae da zubi i desni ostanu isti i da smanji taloenje zubnog kamen"a (praksa je poka(ala da ovo, naalost, nije potpuno tano). Celanevine i masti za ovu hranu dobijaju se iz mesa, ribe, ivine i mlenih proizvoda, umeanih u osnovu od itari"a, obino kukuruzno brano. !aljivo balansiranje i dodatak vitamina i minerala uinili su da suva hrana postane dobra i uravnoteena. -va hrana sadri /4I vode, stoga dugo traje i na poli"i i u stomaku. -vo znai da hranu moete da ostavite sve vreme napolju, a maka moe da se poslui manjim obro"ima, umesto jednog velikog. -vo unapre uje probavu. =edan teoretski nedostatak je predispozi"ija me u muja"ima, posebno kastriranim, da dobiju urinarni poremeaj (poznat kao LE9T#, raniji naziv L9%). -va predispozi"ija nije dosad dokazana (niti pobijena), te su veterinari otro podeljeni oko toga. 9koliko postoji takva predispozi"ija, to je verovatno zbog malog sadraja vode u suvoj hrani, odatle slabije ispiranje urinarnog sistema. -bezbe ivanje adekvatnog izvora ukusne svee vode e negirati takav problem.
(Ako i ate kastrirane ujake, potrudite se da nabavite hranu u kojoj ne a vi$e od 9,:; a#ne(iju a i koja obave(no sadri <L7 etioanin, koji se koristi (a (aki$eljavanje urina, $to je dobra preventiva protiv stvaranja urinarno# ka ena struvita = ada i oko (aki$eljavanja urina i a dosta kontrover(i).

%uva hrana vremenom gubi deo svoje hranljive vrednosti, naroito ako je izloena vazduhu i svetlu. &zbegavajte korienje suve hrane koja je starija od 6 mese"i (mada proizvo ai najee deklariu rok trajanja od /1 mese"i). ;ko morate da je skladitite na due vreme, inite to u hermetikim i tamnim posudama.
Mora ovo da kae % .a suvu hranu se u poslednje vre e die dosta velika povika (bo# previsoko# sadraja u#ljenih hidrata, odnosno skroba = u pojedini vrsta a ak >?; pa i vi$e, $to jako odudara od sastava hrane kojo se ake prirodno hrane @po#ledajte tabelu u odeljku *Prirodna ishrana5A% Pojedine ake pod uticaje ove hrane o#u da postanu dijabetiari, pa ovo treba i ati u vidu ako se odluite (a suvu hranu% Proveravajte svoji aka a #luko(u u krvi povre eno, pa ako treba pro enite joj nain ishrane% &o ponekad oe da bude dovoljno (a vra!anje u nor alu%

Meka navlaena hrana -va hrana ima veu privlanost od suve, tako e i vie kota. Napravljena je sa namerom da navede maku da pomisli da je u pitanju meso, po izgledu i po ukusu, i u tome se prilino uspelo.

20

$ao i za suvu hranu, belanevine i masti se dobijaju iz raznih izvora. !ojedini izvor@ meso, riba, ta god, esto se dodatno istie da bi se ojaala aroma. %adri oko 34 5 37I vode, nasuprot suvoj hrani sa /4I i konzerviranoj sa O4 5 P4I. 8a razliku od suve hrane, ne suzbija zubni kamena". Tako e ima prednost minimalnog mirisa i dugog vremena skladitenja. #obra je za otprilike jedan dan u iniji i ne bi trebalo da se ostavlja napolju due od toga. Vreme skladitenja je ekstremno dugo, poto je obino pakovana u hermetike kese. !azite, veina ove hrane sadri mnotvo konzervansa za spreavanje kvarenja, zato paljivo itajte deklara"ije na pakovanjima. Konzervirana hrana Najskuplja je od sva tri tipa, ali jo uvek je u svetu najpopularnija. Njeni najvei nedosta"i su "ena i miris. %adri prvenstveno belanevine i masti iz mesa, ribe, mlenih proizvoda i biljnih izvora, sa dodatkom vitamina i minerala. Veinom su potpune u prehrambenom smislu. %adraj ugljenih hidrata je, najee, vrlo priblian onom u prirodnoj hrani. Mnogo konzervirane hrane sadri O4I, pa i svih P4I vode, a kao ispuna se esto koristi elatin, da bi vezao to vie vode. $upa", prirodno, plaa tu vodu i elatin. >itajte nalepni"e' Ni ova hrana nita ne ini protiv zubnog kamen"a. #obra je, me utim, za one make koje pate od urinarnog poremeaja (LE9T#), zbog niskog sadraja magnezijuma. %V?.; NA;N; Aasprostranjena je deviza *najbolje je svee+. To je tano ukoliko je svee istovremeno uravnoteeno, to esto nije. #obro uravnoteena ishrana za maku, od svee hrane, sastojala bi se od mesa (miinog tkiva) zbog belanevinaQ zasienih i nezasienih masti (polinezasiene masti, kao one u margarinu, obino se ne nalaze u jelovniku mesodera)Q eera, skroba i drugih ugljenohidrataQ "erealija, trave i izvesnog lisnatog povra zbog "elulozeQ raznih organa zbog vitaminskog sadrajaQ kostiju zbog kal"ijuma i 2os2oraQ krvi i povra zbog gvo a i mineralnog sadrajaQ i malih koliina ovog i onog zbog elemenata u tragovima i zadovoljstva. %ve te zahteve zadovoljava proseni mi (naalost, danas nikada niste si#urni da i$ nije kon(u irao neki od otrova usporeno# dejstva, koji !e da u#ro(i, pa i us rti "a$e# ljubi ca). !oto e veoma malo nas da uzgaja mieve za maju hranu, moemo da uz malo razmiljanja hranimo svoje ljubim"e dobro uravnoteenom ishranom od sveih namirni"a. %ledee namirni"e imaju navedene osobine i e2ekte@ Meso @ i$i!no tkivoA8 ovo je osnovna hrana svakog mesodera. Meso moe da bude gove e, konjsko, svinjsko, ovje, pilee, ma koje (ak i mije). Veinu mesa treba lako prokuvati da bi se ubili paraziti, posebno svinjetinu i slatkovodnu ribu. =e2tiniji, masni komadi mesa e tako e da obezbede mast koja je neophodna maki (kupujte najje2tinije mleveno meso, bolje je za maku). $ao posebnu poslasti"u, probajte da date svojoj maki pare skoro sirove zeetine ili piletine koje ima temperaturu tela i to kada ona nije posebno gladna, pa gledajte kako se ra a lova". -na e najverovatnije da mu se prikrada, da ga ba"a u vazduh, obrui se na njega, pa moda i da ga pojede. %ve je to deo prirodnog poretka. )etra8 make imaju slabost prema jetri. To je razvijena osobina koja garantuje da e jetra plena da bude pojedena i da e maka da obezbedi dovoljno vitamina ; i gvo a. 9 kui

21

e maka da pojede svu jetru do koje moe da do e. ;ko joj se da previe jetre, maka e dobiti trovanje ; vitaminom, to moe da bude 2atalno. $ao i u svemu, klju je u umerenosti. =etra (posebno junea) bi trebalo lako da se skuva. $ada se jede sirova, esto izaziva dijareju (proliv), a kada je prekuvana, konstipa"iju (zatvor). /ubre(i8 obino je2tini, bubrezi (posebno junei) predstavljaju dobar izvor gvo a i nekoliko kritinih vitamina. !oto sadre dosta urinske kiseline, trebalo bi ih pre kuvanja drati dva sata i hladnoj vodi. Brce8 sr"e uopte, ali posebno ivinska i zeja sr"a su 2avoriti me u makama i obezbe uju prvorazredne belanevine. Ne uklanjajte masno tkivo i srane opne, poto sadre potrebne masti. Plu!a8 imaju malu hranljivu vrednost i ne vredi ih davati. Veina maaka i nee da jede samo plua. "i e8 kao i plua, vime ima malu hranljivu vrednost i ne vredi ga davati.

Ble(ina8 esto izaziva dijareju i treba je izbegavati. Celudac8 dobar za pse i velike make, eluda" je obino pretvrd za nae male make. $aa od elu"a je, sa druge strane, odlina, poto je meso omekalo mlevenjem, a orba je uopte dobra. Dtpaci8 otpa"i od sitnih ivotinja, kao to su zeevi, su 2ini ako su prokuvani lako, da se ubiju paraziti. To je, konano, ono to jedu u divljini. -osti8 kosti su dobra hrana. $osti veih ivotinja, kao junee, obino su prevelike za maku, ali na primer repna kost moe biti ono pravo. $osti sitnih ivotinja mogu da se slue lako prokuvane da se pobiju paraziti, ali nemojte da sluite kuvane kosti pti"a, posebno dugake kosti, jer od kuvanja postaju krte pa mogu da se smrve te se zaglave u grlu ili probue jednjak ili eludani zid. $osti svih veliina mogu da se kuvaju pod pritiskom dok ne omekaju, ali to unitava kotanu sr, koju maka smatra najboljim delom. 8a obezbe ivanje kal"ijuma i 2os2ora moe da se upotrebi kotano brano. 2iba8 kuvana koata riba je uvek dobrodola. &zbegavajte vee koliine sirove ribe, jer moe lako da dovede do trovanja vitaminom V, posebno ako je u pitanju bakalar, tuna ili druge ribe pune ulja. Ne dajte riblje organe, posebno jetru morskih riba, zbog vika joda. Mleko8 mleko je hrana a ne pie (jedino pie za maku je voda). -va hrana predstavlja odlian izvor kal"ijuma i 2os2ora potrebnih za jake kosti i zube, isto kao i mnogih vitamina i minerala. Nalost, kada odrastu, veliki pro"enat maaka izgubi sposobnost da vari mleko (odnosno laktozu u njemu ). #a biste ispitali da li Vaa maka podnosi mleko, dajte joj malu iniju mleka a onda posmatrajte kakvu e stoli"u imati u narednih est asova. ;ko se javi dijareja, maka ne moe da vari mleko, ako stoli"a ostane normalna, moe. 9 prodavni"ama moe da se na e mleko obra eno bakterijom acido1olus, koje je lake za varenje, poto nosi sa sobom svoj acido1olus, a glavni razlog za nepodnoenje mleka (t.j. laktoze) je upravo nedostatak ove bakterije u organizmu. )o#urt8 mnoge make vole ist jogurt a on je, kao i mleko, odlian izvor kal"ijuma i 2os2ora. 8a razliku od mleka, jogurt je jedan korak dalje od sveeg. Njega su ve konzumirale bakterije, pa je stoga delimino svaren. To i makama i ljudima omoguava da lako dovre varenje.

22

Maslac8 odlian izvor masti, dobar za rast i krzno, masla" je dobra ali neto skuplja poslasti"a zbog koje bi se make rado *usvinjile+. !redlaemo povremeno komadi kao posebnu poslasti"u. Pavlaka8 kombinujui ukuse i dobre strane masla"a i mleka, slatka pavlaka je ma"in ampanja"' $ao takvu je i tretirajte. Bir8 veina sireva e izazvati konstipa"iju ukoliko se daju u veim koliinama. Mali komad povremeno je zdrav i poeljan. >ini se da make ne mare mnogo za egzotine sireve, odbijene verovatno mirisom plesni (mi ljudi jedemo najprokletije stvari'). Mar#arin8 poto veina margarina imaju ukus kao masla", make e ga obino tako i tretirati i jee sve to mogu da dobiju. Naalost, margarin nije masla", i ne sadri kal"ijum i 2os2or koji ine da masla" makama bude tako koristan. !olinezasiene biljne masti koje se koriste u veini margarina prolaze ravno kroz maku. - margarinu razmiljajte kao o blagom laksativu dobrog ukusa i koristite komadi kao ljupku preven"iju protiv kugli"a dlake, ili konstipa"ije. )aja8 uman"e sirovog jajeta je korisno i ukusno, obezbe ujui belanevine, sumpor, kal"ijum, 2os2or i mnotvo drugih minerala i vitamina. %irovo belan"e, sa druge strane, sadri avidin, koji razgra uje i unitava vitamine V kompleksa. ;ko morate svojoj maki da dajete "ela jaja, najpre ih skuvajte, to zgunjava belan"e i unitava avidin. Povr!e8 make jesu mesoderi, ali jedu povre koje se nalazi u elu"u i "revima plena. Male koliine biljnog porekla, kao krompir ili testenine, oko 7I ukupne ishrane, mogu de se konzumiraju pod uslovom da je povre najpre prokuvano (kuvanje razlae sloene ugljenohidrate u proste ugljenohidrate i pospeuje varenje). ;ko dajete previe povra, ili ga ne kuvate dovoljno, javie se konstipa"ija ili dijareja, zavisi od vrste. "o!e8 za razliku od povra, voe prvenstveno sadri proste ugljene hidrate pa ne mora de se kuva. $ao i kod povra, budite umereni, zbog moguih eludanih tegoba. Cerealije8 mnoge make ih vole. !onovo, sa merom, "erealije kao to su zobno brano, penino brano, kukuruzno brano, su sasvim korisne kao izvor ugljenih hidrata. &zbegavajte sirove "erealije, poto maka ne moe da vari skrob. ;psolutno izbegavajte griz (uopte, svaku kau), poto je zaostali sok od kuvanja za maku otrovan'

23

NE#A
P!,P!EM,TE 1E 8A 1$O# NO$O# *+02,MCA $;$- $9S9 9>&N&T& C?8C?#N-M 8; M;>? &E& M;>$9 $onano je dolo vreme da dovedete kui svoje novo mae ili maku' $oliko god ovaj trenutak bio uzbudljiv za Vas, on je veliki izazov i trauma za maku, bez obzira to su novi dom i porodi"a puni ljubavi. 9napred osigurajte da prelazak Vaeg novog krznatog lana porodi"e bude to tii, mirniji i udobniji. Make i maii su po prirodi vrlo radoznali u pogledu okoline, tako da morate da budete sigurni da nema skrivenih puteva za bekstvo. >ak i ako ne planirate da maku drite samo u kui, potrebno je da ona najpre navikne na kuu kao na svoj novi dom, gde dobija hranu i sigurnost, pa tek onda da joj dopustite izlazak napolje. ;ko imate malu de"u, ili iz drugih razloga postoji bojazan da vrata mogu da ostanu otvorena, napravite prikladni podsetnik koji ete da okaite na vrata. $lozetsku olju obavezno drite zatvorenom, zbog maia koje voda veoma esto jako privlai. %taklene i ostale lomljive predmete stavite u vitrine. Vrata maine za pranje drite uvek zatvorenim, a pre svake upotrebe iste za svaki sluaj proverite da mae nije ipak nekako dospelo unutra. Maii nekako posebno vole da istrauju ispod 2riidera, zato im to onemoguite stavljanjem odgovarajue zapreke. %ve otrovne i opasne materije i predmete sklonite van domaaja Vae make (u domainstvima sa de"om ovo je ve reeno). -vde spadaju sredstva za ienje, proizvodi za auto (kao to je anti2riz), mali otri predmeti, otrovne biljke i t.d. !rekrijte strujne prikljuni"e i sklonite van domaaja elektrine kablove poto make, a posebno maii kojima rastu zubi, vole da ih vau. -bratite panju na lagane stone lampe koje lako mogu da padnuQ teke pegle koje mogu da padnu sa daske za peglanjeQ udobne 2otelje u koje maka (ili mae) moe da u e i ugui se, ili bude zarobljena ili teko povre ena, pa i ubijena, kada neko sedne u pogreno vreme. Najbolje je drati sobne biljke u posebnoj, zatvorenoj prostoriji, van domaaja make. Ciljke od svile su atraktivna i bezbedna zamena. Na ovaj nain maka ne dolazi u dodir sa otrovnim biljem, niti sa moguim parazitima iz zemlje. %ve kon"e uklonite da maii ne bi mogli da ih progutaju. -dmah pozovite pro2esionalnog veterinara ako Vaa maka iznenada klone, uestalo povraa ili ima jak proliv, ili pokae znake jake nadraenosti koe, ili usta i grla. Maka koja je postala letargina i izgubila interesovanje za hranu, na jedan dan a pogotovu due, moda je progutala neto poten"ijalno opasno i potrebna je pro2esionalna pomo. ;ko ste primetili da Vaa maka jede neto za ta sumnjate da je otrovno, ne pokuavajte da je sami naterate da povraa, ve je odvedite veterinaru. #odir sa liem, stabljikom ili sokom pojedinih biljaka moe da izazove preosetljivost na sunevo svetlo, to moe da dovede do opekotina. $od maaka, ove biljke mogu da izazovu oti"anje i svrab usta i desni, to ponekad moe da bude pogreno dijagnosti"irano kao gingivitis. $ijanje i problemi sa oima tako e mogu da budu izazvani dodirom sa ovim biljkama. Cudite obazrivi, nisu sve igrake za make bezopasne 5 posebno pazite na kanape, igle, gumene trake i sitne delove kao to su oi lutaka, koji lako mogu da otpadnu i budu progutani. Naalost, gutanje stranih tela od strane maaka je prilino uobiajeno i esto kobno, a skoro uvek

24

je moglo da se sprei. 9verite se da igrake koje napravite ili nabavite nemaju sitne i otre delove koji mogu da budu progutani. Vaa maka moda veoma voli lopti"e od alumimijumske 2olije, jer ih je tako lako kotrljati i proizvode tako lep zvuk na tvrdom podu, ali budite sigurni da ste lopti"u vrlo vrsto zbili, tako da komadii ne mogu da budu otkinuti i progutani, a tako e lopta mora da bude dovoljno velika da ne moe da bude progutana "ela. -stale vrste poten"ijalnih opasnosti po maku i maie ukljuuju sve ono to na sebi ima pantljike, kao to su trgovake papirne ili plastine kese sa rui"ama, ak i trake za podizanje roletni. %ve one mogu da budu smrtonosne ako mae zapetlja glavu u pantljiku. %klanjajte %V? plastine kese od maia. !-TA?!DT&N? N;C;V&T? N; VA?M? %igurno ete eleti da imate pri ru"i@ posude za hranu i vodu (preporuujemo ner ajui elik), hranu (nastojte da zadrite vrstu hrane na koju je ma"a navikla, da biste izbegli nagle promene u ishrani koje mogu da dovedu do meke stoli"e), kutiju za pesak (pravilno odaberite veliinu i kutiju stavite na pristupano mesto, ali dalje od posuda za hranu i vodu), pesak (treba uvek imati dovoljne koliine suvog, jer ma"i ne pada na pamet da koristi pesak koji je vlaan)(i kod nas oe da se kupi poseban aterijal (a ovu svrhu, vrsta (rnaste #line sa sredstvo (a de(in1ekcjiju, ali (a ve!i broj aaka je isuvi$e skup), nekoliko grebali"a (zgodnih predmeta za otrenje nokata), odmaralite pored prozora i bar jedno maje drvo ili kulu za penjanje, zatim lealjku, igrake, ogrli"u sa identi2ika"ionim priveskom, nosiljku za prevoenje ma"e (n. pr. do veterinara), etku i zdravu vodu za pie. ("ano ako koristite obian pesak8 ne u(i ajte pesak i( pe$anika ili #o ila #de su dru#e ivotinje oda de1ecirale, jer takav pesak je skoro si#urno (a#a'en jaji a crevnih para(itaE) $-A&%T&T? N-%&E=$9 8; !A?V-.?N=? M;F? Vrlo je vano da ma"a bude bezbedna za vreme vonje kolima. Nosiljku moete da obloite mekim ebetom (kada ma"u preuzimate iz ranijeg doma, zgodno je da ebe sadri miris tog doma, to e da pomogne njenom smirivanju) i stavite nekoliko igraaka unutra. Ma"a e svakako da bude bezbednija u nosilj"i nego ako slobodno tumara po kolima koja se kreu. $9SN; ;TM-%L?A; M-A; #; C9#? M&AN; Vaoj ma"i e trebati izvesno vreme da se privikne na novi dom. !reporuujemo da njenu nosiljku unesete najpre u jednu prostoriju (najbolje da to bude Vaa spavaa soba), i dozvolite joj da se navikne na tu prostoriju u prvih nekoliko dana, sa otvorenim vratima nosiljke. !riajte mekim, prijatnim i ljubaznim glasom i ne prisiljavajte je da izi e iz nosiljke dok ne bude spremna. !okaite joj gde su joj hrana i voda, kao i kutija sa peskom. #ajte joj vremena da se privikne na stvari sopstvenim tempom. !rvi dani nisu vreme za upoznavanje male de"e sa ma"om. To moete da uinite postupno, tek poto se ma"a srodila sa novom okolinom. !oto je ma"a upoznala prvu prostoriju, moete postupno da joj dozvolite ispitivanje ostatka kue (vodei rauna da uvek moe da se vrati u prvobitnu odaju, ako se oseti uplaenom), sve dok se potpuno ne odomai. Ne brinite ako prvog dana Vaa nova ma"a ne jede, male"ka e brzo da se stabilizuje. Novo mae e moda da mjaue i deluje uplaeno prvih noi. To je savreno prirodno, poto se nalazi na sasvim novom mestu sa novim ljudima, novim mirisima i t.d. !uno ga milujte i dozvolite da spava sa Vama ako to eli. -vo je veoma vano vreme za vas oboje, da pokrenete vezu i zaponete njegovo poverenje u Vas, koje e vremenom da raste. &majte u vidu da je vreme proslava posebno naporno za Vau ma"u. Buva koja se stvori, galama i urba kod nje izazivaju napetost. 8ato nastojte da joj obezbedite miran kutak gde e da se skloni od svega, naroito od nepoznatih ljudi kojih se verovatno boji.

25

$A NO$, 8A+E"N,K, 9,$OT !oto se maka navikla na kuu, ukljuujui mesta na kojima se nalaze posude za hranu i vodu i kutije sa peskom (za kue sa vie spratova, bar jedna na svakom spratu) i grebali"e za otrenje nokata, moete da ponete da je upoznajete sa kunim i porodinim pravilima, u ta e od sada i ona da bude ukljuena. >ini se da makama prija postojanost, pa e potovanje vremena kada se hrani, ili igra, biti za nju veoma umirujue, a verovatno i za Vas. Cie mnogo otvorenija za uenje prepoznavanja svog imena, Vaeg glasa, razliitih linih osobina lanova Vae porodi"e, kunih pravila o skakanju, grebanju i slinom. $ao i ljudi, svaka maka je jedinstvena linost, pa je vano da nemate nerealna oekivanja u vezi sa linou Vae ma"e. $ako postaje prisnija sa Vama, tako e se sve vie otvarati i ispoljavati svoju individualnost. !okaite joj da je sada punopravni lan Vae porodi"e i ona e Vas nagraditi, na svoj sopstveni nain, svojim poverenjem, privrenou i ljubavlju. -%&B9A;=T? #-M;S&N%TV- -# -TA-VN&N M;T?A&=; /) >uvajte se biljaka koje drite u kui i u dvoritu, ako dozvoljavate maki da izlazi (amerika ;so"ija"ija ljubitelja maaka zagovara dranje maaka u kui sve vreme). =edenje n. pr. azaleje, oleandera, uskrnjeg ljiljana ili tise moe da bude kobno. 1) $ada istite kuu, nikada ne dozvolite maki da prilazi prostoru gde se koriste ili uvaju sredstva za ienje. %redstva za ienje imaju razne osobineQ od onih da mogu samo da nadrae eludano5"revni sistem, do onih da imaju snano korozivno dejstvo, tako da mogu hemijski da izgore osetljivu sluzokou usta, jednjaka i elu"a. 3) $ada koristite mam"e za pa"ove ili mieve, kao i za mrave, pueve i slino, postavite ih na mesta nedostupna Vaim makama. Mnogi od ovih mama"a sadre sastojke slatkog mirisa, koji je vrlo privlaan za make. <) Nikada ne dajte maki nikakve lekove, osim onih koje je prepisao veterinar. Mnogi lekovi potpuno bezbedni za ljude mogu da budu smrtonosni kada se nepravilno koriste. =edna jaka tableta para"etamola (*2ebri"etG) od 744mg moe da ubije maku od preko 3 kilograma. 7) #rite sve lekove van domaaja Vae make. %redstva protiv bolova, protiv prehlade, lekovi protiv raka, antidepresanti i tablete za mravljenje su jednostavni primeri lekova za ljude koji mogu da budu opasni pa i smrtonosni ak i u malim dozama. %amo jedna polovina tablete naproksena od 144mg moe da izazove ir kod make' 6) Nikada ne ostavljajte okoladu na dohvat. !riblino 34g okolade po kilogramu telesne mase moe da izazove klinike znake trovanja. O) Mnogi obini proizvodi za domainstvo pokazali su se smrtonosnim za mnoge vrste, ukljuujui make. 9 takve spada ak i sitan nova" (visoka kon"entra"ija "inka), kugli"e protiv molja"a (pogotovu ist na2talin), omekivai, deterdent za mainsko pranje sudova, baterije (soli ili alkalije u njima), svi proizvodi sa visokom kon"entra"ijom kuhinjske soli, talog ka2e i alkoholna pia. P) Cenzin, motorno ulje, anti2riz, treba da se uvaju van domaaja maaka. %amo jedna ka2ena kaii"a anti2riza (etilen glikola) moe da bude smrtonosna za maku od 3,7 kilograma' 0) !re nego to kupite proizvode protiv buva za Vau maku ili domainstvo, konsultujte veterinara (i ovu knjiicuE) o tome koji proizvod da odaberete. !roitajte %V; obavetenja o proizvodu pre nego to ga upotrebite na svom ljubim"u, ili u domainstvu. ;ko je proizvod oznaen *samo za pse+ to znai da N&!-DT- ne sme da se primeni na makama. $ada koristite sprej, ili dimni unitava buva, udaljite make iz kue za vreme odre eno na pakovanju.

26

/4) $ada travnjak ili batu tretirate ubrivima, herbi"idima ili insekti"idima, uvek udaljite make sa ovih povrina dogod se potpuno ne osue. 9potrebu proizvoda prodiskutujte sa proizvo aem proizvoda. -ve proizvode obavezno uvajte na mestima kojima make nemaju pristup. NA;N; & V-#; Teko je poverovati da tu ima ta da se naui u vezi sa staranjem o maki 5 a jo tee je poverovati da ak i neto tako jednostavno, kao to je obezbe ivanje hrane i vode za Vau maku, mora paljivo da se razmotri' Moda ste uli da je vano da ne stavite posude za hranu i vodu pored kutije sa peskom. -vo stoga to, ako ih stavite, posebno hranu, pored kutije sa peskom, maka e biti zbunjena. ;ko joj je prostor za hranjenje preblizu kutije sa peskom, moe da odlui da uopte ne koristi ovu kutiju 5 to nee da bude dobro ni za Vas, ni za nju. !rirodni instink maaka je da obavljaju nune radnje daleko od legla, da bi grabljiv"e zadrale daleko od potomstva i sebe samih kada su najranjivije. Treba da promislite o izboru mesta u kui za njene posude za hranu i vodu, koja e joj omoguiti da na miru uiva u obro"ima i to e je ohrabriti da pije dosta vode. ;ko posude stavite u prometni deo kue (kao to je kuhinja), gde uvek ima puno aktivnosti, buke i prometa, nee joj biti udobno i bezbedno, pa tako moda nee uzimati dovoljno hrane i vode. Vreme njenih obroka mora biti vreme mira i tiine, tako da uiva u jelu. %a malo kreativnosti i razmiljanja, doi ete do idealnog mesta za hranjenje, a kada to postignete, ne menjajte loka"iju. Make su u potpunosti sklone navikama i najvie vole kada im je okruenje postojano. 9pamtite, tako e, da kako Vaa maka stari, ili bude povre ena na neki nain, moraete da joj omoguite lak pristup hrani (izbegavajte stepeni"e i slino). ;ko u istoj kui imate pse i make, ili make sa posebnim dijetalnim zahtevima, moraete da ih hranite zasebno, pa posvetite izvesno vreme proveri da li su sve ivotinje jele i pile. !ostoje psi kojima se posebno dopada maja hrana, kao to i pojedine make jedu pseu hranu ako im se ukae prilika, a to N&=? zdravo za njih' !si i make imaju vrlo razliite prehrambene zahteve, zato moraju da se hrane odvojeno (vidite poglavlje o ishrani ). !ostoje dve *kole+ u razmatranju kako hraniti make. =edna je samohrana metoda, kod koje make uvek imaju hranu i doputeno im je da jedu kad poele (upamtite@ make bi trebalo uvek da imaju sveu vodu, bez obzira na nain hranjenja). #rugi nain je hranjenje urednim obro"ima, gde se maka hrani nekoliko puta dnevno. -sim ako Vaa maka nije ugojena, ili ima problem sa prejedanjem ako ima stalni pristup hrani, mnogi veterinari i strunja"i za ponaanje preporuuju samohranu metodu zbog mnogo razloga (upamtite@ make nikada ne treba da jedu hranu za pse')@ 5 Make su po prirodi pre2injene u ishrani. -ne ne vole da jedu 1 ili 3 ogromna obroka, ve mnogo manjih tokom "elog dana. 5 Maja tela su vrlo nee2ikasna u preradi uskladitene masnoe. $ao i ljudi, ako make ostanu bez hrane dui vremenski period, morae da upotrebe mast i belanevine uskladitene u telu. Njihova tela, me utim, nisu u tome tako dobra. Maka koja nije jela ak vrlo kratko vreme, dan ili dva, moe ponekad da pretrpi oteenje jetre. 5 ;ko je maka hranjena samo nekoliko puta dnevno, postoje izgledi da e u vreme hranjenja da bude vrlo gladna, pa e da jede i vie nego to joj je potrebno. -vo e da stvori ugojenu maku, ili maku koja se prejeda pa zatim povraa (obiaj *orgijanje5proiavanje+). Naravno, ako imate ugojenu maku, ili maku kojoj je potrebna posebna dijeta, mogu da Vam zatrebaju mogunosti koje u takvim sluajevima prua hranjenje pravilnim obro"ima.

27

;ko se pitate koja metoda bi bila najbolja za Vau maku, posavetujte se sa svojim veterinarom i vidite koju metodu on preporuuje, (ili jednostavno i(vr$ite probe nekoliko dana pa sa i utvrdite $ta joj najvi$e od#ovara). V-#; 8; !&S? !reporuujemo 2iltriranu ili 2lairanu vodu (ali ne ineralnuE) 5 kako za ljude, tako i za ljubim"e. Voda iz vodovoda, bunara posebno, sadri esto razne parazite ili hemikalije. 9potreba 2iltrirane ili 2lairane vode otklanja mogunost tetnog delovanja na zdravlje. Make su posebno vrlo izbirljive kada je voda u pitanju i pie mnogo vie ako je voda svea (&898?TN- je vano da maka pije to vie vode, u protivnom postoji opasnost od pojave urinarnih problema). Voda koja je dugo stojala gubi kiseonik to joj daje ukus bajatosti, koji make ne vole. !-%9#? %uoimo se sa injeni"om da je za maku hranjenje jedna od najomiljenijih stvari. &ako je makama stvarno malo potrebno kada je ve u inijama, sve ono to treba preduzeti dok se do toga do e je veoma vano. /) !osude za hranu i vodu moraju sve vreme da budu iste. 1) Voda uvek mora da bude svea, dostupna i hladna. 3) Nastojte da koristite staklene, keramike ili eline posude. !rotivno popularnom verovanju, mnoge make ne vole ukus plastike i mnogo su srenije kada ne jedu iz plastinih posuda. !osude svakako perite vruom vodom i deterdentom. <) $ao i Vi, Vaa maka voli da obeduje u miru. %toga, drite posude za hranu i vodu na manje prometnim, mirnim mestima. 7) Mada mnogi ljudi vole da dre sve maje stvari na okupu, N?M-=T? da drite posude za hranu i vodu blizu posude za nudu. 9ostalom, da li biste Vi voleli da vam trpezarijski sto bude blizu toaleta', Make ije posude za hranjenje stoje blizu posude za nudu imaju problem sa neprikladnim obavljanjem nude (poto ne ele da idu blizu svojih posuda za hranu i vodu, idu na neko drugo mesto, kao to je Va kau), ili ne jedu. &zbor posuda je veliki, zato ne oklevajte da obezbedite Vaoj ma"i onu pravu' %&M!T-M& #; =? M;>$; !A-B9T;E; %TA;N- T?E- & DT; >&N&T& ;ko primetite komad vuni"e, audio trake, kanapa i sl. kako proviruje iz anusa Vae make, N? pokuavajte da ga izvuete' Moda je obmotano oko "reva Vae make i povlaenjem je moete ubiti' 9mesto toga, N&TN- odvedite maku veterinaru' -stali simptomi koji mogu da se jave, ak i ako se ne primeuje strano telo@ maka ima oteano disanje, povraa ili pokuava da povraa, kalje, krvari iz usta ili anusa, gri se, peni na usta ili jako balavi, ili ima nateen jezik. %vaki od ovih simptoma zahteva TA?N9TN9 veterinarsku interven"iju i negu. M*EKO , MAKE 9 reklamama i TV emisijama vidimo make kako piju mleko. 8naajna injeni"a je da veina maaka ne podnosi laktozu. To znai da one ne mogu da svare eere koje mleko sadri. Mleko, tako e, ima veoma mali, ili nikakav, prehrambeni znaaj za make. 9 sutini, maka hranjena samo mlekom e da umre zbog nepravilne ishrane. &pak, veina maaka V-E& ukus mleka, ta onda initi,

28

*$vaka+ je da make uvek imaju pristup sveoj, hladnoj vodi. %ve dok Vaoj maki laktoza nije nepodnoljiva, mleko nee da bude loe za nju ako se daje kao povremena poslasti"a. !rvi korak je da utvrdite da li Vaa maka voli mleko. ;ko ga voli, onda utvrdite da li podnosi laktozu. #ajte maki malo mleka, zatim je posmatrajte sledeih nekoliko asova. ;ko ne podnosi laktozu, dobie dijareju i moda e imati bol u stomaku, a ako ne dobije dijareju (smatra se da je dovoljno vreme posmatranja 6 asova), onda sme da pije mleko. 9koliko maka ne podnosi laktozu, moraete da joj dajete spe"ijalno pripremljeno mleko (mleko prera eno bakterijom acido1ilus, koja unitava laktozu u njemuQ ako nemate ovakvo mleko, dobar je i jogurt, naravno ako se dopada maki). PO"1T,CAN+E APET,TA Ca kao i ljudi, make treba da jedu kada su bolesne. Naravno, tako e kao ljudi, ponekad kada su bolesne, uzimanje hrane je poslednje to ele da ine. Vrlo je vano, posebno kod sluajeva hepatikog lipidozisa, da make odre unoenje kalorija. ;ko Vaa maka "elog dana nije jela, momentalno se obratite veterinaru. Nedostatak apetita je pokazatelj bolesti, a make mogu da dobiju oteenje jetre kada ne jedu, makar samo dan ili dva (ako su pregojene). $ada Vaa maka prestane da jede, telo e poeti da koristi svoju mast kao gorivo. Na nesreu, make nisu ba dobre u korienju uskladitene masti i stoga mast moe poeti da se akumulira u elijama jetre. ;ko Vaa maka treba da jede ali to odbija, prvo pozovite veterinara. 9 me uvremenu, moete pokuati sa nekoliko stvari@ /) Nranite iz ruke. !onekad sam in linog dodira, dok Vam je maka bolesna, pomae da pone da jede. %edite i priajte svojoj maki, mazite je i polako pokuajte da je navedete da jede. 1) #ajte joj posebnu hranu. !onekad e hranjenje rukom, hranom koju ona najvie voli, pospeiti apetit i glad. 3) 8agrejte hranu. !onekad jednostavno zagrevanje (sone) hrane pomae da ona zamirie jae i bude privlanija za Vau maku. <) ;ko maka nee sama da jede, moete da probate hranjenje pri"em. Moete koristiti bilo medi"inski, bilo poslastiarski pri". Moete izmeati sonu hranu sa malo vode u mikseru za voe, a zatim pri"em prinuditi maku da jede. -vo inite samo kada maka uopte nee da se hrani sama. 7) !ostoje mnogi lekovi koji mogu da se daju za stimulisanje apetita. To su diazepam, oksazepam, periaktin, 2lurazepam i slini (ovo su ustvari lekovi (a u irenje, koji kao sporedni
e1ekat i aju pove!anje apetita, ali kod aaka ak o#u da dovedu i do o$te!enja jetreE "erovatno!a da se ovo do#odi je i(u(etno ala, ali svakako treba ra( otriti ri(ik% Me'uti , dia(epa (aista deluje i to u roku od nekoliko desetina inuta, ako se daje peroralno, odnosno nekoliko desetina sekundi, ako se daje parenteralno% Fato, ako i ate veliki proble i aka mora hitno da projede, onda %%%) 9 poslednje vreme dosta veliku *popularnostG je

stekao mirtazapin (*remeronG), koji je e2ikasan u izazivanju apetita, ali bez znaajnih neeljenih e2ekata . Naravno, N&$;#; N? #;=T? N&$;$V? E?$-V? ;$- V;M &N N&=? !A?!&%;V?T?A&N;A. 6) $ao krajnju meru, moete umetnuti "ev (tubu) u eluda" Vae make i hraniti je kroz "ev. 9 sluaju hepatikog lipidozisa, gde je neophodno da maka jede da bi preokrenula stanje, ovo moe biti jedini nain.

29

8A2A$A , ,#!AKE 9 ;meri"i, maka je i zvanino zamenila psa kao najpopularnijeg kunog ljubim"a. Vie porodi"a ima maku nego psa 5 i veina porodi"a sa makom ima vie od jedne make, koje sa njima dele njihov dom. $ako sve vie ljudi shvata visoke rizike koje u ovo moderno vreme njihovim makama donosi slobodno tumaranje unaokolo (statistike su vrlo mrane 5 make na slobodi i make koje povremeno ive u kui ali slobodno izlaze bez ovekovog nadzora sada ive proseno samo 1 do 3 godine, dok je proseni ivot iskljuivo kunih maaka /6 do /O godina), u nameri da sauvaju ivot, zdravlje i sigurnost svojih maaka, dre ih strogo u kuama. (-d nedavno i
ja spada u ovu #rupu% *Bloboda, koju su oje ake donedavno *uivale, bila je sloboda da u ru 7 otrovane, (#aene i /o# (na kako jo$E <ok su bile na tako(vanoj slobodi, oje ake nisu doivljavale starost ve!u od > #odine, jer previ$e (lotvora je oko nas% Bada su u ku!i, oda alo ne(adovoljne, ali svakako be(bednije% <a ne po inje rasprave sa susedi a (bo# njihovih ljubljenih ba$taE <a, budite si#urni da i a no#o *ljudi, koji anijaki i(#rabuljanu (e lju u ba$ti vi$e vole od a ko# ivo# stvoraE ). Nije koin"iden"ija da su ove

promene dovele do porasta problema u ponaanju maaka, kao to su samosakaenje, preterano lizanje krzna, obeleavanje urinom i 2ekalijama i buno, nasilno oglaavanje 5 sve bez oitog medi"inskog razloga. -vaj 2enomen nije ogranien na kune make, ve se tako e javlja u zoolokim vrtovima i drugim mestima gde su make zatvorene. %trunja"i za ponaanje iz zoolokog vrta u %an #ijegu otkrili su, me utim, da svakodnevna primena nekih bezopasnih, kreativnih izazova kod njihovih zatvorenika, indokineskih tigrova, stimulie ove make i 2iziki i psihiki, tako da su sreniji i ive due, bez ispoljavanja istog nasilnog ponaanja, kako to ine njihovi domai maji ro a"i. #osada, samoa i nedostatak izazova mogu da budu krajnje optereujui za make. Make su po prirodi radoznale, drutvene i vole da se igraju, pa kada im ivoti postanu tako izolovani, bez pustolovina koje mogu da posmatraju ili uestvuju u njima, bez ikave neprilike u koju mogu da se uvale ili bez novih stvari u okolini koje bi istraile, mogu da postanu deprimirane, pa moda i da vie ne vide svrhu svog ivota. -vo, naravno, moe da dovede do letargije i poveane prijemivosti za bolesti. !a, kakve su op"ije za obezbe enje vie stimulansa za Vau kunu maku, #ve kljune rei, oko kojih se veina strunjaka za ponaanje maaka slae, jesu@ *raznolikost+ i *sluajnost+. 9pamtite da kune make, ostavljene same "eo dan, ne uju glasove svojih ljudi, ne vi aju ih, nema ni posetila"a, ni zvonjave tele2ona, niti tapanja po glavi i milovanja. >esto, relativno jednostavno reenje je 5 nabaviti jo jednu maku' Crinuti o dve make nije mnogo tee nego brinuti o jednoj, a one su jedna drugoj najbolje drutvo kada su ljudi van kue. Mogu da se hrvaju, prave poteru jedna za drugom, ure uju jedna drugoj krzno, razgovaraju, spavaju zajedno i t.d. =o jedno reenje su 5 &BA;>$?' Aazliite igrake, davane sporadino a zatim skrivane izvesno vreme, da ne izgube dra novog, jesu nunost za kune make. &grake, naravno, ne moraju da budu skupe. Veina maaka vole da love zguvanu aluminijumsku 2oliju i gri"kaju plastine slamke za pijenje. Moete da pokuate sa skrivanjem omiljenih igraaka Vae make, pre nego to izjutra izi ete iz stana, omoguavajui joj tako *lov na blago+, koji e da angauje njenu ljubav prema lovu. (Treba da budete sigurni da je videla kako skrivate bar neke od igraaka') Nova zanimljiva igraka, ispunjena majom mentom zabavljae je satima. !robajte sa ukljuivanjem u odre eno vreme dana, kada ste odsutni, televizora (ili video rekordera), na sportskim kanalima ili programima sa ivotinjama, to e moda Vaoj ma"i biti zanimljivo (pri edba prevodioca8 ba$ danas, na dan prevo'enja ovo# teksta, bila je #ran7pri oto trka, $to ja inae ne propu$ta , ali sa alo to#a video jer je oja Mala Cveta sve vre e lovila otora$e po ekranu ). &li, neka radio bude tiho ukljuen nekoliko dana u sedmi"i. 9pamtite 5 A;8N-E&$-%T i %E9>;=N-%T'' Tako e pokuajte sa putanjem Vae make u kupatilo kada niste kod kue, prethodno uklonite sve opasne i otre predmete. !ing5pong lopti"e i druge male lopte u suvoj kadi mogu da predstavljaju veliku zabavu, isto kao i ko"ki"e leda, dok se ne otope' Mnoge make tako e uivaju u penjanju u kartonske kutije i iz njih. ;ko imate malu punjenu ivotinju koju ste

30

spremni da rtvujete, pogotovu ako ona ima noge i rep, lako moete da otkrijete kako ju je Vaa maka usvojila i *neguje+ je' #obro pravilo kod igraaka je da uvek imate jednu igraku za *negovanje+ i jednu za *vrebanje i ubijanje+. Ne moemo da zaboravimo vanost nametaja za make i potrebu Vae make da se penje, istrauje razliite visine i povrine i t.d. #obra visoka stelaa za maku, sa raznim povrinama za grebanje, tako e e uveati kod Vae make oseaj za *teritoriju+ i znaajno doprineti kvalitetu njenog ivota. !ostavljanje lealjki u prozore tako e e poveati mogunost za osmatranje spoljanjeg sveta, to doprinosi razbijanju monotonije. &granje sa makom, posebno pred spavanje, moe da bude zabava za oboje i da pomogne Vaem nonom lov"u da se smiri i spava u toku noi' Na kraju, re opomene u vezi sa igrakama 5 obezbedite da Vaa kua bude bezbedna za ma"u kada se radi o stvarima koje ona moe da smatra privlanim, ali koje su u stvari za nju tetne, kao to su spajali"e, gumi"e za tegle, pera, opruge, ili ma koji drugi predmet koji ma"a moe da proguta. Dto se tie mekih igraaka, neka budu oznaene kao bezbedne za de"u do tri godine, tako ste sigurni da ne sadre opasnu ispunu. 9pamtite da je Vaa domaa maka genetski jo uvek vrlo blisko povezana sa svojim divljim pre"ima. #ogod je naa obaveza da svoje ljubim"e maie i make sauvamo zdravim i stoga ih drimo u kui, treba da potujemo potrebu ovih 2antastinih bia da koriste svoj prirodni instinkt da vrebaju, love, prihvataju izazove, istrauju teritoriju 5 ukratko, da budu zdrave, srene i aktivne make' ?vo nekoliko jednostavnih igraaka iz domae radinosti, koje su pored toga i veoma jevtine (ak besplatne)@ /) 9zmite staru kasetu za 2ilm, ili boi"u za lek (naravno, dobro ispranu), ispunite ih spajali"ama za papir i bezbedno zatvorite lepljivom trakom. Vaa maka e voleti ovu malu, bunu igraku, laku za ukanje. 1) 8atvarai plastinih bo"a za napitke tako e mogu da budu veliki pobednik. Maka ih lako grize i hvata, jednostavni su za ba"anje u vazduh i kotrljanje. 3) $ada sledei put budete imali balon sa helijumom, okaite o njega kanapom oteanu igraku, tako da bude O 5 P "entimetara iznad poda. Vae make e voleti da prave poteru za igrakom, naroito zbog njenog laganog i glatkog klizanja preko sobe. <) Nabavite laserski pokaziva, nije skup, a make e *poludeti+ pokuavajui da ulove malu "rvenu taku (provereno, jurenje do ludila). PONAAN+E .ivot sa makom je uvek avantura, samo ako odvojite vreme za posmatranje, ako razmiljate i pitate se o nekim oaravajuim stvarima u ponaanju, uoenim kod maeta ili make u toku samo jednog jedinog dana. ; kada imate vie od jedne make u svom domu, naravno da tada postoje svi drugi interaktivni obli"i ponaanja, koje ete posmatrati i uditi im se' 9 jednu stvar moete da budete sigurni 5 make %V? ine sa razlogom' !onekad, u ove razloge je moda ukljueno neto to mi ljudi ne opaamo, ujemo ili mu oseamo mirisQ a ponekad taj razlog moe da bude, jednostavno i udesno, deo genetike i instinktivna *minka+ divne ivotinje koju zovemo maka. ?vo nekih najuobiajenijih ponaanja koja su mnogi staratelji maaka opazili i moda se pitali o razlozima koji stoje iza tog ponaanja, kao i o najboljem nainu da se na takvo ponaanje odgovori.

31

9C;F9=? -M&E=?N? &BA;>$? 9 !-%9#9 8; NA;N9 &E& V-#9 #a li je Vaa maka ikada spustila omiljenu igraku, ili gumenu lopti"u u posudu za vodu, &li, da li ste ikada poli da joj dopunite posudu sa hranom i pronali u sred nje neki, maki omiljeni, predmet, To bi moglo da znai da Vaa maka pokuava da prona e *sigurno+ mesto za svoje omiljene stvari. >esto se doga a da je predmet koji zavri u posudi za hranu ili vodu, onaj isti u kome je maka koji as ranije uivala, moda ak zajedno sa Vama. 9 divljini, make esto nose svoj plen do svog *legla+, gde ga kriju od grabljiva"a. Make koje ive u kui nemaju takvo *leglo+, zato esto gledaju na posude za hranu i vodu kao na *najsigurnija+ mesta u okviru njihove *teritorije+. M?%& V;% D;!;M; Mnogi ljudi shvataju da, kada njihova maka *mesi+ njihov stomak apama, ona ustvari ispoljava svoju ljubav prema njima. Maka e pri tom obino imati vrlo poseban, pun ljubavi izraz na svom li"u i moda e da prede. Maka je tada ponovo u kontaktu sa svojim instinktom maeta, kada je to isto radila sa svojom majkom i ima isto oseanje udobnosti i topline kakvo je imala kao mae kada je bila sa svojom majkom. Maii esto *mese+ bradavi"e svojih majki da bi time podstakli luenje mleka. Aadei Vam ovo, maka izraava svoju ljubav prema Vama kao majinskom liku. ;ko Vam je ovo ponaanje neudobno zbog nokata, onda ih skratite (ovo vai samo za make koje borave iskljuivo u kui, napolju su im nokti i te kako potrebni), a moete da imate pri ru"i neki pekir koji ete da podmetnete. Nemojte nipoto da odbijate makine izlive ljubavi i nenosti. $ako se oseate kada se Vama tako neto dogodi, &8N?N;#; 8;D&DT& $;#; =? M;8&T? !onekad moe da se desi da maka zaiti na Vas, pa ak pokua i da Vas ogrebe ili ugrize, oito bez upozorenja, usred neega to ste smatrali prijatnim maenjem ili milovanjem. Ne znai da Vas maka vie ne voli' Takvo ponaanje je najee jedini nain koji ona poznaje da bi Vam stavila do znanja da joj je dosta maenja i milovanja 5 moda je potrajalo mnogo due nego to ona voli. !o svoj prili"i, verovatno ste je mazili mnogo due nego obino, ili ste poeli da razmiljate o neemu i to Vas je spreilo da primetite kako joj je maenje postalo neudobno. E&.? &E& .V;S? L-T-BA;L&=? & !E;%T&>N? $?%? -vo ponaanje je teko objasniti, a neke make su mu naklonjenije od drugih. Veina strunjaka za ponaanje maaka dola je na pomisao da neke make nalaze da je laki miris plastike i povrine 2otogta2ija jednostavno neodoljiv. -#E9>9=? #; %? &BA; %; V;M; 9 %A?# N-S& Moda je Vaa maka sluala mnogo pesama u kojima se kae *no je pravo vreme+, %vakako da je neprijatno kada Vam se maka ovako ponaa. 8najte da je makama u divljini no prevashodno vreme za lov, zato joj instinkt govori da nou treba da bude aktivna. Balopiranje preko nametaja i udaranje u sve to joj se na e na putu je moda njen nain na koji trai *plen+' #rugi kljuni razlog zbog koga se maka ovako ponaa je da je, kada su lanovi njene ljudske porodi"e "eo dan odsutni, razumno izabrati dan za spavanje i dremku, tako da moe da bude budna i aktivna kada je ljudska porodi"a kod kue' Maii i mlade make posebno mogu da budu aktivni u toku noi. !otrudite se da provodite sa svojom makom vreme pre i posle posla i kad god moete u toku dana. !osebno je dobro zamorite igrom pre spavanja. ;ko imate samo

32

jednu maku i ona insistira na ovakvom ponaanju, razmislite da joj nabavite majeg drugara, tako da joj preko dana ne bude dosadno i da moe da utroi neto od energije koju sada uva za no. BA?C? D;!;M; %T;$E- N; !A-8-A&M; Na ovaj nain Vaa maka najverovatnije *testira+ staklo, da bi se uverila da je ono e2ikasno odvaja od onoga to kroz njega vidi. !onekad, ona moe da vidi ili uje stvari koje je svakako zanimaju i koje bi volela da istrai, kao to su druge make, druge ivotinje, poten"ijalni plen kao leptiri ili pti"e, ljudi, automobili, razni pokretni pa i nepokretni objekti. Na ovaj nain moda izraava svoju 2rustra"iju to ne moe kroz staklo. $ako se kae, *vredi pokuati+' *FV-$-S?+ 89C&M; N; !T&F? Veina maaka proizvodi ovaj prepoznatljivi zvuk "vokotanja rezervisan, ini se, posebno za situa"ije kada ugledaju pti"e ili sitne ivotinje, bilo napolju ili na televiziji. -vo je verovatno povezanije sa instinktom nego to moemo da shvatimo. Mnogi spe"ijalisti za ponaanje maaka su primetili slinost ovog zvuka sa posebnim vratnim ugrizom koji koriste make u divljini, koji je namenjen za brzo i e2ikasno ubijanje pti"a i sitnih glodara, pre nego to do u u priliku da se bore. Maii i mladun"i u divljini imaju priliku da vebaju ovaj ugrizQ make koje ive u kui mogu samo da pokau uzbu enje, ili moda 2rustra"iju (pomeanu sa uzbu enjem) kada vide poten"ijalni plen koji ne mogu da dosegnu. Mnogo puta moete da primetite kako rep Vae make postaje nakostreen, ili se izvija na poseban nain, to prati ovaj "vokoui zvuk. !-$9D;V; #; 8;$-!; !-%9#9 %; NA;N-M !onekad posle jela, ili jednostavno kada joj date posudu sa hranom, Vaa maka e moda pokuati da Vam stavi do znanja da joj se hrana ne dopada tako to e nastojati da je zakopa' -vo ponaanje moe tako e da se javi zbog nezadovoljstva mestom na koje je posuda stavljena, ali moda i zato to ba i nije gladna pa zato pokuava da *zakopa+ svoju hranu (na koju gleda kao na plen), da bi je sauvala za kasnije. V&D? V-E& V-#9 #&A?$TN- &8 >?%M? Nije udo, make tako e vole sveu vodu. Voda koje tee iz esme je vrlo privlana njihovim ulima sluha i vida, verovatno i ulu mirisa. >ak i ako posuda za vodu Vae make deluje isto, bakterije mogu vrlo brzo da se skupe, naroito na keramikim ili plastinim posudama. Nastojte da uvek koristite posude od ner ajueg elika (*rost2raj+), kako za hranu tako i za vodu. Tako e, menjajte vodu to ee, pritom posudu vrlo temeljno isperite. Voda koja je odstojala, ak i samo nekoliko asova, gubi kiseonikQ make su dovoljno bistre da znaju kako svea voda ima u sebi puno kiseonika, to posebno vai za sveu vodu koje tee iz slavine (naravno,
ako ne a iris hlora).

TAE=; BE;V9 - V;% &E& V;D9 -C9S9 Vaa maka ima posebne lezde koje lue miris, koje su smetene na raznim delovima njenog tela, ukljuujui oblasti pod koom na bradi i oko oiju. $ada se maka glavom trlja o vas, ona Vas ustvari obeleava svojim mirisom, kao znak drugim makama da ste vi njeni' !rimetiete da je Vaa maka, kada se ovako ponaa, u raspoloenju punom ljubavi, miroljubivosti i zadovoljstva. .lezde na njenom li"u osloba aju ono to se naziva *2a"ijalni 2eromoni+, zvani jo i *hormoni sree+' Treba da se oseate poastvovanim kada se Vaa maka ovako ponaa, jer time pokazuje duboka oseanja prema Vama.

33

N;!;#; V;M N-B? #-$ !A-E;8&T? -vakvo ponaanje ukazuje na maku kojoj je dosadno' Makama je potrebna igra i uvebavanje lovake tehnike. Maka koja ivi iskljuivo u kui (posebno ako je pripadnik aktivne vrste), bez prikladnih igraaka, majeg nametaja i drugih predmeta i situa"ija koje je stimuliu, moe da oseti da ste vi jedina prilika za uvebavanje ovih vetina. Moe da zapone da razvija lovake igre skrivanjem iza nametaja, van Vaeg vidokruga i da saeka da doetate do njenog skrovita gde e da Vas zaskoi. Vano je da razumete da Vaa maka nema nameru da Vas povredi i da je verovatno sasvim nesvesna kada se to dogodi. Maki koja se ovako ponaa potrebno je vie grebali"a i penjali"a i slinog nametaja, a tako e joj mogu biti od koristi pliane ivotinje koje e da povlai uokolo, kao i prikladan maji kreveta" u obliku ivotinje, koji e da joj stvori utisak drutva i sigurnosti koju prua *mama+ ili ro ak. Maki, koja ipak nastavi sa ovim ponaanjem, koristio bi pravi maji drugar, koji e se igrati i odmarati sa njom i pomoi da sagori neto od energije koju poseduje. Najee se ovako ponaaju muja"i i tu su u pitanju izvesni seksualni impulsi, ak i kada je mujak sterilisan. Vano je da shvatite da Vaa maka samo pokuava da Vas uvue u igru i to prihvatite na pravi nain. 8;$-!;V; V;N $9T&=? %; !?%$-M ;ko Vaa maka grebe pod oko kutije sa peskom, naroito ako to ini neposredno posle upotrebe kutije, najverovatnije pokuava da Vam kae kako joj se neto u vezi sa posudom ne dopadaQ ne dopada joj se kvalitet peskaQ miris peskaQ vrsta posudeQ poloaj kutijeQ ili neto tome slino. =edini nain koji moe da smisli da bi Vam to pokazala je da pokua da *zakopa+ prostor oko kutije, ili samu kutiju. ;ko je sa kutijom sve u redu, uskoie u nju, uraditi to treba, zakopati urin ili 2ekalije, zatim iskoiti napolje i nastaviti prethodni *posao+. !-$9D;V; #; %&%; -#?S9 &E& !A?#M?T? -vo ponaanje se najee opaa kod maeta, ili make, koji su prerano uzeti od majke ili odbijeni od sise. &majte u vidu da su, kao i ljudi, make posebne linosti, nekima je zbog emo"ionalnih razloga potrebno da provedu vie vremena sa svojim majkama nego to je to potrebno drugima. Make najee prerastu ovakvo ponaanje kada su starijeQ neke, me utim, to nikada ne uine. Moete pokuati da odbijete maku od takvog ponaanja premazivanjem predmeta koje rado sisa neim to ima za nju gadan ukus (paprika, sprej za kosu, miris limuna), vodei rauna da ta materija nije tetna za maku' >ini se da je najbolji nain da se prekine, ili bar umanji, ovo sisanje i vakanje, odravanje maaka u dobrom raspoloenju i stanju psihike oputenosti. !oznato je da napetost dovodi do ovakvog ponaanja. Nipoto ne viite na maku kada vae predmete, jer to poveava njenu napetost, samim tim i potrebu da vae. -bezbedite maki neke igrake koje e moi da vae bez ikakve tete. !onekad glad navede maku da vae stvari, tako zamilja da stvarno neto jede. 8najte da je vakanje elektrinih kablova i slinih predmeta najee izraz makine zabrinutosti zbog toga to se odvajate od nje. %;$9!E=; %&TN? -$A9BE? !A?#M?T? & %T;VE=; &N N; %&B9AN- M?%TNa ovaj nain pojedine make (neke vrste su mu naklonjenije od drugih) nastoje da zadovolje svoj prirodni nagon za donoenjem. 9 divljini, make love plen, zatim ga donose na sigurno mesto pre nego to ga pojedu. $od kunih maaka, izazov je stvoriti sigurne i smislene naine za *lov+ i *donoenje+. %toga su neke make razvile nain za uivanje uzimanjem sitnih predmeta kao to su njihove igrake, ali i nakit ili druga svojina oveka, i donoenjem na odre eno mesto.

34

N?!A?$&#N- !A;V& C9$9 &E& M=;9>? Neke make su, naravno, prave *priali"e+ i sve vreme se oglaavaju. ;ko je Vau maku pregledao veterinar i ona nema nikakvih zdravstvenih problema, a ipak pokuava da Vam privue panju stalnim mjaukanjem, krajnje je vreme da obratite panju i da pokuate da shvatite ta to ona pokuava da Vam kae' Moda je gladnaQ moda usamljenaQ moda kutija sa peskom nije dovoljno ista po njenom ukusuQ moda u kui, ili u ponaanju ukuana, ima promena koje je uznemiravaju. 9pamtite 5 Vaa maka tako e ima oseanja, i treba da nastojite da na stvari gledate iz N=?N-B ugla, a ne Vaeg. !-E;$- .M&A$; N; V;% -vo je vrlo zabavno za posmatranje, jer obino znai da je Vaa maka tog trenutka vrlo zadovoljna i bezbrina. !oneko sedne tiho i uzvrati mirkanje i esto je to ono poslednje, slatko oputanje posle koga maka sasvim zatvara oi, sigurna da joj je ljubav uzvraena i pada u blaeni san. 9=?#; Maii izme u 3 sedmi"e i P mese"i dobijaju i gube zube i imaju vrlo jaku potrebu da grizu. $ao i bebe, maii se ra aju bez zuba, prve zubie dobijaju u dobu od 35< sedmi"e, zatim gube ove prve zube i dobijaju stalne zube u uzrastu od oko P mese"i. Trik nije spreiti ih da grizu, ve im obezbediti prikladne predmete za to. 8a nae maie koristimo plastine slamke za pijenje i od samog poetka ih uimo da su one savrene za grienje, dok su delovi ljudskog tela zabranjeni. Neke make poinju da grizu zbog pogreno usmerene agresije, to je mogue potisnuti dovo enjem majeg drugara, obezbe ivanjem vie igraaka i zabave, prikladnog majeg nametaja i stvaranjem stimulativnijeg okruenja. #obar nain da maku odviknete da Vas ujeda je da joj, im to pokua, snano dunete u li"e i odmah izgovorite odluno *N?'+. V;E=; %? N; E?K&M; & !-$;89=? TAC9N Vaa maka Vam stavlja do znanja da Vam potpuno veruje, poto Vam izlae najranjiviji deo tela. To ne mora obavezno da znai da hoe ekanje po stomaku, ve samo da je sa Vama potpuno komotna. $od nesterilisanih maaka, ovo moe da znai da je spremna za parenje. NA>? ;ko hre dok spava, maka je potpuno oputena. N=9D& V;% Make u divljini njue jedna drugu u znak pozdrava i da bi se upoznale. ;ko Vam maka njui li"e, smatrajte to pozdravom i nainom pokazivanja da Vam maka veruje i da joj se dopadate. Mnogi prijatelji maaka se spuste na pod i dodirom noseva se pozdravljaju sa svojom ljubimi"om. MA+A KOM0N,KAC,+A Make moda ne mogu da govore ljudskim jezi"ima, ali zato raspolau sa mnogo drugih naina na koje mogu da Vam *govore+. Make su razumne ivotinje, probleme reavaju kao i sve visoko razvijene vrste. Make mogu da komuni"iraju sa Vama i inie to ako im

35

dozvolite da se izraze, ako im odgovorite i nastojite da shvatite ta one hoe da kau. Nauite ta razni signali Vae make znae, tako da Vi i Vaa maka moete redovno da komuni"irate. To e ne samo da unapredi Vau vezu sa makom i Vau maku da uini srenom, ve e da Vam omogui da itate makine signale, tako da ete znati kada Vaa maka eli da se igra ili pak da bude ostavljena na miru. A?! Aep je verovatno jedan od najboljih komunika"ionih indikatora koji make imaju. Moete proitati gotovo svako maje oseanje i misao gledajui njen rep. Rep savijen u luk i najeen: Vaa maka je uplaena i spremna je da napadne u samoodbrani. =eenje je instinktivno, poto ini da maka izgleda vea. Rep potpuno uspravljen i najeen: Vaa maka je naljuena, agresivna i spremna da napadne. Rep potpuno uspravljen i podrhtava: na ovaj nain rep se pokree kada maka obeleava teritoriju urinomQ me utim, ako Vam je maka sterilisana, rep e svejedno da pokree ovako kada je pozdravite, samo to nee biti nikakvog obeleavanja. To je njen nain da Vam kae *zdravo, evo tvoje ljubljene make+. Rep potpuno uspravljen i nepokretan: besramni pozdrav. Tako majka maka pokazuje maiima da joj pregledaju zadnji"u. Rep potpuno uspravljen ali vrh povijen u stranu: zainteresovana za netoQ srena je i prijateljski raspoloena. Vaa maka je veoma

Rep lagano dignut i povijen kao znak pitanja: maka je uzbu ena. Rep povijen nadole a zatim unatrag: maka Vam je vrlo oputena i zadovoljna. Rep miran ali vrh mu podrhtava ili se trza: Maka Vam je blago naljuena. Moe da napadne ako trzanje postane dovoljno estoko. Rep estoko !i"a levo#desno: Maka samo to ne napadne neto, ovi pokreti se vide za vreme borbi ili igre. -vo nije isto kao klimanje repom kod pasa. Rep stoji postran$e: maka upuuje seksualni poziv (ovo obino ine samo enke u parenju). Rep stoji nisko i najeen je: Vaa maka je snano uplaena. Rep stoji nisko i udenut je izme%u zadnjih nogu: maka pokazuje pokornost, ili poraz. 9D& Maje ui su jo jedno sredstvo za izraavanje oseanja. &!i okrenute napred i pomalo u stranu: Maka Vam je oputena i srena. &!i vrlo uspravne i okrenute napred: Vaa maka slua neto to je vrlo zanima. &!i nervozno !vi'kaju: maka Vam je uzbunjena i nervozna. &!i poravnate sa glavom: maka Vam je preplaena i moe da napadne (ovo je instinkt za zatitu uiju za vreme borbe). &!i unazad ili izme%u opomene i de(anzivnog poloaja: Maka je agresivna i moe da napadne. &!i okrenute u stranu: maka Vam je veoma ljuta i neraspoloena.

36

E?K; R $A8NMaje krzno, uopteno, je prilino postojanoQ me utim, ako primetite svoju maku kako kao luk savija le a i jei se, moete biti uvereni da Vam je maka preplaena i u de2anzivi. 9 ovom trenutku moe da napadne. M=;9$;N=? Make mogu da proizvedu preko /44 razliitih glasova (psi mogu samo /4). -vi zvu"i ukljuuju razliita mjaukanja, predenja, grgljanja i pitanja, koja se javljaju u razliitim tonovima i oktavama, i mogu da znae mnogo stvari. Dto vie priate sa svojom makom, to e vie i ona da uzvraa i da proiruje svoj *renik+. !ravi prijatelj e vremenom da naui ta njegovoj maki znai svaki od ovih zvukova. %luajui maku i odgovarajui joj, vremenom moete da ponete pravi razgovor, sa razumevanjem jedno drugog. To e pomoi da se veza izme u Vas i Vae make razvija, a Vau maku e privui da bude jo izraajnija. A?.;N=? R D&DT;N=? Aeanje iRili itanje znai samo jedno 5 Vaa maka razmilja poslovno i eli da odstupite. ;ko Vaa maka rei ili iti na Vas, ne poguravajte stvar ili ete biti napadnuti. 8?N&F? Maje zeni"e se najee menjaju sa koliinom svetla u prostoriji. Me utim, ako maka postane previe uzbu ena, ili pak ljuta, njene zeni"e e da postanu veoma uveane, nezavisno od koliine svetla. ->& -i Vae make tako e mogu mnogo da Vam kau o tome ta Vaa ma"a misli@ )irom otvorene o*i: maka je probu ena i spremna da ode. )irom otvorene o*i koje pomalo $akle: Vaa maka se osea pomalo obesno. +oluzatvorene o*i: Vaa ma"a je oputena i spremna za *ponjave+. -vo tako e moe da znai da Vam je maka bolesna, ako joj oi izgledaju ovako ak i kada je razbu ena. ,atvorene o*i: oigledno, spavanje. Namigivanje-mirenje: dugo, sporo mirenje znai da je Vaa maka zadovoljna i oputena. P!E"EN+E =edna od najveih stvari koju staratelj moe da uje od svoje make je predenje. Ta duga, duboka grmljavina stavlja nam do znanja kada su nae make zaista srene, oputene i zadovoljne. &li, jesu li, & zato naa drago"ena ma"a uopte prede, $ako maka prede, &ako je mnogo istraivanja posveeno pronalaenju kako to mehanizam za predenje radi, potpun odgovor jo uvek ne znamo. !ostoji nekoliko aktuelnih teorija o tome kako make predu. -ve teorije ukljuuju postojanje neispravnih glasnih i"a, grenje grlenih miia i proti"anje krvi koje pojaava dija2ragma. 8ato maka prede,

37

Ejubitelji maaka su odavno zakljuili da make predu kada su srene i zadovoljne. $oji staratelj e da se poali to mu ma"a prede dok je eka po stomaku, ;li, tako e je poznato da make predu kada su povre ene, kada trpe bol, za vreme poro aja ili kada su bolesne. -vo je navelo istraivae na pretpostavku da je mnogo toga povezano sa predenjem, ne samo oseaj blaenstva. Novoro eni maii su slepi i gluvi (oi im se obino otvaraju izme u 7. i /4. dana ivota, a otprilike u isto vreme poinju i da uju). Tako se na predenje gleda kao na nain na koji majka pomae svojim maiima da je prona u, tako da mogu da sisaju, budu negovani i t.d. &ako mae ne moe da vidi ili uje svoju mamu, moe da oseti vibra"ije njenog predenja. !rimeeno je da maii stari samo jednu sedmi"u tako e predu. Mnogi veruju da ovo rano predenje pomae u uspostavljanju veze izme u majke i maia i pomae im da komuni"iraju i da se me usobno poveu. $ako odrastaju, make nastavljaju da predu i moete da ih vidite kako predu u raznim prilikama i zbog raznih razloga. $ako je ranije pomenuto, make esto predu kada su srene i zadovoljne, ali tako e moete da ih vidite da predu kada su uplaene, povre ene ili kada trpe bol. Aezultati novih istraivanja izloeni u lanku #ejvida Narisona pod naslovom *-tkrie@ tajna veza predenja i majih devet ivota+ mogu da nam daju nove odgovore' 9 toku prouavanja utvr eno je da make predu 2rekven"ijama izme u 1O i << Nz (her"a). #ruge, velike make (pume, gepardi i t.d.), predu izme u 14 i 74 Nz. !oznato je da izlaganje 2rekven"ijama od 14574 Nz pomae jaanje kostiju i olakava njihov rast. %toga predenje moe da se smatra majim prirodnim *mehanizmom za ozdravljenje+, slino ultrazvinom tretmanu kome se ljudi podvrgavaju zbog mnogih bolesti. ; kako su velike make (pre"i naih domaih maaka) morale brzo da se oporave od rana i bolesti da bi preivele u prirodi, predenje je veoma korisna osobina za opstanak, ako je zaista nastalo kao mehanizam za is"eljenje. Nije udo to je ova zadivljujua osobina zadrana kod mnogih velikih maaka i ak preneta na nae pripitomljene make. Make kao maine za ozdravljenje,' -va nova teorija bi mogla da objasni zato e kune make koje su povre ene, u nevolji ili bolesne, da predu isto kao i one koje su srene i zadovoljne. -vo tako e ba"a novu svetlost na pojavu da majka i njeni maii predu. !ored toga to im tako pomae da je prona u, tako e im pomae i da rastu jaki i zdravi. ; maii mogu da reprodukuju majino predenje da pospee rast sopstvenog tela. !rouavanja su tako e pokazala da staratelji maaka, posebno starije osobe, imaju nii krvni pritisak i due ive od onih koji nemaju make. Moe li predenje nae make da pomogne u naem ozdravljenju, %vakako je potrebno izvriti jo istraivanja da bi se potpuno rasvetlila tajna arobnog predenja i da bi se otkrile sve koristi od predenja. ; do tada, odrite make u dobrom raspoloenju i neka predu, to moe da bude od koristi i njima i Vama. P!$A POMO: -vaj lanak je napisan sa namerom da onima koji su prvi put postali staratelji make bude vodi, a iskusnima podsetnik, o osnovnim smerni"ama za ouvanje zdravlja kod hitnog sluaja. 9V?$ se konsultujte sa svojim veterinarom pre nego to svojoj ma"i prepiete bilo koji lek, ili ako samo imate ma kakvu brigu ili pitanje o zdravlju Vae ma"e. N&$;#; nemojte da dajete maki lekove namenjene ljudima, a da se prethodno ne posavetujete sa veterinarom. ;ko Vaa ma"a ima ili tek dobija hronino stanje poremeaja zdravlja, kao to je maji dijabetes ili maja leukemija i t.d., preporuujemo da se vode pisane beleke o svim datim lekovima, kao i sve druge beleke o stanju majeg organizma kao to je hidra"ija, puls, apetit, rad elu"a i "reva, isto kao i nivo energije i temperament, a isto tako i lino miljenje o optem stanju Vae ma"e. -vo nee samo da Vam pomogne da shvatite ta najvie pomae Vaoj ma"i, ve e da se pokae nepro"enjivim za veterinare koji e sa Vama i Vaom ma"om da rade u budunosti.

38

!A&C-A 8; !AV9 !-M-S %vaka kua sa makom treba da ima jedan ovakav''' 9verite se kako svaki lan porodi"e zna gde se ovaj pribor nalazi i da tako e zna kako pozvati Vaeg veterinara 1< asa dnevno zbog hitnog sluaja (E). (Mora da "a kae da sa ovde, pre ne#o $to sa upo(nao pro1esora
&railovi!a sa "eterinarsko# 1akulteta, naje$!e i ao posla sa veo a vani likovi a do kojih nije bilo lako dopreti ni danju, ka o li no!u% <a i je (nanje bar priblino aro#anciji i sa oljublju, ne bi oveku ni bilo krivo% ) ?vo ta

treba da se nalazi u priboru@ 5 Croj tele2ona Vaeg veterinara i svi brojevi za hitne sluajeve. 5 Vata. Najbolje je imati paketi vate i malo tu2era. 5 Baza u rolni i jastuii od gaze. 5 8avoj. 5 Vodonik peroksid (3I hidrogen za dezin2ek"iju) 5 Nidrokortizon mast. 5 Manje makaze, sa zaobljenim vrhovima. 5 %terilni rastvor za ispiranje oiju, nekodljiv za make. 5 !in"ete. 5 >ista, bela pamuna arapa. Vrlo je korisna da se navue preko povre ene ape, to pomae da rana i Vai podovi ostanu isti dok se ne zaustavi krvarenje. 5 Aektalni termometar (preporuuje "a da nabavite neki od novih ter o etara koji ere te peraturu (a sa o G sekunde, jer ace nisu ba$ strpljive kada treba da i se eri te peratura). 5 Dpri"evi (raznih veliina). Vrlo su korisni za davanje oralnih lekova i prisilno hranjenje maaka i maia koji su suvie slabi da jedu sami. 5 Nekoliko limenki hrane za bebe, po mogunosti sa ukusom jagnjetine (najprivlaniji za make) (dobro se uverite da ova hrana sluajno ne sadri crni luk, jer je on otrovan (a ake) 5 Eek protiv dijareje, za make, koji je prepisao veterinar. 5 Eoptasti pri" (sisaljka), za usisavanje sluzi iz nosa i usta. 5 =aka svetiljka, za pregled make. $;$- #;V;T& E?$-V? T;CE?T? Najpre, probajte sa namotavanjem pekira oko grudi Vae make, tako da su joj noge i ape blokirane pekirom. !oloite aku na koren makinog nosa, pal"em i srednjim prstom obuhvatite njenu njuku, pa ih smestite iza gornjih onjaka. Clago joj pritisnite usne na zube da je naterate da opusti vili"u, zatim drugom rukom brzo uba"ite tabletu na koren njenog jezika, to dublje moete (verovatno !ete orati alo da po#urate prsto dublje u #rlo, inae !e tableta da bude i(#urana je(iko i ispljunuta). #rite joj usta zatvorenim i neno joj gladite grlo dok ne vidite da guta. ;ko oblizuje nos, znaete da ste bili uspeni'' #rugi nain da se osigurate da maka proguta tabletu jeste da je prepadnete laganim duvanjem u li"e.
(Dvo je tehnika koju ja koristi i do koje sa do$ao toko vre ena8 Pripre ite $pric sa G7? l vode, u (avisnosti od to#a $ta aka treba da pro#uta% Fa kapsulu !e "a trebati svih ? l% Hpric postavite na dlan i obuhvatite #a do ali i ali prsto , tako da palac oe lako da potisne klip kada (a to do'e vre e% &abletu drite palce i kaiprsto % <ru#o ruko uhvatite aku (a kou na vratu i odi#nite je od podlo#e da se oslanja sa o vrhovi a $apa (adnjih no#u, pa joj (abacite #lavu una(ad tako da su usta okrenuta pre a #ore% Ako "a se ini da je ovo #rubo, setite se da ajka na taj nain dri ai!e kada ih prenosi i da je to ne$to sasvi nor alno% Maka !e vrlo alo da se opire u ovo poloaju, jer je on ure(an u njenu podsvest, a i usta !e da budu deli ino ve! otvorena% Bada sa o treba srednji prst ruke u kojoj je tableta staviti i( e'u vilica, najbolje bli(u u#la usana, pa dodatno nji e otvoriti usta u koja ubacite tabletu% &abletu ubacite $to dublje u drelo, ako treba alo je i po#urajte kaiprsto , inae !e ve$ti pokreti a je(ika da bude vrlo br(o i(baena i( usta% Dd ah poto sledi stavljanje $prica sa vodo u u#ao usana i postupno ubri(#avanje% "odite rauna da svaki pokreto palca ubri(#ate sa o po 9,? l vode, jer ve!a koliina lako oe da ode u du$nik% "oda koja dospe u #rlo ake trenutno i(a(iva na#on (a #utanje i tableta biva pro#utana% 0tro$ite svu pripre ljenu vodu ak iako aka pro#uta

39

tabletu ve! sa prvi #utljaje , (ato $to !e inae ona da (astane u jednjaku% "ide!ete, vrlo br(o !ete da steknete potrebnu rutinu i ose!aj (a pravilno ubri(#avanje vode i nadalje ne!e biti proble a%)

8a tablete koje imaju neprijatan ukus ili miris, moete da pokuate sa mrvljenjem tablete i stavljanjem u praznu kapsulu. Neki ljudi izvetavaju o uspehu koji su imali stavljanjem komadia masla"a ili hrane za bebe na kapsulu. Vi i Vaa ma"a ete verovatno morati malo da eksperimentiete sa razliitim nainima pre nego to do ete do onog koji daje najbolje rezultate. !osle davanja tablete moraete da motrite na maku neko vreme, da se uverite da nije povratila. T?>N-%T& $oristite pri" koji ete neno da stavite u ugao usta make, pa ubrizgajte tenost u usta. Moda e biti potrebno da ovo ponovite nekoliko puta, u zavisnosti od koliine tenosti koju treba da joj date (ako treba da date > l, najbolje je to uiniti bar u etiri pote(a po 9,? l). ;ko joj odjednom date previe, ona e jednostavno da je ispljune, ili e njen jezik re2leksno da izgura viak napolje, a moe da ode i u dunik. ;ko je maka suvie tvrdoglava, moete da probate da *sednete+ na nju, da je neno opkoraite tako da su joj le a vrsto uglavljena me u Vae butine i upotrebite jednu ruku da joj otvorite usta, dok drugom stavite pri" i ubrizgate lek (Ili probajte * a#ini (ahvat, koji sa
"a alopre preporuio i koji otklanja potrebu (a rvanje ili uvijanje u pe$kir).

M;E& %;V?T& ;ko Vaa maka posle uzimanja tablete povraa, moete da probate sa davanjem nekog privlanog zalogaja posle tablete. To e da stavi *dobar ukus+ u ma"ina usta i pomoi e joj da zaboravi tabletu. Moete da nabavite *pitolj za tablete+ u lokalnoj prodavni"i opreme za ljubim"e (na alost, ja ovo nisa ni#de video, A erika je ipak daleko). 8NAC, 0PO8O!EN+A 6NA MO#0:0 2O*E1T7 /. $;D;Ej $od maaka je kaalj vrlo redak i svaku maku koja ima kaalj morao bi to pre da pregleda veterinar. $aalj moe da ukae na srano oboljenje. 1. $AV 9 !-VA;SF& &E& 9A&N9 -vo je znak unutranjeg krvarenja. 3. CE?#- A9.&>;%T? &E& C?E? #?%N& !ritisnite makine desni prstom. ;ko odmah po prestanku pritiska usled koga su pobelele ne povrate ruiastu boju, ovo bi moglo da ukae da je Vaa maka izgubila veliku koliinu krvi iRili da pati od unutranjeg krvarenja. <. ME&T;V-%T Mogla bi da bude znak mnogih bolesti, a tako e i unutranjeg krvarenja. 7. 9>?%T;E- !&=?N=? & 9A&N&A;N=? 6.&8N?N;#N? !A-M?N? ;!?T&T; O. 8N;T;N B9C&T;$ T?.&N?, N;B;- &E& !-%T?!?N ;noreksija (gubitak apetita) bi mogla da bude simptom mnogih bolesti, a naroito bi mogla da ukae na bolest jetre.

40

P. N?-C&>N- $A;T;$ #;N & 9CA8;N- #&%;N=? 0. C&E- $;$V; BA9#V; 9 $-.& M;>$?

!A-V?A&T? M;>$&N #;N Miris makinog daha ponekad moe da ukae na zdravstveno stanje na koje inae ne biste bili upozoreni. Na primer, ako Vaa maka ima dah koji mirie na urin, to bi moglo da znai da boluje od bubrene bolesti. ;ko ima slatkast, ili miris na voe, to bi moglo da ukae da je moda postala dijabetina (ovo je pogotovu tano ako pije velike koliine vode i ee urinira nego obino). !oremeaji jetre se ponekad otkrivaju kada maka ima dah koji jednostavno *neispravno+ mirie, a tako e je zdruen sa povraanjem, gubitkom apetita, oti"anjem trbuha i uti"om oiju ili desni.

!A-V?A;V;=T? N&#A;F&=9 V;D? M;F? Najlaki nain da se proveri hidra"ija make je da se utine, vrsto ali neno, koa izme u makinih lopati"a i da se podigne ravno navie i da se u trenutku putanja uvrne. $oa koja je dobro vlana vratie se natrag za manje od sekunde, gotovo trenutno. Dto due se koa vraa na svoje mesto, to je Vaoj maki potrebno vie tenosti. $od teko dehidriranih maaka moete, sa Vaim veterinarom, da odluite da ubrizgate rastvor (obino 7I glukoza ili Nartmanov rastvor) pod kou.

!A-V?A;V;=T? !9E% V;D? M;F? Normalna brzina otku"aja sr"a za make je //4 5 /74 otku"aja u minutu, a puls je najlake pronai unutar makinih butina, gde se noge spajaju sa telom. Naravno, podrazumeva se puls u mirovanju. (-upite stetoskop, nije skup a najlak$e je eriti puls direktni slu$anje srca% Po$to su obino nestrpljive, aka a se puls eri na :? sekundi, pa se i(brojani otkucaji po noe sa etiri). $ETAKO ",1AN+E , KA!",O;P0*MONA!NO O9,$*+A$AN+E Vetako disanje je potrebno kada zbog oka, davljenja, guenja, povrede ili bolesti, Vaa maka prestane da die. Mnogo puta, kada prestane disanje i sr"e e uskoro da stane, tako da bi trebalo da znate kako da izvedete vetako disanje, isto tako i $!- (kardio5pulmonarno oivljavanje) (proitao sa u neki dnevni novina a kako je, ne#de u 6vropi, vatro#asac kardio7pul onarni oivljavanje spasao ivot aki koju je, be( (nakova ivota, na$ao u (apaljenoj ku!i u ije #a$enju je uestvovao). Dta treba proveriti pre izvo enja vetakog disanja@ 5 #ie li jo uvek Vaa maka, To je lako utvrditi posmatranjem grudi koje treba da se diu i sputaju. Tako e moete prislanjanjam obraza na makin nos da osetite disanje. 5 &ma li Vaa maka puls, To moete da utvrdite opipavanjem 2emoralne arterije (smetene u preponi), proverom vratne ile ili oslukivanjem sr"a. 9potrebite tabelu da utvrdite ta je neophodno izvesti@

41

Puls - da Disanje - da Disanje - ne Vetako disanje

Puls - ne Masaa srca KPO

V?DT;>$- #&%;N=?@ /) !oloite maku na ravnu povrinu desnom stranom dole. 1) -tvorite joj usta i oistite ih od svih stranih tela, sluzi ili povrake. ;ko je nemogue dosegnuti smetnju, izvedite Najmlihov zahvatT. 3) &zvu"ite jezik napred i zatvorite usta. #rite rukama makinu njuku zatvorenom i stavite usta na makin nos. <) #unite neno u makine nozdrve. #unite onoliko snano koliko je potrebno da do e do dizanja grudi. 7) #iite u nos ivotinje brzinom od /7 do 17 udisaja u minutu. 6) Nastavite dok maka ne pone sama da die, ili dok sr"e jo radi.

T-vu tehniku razvio je ameriki hirurg Nenri =. Najmlih, za isterivanje hrane ili drugih objekata koji blokiraju disanje kod svesne rtve. Tehnika ukljuuje pritiskanje abdomena nizom brzih, snanih zamaha@ /) $leknite na tlo i drite maku jednom rukom ispod pazuha i grudi. Maka bi trebalo da *stoji uspravno+ na zadnjim nogama, le ima oslonjena na Vae grudi. 1) !esni"u druge ruke postavite tano ispod zadnjeg rebra, gde je smetena dija2ragma. 3) Crzo potisnite navie dva5tri puta. To e isterati vazduh u dunik, isterujui to god da je blokiralo put vazduhu.

$;A#&-5!9EM-N;AN- -.&VE=;V;N=? ($!-) $ardio5pulmonarno oivljavanje je potrebno kada iz razloga kao to je ok, davljenje, zadavljivanje, povreda ili bolest, maki prestane disanje i rad sr"a. $!- je kombina"ija tehnika vetakog disanja sa tehnikama masae i pokretanja sr"a. 9opteno, kada disanje prestane, uskoro prestaje i rad sr"a i obratno, stoga je $!- najee primenjivana pro"edura za spasavanje ivota u takvoj prili"i. $!- moe da izvede bilo sama osoba, bilo dve osobe, mada je naravno lake kada su dve 5 jedna da izvodi masau sr"a, druga vetako disanje. Moda ete posvetiti malo vremena utvr ivanju gde se kod Vae ma"e nalazi grudna kost i bedrena arterija, pre nego to nastupi stvarna potreba da to znate,

!&T;N=; $-=; TA?C; !-%T;V&T& !A? &8V-K?N=; $!-@ #ie li jo uvek Vaa maka, To je lako utvrditi posmatranjem grudi koje treba da se diu i sputaju. Tako e moete prislanjanjam obraza na makin nos da osetite disanje.

42

&ma li Vaa maka puls, To moete da utvrdite opipavanjem 2emoralne arterije smetene u preponi, proverom vratne ile ili oslukivanjem sr"a.

T?NN&$; &8V-K?N=;@ <ve osobe8 /) !oloite maku postran"e na ravnu povrinu. 1) =edna osoba treba da daje disanje usta na nos. !rvo oistite usta od svih stranih predmeta, sluzi ili povrake. &zvu"ite jezik napolje i zatvorite usta. Aukama drite vili"u zatvorenom. Neno duvajte u makine nozdrve, onoliko snano koliko je potrebno da vidite kako joj se grudi diu i sputaju. &zdiite u nos brzinom od /7 do 17 puta u minutu. 3) #ruga osoba treba da klekne iza make u nivou ramena. !oloite vrhove prstiju i pala" sa svake strane grudne kosti, otprilike kod petog rebra, tano iznad i iza pregiba. <) !ritiskajte grudni ko oko /,7 do 1"m brzinom oko 645P4 puta u minutu. 7) ;ko je mogue, ne prekidajte masau sr"a dok izvodite vetako disanje. 6) !auzirajte na svaka dva minuta po /4 do /7 sekundi, da proverite puls i pojavu normalnog disanja. O) Nastavite dok sr"e ne proradi i maka pone da die slobodno, ili dok od prekida rada sr"a ne pro e svih 34 minuta. )edna osoba8 /) !oloite maku stranom na ravnu povrinu. 1) $leknite iza make oko nivoa ramena i upotrebite jednu ruku za davanje disanja usta na nos@ !rvo oistite usta od svih stranih predmeta, sluzi ili povrake. &zvu"ite jezik napolje i zatvorite usta. Aukama drite vili"u zatvorenom. Neno duvajte u makine nozdrve, onoliko snano koliko je potrebno da vidite kako joj se grudi diu i sputaju. &zdiite u nos brzinom od /7 do 17 puta u minutu. 3) !rstima druge ruke obuhvatite maku sa svake strane grudne kosti, otprilike kod petog rebra, tano iznad i iza pregiba. <) !ritiskajte grudni ko oko /,7 do 1"m brzinom oko 645P4 puta u minutu. 7) ;ko je mogue, ne prekidajte masau sr"a dok izvodite vetako disanje. 6) !auzirajte na svaka dva minuta po /4 do /7 sekundi, da proverite puls i pojavu normalnog disanja. O) Nastavite dok sr"e ne proradi i maka pone da die slobodno, ili dok od prekida rada sr"a ne pro e svih 34 minuta.

43

T!O$AN+E Mnoge stvari koje se normalno nalaze u Vaoj kui su otrovne za Vau ma"u. ?2ekti gutanja otrovnih materija razliiti su, zavisno od veliine ivotinje, ta je i koliko jela ili pila pre gutanja, brzine metabolizma make, relativne vlanosti i stanja uhranjenosti i opteg zdravstvenog stanja make. ;ko mislite da je Vaa maka progutala neto otrovno ne pokuavajte da izazovete povraanje, umesto toga zovite odmah svog veterinara ili ma"u momentalno odvedite u slubu hitne pomoi (da li sanja J), ukoliko nije predaleko. Nekoliko o"i*nih materija otrovnih za ma*ke: ;zaleja ;nti2riz ;spirin ;"etomeni2en (tilenol, para"etamol, n. pr. 2ebri"et) Celi luk Cenzil alkohol Cenzin Cenzokain (koni anestetik, n. pr. lanakain) Coja Crljan Vitamini (ako ih nije prepisao veterinar) Bvo e Bro e (naroito suvo) #i2enbahija #uvan 8majevo drvo (<racaena draco) Kubrivo (vetako) Coina zvezda (6uphorbia pulcherri a) 8elenkada &bupro2en (bru2en) &zble iva &mela &nsekti"idi i pesti"idi =erusalimska vinja (Bolanu pseudocapsicu ) $aktusi $aladijum $ukuta Eistovi paradajza Eukovi"e (ukljuuju!i i crni luk) Makovi Marihuana !aradajz (/44 grama sveeg paradajza moe da usmrti maku) !lavi metilen (nekad korien kod urinarnih in2ek"ija) Mnogi lekovi za ljude Motorno ulje Nona 2rajla -lovo >okolada -rasi -trov za glodare -trovni brljan !astrnak !asuljaste biljke

44

!aukova trava (rod Chlorophytu ) !etrolej !eurke !ogreno korieni proizvodi protiv buva i krpelja Aododendron %vaki lek, ako Vam ga nije prepisao veterinar %vekrvin jezik %redstva za ienje u domainstvu Terpentin Tilenol Tisa 9skrnji ljiljan Lenazopiridin (koristi se sa sul2a5preparatima za ljude) Lenitoin (n. pr. dilantin, koristi se kod epilepsije i sl.) Lilodendron Los2or Neksahloro2en (ima ga u nekim sapunima) Nlorisani ugljovodoni"i (lindan, hlordan i t.d.) Fiklame >ista "evi Da2ram Simptomi trovanja: promene na koi ili boji usta podrhtavanje miia disajne promene poveano balavljenje, ili suva usta suvo podrigivanje povraanje letargija uznemirenost trljanje usta o povrine grebanje po li"u ili ustima dijareja ili konstipa"ija .retman: ;ko posumnjate da je Vaa maka pojela neto otrovno, pozovite veterinara ili idite i hitnu (veterinarsku) pomo, ako do tamo moete brzo da stignete. &sto tako, moete da pozovete i poli"iju (naravno ne u ovoj (e lji, #de policija ne dola(i pre ne#o $to se do#odi ubistvo). &majte na umu da iznu eno povraanje N&=? dobra ideja ako je Vaa maka progutala neto kao ista "evi ili kiselinu, jer e to da naini vie tete nego koristi vraanjem hemikalije natrag u usta. 8ato pozovite veterinara pre nego to ma ta preduzmete. ;ko on zatrai da izazovete povraanje uiniete to, a posle ete maki da date to vie mleka ili vode (moda e biti potrebno da koristite pri"). Mere predostronosti: %ve poten"ijalne opasnosti sklonite van domaaja. 8apamtite, make mogu da skau i skakae svuda. 8ato, ako je potrebno, zakljuajte ormane sa otrovnim materijama.

45

8A"A$*+,$AN+E Make mogu da se zadave kada pokuaju da progutaju neto to je preveliko za njih i to im se zaglavi u grlu. ;ko je Vaa maka bez svesti, primenite $!-. ;ko je maka svesna, moete pokuati sa otvaranjem usta i izvlaenjem predmeta prstima, ili pak sa Najmlihovim zahvatom, ukoliko je predmet dublje u grlu. Simptomi: guranje ape u usta klonulost /ko moete da dosegnete zaglavu: otvorite usta i izvu"ite jezik napolje, potraite u ustima strani predmet i pokuajte da ga odglavite prstima, kletima ili pin"etama. /ko na moete da dosegnete zaglavu: primenite Najmlihov zahvat (videti *Vetako disanje+). A#!E1,$NO1T $ada je agresivnog ponaanja dosta, $une make, iako pripitomljene verzije, jo uvek su ro a"i *velikih maaka+, a sa tim su zadrale neto od agresivnog ponaanja veih i divljih maaka. Mnogi staratelji se ale da imaju maku koja grize i grebe. Njihove ruke i noge priaju o agresivnoj maki' Dta initi kada imate maku koja grize i grebe, Make, uopteno, ispoljavaju takvo agresivno ponaanje zbog brojnih razloga. &ako to moe biti 2rustrirajue, ima nade. 9pamtite da se Vama ne dopada ponaanje, a ne maka, zato ne urite sa otu ivanjem make ako je pomalo problematina. Veina problema sa agresivnou kod maaka ima vrlo jednostavna reenja koja, uz malo vremena i energije mogu pomoi Vaoj maki da bude slatka, ljupka maza kakvu elite. ;ko oseate da je Vaa maka prekomerno agresivna i da primena datih saveta ne pomae, potrebno je posavetovati se sa veterinarom ili pak strunjakom za ponaanje. Make, kao lavovi, pokazuju znake domina"ije i teritorijalnosti prema drugim makama u domainstvu, pa e dominantna maka najverovatnije biti i agresor u kui. Nikada ne bi trebalo da pokuate da prekinete hijerarhiju kod vaih maaka. Me utim, ako Vaa maka pone da bude previe agresivna prema Vama ili drugoj maki u Vaoj kui, verovatno treba da interveniete i probate da pomognete agresivnoj maki da se umiri. 9pamtite, postoji 2ina "rta izme u dominantne make i prekomerno agresivne make. Aazliku ete uoiti po brazgotinama i ujedima na Vama i Vaim ostalim ljubim"ima. Najjednostavniji nain za ograniavanje agresivnosti je pomaganje Vaem ljubim"u da ispolji tu agresivnu energiju na drugaiji, zdraviji nain, tako to ete mu pomoi da smanji potrebu za agresivnou. Vaa maka moe biti agresivna zbog mnogo razloga@ /) 1) 3) <) !ostupate sa svojim makama protivno njihovoj ve utvr enoj hijerarhiji Teritorijalizam MaterinskiRoinski instinkti Vreme parenja

46

7) 6) O) P) 0) /4)

#osadaRelja za igrom Colest Benetska predodre enost Nije prikladno so"ijalizovana %trah ili preusmerena agresivnost Nepravilno itanje makinih signala

0ijerarhija: 9 kuama sa vie maaka, me u njima e biti uspostavljena hijerarhija u domina"iji. To se obino ogleda u tome kako se Vae make postavljaju vertikalno. 9opteno, Vaa dominantna maka e zahtevati da sedi na najvioj moguoj taki. Morate da se povinujete ovim *zakonima+ i da postupate sa makama shodno tome. Vodite rauna da uvek hranite i mazite najpre dominantnu maku. ;ko samo priate svojim ma"ama, opet morate prvo da se obratite onoj dominantnoj. !omalo je uvek 2avorizujte, ako ikako moete. To moda izgleda nepravedno, ali tako je to u majem svetu, a same Vae make su to odabrale. ;ko probate da idete protiv ovog sistema i *odaberete+ dominantnu maku sami, a da ona stvarno to nije, pravi dominator nee biti srean i poee sa agresivnim ponaanjem da bi odrao svoj poloaj. .eritorijalizam: Make su po prirodi teritorijalna bia. To potie od njihovih predaka, koji su morali da tite svoju teritoriju da bi preiveli. &ako Vaa kuna maka ne mora to da ini da bi preivela, one e svejedno da ispoljava takvo ponaanje. -bezbedite da Vaa maka ima svoje sopstvene stvari (posebno ako imate vie maaka). %vaka maka bi trebalo da ima svoje sopstvene igrake, leaj, prostor za spavanje i odmor i t.d. ;ko maka osea da nema odgovarajuu teritoriju ili ako osea da je njena teritorija prisvojena, moe da se javi agresivno ponaanje. Materinski - o*inski instinkt: Maka koja tek to je postala majka, ili ota" (zavisno od rase), bie VAEzatitniki raspoloena prema svojim mladim. ;ko se postavite izme u roditelja i deteta, moi ete da iz prve ruke vidite malo agresivnog ponaanja' +arenje: Maka u vreme parenja moe da postane vrlo agresivna, poto je njen instinkt da prona e par po svaku "enu. Ne samo zbog agresivnosti, ve i zbog mnogih drugih razloga, trebalo bi da sterilizujete svoje make kada su u uzrastu od oko 6 mese"i. 1osada: Misliti kako su make potpuno samodovoljne i da im nismo potrebni ni zbog ega drugog sem hrane, vode i skrovita, netano je. Nai ljubim"i od nas oekuju podsti"aje u obliku igre i razgovora. 9 divljini moete videti make kako se stalno igraju sa drugim makama i to je u stvari vrlo vaan deo njihovih aktivnosti, poto im pomae da naue da se bore i napadaju plen, podstie intelektualni razvoj, ui ih prikladnim drutvenim vetinama a tako e i koordina"iji i pro"eni trenutka. Vaim makama je tako e potrebno to vreme igranja. Treba da provedete najmanje dva sata dnevno igrajui se sa Vaim ljubim"em (samo vodite rauna da ga ne uite grubostima). Dto vie stimuliete um svoje make i uite je da istrauje i igra se, to vie e Vaa maka biti srena i samodovoljna. Make koje nemaju oduke za svoju *kreativnu energiju+ mogu da postanu agresivne iz dva razloga. !rvi je da im to pomae da oslobode tu energiju, a drugi je da im to pomae da privuku panju koju ele od Vas. ;ko Vaa maka ima obiaj da vas ogrebe dok prolazite pored nje, ili da skae na Vas i napada Vas bez razloga, moda je to zato to je eljna panje.

47

Bolest: Mnoge make koje imaju zdravstvene probleme (od buva do bubrene bolesti), e ispoljavati agresivnost. ;ko ne moete da na ete ni jedan drugi razlog za agresivnost Vae make, trebalo bi da je odvedete veterinaru na kompletan pregled. 2enetska predodre%enost: $ao i ljudi i make imaju linosti za koje imaju genetsku predodre enost. Neke make su po prirodi agresivne. ;ko imate agresivnu maku moda ete poeleti da tu agresivnost umanjite postupajui sa njom kao sa dominantnom, sterilisati je, obezbediti joj dovoljno teritorije i stimulisati je igrom. ;ko oseate da ste pokuali sve a jo uvek imate prekomerno agresivnu maku, moete da razmislite o odlasku do veterinara koji e Vaoj maki dati sredstva za umirenje. Nedovoljno so$ijalizovana: %o"ijaliza"ija je in poduavanja make kako da postane drutvena ivotinja. ;ko je Vaa maka onaj tip koji ujeda kad god joj pri ete, mrzi da je drite ili dodirujete i koja u svakoj prili"i sike na Vas, onda Vi imate loe so"ijalizovanu maku. To je verovatno potomak naputene make, beskuni"e, koji nije imao pravi kontakt sa ljudima. Takva maka mora najpre da bude so"ijalizovana pre nego to postane prihvatljiv ljubima". $une make tako e mogu da se vrate takvom ponaanju ako su naputene, ako se sa njima loe postupa ili su zapostavljene. %o"ijaliza"ija nije strano teak posao ali trai vreme. N? -#9%T;=T?, =?A %TA!E=?N=?M !-M;.?T? N?%A?SN-M C&S9, ; N;BA;#; =? 8N;>;=N;@ #-C&S?T? E=9C&MF; $-=& S? 8N;T& #; V;% F?N&. Strah ili preusmerena agresivnost: Mnogi staratelji su bili rtve ovakve vrste agresije, koja se javlja kada je maka ve u stanju preuzbu enosti ili straha, a ovek se umea. To se doga a kada pokuate da prekinete borbu maaka, ako ometete maku dok vreba plen, ili ako je Vaa maka u borbenom raspoloenju. Najbolje je ne meati se u ovakve stvari (osim naravno ako oseate da Vam je maka u opasnosti i da morate da je zatitite). Nepravilno *itanje ma*kinih signala: Make, kao i ljudi, imaju razliita raspoloenja o kojima nas obavetavaju pomou uiju, oiju, repova, poloaja tela, glasa i krzna. ;ko se Vaa maka nalazi u raspoloenju u kome ne eli da se igra ili da bude uznemiravana, to e Vam staviti do znanja. Moe da iba repom, povije ui unazad i t.d. ;ko ne potujete to to Vaa maka govori pa pokuate da je uzmete, ili je pomilujete dok je u loem raspoloenju, moete da dobijete uku, itanje ili grebanje. Najbolji nain da se takve situa"ije izbegnu je da nauite ono to ona *govori+. ;ko to uinite, znaete kada Vaa maka eli ljubav i panju, a kada samo eli da bude ostavljena na miru. "OM,NAC,+A < 3,+E!A!3,+A KO" MAAKA Make u domovima sa vie maaka e vrlo brzo me u sobom da uspostave hijerarhiju. To je opte prihvaeno stanje reda u majem svetu i u njega staratelji ne treba da se meaju. 9 takvoj hijerarhiji jedna maka e da zauzme vrhovni poloaj. Takva maka e biti poznata kao, da tako kaemo, *al2a vuk+. Maka sa najniim statusom poznata je kao *izgnanik+ (parija). -vaj poredak je normalan i u njega se ne treba uplitati.

48

-vakav sistem se obino uspostavlja kroz nekoliko *borbenih igara+ izme u raznih maaka u kui. -va hijerarhija moe da se vidi u svakodnevnom ivotu maaka. Vaa dominantna maka bie prva na hranjenju, prva kada se igrate, prva kojoj morate da posvetite panju i t.d. #ominantna maka e da se postavlja na najvie mesto u sobi (visina je u majem svetu jednaka potovanju), dok ostalim makama preostaju manje visine. Mnoga dananja prihvatilita imaju puno kula sa vie nivoa i razne objekte razliite visine, tako da make mogu da ispolje domina"iju dok su u prihvatilitu. 8apamtite tako e da su make bia sklona navikama. Vole rutinu i okruenje sa to manje stresa. 8a njih je ova uspostavljena hijerarhija deo njihove rutine i navika. ;ko im se ne dozvoli da se ovako ponaaju, bie pod stresom i bie zabrinute. Ne pokuavajte da idete protiv ovog sistema. Vaa dominantna maka nije zla ili *gazda+, samo potuje instinktivne zakone. Mada to ponekad moe da bude naporno, potujte hijerarhiju koju su make uspostavile. #ominantnu maku tako i tretirajte, uvek prvo njoj dajte poslasti"u ili hranu, prvo nju mazite... &dui protiv sistema nateraete dominantnu maku da postane agresivna u pokuaju da povrati svoju ulogu. Make ija domina"ija je ugroena mogu da ispolje@ 5 5 5 5 5 obeleavanje urinom probleme sa kutijom sa peskom ujedanje i grebanje agresivno ponaanje itanje

#ominantnost je jedan od razloga zbog koga uzimanje druge make *da bi se igrala sa Vaom prvom makom+ nije uvek najbolja ideja. #ominantnoj maki nee da se svidi nova maka u kui i to e da pokae i Vama i novoj maki. -vo je posebno teka situa"ija ako novoj maki ne odgovara poloaj *izgnanika+. -vo je razlog zbog koga mnogi staratelji odjednom primete da njihova stara, uvek prijateljski raspoloena i neproblematina maka, odjednom pone da urinira van kutije kada u kuu dovedu novo mae' ;ko usvajate drugu maku, neka bude suprotnog pola. !ravilno zdruene make obino prihvate jedna drugu, ali budite spremni i na mogunost de se to nikada ne desi i da e morati sve vreme da budu razdvojene. TE!,TO!,+A Make imaju instinkt da ome e i obelee teritoriju. -vo ponaanje je mnogo izraenije kod nesterilizovanih mujaka i dominantnih maaka u domainstvuQ me utim, sve make mogu da ispolje teritorijalizam. !ostarajte se da Vaa maka ima svoje sopstvene stvari (posebno ako imate vie maaka). %vaka maka bi trebalo da ima svoje sopstvene igrake, kreveta", prostor za spavanje i odmor i t.d. Make koje ne oseaju da poseduju dovoljno teritorije, ili oseaju da im je teritorija ugroena, mogu da ispolje agresivno ili dominantno ponaanje i da prskaju urinom. $lasian primer za ovo je kuna maka, koja kroz prozor vidi u dvoritu maku lutali"u. Vaa kuna maka moe da pone da se ponaa teritorijalistiki (prska urinom i slino), poto je videla lutali"u. Teritorijalnost se ispoljava na sledee naine@ ;gresivnou Brebanjem -beleavanjem !rskanjem urinom Corbom ;ko kod svoje make uoite ovakvo ponaanje, moete da ga umanjite pomaui joj da smanji svoj teritorijalistiki instinkt i potrebu za teritorijom. To postiete drei je u okruenju u kome se osea sigurnom i udobno, drei neeljene *provalnike+ van kue i van vidokruga. 9vek neka ima dovoljno hrane, vode i teritorije koja moe da se nazove njenom sopstvenom. Tako e, ako imate vie maaka, potujte hijerarhiju koja je uspostavljena me u

49

njima. 9vek tretirajte dominantnu maku kao *glavu porodi"e+. Tako e, postarajte se da Vam sve make budu sterilisane. Time umanjujete sukobe me u njima, a i omoguavate im zdraviji ivot. 1PO!NA K0T,+A 1A PE1KOM 6NEP!,K*A"NO P!A9N+EN+E7 Make su vrlo iste ivotinje koje vole naviku tako da, kada Va mali krznati prijatelj pone da obavlja svoje potrebe na mestima drukijim od kutije sa peskom, moete da budete sigurni da neto nije u redu. -vaj problem moe da znai ozbiljno oteenje zdravlja, kao to je in2ek"ija bubrega, gastritis ili rak, pa sve do jednostavnog problema u ponaanju, koji lako moe da se ispravi. ;ko Vaa maka ima problem sa kutijom sa peskom (posebno ako istovremeno pokazuje i znakove bolesti) najpre treba da konsultujete svog veterinara, da biste iskljuili svaki medi"inski razlog kao pozadinu problema. ;ko je utvr eno da je maka zdrava, a ipak pravi *in"idente+, onda to moete mirno da svrstate u problematino ponaanje. Aazlozi za neprikladno pranjenje mogu da budu sledei@ 5 $utija je previe prljava da bi se normalno koristila. Make su vrlo iste i ako je kutija prljava, nai e drugo mesto. 5 $utija je na prometnom mestu. Make nee da *idu u UF+ na buna ili zakrena mesta, zato kutiju drite negde gde je tiho i mirno. 5 $utija je premalaRprevelika. $utija treba da je dovoljno velika (ne prevelika) da maka moe da stane u nju i pomera se u njoj, a pesak ne bi trebalo da bude dublji od 7"m. 5 %am pesak se ne dopada maki. Maka moe da ima sklonost ka odre enom kvalitetu peska, a ta sklonost se javlja u mladosti. ;ko je u pitanju maka koju ste nabavili kao ve poodraslu, pokuajte da saznate na ta je navikla i da joj udovoljite. 5 $utija je preblizu hrani ili vodi. Make nee da se hrane i *idu u UF+ na istom mestu, zato razdvojte ove dve oblasti. 5 !romenili ste mesto kutiji i Vaa maka ima problem da upamti to novo mesto. !oto se maka jednom navikne na mesto na kome se kutija nalazi, nastojte da ga vie ne menjate. ;ko morate da menjate mesto, budite strpljivi dok maka ne navikne na novo. 5 $utija nema dva puta za lako bekstvo. Make vole kada mogu da vide dva ista prav"a za bekstvo dok su u kutiji, ovo je instinktivno oseanje koje potie od elje da ne postanu zalogaj i to u neprikladnom trenutku. 5 #ruge make tako e koriste ovu kutiju (u kuama sa vie maaka), a Vaa maka eli da ima svoju sopstvenu. -pte pravilo bi bilo da imate po jednu kutiju za svaku maku u kui. 5 Vaa maka ne voli da urinira i de2e"ira u istoj kutiji. ;ko je tako, probajte da imate dve kutije i esto ih istite. 5 Vaa maka trai da se pari pa vri obeleavanje urinom. 8bog mnogo drugih razloga, pored ovog navedenog, steriliite (ili kastrirajte) makuRmaka. 5 Maka vam je previe agresivna i obeleava. !robajte da saznate razlog za preveliku agresivnost i stiajte je. Vaa maka moda osea da joj je teritorija napadnuta pa je obeleava. #a li ste moda nabavili novu maku ili drugog ljubim"a, Moe li Vaa maka da vidi druge make kroz prozor, #a li se u kui neto promenilo, 5 Vaa maka obeleava da ispolji svoju domina"iju u kui. -vo moe da se dogodi ako u kuu do e nova maka, ili sa Vaom makom postupate protivno prirodnoj hijerarhiji u kui.

50

5 Vaa maka ima loe iskustvo sa kutijom i boji se da ide tamo. -vo je jedan od razloga da ne gurnete nos svoje make u *greku+ a zatim je ba"ite u kutiju. %vako loe iskustvo sa kutijom samo e da doprinese da je maka jo vie izbegava. 5 9 makinom ivotu se javio veliki stres, kao to je preseljenje u novu kuu, ili se u kui pojavilo novo dete, ili je doneta nova maka. 9 ovom sluaju tako e moe da bude potrebno da maku ponovo nauite da ide u kutiju. ;ko je Vaa maka napravila greku prilikom pranjenja, N?M-=T? da je odvlaite *na mesto zloina+ i da joj njuku trljate u 2ekaliju ili je na drugi nain kanjavate' Mnogi staratelji vole da posle in"identa stave maku u kutiju i viu na nju. -sim ako maku niste *uhvatili na delu+, sva je prilika da ona nee imati pojma zato je kanjena, niti e moi da dovede u vezu 2leku na tepihu sa upadanjem u probleme ako ne bude koristila kutiju. %ve to e znati jeste da je korienje kutije ili *odlazak u UF+ jedan opasan trenutak koji dovodi do kazne. -vo e samo da pojaa problem jer e maka jo vie da izbegava kutiju. 9 veini sluajeva problematino ponaanje, kao u napred navedenim sluajevima, moe da se ispravi jednostavnim izmenama na kutiji ili kvalitetu peska. Me utim, ako oseate da ste sve isprobali a Vaa maka jednostavno nee da koristi kutiju, moda e biti potrebno da je ponovo uvebate kako da je koristi. -vo nije teko, ali moe da oduzme vreme i strpljenje. !onovo pokaite maki kutiju i to kako se ona koristi, dajui joj nagrade i poslasti"e kada *uradi kako treba+. Tako e posmatrajte maku da uoite znake da hoe *u UF+, pa ako ih vidite odnesite je do kutije i zatim joj dajte poslasti"e ako kutiju upotrebi. Moe tako e da bude potrebno da primenite tehnike odbijanja da biste maku spreili da *ide u UF+ na nova, omiljena mesta. !otrudite se da dobro oistite takva mesta sredstvom koje odstranjuje miris majeg urina, to e verovatno pomoi da se maka ne vraa *na mesto zloina+, da tako kaemo. 9obiajena sredstva nee da obave posao. &ako prostor Vama moda lepo mirie, ukoliko ne upotrebite prikladno sredstvo on e maki jo uvek da mirie na urin. ; ako mirie kao kutija za pesak, maka e vrlo verovatno tako i da ga tretira. O2E*E9A$AN+E Make u divljini obeleavanje koriste kao nain da komuni"iraju jedna sa drugom. !ro"es obeleavanja moe da poprimi nekoliko razliitih oblika. Make najee raspre urin po povrini da bi je obeleile. Maji urin sadri masnu supstan"u koja pomae da se urin *prilepi+ za predmete. -vo je tako e sastojak koji ini da maji urin ima svoj poseban i jak miris. Tako e moe da se javi obeleavanje 2ekalijama, mada manje esto. Make tako e poseduju lezde za miris na podbratku, na slepooni"ama, oko oiju, ispod uiju, oko anusa, u korenu repa i izme u apa. Miris tako e moe da se izlui iz svih ovih oblasti. #obar primer za ovo je kada maka grebe predmete. -vaj postupak ne samo da ostavlja njihov miris, ve tako e stvara i vizuelne oznake drugim makama, da ih vide i da znaju. Make oba pola (mada muja"i ee obeleavaju nego enke) obeleavaju kao znak drugim makama da je izvesna teritorija njihova i da su one dominantne make u kraju. Maka koja je u teranju i mujak koji joj odgovara puno e da obeleavaju dok su u potrazi za parom. !rilino je jednostavno odvii maku od loe navike da grebe (vidite odeljak o grebanju) i da obeleava urinom i 2ekalijama (oba, me utim, zahtevaju vreme i strpljenje). 9 veini sluajeva steriliza"ija make e biti dovoljna da zaustavi obeleavanje. ;ko ovo ne rei problem, potrudite se da maku uverite da joj je teritorija bezbedna i da je njena domina"ija (ili poloaj u hijerarhiji) sigurna. -vo znai da ete morati da otkrijete zbog ega ona obeleava (ima li u kui nove make, moe li kroz prozor da vidi drugu maku, da li ste upravo nabavili novog

51

ljubim"a, da li dajete prednost drugoj maki koja nije dominantna) a onda da pokuate da se iz tog ugla borite sa problemom. ;ko je vaa maka makar i malo obeleavala u prolosti, moraete da uklonite sve znake obeleavanja upotrebom posebnog rastvora za suzbijanje mirisa (u jedno tekstu sa nai$ao na tvrdnju da !e i deterdent (a pranje rublja sa en(i i a da (avr$i posao ). &ako Vi moda imate oseaj da ste potpuno oistili prostor i da on lepo mirie, make imaju pre2injeno ulo mirisa i vrlo je verovatno da e taj prostor jo uvek da smatraju oznaenim, osim ako niste primenili rastvor za uklanjanje mirisa koji je predvi en za maji urin i sprej (raspreni urin). %ve dok prostor ne bude zaista ist, maka e da odlazi tamo i da ponovo obeleava. Takve proizvode moete da nabavite u prodavni"i za ljubim"e. Napomena@ Make mogu da obeleavaju zbog bolesti. %toga, pre nego to ponete sa pokuajima da obeleavanje suzbijete posmatrajui ga sa stanovita majeg ponaanja, odvedite maku veterinaru da biste otklonili svaku sumnju. P!1KAN+E 0!,NOM $ao to je veini staratelja maaka poznato, maji *sprej+ je jedan od najneprijatnijih mirisa uopte. %prej ustvari nastaje kada maka pomea malo urina sa lezdanim sekretom zvanim 2eromon. -vo se doga a dok urin prolazi preko genitalne oblasti. -vo je tako e razlog to make imaju veoma uoljiv poloaj dok prskaju (stoje uspravno i zadnji"e dignu visoko u vazduh, umesto da unu, kako to ine dok uriniraju). ;ko Vaa maka ne zauzima takav poloaj onda ona moda urinira, a ne prska. ;ko je tako, vidite tekst *Neprikladno pranjenje+. Aazlog broj jedan da make prskaju je taj to su u teranju (enke), ili ele da se pare (muja"i). .enke e da prskaju da bi privukle mujaka. Muja"i e da oznae spoljne grani"e svoje teritorije, da bi ome ili prostor u kome e da na u svoj par. 9 takvom sluaju, steriliza"ija Vae make bi trebalo da bude dovoljna da zaustavi prskanje. Make mogu da prskaju i zbog bolesti. %toga, pre nego to ponete sa ispravljanjem prskanja sa stanovita ponaanja, treba najpre da odvedete maku veterinaru i odba"ite svaki mogui zdravstveni problem koji bi mogao da bude kriva". Neki od razloga za prskanje su sledei@ 5 =avio se trenutak velike napetosti (stres), koji je uzrujao Vau maku (preseljenje, veliko okupljanje u kui, gra evinski radovi na kui i t.d.). 5 #ominantno ponaanje 5 Teritorijalistiko ili agresivno ponaanje $lasini primer dominantnog ili teritorijalistikog ponaanja je kada u kuu dovedete novu maku. ;ko Vaa maka oseti da joj je dominantni poloaj ugroen, moe da otpone da prska (ak i ako je sterilisana), da pokae ko je gazda i ija je stvarno ta kua. #ruga klasina situa"ija je kada maka koja ivi u kui pone da kroz prozor vi a slobodne make u dvoritu. -seajui se ugroenom i teritorijalnom, maka poinje da prska. 9 ovakvim prilikama pokuajte da smanjite potrebu Vae make da prska, dovodei je u uverenje da je njena teritorija bezbedna, da je njen dominantni poloaj (ili poloaj u hijerarhiji) siguran i nivo napetosti Vae make odravajte to niim. Na primer, ako ste u kuu doveli novu maku, moda e da bude potrebno da postojeoj maki pomognete da prihvati novog ljubim"a i da shvati da je njen poloaj u kui jo uvek bezbedan. ;ko se zbio neki doga aj koji je stvorio napetost (selidba n. pr.), moda ete morati da ponovo uvebate maku da prihvati novo okruenje kao bezbedan, postojan dom, u kome nema napetosti.

52

Tako e e da bude potrebno da uklonite sve tragove mirisa upotrebom spe"ijalnog rastvora za suzbijanje mirisa. ("idite pasus o uklanjanju irisa u prethodno tekstu%) Maji urin i sprej sadre amonijak, snanog i postojanog mirisa koji se teko uklanja. 9obiajeno ienje nee potpuno da ukloni miris, bar ne do onog stepena kada maka vie nee moi da ga oseti (make imaju krajnje osetljivo ulo mirisa). 9 nastojanju da uklonite sve tragove mirisa, bie neophodno da koristite poseban rastvor. -vakav rastvor razlae amonijak i druge sastojke zasnovane na belanevinama, koji se nalaze u urinu, u hemikalije koje e Vaa maka da ignorie. Vrlo paljivo sledite uputstvo za upotrebu ovih proizvoda. Mnogo puta e biti potrebno da ponovite tretman dok potpuno ne uklonite miris. ;ko ne moete da utvrdite koja mesta su poprskana urinom, upotrebite ultraljubiastu svetiljku. !od svetlom ove svetiljke, ta mesta e da imaju svetlo utu boju. -vu svetiljku moda moete da iznajmite u lokalnoj prodavni"i za ljubim"e. #!E2AN+E Make ne grebu samo da bi unitile stvari u kui, ve zbog vie razloga@ 5 9klanjaju spoljne kori"e nokata i turpijajuRotre nokte. 5 -stavljaju miris na predmetima da ih obelee. 5 Brebanjem prave vidljive znake tako da ih druge make vide. ;ko ne elite da Vam maka grebe nametaj morate da joj date odgovarajuu alternativu kao to je za tu svrhu posebno napravljena grebali"a, a tako e morate da nauite maku kako da je koristi. -na moe da se napravi od talasastog kartona, materijala za zastiranje (itison i sl.) i od drveta. ;ko Vaa maka voli da grebe pod, onda joj dajte grebali"u koja moe da se prostre po podu, a ako voli da se isprui na zadnjim nogama, dajte joj visoku kulu na ijem vrhu je grebali"a. ;ko Vam je maka nenaviknuta na grebali"u, bie potrebno da je uvebate tako da radije izabere grebali"u nego nametaj. To moete da postignete sledeom kombina"ijom@ 5 utrljajte valerijanu na grebali"u da biste privukli maku 5 pokaite maki kako da koristi grebali"u, tako to ete da pravite odgovarajue pokrete rukom dok Vas ona posmatra (ne hvatajte je za ape da biste njima grebali, make ne vole da budu uhvaene za ape, tako da time moete samo da je uplaite) 5 podignite maku i odnesite je do grebali"e kad god vidite da grebe na pogrenom mestu 5 poprskajte je vodom kad god grebe na pogrenom mestu, a uvek je nagradite kada to radi gde treba 5 prekrijte mesta koja maka rado grebe dvostrano lepljivom trakom, ili nekim drugim sredstvom, kako je objanjeno u tekstu o tehnikama odbijanja Ne razmiljajte o uklanjanju kandi Vae make, jer to je krajnje surovo. 9klanjanjem kandi, pogotovu kod make koja slobodno boravi napolju, Vi ete da@ 5 uklonite njen glavni odbrambeni mehanizam 5 unitite njenu sposobnost da brzo pobegne od opasnosti 5 oteate pa ak i onemoguite skakanje i penjanje 5 uklanjanje kandi moe da ugrozi njenu ravnoteu 5 maka moe da postane deprimirana jer je izgubila odbranu i nije vie tako dobra u skakanju i tranju 5 make mogu da imaju probleme sa kutijom sa peskom posle uklanjanja kandi, jer oseaj peska na apama moe da bude neprijatan 5 uklanjanje kandi moe da bude rizino, poto maka mora da bude pod anestezijom, a postoji i rizik od in2ek"ije dok ape za"eljuju.

53

T!0"NO:A 9 svetu odgajivaa maaka, enka se obino naziva *kralji"a+. Njen "iklus parenja (*teranje+) se nauno naziva estrus. Trajanje estrusa i uestanost "iklusa zavisi od mnogih inila"a, kao to su geogra2ski inio"i i okruenje (temperatura i trajanje obdani"e), starost i opte stanje zdravlja kao i genetski inio"i. $ada kralji"a jednom zapone teranje, ono moe da potraje nekoliko dana, pa do 153 sedmi"e. Neke kralji"e, kada jednom dostignu polnu zrelost i otponu teranje, ne izlaze vie iz "iklusa sve dok se ne spare sa zrelim mujakom, ili ne budu sterilisane. Veina kralji"a e naizmenino da ulaze u "iklus i izlaze iz njega za vreme glavne sezone parenja (de"embar do avgusta), dobijajui nagon za parenje priblino svake druge sedmi"e. Aazliite kralji"e e razliito da ispoljavaju znake teranja. 8a razliku od kuja, make retko pokazuju znake vaginalnog krvarenja za vreme estrusa. !onaanje im se, me utim, jako menja, pri emu veina kralji"a postaje vrlo govorljiva i glasna i ispoljava pojaane znake oseanja. Mogu da se valjaju uokolo po podu ili isprue po podu ispred Vas dok hodateQ neprekidno ele da budu sa Vama i da budu gla ene, a kada ih mazite po le ima podii e visoko zadnji deo i mesie svojim apama. $ako odrediti kada treba pariti enku, Mnogi odgajivai, kao i veterinari, imaju o tome razliite stavove. 9vek je poeljno pustiti da kralji"a potpuno odraste i sazri, 2iziki i emo"ionalno, pre nego to pokuate da je uinite majkom. -bino se preporuuje da saekate da Vaa kralji"a napuni godinu i da ima dva "iklusa teranja pre nego to je parite. !ostoje sluajevi kada nije u njenom interesu, medi"inski, da tako dugo eka na parenje. >inio"i kao to je rasa, broj i jaina "iklusa teranja, mogu da igraju znaajnu ulogu kod ove kritine odluke. 9zgajivai 2inih pedigriranih maaka hodaju po tankoj "rti izme u onog to misle da je najbolje za njihovu kralji"u i nepaljivog stvaranja problema za kralji"u previe se upliui u ono to bi u prirodi bio normalni splet okolnosti. Neke kralji"e, ako ne bi bile parene a imaju tri ili vie "iklusa teranja, naroito ako su oni krajnje jaki, mogle bi da postanu podlone stanju koje je poznato kao *"istini jajni"i+. $ada se jednom na jajniku stvori "ista, takve kralji"e obino postaju sterilne i nesposobne da ostanu trudne. Me utim, njih je sve jedno mogue steriliza"ijom osloboditi nagona i stvoriti divne ljubim"e. .enke maaka su poznate po *indukovanoj ovula"iji+, to znai da sam in parenja stimulie njene jajnike da izba"e jajne elije. Veini enki je potrebno 35< parenja u periodu od 1< asa da bi se javila ovula"ija. !onovo, mnogo inila"a ovde mogu da odigraju ulogu i odgajiva treba da pazi ne samo na dobrobit kralji"e, ve tako e i na zdravlje i dobrobit mujaka (*pastuva+). ;ko se mujak i enka dobro slau, nema hitne potrebe da se razdvoje posle parenja. Mi bismo sreni par ostavljali zajedno sve do sedmi"u pre poro aja' $ada kralji"a ostane trudna prestaje teranje i mujak vie nee pokuavati da se pari sa njom. Neki uzgajivai ostavljaju kralji"u sa mujakom /51 dana, dok drugi vole da budu sigurniji da je kralji"a trudna, pa im daju da budu zajedno po < dana. Trudnoa kod maaka traje izme u 64 i 6O dana, proseno 63 dana. Vrlo je vano na kalendaru obeleiti dan kada ste se osvedoili da se Vaa kralji"a sparila sa mujakom, jer e to za Vas biti primarni nain da odredite kada e doi vreme poro aja. -tprilike 3 sedmi"e posle parenja, trudni"a e pokazati izvesne prve 2izike znake trudnoe, kao to su uveane i ruiaste bradavi"e i veliko poveanje apetita i uopte zanimanje za hranu. Va veterinar bi trebalo da je u stanju da paljivo opipa njen trbuh (to se zove palpa"ija) i da otkrije sve male 2etuse ( dvojica * ojih, veterinara nisu to o#li ni dve sed ice pre poro'ajaE). Neke kralji"e e imati nekoliko epizoda povraanja 5 maja verzija *jutarnje bolesti+. Veina trudnih kralji"a postae vrlo ljubazna, elee da sa Vama budu bliske i nastojae da od Vas dobiju ljubazna uveravanja da e sve da bude u redu'' Treba da oekujete da e Vaa kralji"a traiti i jesti vie hrane za vreme trudnoe i dojenja, nego to je inila prethodno. =edan od naina da se uverita da dobija dovoljno hrane ja da je uestalije hranite. !otrebna je neverovatna koliina hrane da bi se stvorili a zatim i dojili maii

54

i ako kralji"a ne dobija dovoljno hrane hranljivi sastoj"i e da budu troeni iz njenih tkiva to e da ugrozi njeno zdravlje. Nekoliko dana pre poro aja, moda ete poeleti da dodajete malo kal"ijuma u njenu vlanu hranu. #odatni kal"ijum za make moete da dobavite u veini velikih prodavni"a za ljubim"e, kao i veim prodavni"ama hrane (EEE) Trudnim makama je potrebno malo posebne nege. !ostarajte se da je sve vreme drite u kui i na istom, bezbednom mestu. 9verite se da joj je kutija sa peskom uvek potpuno ista, da bi se izbeglo irenje zarazeQ i moda ete hteti da pre ete na *krau+ kutiju kako njen stomak bude rastao. -bezbedite joj udobna, mekana mesta za odmor, neka se odmara puno i uinite sve to moete u pokuaju da atmos2eru oko nje odrite mirnom, bez napetosti. 8a vreme poslednjih par sedmi"a trudnoe, a nekad i ranije, budua majka e obino da potrai bezbedno mesto gde e da donese potomstvo na svet. To je vreme kada treba da joj predstavite *leglo+ i poro ajno mesto, ako to ve niste uradili. ;ko vaa kralji"a ne prihvati mesto koje ste joj odabrali za poro aj, moda e biti potrebno da je pritvorite u veliki kavez ili kakav ogra en prostor, ili malo kupatilo, vei plakar i t.d. Mnoge kralji"e ustvari vole ovaj pritvor gde mogu da se skrase i prepuste svojoj dunosti. Mesto koje ste joj odabrali treba da bude tiho i usamljeno, daleko od strke i zbrke, a svakako daleko od takmienja i drutvene napetosti koja potie od blizine ostalih ivotinja. Eeglo treba da bude dovoljno veliko za Vau kralji"u, da moe da se pokree i okrene u njemu i da moe potpuno da ustane, ali ne toliko veliko da ne izgleda kao privatno, nalik na peinu, bezbedno sklonite. $artonske kutije se esto koriste i odlina su legla. !rednja strana treba da bude visoka bar 14517"m, da bi zadrala maie unutra, a da ipak omogui kralji"i da ulazi i izlazi. Nemojte da koristite plastine kutije, jer bilo je izvetaja o izgubljenom nakotu zbog hemikalija u plasti"i. %tavite unutar kutije nekoliko slojeva mekih i istih, dobro upijajuih pekira i pustite kralji"u da kopa po njima i napravi od njih leglo. $ada se maii rode, lako je izvui gornje, zaprljane pekire, bez velikog uznemiravanja majke i novoro enih maia. &majte pri ru"i, sve na jednom mestu tako da Vam bude lako da ih uzmete kada kralji"a pone da se pora a, sledee@ 5 malu nosiljku, ili kutiju koja se otvara odozgo 5 tu2ere natopljene alkoholom 5 mali hemostat (sredstvo za zaustavljanje krvarenja) 5 dodatne pekire za presvlaenje posteljine u leglu 5 beleni"u i olovku 5 beini tele2on i broj hitne veterinarske slube (EEE) 5 malu, pre"iznu vagu 5 loptastu gumenu sisaljku 5 jaku svetiljku 5 doksapram hidrohlorid (sti ulans disanja, daje se intraveno(no). PO!O=A+ %vaka enka, ili *kralji"a+, je razliita, a ak i ista kralji"a moe da ima razliita iskustva sa svakim nakotom. $ako e njen poro aj da se odvija zavisi od mnogih inila"a, ukljuujui njenu starost, zdravlje, genetiku, koliko maia nosi, veliinu i poloaj maia u materi"i, da li joj je ovo prvi kot i t.d i t.d. Neka kralji"a e da postane razdraenija i nemirnija kada ponu rani trudoviQ neka e imati lagani sluzavi vaginalni ekskretQ a tako e moete da primetite kako mnogo ee pokuava da opere i oisti genitalije. $ada poro aj ozbiljno pone, zna"i e obino da budu nervoza i dahtanje. $ralji"e esto izgube interesovanje za hranu u poslednja 1< asa pre poetka poro aja. Tako e im, obino, padne rektalna temperatura ispod 3O,PVF. !ad temperature moe naizmenino da se javlja nekoliko dana pre poro aja, ali temperatura e obino da bude konstantna u poslednja 1< asa. $ada pone poro aj, neke kralji"e

55

e da odu pravo u svoje leglo i da se zakopaju u pekireQ neke e da isputaju krike i elee da ostanu pored Vas. Neke kralji"e imaju relativno lagane poro aje, dok druge budu zaista ozle ene i kriknu sa svakim ro enim maetom. $ada primetite da se Vaa kralji"a napinje da istisne mae napolje, znai da ima kontrak"ije i jake trudove. 9kupno vreme poro aja moe da bude od nekoliko asova do 1< asa ili vie, pri emu e majka maka normalno da ima izme u maia nekoliko predaha i odmora od trudova. Mada veina kralji"a poro aj prebrodi bez komplika"ija, odgajivai ele da uvek budu na oprezu i spremni da asistiraju svojim kralji"ama ako bi im zatrebalo. ;ko i ima problema tokom poro aja, to je obino kod kralji"a koje se prvi put pora aju. Maii se obino ra aju sa glavom napredQ me utim, poro aji kada se maetu prvo pojavi rep javljaju se u oko <4I sluajeva i kod maaka se isto tako smatraju normalnim. >ini se da kratkodlake make i rase sa mravim ili iljastim tipovima glava imaju lake i bre poro aje, dok make sa veim, zaobljenim glavama uglavnom imaju due poro aje. %vako mae u kralji"i je zatvoreno u njegov sopstveni zatitni omota (vodenjak) koji je deo postelji"e. !ostelji"e obino bivaju izbaene posle ro enja maia. ;ko se poro aj odvija normalno, nekoliko jaih kontrak"ija e da istisnu mae napoljeQ trebalo bi da iza e iz poro ajnog kanala u roku od deset minuta od kako se pojavilo (bilo sa glavom ili sa repom napred). !osle svakog ro enja, majka bi trebalo da lie novoro enetovo li"e. Njen otri jezik po"epae zatitni omota i otkriti maetova usta i nos. -vo snano *kupanje+ koje majka obavlja stimulie "irkula"iju, terajui mae da *zaplae+ i pone da die, a istovremeno pomae da se novoro ene osui. Majka maka e da raskine pupanu vrp"u tako to e da je pregrize oko 151,7"m od tela maeta. 8atim, verovatno e da pojede postelji"u, koja e obino da iza e ili zakaena za mae, ili pak da bude izbaena posebno. 8a majku maku je normalno da pojede postelji"u, mada to ne ine sve kralji"e. %matra se da postelji"a sadri vane hranljive sastojke, moda laksative, kao i vane hormone koji pomau da se stimulie luenje mleka. %vako mae, kao to je napomenuto, sa ra a uvijeno u zatitni omota, providan i ispunjen tenou. $ada mae krene kroz poro ajni kanal, ovaj omota ponekad bude prvi istisnut, tako da kao rezultat nastaje neka vrsta balonia koji se pojavi pre maeta. !onekad jaina kontrak"ija veoma ispuni baloni tenou i sprei normalno napredovanje maeta kroz poro ajni kanal. #esi li se ovo, utinite baloni izme u nokata pal"a i kaiprsta (tako e moete da koristite tanki tu2er sa alkoholom ili komad sterilne gaze) da biste neno probuili omota. -vo omoguava isti"anje neto tenosti i mae bi trebalo brzo da izi e, poto je smanjen pritisak balonia. Normalno je za kralji"u da probije posteljini omota i oisti maieQ me utim, majke prvorotke mogu da budu preplaene "elokupnim iskustvom i da ne znaju ta da rade. ;ko se zatitni omota ne ukloni u roku od nekoliko minuta posle poro aja, mae e da se ugui, zato treba da budete pripravni da interveniete. Maetovo li"e treba da bude obrisano toplom, navlaenom krpom ili istom gazom, da bi se uklonio omota i maetu omoguilo da die. 8atim snano istrljajte mae mekim, toplim pekirom (nastojei da to je mogue vie simulirate nain na koji bi ga majka normalno *okupala+ svojim jezikom), da biste kod maeta podstakli "irkula"iju i osuili ga. !upana vrp"a koja spaja mae sa postelji"om treba da se podvee ivaim ili zubnim kon"em i presee makazama koje su sterilisane alkoholom. Vrp"u treba presei 151,7"m od tela maeta. %aekajte nekoliko minuta poto ste podvezali vrp"u, zatim je paljivo prese"ite. $ada ujete hrapav zvuk koji proizvodi novoro ene dok pokuava da die, proverite unutar njegovih usta da sluajno nema ras"epljena nep"a, otvor koji spaja usnu i nosnu duplju. (-vo stanje je obino praeno i stvaranjem mehuria vazduha u nosu i nesposobnou da sisa.) !onekad, novoro eni maii mogu da udahnu tenost u plua, koju moete da uklonite sledeim postupkom. !rvo, mae treba da drite u a"i sa li"em izme u prva dva Vaa prsta. Blavu treba drati vrsto ovom rukom, a telo drugom. 9stanite i napravite rukama spor, promiljen pokret nanie, tako da se mae pritom spusti izme u Vaih nogu, zatim ga ponovo vratite natrag. Bravita"ija e da pomogne da tenost i sluz isteknu iz plua. -vaj pro"es moe da se oproba nekoliko puta, dok plua ne zazvue isto. ;ko mae dobija dovoljno kiseonika, njegov jezik e da

56

bude izme u ruiastog i "rvenog. !laviast jezik ukazuje na nedovoljno kiseonika u pluima i postupak treba da se ponovi. Moe da bude od koristi ako pripremite za novoro ene maie manju, istu i suvu kutiju (*inkubator+), presvuenu toplim pekirom. (!ekir moe lagano da se zagreje u mikrotalasnoj peni"i.) !oto se mae stabilizuje i pupana vrp"a podvee i presee, treba ga staviti u inkubatorsku kutiju dok majka ne zavri poro aj. (%a iskusnom kralji"om, moda uopte nee biti potrebe da radite sve ovo, jer ona e znati kako da nastavi sa brigom o novoro enim maiima, ak i za vreme poro aja.) Toplota je od sutinske vanosti za novoro ene maie, tako da elektrini pokriva, ili topla bo"a sa vodom moe da se postavi ispod kutije. ;ko se koristi elektrini pokriva, treba ga staviti na najmanju snagu, pokriti pekirom i postaviti &%!-# kutije da se izbegne pregrevanje. Co"a tople vode treba tako e da se prekrije pekirom. 8apamtite, novoro eni maii najverovatnije nee moi da se sklone od izvora toplote pa ih je lako povrediti na ovaj nain. Majku i njen porod bi trebalo da pregleda veterinar u roku od 1< asa posle zavrenog poro aja. -va poseta treba da proveri da li je majka obavila potpun poro aj i da proveri novoro enad. Majka moe da primi injek"iju (obino oksito"in) za skupljanje materi"e, izba"ivanje bilo kakvog sadraja zaostalog od poro aja i za stimulisanje stvaranja mleka. Majka e 35O dana posle poro aja imati sukrviavi vaginalni is"edak, to je savreno normalno. Me utim, ako je is"edak ekstremno jak ili potraje due od jedne sedmi"e, obavezno treba da je pregleda veterinar zbog moguih problema. Mada je veina poro aja bez problema, ako kralji"a ima jake trudove, sa snanim kontrak"ijama i napinjanjem za vreme od jednog asa, ali bez rezultata, de2initivno treba de se zabrinete i pozovete veterinara za savet. To moe da bude jednostavan problem gde e Vam veterinar posavetovati da mae rukom dovedete u poloaj bolji za ra anje. Me utim, ovo moe da znai i da je mae preveliko za poro aj, ili je zaglavljeno u poro ajnom kanalu, ili to moe da znai ak i po"epanu materi"u. !onekad je kralji"i potreban i "arski rez, a ponekad joj je potrebno vie strune pomoi nego to Vi moete da joj pruite. !oro aj moe da se prekine i veterinar e da da injek"ije oksito"ina iRili kal"ijuma, da bi ponovo pokrenuo kontrak"ije. 9zgred, ako bi Vaoj kralji"i bio potreban "arski rez, pod uslovom da Va veterinar ne prona e nita loe na samoj materi"i, inae zdrava i jaka kralji"a moe da bude veoma sposobna za normalne poro aje u budunosti, mada bi njene trudnoe trebalo vrlo paljivo pratiti. $ralji"a moe da ra a svoje maie u intervalima od priblino /7 minuta, ili pak da pauzira as ili vie izme u dva maeta. %ve dok izgleda oputeno 5 ne paniite. !rodueni period tekih, neproduktivnih trudova zasluuje paniku. ;ko majka ima duge pauze izme u dva novoro eneta, stavite po jedno mae za izvesno vreme kod nje, da ga okupa i podoji, ako to eli. !onekad e prisustvo maeta koje sisa da pomogne grenju njene materi"e i ak olaka ra anje njegovog sledeeg brata ili sestre. !ros2esionalnu pomo treba razmotriti ako se desi bilo ta od sledeeg@ /) #vadeset minuta jakih trudova bez ra anjaQ 1) #eset minuta jakih trudova je prolo od kada se u poro ajnom kanalu pojavio deo maeta ili mehur ispunjen tenouQ 3) Majka ispolji iznenadnu depresiju ili primetnu letargijuQ <) Majina telesna temperatura premai 30,<VF mereno rektalnoQ 7) &z kraljiine vagine "uri svea krv due od /4 minuta. Teak poro aj, poznat kao *disto"ija+, moe da se okona sa ili bez hirurgije. %tanje majke, veliina kota, veliina i poloaji maia su 2aktori koje iskusni veterinari koriste za donoenje odluke. -vo je jedan od vanih razloga da ne pustite kralji"u da se bori i potpuno izmori pre nego to zatraite pomo veterinara. Mogue ja da majka maka rodi svoj nakot nekoliko dana prerano. Maii mogu da budu mali, mravi i da imaju malo ili nimalo dlake. Mogue je da preive, ali potrebna im je

57

ogromna koliina nege, budui da su izloeni hladnoi i esto veoma slabi i nesposobni da gutaju. Neki mogu da sisaju, ali su toliko slabi da ih treba pridravati pored majke. Maii koji ne sisaju mogu da se hrane malim pri"em, boi"om, ili pomou "reva umetnutog u eluda". -prema i uputstva za ove postupke mogu da se dobiju od veterinara( J) Nedonoad treba utopljavati. Majka maka moe da obezbedi dovoljno toplote pod uslovom da im stalno bude blizu, ali na to ne treba da raunate i kao dodatnu meru predostronosti treba da obezbedite ambijentalno grejanje iz elektrinog pokrivaa podeenog na manju snagu, pokrivenog pekirom i postavljenog &%!-# kutije. Temperaturu u kutiji treba odravati izme u 10,7VF i 31VF, ali kutija treba da je dovoljno velika da maii mogu da se udalje od izvora toplote ako im postane neudobno. Nije neobino da jedno do dva maeta u kotu budu mrtvoro eni. !onekad e mrtvoro eno mae da prekine kraljiine trudove i da dovede do disto"ije. 9 ostalim prilikama mrtvo mae e da se rodi normalno i kralji"a e da nastavi sa ra anjem ostatka svog nakota. Majke make instinktivno znaju kada je mae mrtvoro eno i obino ignoriu ovakvo mae da bi sauvale energiju za brigu o sposobnim potom"ima. &ako je vrlo tuno imati mrtvoro eno mae, obino nema naina da se sazna uzrok (osim ukoliko ne postoji oigledna nenormalnost) bez slanja 2etusa u laboratoriju za patologiju na kompletnu autopsiju koja obuhvata kulture tkiva i virusne i bakterijske kulture. >ak i tada, ponekad nema odgovora, mada je za odgajivae mir u dui zbog otklanjanja sumnje u uro ene de2ekte i virusne i bakterijske in2ek"ije, esto nepro"enjiv. $ada se patoloka studija vrati bez poznatog uzroka smrti, kraljiini hormonalni nivoi (posebno nivo progesterona) su sledea mogua oblast gde treba traiti uzrok ra anja mrtvoro eneta. -sim to ete da uivate u Vaim novim maiima, paljivo motrite na majku zbog pojave bilo kakvog neuobiajenog krvarenja ili izluivanja. Tako e proverite da li prikladno doji. !rvih nekoliko dana maii e od kralji"e da primaju vani *kolostrum+, koji je vodnjikava supstan"a puna vitalnih materija i antitela. !osle prvih nekoliko dana kralji"a e da dobije mleko koje e da bude primetno u njenim dojkama. Maii bi trebalo da imaju pune stomaie i da ne plau neprekidno, niti da pokazuju druge znake problema. !rvih nekoliko sedmi"a ivota maii bi trebalo uglavnom da sisaju i spavaju. Majka maka e voditi rauna o stimulisanju svojih maia da uriniraju i da prazne "reva i sama e da isti njihove male zadnji"e. ;li, ako se mleko ne pojavi, bie potrebno da pomognete hranei 2lai"om, da biste spasli maie. $ada se rode, maii treba da su teki oko P75//4 grama, i svakodnevno treba da dobijaju u teini. $rajem prve sedmi"e, trebalo bi da su udvostruili teinu sa kojom su ro eni. ;ko posumnjate u zdravlje maia ili majke make, 9V?$ zatraite pro2esionalnu, veterinarsku pomo. MA+0N, MA,:, 61TA!ATE*j1KA 2!,#A7 Najbolja mogua majka svakog maeta je... njegova sopstvena majka' Me utim, postoje trenu"i kada ja ljudska interven"ija, razliitog stepena, neophodna da bi se spasao ivot maeta. -vi trenu"i mogu da se jave kada majka maka (zvana *kralji"a+) rodi preveliki broj maia da bi prikladno mogla da se o svima stara, ili kada nema dovoljno mleka da ih hrani. 9 nekim sluajevima, kralji"a moe da dobije neku in2ek"iju, kao to je mastitis zbog koga ne moe da doji, ili moe ak i da umre. $ada kralji"a mora da se porodi "arskim rezom, to obino poremeti prirodni tok mleka, a i potrebno je dati joj izvesno vreme da prezdravi pre nego to se maiima dopusti da sisaju. !onekad, sami maii mogu da obole od virusne ili bakterijske in2ek"ije koja poremeti njihov instinkt da sisaju, ili nisu u stanju da sisaju zbog zapuenog nosa, ili ne mogu da namiriu majku ili njeno mleko. (-a o sre!e da sa ovo (nao kada i je trebalo, jer upravo se poslednji od navedenih sluajeva desio ali$ani a oje sirote An#eline ). Aetko, kralji"a moe da napusti svoje potomstvo, ili da odba"i maie. $ada su siroad, ili spaeni maii, bez svoje prirodne majke, sledea najbolja stvar za njih je da se prona e druga enka koja ve doji svoj nakot. Naravno, ovo nije uvek mogue i kada je takav sluaj, V& postajete majka. Va krajnji "ilj je da obezbedite da mae, ili maii, izrastu u jaku maku, zdravu i punu ljubavi. Trebae Vam mnogo vremena i panje da biste

58

postigli ovaj "iljQ me utim, Vaa posveenost e biti nagra ena jednim od iskustava koja najvie obogauju ivot. $ada podiete Vae maie, bie potrebno da se usredsredite na tri glavne oblasti. Treba najpre da stvorite za njih toplo, suvo, isto i bezbedno okruenjeQ treba da ih hranite najzdravijom hranom koju moete da na ete i to u pravilnom koliinama i u pravo vreme za njihov optimalni rast i razvojQ i treba da posvetite panju svim 2aktorima koji doprinose da maii dobiju prikladnu ukupnu negu. Maiima je potrebna ljubav, i to !9N- ljubavi' Cez svoje majke, oni gledaju u Vas oekujui tu ljubav, kao i vo stvo. Celeite. %tvarno nam se dopada ideja o vo enju to detaljnijih beleaka o napretku svakog pojedinog maeta. Ciete strano zauzeti brigom o njima i beleenje njihovih teina, hidra"ije, izgleda stoli"e i opteg izgleda obezbedie Vam nepro"enjive in2orma"ije o njihovom rastenju. M;T?A&=;E& $-=& %9 V;M !-TA?CN& Treba da budete sigurni da Vam se pri ru"i nalaze prave potreptine. Cie potrebno da napravite inkubator (ili *leglo+)Q tako e e da Vam bude potrebno elektrino jastueQ sobni termometarQ sterilini tu2eri ili gazaQ pre"izna vagaQ set za dojenje sa boi"ama, "u"lama i etkom za pranjeQ tenost sa elektrolitima ( oe n% pr% 3art anov rastvor)K visokokvalitetna zamena za majino mleko (prah je mnogo ekonominiji, manje se rasipa, i moete da pripremite sve rastvor kad god Vam zatreba) (Bada i kod nas oe da se kupi (a ena (a aje leko, u prahu% Bkupo je% .ekada s o orali da
pribe#ava o sirotinjsko nainu% 0 po#lavlju *Ishrana, prika(an je sastav leka ake% &o oe da poslui kod stvaranja (a ene u do a!oj radinosti% )a lino sa i ao dobar re(ultat hrane!i e$avino pasteri(ovano# kravlje# leka i pavlake @sa >9; astiA 7 slatke ili kisele, sve jedno 7 u odnosu dva dela leka i jedan deo pavlake% "erovatno tu nedostaje dosta bitnih sastojaka, ali ae preivi, a to je najvanije% Moda nije lo$e u prah i( rviti vita insko7 ineralne tablete (a ake, pa dodati u leko sa pavlako )Q i, u sluaju da treba da hranite kroz "revo,

trebae Vam nekoliko pri"eva raznih veliina (1,7 do 14ml) i "revo za hranjenje, koje moe da se nabavi u veterinarskim klinikama. !A;VE=?N=? &N$9C;T-A; (E?BE; 9 $9T&=&) &nkubator, ili kako ga zovemo, leglo u kutiji, treba da je bezbedno, isto, suvo mesto gde e maii da dobiju silnu koliinu sna koja im je potrebna za rast i razvitak u nekoliko prvih, kritinih sedmi"a. Eeglo ne mora da bude savreno, pa upotreba kartonske kutije sasvim lepo vri posao' Toplota e biti posebno, ivotno vana u prve dve sedmi"e ivota maia, poto oni nisu u stanju da drhte, pa ne moete da znate kada im je hladno. $ada koristite elektrino jastue postavite ga na najslabije grejanje i dobro ga zamotajte u pekire i nepromoive prostirke. =astue postavite &%!-# same kutije, pod jednu stranu ili ugao legla, tako da maii mogu da se premeste u hladniji deo ako im postane pretoplo. Eeglo treba da bude na tihom, skrovitom mestu, sa strani"ama dovoljno visokim da maie zadre unutra i veliinom dovoljnom da omogui malo vebanja. -bezbedite da maii ne mogu da se zaglave ispod pokrivaa u uglovima legla, ili da ne mogu da se podvuku pod pekire i dospeju direktno na grejno jastue (zato preporuujemo da ono bude ispod kutije, a ne u njoj). Neki odgajivai preporuuju da se blizu legla postavi otvoreni sud sa vodom, da bi vazduhu obezbedio malo vlanosti. Idealna temperatura vazduha za ma*i'e: do O dana starosti je od 3/ do 33VF Q od P do /< dana izme u 1O i 10VF Q od /7 do 1P dana je 1OVF Q

59

od 10 do 37 dana je 1<VF , a od 37 dana nadalje je 1/VF . NA;N=?N=? !-M-S9 C->&F? Nranjenje maeta pomou boi"e zahteva posebne boi"e i "u"le za tu svrhu (Dpet oe o da nabavi oK sna'ite se, to bar u e o ). Neno stavite "u"lu maetu u usta 5 najbolje dok se odmara na stomaku 5 zatim polako povu"ite boi"u navie tako da glava maeta bude malo podignuta a vrati izduen dok sisa. Bledajte, prema nivou mleka u boi"i, da li mae stvarno sisa.
ne$to $to i oda ne

$oliko hraniti, %tvarno je bolje u prvih nekoliko dana da mae bude pothranjeno, nego prehranjeno. Mae koje hranite boi"om obino e i samo da prestane da sisa kada je sito. ;ko, me utim, primetite da mu mleko "uri iz nosa, znai da je otvor na "u"li prevelik. (;ko mae nastavi da ima mehurie mleka u nosu svaki put kada ga hranite, potrebno je da ga veterinar paljivo pregleda, da budete sigurni da su mu nep"a pravilno razvijena.) !re davanja maetu, treba da zagrejete mleko (t.j prikladnu zamenu za mleko), na temperaturu od 3PVF (priblino temperaturi tela make), a to ete da uradite stavljanjem boi"e u toplu vodu, radije nego u mikrotalasnu peni"u, jer ona moe da stvori vrele take u meavini. #obar nain hranjenja je upotrebom pri"a za injek"ije (bez igle, naravno') 8a novoro ene, pa do /. sedmi"e starosti, koristite pri" od 3ml i hranite svaka 1 sata. %a / semi"om, spremni su za 6ml svaka 3 sata, a sa 3 sedmi"e preba"ite ih na /1ml i hranite bar na svaka < sata. !roseni obrok za mae staro 3 sedmi"e moe da varira od jednog do tri puna pri"a od /1ml, ako je male"ni vrlo gladan'' !osle svakog hranjenja, treba da drite mae prislonjeno na Vae rame i neno ga ljuljukkate da podrigne. #ruga tehnika je da mae drite tako da su mu le a oslonjena na Vae grudi, neno ga milujui podbratkom dok istovremeno trljate njegov stomai. !reporuuje se da mae ravnomerno dobija u teini /4g dnevno, ali nemojte da Vas iznenadi ako mae zastane na nekoj teini dan5dva, a zatim iznenada uznapreduje. !osle hranjenja, podrigivanja i merenja maeta, proverite da li treba promeniti posteljinu u leglu i da li je temperatura pravilna. 8atim vratite mae u leglo, da moe da spava. !ravilno nahranjeno mae obino e da spava do sledeeg hranjenja. !-#%T&F;N=? !A;.N=?N=; Maii e normalno da imaju par vrstih, ukastih stoli"a u toku dana, ukoliko su pravilno hranjeni. Tako e, posle svakog hranjenja, bie potrebno da neno masirate i stimuliete analnu i genitalnu oblast sterilnom vatom natopljenom toplom vodom. To e navesti mae da urinira i pokrenue mu pranjenje "reva i vrlo je vano da nastavite sa ovim sve dok mae konano ne pone samostalno da koristi kutiju sa peskom, ak i ako znamo da veina maia moe da kontrolie stomak u uzrastu od /4 dana. &majte na umu da Vae mae "reva verovatno nee da prazni redovno posle svakog hranjenja, a ponekad moda preskoi itav dan. To je u redu sve dok mae raste, dobro jede i ne pokazuje nikakve znake problema, kao i dok urinira. Mladi maii moraju da se tite od bolesti'' 9V?$ perite ruke pre i posle uzimanja maia i 9V?$ perite i steriliite boi"e, "u"le, etke ili "reva za hranjenje, vrelom vodom, posle svake upotrebe'' ;ko Vai maii nisu primili kolostrum svoje majke (vodnjikavo mleko koje kralji"a stvara u prvih par dana posle poro aja), postoji poveani rizik za Vae maie poto nisu primili antitela koja postoje u kolostrumu. 9 ovom sluaju, odvajajte ih od ostalih ivotinja.

60

#&=;A?=; R $-N%T&!;F&=; Dta znai mekana i uta stoli"a, -vo moe da oznai blagi sluaj prehranjenosti. !okuajte sa razre ivanjem hrane za /R3 dok se stoli"a ne vrati u normalu, zatim postupno pojaavajte hranu do pune jaine. Dta znai mekana i zelenkasta stoli"a, -vo bi bio pokazatelj da se hrana prebrzo kree kroz probavni sistem maeta i u se ne apsorbuje, a verovatno je u vezi sa umerenom prehranjenou. Aazblaite hranu. Dta sa stoli"ama koje izgledaju kao sir, &li je hrana prejaka, postoji jaka prehranjenost, ili mae moda ima bakterijsku in2ek"iju. !roverite sa veterinarom, koji e Vam moda savetovati da jainu hrane prepolovite, a moda otponete sa antibioti"ima. ;ko je mae ozbiljno dehidriralo, moe da primi rastvor glukoze pod kou. Maii sa konstipa"ijom ili imaju stoli"u sa naporom, 9 ovom sluaju treba da pojaate hranu i da hranite malo manjim koliinama, ali ee. ;ko mae ima nateen stomak i ako "reva nisu pranjena vie od jednog dana, moda treba da mu date da popije mineralno ulje (para2insko ulje, /4 kapi na /44g telesne teine). (Pa(ite kada dajete para1insko ulje, jer je be( irisa i
ukusa, pa #a aka vrlo lako udahne u plu!a, po$to #a ne ose!a% 0 plu!i a ono oe da dovede do veo a te$kih upala, po$to se uop$te ne ra(#ra'uje u or#ani( u% Fato se preporuuje da se para1insko ulju pre davanja daju ukus i iris dodavanje nekoliko kapi sirupa, oda alo riblje# ulja i sl% I( o# iskustva najbolje je riblje ulje, jer se dva ulja potpuno e$aju, $to sa ulje i sirupo nije sluaj% Dsi to#a, iris i ukus riblje# ulja su tako jaki da je dovoljna vrlo ala koliina% )a sa , u e'uvre enu, di#ao ruke od para1insko# ulja i sada daje sa o laktulo(u, dva puta dnevno po 9,L? lMk# telesne ase% Poka(alo se da je to dovoljno% ). %a veterinarom prodiskutujte da li bi

trebalo primeniti klistir sa toplom sapunjavom vodom. NA;N=?N=? $A-8 FA?V!onekad je hranjenje kroz "revo jedini nain da se spase ivot maeta. Nranjenje kroz "revo treba da se primeni samo kao poslednji izlaz da se mae spase i u poetku treba da se izvede sa iskusnim veterinarom ili veterinarskim tehniarem, iako je mnogo ljudi ovo nauilo iz tehnikog prirunika sa odlinim ilustra"ijama. !onekad su maii preslabi da sisaju iz boi"e, zbog dehidra"ije, prehlade ili bolesti i potrebno je da se izvede hranjenje kroz "revo. $oristiete istu hranu kao i za hranjenje boi"om, a koliina hrane se uglavnom proraunava po obras"u 1Pml dnevno na /44g telesne teine. -ako poetiJ !oloite "revo preko tela maeta i prona ite maetovo poslednje rebro. Tu se nalazi eluda" maeta. -znaite "revo vodootpornim markerom ili lepljivom trakom, tako da znate koliko treba da ga potisnete da biste dospeli do elu"a. Frevo privrstite na pri" one veliine koja odgovara uzrastu maeta i zagrejte hranu na 3PVF stavljanjem pri"a u toplu vodu. %edei korak. !roverite da nema velikih mehurova ili depova u pri"u sa hranom. Mae umotano u mali, isti i suvi pekir drite uspravno, jednom rukom. $raj "reva navlaite hranom, onda VAE- N?.N- uvedite "revo preko maetovog jezika u njegovo grlo. Eaganim, sporim ali ustaljenim pokretom ugurajte "revo dok ne dostignete ranije napravljenu oznaku. !re nego to ubrizgate hranu, potisnite vrlo malu koliinu i saekajte samo nekoliko sekundi. ;ko mae momentalno pone da kalje, "revo ste uvukli u maetov dunik umesto u eluda" i morate ponovo da pokuate. $ada ste sigurni da je "revo u elu"u, ubrizgajte hranu vrlo polako. $ada je hrana ubrizgana presavijte "revo da biste spreili vraanje hrane u njega, pa ga polako izvu"ite iz maeta. $ada steknete malo iskustva i samopouzdanja, itav postupak hranjenja pojedinog maeta trajae dva do dva i po minuta. $ada maie hranite kroz "revo ne morate da ih terate da podrignu, ali svakako moete, ako elite to dodatno dodirivanje i milovanje posle hranjenja. 3ranjenje kro( crevo starije# aeta ili bolesno# odraslo#% #obro umotajte mae ili maku u pekir, da spreite da Vas ogrebe. !orazgovarajte sa veterinarom o upotrebi "evi od tvrde plastike, koju biste stavili u usta tako da mae ili maka ne mogu da Vas ujedu. Na ovaj

61

nain, "revo za hranjenje moete da uvedete kroz ovu "ev, pa zatim dalje kroz grlo ivotinje, a da ivotinja ne moe da Vas ugrize, niti da pregrize gumeno "revo. .aje$!i proble i% Nranjenje kroz "revo nije tako jednostavno za izvo enje i moe da izazove ozbiljne i kobne komplika"ije kao to je zapaljenje plua (ako pogreite pa hranu ubrizgate u plua) i aspira"ija i konstipa"ijaRblokada "reva. -vo je krajnji izlaz, ali je esto veoma e2ektan nain da se pokua spasavanje maeta. 9V-K?N=? >VA%T? NA;N? Maii ak i iz istog kota mogu da se iroko razlikuju u tome kada e poeti da prihvataju vrstu hranu (pro"es odbijanja od dojenja). 9 starosti od oko etiri nedelje, veina maia ispoljava neko zanimanje za vrstu hranu. !ostarajte se da ovo odbijanje od dojenja tretirate kao pozitivno iskustvo, tako da mae ne bude uplaeno. !onite tako to ete malo hrane da stavite na prst. ;ko mae ne pone da je lie, onda treba da natrljate njome njegova usta, pazei da hranom ne zatvorite nos i onemoguite disanje. Mae e sigurno da se oblie i na taj nain da uzme hranu. Vano je upamtiti koliko je probavni sistem maeta nean i kako lako moe da se poremeti. Vrlo sporo, upotrebom prsta, nastavite da radite na novoj vetini maeta da uzima vrstu hranu, ohrabrujui mae da lie hranu sa Vaeg prsta. %ledei korak je da dodate malo blago zagrejane hrane za bebe u maetovu hranu, pravei tako od nje kau. Neki od vas su moda uli da je hrana za bebe opasna za maie zbog suenog luka koji se nalazi u njojQ veina proizvo aa hrane za bebe je izba"ila taj sastojak (ali ipak proverite za odre enu vrstu hrane da li je to tano). Nrana za bebe je pogodna zbog mirisa koji prija maiima i ohrabruje ih da jedu, kada su mladi ili bolesni pa ne mogu dobro da osete mirise, ili nisu svesni gladi. Cudite strpljivi. Neki maii ne ispoljavaju zanimanje za vrstu hranu sve do starosti od sedam sedmi"a... ovo je krajnost, ali moe da se dogodi. Nastavite rad sa maetom najmanje etiri puta dnevno istovremeno ga hranei boi"om ili pri"em da budete sigurni da mae dobija dovoljno hrane. $ako mae polako otpone sa prihvatanjem vrste hrane, taku mu postepeno uvodite u ishranu onu hranu kojom ete da ga hranite ubudue. Tako e se postarajte da maetu obezbedite visokokvalitetnu suvu hranu koja e da mu bude 9V?$ dostupna. Neki maii e da daju prednost suvoj hrani i uivae da ekaju zubie i da kr"kaju hrskave komadie. #A9B? !A?!-A9$? !roveravajte da Vae mae nije dehidrirano. Najlaki nain da se proveri hidra"ija maeta je da se utine, vrsto ali neno, koa izme u maetovih lopati"a i da se podigne ravno navie i da se u trenutku putanja uvrne. $oa koja je dobro vlana vratie se natrag za manje od sekunde, gotovo trenutno. Dto due se koa vraa na svoje mesto, to je Vaem maetu potrebno vie tenosti. $od teko dehidriranih maia moete, sa Vaim veterinarom, da odluite da ubrizgate rastvor (obino 7I glukoza ili pak Nartmanov rastvor) pod kou. !A8$,TAK MAETA !rvih dvanaest nedelja u ivotu maeta su vrlo vane kada se govori o razvitku. 8a vreme ovog perioda "eo nakot bi trebalo da ostane zajedno sa majkom, tako da mogu da naue pravila o tome kako biti maka' -vaj tekst e Vas provesti kroz 2aze kroz koje mae prolazi. 3dmah po ro%enju i prva sedmi$a Maii se ra aju slepi i gluvi, tako da moraju da se oslone na ulo mirisa da bi nali majku i sisali. Nekoliko prvih dana po ro enju glavni zadatak maeta je da jede, spava i da ga

62

majka neguje. 9 ovom periodu treba maie da prepustite maj"i, nema potrebe da ih uzimate i ak treba da se trudite da ih ne uzimate osim ako nije apsolutno neophodno. &zme u petog i desetog dana ivota oi maia e poeti da se otvaraju i oni e poeti da posmatraju svoj novi svet. Mogu da pokuaju da hodaju kada progledaju, ali bie vrlo trapaviQ ovo je normalno. Ne brinite za ienje materinske kutije, ni samih maia, majka e to da radi. Maii treba da su pri ro enju teki oko P75//4 grama i treba da napreduju izme u P7 i /<4 grama sedmino. Mogue je da majka pone da seli maie po stanu ako je nezadovoljna poloajem materinske kutije. -vo je instinktivno nastojanje majke da obezbedi maiima sigurnost. ;ko pone ovo da radi, N? VA;S;=T? maie u kutiju. -vo e samo da uzruja majku, jer e pomisliti da su joj maii nestali' !opustite majinim eljama. 1ruga i tre'a sedmi$a #o ovog trenutka maii bi trebalo da su sposobni da gledaju, a poee i da uju. !oee da lutaju i etaju okolo, ali bie vrlo nestabilni. Ne brinite, brzo e da napreduju u tome. %ledite majine elje, ali ete verovatno moi da uzimate maie. Ne preterujte u tome i ako se majka ikada naljuti na Vas zbog preteranog diranja njenih beba, odmah prestanite. Maii jo treba da sisaju kod majke i da od nje dobijaju sve to im je potrebno. Treba da razgovarate sa veterinarom o ienju od parazita i o vak"ina"iji (proitajte tekst o vak"ina"iji). Maii koji su jako zaraeni "revnim parazitima mogu da umru. Mnogim maiima je potrebno nekoliko ienja, zato obavezno o planu ienja razgovarajte sa veterinarom. 4etvrta i peta sedmi$a #o ovog vremena maii e da naue da vrlo lepo hodaju, a moda e poeti i da koriste kutiju za pesak. !otrudite se da za maie nabavite odgovarajuu kutiju (pliu i manju od majine)Q ovu kutiju moete da drite negde u blizini materinske kutije. Majka bi trebalo da naui de"u kako se kutija koristi. !ustite je da to sama radi i samo odravajte potpunu istou kutije. Neka zubii ponu da rastu' Maii e poeti da dobijaju zube u ovom periodu. Maj"i ovaj rast nee da se dopadne, poto ih jo doji, pa e da smanji vreme dojenja. %tavite malo hrane i iniju sa vodom za maie blizu materinske kutije. %amo nemojte da budu pored kutije sa peskom. Maie treba da hranite kvalitetnom hranom, spe"ijalno izra enom za njih. )esta i sedma sedmi$a #o kraja ovog perioda svi maii bi trebalo da su ve odbijeni od dojenja i da jedu hranu iz svojih inija. %vako mae bi trebalo da je teko oko <445744 grama. #o dvanaeste sedmi"e maii bi trebalo da pre u na potpunu ishranu suvom (ili kakvom drugom) hranom posebno proizvedenom za maie. Maii e sa majkom da otponu uvek vano igranje. &gra je vrlo vana za pravilnu so"ijaliza"iju maia, zato ih pustite da se igraju i istrauju' $ao i de"a, to vie se igraju i istrauju, to vie e da napreduju, mentalno i intelektualno' Nastavite da uzimate maie samo onoliko koliko majka doputa. To e da im pomogne da se naviknu na svoje ljudske partnere i postanu bolji ljubim"i. 3sma i deveta sedmi$a Maii e da nastave sa uenjem i istraivanjem i bie tipini *maii+ 5 znatieljni za sve i ulazie svuda. !ustite ih da istrauju, igraju se i dirajte ih onoliko koliko majka dozvoli. !oeete bolje da shvatate kako e maii da izgledaju kada odrastu. Coja oiju i krzno postae do ovog trenutka onakvi kakvi e verovatno i konano da ostanu.

63

Maii i dalje mnogo ue od majke i zato ih jo ne treba odvajati. Mnogi uzgajivai nastoje da prodaju maie pre /1 sedmi"a starosti. Nemojte kupovati maie ovog uzrasta. To nije dobro za mae, a kako mae nije potpuno so"ijalizovano, moe da se desi da imate vie problema sa njegovim ponaanjem nego ako ga nabavite u uzrastu od //5/1 sedmi"a. #ruga je stvar ako usvajate mae iz prihvatilita. 9 tom sluaju ne oklevajte ni trenutak, jer sirotanu je oajniki potrebna pomajka pa e Vas da prihvati u toj ulozi. 1eseta do dvanaesta sedmi$a Maii e poeti da postaju nezavisniji jedni od drugih, kao i od majke. Mogue je da im je potrebna neka zavrna vak"ina"ija, ali uglavnom su ve vak"inisani, zdravi i potpuno so"ijalizovani. 9 ovom periodu i samo tada, moete da razmotrite prelazak maeta u novi dom. $AKC,N,1AN+E , ,:EN+E O" PA!A8,TA %ve make treba vak"inisati, ak i one strogo kune. Make mogu da pobegnu. Neke bolesti koriste mieve, buve ili druge insekte kao prenosio"e i nije im potrebno prisustvo drugih maaka. !rirodne nepogode, zemljotres i sl., mogu da ostave maku van kue. >ienje od "revnih parazita se tako e podrazumeva. %toga se preporuuje sledee@ 3 sedmi"e 6 sedmi"a 05/4 sedmi"a 2ekalni pregled 2ekalni pregled LNVRLFVRL!VT vak"ina ?E&%; test na LeEV LeEV vak"ina 2ekalni pregled LNVRLFVRL!V vak"ina LeEV vak"ina vak"ina protiv besnila 2ekalni pregled LeEV vak"ina i 2ekalni pregled 2ekalni pregled LNVRLFVRL!V vak"ina (ponavljati godinje) LeEV vak"ina (ponavljati godinje) vak"ina protiv besnila (ponavljati prema propisima) 2ekalni pregled

/15/< sedmi"a

6 mese"i /1 mese"i /6 mese"i

TLFV W maji kali"ivirus LNV W maji herpes virus (ranije zvan maji rinotraheitis virus) L!V W maji panleukopenia virus LeEV W maji leukemija virus L&! W maji in2ektivni peritonitis. Vak"ina"ija je godinja, ali njegna e2ikasnost i bezbednost su pod znakom pitanja. Aazgovarajte sa veterinarom. LNVRLFVRL!V injek"ija za make obino sadri i vak"inu protiv hlamidije, to je jo jedna bolest disajnih organa. &zbegavajte ovu kombina"iju, jer vak"ina protiv hlamidije moe da stvori komplika"ije koje su mnogo tee od same (inae blage) bolesti. 9oite da se ovde i ne preporuuje vak"ina protiv hlamidije (zbog pomenutog razloga). Tako e, LNVRLFV vak"ina sme

64

da se daje samo potpuno zdravim makama, kada ste sigurni da maka ve nije zaraena nekim od ovih virusa. 9 protivnom, mogu da nastanu veoma ozbiljne komplika"ije. V;.N; N;!-M?N;@ $ada je vak"ina"ija u pitanju, treba znati da je bilo sluajeva pojave sarkoma izazvanih vak"ina"ijom (izme u / i < sluaja na /4444 vak"inisanih). #o ove pojave dolazi prvenstveno kod vak"ina"ije protiv besnila i protiv virusne leukemije. 8ato do nje dolazi nije poznato. Na mestu davanja vak"ine obino se javi otok, koji normalno nije vei od par "entimetara. -tok se povue za najvie jedan mese". ;ko je otok previe veliki, ili traje due od mese" dana, obavezno posetite veterinara. -vi sarkomi brzo deluju i vreme je drago"eno. 9 roku od /1 sedmi"a posle davanja vak"ine (ako sa stvorio sarkom) treba ukloniti sarkom i okolno tkivo. !rethodno treba uraditi biopsiju i dobiti patoloki nalaz, da bi se utvrdilo da li je tumor sarkom, ili eventualno benigna vrsta. #o ovakvih pojava je dolazilo nezavisno od proizvo aa vak"ine. #akle, treba dobro (u dogovoru sa Vaim veterinarom) izvagati korist od vak"ine i poten"ijalnu opasnost. #a li ja maka lutali"a ili ivi samo u kui, da li dolazi u kontakt sa drugim, eventualno zaraenim ivotinjama, -vo su pitanja od kojih e zavisiti odluka o vak"ina"iji.
(Poslednjih #odina, vacinacija svake #odine na$la se pod veliki (nako pitanja% Mno#i strunjaci osporavaju potrebu (a #odi$nji vakcinisanje , pa ak tvrde i da je $tetno% 0ostalo , ni kod ljudi se vakcinacija ne vr$i svake #odine 7 obavi se u rano detinjstvu i #otovo% I unitet steen protiv virusa obino traje toko celo# ivota, dok je protiv bakterijskih oboljenja potrebna periodina revakcinacija, ali ne svake #odine)

1TE!,*,8AC,+A 8bog problema prenaseljenosti kunih ljubima"a, steriliza"iji svojih ma"a pribegava vei broj ljudi nego ikada ranije. 9 %jedinjenim #ravama svake godine eutanazijom biva usmreno preko /4 miliona pasa i maaka, zato to za njih ne moe da se na e dom. ; ogromna veina ovih ivotinja su savreno zdrave, prijateljski raspoloene i mlade. 8bog ovoga mora da se posveti velika panja spreavanju neplaniranog razmnoavanja, ili razmnoavanja ako nema ve spremnih domova koji ekaju na bebe. Najbolje reenje ovog problema je steriliza"ija ljubima"a. !ostoje dodatne prednosti za staratelja ljubima"a koji je primenio ovu pro"eduru na svoje ljubim"e@ ove prednosti ukljuuju, u veini, dui i zdraviji ivot ljubima"aQ poboljano ponaanje i veu vezanost za njihovu ljudsku porodi"uQ poveanu bezbednost, jer sterilisani ljubim"i su manje naklonjeni tumaranju uli"ama, gde bivaju povre eni ili ak izgube ivot u traganju za paromQ nema neeljenih maiaQ manja tenja sterilisanih ljubima"a da *obeleavaju+ ili oteuju nametaj, kao i znaajno smanjenje mnogih medi"inskih problema kao to su rak dojke i materine in2ek"ije, koji su prilino uobiajeni kod nesterilisanih maaka. =ednostavno reeno, steriliza"ija uklanja sposobnost ivotinje da se razmnoava. %teriliza"ija enki ukljuuje hirurko uklanjanje enkine materi"e i jajnika. $od mujaka, uklanjaju se testisi. -ba zahvata se izvode pod potpunom anestezijom i smatraju se relativno sigurnim, rutinskim i bezbolnim (uvajte se Petrujki!a, pro1esora na "eterinarsko 1akultetu, kod nje#a je ova operacija sve sa o ne si#urna). -bino se ivotinja oporavi u roku od jednog dana od opera"ije. $-A&%T& -# %T?A&E&8;F&=? V;D? M;>$? !ostoje mnoge koristi zbog kojih bi valjalo sterilisati maku. $od enki, steriliza"ija e da ih sprei da prolaze kroz nove "ikluse *teranja+. Nesterilisane enke normalno ulaze u teranje nekoliko puta godinje, a ovi "iklusi mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko sedmi"a i ukljuuju takvo ponaanje kao to je prskanje urinom (da, i enke tako e mogu da prskaju), obeleavanje urinom, zavijanje (urlikanje) kao i neka druga nerado vi ena ponaanja. %teriliza"ija mujaka pre nego to postigne zrelost gotovo uvek spreava razvoj ponaanja vezanog za parenje, to ukljuuje prskanje urinom i obeleavanje teritorije i elju da tumara naokolo traei partnerku ($to se tie obeleavanja, oje iskustvo je da sterili(acija ujaka ne daje ba$ uvek eljeni re(ultat). To

65

samo po sebi dovodi maku u veliku opasnost da se povredi, ili ak izgubi ivot (od udar"a autom, n. pr.)Q da postane predmet ljudske surovostiQ da se zarazi od drugih maaka, pogotovu u borbi. %T?A&E&8;F&=; .?N$& Najee, preporuuje se da se enski maii steriliu u uzrastu od est mese"i, pre prvog teranja. -pera"ija, zvana *ovariohisterektomija+, ukljuuje anesteziju, posle koje veterinar pravi rez kroz koji uklanja jajnike i materi"u. Nirurki rez se zatim zatvara ili neapsorbujuim avom (koji zatim mora da se ukloni posle O5/4 dana)Q ili potkonim avom koji se sam postepeno razlae u telu. !ostoji jo jedan zahvat, koji se zove *podvezivanje jajovoda+, koji enku ini sterilnom, ali je ne spreava da ulazi u teranje i privlai mujake. 8bog tog razloga, podvezivanje jajovoda nije posebno popularno' >esto nas pitaju da li enka moe da se sterilie iako je u sred "iklusa teranja. #ok veina veterinara voli da izvede opera"iju na makama koje nisu u teranju, neki e da je steriliu i tada. >esto se to dodatno naplauje, jer je za opera"iju potrebno vie vremena i panje zbog poveanog snabdevanja materi"e krvlju za vreme "iklusa teranja. &pak, steriliza"ija za vreme teranja je mnogo bolja od ekanja i moda nastajanja neeljenih posledi"a po maku, kao to je neeljena trudnoa, bolest ili povreda dobijena od drugih maaka dok luta u potrazi za mujakom. %T?A&E&8;F&=; M9.=;$; #rugi naziv za steriliza"iju mujaka je kastra"ija. Muja"i se obino steriliu u uzrastu izme u 7 i 0 mese"i, pre nego to otpone sa obiajem da prska urinom. %teriliza"ija ukljuuje uklanjanje izvora polnih hormona i elija sperme, a to su testisi. #va zaseka su obino tako mala da avovi nisu ni potrebni. Naravno, maak se alje kui istog dana. %T?A&E&8;F&=; !A-T&V V;%?$T-M&=? !ostoji jo jedan postupak za spreavanje plodnosti kod mujaka, a to je *vasektomija+. &ako ostavlja mujaka sterilnim, ona ne utie na nivo testosterona, sve dok je spermatika arterija netaknuta. #rugim reima, maak na kome je primenjena vasektomija moe da se pari, ali ne moe da stvara maie. -vaj postupak se retko koristi kod mujaka domaih maaka, zato to je takav maak i dalje teritorijalan, bori se, luta i jo uvek prska urinom koji ima veoma jak miris. Vasektomija je valjan nain za kontrolu naseljenosti u kolonijama maaka lutali"a. $-=& 98A;%T =? N;=C-E=& 8; %T?A&E&8;F&=9, Najbolje vreme je pre nego to ivotinja dostigne zrelost. Mnogi strunja"i tvrde da je uzrast od est mese"i idealno vreme za steriliza"iju. Me utim, izvrena su mnoga prouavanja koja pokazuju da zdravi maii, sterilisani ve u uzrastu od est sedmi"a, sasvim dobro to podnose. -poravak ovako mladih maia je vrlo brz i do sada nisu utvr ene nikakve znaajne tetne posledi"e. %teriliza"iju zdravih maia i tena"a jo u ranoj mladosti odobravaju mnoge humanitarne, ali i strune organiza"ije, ukljuujui *Numanitarno drutvo %jedinjenih #rava+, *;meriko veterinarsko udruenje+, *;meriko humanitarno udruenje+ i *9druenje ljubitelja maaka+. Neki ljudi ipak oseaju da mae treba da bude vee i jae pre nego to se podvrgne potpunoj anesteziji koja je neophodna da bi se opera"ija izvela, kao i da dopuste vie vremena za razvoj urinarnog sistema. !osavetujte se sa svojim veterinarom i drugim pro2esional"ima iz oblasti

66

veterine kojima verujete, da Vam pomognu da utvrdite pravo vreme za steriliza"iju Vaeg maeta ili make. ; kada govorimo o makama, osim ako Vaa maka nema zdravstveni problem, steriliza"ija se smatra bezbednom u %V;$-M uzrastu' =-D A;8E-B; 8; %T?A&E&8;F&=9 Mnoge porodi"e bi volele da njihova de"a iskuse udo ra anja tako to e da puste da njihova ljubljena ma"a ima jo jedan kot. Me utim, kada milioni porodi"a ovako postupe, gledamo ogroman broj maaka koje bivaju usmrene eutanazijom zbog narastajue prenaseljenosti. Vaa biblioteka i televizija su veliki izvori ove vrste naobrazbe, a tako e, prona ite poznate odgajivae pa vidite hoe li da dozvole Vaoj de"i posetu kada ima mladih maia. N-V? T?NN-E-B&=? !ostoji postupak steriliza"ije koji se trenutno iroko koristi u ?vropi, ali retko u %jedinjenim #ravama. -va ekonomina metoda se zove *steriliza"ija na levom boku+, a ukljuuje pravljenje malog reza kroz boni trbuni zid make. 9 osnovi, ova tehnika ukljuuje ulazak kroz bok ivotinje, nasuprot eludanog predela ivotinje. .ivotinji se izbrije levi bok, a veterinari u ?ngleskoj i Lran"uskoj su otkrili da je ovaj postupak mnogo je2tiniji, krai i za maku bezbedniji. -va tehnika je originalno razvijena za primenu na makama lutali"ama, koje je trebalo pustiti u divljinu u roku od <P asova posle opera"ije. 8a mujake postoji nova tehnologija zvana *hemijska steriliza"ija+, koja izgleda veoma obeavajue. !atentirani hemijski sterilizator zove se *Neutersol+ i injek"iona je supstan"a, koja se sastoji od neutralizovanog "ink arginina. =ednom ubrizgan, preparat maka ini sterilnim neprekidno za vreme od sedam dana, bez bola, problema ili neeljenih pojava. !reparat se ve koristi sa uspehom van %jedinjenih #rava, ali za upotrebu u %jedinjenim #ravama jo ga nije odobrila L#; (9prava za hranu i lekove). PE!0T &ako ovo nije tako esta pojava, make mogu da imaju perut. !erut moe da bude znak nadraaja koe, suve koe, alergije, in2ek"ije, ili ozbiljnije bolesti tako da, ako Vaa maka ima perut, moda elite da je odvedete veterinaru na kompletan pregled. ;ko sa Vaim veterinarom iskljuite sve zdravstvene razloge, onda Vaa maka verovatno ima obinu staru perut' ;ko je tako, postoji nekoliko stvari koje pomau da se perut svede na minimum. 5 -dravajte vlanost koe i krzna Vae make. Moete povremeno da joj date M;E- ulja od tune, svakih par sedmi"a. 5 %vakodnevno etkajte maku, ili bar nekoliko puta sedmino. Make imaju blizu korena dlake lojne lezde, koje lue masnou. >eljanjem pomaete da se ova masnoa razastre po "elom krznu.

$upajte maku. &ma ampona za make, predvi enih za suvu kou i protiv peruti. $upajte je jednom sedmino (ili koliko esto Vam dozvoli).

67

P!O2*EM, 1A 802,MA =edna od najboljih stvari koje staratelj make moe da uini da bi se uverio u opte zdravlje svog ljubim"a jeste da rutinski proverava zube, desni i usnu duplju. Make su, budui da ne mogu kao mi da iste same svoje zube, izloene brojnim problemima sa zubima. Mae poinje da dobija mlene zube u uzrastu od 15< sedmi"e. $ada ovi postanu dovoljno otri da povrede majku za vreme dojenja (oko etvrte sedmi"e), ona e poeti da odbija maie. 8atim ove zube zamenjuju trajni, u uzrastu od 35< mese"a. 8drava odrasla maka e imati 34 zuba 5 sekutia, onjaka, pretkutnjaka i kutnjaka. Make kojima su zubi zaputeni patie od sledeih problema@ 5 5 5 5 5 5 naslage na zubima (plak) karijes gubitak ili lomljenje zuba gingivitis (bolest desni) parodontoza rak usne duplje

&ako neki od ovih problema ne zvue opasno, dokazano je da bakterije iz majih usta prodiru u krvotok oteujui bubrege, sr"e i jetru ako se ne tretiraju kroz dugi period vremena ((na o da isto vai i (a ljude). Naslage na zubima su osnovni uzronik bolesti desni i prvi korak ka dentalnim problemima. -ne se sastoje od ostataka hrane, pljuvake i bakterija. 8alepe se za povinu zuba i mogu da se uklone jedino mehanikim sredstvima. ;ko se ne uklone pretvorie se u zubni kamena" (kal"i2ika"ija) ve u roku od <P asova. $amena" moe da ukloni jedino veterinar. %toga je najbolje da uklonite naslage pre nego to postanu kamena". Naslage koje zaista ine tetu zubima i desnima nalaze se ispod linije desni. Cakterije u naslagama se razmnoavaju i napadaju desni i kost, pa kako in2ek"ija nagriza leite zuba, ovaj postaje raskliman. Make od slomljenih ili izgubljenih zuba mogu da dobiju gnojenje ili in2ek"ije. Najbolji nain za izbegavanje problema sa zubima je da zaponete redovno sedmino ienje zuba. Tako e nastojte da od samog poetka (poto je odbijeno od dojenja) hranite mae suvom hranom. ;ko posumnjate na bilo koji problem sa zubima (ili desnima), odvedite maku veterinaru. ;ko je sve u redu, bar moe da obavi pro2esionalno ienje zuba. Simptomi: zadah gubitak apetita gubitak teine utoRsme eR"rni zubi oteene, "rvene desni nedostaje zub, ili je slomljen .retman: ;ko ne istite redovno zube svoje make, ili to nikada niste ni radili, trebalo bi da je odvedete veterinaru na prvi pregled. -n e moda da je stavi pod anesteziju. Naalost, make ne umeju da budu mirne za vreme ienja zuba. Veterinar e da oisti maki zube i ukloni sve naslage i kamena" i pregledae joj zube i desni traei bilo kakve nepravilnosti.

68

$od kue, trebalo bi da oistite maki zube jednom sedmino. Trebalo bi da otponete sa ovim jo dok je maka mlada i inite to vrlo lagano, kako bi se ona navikla na ienje. Mere predostronosti: Aedovno (sedmino) istite maki zube. >etki"a mora da bude mekana. Nabavite pastu koja nema (za makino shvatanje) neprijatan miris. -dlino sredstvo za ienje je soda5 bikarbona sa malo vode. Naviknite maku na etki"u tako to ete da kapnete malo soka od ribe (iz konzerve, na primer) na etki"u, pa je pustite da to njui i lie. 9 poetku, ienje zuba neka traje samo nekoliko sekundi, dok ne stekne naviku. $ada maka navikne na ienje zuba, pre ite posle ienja na masau desni. To podstie proti"anje krvi kroz desni i odrava ih u dobrom zdravlju. $oristite spe"ijalnu, suvu hranu, jer ona se mnogo manje zadrava na zubima. 1T!E1 Make ne vole napete situa"ije i slabo se snalaze u njima. 8a vreme velike napetosti one su mnogo podlonije bolestima (i podlone vraanju napada bolesti od koje trenutno boluju) i mogu iznenada da ponu da ispoljavaju sledee ponaanje@ !rskanje urinom Neprikladno pranjenje !roblemi sa kutijom za pesak ;gresivno ponaanje Brebanje -beleavanje 9jedanje %kakanje #epresija ili osamljivanje Eoe line higijenske navike !okuajte da izbegnete ili da Vaem ljubim"u bar umanjite stresnu situa"iju. !onekad sama situa"ija ne moe da se izbegne (n. pr. selidba), ali moete da umirite ljubim"a za to vreme. ?vo liste uobiajenih situa"ija koje makama stvaraju napetost@ !reseljenje -dmor (maka je svesna Vaeg odsustva i zabrinuta je) !razni"i %kupovi #e"a u kui Bosti #ruge ivotinje u kui Veliko spremanje Aenoviranje kue !ut do veterinara, ili drugo putovanje Blasna muzika T!A$A $ao i ljudima, makama je ponekad potrebno neto oporo da im pomogne da odre probavni sistem u zdravlju. 8bog ovog razloga make uivaju da povremeno jedu travu i zelenie. To ine i kada ele da podstaknu povraanje kojim izba"uju dlake nakupljene u elu"u prilikom

69

ure ivanja krzna. -miljena im je vlaknasta trava, dugih listova, kao kod mlade peni"e. Morate mnogo da pazite da Vaa maka, traei travu koju e da gri"ka, ne nai e na onu koja je poprskana pesti"idima, ili pak na neku od mnogobrojnih biljnih vrsta koje su otrovne za make. Najbolje je da, ako ikako moete, odvojite jedan deo bate (ili saksiju u stanu) i zasejete travu koju e Vaa maka da gri"ka, a koja je za nju bezbedna. !ogodan za sejanje je ovas, koga moete da zasejete i zimi, u saksije, tako da Vaa ljubimi"a i preko zime ima potreban zeleni. MAC,NA MENTA !oznato je da jedna vrsta mente (*maja menta+, .epeta cataria) natera make da *polude+ (slino korenu valerijane)... !a, kako ona to deluje, Maja menta je trava iz prirode, iz 2amilije mente, koja deluje kao halu"inogen. Nije onda udo to make *poblesave+' Ne brinite, ne stie se zavisnost. ;ko se koristi previe esto, izgubie uti"aj na maku. Neke make ne ispoljavaju zanimanje za maju mentuQ me utim, veina maaka je voli' ;ko uspete da nabavite seme ove mente, moete da je uzgajate u uglu svog dvorita. To e pomoi da Vaa ma"a manje luta po susedstvu, jer e biti privuena majom mentom i elee da se to vie zadrava pored nje. NO1,*jKE !ostoje razni tipovi nosiljki za make, ukljuujui kartonske, meke i vrste nosiljke. $artonske mogu da poslue jednokratno, ili za retko prenoenje. Mada ekonomine, nisu tako jake i udobne kao one druge. ;ko esto prenosite Vau maku, verovatno bi trebalo da investirate u jai, vrsti ili meki model. Tako Vaa maka moe da stekne naviku na istu nosiljkuQ a ta nosiljka e biti stabilnija i udobnija za Vau malenu. & vrste i meke nosiljke obezbe uju puno *prozora+ tako da maka moe da razgleda okolo. Mogue je da e Vam dozvoliti da na ovaj nain maku prevozite i autobusom. $ada birate veliinu nosiljke, neka bude jedan i po put vea od Vae make. Treba omoguiti maki da lepo legne, da se uspravi i da se okrene. $ada nabavite nosiljku, ostavite je da maka moe da je onjui i navikne se na nju. Moete da stavite neke igrake, eben"e ili druge poznate mirise u nosiljku. Dto god da uradite, neka ima za "ilj da se Vaa maka u nosilj"i oseti sigurnom i *kod kue+. ;ko nabavite korienu nosiljku, obavezno je operite antibakterijskim sapunom i toplom vodom. K!E$ET,:, 8A MAKE %pavanje je de2initvno maji prioritet, jer make spavaju u proseku /6 asova dnevno. 8ato ete moda eleti da investirate u pliani i udobni kreveta" za Vau omiljenu ma"u. Naravno, make su udljive pa mogu jednostavno da *dignu nos+ na lep i skupo"en krevet. Me utim, veina maaka uiva da se izleava na udobnom krevetu, danju i nou. 9oite gde Vaa maka voli da se izleava tokom dana (i noi, ukoliko ne spava sa Vama), pa postavite novi krevet na to mesto. %vi su izgledi da e Vaa maka voleti svoje novo mesto za spavanje.

70

$ada nabavljate krevet, neka bude mek, plian i dovoljno veliki da Vaa maka moe potpuno da se sklupa ili pak isprui u njemu. Make, za razliku od pasa, vole krevete koji imaju visoke ivi"e i pokrivke, gde lepo mogu da se sklupaju. O#!*,CE Make bi, kao i psi, trebalo da nose neku vrstu ogrli"e sa priveskom za raspoznavanje, ak i make koje ive stalno u kui. Nikad se na zna kada kuna maka moe iznenada da pobegne iz kue kroz otvorena vrata ili prozor. Tada je teko oekivati povratak make. &zaberite ogrli"u i privezak koji su vrlo lagani. ;ko je ogrli"a teka, maka e mrzeti ovaj novi *nakit+ i verovatno e nastojati da ga na svaki nain skine. 9verite se da ogrli"a pristaje maki. ;ko je labava, maka e verovatno da prona e nain da je skine, ako je tesna bie neudobna. #obro je ako moete da umetnete dva prsta izme u ogrli"e i vrata make. !rivezak treba da sadri sledee in2orma"ije@ ime make (naroito ako ona zna da je to njeno ime), Vae ime, broj tele2ona i adresu. -bavezno koristite ogrli"u za make, ne za pse. -grli"e za make su napravljene tako da maka, u sluaju da se zakai za neto (grana drveta, ograda i sl.) moe da se izvue iz ogrli"e, dok psea uvek stoji vrsto. ;ko nameravate da kupite ogrli"u protiv buva, proverite da li je moda Vaa maka alergina na nju ( ili je oda njeno delovanje
(asnovano na preparatu koji nije preporuljiv (a pri enu kod aaka, jer je (a njih otrovanE "idite po#lavlje */uve i krpelji,).

TE3N,KE O"$!A:AN+A !rotivno popularnom verovanju, make je vrlo lako uvebati, tako da svoje make moete nauiti i koja mesta u kui su van dozvoljene grani"e. !robajte neki od datih saveta i sa neto truda i strpljenja Vaa maka moe biti uvebana bolje nego bilo koji pas koga znate' Napomena@ ako nastojite da zaustavite prskanje urinom, probleme sa posudom za nudu, ili grebanje, pogledajte odgovarajue odeljke. /) ;ko Vaa maka skae na mesta koja smatrate neprikladnim (poli"e, stolovi...), postavite pitanje *#a li moja maka ima dovoljno visokih mesta,+. Moda je to zato to nema dovoljno visokih mesta na koja moe da ide. Makama su potrebna visoka mesta za sedenje. ;ko nemate maju kulu, ili visoku grebali"u, nabavite jednu i vidite da li moete da nauite maku da je koristi kao novo mesto za skakanje. 1) 9putite maki odluno *ne+ kada se ponaa na neeljen nain. Nikada ne kanjavajte maku, niti prekomerno viite ili je plaite. -vo e samo nauiti Vau maku kako ste Vi vrlo *ivano+ bie koga treba da se kloni i da ga ne voli. ;ko esto niste kod kue ovaj metod nee biti uspean, jer neete uvek zatei maku na delu, stoga nee konstantno ni dobijati odbijajuu poruku. 3) 9potrebite boi"u (nekodljivog) spreja da poprskate maku svaki put kada se ponaa na neeljen nain. Eoa strana ovog postupka je to maka moe Vas povezati sa gadnim mlazom koji dobija. <) Ca"ite neki predmet (lagano' Vi samo pokuavate da stavite maki do znanja da je njeno ponaanje pogreno, ne elite da je prekomerno uplaite ili povredite), kao to je smotana arapa, blizu make. To e je blago uplaiti i pomoi joj da shvati da je ponaanje koje je upravo

71

sprovela strogo zabranjeno. To istovremeno dovodi u vezuX pljusku po glavi sa arapom, a ne sa Vama. 7) !ostavite dvostranu lepljivu traku preko povrine koja je nedozvoljena maki. Maka e mrzeti taj oseaj pod apama i prestae da odlazi tamo. 6) !ostavite aluminijumsku 2oliju preko zabranjene povrine. Mnoge make mrze taj oseaj pod nogama. O) !ostavite naopako okrenute miolovke po zabranjenoj zoni, pa ih prekrijte komadom votane hartije ili neim slinim. $ada maka pre e preko votane hartije, bie neoekivano uplaena. !osle izvesnog vremena shvatie da ta oblast donosi mnogo vie nevolja nego to zavre uje. -vaj metod moe da bude nezgodan, zato budite paljivi da se maka sluajno ne uhvati u miolovku P) #obro oistite oblast rastvorom koji neutralie mirise, ako pokuavate da zadrite maku dalje od mesta koje je oznaila urinom. To e ukloniti sav miris, pa mesto nee vie biti zanimljivo za maku 9potrebom nekog od ovih trikova Vaa maka e prestati da odlazi *preko "rte+ za nekih < 5 6 sedmi"a. ;ko ove metode ne deluju, bie potrebno da konsultujete spe"ijalistu za ponaanje, ili Vaeg veterinara, za pomo. KAKO O"A2!AT, $ETE!,NA!A &zbor pravog veterinara igrae vrlo vanu ulogu u buduem ivotu Vae make. !rimenite ove kriterijume koji e da Vam pomognu da odaberete pravog@ Istraiva*ki akreditivi 5 Nemaju svi veterinari isti nivo znanja, ni zale e. !roverite gde je Va veterinar poha ao kolu, kakav je student bio i koji nain rada primenjuje, odnosno koje kon2eren"ije poseuje da bi ostao u toku sa medi"inskom naukom. 1a li je 5a! veterinar li*nost 5 #a li objanjava stvari, #a li je lako razgovarati sa njim, je li ugla en, pun znanja i savremen, Ne bojte se da pitate. ; ako Va veterinar ikada izazove nelagodnost kod Vas kada treba neto da pitate, razmotrite odustajanje od njega. Ima li ordina$ija 5a!eg veterinara 67 *asovno deurstvo 5 Make se ne razboljevaju uvek od O5/7 asova, zato proverite da li je Va veterinar spreman da Vam prui ovu vrstu usluge. 1a li je veterinar "lizu 5a!e ku'e 5 Najgore to moe da Vam se desi je da morate da idete na dugu vonju (to moe da odnese drago"eno vreme) da biste stigli do veterinara. $ada se javi hitan sluaj, ono to elite ja da Vau mazu to pre odvedete veterinaru. Koliki su tro!kovi 5 &ma li Va veterinar razumne "ene, -bino dobijete onoliko koliko platite, zato se uvajte previe je2tinih usluga. Me utim, potrebno je da pritom na ete veterinara koga moete da platite. Kakva je sama ordina$ija 5 !osetite ordina"iju i proverite da li je ista, organizovana i da li su tamo ljubazni. ;ko osetite neprijatnost, znajte da e da je oseti i Vaa ma"a' +olitika 5 $akva je politika Vaeg veterinara u pogledu dozvole boravka u ordina"iji za vreme pregleda i poseta ljubim"u pre i posle opera"ije. #ozvoljava li da posmatrate opera"ije, #oputa li da uzmete uee u negovanju i ozdravljenju ljubim"a, $akva mu je politika u vezi sa eutanazijom (neki veterinari olako predlau eutanaziju, drugi pokuavaju sve pre nego to

72

napuste ivotinju) i da li se ovakva politika poklapa sa onim to Vi oseate, %ve ovo mogu da budu veoma vana pitanja na koja ete jednom morati da odgovorite. +ri"avite re(eren$e 5 !itajte prijatelje, kolege i 2amiliju za preporuke. ;ko neko kome verujete veruje odre enom veterinaru, postoje izgledi da ete i Vi moi da mu verujete. 8NAC, 0PO8O!EN+A $ada posetiti veterinara, Naalost, nai ljubim"i ne mogu da nam kau kada se loe oseaju, niti mogu sebi da zakau pregled kod lekara. %toga je na staratelju da uoi znake koji upozoravaju na bolest i da, ako je potrebno, odvede ivotinju veterinaru. &majte na umu da su make veoma vete u prikrivanju znakova bolesti. Vrlo esto, dok Vi primetite da je maka uopte bolesna, bolest moe da postane ozbiljna. ;ko se pitate da li treba da vodite maku veterinaru, uvek je bolje pogreiti teei preteranoj sigurnosti. Mnoge bolesti, koje poinju kao beznaajni problemi, mogu da se preobrate u opasnost po ivot ako nisu tretirane blagovremeno i pravilno. ; ako brinete zbog "ene veterinarskog pregleda... Cie mnogo jevtinije ako maku odvedete veterinaru blagovremeno, na prve znake bolesti, nego da ekate da se ozbiljno razboli i da se jave komplika"ije. !otrebno je da znate ta je za Vau maku *normalno+. Vodite rauna o tome koliko esto voli da jede i da pije, koliko esto ide u kutiju sa peskom, da li voli da bude u rukama, da li je normalno *priljiva+ i da li esto prede... %vaka maka je razliita i ono to je za jednu normalno, ne mora da bude normalno i za drugu. !oznajui normalno ponaanje svoje make, moete da budete sigurni da ete uvek moi da uoite vanredno ponaanje i znake da nije sve u redu. Na primer, ako je Vaa maka 2anatino ista kada koristi kutiju sa peskom, pa iznenada pone da pravi *in"idente+, moda pokuava da Vam time neto kae. Normalno nena i ljubazna maka moe, kada je bolesna, da postane agresivna i obratno. Maka koja normalno de2e"ira jednom dnevno, moe da pone to da ini svega nekoliko puta sedmino, ili moe da ima malo krvi u stoli"i. %vaka 2ina promena linosti, ponaanja, obiaja u odravanju line higijene, igranju, hranjenju ili pranjenju "reva, koja pokazuje odstupanje od uobiajenog, moe da bude znak da je Vaoj maki potrebno da je pogleda veterinar. #a bi sve bilo tee, make su veoma dobre u prikrivanju znakova bolesti. Make mogu da preive sa samo /R3 bubrenih 2unk"ija. Tako e, mogu da preive sa samo 14I normalnih 2unk"ija jetre. 9obiajen simptom, koji moe da pro e neproveren, je gubitak telesne teine ili apetita (obavezno nabavite tanu vagu, prikladnu za merenje make i redovno kontroliite ma"inu teinu). 8a razliku od ljudi, make ne dre dijetu tako da, ako ma"a mravi, neto sigurno nije u redu. Maka koja ne jede, poinje da razgra uje sopstvene zalihe masti. Naalost, maji metabolizam je u tome lo, pa u ovakvom sluaju lako moe da do e do vrlo ozbiljne bolesti jetre, hepatikog lipidozisa (zvanog *masna jetra+). >esto maka pone da mravi zbog jednostavnog problema kao to je in2ek"ija gornjih respiratornih puteva ili konjunktivitis, a pogotovu gingivitis (koji, naalost, ba$ i nije jednostavan), ali ako se ovo ne proveri, maka moe da zavri sa hepatikim lipidozisom koji moe da bude opasan po ivot. ,na$i upozorenja na mogu'u "olest Bubitak apetita ili telesne teine !ovean apetit ili telesna teina %manjena aktivnost Aazdraljivost Eetargija !ojaana e

73

%manjena e !ojaano mjaukanje ili reanje %krivanje i nedrutvenost Cilo kakva promena linosti u odnosu na normalnu Cilo kakva promena ponaanja u odnosu na normalno Depanje, ili oigledan bol dok se kree Col od dodira #ezorijentisanost #ehidra"ija !romena u irenju zeni"a ili udno ponaanje zeni"a !roblem pri korienju vetine kretanja %uzne ili vodnjikave oi &zraeni trei kap"i Tvrd i napregnut stomak Nos "uri Eo zadah Cuve ili krpelji $ijanje Teko disanje ili kaalj !oviena temperatura (preko 30,<VF) #ijareja (proliv) $onstipa"ija (zatvor) $rv u urinu $rv u stoli"i !ojaano uriniranje Napor pri uriniranju ili de2eka"iji =ak miris urina Neprikladno pranjenje Aani"e na koi Clede desni iRili ui !ovraanje Ma kakvo gnojenje Aana koja se zagadila, ili ne prestaje da krvari Bubitak krzna ili njegov lo izgled &sto vai i za povrede ili rane zadobijene u borbi, udara" automobilom i tako dalje. A*E!#,+E NA MAKE ;lergija je moda najrairenije hronino stanje zdravlja u svetu, prema ?n"iklopediji Critanika, i smatra se da jedan od etvoro ljudi hronino pati od alergije. ;lergija je preosetljivost, ili nenormalna reak"ija, na materije koje nisu tetne za veinu ljudi. ;lergija je krajnje ozbiljan zdravstveni problem, koji naglo narasta u razvijenom svetu. Materije koje izazivaju alergije zovu se alergeni ili antigeni. >injeni"a je da imuni sistem uvek biva umean, u pokuaju da nas odbrani od ovih, obino bezopasnih, materija koje ine razliku izme u alergijske reak"ije i ma kog drugog tipa reak"ije. -snovni bioloki mehanizam iza svake alergijske bolesti je skoro identian. ;lergije mogu da se unesu u telo na etiri razliita naina@ kroz nos, grlo i plua (kao kod materija noenih vazduhom, koje udiemo)Q preko usta i sistema za varenje (kao kod hrane, tenosti i lekova koje gutamo)Q preko materija i hemikalija koje dolaze u dodir sa naom koom (kao biljke, kozmetika, deterdenti i t.d.) i preko tkiva pod koom (kao to su ubrizgane vak"ine, medikamenti, ivotinjski ujedi ili ubodi insekata).

74

!onovljeno izlaganje alergenu prouzrokuje osloba anje antitela, koja se prikainju za povrinu posebnih elija nazvanih mast elije (mast elije su te koje su odgovorne za alergijske reak"ije). Mast elije reaguju osloba anjem niza hemikalija koje izazivaju irenje krvnih sudova, dok se vazduni putevi u pluima skupljaju. -va vrsta imunog odgovora zatim poziva napadake elije da unite materiju koja *navaljuje+ na telo, koja, u stvari, uopte N? >&N& stvarnu tetu telu. Tako najvanije napadake elije izazivaju upalu, u nastojanju da odbrane telo od alergena, ili uoenog *napadaa+. -vaj odgovor sasvim dobro deluje kada je *materija agresor+ stvarno tetna, ali je veoma opasan kada se odnosi na alergen potpuno bezopasan za nealergine osobe. T&!-V& ;E?AB?N; D9B;AF& &8 $9SN? !A;D&N? (BA&N=?)@ $api koje proizvode milioni ovih siunih bia, koja dele nae domove sa nama, mogu da izazovu probleme alerginim ljudima, kao to mogu biti i najvaniji aktivator astme. -vi paraziti posebno bujaju u spavaim i dnevnim sobama, poto vole tople, vlane uslove, a ive na odbaenim elijama koe koje svakodnevno rasipamo. !E?%N&@ Aazba"ujui spore u atmos2eru, plesni mogu da budu isto tako i u vezi sa astmom, kao i da izazivaju polensku grozni"u ak i po zavretku sezone polena. !-E?N@ !olenska grozni"a je stanje izazvano najverovatnije alergijom na polen. -d prolea do jeseni trave, drvee i korov osloba aju stotine vrsta polena. Beogra2ski 2aktor ima znaajnu ulogu, kao i 2aktor okoline, kao to je globalno zagrevanje. NA;N;@ ;lergije na hranu su mnogo manje uobiajene nego to moda pretpostavljateQ me utim, kod nekih ljudi mogu da prouzrokuju vrlo opasne reak"ije. !osebno su kikiriki, jaja, mleko i riba poznati kao izazivai problema kod alerginih ljudi. E=9C&MF&@ %va toplokrvna stvorenja rasipaju alergene koji lake od ostalih mogu da izazovu simptome astme ili rinitisa. #-#;TN& 98A->N&F&@ Vrlo mali pro"enat ljudi je toliko osetljiv na izvesne ubode pele ili ose da moe da ispolji po ivot opasne reak"ije, pa moraju potpuno da izmene nain ivota. -stali mogui alergeni za ljude sklone alergiji su izvesni medikamenti, hemikalije, metalni nakit, biljke, pa ak i suneva svetlost. Ko i za!to do"ija alergije8 >ini se da je primarni odre ujui 2aktor da li e osoba da razvije alergiju ili ne istovremeno genetski i posledi"a okruenja. ;ko imate bliske ro ake koji pate od alergije ma koje vrste, velika je verovatnoa da potiete iz *atopijske+ porodi"e (atopija je tip preosetljivosti koju karakterie trenutna 2izioloka reak"ija, sa prelaskom tenosti iz krvnih sudova u tkiva, pod dejstvom alergena). -vo znai da ste nasledili poten"ijal da proizvodite &g? (imunoglobulin ?, materija koju osloba aju pomenute mast elije) nivoa viih od normalnih, kao odgovor na dodir sa alergenom. =edini nain da postanete alergini na neku supstan"u je da budete izloeni toj supstan"i. >esto se misli da prvih nekoliko mese"i ivota mogu da budu posebno vani u ovom smislu, isto kao i to gde odrastate. !rimer koji se ponekad navodi je da e ljudi u %jedinjenim #ravama mnogo lake da budu alergini na kikiriki, poto je masla" od kikirikija vrlo uobiajena hrana u ovoj zemlji, dok e ljudi ro eni u Dvedskoj verovatnije da budu alergini na lososa, koji se tamo jede u velikim koliinama. !ostoje dokazi da genetiki osetljivi ljudi ro eni u sezoni polena

75

mnogo ee pate od polenske grozni"e. !osebno je vano za bebe iz *atopijskih+ porodi"a da budu dojene, poto majino mleko titi od razvoja alergije. $od naunika postoji jasno izraena razlika izme u izvora alergije i izvora nadraaja. Niko, me utim, ne zna potpunu priu o tome zato se svaka od njih razvija i o raznim obli"ima koje poprimaju. )ta su alergije na lju"im$e8 -setljivost na ivotinje je jedna od najee vi enih alergija. Make su te koje prouzrokuju najvie alergijskih reak"ija, ali bilo koja ivotinja sa krznom ili perjem tako e moe da postane *okida+ za simptome kao to su "rvene, svrbee, vodnjikave oiQ zapuen nosQ svrab u nosuQ kijanjeQ oteano disanjeQ hronina upala grla, ili svrab u grluQ kaalj, teko disanje, ili svrab koe. %matra se da je alergen na koji osetljivi ljudi najee reaguju supstan"a Lel d /, koja se stvara u lojnim i pljuvanim lezdama make (Lel d / skraeno od Felis do esticus, t.j. domaa maka). !erut, koju ivotinje neprestano rasipaju u okolni prostor, sastoji se od siunih, mikronskih esti"a koje se lepe na nametaj, zavese i tapete i mogu da stvore problem alerginim ljudima. >esti"e Lel d / koje lebde u vazduhu iste su veliine kao kapi lekova za bronhije koje stvaraju inhalatori sa "iljem da prodru u bronhijalne membrane... tako da nije nikakvo udo to alergija na make moe da dovede do astme'' Lel d /, koja dolazi od masnih sekreta (loj), moe da se zadri mese"ima, pa i godinama nakon to je maka napustila odre eni prostor. 8animljivo je da enke rasipaju M;N=? koliine alergena nego muja"i, a opet kastrirani muja"i rasipaju znatno manje alergena od nekastriranih. Novija istraivanja su pokazala da, nezavisno od rase ili pola make, mnogo vie ljudi reaguje na make tamne dlake. Kako iveti sa alergijom8 !retpostavlja se da je posedovanje ljubim"a dobro za Vas... Na kraju, istraivanja su pokazala da staratelji ljubima"a ive due od drugih ljudi, verovatno zato to briga o ljubim"u umanjuje napetost svakodnevnog ivota. Nauni"i su postigli dramatian napredak u razumevanju i tretmanu alergena noenih vazduhom. Vano je zapamtiti da su alergije kumulativneQ znai, izgra uju se. Ejudi mogu da imaju razliite stepene osetljivosti na razliite alergene. !raina, plesan, polen, boja, par2emi, kozmetika i mnoge druge supstan"e mogu da pokrenu reak"iju, a da li osoba ima ili nema simptome, zavisi od toga koliko mnogo ovih alergena postoji u njenom okruenju u odre enom trenutku. 9pamtite da je ovo 2aktor koji se stalno menja, koji zavisi od mnotva uslova koji postoje u kunom ambijentu. &ma smisla, dakle, da se smanji izlaganje ostalim alergenima koji pokreu napade kod ljudi koji su alergini na svoje ljubim"e. %vaka alergina osoba ima prag toleran"ije koji je jedinstven za nju, a iznad koga se javlja akutna alergijska reak"ija. %ve dok je Vaa ukupna izloenost ispod tog praga, neete imati reak"iju. !onekad je posedovanje enke, ili kastriranog mujaka, dovoljno da odri alergen ispod praga osetljivosti. Mnogi ljudi alergini na make vremenom su postali *imuni+ na alergijske simptome koji potiu od njihovih sopstvenih maakaQ me utim, i dalje su alergini na ostale make. %tvari koje moete da uradite u kui da biste smanjili izloenost@ -bzirom da se alergeni koji potiu od maaka raznose kroz vazduh i prodiru svuda po kui, moete da uradite nekoliko stvari koje e smanjiti rezervoare alergena. %manjite koliinu tepiha u kui, posebno u spavaoj i sobi za boravak... nauite da volite drvene podove' !rekrijte dueke i jastuke nepropusnim prekrivaima i smanjite broj presvuenog nametaja, posebno u spavaoj sobi. Neka neko drugi usisava prostorije, ili koristite usisivae sa e2ikasnim 2ilterima. Dta sa lekovima protiv alergije, !ostoje mnogi novi lekovi (bez neprijatnih uzgrednih e2ekata), kao to su steroidni sprejevi za nos, koji smanjuju alergijske upale u nosu i pomau smanjenju bronhijalnih upala koje dovode do kalja, tekog disanja i stezanja u grudima.

76

!lus, sada postoji i nekoliko proizvoda koji se primenjuju na same make, koji smanjuju perutanje i rasipanje alergena. Injek$ije Mada ne kod svakog, primeuju se znaajna poboljanja kod oko P4I ljudi koji se podvrgnu imunoterapiji. Nedostatak je to je ovaj postupak naporan, jer se injek"ije daju dva puta sedmino u periodu od est mese"i, zatim na svake tri do etiri sedmi"e u toku tri do pet godina. Naalost, zbog prirode terapije, este su neeljene reak"ije, mada su ozbiljne neeljene reak"ije veoma retke. -vo je zbog toga to je serum koji dobijate u injek"ijama sainjen od ekstrakta materija na koje ste alergini. %toga, mada ova imunoterapija nije lek za alergije, smatra se da je e2ektna jer tretira uzrok alergijske reak"ije, ne samo simptome. $upajte maku' Nova studija, nainjena u Fentru za astmu i alergijske bolesti 9niverziteta Virdinije (u Darlotsvilu), ukazuje da esto kupanje make umanjuje rasipanje alergena (Lel d /). $upanje treba obavljati svake dve do etiri sedmi"e. $upanje sapunom i vodom, gde maku polivate, smanjuje za <<I protein koji izaziva alergiju, dok kupanje tako to je maka "ela u vodi smanjuje ovaj protein za O0I u sedmi"i posle kupanja. %intetika epitopskaT vak"ina@ Vak"ina se sastoji od dva peptida amino kiseline 1O, dobijenih iz Lel d /. Veina pa"ijenata u studiji (O/I) pokazala je poboljanje, a naknadna studija je pokazala da je O7I ovih ispitanika to poboljanje zadralo tokom perioda od sedam i po mese"i. Molekularni biolozi su klonirali mnoge glavne alergene i identi2ikovali su spe"i2ine T5elijske epitope koji su u vezi sa ovejim imunim reak"ijama. -vo je rezultovalo poveanim razumevanjem alergijskih reak"ija i uloge koju T elije igraju u ovim reak"ijama. ?pitopska vak"ina predstavlja novi prava" i nadu u terapiji protiv alergija. N6pitop8 aterija koja odre'uje anti#en @trodi en(ionalni $ablon na delu povr$ine anti#enaA% Prepo(naju #a li 1ociti% 8OONO8E 8oonoze, tako e zvane i *zoonotike bolesti+, su bolesti koje mogu da budu prenete sa ivotinja na oveka. Veina bolesti su spe"i2ine za pojedine vrste. Ejudi ne mogu da se zaraze majim gripom, uprkos legendama koje tvrde suprotno. Veina zoonotikih bolesti moe da se izbegne dobrom higijenom 5 dezin2ek"ija zaga enih povrina, pranje ruku posle dodirivanja zaga enog materijala (i samih maaka) i noenje gumenih rukavi"a da bi se spreilo prodiranje zaraznih materija kroz rane na koi. Veina ovih bolesti nisu ozbiljna pretnja za oveka i lekar ih jednostavno tretira. Nekoli"ina je opasnija, naroito za osobe slabog imunog sistema, dok je samo mali broj nesporno opasan, na primer besnilo. 9obiajeni primeri zoonoza su toksoplazmoza (protozoa), psitakoza (virus) i dermato2itoza (gljivi"a). Toksoplazma je protozoa koja sa maaka, ali i mnogih drugih izvora, moe da se prenese na ljude. Trudni"a koja dobije toksoplazmozu rizikuje da rodi bebu sa uro enim nedosta"ima. !sitakoza je in2ek"ija gornjih disajnih puteva, koja se obino dobija od papagaja. &n2ek"ija hlamidijom kod pti"a, kod ljudi moe da izazove zapaljenje plua. Mada se kod zdravih odraslih osoba jednostavno lei, zapaljenje je opasno za vrlo mlade, vrlo stare i one iji imuni sistem je slab. !sitakoza tako e kod maaka izaziva hlamidijske in2ek"ije oiju i disajnih organa. #ermato2itoza je gljivino kono oboljenje koje je za veinu ljudi pre razdraujue nego li opasno, mada moe da izazove i krastavost (zbog stalnog eanja) i moe da bude znaajno kod osoba slabog imuniteta. -vo je kratak i jednostavan vodi kroz zoonotike bolesti koje mogu da se prenesu sa make na oveka, koji je namenjen starateljima. Vie in2orma"ija o svakoj od ovih in2ek"ija

77

moete dobiti pretraivanjem &nterneta. ;ko ste zabrinuti, Vai veterinar i lekar dae Vam in2orma"ije. -pasne zoonoze su ipak vrlo retke' Mnogi staratelji su verovatno imali neke zoonotike bolesti, uopte ne primeujui simptome. BE=&V&>N? &NL?$F&=? Bljivine in2ek"ije ljudi su zau ujue uobiajene@ ustobolja, atletsko stopalo i t.d. 9 ovom lanku, zanima nas samo gljivino oboljenje dermato2itoza, koje moe da se prenese sa make na oveka. 1ermato(itoza -vo je verovatno najuobiajenija zoonoza maaka. Veterinari koji tretiraju make sa ovom boleu navikli su da vi aju staratelje sa "rvenim, krastavim, svrbeim 2lekama na koi. Mada se ova bolest jo naziva i *prstenasti "rv+ (engleski ringYorm), nije u pitanju "rv ve gljivi"aQ ona normalno izaziva krune krastave ozlede (koje esto svetle 2luores"entnim svetlom pod ultraljubiastom lampom). Neke vrste ne svetle, pa moraju da se rasejavaju u laboratoriji da bi se dobila dijagnoza. Na nesreu (staratelja), ak do <4I maaka moe da ima ovu gljivi"u, ne pokazujui ikakve simptome. Velika je neugodnost iskoreniti spore iz domainstva. Tretman make sprovodi se obino tabletom (ponekad prskanjem tenou, ili kupanjem). Tretman ljudi je obino kremama protiv gljivi"a. Ejudska verzija se verovatno od strane staratelja esto pogreno zamenjuje za ek"em, pa ostaje netretirana. C;$T?A&=%$? &NL?$F&=? Cakterije su obino sekundarni in2ektivni uzroni"i koji prate virusne ili mikobakterijske in2ek"ije. Cakterije mogu da se na u u dijareji, koja je e2ikasno sredstvo za prenoenje zaraze (vrste stoli"e zakopane u pesku su manje zarazne). 9obiajene zoonotike bakterije ukljuuju vrste kampilobakter, streptokoke i sta2ilokokeQ uglavnom reaguju na antibiotike. Me utim, neki odgajivai maaka sada rutinski daju svojim makama antibiotike, u pokuaju da umanje bolesti u uzgajivani"i. -vo vodi u stvaranje vrsta bakterija koje su otporne na antibiotike. %a problemima otpornih bakterija ve su se sreli u industrijskoj proizvodnji stoke i ivine, izazvanim prevelikim brojem ivotinja na premalom prostoru i davanjem *preventivnih+ antibiotika. Maji konjunktivitis moe da bude izazvan mnogim stanjima, ukljuujui bakterijske ili virusne in2ek"ijeQ konjunktivitis izazvan stranim telom moe da vodi u sekundarnu bakterijsku in2ek"iju. !oto neke od ovih kli"a tako e mogu da zaraze i ljude, mudro je razmotriti osnovnu higijensku predostronost kada ste u dodiru sa makom koja ima konjunktivitis. Veina sluajeva se lako tretira, kako kod maaka tako i kod ljudi, kapima ili mastima za oi koje esto sadre isti aktivni sastojak' 9porne streptokokne in2ek"ije kod maaka mogu kod staratelja da izazovu tonzilitis i 2aringitis. !asterela (Pasteurella) je verovatno najuobiajenija bakterijska zoonoza, koju u ustima nosi i do O7I maaka. Aane od ujeda make uvek treba paljivo oistiti antiseptikom ili antibiotikim sredstvom, pa namazati antibiotikom mau. Ma koji znak upale rane, trajnije oti"anje ili temperaturu, treba prijaviti lekaru, jer mogu da budu potrebni oralni antibioti"i. Veina zdravih odraslih osoba podnee ujed bez tretmanaQ ali Vi ne elite da rizikujete zdravlje. %almonela (Bal onella) je vie prisutna u 2ekaliji maaka hranjenih sirovim mesom, ili onih koje love divlje pti"e. &n2ek"ija sledi put 2ekalija5usta (istite kutiju za pesak i poeete usnu ne perui prethodno ruke).

78

Bartoneloza 8ove se jo *bolest majeg grebanja+. &zaziva je bakterija /artonella henselae (ranije zvana 2ochali aea henselae). Cakteriju prenose maje buve. &zaziva ozlede lim2nih vorova i moe da bude vrlo ozbiljna kod osoba sa slabim imunitetom. $od zdravih mladih ljudi terapija antibioti"ima obino dovodi do izleenja, bez komplika"ija. >ienje bakterija kod zaraenih maaka moe da zahteva dugotrajnu primenu antibiotika, a maka moe beskrajno da bude stalno ili povremeno zaraena. !rouavanja u %jedinjenim dravama pokazala su da 145<4I maaka nose ovu bolest. -vaj pro"enat e biti drugaiji u drugim zemljama, zahvaljujui tome kakvi su obiaji u dranju maaka. Colest je prvi put opisana /074. godine i pobudila je znaajnu panju u sledeih dvadeset godina, sa stotinama prijavljenih sluajeva u medi"inskoj literaturi. Aani pokuaji da se utvrdi uzronik bolesti su bili neuspeni i dijagnoza je pravljena na klinikim kriterijumima, kao to je lim2adenopatija i istorija kontakta sa ivotinjom, pozitivni rezultat testa koe, negativni laboratorijski nalazi za druge uzroke lim2adenopatije iRili karakteristina histopatologija biopsije lim2nih lezda. $od zdravih ljudi, bolest se obino svodi na samoogranienu in2ek"iju i obino se dijagnoza postavi prekasno da bi se preduzela ma kakva ak"ija (t.j. telo ve dri stvar pod kontrolom u vreme kada doktor uzme uzorke). !ostoji bar osam vrsta bakterije /artonella od kojih se za etiri (/% bacilli1or isK /% eli(abetbaeK /% henselae i /% Ouintana) zna da izazivaju bolest kod ljudi. /% henselae se smatra uzronikom *bolesti majeg grebanja+, mada 2ran"uske studije ukazuju i na /% Ouintana% /artonella je uspean parazit velikog broja sisara utoliko to obino ne izaziva e2ekat bolesti kod domaina. Colest se vidi samo kada dospeju u pogrenog domaina (t.j. u oveka). Teko da su make jedini izvor zaraze. #rugi mali sisari nose /artonella bakteriju, ali ljudi ee imaju kontakt sa makama nego sa drugim nosio"ima tako da krivi"a uglavnom pada na make. 9 /4I sluajeva bolesti, nije bilo kontakta sa makom. 0elio"a$ter p9lori 3eliobacter pylori nalazi se tako e i kod maaka. -vaj organizam izaziva eludane ireve kod ljudi i spona maka5ovek izazvala je paniku me u starateljima maaka sredinom /004. Nalazi se u elu"u. Nagovetava se da moe da se prenese na ljude ako maka eta po povrini za pripremanje hrane, a ne izvri se dezin2ek"ija pre nego to se hrana priprema. !reporuuje se jednostavna higijena, ukljuujui zadravanje maaka dalje od stolova i sl., mada nije poznato koji pro"enat maaka nosi ovu bakteriju. Camp9lo"a$ter Ca pylobacter jejuni je normalna "revna 2lora kod mnogih maaka, koja buja kada su prisutni "revni paraziti, posebno kod maia. Blavni izvor zaraze i za ljude i za make je preko nedokuvanog ivinskog mesa. Mada retko ozbiljna kod ljudi, za de"u predstavlja veu opasnost, kao i za starije i osobe sa smanjenim imunitetom. %imptomi su@ dijareja (uvek)Q temperatura, drhtavi"a, a moe da se javi i povraanje. !reventiva se sprovodi noenjem rukavi"a kada se radi sa majim 2ekalijama, i spreavanjem dodirivanja oblasti li"a telima sumnjivih maia. Tretman je retko potreban, ali ako primetite simptome, obratite se lekaru. !A-T-8-? Maje vrste kok"idije i ardije ne ine se zaraznim za ljude. Kardija izaziva dijareju kod maaka i treba biti normalno predostroan kada se obavlja ienjeQ make i ljudi se normalno zaraavaju sa istog izvora (zaga ene vode), a ne jedni od drugih. !anja medija je ponekad usmerena na toksoplazmu, vrstu protozoe koja moe da izazove ozbiljne nedostatke kod jo nero enih beba. Toksoplazmozu, bolest maaka i drugih vrsta sisara, izaziva protozoa ToZoplasma gondii. !rotozoe su jednoelijske ivotinje i, mada je in2ek"ija toksoplazmom prilino esta,

79

stvarna bolest koju ovaj parazit izaziva je relativno retka. Toksoplazmoza je detaljno opisana u poglavlju *Frevni paraziti+. M&$-C;$T?A&=? .u"er$ulosis Mikobakterija tuberculosis i njoj srodne mikobakterije koje izazivaju tuberkulozu mogu da zaraze make i da se prenesu na ljude. To je posebno opasno za ljude sa slabim imunim sistemom, n.pr. sa sidom (virus N&V). !oto kod maaka nema potpuno e2ikasnog tretmana, preporuuje se eutanazija, da bi se smanjio rizik za ljude. To je, me utim, kod maaka retka bolest. V&A9%& Veina virusa su krajnje spe"i2ini za vrstu. Maji virus gubitka imuniteta, maji in2ektivni peritonitis i virus maje leukemije ne mogu da izazovu bolest kod ljudi. Maka ne moe da dobije oveju kijavi"u, mada postoje indi"ije da psea in2ek"ija koronavirusom moe kod maaka da podstakne in2ektivni peritonitis, a oveji grip moe da zarazi make. $ao i besnilo, postoji nekoliko majih virusnih in2ek"ija koje mogu da izazovu bolest kod ljudi. Aotavirusi izazivaju dijareju kod brojnih vrstaQ in2ek"ija je obino prolazna i izleiva lekovima protiv dijareje. Aotavirusi mogu da prelaze sa vrste na vrstu i mada se pogo ene make ne smatraju zaraznim za ljude, trebalo bi nositi gumene rukavi"e, dezin2ikovane zbog predostronosti, kada se iste povrine zaga ene dijarejom. Besnilo Cesnilo je virusna in2ek"ija koja se iri putem pljuvake, t.j. preko ugriza ili preko pljuvake koja dospe na otvorenu ranu. Napada "entralni nervni sistem izazivajui mnoge simptome (ukljuujui promene u ponaanju) i skoro uvek je kobno. #okumentovani sluajevi oporavka kod ljudi su krajnje retki. Nosio"i postoje, ali su neuobiajeni. !ostoje vak"ine za make i za ljude, ali tako e se zahteva i tretman posle izlaganja zarazi. #ivljim ivotinjama mogu da se daju oralne vak"ine, da bi se ograniilo irenje me u sisarima. 8araena ivotinja koja je ujela oveka mora da se ubije i donese na nekropsiju, da bi se utvrdilo da li je bila zaraena besnilom. 8araene make uglavnom ispoljavaju pasivni oblik bolesti i retko poinju da ujedaju u besu (klasina slika bolesti), stoga prenoenje sa make na oveka nije uobiajeno. Ma*ja leukemija !oten"ijalna prenosivost ovog virusa rasvetljena je /00<. na univerzitetu $embrid, u radu koji je u vezi sa virusima izazivaima raka. $od maaka, virus maje leukemije izaziva leukemiju, lim2omu (rak), anemiju i slabljenje imuniteta. Veina maaka umire zbog slabljenja imuniteta. !rema veterinarskim poda"ima iz /0P0. godine, u Velikoj Critaniji je oko /PI bolesnih i 7I zdravih maaka bilo pozitivno na ovaj virus. !ostavljeno je pitanje da li je lim2oblastina leukemija kod de"e bila izazvana ovim virusom. >injeni"e su sledee@ prvo, virus se me u makama prenosi bliskim kontaktom. #rugo, virus u laboratorijskim uslovima moe da zarazi i da se razmnoava na elijama drugih vrsta 5 u laboratoriji, virus je bio sposoban da se razmnoava u ovejim elijama kotane sri. Tree, prijavljeni su mnogi sluajevi raka ili leukemije kod ljudi i istovremeno kod njihovih ljubima"a. Virus se u velikim koliinama nalazi u pljuva"i, krvi i urinu zaraenih maaka. 8arazan je me u makama koje ive u bliskom kontaktu, a prenosi se lizanjem, grebanjem i ujedima. Make tako e mogu da liu, ogrebu ili ugrizu oveka, izlaui ga tako virusu. Moe li virus da se razmnoava u ovejem tkivu van laboratorije,

80

!ostoje tri vrste, ili podgrupe, virusa maje leukemije@ ;, C i F. /003. je demonstrirano da podgrupe C i F mogu da rastu u elijama oveje kotane sri. Me u makama, virus se iri preko podvrste ;. !odvrste C i F se javljaju muta"ijom ili rekombina"ijom podvrste ;, ali nisu lako prenosive me u makama. Mada su ova dva tipa (C i F) u petrijevim posudama naterana da pre u barijeru me u vrstama, oni su relativno nezarazni i nema dokaza da do zaraze moe da do e u prirodi. %luajevi jednovremenog oboljevanja od lim2oma ljudi i njihovih ljubima"a smatraju se koin"iden"ijom. &munoloki (seroloki) testovi nisu pruili dokaze o prenosivosti virusa sa make na oveka, niti su pa"ijenti sa razliitim malignim tumorima imali antitela za ovaj virus. %va ova ispitivanja imala su mali broj uzoraka, ali kada se posmatraju zajedno, nema dokaza da virus maje leukemije moe da zarazi ljude. Ma*ji virus gu"itka imuniteta :ma*ja sida; -vaj virus se od humanog virusa razlikuje viroloki, patoloki i epidemioloki. Mada nema dokaza da ovaj virus moe da zarazi ljude, preporuuje se da osobe sa potisnutim imunitetom smanje kontakt sa zaraenim makama. Aizik se, ipak, smatra krajnje malim i za veinu pa"ijenata koristi od druenja sa makom daleko prevazilaze ma koji rizik. 0lamidija i psitakoza $od maaka hlamidija izaziva konjunktivitis i, re e, simptome respiratornih (disajnih) poremeaja. $od ljudi moe da izazove zapaljenje pluaQ me utim, in2ek"ija kod ljudi (psitakoza) je uglavnom od papagaja i ostalih pti"a u kavezima. Boginje Maje kravlje boginje ("accinia) su neobian virus, koji kod maaka izaziva ozlede koe. Ne postoji vak"ina i tretman se sastoji od primene antibiotika zbog sekundarnih bakterijskih in2ek"ija. Make su izvor gotovo polovine svih zaraza kravljim boginjama kod ljudiQ u Velikoj Critaniji godinje ima dva do tri prijavljena sluaja kravljih boginja. !renoenje sa make na oveka moe da se sprei osnovnim higijenskim merama. $od ljudi se in2ek"ija obino ogranii na pojedinanu ozledu na ru"i ili li"u (posle diranja zaraenom rukom). %!-E=;DN=& !;A;8&T& &zvesni paraziti mogu da se prenesu sa make na oveka. Najuobiajenije su buve. Neki ljudi su osetljiviji na ujede buva od drugih. $rpelji, za razliku od buva, ne naputaju maku za koju su zakaeni. FA?VN& !;A;8&T& Earve nekih "revnih parazita mogu da prodru u organizam oveka. Earve gliste &oxocara cati mogu da prodru u organe, a larve gliste Ancylosto a prodiru pod kou, gde izazivaju upale. 1*O2O"N+AK ,*, K0:NA MAKA> Ne moemo da poreknemo da mnoge make uivaju napolju (dok neke mrze spoljni svet, a druge za njega ne pokazuju zanimanje). Make, koje kretnja uzbu uje, vole da sede i

81

posmatraju pti"e koje preleu, gledaju bube kako se kreu, travu i drvee koji se lelujaju na vetru, da se sunaju, a ko jo moe da zaboravi mnotvo mirisa koji postoje napolju, Niko nee da porekne da mnoge make pro"vetaju napolju, jer spoljni svet je mesto gde je ak"ija. %a druge strane, ne moe da se porekne da ima ne malo opasnosti koje vrebaju slobodnjaka. ; suoeni sa ovim opasnostima, moramo da se zapitamo da li je makama zaista potrebno da budu napolju i da li ono to dobijaju od spoljnog sveta ima veu teinu od opasnosti, Mada o makama esto mislimo kao o minijaturnim *divljim ivotinjama+, ro a"ima lavova i tigrova koji mogu da se brane u spoljnom svetu, treba da shvatimo da smo pripitomili obine domae make. Njihovo pripitomljavanje nije trajalo onoliko dugo kao pripitomljavanje pasa, zato u naim kunim makama jo uvek moemo da vidimo ostatke *velikih maaka+, ali kroz godine pripitomljavanja odgajili smo make koje su izgubile mnoge *divlje osobine+, kako bi postale bolji ljubim"i. -vim su nae ma"e ljubimi"e izgubile mnoge prirodne instinkte potrebne za preivljavanje u spoljnom svetu. !ogledajte na primer lovaki instinkt. Ejudi esto misle da je njihovim kunim makama, kao i divljim, potrebno da lutaju ili love. #ivljim makama, pravim grabljiv"ima, potrebno je lutanje da bi lovile i ubijale, ali one ubijaju jedino ono to e da pojedu. !ripitomljene make lutaju iz zabave i zbog igre, a kada love onda veoma retko, ako uopte to ine, pojedu svoj plen. To je znak da su, mada uivaju u lutanju i lovu, izgubile instinkt ili *potrebu+ za tim. $une make su tako e izgubile mnogo od svog prirodnog imuniteta prema izvesnim bolestima kojih ima u spoljnom svetu. #ovoljno je zanimljivo da mnoge velike make u ;2ri"i imaju pozitivne testove na L&V (*maja sida+), ali retko, ako je to uopte i mogue, vidite veliku maku koja pati od posledi"a virusa ili bolesti. 8ato, 8ato to su se njihova tela prilagodila ivotu sa virusima, tokom stotina i hiljada godina ivljenja sa njim u divljini. !a zato je L&V tako veliki problem za nae kune make, 8ato to su izgubile otpornost prema ovom virusu u pro"esu pripitomljavanja. 9oite, molim Vas, da se L&V najee vi a kod slobodnjaka, zato to se prenosi putem krvi (uglavnom preko rana od borbi). !ostoji razlog to kune make ive u proseku /15/7 godina, dok slobodne ive proseno samo dve godine. -ve se sreu sa opasnostima da nestanu, budu izloene obesti ljudi i de"e, automibilima na uli"i, klopkama, otrovnim materijama ili biljkama koje mogu da pojedu ili popiju, drugim makama i drugim ivotinjama sa kojima mogu da se bore. $od slobodnjaka, sreemo se sa najeom pojavom bolesti kao to su virusni gubitak imuniteta (*maja sida+), in2ektivna leukemija i in2ektivni peritonitis, a ovo su bolesti od kojih nema leka. &ako su neki slobodnja"i sreni da poive do svojih desetak godina, to naalost nije pravilo, pa veina slobodnjaka umre u mladosti, bolnom smru od povreda, bolesti ili trovanja. !ogledajmo, me utim, drugu stranu medalje@ zagovorni"i dranja maaka napolju protestuju kako je surovo drati make unutra gledajui ih kako zure kroz prozor, elei da budu napolju gde ima tako puno zabave. ; i da je neprirodno drati ih unutra. ;li medi"inske, 2aktike i statistike injeni"e pokazuju da, iako dranje make napolju ima jednu moguu prednost (zabavu kroz igru napolju), ima i bezbroj nedostataka, a tako e nema ni dokaza koji bi poduprli tvrdnju da je makama iz bilo kog razloga potrebno da budu napolju. Nalazi tako e pokazuju da veina maaka toliko uiva da bude napolju zato to je unutra prilino dosadno (a mnogi staratelji ne provode dovoljno kvalitetno vreme sa svojim ljubim"em), a ne zbog prirodne potrebe. %toga se potrudite da Vaa kua maki bude podjednako zanimljiva kao to bi joj bilo napolju. &grajte se sa njom bar 1 asa dnevno i neka uvek bude pri ru"i puno igraaka, kula za penjanje i grebali"a, tako da maka moe da se zabavlja i kada se ne igrate sa njom. !ostoji razlog zbog koga se veina strunjaka za make, veterinara i ljubitelja maaka slau da je dranje make u kui ukupno bolje za zdravlje i sigurnost ivotinje. !rvi neprirodni korak bio je pripitomljavanje make, a sada kada smo ih pripitomili, treba da snosimo odgovornost za njih, kao to inimo sa psima. ;li ta sa makom koja izgleda zaista uiva u izlas"ima, ili starateljem koji kae da je njegova maka drugaija i da joj je potrebno da bude

82

napolju, !ostavimo ovo pitanje@ *#a li dranje make unutra znai da ona nikada ne moe da uiva u spoljnom svetu,+ %vakako ne' =edan kompromis je da se napravi ogra eni prostor unutar dvorita, tako da to postane bezbedna, ogra ena luka. 9pamtite da je glavni problem sa putanjem make da tumara uokolo taj to e da se susree sa opasnostima od drugih ivotinja, bolesti, povrede, ljudi i automobila. %toga, ako je dvorite ogra eno tako da maka ne moe da ga napusti, a ni druge ivotinje ne mogu da u u, Vi imate savreni kompromis. Vaa maka sada moe da uiva u arima spoljnog sveta, a pri tom je bezbedna i zdrava. (!o vrhu ograde treba postaviti pletenu i"u nagnutu prema unutranjosti pod uglom od <7 stepeni, na isti nain je treba postaviti oko drvea koje je blizu ograde, da maka ne bi mogla da ode koristei drvo za preskakanje.) Tako e, ako imate balkon, moete da postavite neke biljke (vodite rauna da nisu otrovne), ma"inu travu, igrake i kulu za penjanje, stvarajui tako mini dvorite za Vaeg ljubim"a. -vo e da joj omogui da na bezbedan nain onjui mirise, proiri vidike i da se suna. Na kraju, ako ivite u stanu, pa nemate dvorite a ni balkon, moete maku da izvodite u etnje parkom. Moete da je nauite da eta sa *amovima+. ; ako zna svoje ime i uvek je spremna da do e kad je pozovete, moete da je etate i bez amova. Vodite rauna da ne naleti na druge ivotinje, posebno pse' #a podvuemo@ postoje 2aktiki i statistiki dokazi da ima previe opasnosti koje potiu od doputanja maki da luta uokolo kad poeli, bez pratnje i kontrole, da bi bilo vredno biti slobodnjak. Ca kao to ne biste pustili dete da besni po gradu sa ljudima koje sluajno sretne, ali putate ga na okupljanje u kui bliskog prijatelja, tako isto moete da pustite maku u etnju ako e to da bude po bezbednom prostoru kao to je dobro ogra eno dvorite, balkon, ili da je Vi sami izvedete u etnju po parku. $ao staratelj, morate da shvatite da su make pripitomljene i da Vi snosite odgovornost za njihovu bezbednost, dugovenost i zdravlje, isto kao i za njihovu sreu. &ako bismo u savrenom svetu mogli da pustimo nae make da uivaju u slobodnom tumaranju i injenju to im je drago, moramo da budemo realistini i da shvatimo opasnosti od takvog postupanja, tako da prona emo kompromis koji ih ini srenim i bezbednim. KAKO O"!E",T, PO* MAETA =edno od osnovnih pitanja koje ljudi postavljaju kada nabave mae (osim ako ga nisu nabavili u prodavni"i ljubima"a gde im je to reeno), jeste da li je u pitanju deak ili "uri"a' !a, kako da odredite pol maeta, Najlaki nain je da pokuate da uoite testise. ;ko ih vidite, jasno je da je to momak' Me utim, ako je mae vrlo mlado, moda se oni jo ne vide. %toga je najbolji nain za utvr ivanje pola da se izmeri rastojanje izme u dva otvora (anusRvagina ili anusRpenis). Vagina kod enke e biti vie vertikalni prorez nego to je to otvor za penis kod mujaka i bie dosta blii anusu. !enisov otvor e biti okrugliji i bie dalje od anusa. %toga mujakovi delovi izgledaju kao ? (dvotaka) i prilino su udaljeni, dok enkini izgledaju kao @ (taka5zarez). KAKO O"!E",T, 1TA!O1T MAETA %tarost maia moete vrlo priblino da odredite na nekoliko naina. ;ko jo uvek imaju svoju pupanu vrp"u, verovatno su stari izme u / i 3 dana. ;ko su im oi jo uvek zatvorene, stari su verovatno manje od /4 dana. %a /4 dana oi bi trebalo da su otvorene. -tvorite

83

im usta i pogledajte zube. Vidite li vrkove koji se pomaljaju, -ko 1 sedmi"e. !okuavaju li da stoje, Verovatno 1 do 3 sedmi"e. !oinju li da se igraju, %tarost im pro"enite na < sedmi"e. PO!E=EN+E 1TA!O1T, MAKE , O$EKA
Make, naalost, ive kra!e od nas% "ideli ste, verovatno, da se u neki tekstovi a u ovoj knjiici po inje da proseni ivot ku!nih aaka traje :P7:L #odina% .ajdue je poivela jedna $arena #ospo'a aca, isli da je to bilo u "elikoj /ritaniji, i to pune GQ #odineE

&majui ovo u vidu, sigurno ste se bar nekada zapitali koliko bi to godina imala Vaa ma"a *prevedeno+ u oveje godine. >uli ste od mnogih da jedna maja godina vredi O ovejih. !oto stvar nije tako jednostavna, evo tabele koja Vam pomae da odredite ljudske godine Vae ma"e (isto vai i za pse). !odatke je obezbedio kali2ornijski univerzitet *#ejvis+, a zasnovani su na inio"ima koji su povezani sa starou, kao to su rast zuba i kostiju i polna zrelost.
Starost make ili psa 3 meseca 6 meseci 1 godina 2 godine Za s ak! s"ede#! godin! $$$ 1% godina 20 godina 21 godina d!o"araju#a starost o"eka 5 godina 10 godina 15 godina 24 godine $$$ dodati 4 godine %% & '1 godina '1 & '6 godina '6 & 106 godina

MA*E 8AN,M*+,$O1T, >ulo mirisa make je /< puta jae od naeg. 9 svojim telima make imaju 1<< kosti, oko <4 vie nego ovek. 9 svakom uhu maka ima 31 miia. Makama se znoje samo jastuii na apama. Make nisu lov"i po prirodi. Tome ih ue njihove majke. .enke mogu da dostignu zrelost za samo 7 mese"i, muja"i za 0 do /1. Make razlikuju boje, ali znatno slabije od oveka. Crkovi maki slue da pro"eni da li je prolaz dovoljno irok za nju. Najvei broj novoro enih maia u jednom nakotu iznosio je /0. Maka i ovek u mozgu imaju identine oblasti odgovorne za emo"ije. Nauno je dokazano da milovanje make sniava krvni pritisak. ;ko je maka uplaena, smiriete je stavljajui joj ruku preko oiju i uiju.

84

85

20$E , K!PE*+,
20$E .&V-TN& F&$E9%, ;N;T-M&=; & !A?N-D?N=? C-E?%T&

Cuve su insekti koji pripadaju redu Biphonaptera, to znai da su beskrilni. 9 svetu postoji preko 1444 vrsta buva. Vole odvojeni ivot i ne ukrtaju se. Cuve imaju veliki uti"aj na ivotinje (i ljude) zbog bolesti koje prenose. Neke od najvanijih vrsta su@ Renopsylla cheopis je poznata kao pa"ovska buva i prenosila" je bubonske kuge. !oznata kao *"rna smrt+, bubonska kuga je u srednjem veku usmrtila 144 miliona ljudi. &me *pa"ovska buva+ znai da je pa"ov najomiljenija hrana, ali moe to da bude i Va pas, ili Vi. Ni make nisu bezbednije. 6chidnopha#a #allinacea je poznata i kao tropska kokoja buva. Bozbe najradije prire uje na pti"ama, ali tako e zna da obeduje i na ivotinjama. Pulex irritans je oveja buva. Malo je udno, ali voli i svinje. Me utim, ako joj nisu dostupni ni ljudi ni svinje, gozbu e da napravi na psima i makama. Ctenocephalides 1elis je buva domaih maaka, ali ustvari vie voli pse. -vo je najea buva kod pasa i maaka. Ctenocephalides canis je psea buva. 9prkos imenu, tako e se hrani na ljudima, makama i drugim ivotinjama. %ve ove buve imaju omiljene domaine, ali tako e e da se hrane i na psima i makama. %a tako ogromnim nizom buva koje mogu da napadaju pse i make, lako je razumeti zato je teko kontrolisati njihov broj. /natomija i ivotni $iklus "uve Cuve su insekti, dugi 15Pmm, ije je telo podeljeno u tri dela@ glava, grudi i stomak. Na grudni deo su privrena tri para nogu. Nemaju krila. Najuoljivija je njihova sme a do mahagoni boja i bono spljoteno telo. Neto su manje od zrna susama. Vratimo se nogamaQ zadnji par je znatno uvean to im daje 2antastine skakake sposobnosti. Cuve imaju oi i antene koje registruju toplotu, vibra"ije, ugljen dioksid, senke i promene u strujanju vazduha, to sve nagovetava da je u blizini mogui obrok. .enke i muja"i hrane se krvlju ivotinja. Mogu nekoliko mese"i da ive bez hrane. 9 razvitku buve postoje etiri 2aze@ jaja, larve, pupe i odrasle. Mujak i enka se spare i posle dva dana enka pone da polae jaja. =aja esto polae na ivotinji, ali poto nisu lepljiva, padaju u okolni prostor. !ored jaja, enka ostavlja velike koliine izmeta (*buvlje smee+). $ada se navlai, on se rastapa u "rvenu bojuQ to je stoga to je prvenstveno svarena krv.

86

Cuva snese 34574 jaja dnevno, uglavnom u grupama od 3 do /7. Cuva u toku ivota (nekoliko mese"i do dve godine, zavisno od vrste) moe da proizvede <445/444 jaja. !oto vrlo brzo dostiu polnu zrelost, 17 odraslih enki buve mogu da proizvedu etvrt miliona buva za samo trideset dana' #va dana (ili vie, zavisi od temperature) poto je jaje poloeno ono se izlee i larva, koja izgleda kao mali "rv, poinje da se hrani izmetom koji je ostavila majka. Earva prolazi kroz nekoliko 2aza razvitka za oko nedelju dana. 9 to vreme larve poinju da proizvode auru i nazivaju se pupa. >aura je lepljiva i esto biva prekrivena 2inom prljavtinom ili peskom i moe da se na e duboko u tepihu ili u pukotinama. 8a nedelju dana pupa se razvija u odraslu jedinku i naputa auru kada oseti vibra"ije, ugljen dioksid ili toplotu, to im govori da je ivotinja domain u blizini. 8a "eo ivotni "iklus treba /7 dana, ali pupa moe da ostane uspavana pod negostoljubivim uslovima (n. pr. hladnoa) i da produi "iklus na preko jedne godine. -vo je vano upamtiti kada se planira kontrola buva. Simptomi koje izaziva "uva i dijagnoza zaraze "uvama %ami ujedi buve mogu da se ne primete na nekim ivotinjama, kod drugih mogu da izazovu laki nadraaj, ili da proizvedu jak svrab, "rvenilo, gubitak dlake pa ak i gnojenje kod tree grupe. -ve velike ozlede izaziva preosetljivost prema buvljoj pljuva"i i naziva se dermatitis izazvan alergijom na buve (L;#, engleska skraeni"a, prihvaena i od veine naih veterinara). Veliki broj buva moe da izazove malokrvnost, naroito kod maia. !oznato je da su neke ivotinje umrle zbog velike anemije. #ijagnoza zaraze buvama moe da se postavi ako se na ivotinji prona u odrasle buve, ili *buvlje smee+ (opisano ranije). Bolesti koje prenose "uve Cuve mogu da prenesu sledee bolesti@ /) 1) 3) <) 7) 6) !antljiaru <ipylidiu caninu (psea pantljiara) Nemobartonelozu (3ae obartonellosis), koja napada "rvena krvna zrn"a !arazita (nematodu) <ipetalone a reconditu $ugu, koju izaziva ba"il Sersinia pestis Ti2us, koji izaziva 2ickettsia typhi Tularemiju, koju izaziva Francisella tularensis 1ermatitis od alergije na "uve !rouavanja su pokazala da u pljuva"i buve postoji preko /7 alergena. %vaki od njih je sposoban da kod osetljive make izazove alergijski odgovor. 9prkos napretku u kontrolisanju buva, alergije na buve jo uvek predstavljaju est problem. !oto jednom razviju alergiju, make (i psi) retko postaju ponovo neosetljivi. Make koje nisu osetljive na buve retko dobijaju oteenja usled alergije, ali esto se ujedu tamo gde ih je buva ugrizla. Aasa ili pol nisu od znaaja za postojanje osetljivosti. Simptomi: ;lergija na ujed buva je sezonska, pogorava se leti, kada su buve na vrhun"u. Make sa alergijskim dermatitisom mogu da imaju irok spektar simptoma, ukljuujui *soivasti+ dermatitis koga karakteriu sitne "rvene kraste, simetrini gubitak dlake (alope"ija), eozino2ilske naslage i linearne granulome.

87

1ijagnoza: #ijagnoza moe da se postavi na osnovu vidljivih znakova kombinovanih sa prisustvom buva, ili putem intradermalnog testa. -vo je vrlo e2ikasna alatka za dijagnostiku za ovu alergiju, mada mogu da se jave neki lani negativni rezultati. Neke make sa alergijskim dermatitisom nemaju pozitivan intradermalni test. .retman: Tretman pre svega ukljuuje preduzimanje mera da buve ne do u u dodir sa makom. !reduzima se i smanjenje osetljivosti, za ovo je potreban veterinar 5 dermatolog. Ne ini se da je ova mera naroito e2ikasna, jer za ovo nema dovoljno dobrih proizvoda. Suz"ijanje "uva i preven$ija $ada je re o buvama, klju uspeha je preven"ija. !itajte bilo koga ko je imao problem sa buvama 5 on je sada zduni zagovornik preven"ije (i ja sa e'u nji a). $ontrolisanje i eliminisanje ve postojeeg problema sa buvama iziskuje mnogo vremena i napora, a moe i da postane vrlo skupo ako se previdi ma koji od potrebnih koraka. !okuaj da se kontrolie broj buva na naim mazama je pro"es u vie koraka. -drasle buve provode veinu vremena na ivotinji, ali buvlja jaja, larve i pupe nalaze se u mnotvu u okruenju, kao to su tepisi, ilimi, posteljina a i trava. Ne postoji uspean program za kontrolu buva koji ne obuhvata i okruenje. #a bismo imali uspean program za kontrolu buva, moramo da@ 5 odstranimo buve iz unutranjeg okruenja, 5 odstranimo buve iz spoljanjeg okruenja, 5 uklonimo buve sa ljubima"a, 5 zadrimo buve daleko od nas. $ontrola buva je oteana injeni"om da postoje mnoge divlje ivotinje koje slue kao *rezervoari+ buva. Maje buve mogu da zaraze preko 74 ivotinjskih vrsta irom sveta. Eisi"e, akali, neki glodari, tvorovi i lasi"e su vrste na kojima buve nalaze utoite. $ontrola buva je dodatno oteana i injeni"om da su neke buve razvile otpornost prema nekim proizvodima za njihovu kontrolu, naroito organo2os2atima. Moete da pomislite kako ste uklonili sve buve, kada se one iznenada ponovo pojave. To ne mora da bude zato to ste bilo ta uradili pogreno. To moe da bude zato to se izlegao izvestan broj pupa koje su bile uspavane. 9pamtite, pupe buva mogu da budu uspavane mese"ima, zatiene aurom, otporne na veinu insekti"ida. Cie Vam potrebno da tretirate okruenje i ivotinju sve dotle dok se te pupe ne izlegu. %astoj"i u proizvodima za kontrolu buva mogu da budu razliiti i da sadre otrove za odrasle jedinke, hemikalije koje ubijaju nezrele oblike, regulatore rasta insekata R potiskivae razvoja, ili kombina"ije pomenutih. &zbor proizvoda treba da zavisi od stepena zaraenosti buvamaQ rasom, zdravstvenim stanjem i starou ljubim"aQ okruenjemQ prisustvom drugih ljubima"aQ posebnim porodinim potrebama (mladi, astmatiari ...). Kontrola "uva u unutra!njem okruenju $ontrola buva unutar stana obuhvata mehaniko uklanjanje svih 2aza u razvitku buve, ubijanje svih zaostalih odraslih jedinki i spreavanje nezrelih oblika da se razviju. /) #a mehaniki uklonite sve 2aze buve, usisajte stan temeljno, vrei"u iz usisivaa stavite u plastinu vrei"u i ba"ite je (jo bolje, spalite je). 9sisavanje mora da bude sistematino 5 svakodnevno prometne oblasti, nedeljno ostale. !ro"enjuje se da usisavanje moe da ukloni svih

88

74I buvljih jaja. N?M-=T? da u usisiva dospeju kugli"e protiv molja"a ili ogrli"e protiv buva, poto mogu da se jave otrovna isparenja. 1) 9potrebite otrov za odrasle jedinke da ubijete preostale odrasle buve. -n moe da bude u obliku praka za tepih, dima ili spreja. !onekad moraju da se upotrebe kombina"ije ovih proizvoda. #imna sredstva su posebno dobra za velike otvorene prostore. %prejevi mogu da dostignu mesta koja dimna sredstva ne mogu. !aljivo odaberite proizvod koji koristite, uzimajui u obzir prisustvo de"e, riba, pti"a, osoba sa astmom i t.d. Veterinar moe da Vam pomogne u izboru prikladnog proizvoda ( eni je veterinarka *hladno, prodala per etrinski pra$ak protiv buva, a vide!ete kasnije da je per etrin @piretroidA FA/2A.)6. (a ake). 3) #a spreite razvoj nezrelih oblika bie potrebno da koristite sprejeve i dimna sredstva, koji sadre regulator rasta insekata. Mnogi sprejevi i dimna sredstva sadre i otrove za odrasle i regulatore rasta. <) Ne zaboravite da nedeljno operete posteljinu Vae maze i da prostor obradite regulatorom rasta insekata, a po mogunosti i otrovom za odrasle. 7) Ne zaboravite, tako e, da oistite i obradite Va automobil, nosiljku za maku, garau i podrum i svako drugo mesto gde Vaa maza provodi vreme.
Bprovedeno je istraivanje koje je poka(alo da tro esena pri ena preparata *Frontline, na ljubi ci a u do a!instvu, be( ikakvo# dodatno# tret ana, uspe$no dovodi do uni$tavanja buva i u unutra$nje okruenju% -akoJ <ovoljno je da buve, koje su se u e'uvre enu i(le#le i( jaja ili pupa skoe na ljubi ca i od ah budu (atrovane i uni$teneE -ada sa itao bro$uru o to e, u vre e kada se *Frontline, pojavio kod nas, islio sa da je u pitanju preterana rekla a% -asnije sa se lino uverio da je to tano i sto#a "a ovaj preparat preporuuje od sve# srca%

Kontrola "uva u spolja!njem okruenju $ontrola buva u spoljanjem okruenju obuhvata obradu dvorita i prostora oko boravita ljubima"a. Cuve vole vlane prostore, tople i senovite i gde ima organskog materijala. Cie posebno tamo gde ljubim"i provode veinu svog vremena. 9sredsredite se na takva mesta. %akupite sve organske materije kao to je lie, slama, trava, rezni"e i t.d. da biste rasturili buvlja boravita i omoguili da sredstva protiv buva i krpelja nesmetano prodiru. !rilikom odabiranja sredstva treba, kao i uvek, voditi rauna da ne sadri hemikalije koje su opasne za make. 8ato moe da Vam bude od koristi kratki prikaz hemikalija najee korienih za suzbijanje buva i krpelja. !ogledajte ta sadri sredstvo koje elite da koristite, pa u prikazu proverite da li je ono bezopasno za make. ;ko sredstvo sadri hemikalije za koje ne znate da li su bezopasne, N? $-A&%T&T? B;. Kontrola "uva na 5a!em lju"im$u !ostoji vie naina da na Vaem ljubim"u primenite proizvod za kontrolu buva i krpelja, ukljuujui one koji se koriste jednom meseno, sprejeve, prakove, ampone, ogrli"e, ili oralne, odnosno injek"ione proizvode. Normalno je videti ive buve na ljubim"u odmah posle primene sredstva. $od svakog proizvoda koji se primenjuje direktno na ljubim"a, neophodno je da buve proetaju kroz krzno da bi dole u dodir sa insekti"idom. Tada e da skoe sa ljubim"a i da uginu u travi, ili na podu. !ojavljivanje buva moe da se nastavi ak i mese"ima posle primene sredstva, zavisno od buvlje popula"ije. Bredstva (a pri enu jedno eseno8 -vi insekti"idi se nanose na malu povrinu na vratu ivotinje i verovatno su najjednostavniji proizvodi za primenu, a uopte najdue traju. Neki ubijaju buve i krpelje, dok drugi samo buve. Neki pored insekti"ida sadre i regulatore rasta, zato proverite etiketu. !rimeri@ Cio%pot, ;dvantage, LrontlineTop%pot.

89

Bprejevi8 %prejevi za kontrolu buva i krpelja mogu da budu u obliku aerosola ili boi"a sa pumpi"om. Veina maaka vie voli boi"e sa pumpi"om, jer itanje aerosola moe previe da zvui kao itanje druge make. ;ko morate da koristite aerosol, bie korisno ako prvo poprskate krpu, a onda maku natrljate tom krpom. $ada koristite sprej, nije potrebno da ljubim"a natopite njime, ve samo da poprskate sve delove tela. -ko oiju i uiju nanosite sprej primenom lopti"e od vate koju najpre poprskate. $oliko esto ete da koristite sprej zavisi od proizvo akog uputstva. Aadite na dobro provetrenom mestu. Pra$kovi8 =ednostavni su za upotrebu, ali mogu da naprave nered. ;ko Vi ili Va ljubima" imate astmu, prakovi moda nisu najbolji izbor, poto mogu de se udahnu. $oristite ih u dobro provetrenom prostoru. -upke8 !rimenjuju se na "elu ivotinju. &maju izvesno produeno dejstvo. Vodite rauna da ne dospeju u ui i oi. %ve u svemu, nisu ba pogodni za make, jer je njihova *sklonost+ prema kupanju nadaleko poznata. Ha poni8 Vai isto to i za kupke. D#rlice8 Mogu da budu e2ikasne, ali moraju da se pravilno upotrebe. #a bi se dobio pravi stepen udobnosti, treba da moete da provuete dva prsta izme u ogrli"e i vrata Vaeg ljubim"a. !osle pravilnog postavljanja, otse"ite sav viak. 9 protivnom, sam ljubima" ili druge ivotinje mogu da pokuaju da vau ovaj kraj. !roitajte uputstvo da vidite trajnost ogrli"e, jer mnoge gube e2ikasnost ako se ukvase i slino. !roveravajte da li se ispod ogrli"e javlja nadraenost koe. #a li ogrli"a sadri preparat koji je dozvoljen za make, Moda ete morati da odaberete neki drugi proizvod. Dralni i injekcioni proi(vodi8 !roizvod koji sadri sredstvo za suzbijanje razvitka insekata dostupan je u obliku tableta i kao injek"ioni. Tablete sa daju jednom mesenoQ injek"ija se daje svakih 6 mese"i. 9pamtite, ovi proizvodi ne ubijaju odrasle buve, tako da ako ima buva (a ne samo jaja i larvi), M-A;T? da upotrebite neto to e da ih ubije. Te$ljevi (a buve8 Ejudi ih esto previ aju kao koristan alat za uklanjanje buva. !otpuno su neotrovni pa su najbolje sredstvo za upotrebu na bolesnim, trudnim ili mladim ljubim"ima. -daberite ealj sa bar /1 zuba po "entimetru. -eljajte ljubim"a, a zatim sakupljene buve istresite u vodu sa deterdentom, koji e da ih pobije. Nedostatak ovog metoda je to zahteva puno vremena, a nije e2ikasan kod maaka koje su preosetljive na ujed buve. !A?V?NF&=; !A?V?NF&=; !A?V?NF&=; Najbolji nain za kontrolisanje buva je preven"ija. Nemikalije koje imaju osobinu da odbijaju buve su piretrini i permetrin (permetrin, t.j. piretroidi, N? %M?=9 da se upotrebljavaju na makama). $orienje proizvoda koji sadre ove insekti"ide zadrae buve na odstojanju i spreiti nastajanje problema. Aedovna upotreba regulatora rasta insekata smanjie rizik od pojavljivanja i naseljavanja buva. ;ko se Va ljubima" igrao sa drugim ivotinjama, ili je bio na mestima gde moe da se pretpostavi da ima buva, posle igre ga odmah treba oistiti od buva koje je moda tom prilikom nakupio. !otpuno eliminisanje buva kod ljubima"a koji se slobodno kreu i redovno borave van kue je teko. $od ovakvih sluajeva jedino e2ikasno sredstvo su preparati koji se jednom meseno nanesu na kou na vratu make (najbolji su oni na bazi 2ipronila, n.pr. *Lrontline+), koji e dovoljno da tite maku, ali nee spreiti donoenje buva u kuu.

90

K!PE*+, .&V-TN& F&$E9%, ;N;T-M&=; & !A?N-D?N=? C-E?%T& $rpelji nisu insekti kao buve, muve ili vake, ve su aranidi, kao pau"i. Na svetu postoji priblino P74 vrsta krpelja. Nauni"i su krpelje na osnovu njihove strukture klasi2ikovali u dve 2amilije. Lamilija Ar#asidae sadri krpelje argaside, koji su mekog oklopa. Njihovom telu nedostaje tvrda ljuska, koja je spoljni zatitni prekriva koga neki krpelji imaju. ;rgasidi tako e imaju glavu sa donje strane i kada se gledaju odozgo glava ne moe da im se primeti. #ruga 2amilija krpelja zove se Ixodidae i ovi krpelji imaju tvrd spoljni pokriva. /natomija i ivotni $iklus krpelja %vi krpelji imaju tri para nogu u nezreloj 2azi ivota i etiri kad odrastu. -ni gamiu, ali ne mogu da lete. $rila ne postoje. $rpelji poseduju ulni aparat zvan Nalerov organ. -va struktura osea miris, toplotu, vlanost 5 i Vas. ?to kako krpelji pronalaze izvor hrane. -ni se penju na visoku travu i kada osete ivotinju u blizini, uspuzaju se na nju. &shrana krpelja se sastoji od krvi i samo krvi. Vae krvi, psee krvi, maje krvi, i to vie krvi. $rpelj usadi delove svoje vili"e u kou ivotinje (ili vau kou) i sisa krv. -sim za ishranu jaja, krpelju je krv potrebna za napredovanje u svakoj 2azi u nizu u njegovom ivotnom "iklusu. Veina krpelja su ono to nazivamo *krpelj tri domaina+, to jest, za vreme njihovog razvitka koji traje dve godine hrane se na tri razliita domaina. %vi krpelji imaju etiri 2aze ivotnog "iklusa@ jaje, larva, nim2a i odrasli. !ogledajmo ivotni "iklus jelenjeg krpelja, kao primer. -drasle enke jelenjeg krpelja u prolee polau jaja na zemlju. %vaka enka krpelja poloi priblino 3444 jaja. $asnije u leto (zavisno od vlage i temperature), jaja se izlegu u larve. Earve, koje su manje od take na kraju ove reeni"e, prona u ivotinju (prvi domain, obino pti"a ili glodar), ive od njegove krvi nekoliko dana, onda se otkae i padnu natrag na zemlju. $od jelenjeg krpelja ovo se obino doga a u avgustu. 9 zemlji dobro uhranjena larva prelazi u drugu 2azu, koja se zove nim2a. Nim2e ostaju neaktivne tokom zime i u prolee se aktivnost nastavlja. Nim2a sada nalazi ivotinju (drugog domaina 5 glodara, kunog ljubim"a, oveka) i ponovo se hrani. =ednom dobro nahranjena, nim2a se otkainje i pada nazad na zemlju. -vde se preobraava u odraslu jedinku. & mujak i enka sada nalaze novu ivotinju (treeg domaina 5 glodara, jelena, kunog ljubim"a ili oveka), hrane se krvlju i pare se. #obro uhranjeni padaju opet na zemlju. Mujak umire, dok enka preivljava zimu i u prolee polae jaja, upotpunjujui "iklus. ;ko odrasli ne mogu da na u ivotinju domaina da se hrane u jesen, preivee u trulom liu do sledeeg prolea, kada e se hraniti, pariti i proizvesti jaja. #ruge vrste krpelja mogu da imaju drugaiji sezonski raspored aktivnosti nego jelenji krpelj, koji je uzet samo kao jedan primer. Bolesti koje prenose krpelji $rpelji mogu da prenose sledee bolesti@ /) Cabeziozu (piroplazmozu) 1) Fitozoonozu 3) ?rlihiozu

91

<) 7) 6) O)

Nemobartonelozu Nepatozoonozu Eajmsku bolest Tularemiju &klanjanje krpelja

#a biste uklonili privrenog krpelja, upotrebite par pin"eta 2inog vrha (ili spe"ijalni instrument za uklanjanje krpelja). -vo Vam omoguava uklanjanje krpelja bez gnjeenja njegovog tela. -vo je vano jer ne elite da smrvite krpelja i naterate tetne bakterije da napuste krpelja i pre u u krvotok. 9hvatite krpelja za glavu ili delove vili"a ba tamo gde prodiru u kou. Ne hvatajte krpelja za telo. !ovu"ite vrsto i ravnomerno, bez trzanja, direktno napolje. Ne uvrite krpelja dok ga povlaite. !rimena metoda kao to je vazelin, vrela ibi"a ili alkohol N?S? da natera krpelja da *odstupi+. 9 stvari, ovi nadraaji mogu da nateraju krpelja da izlui jo vie zarazne pljuvake u ranu. !osle uklanjanja krpelja, uronite ga u alkohol, da biste ga ubili. $rpelji se N? 9C&=;=9 putanjem u toalet. -istite ugriznu ranu dezin2ek"ionim sredstvom. ;ko elite, moete da upotrebite i mast sa kombinovanim antibioti"ima. #obro operite ruke. Ne koristite prste za uklanjanje ili ba"anje krpelja. N?M-=T? da gnjeite krpelja prstima. %adraj krpelja moe da bude uzronik bolesti. !osle uklanjanja krpelja nije neobino da se javi reak"ija na koi. Malo spreja sa hidrokortizonom pomoi e da se ublai nadraenost, ali moe da pro e sedmi"a, pa i vie, dok mesto ne za"eli. 9 nekim sluajevima ujed krpelja moe da postane neprekidni oiljak, ostavljajui elavu povrinu. -vaj nadraaj koe potie od razorne pljuvake krpelja. -n nije posledi"a otkidanja glave krpelja. Ne brinite zbog glave krpelja koja ostaje u koiQ to se retko deava. -teklina nastaje zbog otrovne pljuvake, ne zbog otrovne glave. 1A1TO+C, 0 P!O,8$O",MA 8A KONT!O*0 20$A , K!PE*+A Verovatno ni jedna oblast veterine nije toliko naglo napredovala kao kontrola buva i krpelja. Cuve su postale otporne na mnoge proizvode, a sa eksplozijom broja buva, potrebni su ogromni napori da bi se uspostavila kontrola. $rpelji mogu da prenesu mnoge bolesti, tako da kontrola krpelja tako e dobija sve vie panje. #ananji insekti"idi za kune ljubim"e su nainili veliki napredak i otkriven je veliki broj raznih smesa. Filj ovog lanka je da objasni neke uobiajene aktivne sastojke koji se nalaze na etiketama raznih ampona, kapi, sprejeva, pudera i t.d. +iretrini !iretrini su najee korieni insekti"idi u dananjim proizvodima za kontrolu buva i krpelja, a koriste se kao insekti"idi preko /44 godina. !iretrini su prirodni ekstrakti napravljeni od "vetova biljaka roda hrizantema. -ve biljke rastu u prirodi na %rednjem istoku, ?vropi, =apanu i

92

najvanije, u $eniji. !ostoji est razliitih piretrina@ piretrin & i &&, "inevin & i && i jasmolin & i &&. 9 proizvodima za kontrolu buva i krpelja se uopteno nazivaju *pJrethrin+ t.j. *piretrin+. .ain delovanja8 !iretrini deluju na nervni sistem insekata to ima za rezultat ponovljeno i produeno paljenje nerava. To se postie delovanjem na protok natrijuma izvan nervnih elija. Pri ena8 !iretrini se koriste za kontrolu krpelja, buva, vai i komara"a. 9glavnom se nalaze u proizvodima koji se direktno primenjuju na ljubim"a. !roizvodi za domainstvo obino sadre ili piretrine, kombina"iju piretrina i permetrina, ili piretrine plus sinergist. %inergisti su hemikalije koje pospeuju delovanje drugih lekova. %inergist najee korien sa piretrinima je piperonil butoksid. /e(bednost8 Nidroliza i razlaganje svih piretrina stomanom kiselinom je lako, tako da je otrovnost koja sledi usled gutanja od strane ljubima"a vrlo niska. Trovanja, mada retka, ipak se javljaju. Maka (ili pas) zatrovana piretrinima e obino da balavi, drhti, povraa i moda da se ukoi. 8na"i trovanja e uglavnom da nestanu posle 1< asa. Ni posle niza godina upotrebe u jednoj velikoj veterinarskoj bolni"i (u kojoj rade autori teksta 7 pri % prev%) nije bilo ni jednog sluaja trovanja piretrinom, tako da se smatra da su piretrini najbezbedniji sastoj"i koji postoje. ;ko treba tretirati mlade, dojilje ili trudne ivotinje, treba se opredeliti za smesu na bazi piretrina. +iretroidi :n< pr< permetrin; !iretroidi su sintetike piretrinske smese. To znai da su proizvedeni u laboratoriji i nisu ekstrakti prirodnog bilja. Tri uobijena sintetika piretrina su aletrin (allethrin), rezmetrin (resmethrin) i permetrin (permethrin). !rva dva se obino koriste za ubijanje leteih insekata, dok se permetrin koristi za kontrolu buva i krpelja. !ermetrin sporije deluje od prirodnih piretrina, ali ima due dejstvo. .ain delovanja8 !iretroidi, kao i piretrini, utiu na nervni sistem insekata, prouzrokujui ponavljana paljenja nerava. Pri ena8 $oriste se za kontrolu buva, krpelja, vai i komara"a. $ao dodatak unitavanju ovih parazita, tako e deluju odbijajue. 8bog toga to permetrini due traju od piretrina, obino se nalaze u sprejevima i drugim proizvodima namenjenim sporijem, ali dugotrajnijem dejstvu. !ermetrini se rastvaraju u uljima, ali ne i u vodi. To se koristi za pospeivanje raznoenja piretroida po telu ivotinje i za produavanje njegove aktivnosti, n. pr. jednomesena kapaljka za pse. !iretroidi N? %M?=9 de se koriste na makama, pogotovu maiima. !iretroid koji se esto koristi kod zatite okruenja od buva je 2envalerat. /e(bednost8 !iretroidi se tee razgra uju od piretrina, to njihovu otrovnost, mada je mala, ini veom od otrovnosti piretrina. $ao i kod bilo kog pesti"ida, neke ivotinje mogu da ispolje privremenu osetljivost tamo gde je proizvod primenjen. !a"ijent sa trovanjem piretroidom e da balavi, drhti, povraa i moda da se koi. ;ko se ovo desi, konsultujte svog veterinara. $ada se primenjuju na spoljnom okruenju, piretroidi su vrlo bezbedni jer ih tlo ne upija. %vetska zdravstvena organiza"ija tvrdi da e 2envalerat *izazvati problem jedino u sluaju prosipanja+. 3rgano(os(ati : i organokar"amati; -rgano2os2ati su jo jedna klasa hemikalija koje imaju iroku primenu kao insekti"idi, u poljoprivredi ali i kod ljubima"a. -bino korieni organo2os2ati i organokarbamati obuhvataju dihlorvos, "itioat, diazinon, malation, karbaril (sevin), 2ention i prolat.

93

.ain delovanja8 -rgano2os2ati deluju blokiranjem inhibi"ije nerava, t.j. kada je prisutan organo2os2at nerv koji je upaljen e nastaviti da bude upaljen. Pri ena8 -rgano2os2ati se koriste za kontrolu termita i imaju mnoge primene u poljoprivredi, ukljuujui kontrolu parazita kod stoke. &ma ih i u proizvodima za kontrolu mrava. -rgano2os2ati i organokarbamati N? %M?=9 da se koriste na makama. /e(bednost8 -rgano2os2ati i organokarbamati su klasa insekti"ida koji e najverovatnije da izazovu toksine reak"ije kod ljubima"a. ;ko se na ivotinju primene na nivou koji izaziva toksinost (ili ih ona proguta), ivotinja e da doivi nervnu poremeenost. Takva ivotinja e da balavi, drhti, tetura se, moda da se koi. !ostoji protivsredstvo za suzbijanje ovih e2ekata. Imidakloprid -vo je jo jedan novi insekti"id koji je u drugaijoj klasi hemikalija. !roizvod ;dvantage sadri imidakloprid. .ain delovanja8 $ao veina insekti"ida, imidakloprid utie na rad nervnog sistema. -n blokira nervne prijemnike. 9nitava buve, ali na krpelje nema uti"aj. Pri ena8 Najee se koristi kao insekti"id za jednomesenu upotrebu kod maaka i pasa. Mea se sa uljnim nosaem i smeta se u koren dlake, odakle se polako osloba a. /e(bednost8 %pada u bezbedne hemikalije, ali kao i kod ostalih insekti"ida, neki ljubim"i mogu da razviju osetljivost na ovaj proizvod. /rilhetero$ikli :n< pr< =ipron9l; LipronJl je najee korieni proizvod u ovoj relativno novoj grupi sintetikih insekti"ida, kao to je Arontline To414ot. .ain delovanja8 ;rilhetero"ikli blokiraju prolazak hlora kroz elije nervnog sistema insekata i ovo rezultuje paralizom. Pri ena8 LipronJl se obino koristi kao jednomeseni insekti"id na makama i psima, za unitavanje buva i krpelja. LipronJl se uglavnom mea sa uljnim nosaem a supstan"a se sakuplja u korenu dlake, odakle se postupno osloba a. /e(bednost8 $ao i kod ma kog pesti"ida, neke ivotinje mogu da pokau privremenu osetljivost na mestu primene proizvoda. Neke ivotinje mogu da razviju mnogo snaniju osetljivost i ako je tako, treba konsultovati veterinara.
Frontline se danas s atra jedni od najbe(bednijih preparata, (ato #a preporuuju i na "eterinarsko 1akultetu u /eo#radu% Piretrini su, naravno, najbe(bedniji, ali te$ko da !ete kod nas uspeti da na'ete i jedan proi(vod (asnovan na piretrini a, osi to#a piretrini ne pruaju produenu (a$titu kao Frontline @: esecA% .aalost, Frontline je (a na$e prilike relativno skup @pakovanje (a aku, od 9,? l, ko$ta oko ? evraA% Hta ako i ate ve!i broj aakaJ 6vo saveta8 kupite pakovanje (a najve!e# psa @Q,9> l, sastav proi(voda apsolutno identian sa oni (a akeA i jedan pravi insulinski @(bo# i(u(etne preci(nostiA $pric sa i#lo % Probu$ite i#lo 1oliju na (#odno estu, usisajte 9,? l preparata, skinite i#lu i na preporueno esto @koa na vratuA istisnite preparat% @.aravno, (adrite aku i(vesno vre e, jer ako je od ah pustite ona !e snani tre$enje #lave da otrese ne$to preparata%A Ponovite postupak (a ostale ake% .a ovaj nain ste *na irili, U aaka po ceni od oko U,? evra, jer ovo o#ro no pakovanje ko$ta sa o tolikoE Ako i ate anje od U aaka, slobodno rupicu napravljenu i#lo (alepite selotejpo , pa preparat sauvajte (a idu!i esec%

Regulatori rasta i potiskiva*i razvitka -vo su relativno nove komponente proizvoda protiv buva i krpelja. Aegulatori rasta obuhvataju metopren, 2enoksikarb i piriproksi2en. !otiskivai razvitka obuhvataju lu2enuron i di2lubenzuron.

94

.ain delovanja8 -ve supstan"e se razlikuju od tradi"ionalnih sastojaka proizvoda protiv buva u tome to je njihova glavna aktivnost protiv nezrelih oblika buve. %upstan"e iz prve grupe imitiraju mladalake hormone rasta buve. -vaj hormon spreava buvu da se razvije u zreliji (vii) oblik. $ada se nivo mladalakog hormona rasta smanji, oblik larve sazreva. %upstan"a spreava sazrevanje i tako nezreli obli"i ne mogu da se preobraze, pa nastupa smrt. !otiskivai razvitka spreavaju sintezu supstan"e zvane hitin. Nitin je neophodan za 2ormiranje tvrdog spoljnog omotaa buve. Cez hitina, nema ni buve. Pri ena8 !rimetili ste da ove supstan"e ne unitavaju odrasle buve, tako da za potpunu delotvornost treba da se koriste zajedno sa proizvodom koji ubija odrasle buve. ;ko postoji mali rizik od zaraze buvama, ove supstan"e mogu da budu dovoljne za spreavanje te zaraze. Me utim, ako problem buva ve postoji, ili je rizik visok, najbolje je koristiti tako e otrov za odrasli oblik. 9 ovom trenutku nema e2ikasnih regulatora rasta i potiskivaa razvitka koji bi delovali na krpelje. /e(bednost8 !oto ove hemikalije imitiraju hormone insekata i menjaju pro"es koji iskljuivo postoji kod insekata, one su krajnje bezbedne. /mitraz ;mitraz je sastojak koji se koristi u kapalj"i, protiv uge. Tako e se pokazao visoko e2ikasnim kada se koristi kao sastojak u pseim ogrli"ama protiv krpelja. &ma malo, ili nikakvo, dejstvo na buve, tako da se koristi samo protiv krpelja. .ain delovanja8 ;mitraz pripada grupi medikamenata zvanih 2ormamidini i sastojak je u preventivnim ogrli"ama. Lormamidini ubijaju krpelje delovanjem na njihove nerve. Pri ena8 ;mitraz se pokazao sposobnim da ubije krpelje koji su postali otporni na tradi"ionalnije smese, kao to su organo2os2ati. ;mitraz se dobro rasprostire po "eloj koi, ak i kod velikih pasa. Veinu krpelja amitraz usmrti pre privrenja, ili ako se zakae, bivaju usmreni u roku od 1< asa, spreavajui na taj nain prenoenje lajmske bolesti. -grli"e protiv krpelja koje sadre amitraz mogu da se koriste istovremeno sa mnogo drugih proizvoda protiv buva i krpelja, samo najpre treba proveriti ta pie na etiketama ovih proizvoda. /e(bednost8 -grli"e koje sadre amitraz su vrlo bezbedne ako se koriste pravilno. -grli"a mora da se postavi tako da moete da stavite dva prsta izme u ogrli"e i vrata ivotinje 5 ni manje ni vie. Viak koji preostane morate da odseete. Selamektin .ain delovanja8 %elamektin unitava insekte blokiranjem prenosa nervnih signala. !reparat ulazi u krvotok kroz kou. Tu se zadrava, titei od bolesti sranog "rva, prolazi do gastrointestinalnog trakta gde moe da usmrti neke "revne parazite, pa prelazi u lojne lezde i zatim na dlaku i kou, gradei zatitu protiv buva i izvesnih konih parazita i krpelja. Pri ena8 %elamektin je lokalni insekti"id koji se koristi za tretman i preven"iju buva, unog ugar"a, nekih unutranjih parazita i nekih vrsta krpelja i za preven"iju bolesti sranog "rva. !reko 0PI buva na ljubim"u biva usmreno u roku od 36 asova posle primene. /e(bednost8 %elamektin je bezbedan za upotrebu na mladim muja"ima i enkama i trudnim enkama i dojiljama. Ne koristite ga na ten"ima i maiima koji su stari manje od 6 nedelja. -prezno ga koristite na bolesnim, slabim ili omravelim ivotinjama, ili ivotinjama sa oteenom ili nadraenom koom.

95

Nitenpiram Nitenpiram je doputen za unitavanje buva kod pasa i maaka. .ain delovanja8 Nitenpiram utie na rad provodnika nervnog sistema insekata, blokirajui nervne prijemnike (re"eptore). 0potreba8 #oputa se za upotrebu kod pasa i maaka starijih od < nedelje i teih od 044 grama. Nitenpiram poinje da ubija odrasle buve koje su na ivotinji u roku od 34 minuta. Vrni e2ekat po primeni sredstva je oko 3 sata za psa i oko < sata za maku. To je vrlo korisno u nekim okolnostima, kao pre opera"ija. Tako e pomae da ljubim"i ne donesu buve sa izlobi, ili izleta do parka. Ejubim"u moe da se da tableta pre odlaska u park, ili pre povratka kui sa udaljene izlobe. %ve buve na Vaem ljubim"u bie mrtve u roku od nekoliko asova. !reparat se izluuje iz tela u roku od 1< asa. /e(bednost8 !reparat se pokazao veoma bezbednim. Cezbedan je za tenad i maie stare < nedelje ili vie, teke 044 grama ili vie, isto kao i za trudne kuje ili dojilje.

96

97

C!E$N, PA!A8,T,
Mora da se i(vini itaoci a (bo# na(iva nekih para(ita% Bvi nose latinska i ena @jer tako je i u tekstovi a koje sa prevodioA, dok neki pored to#a nose i na(ive kakve i aju na en#lesko , sa o $to su ovi prevedeni @na pri er *kukiaste #liste,A% Cao i je ako ovi na(ivi ne od#ovaraju do a!i , ali ja do a!e na(ive nisa uspeo da sa(na % Ddatle na(ivi koji su sa o prevedena en#leska i ena% I(dvojene su dve posebne #rupe para(ita 7 ne atode @oble #listeA i cestode @pantljiareA, jer se sa nji a naje$!e i sre!e o%

NEMATO"E 9 klasi2ika"iji ivog sveta to izgleda ovako (pre a V6ncyclopaedia /ritannicaV, na neko
dru#o estu !ete oda da na'ete dru#aiju klasi1ikaciju)@

(arst o $nimalia )i otinje* Potcarst o %umeta&oa Ko"o $s'(elmintes K"asa )ematoda Potk"asa Se'ernentea +ed $s'aridida +od *o+o'ara Vrste, *o+as'aris leonina

ToBo)ara )anis ToBo)ara )ati Aed 1trong'li%a Aod An)'lostoma Vrste@ An)'lostoma tubaeCorme An)'lostoma brasiliense An)'lostoma )aninum Lamilija 1trong'loi%i%ae Aod 1trong'loi%es Vrste@ 1trong'loi%es tumeCa)iensis 1trong'loi%es ster)oralis !otklasa A%eno4(orea Aed Eno4li%a Aod Tri)(inella Vrste@ Tri)(inella s4iralis Aod Tri)(uris Vrste@ Tri)(uris vul4is Tri)(uris )am4anula Tri)(uris serata -vako su klasi2ikovane oble gliste sa kojima vodimo borbu za zdravlje svojih ljubima"a, ali i ljudi koji su u dodiru sa njima.

98

V;E=$;%T? BE&%T? (ToZas"aris leonina, ToZo"ara "ati, ToZo"ara "anis) Valjkaste gliste, esto zvane *askaride+, su najei paraziti probavnog trakta maaka i pasa. !ostoje 3 vrste valjkastih glista koje napadaju make ili pse i sve imaju domaine5 prenosio"e.
,rsta *o+as'aris leonina )"a "ja a"jkasta g"ista* *o+o'ara 'ati )maja a"jkasta g"ista* *o+o'ara 'anis )0se#a a"jkasta g"ista* Pas- "isica Primarni doma#in Doma#inprenosila'

Pas- maka- "isica i dr!gi Ma"i g"odari di "ji mesojedi Maka Ma"i g"odarig"iste i/ /em"je Ma"i g"odari .!.e-

%ve ove valjkaste gliste su iroko rasprostranjene. -d velikog su znaaja za mlade ivotinje i u odgajivani"ama. !oto mogu da izazovu bolest kod ljudi, tako e su veoma vane i za nae zdravlje. >ak i pti"e i gmizav"i mogu da imaju valjkaste gliste, mada su one drugaijeg roda i vrsta nego to su one kod maaka i pasa. -drasle valjkaste gliste ive u tankom "revu domaina i njihova jaja su veoma slinog izgleda. %ve valjkaste gliste su plodne i zaraena ivotinja moe svakodnevno da sa 2ekalijama izba"uje milione jaja. Valjkaste gliste se, me utim, razlikuju svojim ivotnim "iklusima. -ve razlike su vrlo vane kada se radi o unitavanju ovih parazita kod naih ljubima"a. .< leonina: -d svih valjkastih glista, ova ima najprostiji ivotni "iklus. !oto ivotinja proguta zarazna jaja, ona se izlegu i larve sazrevaju unutar tankog "reva i njegovih zidova. -drasla enka gliste polae jaja koja se izba"uju sa 2ekalijama. =aja postaju zarazna poto provedu u spoljnoj sredini bar 356 dana. .ivotinje se zaraavaju tako to pojedu neto to je zaga eno zaraznim 2ekalijama. Mievi mogu da odigraju ulogu domaina prenosio"a. Blodar proguta jaja, ona se izlegu i larve se sele kroz tkiva glodara. ;ko mesojed pojede glodara, larve se osloba aju u probavnom sistemu mesojeda i razvijaju se u odrasle gliste unutar tankog "reva. .< $ati: -ve gliste imaju mnogo sloeniji ivotni "iklus i vrlo delotvoran nain za prenoenje svoje vrste sa genera"ije na genera"iju. !ogledajmo. .ivotinja moe da se zarazi sa &% cati na nekoliko naina@ gutanjem jaja, gutanjem domaina5prenosio"a ili preko larvi u mleku. Wutanje jaja8 !oto je maka progutala jaja, ova se izlegu i larve prodiru u zid tankog "reva. Earve se sele kroz sistem krvotoka i odlaze ili u respiratorni sistem, ili u druge organe i tkiva tela. ;ko prodru u telesna tkiva, mogu da se uaure (okrue se zidom i postanu neaktivne). 9 tkivima mogu da ostanu uaurene mese"ima pa i godinama. -va seoba se najee vi a kod starijih maaka. $od vrlo mladih maia, larve se sele iz krvotoka u respiratorni sistem, odakle bivaju iskaljane i zatim progutane i tako se vraaju u eluda". Tamo larve sazrevaju u odrasle jedinke. -drasle gliste polau jaja koja iz ivotinje bivaju izbaena sa 2ekalijama. =ajima &% cati je potrebno da ostanu u spoljnoj sredini /4 5 /< dana pre nego to postanu zarazna.

99

Wutanje do a!ina7prenosioca8 ;ko maka proguta domaina5prenosio"a, kao to je glista iz zemlje ili buba, koje imaju u sebi uaurene larve, seoba larvi je slina kao kada su progutana jaja. Earve se osloba aju iz domaina5prenosio"a poto je ovaj progutan. Earve ulaze u krvotok i prelaze bilo u razna tkiva, bilo u respiratorni sistem. &sto vai i ako maka pojede domaina5prenosio"a kao to je mi. Larva a preko leka8 9 vreme pre poro aja uspavane larve majke mogu da ponu sa seobom u mlene lezde i mleko. Maii mogu da se zaraze preko mleka dok su dojeni. !rogutane larve sazrevaju u "revu maeta. ;ko larve budu izbaene sa 2ekalijama maeta pre nego to sazru, one mogu da zaraze majku dok lie mladun"a. -tprilike < nedelje poto je maka pojela zarazna jaja, odrasla glista je zrela u "revu ivotinje i pojavljuje se nova genera"ija jaja. .< $anis: .ivotni "iklus &% canis je slian ivotnom "iklusu &% Cati% 9 dodatku seobi u mlene lezde, larve koje su bile uspavane u majinim tkivima mogu da se presele preko materi"e i postelji"e i zaraze 2etus ten"a. -vo se zove prenoenje in utero. Earve ulaze u plua 2etusa. $ada se tena" rodi, iskaljae larve i one e sazreti u njegovom "revu. 8bog toga tako mnogo tena"a ima valjkaste gliste 5 zaraeni su pre ro enja' 9pamtite, za sve valjkaste gliste, jaja moraju da ostanu u tlu, ili drugoj sredini, danima pa i nedeljama pre nego to postanu zarazna. Earve uaurene u domainovim tkivima mogu da ostanu uspavane itav domainov ivot. Tabela saima naine na koje se razne valjkaste gliste prenose@
,rsta !liste *0 leonina *0 'ati *0 'anis -ajima. putem /ar"ama. preko /ar"ama. preko /ar"ama. preko !utanja mleka postelji'e prenosio'a 1a 1a 1a 2e 1a 1a 2e 2e 1a 1a 1a 1a

-drasle gliste su dugake obino O5/4 "m, mada neke gliste &% canis mogu da budu dugake i do /P "m. -drasle mogu da se vide u 2ekalijama ili povra"i. Bliste su na poprenom preseku okrugle i pomalo lie na pagete. .enka &% canis moe da proizvede 144.444 jaja dnevno. =aja se prepoznaju u 2ekalijama. 8a izdvajanje jaja iz ostatka stoli"e koristi se rastvor u kome ona isplivaju i uzorak se mikroskopski ispita. Vrlo mala razlika u izgledu jaja tri vrste valjkastih glista omoguava iskusnim osobama da ih razlikuju. &znena enje' Moe da se desi da jaja &% cati na emo u pseoj stoli"i. $ako je to mogue, !as je poinio *poharu+ maje kutije sa peskom i pojeo 2ekalije (da, ponekad znaju to da urade). =aja prolaze kroz sistem za varenje psa i na u se u stoli"i. Simptomi: 9 "revu domaina valjkaste gliste apsorbuju hranljive materije iz hrane koju je ivotinja pojela, utiu na varenje i mogu da otete "revo. .ivotinje blago zaraene valjkastim glistama moda uopte i ne pokau ma kakve znake bolesti. .ivotinje sa teim zarazama mogu da oslabe, dobiju ispoeno krzno i postanu trbuaste. Neke mogu da budu anemine i da povraaju, ili pak imaju dijareju ili konstipa"iju. Ae e, kod teih zaraza, valjkaste gliste mogu da izazovu oteenje "reva. $od nekih ivotinja moe da se primeti kaalj zbog seobe larvi u respiratorni sistem. $od mladih ivotinja selidba larvi &% canis moe da dovede do zapaljenja plua. (;ko se

100

veliki broj larvi nakupi u pluima ona poinju da lue veliku koliinu sekreta, koji se izluuje u usnu i nosnu duplju. Maka jako intenzivno kalje i kija, izba"ujui kapi ovog sekreta na sve strane i to moe da Vas zavara i navede na pomisao da je u pitanju jaka kijavi"a. -i su pri tom upaljene i pune suza. Ne gubite vreme, odmah pristupite leenju Vaeg ljubim"a od "revnih parazita.) .retman: !ostoji veliki broj preparata koji ubijaju valjkaste gliste. Veina, me utim, ubija odrasle gliste a ne deluje na larve koje se sele, ili su uaurene. 8bog toga veina proizvo aa ovih preparata preporuuje da se postupak ienja od parazita ponovi 15< nedelje posle prvog tretmana. #o tog vremena veina larvi, koje su se selile za vreme prvog tretmana, vratila se u "revo gde sada mogu da budu ubijene drugim tretmanom. 9obiajeni preparati i njihova delotvornost protiv valjkastih glista prikazani su na kraju poglavlja. Mere predostronosti: =aja valjkastih glista su krajnje otporna prema uslovima u okruenju i u zaraenom tlu mogu da opstanu mese"ima, pa i godinama. Ejubim"e treba onemoguiti da progutaju zemlju ili ma ta drugo zaraeno jajima ovih parazita. 8bog zoonotikog poten"ijala valjkastih glista, a i da biste zatitili svog ljubim"a i ostale, treba ukloniti sve izvore zaraze. #iskusija o ienju okoline data je malo kasnije. &% canis i &% cati predstavljaju znaajnu opasnost po zdravlje ljudi. %amo u %jedinjenim dravama hiljade ljudi budu zaraene svake godine. $ako se ljudi zaraze, 8araze se gutanjem zaraznih jaja iz tla ili sa svojih ruku ili nekog drugog objekta. Velika koliina jaja moe da se nakupi u zemljitu gde se makama i psima dozvoljava de2eka"ija. =aja su lepljiva, pa mogu da se nakupe na rukama i pod noktima ljudi. #e"a i ostale osobe sa nedovoljno higijene su najizloeniji zarazi. 9pamtite, jajima &oxocare je potrebno da budu u zemlji oko dve nedelje pre nego to postanu zarazna, tako da direktni kontakt sa zaraenom ivotinjom uglavnom ne dovodi do prenoenja zaraze. Mladi, me utim, mogu neprestano da zaga uju "eli prostor oko kutije sa peskom i ak da imaju zarazna jaja zalepljena za krzno. ;ko ovek proguta jaja &oxocare, larve koje e da se izlegu mogu da se sele kroz tkiva. Earve se najee sele u jetru, plua i mozak. -ne mogu da izazovu teka zapaljenja i mehanika oteenja ovih organa. -va bolest zove se *visceral larva i#rans,. 8na"i bolesti ukljuuju uveanu jetru, povremenu temperaturu, gubitak teine i apetita i uporni kaalj. Mogu da se razviju astma ili zapaljenje plua. =edinstveni oblik ove bolesti je *ocular larva i#rans,. Earve se sele u oko i mogu da izazovu gubitak vida pa i potpuno slepilo. -bino se javljaju kod de"e starosti O5P godina, dok se seoba u druge organe javlja kod de"e starosti /5 < godine. Aazlog zbog koga se javlja ova razlika u uzrastima je nepoznat. #a bi se spreilo zaraavanje ljudi, krajnje je vana higijena. 9ite de"u, posebno, da peru ruke posle igranja i pre jela. Ne dozvolite im da se igraju na mestima gde psi i make mogu da de2e"iraju. Ne dozvoljavajte ivotinjama da peanike ili bate koriste umesto kutija sa peskom. >istite ljubim"e od parazita prema preporukama, odravajte istou okoline i kontroliite popula"iju glodara. 8a sve odgajivani"e (ali i domainstva sa velikim brojem maaka) trebalo bi utvrditi dobar program za kontrolu valjkastih glista. Blavni izvori zaraze su larve kod dojilja, jaja u okruenju i larve u tkivima domaina5prenosila"a. %ve ovo treba ukljuiti u dobar program kontrole.

101

Medicinski tret an i i(olacija8 Vrlo teko je ukloniti uaurene larve iz enki u nastojanju da se sprei prenoenje na potomstvo. Cudui da maii mogu da budu zaraeni tokom dojenja ali ne in utero, zaraze po ro enju mogu da se spree blagovremenim uklanjanjem "revne in2ek"ije majke. &ret an okoline8 $avezi treba da su nepromoivi tako da su laki za ienje. %av 2ekalni materijal bi trebalo ukloniti, jer organski materijal smanjuje dejstvo rastvora za ienje. /4I rastvorom izble ivaa bi trebalo poprskati, ili sun erom oprati prostor. -vo bi trebalo raditi bar jednom nedeljno. &sto vai za kutije sa peskom. Aastvor izble ivaa ne ubija jaja, ve skida njihov lepljivi spoljanji sloj i omoguava njihovo lake uklanjanje. %ve 2ekalije koje se nalaze napolju treba svakodnevno sakupljati. ;ko tlo postane zaga eno, skoro jedina alternativa je njegovo uklanjanje i zamena, ili prevrtanje do dubine od 145 34 "m. 8bog toga to mievi i ostali sitni glodari mogu da budu izvor zaraze, treba ih unitavati. $9$&>;%T? BE&%T? (;n"Jlostoma H 9n"inaria) $ukiaste gliste (ankilostome) su me u najeim "revnim parazitima pasa i maaka (posebno tena"a i maia) i mogu da izazovu teke bolesti ukljuujui anemiju i ozbiljnu dijareju. -ne imaju strukture nalik na zube, ili pak ploi"e5sekae, kojima se privruju za "revni zid i hrane se krvlju ivotinje. 9obiajena imena kukiastih glista i ivotinje koje one zaraavaju dati su u tabeli@
/atinski na&i" $0 tu3ae4orme $0 3ra&iliense 50 steno'ep(ala $0 'aninum Pre"edeni na&i" Maja k!kiasta g"ista Maja i 0se#a k!k$ g"ista 3e erna 0se#a k!k$ g"ista Pse#a k!kiasta g"ista 1ara2eni doma#in Maka Pas- maka- "isica- o ek Pas- maka- "isica Pas- "isica- o ek )cre a*

-vi paraziti mogu kod oveka da izazovu konu bolest zvanu larva i#rans. $ukiaste gliste su iroko rasprostranjene, mada je A% bra(iliense uobiajenija u suptropskim i tropskim predelima, a 0% stenocephala na hladnijem severu. Njihov ivotni "iklus ima neobian preokret 5 ivotinje mogu da se zaraze gutanjem larvi, ali i zaraenim tlom i vodomQ jedenjem zaraenog domaina5prenosio"aQ pomou larvi koje prodiru kroz kou i larvi koje zaraavaju 2etuse ili mladun"e preko materi"e, odnosno mlenih lezda. -drasle gliste ive u tankom "revu gde se privruju i hrane domainovom krvlju. -drasle legu jaja koja odlaze napolje sa 2ekalijama. 8a /53 nedelje jaja se izlegu i osloba aju se larve. -ne su odlini plivai koji putuju preko kinih kapi ili rose na liu i ekaju da maka nai e. Earve prodiru u domaina bilo tako to ih ovaj proguta, bilo ukopavanjem u domainovu kou. Preko koe8 Earve koje ulaze kroz kou sele se preko krvotoka u plua i traheje i bivaju zatim iskaljane i progutane. !rivruju se za "revni zid i tako zaokruuju svoj ivotni "iklus. Pute #utanja8 Earve mogu da budu progutane sa zaraenom hranom ili vodom, sa vlanih povrina, ili preko domaina5prenosio"a koji je zaraen larvama. Veina progutanih

102

larvi obino odlazi u "reva gde i ostaju. &zvestan broj, me utim, moe da se seli kroz telesna tkiva i na kraju u traheje, odakle bivaju iskaljane i progutane. Neke larve e da prekinu seobu i da se uaure u miiima. Pute aterice i leka8 Earve koje se uaure u miiima mogu kasnije da se presele u materi"u trudne ivotinje i zaraze 2etuse. Tako e mogu da pre u i u mlene lezde dojilje i zaraze maie koji sisaju. Simptomi: $ukiaste gliste mogu da izazovu teka oboljenja. Nranei se krvlju domaina koja prenosi kiseonik, kukiaste gliste mogu da izazovu jaku anemiju. %luzokoa, n.pr. desni, postae bleda, ivotinja e postati slaba i ponekad e se javiti "rna, kao katran spoli"a. Aast mladih ivotinja je ometen a krzno moe da postane slabo i suvo. .ivotinje mogu zbog in2ek"ije da oslabe i eventualno umru. $ukiaste gliste u svojoj pljuva"i proizvode antikoagulant (materiju koja spreava zgruavanje krvi) tako da se na mestu gde je kukiasta glista prikaena domainova krv ne zgruava. ;ko se glista pomeri, da bi se zakaila na drugom mestu, prvo mesto moe da nastavi da krvari, ponekad ozbiljno. #ijagnoza se postavlja nalaenjem jaja u 2ekalijama. $od vrlo mladih ivotinja moe da se javi jako oboljenje pre nego to zrele gliste ponu da polau jaja. #ijagnoza tada mora da se postavi pro"enjivanjem znakova bolesti. -drasle gliste su male, dugake su /15/P milimetara i retko se primeuju u stoli"i zbog svoje veliine i sposobnosti da se vrsto prikae za "revni zid. -ve gliste mogu da zaraze i oveka. Mogu da prodru kroz povrinu koe oveka (obino preko bosih stopala) i zatim se sele kroz nju izazivajui kono oboljenje. =avljaju se oteenja u obliku "rvenih linija pod koom, ponekad se rasprskavajui na povrini koe. -va oteenja izazivaju jak svrab. Earve e obino da uginu posle nekoliko nedelja i stanje bolesti e da nestane. 9 teim sluajevima larve mogu da naprave prolaz kroz kou i prodru u dublja tkiva. Mogu da izazovu oboljenje plua i bol u miiima. !rijavljeni su sluajevi ljudi koji su dobili "revnu in2ek"iju pseim kukiastim glistama. 9glavnom, ovi zaraeni ljudi ne pokazuju klinike znake bolesti. .retman: 9obiajeni preparati za unitavanje "revnih parazita i preporuke kada i kako tretirati prikazani su na kraju ovog poglavlja. Mere predostronosti: #a bismo spreili zarazu kukiastim glistama, treba da upamtimo da se ivotinje zaraavaju ili preko zaga enog zemljita i vode, ili preko svojih majki. &ret an okoline8 Earve kukiastih glista mogu da ive nekoliko nedelja u hladnoj, vlanoj zemlji, ali brzo uginu prilikom zamrzavanja ili u vrelim i suvim uslovima. #vorita i kutije sa peskom treba svakodnevno istiti. ;ko na povrinama ima 2ekalnog materijala, treba ga ukloniti, jer organski materijal umanjuje dejstvo sredstava za ienje. Aastvor izbeljivaa (/4I) je dobro sredstvo za ienje. %ve 2ekalije u dvoritu svakodnevno treba sakupljati. %paljivanje povrinskog sloja zemlje moe da uniti larve.

103

Medicinski tret an i i(olacija8 $ao i kod svake in2ek"ije, ivotinje zaraene kukiastim glistama treba drati odvojeno od ostalih, sve dok se njihova in2ek"ija ne izlei. !regled stoli"e treba sprovesti u vreme kada maii prestanu da sisaju, <5P nedelja posle poslednjeg tretmana, za vreme redovnog godinjeg pregleda i kod enki pre parenja. Neki vlasni"i se opredeljuju za redovno ienje od "revnih parazita. Mnogi veterinari preporuuju da se ivotinje iste od parazita bar jednom godinje. #a bi se spreilo zaraavanje ljudi, krajnje je znaajna dobra higijena. !osebno nauite de"u da peru ruke posle igranja i pre jela. Ne dozvoljavajte de"i da se igraju na mestima gde psi i make moda de2e"iraju. Ne dozvoljavajte makama da koriste peanike ili batu umesto kutije sa peskom. -sobe koje imaju dodir sa tlom, posebno kroz dui vremenski period, na primer vodoinstalateri ili elektriari koji postavljaju podzemne instala"ije, treba izme u sebe i tla da postave nepropustan materijal. (8araza kukiastim glistama kod ljudi esto se naziva *vodoinstalaterski svrabe+). -sobe koje se sunaju, posebno one koje lee na vlanom pesku ili zemlji tako e su izloene velikom riziku da budu zaraene. .ivotinjama ne treba dozvoljavati da de2e"iraju na plaama, a ljudi ne bi trebalo da bosonogi etaju po pesku. $-N>;%T? BE&%T? (%trongJloides) $onaste gliste su paraziti mesojeda i oveka. Btron#yloides tu e1aciensis je maji parazit a B% stercoralis moe da zarazi make i pse. Misli se da svaka vrsta domaina, to jest maka i pas, biva zaraena razliitom vrstom ili varijetetom parazita. 8namo, me utim, da B% stercoralis moe da se prenese sa oveka na psa i sa psa na oveka. &me konaste dolazi odatle to su ove gliste, iako relativno dugake (1mm), debele svega 4,437mm. -vo je neobina glista. !ostoje dva njena oblika@ parazitski i oblik zvani *slobodno ivei+, to znai da moe lepo da ivi i razmnoava se i izvan domaina. #rugi jedinstveni aspekt konastih glista je da su parazitski obli"i iskljuivo enke. =esmo li pobudili Vau panju, Aazliite vrste konastih glista zaraavaju konje, svinje, preivare kao to su krave i jeleni, gmizav"e i druge divlje ivotinje. &ma ih i u ;2ri"i, gde zaraavaju zebre i babune. .enka gliste ivi u "revu domaina, gde polae jaja. 8naajno je da jaja mogu da se razvijaju ak i ako ih nije oplodio mujak. 9 stvari i nema odraslih mujaka. =aja se izba"uju sa 2ekalijama ili se izlegu u larve u "revu, pa onda izba"uju napolje. -ve larve mogu da se razviju bilo u zarazne parazitske larve, bilo u slobodno ivee gliste ma koga pola. 8arazne larve ulaze u novog domaina tako to ih on proguta, ili pak kroz kou. -ne se zatim sele u plua, putuju do traheja i bivaju iskaljane pa progutane. %lobodno ivee gliste se pare, ali ne stvaraju nove slobodno ivee larve, ve samo zarazne larve koje moraju da u u u domaina da bi preivele. Veruje se da jaina i trajanje zaraze, vrsta i starost domaina i stanje domainovog imunog sistema utiu na razvitak larvi. Neke larve koje se sele mogu da ostanu u tkivima psa. $od kuje, ove larve mogu da na u put do mlenih lezda i zaraza moe da bude preneta direktno na ten"e, preko mleka. -vo je jedan od razloga to ten"i i kao vrlo mladi mogu da imaju jake zaraze.

104

Simptomi: B% tu e1aciensis kod maaka uglavnom ne izaziva oboljenje, ve kod nekih jedinki mogu u debelom "revu da se stvore beli vorii. ;ko se ovo desi, moe da se razvije hronina dijareja. Veina zaraza kod pasa nije oigledna, ili izaziva samo blagu dijareju. 8araze kod mladih tena"a mogu da postanu krajnje ozbiljne, pa i kobne. $od njih moe da se javi dijareja ili zna"i respiratornih bolesti, ukljuujui jako zapaljenje plua. #ijagnoza se postavlja tako to se u 2ekalijama, mikroskopskim pregledom, na u jaja ili, mnogo ee, larve. !okretljive larve se esto najbolje vide tako to se uzorak 2e"esa jednostavno nanese na ploi"u i pogleda kroz mikroskop. Aastvori koji se koriste za rutinski pregled 2ekalija de2ormisae larve i uiniti ih teko prepoznatljivima. Na uzorku 2e"esa mogue je izvesti poseban postupak za kon"entrovanje larvi, to olakava opaanje. -vo se naziva Caermanova tehnika. .retman: #o nedavno najei lek za tretman zaraze konastim glistama bio je tiabendazol, mada nije odobren za make od strane L#; (9prava za hranu i lekove). #anas se preporuuje tretman 2enbendazolom i ivermektinom, mada ni njih L#; nije odobrila. !reporuuje se da se ivermektin (/I rastvor) da oralno, u dozi od 4,P mgRkg (etiri puta vie od uobiajene doze). -vaj tretman moda mora da se ponovi. 9glavnom, ovi lekovi nisu korisni za uklanjanje larvi koje su uaurene u tkivima. Mere predostronosti: Earve konastih glista ubijaju niske temperature ili suva okolina. &mperativ je da se ivotinje dre u suvom i istom. $ao i kod drugih parazita koji se prenose 2ekalijama, dvorite i kutiju sa peskom treba odravati istim. -sobe koje su u dodiru sa 2ekalijama treba strogo da se pridravaju pravila higijene. C&>;%T? BE&%T? (Tri"huris vulpis ...) Ciaste gliste (&richuris vulpis, &richuris ca panula) su uobiajene kod pasa i ima ih irom sveta. &richuris serata se javlja kod maaka, ali retko. Ciaste gliste su ime dobile zbog oblika, slinog biu. !rednji deo gliste je veoma tanak, zadnji je zadebljan. Ciaste gliste ive u debelom "revu i slepom "revu. !as ili maka se zaraavaju tako to konzumiraju hranu ili vodu zaga enu jajima biaste gliste. !oto su progutana, jaja se izlegu i kroz tri mese"a larve sazru u odrasli oblik u slepom i debelom "revu, gde usta ukopaju u zid "reva i hrane se krvlju. -drasle gliste polau jaja koja se izba"uju sa 2ekalijama. =aja moraju da provedu u zemljitu oko / mese" da bi sazrela i postala sposobna da izazovu zarazu. Simptomi: 8na"i zaraze se menjaju u zavisnosti od broja glista u "revu. Mali broj glista ne izaziva znake, ali vei broj moe da dovede do zapaljenja "revnog zida. 9paljeno "revo stvara veliku koliinu sluzi. !onekad se javlja krvarenje u "revu, koje moe da dovede do anemije. .ivotinje mogu da imaju dijareju i da gube teinu.

105

$od vrlo tekih zaraza gliste mogu da probiju zid "reva i zapaljenje koje usled toga nastupa dovodi do prirastanja "reva za telesni zid. .ivotinje koje imaju ovo stanje mogu uestano da liu svoj desni bok, gde se deava prirastanje. Cilo je sluajeva zaraavanja ljudi sa &% vulpis. >ea zaraza kod ljudi je vrstom &% trichuria, ovejom biastom glistom. #ijagnoza se postavlja nalaenjem jaja u 2ekalijama. -va jaja treba razlikovati od jaja gliste koja zaraava beiku (Capillaria plica) i C% aerophila, parazita respiratornog sistema, ali ija jaja mogu da se na u u 2ekalijama. .retman: 8a preparate, videti tabelu na kraju ovog poglavlja. TA&N&N?E; (Tri"hinella spiralis) Colest izazvana &richinell5om spiralis nije znaajna kod ljubima"a, mada se javlja. Trihineloza moe da bude znaajna bolest kod ljudi i zato je ukljuen ovaj kratki prikaz. -drasla glista trichina ivi u tankom "revu. -na ne stvara jaja, ve ive larve koje prolaze kroz "revo i sele se po telu. Earve esto svoj put zavravaju u miinom tkivu gde stvaraju zid oko sebe (uaure se) i tu mogu da ostanu godinama, uspavane ali ive. .ivotinja se zarazi jedui miie (meso) ili druge organe zaraene ivotinje. 9glavnom su svinje izvor zaraze za ivotinje i ljude. 9aurene larve u svinji mogu da ive i do // godina. Simptomi: 8na"i bolesti se uglavnom ne vide, ni kod domaih, ni kod divljih ivotinja. Ejudi, pak, mogu da postanu teko bolesni i ak umru. $ada su odrasle gliste u "revu, osoba moe da povraa, ima dijareju, povienu temperaturu i bude utuena. $ada se larve sele izazivaju upalu krvnih sudova. Moe da se javi hemoragija (krvarenje) pod korenom nokata i beonjaama. $ada se larve uaure u miiima dolazi do jakih zapaljenja, bola i slabosti. 9 najteim sluajevima mogu da se jave zapaljenje plua, zapaljenje mozga (en"e2alitis) i otkazivanje sr"a. Trihinoza ljudi se najee otkriva za vreme perioda kada su larve uaurene u miiima. %imptomi koji su sa ovim povezani uglavnom dovode ove osobe lekarima. #ijagnoza se obino postavlja analizom krvi, koja bi ukazala na zapaljenjske pro"ese i dokazala oteenje miia. .retman: Nekoliko lekova je e2ikasno u unitavanju larvi u miiima, ukljuujui mebendazol (koji se i inae koristi za unitavanje nematoda). Trihinele ima irom sveta. Cila je mnogo ea pedesetih godina. /074. je otkriveno da se svinje zaraavaju jedui otpatke u kojima ima sirovog mesa. !ovedena je kampanja za obrazovanje stanovnitva, koja naroito ukazuje na vanost kuvanja mesa, posebno svinjskog, na temperaturi (u unutranjosti mesa) od bar O4VF. 8amrzavanje moe da uniti larve &% spiralis. $omade mesa tanje od /7 "m treba zamrznuti na temperaturi od 5/7VF bar 14 dana da bi se larve ubile.

106

CE1TO"E Festode (pantljiare) su gliste klase Cestoda u okviru kola Platyhel inthes. -va klasa se deli na dve potklase, Cestodaria i 6ucestoda, a ovoj drugoj pripadaju rodovi koji parazitiraju kod sisara. !antljiare su pljosnate, segmentirane gliste. %astoje se od glave, vrata i segmenata. Blava obino ima sisaljke ili miine kanale koji omoguavaju pantljiarama de se privrste za "revo ivotinje. %vaki segment pantljiare ima svoje sopstvene organe za razmnoavanje. Novi segmenti se neprestano stvaraju u predelu vrata, dok oni sa repa bivaju odbaeni kad sazru. -vi zreli segmenti sadre veliki broj jaja koja su esto grupisana u pakete. %egmenti mogu esto da se primete blizu anusa psa ili make. -vi segmenti mogu da se pokreu ako su nedavno izbaeni ili, ako su osueni, izgledaju kao zrna nekuvanog pirina ili semenke krastav"a. &n2ek"ije pantljiarom se obino primeuju kada se ovi segmenti prona u na ivotinji. %ve pantljiare maaka i pasa imaju ivotne "ikluse koji ukljuuju domaina5 posrednika. To su obino buve, ribe i domae ivotinje kao ov"e i svinje. %vi odrasli obli"i ovih pantljiara ive u probavnom sistemu make ili psa. 8animljivo je da same pantljiare nemaju probavni sistem, ve apsorbuju hranljive materije kroz kou. Najuobiajenije pantljiare maaka i pasa@ <ipylidiu caninu Vrste &aenia (tenija) 6chinococcus #ranulosus i 6% Multiocularis (ehinokokus) <iphyllobotriu latu (deverikina pantljiara) (psea pantljiara)

Bpiro etra ansonoides (spirometra) !%?S; !;NTE=&>;A; (#ipJlidium "aninum) -drasli oblik <% caninu ivi u makama, psima, lisi"ama i moda u ljudima. Nalazi se irom sveta. #omaini5posredni"i su buva ili vaka. -drasla glista, koja moe da bude dugaka do 74 "m, ivi u tankom "revu. %egmenti puni jaja se izba"uju sa 2ekalijama. #ok su topli, segmenti su aktivni, ali kako se sue oni se raspuknu i osloba aju jaja iz svoje unutranjosti. Vaka ili buva pojedu ta jaja. 9nutar insekta jaja se razvijaju u nezreli oblik. $ada pas ili maka pojedu insekta, nezreli oblik se razvije u odraslu glistu i ivotni "iklus je dovren. Simptomi: $od tekih zaraza, moemo da primetimo bol u trbuhu ili nervozu kod ivotinje. .ivotinja moe da povraa i ponekad da ima greve. %matra se da grevi potiu od otrova koje pantljiara stvara. ;ktivni segmenti oko analnog predela mogu ivotinju da nateraju da ih lie, ili da trlja ovaj predeo po podu. -bino su de"a ta koja se zaraze ovom pantljiarom tako to progutaju larvu buve ili odraslu vaku. 9glavnom, kod ljudi se simptomi vi aju retko. $od jakih zaraza mogu da se jave bol u trbuhu, dijareja i svrab u analnom predelu.

107

#ijagnoza zaraze <% caninu se postavlja pronalaenjem pokretnih segmenata, osuenih segmenata ili opaanjem jaja u 2ekalijama ukoliko je segment pukao. .retman: Najei tretman je prazikvantelom. #oza se odre uje u miligramima po kilogramu telesne mase. Ne moe da se koristi kod trudnih ivotinja. Tako e je delotvoran epsiprantel, ali ne moe da se koristi kod tena"a i maia mla ih od O nedelja. Mebendazol ne deluje. Vie detalja dato je na kraju ovog poglavlja. Mere predostronosti: Najvanije mere predostronosti su kontrola buva i vai. Na tritu ima dosta proizvoda koji u ovu svrhu mogu da se koriste. !reporuuje se tretman ne samo ivotinja, ve i okoline, da bi se unitilo to vie buva i njihovih larvi. VA%T? T?N&=; (Taenia) !ostoji 0 glavnih vrsta pantljiare tenija, od kojih O imaju za konane domaine pse i make. .ivotni "iklusi raznih vrsta tenije su slini. !lodni segmenti gliste izba"uju se sa 2ekalijama psa ili make. >esto se jaja osloba aju iz segmenata pre izba"ivanja. #omain5 posrednik proguta ova jaja koja su odmah zarazna. 9 domainu5posredniku se u tankom "revu osloba a embrion i nezreli oblik se seli kroz telo u razne organe, zavisno od vrste tenije. Nezreli oblik 2ormira malu kesu ispunjenu tenou, zvanu *beika+, koja ga okruuje i obezbe uje ishranu. $ada *beiku+ proguta konani domain osloba a se glava pantljiare koja se privruje za zid "reva, raste i segmentira se.
/atinsko ime *0 sa!inata *0 solium *0 (6dati!ena *0 kra33ei *0 multi'eps *0 o"is *0 pisi4ormis *0 serialis *0 taenia4ormis Doma#in 4o ek 4o ek Pas- med ed Pas Pas Pas Pas Pas Maka Doma#in-posrednik 3toka 3 inja O ca- ko/a- s inja- mar a- je"en 5r as O ca O ca- ko/a K!ni#- g"odari K!ni#- /ec 6"odari

!si ili make mogu da ostanu zaraeni godinu ili due i pantljiara moe da dostigne duinu do 1 metra. Simptomi: >ak i kod jakih zaraza, malo je znakova zaraze sem pruritisa (svraba) oko analnog predela i prona enih segmenata prilepljenih za krzno ivotinje. Aetko se javljaju "revne smetnje. 9glavnom, domain5posrednik pokazuje mnogo vie znakova bolesti od krajnjeg domaina.

108

8bog toga to se jaja esto osloba aju iz segmenata pre nego to se segmenti izba"e sa 2ekalijama, glavna metoda za postavljanje dijagnoze je mikroskopski 2ekalni pregled. %va jaja tenija su slina, a identina su jajima ehinokokusa. .retman: Vrste tenije su mnogo prijemivije na antihelmintike od ostalih vrsta pantljiare. ?2ikasni tretmani ukljuuju prazikvantel i epsiprantel, kao i mebendazol. Mere predostronosti: !reven"ija mora da se zasniva na zabrani makama i psima da jedu sirovo meso i iznutri"e i da love divlje ivotinje. Nezreli obli"i u domainu5posredniku se unitavaju zamrzavanjem ili kuvanjem. Vana je kontrola glodara. ?N&N-$-$9% (?"hino"o""us granulosus, ?. multio"ularis) !si i divlji kanidi slue kao konani domain za 6% #ranulosus. Ciljojedi, kao to su ov"e, su domaini5posredni"i. Eisi"e, make i psi su konani domaini za 6% ultiocularis, a leminzi i tekuni"e su domaini5posredni"i. Ejudi tako e mogu da slue kao domaini5posredni"i za obe vrste ehinokokusa. 8araza kod ljudi izaziva teku, ponekad smrtonosnu bolest zvanu ehinokokoza. #omain5posrednik proguta jaja ehinokokusa koja su izbaena sa 2ekalijama konanog domaina. =aja se izlegu i nezreli oblik prodire u zid "reva domaina5posrednika i seli se u razne organe, obino u plua i jetru. Aazvijaju se velike "iste, prenika 75/1,7 "m, koje sadre hiljade zaraznih, granulastih oblika. $ada konani domain proguta "iste, svaki od zaraznih oblika koji se nalazio u "istama moe da se razvije u odraslu pantljiaru koja je obino dugaka manje od O mm. -drasle gliste se privruju za tanko "revo gde mogu da ive do dve godine. Simptomi: $ao i kod pantljiara &aenia, konani domain retko pokazuje znake bolesti, osim ako pantljiare nisu prisutne u velikom broju. -bino ni domain5posrednik ne pokazuje znake zaraze. =aja ove pantljiare se ne izba"uju ravnomerno sa stoli"om. ;ko se prona u jaja, prosto je nemogue razlikovati ih od jaja &aenia, koja je mnogo ea pantljiara. .retman: !razikvantel u dozama od 7 mgRkg se obino koristi za tretman maaka i pasa zaraenih ehinokokusom. (<o a!i proi(vo'a *Fdravlje, i( Leskovca svoj proi(vod *3el ivet, @ ebenda(olA deklari$e kao e1ikasan protiv ehinokokusa). Vie in2orma"ija o preparatima za tretman nai ete na kraju ovog poglavlja. Mere predostronosti: $ontrola ehinokokusa zasniva se na spreavanju maaka i pasa da jedu delove ili pak "ele domaine5posrednike. .ivotinje ne smeju da se hrane iznutri"ama ili nekuvanim mesom. Mora da se kontrolie popula"ija glodara.

109

Ejudi postaju sluajno zaraeni tako to pojedu namirni"e zaraene jajima ehinokokusa. -vo moe da se dogodi konzumiranjem zaga enog bilja kao to su leni"i, jagode i slino. Auke mogu da se zagade batovanskim poslovima, ili na drugi nain, od zemlje koju su zagadile maje, ili pak psee, lisije ili 2ekalije drugih kanida. #obro operite voe i povre, a ruke obavezno sapunom. 8na"i zaraze mogu da ne budu primetni sve dok ne pro u godine od gutanja zaraznih jaja. Ejudi, za razliku od ivotinja, esto ispoljavaju znake zaraze ehinokokusom i zna"i su razliiti, zavisno od zaraenog organa. !arazitski tumori mogu da se razviju u mozgu, sr"u, pluima i jetri. ;ko bi ovi tumori kod oveka prsli, mogao bi da se javi ana2ilaktiki ok. $od ljudi zaraenih ehinokokusom, opera"ija je najei tretman. Novije terapije lekovima kao to je albendazol i albendazol sa prazikvantelom esto se primenjuju zajedno sa hirurgijom, ili samostalno ukoliko hirurgija nije op"ija. #?V?A&$&N; !;NTE=&>;A; (#iphJllobotrium latum) $ao i druge pantljiare, <% latu ivi u tankom "revu konanog domaina, to ukljuuje make, pse, lisi"e, medvede, ostale mesojede i oveka. 8a razliku od ostalih ve opisanih pantljiara, ona ima dva domaina5posrednika. -drasle gliste, koje mogu da dostignu duinu od /4 metara, nalaze se u tankom "revu konanog domaina. 9mesto da odba"uje segmente pune jaja, jaja <% latu se izba"uju kroz male *materine pore+ koje ima svaki segment. %egmenti koji su izba"ili sva jaja esto se odba"uju u lan"ima, umesto pojedinano. !oto su jaja poloena, potrebno je da ostanu u vodi P dana pre nego to postanu zarazna za prvog domaina5posrednika, jednu vrstu slatkovodnih ljuskara. 9nutar ovih domaina embrioni <% latu se razvijaju u drugostepene larve. %itne ribe esto progutaju ove ljuskare, pa se u njima razvija trea 2aza larvi. Velike ribe zatim pojedu male pa se treestepene larve premetaju u njihova tkiva. $onani domain se zarazi tako to pojede neku od ovih riba, sitnih ili krupnih, svejedno. &ako odrasla pantljiara moe da poraste vrlo velika, kod maaka i pasa ima minimalnih znakova zaraze. 9 ljudima, odrasla pantljiara moe da ivi i do 14 godina. <% latu iz "revnog sadraja apsorbuje veliku koliinu vitamina V/1. Aezultat je nedostatak vitamina V/1 kod nekih ljudi. Vitamin V/1 je neophodan za proizvodnju "rvenih krvnih zrna"a, pa njegov nedostatak moe da dovede do kobne anemije. Simptomi: =ako zaraeni ljudi tako e mogu da imaju dijareju, oteenja "reva i unih kanala i ponekad mogu da imaju simptome trovanja. #iajgnoza se uglavnom postavlja nalaenjem jaja u 2e"esu. Mora da se vodi rauna jer postoji slinost sa jajima pantljiare spirometre, kao i plunog parazita Para#oni us kellicotti.

110

.retman: Tretman prazikvantelom je esto pravi izbor kod maaka i pasa. &ako ga L#; nije odobrila za ovu svrhu, uobiajena je i prihvaena praksa da se ovaj lek koristi u ovu svrhu. #oze koje se preporuuju variraju. Ejudi se tretiraju prazikvantelom i niklozamidom. Mere predostronosti: !reven"ija se sprovodi spreavanjem ivotinja da jedu sveu ili nedokuvanu ribu. P!OTO8OE $-$F&#&=; (Fo""idia) $ok"idija su protozoe (jednoelijski organizmi) koji se razmnoavaju u "revnom sistemu pasa i maaka, najee kod maia i tena"a mla ih od est mese"i, kod odraslih ivotinja iji imuni sistem je oslabljen ili kod ivotinja koje su na drugi nain izloene pritisku (promena vlasnika, prisustvo druge bolesti). $od pasa i maaka, veina kok"idija je roda &sospora. &. 2elis i &. rivolta su najee vrste kod maaka. Nezavisno od toga koja vrsta je prisutna, o bolesti uglavnom govorimo kao o kok"idiozi. $ako mae odrasta, ono razvija prirodni imunitet prema dejstvu kok"idije. $ao odrasla jedinka, moe da nosi kok"idiju u svojim "revima, izba"uje "iste (uaurene larve) sa svojim 2ekalijama, ali da ne osea nikakvo dejstvo. Mae se ne ra a sa kok"idijom u svojim "revima. Me utim, poto je ro eno, mae je esto izloeno 2ekalijama svoje majke i ako ona izba"uje sa njima zarazne "iste, mlade ivotinje e verovatno da ih progutaju i kok"idija e da se razvije u njihovim "revima. !oto mladi maii, obino oni mla i od est mese"i, nemaju imunitet prema kok"idiji, organizmi e da se reprodukuju u velikom broju i parazitirae u "revima mlade ivotinje. -vo esto ima opasne e2ekte. -d izlaganja kok"idiji u 2ekalijama do razvitka bolesti treba oko /3 dana. Veina maia koji boluju od kok"idije su stoga stari dve nedelje, ili vie. &ako je veina in2ek"ija rezultat prenoenja sa majke, ovo nije uvek sluaj. %vako zaraeno mae je zarazno za druge maie. 9 odgajivani"ama, prihvatilitima, bolni"ama za ivotinje i t.d. razborito je izolovati te koji su zaraeni od onih koji nisu. Simptomi: !rvi znak da ivotinja pati od kok"idioze je dijareja. -na moe da bude izme u blage i veoma jake, zavisi od stepena zaraze. Mogu da budu prisutni krv i sluz, posebno kod sluajeva koji su jako napredovali. .ivotinje koje su jako pogo ene mogu tako e da povraaju, izgube apetit, postanu dehidrirane i, u nekim sluajevima, umru od ove bolesti. Veina zaraenih maia koje su autori sretali bili su u starosnoj grupi od etiri do dvanaest nedelja. Mogunost kok"idioze treba uvek uzeti u obzir ako se u ovoj starosnoj grupi jave retke stoli"e ili dijareja. Mikroskopskim pregledom stoli"e treba da se prona u "iste, to potvr uje dijagnozu. &ako su mnogi sluajevi uglavnom blagi, nije neobino videti da jake, krvave dijareje prouzrokuju dehidra"iju pa ak i smrt. -vo je najee kod ivotinja koje boluju, ili su zaraene, od drugih parazita, bakterija ili virusa. $ok"idioza je veoma zarazna, posebno me u

111

mladim maiima. >itava uzgajalita mogu da postanu zaraena, sa maiima raznih starosnih grupa koji su istovremeno pogo eni. .retman: Treba pomenuti da napetost igra ulogu u razvoju kok"idioze. Nije neobino da naizgled zdravo mae stigne u svoj novi dom i posle nekoliko dana dobije dijareju, sa dijagnozom kok"idije. ;ko je mae bilo u novom domu krae od trinaest dana, onda je imalo kok"idiju pre dolaska. 9pamtite da je period inkuba"ije oko trinaest dana. ;ko je mae sa novim vlasnikom bilo nekoliko nedelja, onda je kok"idiji bilo izloeno po svoj prili"i posle dolaska u novi dom. ;utori ovo naglaavaju jer su bili umeani u sudske sporove oko toga ko je odgovoran za trokove leenja, odgajiva ili vlasnik. -bino je kok"idija bila prisutna, da bi se ispoljila za vreme perioda privikavanja na novi dom. Na sreu, kok"idija se lei. Eekovi kao sul2adimetoksin i trimetoprim5sul2adijazin su e2ikasni u leenju i preven"iji kok"idije. !oto ovi lekovi ne ubijaju ove organizme, ve pre suzbijaju njihovu sposobnost razmnoavanja, odstranjivanje kok"idije iz "reva nije brzo. 8austavljanjem protozoine sposobnosti da se reprodukuje, mladunetu se omoguava da razvije sopstveni imunitet i ukloni organizme. -bino je potreban tretman lekovima od pet ili vie dana. Mere predostronosti: 8bog toga to se kok"idija prenosi putem 2ekalija ivotinje nosio"a, veoma je vano sprovoditi strogu sanita"iju. %av 2ekalni materijal mora da bude uklonjen. Nrana i voda nipoto ne smeju da budu zaga eni 2ekalijama. 9 svako doba treba da bude obezbe ena ista voda. Veina sredstava za dezin2ek"iju ne deluje uspeno na kok"idijuQ sagorevanje 2ekalija i ienje parom, potapanje u kljualu vodu ili /4I rastvor amonijaka su najbolji naini za ubijanje kok"idije. $ok"idija podnosi zamrzavanje. Cubavabe i muve mogu mehaniki da prenesu kok"idiju sa jednog mesta na drugo. Mievi i sline ivotinje mogu da nose kok"idiju i, kada ih maka ulovi i pojede, bude zaraena. %toga je kontrola insekata i glodara veoma vana u preven"iji kok"idioze. !see i maje vrste kok"idije ne mogu da zaraze oveka. K;A#&=; (Biardia "ati) Kardija su protozoe koje ive u tankim "revima pasa i maaka. Nalaze se u mnogim delovima sveta. &n2ek"ija ardijom se naziva ardijaza. Mnoge stvari o ovom parazitu ne znamo. %trunja"i se ne slau oko toga koliko vrsta ardije postoji i koja od njih napada koje ivotinje. Veterinari se ak ne slau ni oko toga koliko su in2ek"ije ardijom uobiajene i kada ih treba tretirati. 9glavnom, smatra se da je in2ek"ija ardijom uobiajena, ali bolest je retka. Mnogo toga o ivotnom "iklusu jo ne znamo. Kardija se razmnoava deobom. Maka postaje zaraena jedui "istini oblik parazita. 9 tankom "revu "ista se otvara i osloba a aktivni oblik koji se naziva tro2ozoit. -vaj poseduje 2lagele, strukture nalik na dlaku, koje se kao bi pokreu levo5desno, omoguavajui im da se kreu unaokolo. !rikainju se za zid "reva i razmnoavaju deobom na dva. !osle neznanog broja deoba, u nekom stupnju, na neznanom mestu, ovaj oblik stvara oko sebe zid (pretvara se u "istu) i prelazi u 2ekalije. Kardija u 2ekalijama moe da zagadi okolinu i vodu i zarazi druge ivotinje i ljude.

112

Simptomi: Veina in2ek"ija ardijom su asimptomatine. 9 retkim sluajevima u kojima se bolest javlja, uglavnom su zaraene mla e ivotinje i uobiajeni znak je dijareja. #ijareja moe da bude akutna, povremena ili hronina. 8araene ivotinje obino ne gube apetit, ali mogu da gube teinu. Lekalije su obino nenormalne, blede, loeg mirisa i deluju masno. 9 "revima ardija spreava pravilnu apsorp"iju hranljivih materija, oteuje 2ino tkivo "reva i utie na varenje. 1ijagnostika: Kardijaza je vrlo teka za dijagnostiku zbog toga to su protozoe toliko male a i ne prenose se sa svakom stoli"om. >esto je potrebna serija testova stoli"e (jedan test dnevno, tri dana). !osebni dijagnostiki testovi, pored rutinskog pregleda stoli"e, neophodni su za identi2ika"iju ardije. !ostup"i koje koristimo za identi2ika"iju oblih (&oxocara) i kukiastih glista (Ancylosto a, 0ncinaria), ubijaju aktivni oblik ardije i kon"entriu "istini oblik. #a bi se video aktivni oblik, moe na mikroskopskoj ploi"i da se pomea sa vodom mala koliina stoli"e i pregleda sa velikim poveanjem. !oto ovaj oblik ima 2lagele, moete da ih vidite kako se pomeraju unaokolo. ;ktivni obli"i se mnogo ee pronalaze u retkoj stoli"i. ;ko ikada imate priliku da pod mikroskopom vidite aktivni oblik ardije, iskoristite je' To je stvorenje zanimljivog izgleda. $rukastog je oblika i njegova anatomija doprinosi da lii na lik iz "rtaa, sa oima, nosem i ustima. $ada se jednom vidi, ne zaboravlja se. Fiste se mnogo ee nalaze u vrstim stoli"ama. 8a odvajanje "isti od ostatka stoli"e koriste se spe"ijalni rastvori. #eo rastvora koji sadri "iste se zatim ispituje mikroskopski. Testovi koji utvr uju prisustvo antigena ardije u 2ekalijama su sve dostupniji. Mnogo tee se izvode, skuplji su, a njihova pre"iznost moe da ne bude vea od drugih metoda. 9 budunosti e ovi testovi, nadamo se, biti savreniji tako da emo mnogo tanije moi da postavimo dijagnozu in2ek"ije ardijom. %ada treba protumaiti rezultate testa. To za Vaeg veterinara moe da predstavlja dilemu. -no to vidite (ili ne vidite), nije uvek tana predstava onog to imate. Negativan test moe da znai da ivotinja nije zaraena. Tako e moe da znai da ima premalo ardije u uzorku stoli"e koja je ispitana. Negativni rezultati testa su uobiajeni kod zaraenih ivotinja. ;ko se javi negativan test, veterinar e esto da sugerie ponavljanje ispitivanja stoli"e bar jo dva puta, na razliitim uzor"ima uzetim razliitih dana. !onovljeni testovi su esto neophodni za konano pronalaenje organizma. Dta sa pozitivnim testom, Kardija moe da se na e kod mnogih maaka, sa i bez dijareje. ;ko prona emo ardiju, da li je ona uzrok dijareje, ili je samo koin"iden"ija da smo je pronali, .ivotinja moe zaista da ima dijareju prouzrokovanu bakterijskom in2ek"ijom, dok smo ardiju (u ovom sluaju bezopasnu) sasvim sluajno pronali. Aezultate testova uvek treba tumaiti u svetlosti znakova, simptoma i istorije bolesti. .retman: ?vo nas opetQ tretman je tako e kontroverzan. !itanje je kada tretirati. ;ko je ardija na ena kod make koja nema simptome, treba li je tretirati, !oto ne moemo da znamo da li W% cati moe da zarazi oveka, esto nastupamo sa oprezom i tretiramo asimptomatiki zaraenu ivotinju da bismo spreili mogui prelazak na ljude. ;ko jako sumnjamo na in2ek"iju ardijom, ali ne moemo da na emo organizam, treba li u svakom sluaju da tretiramo, To se esto ini. !oto je esto teko utvrditi postojanje ardije u 2ekalijama maaka koje imaju dijareju, ako nema drugih oitih uzroka dijareje, esto tretiramo ivotinju za ardijazu.

113

!ostoji nekoliko tretmana za ardijazuQ neki od njih nisu odobreni od strane L#; (a erika 0prava (a hranu i lekove) za tretman ardijaze kod maaka. =edan od njih je metronidazol, ali on je stara praksa. #obra stvar u vezi sa ovim lekom je da tako e ubija neke tipove bakterija koje mogu da izazovu dijareju. Tako, ako je dijareja izazvana bakterijama a ne ardijom, mi ipak ubijamo uzronika i eliminiemo simptome. Na alost, metronidazol ima neke nedostatke. 9tvr eno je da nije /44I e2ikasan. %umnja se da je teratogen, zato ne sme da se daje trudnim ivotinjama. Na kraju, ukus mu je veoma gorak tako da mnoge ivotinje odbijaju da ga piju, posebno make. Ninakrin hidrohlorid je korien ranije, ali nije ba e2ikasan i moe da proizvede neeljene e2ekte kao to je letargija, povraanje, anoreksija (gubitak apetita) i poviena temperatura. Lurazolidin se koristi e2ikasno u tretmanu ardijaze kod maaka. Moe da izazove povraanje i dijareju i ne sme da se koristi kod trudnih maaka. Noviji lek, albendazol, pokazao se 74 puta e2ikasnijim od metronidazola i /4 5 <4 puta e2ikasniji od hinakrin hidrohlorida, prilikom ubijanja ardije u laboratoriji. Nije odobren za make. !rimeeni su neki ozbiljni neeljeni e2ekti albendazola, ukljuujui oteenje kotane sri. !oto tako e moe da izazove uro ene de2ekte, ne sme da se koristi kod trudnih ivotinja. 9 novom malom prouavanju, 2enbendazol se pokazao e2ikasnim u tretmanu ardijaze kod pasa, ali nije odobren za primenu kod maaka. %ada dolazimo do jo jedne nepoznani"e. Mogue je da ovi tretmani samo uklanjaju "iste iz 2ekalija a ne ubijaju svu ardiju u "revima. -vo znai da je, ak iako je 2ekalni pregled posle tretmana negativan, organizam jo uvek prisutan u "revima. -vo je posebno tano kod starijih tretmana. %toga tretirane ivotinje jo uvek mogu da budu izvor zaraze za ostale. Tabela saima prethodne in2orma"ije@
Preparat Metronida/o" 9inakrin :idro:"orid ;".enda/o" <!ra/o"idin Do&a 12725mg8kg d a0!t dne no- 5 dana 6-5mg8kg d a0!t dne no- 5 dana 25mg8kg d a0!t dne no- 2 dana 4-5mg8kg d a0!t dne no- 5710 dana Primena kod trudni( maaka. ili mai#a 2e 2e 2e 2e

Mere predostronosti: Fiste mogu da ive nekoliko nedelja do nekoliko mese"i izvan domaina u vlanoj i hladnoj okolini. %toga travnja"i, parkovi, tenare i druge povrine koje mogu da budu zaraene ivotinjskim 2ekalijama, mogu da budu izvor zaraze za Vaeg ljubim"a. Treba da drite svog ljubim"a podalje od prostora zaga enog 2ekalijama drugih ivotinja. To nije uvek lako. $ao i kod drugih parazita sistema za varenje, preven"ija irenja ardije se usredsre uje na testiranje i tretman zaraenih ivotinja i na primenu sanitarnih mera za smanjenje ili ubijanje organizama u okruenju. Aastvor lizola, izble ivaa ili amonijaka su e2ikasni protiv ardije. Na kraju, moe li ardija da zarazi oveka, To je jo jedna nepoznani"a. !ostoje mnoge vrste ardije i strunja"i ne znaju da li one zaraavaju samo spe"i2ine domaine. &zvori nekih in2ek"ija kod ljudi povezani su sa dabrovima i drugim divljim i domaim ivotinjama. #ok

114

ne spoznamo drugaije, razumno je smatrati zaraene ivotinje sposobnim da prenesu ardiju na ljude. Moda ste uli o epidemijama ardije koje su se javile zbog pijenja zaga ene vode. 8araza gradskih izvora vode obino se dovodi u vezu sa divljakim izlivima oveka. 9 seoskim sredinama, dabrovi se najee okrivljuju za zaga ivanje jezera i potoka. ?pidemije ardije su se tako e javljale u dnevnim borav"ima, sa de"om koja su imala higijenske navike ispod optimalnih. T-$%-!E;8M; (ToZoplasma gondii) &oxoplas a #ondii se nalazi irom sveta i moe da zarazi gotovo svaku toplokrvnu ivotinju ili pti"u kao i ljude. &n2ek"ija ovim parazitom, zvana toksoplazmoza, kod ljudi moe da bude vrlo ozbiljna. &oxoplas a #ondii moe da se prenese sa trudne ene na njen 2etus i izazove abortus ili uro ene nedostatke. $od de"e i odraslih moe da izazove druge znake i ponekad je kobna. Moe da izazove teke bolesti kod osoba sa slabim imunim sistemom, kao to su one koje su podvrgnute hemoterapiji ili zaraene virusom N&V. Aazmatranja u %;# pokazuju da je zaraeno 34I maaka i 17574I ljudi (in2ek"ija bez, ili sa vrlo malo simptoma). Make su jedini primarni domain &% #ondiiQ one su jedini sisari kod kojih se &oxoplas a prenosi 2ekalijama. $od make, reproduktivni oblik &% #ondii ivi u "revu i oo"iste (jajoliki nezreli obli"i) izlaze iz tela sa 2ekalijama. -o"iste moraju da budu u okruenju /57 dana pre nego to postanu zarazne. Vano je upamtiti ovo kada raspravljamo o preven"iji zaraze. Make prenose &% #ondii u svojim 2ekalijama nekoliko nedelja poto su zaraene. -o"iste mogu da preive i nekoliko godina u okruenju i otporne su na veinu dezin2ek"ionih sredstava. #omain5posrednik, kao to su glodari ili pti"e, ili druge ivotinje kao pas ili ovek, proguta oo"iste i one se sele u miie i mozak. $ada maka pojede zaraeni plen5posrednika (ili deo neke vee ivotinje, na primer svinje), parazit se osloba a u makinom "revu i ivotni "iklus moe da se ponovi. $od ma kog toplokrvnog domaina &% #ondii tako e moe da se prenese in utero (preko postelji"e) i preko mleka. %ve u svemu, glavni izvori zaraze za maku su nekuvano meso (obino svinjsko), zaraeni plen, ili in utero odnosno kao mae preko mleka. Ejudi, psi i ostali sisari obino se zaraze preko mesa, nekuvanog mleka od zaraenih koza ili sluajnim gutanjem dela majih 2ekalija sa ruku ili namirni"a. &% #ondii moe da izazove bolest kod pasa i maakaQ mnogo ee se primeuje kod maaka. 8na"i toksoplazmoze kod ljubima"a su nespe"i2ini@ grozni"a, gubitak apetita, potitenost. %ledei zna"i mogu da se jave u zavisnosti od toga da li je zaraza akutna ili hronina i gde se &% #ondii nalazi u telu@ u oku moe da izazove upaluQ u pluima zapaljenje pluaQ u sr"u aritmijeQ u probavnom sistemu povraanje, dijareju, bol u trbuhu i uti"uQ u nervnom sistemu padavi"u, paralizu i gubitak nervnih 2unk"ijaQ u miiima ukoenost i atro2iju. Maii mogu da se rode mrtvi ili bolesni. $od ivotinja, kao i kod ljudi, bolest je ea kod onih sa oslabljenim imunim sistemom. Make sa toksoplazmozom treba ispitati na zaraze takvim virusima kao to je maja leukemija, virus gubitka imuniteta (*maja sida+) i maji in2ektivni peritonitis. $od pasa, uznemirenost moe da izazove gubitak imuniteta i omogui &% #ondii da se razvije. Toksoplazmoza moe da bude znaajan izaziva abortusa kod ova"a.

115

Merenje antitela prema &% #ondii u krvi je najbolji nain postavljanja dijagnoze. !onekad u 2ekalijama mogu da se na u oo"iste, ali one su toliko sline nekim drugim parazitima da ovo ne moe da bude pouzdan metod za dijagnostiku. -sim toga, make izba"uju oo"iste samo na kratko (oko 153 nedelje), a esto se dogodi da ih ne izba"uju kada pokazuju znake bolesti. 8a tretman toksoplazmoze koristi se antibiotik klindami"in. Me u lekovima koji se jo koriste su pirimetamin i trimetoprimRsul2adijazin. -ko 64I ljubima"a koji boluju od toksoplazmoze mogu da se oporave zahvaljujui tretmanu. -poravak je manje izvestan kod ivotinja koje su mlade ili imaju jako oslabljen imuni sitem. Cubavabe i muve mogu da poslue kao domaini5prenosio"i &% #ondii, nosei maji 2ekalni materijal u svojim telima. $ontrola ovih napasti moe da pomogne u spreavanju irenja &% #ondii. .ivotinje ne bi trebalo hraniti sirovim mesom ili kostima niti im treba dozvoliti da preturaju po smeu. !oto &% #ondii moe da se na e u nepasterizovanom kozjem mleku, ljubim"ima ne treba dozvoliti da ga piju. Make kojima se doputa da tumaraju okolo, mogu da se zaraze preko ulovljenog plena kao to su mievi i pti"e, tako da je najbolje make drati u kui. Lekalije treba uklanjati iz posude sa peskom svakodnevno i prikladno ih unititi. !osude za pesak redovno perite vrelom vodom. !sima ne treba dozvoliti pristup posudama sa peskom za make. Ejudi mogu da se zaraze bilo in utero (u materi"i), bilo sluajnim gutanjem oo"isti. ;ko se &% #ondii prenese na 2etus preko materi"e zaraene trudne ene rano u trudnoi, vrlo je mogu spontani pobaaj. ;ko se zaraza javi u kasnijem periodu trudnoe (/451< nedelje), dete moe da ima ozbiljne ili ak kobne uro ene poremeaje ukljuujui hidro"e2alus, slepou i mentalnu zaostalost. Veina zaraenih trudni"a nema simptome. !riblino 64I zaraenih trudni"a e da prenese zarazu na svoje 2etuse. Ejudi zaraeni preko progutanih oo"isti mogu da postanu utueni i da imaju grozni"u, uveane lim2ne vorove i, re e, upalu sr"a. #ijagnoza se uglavnom postavlja serolokim (krvnim) testovima. 3dgovori na neke nedoumi$e: Vlasni"i maaka, kao ni veterinari, nemaju znaajno vei rizik od zaraze &% #ondii nego to ima ostatak popula"ije. 9 %;#, mnogo je verovatnije da ljudi postanu zaraeni jedui sirovo meso, nego od baratanja majim 2ekalijama. Tako e se zaraavaju jedui neoprano voe i povre. Ne usredsre ujte se samo na make' Nije verovatno da ete da se zarazite milujui zaraenu maku. -o"iste se ne lepe za krzno kao jaja valjkastih glista. Maka e, ure ujui krzno, uglavnom ukloniti sve oo"iste pre nego to postanu zarazne. Nije verovatno da moete da se zarazite majim ugrizom ili grebanjem. Ma kako udno izgledalo, zdrava maka koja je na testu pozitivna na &% #ondii je verovatno bezbednija od one koja je negativna. #a objasnimo ovo. Make koje su pozitivne bile su izloene toksoplazmozi. Aazvile su jak imunitet prema &% #ondii, to znai da je vrlo malo verovatno da ponovo postanu zaraene i ponu da izba"uju oo"iste, ukoliko bi bile ponovo izloene zarazi u toku godine nakon prve zaraze. !reko polovine maaka koje su bile zaraene imaju imunitet ak do 6 godina. Negativne make, me utim, nemaju imunitet ili zatitu protiv zaraze &% #ondii. ;ko se zaraze, izba"ivae oo"iste koje mogu da zaraze ljude i druge ivotinje.

116

Trudni"e bi trebalo da zapamte da je, na primer u %;#, izlaganje &% #ondii preko hrane mnogo ee nego preko majih 2ekalija, me utim, oba su mogua. Trudni"e i one koje planiraju trudnou trebalo bi da sa svojim lekarima odlue da li je potrebno obaviti testove na &% #ondii. +reven$ija toksoplazmoze: Ne jedite nekuvano i nedovoljno kuvano meso. Meso treba da bude kuvano bar 14 minuta na temperaturi (u unutranjosti) od O4VF. Ne pijte nepasterizovano mleko. Ne jedite neoprano voe i povre. !osle rada sa sirovim mesom perite toplom sapuni"om ruke i povrine na kojima se priprema hrana. $ada radite u bati nosite rukavi"e, posle toga operite ruke. !re jela operite ruke (naroito de"a). !eanike za de"u pokrivajte. Ne pijte vodu iz prirode, osim ako je prokuvana. Ne hranite make sirovim ili nedovoljno kuvanim mesom. Tako e im nemojte davati nepasterizovano mleko. Ne dozvolite makama da love ili tumaraju uokolo. Ne dozvolite makama da batu ili prostor za igru de"e koriste umesto kutije sa peskom. %vakodnevno uklanjajte 2ekalije iz kutija sa peskom i perite kutije vrelom vodom. $ontroliite popula"iju glodara i ostalih poten"ijalnih domaina5posrednika. Trudni"e i osobe sa oslabljenim imunitetom ne treba da iste kutije sa peskom. MAN+E 8NAA+N, PA!A8,T, BN;T-%T-M; (Bnathostoma) =aja naputaju telo sa 2ekalijama, ali im je potrebno da budu u vodi da bi se razvila u larve. =aje se izlee i larva pliva unaokolo dok je malena vodena buva ne pojede. Earva se razvija u vodenoj buvi dogod ovu ne pojede riba. %amo malo, nismo jo ni blizu zavretka' Earva se u ribi razvija u konani nezreli oblik. Aibu zatim pojede neto vee i larva biva oslobo ena i moe da se seli kroz tu ivotinju. To moe da traje i traje. $onano, maka pojede ivotinju koja sadri larvu i ova je ponovo slobodna. (!arazitolozi sa univerziteta $ornel opisuju sluaj psa koji je zaraen gnatostomom jedui mrtvu tropsku ribu iz akvarijuma). ;li ekajte, ona ne ostaje u elu"u ve prolazi kroz eludani zid i seli se u jetru, miie, vezivna tkiva. !osle tri mese"a larva se vraa u eluda", gde se kao odrasla jedinka kai na eludani zid. 8a vreme selidbe zrele larve kroz tkiva mesojeda mogu da nastanu velika oteenja. 9 elu"u oko zrele gliste mogu da se stvore vorovi. -ni narastaju, mogu da puknu i sadraj elu"a moe da se izlije u stomanu duplju. -vo izaziva jako zapaljenje koje se zove peritonitis i koje moe da bude kobno. .retman: Tretman gnatostome je nepoznani"a, mada postoje neki izvetaji koji ukazuju da albendazol moe da bude e2ikasan.

117

Moe li gnatostoma da zarazi oveka, Earve koje se sele na ene su pod koom gde stvaraju tunele koji se razvijaju u gnojna zapaljenja. Earve tako e mogu da se sele do oka ili mozga, izazivajui ogromna oteenja. L&8;E-!T?A; (!hJsaloptera) Vrste 2izaloptere nalaze se irom sveta i zaraavaju tako razliite ivotinje kao to su jeevi, golubovi i majmuni. -drasla 2izaloptera izgleda kao skraena verzija valjkaste gliste i to je ono to stvara izvesnu zabunu. ;ko se na e u pseoj ili majoj povra"i, lako moe da se pomisli da je valjkasta glista. =aja 2izaloptere kao i valjkastih glista se nalaze u 2ekalijama, ali se razlikuju po izgledu. -drasla glista se prikainje za eludani zid maaka i pasa i njena jaja odlaze u 2ekalije. Cube progutaju jaja koja sadre larve. !as ili maka koji pojedu insekta postaju zaraeni. Ne smatra se da je 2izaloptera ozbiljan uzronik oboljenja, ali u nekim sluajevima moe da izazove krvarenje u elu"u. $od jakih zaraza moe da do e do povraanja, gubitka apetita i pojave "rne, kao katran, stoli"e. Nema poznatog tretmana, me utim, noviji preparati kao 2enbendazol mogu da budu e2ikasni. ,:EN+E O" PA!A8,TA $-E&$- >?%T%trateko ienje je praksa koju preporuuje ;meriko udruenje veterinara parazitologa (;;V!) i Fentri za kontrolu i preven"iju bolesti (F#F).

T )ten$i
-tponite tretman sa 1 nedelje, ponovite ga u <, 6 i P nedelja starosti. !osle toga upotrebite preventivni lek protiv sranog "rva, koji je tako e e2ikasan protiv kukiastih i oblih glista.

T Ma*i'i
$od maia, poto se ne javlja prenatalna in2ek"ija, izluivanje jaja poinje kasnije nego kod tena"a i u nekim podrujima rizik od valjkastih i kukiastih glista kod maaka je srazmerno manjiQ ienje maia moe da otpone sa 6 nedelja starosti i treba da se ponovi sa P i /4 nedelja. 1ojilje Tretirati jednovremeno sa mladima. 3drasli psi i ma*ke Tretirati redovno zbog preventive. Motrite na parazite u okolini i uklanjajte ih. Novousvojene ivotinje Tretirati odmah, zatim nakon 1 nedelje i potom prema gornjim preporukama.

118

=ekalni pregled Lekalni pregled bi trebalo izvesti odmah po odbijanju maia od dojenja, <5P nedelja posle poslednjeg tretiranja zaraze, u vreme redovnog godinjeg pregleda i pre parenja enki.

T;utori ovih tekstova preporuuju vlasni"ima novousvojenih maia i tena"a da

pribave istoriju ienja od parazita svog novog ljubim"a i da kontaktiraju svog veterinara u vezi sa dodatnim ienjem, ako je potrebno. !A?!;A;T& 8; -A;EN& TA?TM;N FA?VN&N !;A;8&T;
Sastojak Di(loro4en8toluen Di(lor"os 9e3antel8pra&ik"antel 9en3enda&ol 7e3enda&ol Soli pipera&ina Pirantel pamoat8pra&ik"antel Pra&ik"antel %psiprantel Deluje na V- K- =- P V- K- =- P V- K- @- =- P V- K- @- = V- K- @- = V V- K- =- P =- P =- P 7inimalna starost8te2ina > i"i ? 1-1 kg > i"i ? 1-1 kg > i"i ? 0-' kg nema granice nema granice > i"i ? 6 nede"ja > i"i ? 4 nede"je i"i 0-A kg > 6 nede"ja > A nede"ja

8naenje oznaka u koloni *deluje na+@ V 5 valjkaste gliste (ToZo"ara) $ 5 kukiaste gliste (;n"Jlostoma, 9n"inaria) C 5 biaste gliste (Tri"huris) T 5 pantljiare tenija (Taenia) ! 5 psea pantljiara (#ipJlidium "aninum)

119

K!$, *,MAN, , ,M0N, 1,1TEM

Eim2ni i imuni sistemi su vrlo tesno povezani. #a bi 2unk"ionisali, oba zahtevaju onaj drugi. Eim2ni sistem 2iltrira i uklanja otpatke iz tela. &muni sistem je najvei deo odbrambenog sistema tela, i proizvodi elije i izvesne proteine zvane antitela, za borbu protiv in2ek"ije. $rv se sastoji od nekoliko razliitih tipova elija i proteina. Frvene krvne elije (krvna zrn"a) daju krvi boju a odgovorne su za transport kiseonika i ugljen dioksida u i iz tkiva tela. #rugi sastavni deo krvi su bele krvne elije (zrn"a), koje slue za borbu protiv in2ek"ije. Selije treeg tipa, trombo"iti, krue krvotokom. -ni su odgovorni za zgruavanje. Frvena i bela krvna zrn"a i trombo"iti se stvaraju u kotanoj sri. 9 dodatku elijama, krv se jo sastoji i od tenog dela bogatog proteinima, koji se zove plazma. *,MAN, 1,1TEM =edan od naina na koji se telo bori protiv bolesti je lim2ni sistem, koji 2iltrira i uklanja otpatke iz tela. Male, okrugle lezde, zvane lim2ni vorovi, odgovorne su za glavninu rada lim2nog sistema. Eim2ni vorovi su me usobno povezani nizom *"evi+ (lim2ni sudovi) nazvanih lim2ati"i, koji grade veliku mreu po "elom telu. %lezina, veliki organ smeten u trbunoj duplji, tako e je povezana sa lim2ati"ima. Eim2ni sudovi sakupljaju neke od masnih produkata varenja. Tako e sakupljaju tenosti koje su iz krvnih sudova *pobegle+ u tkiva. -vi produkti i tenosti se zajedniki nazivaju lim2a. Eim2a se prenosi u sve vee i vee sudove, dok se sve zajedno ne okupe u grudima i unesu lim2u u velike vene koje vode ka sr"u. Tenosti sakupljene po tkivima u telu se 2iltriraju kroz lim2ne vorove dok ne produe dalje u lim2atike i izmeaju se sa masnim produktima varenja u velikim lim2nim kanalima. Eim2ni vorovi 2iltriraju elijske otpadne proizvode i strani materijal u tenosti, ukljuujui poten"ijalno opasne in2ektivne esti"e kao to su bakterije i virusi. ,M0N, 1,1TEM &muni sistem je sistem opstanka i odbrane tela. -n prepoznaje strane supstan"e (one koje ne pripadaju telu t.j. viruse, bakterije, polen) prema njihovim molekularnim svojstvima i odstranjuje ih iz tela. #V; L9N$F&-N;EN; #?E; &M9N-B %&%T?M; &muni sistem moe da se podeli na dva 2unk"ionalna dela, na osnovu toga koliko su spe"i2ine njihove 2unk"ije. Ta dva dela su nazvana uro eni imuni sistem i adaptivni (prilagodljivi) imuni sistem.

120

&ro%eni imuni sistem: %vi organizmi, ak i drvee, imaju neto to bi moglo da se smatra uro enim odbrambenim sistemom. 8a drvee to bi bila njegova kora, za pse i make njihova koa, a za bakteriju to bi bio elijski zid oko nje. 9ro eni imuni sistem je prva linija odbrane. -n je nespe"i2ian, znai stvoren je da manje ili vie zadri sve napolju. -n je i neprilagodljiv, znai da se njegova delotvornost ne menja sa ponovljenom izloenou stranoj materiji. $ao dodatak koi, stomana kiselina, sluz u respiratornom sistemu i spe"ijalne hemikalije u pljuva"i, tako e su deo ovog uro enog sistema. !ostoje tako e izvesne elije u telu, zvane 2ago"iti (derai) u koje spadaju elije zvane mono"iti i makro2age (doslov"e, veliki derai') i one pripadaju uro enom imunom sistemu. -ve elije e da jedu sve strano to im se na e na vidiku. %rednjevekovni zamak bi bio dobra analogija sa uro enim imunim sistemom. Visoki zid zamka i ana" oko njega su napravljeni da skoro sve zadre napolju. &graju istu ulogu kao koa, sluz i stomana kiselina. 9 an"u imamo aligatore, koji e kao makro2age u telu, pojesti skoro sve. /daptivni imuni sistem: $ao dodatak uro enom imunom sistemu, psi, make i ostale ivotinje, ukljuujui oveka, imaju adaptivni (prilagodljivi) imuni sistem. -vaj sistem titi telo od spe"i2inih stranih napadaa, gradei razliite taktike prema razliitim napadaima. #elovi adaptivnog sistema komuni"iraju jedan sa drugim i razvijaju pamenje o raznim napadaima sa kojima se sukobljavaju. 9 naoj analogiji sa zamkom, adaptivni sistem bi se sastojao od streliara, kopljanika, tobdija i maevala"a. %vi oni koriste razliita sredstva i tite od onih napadaa za koje su najbolje opremljeni. !amte prethodne bitke i mogu da unaprede brzinu i e2ikasnost kojom brane zamak. ,ajedni*ki rad: 9ro eni sistem je prva linija odbrane. ;ko je napada zaustavljen uro enim sistemom, nee da se javi nikakva bolest. ;ko, me utim, napadaa ne moe da zaustavi uro eni sistem, aktivira se adaptivni sistem. ;ko je on uspean, telo e da se oporavi. ;daptivni sistem e tako e da zadri seanje na napadaa. Tako, ako bude ponovo izloen napadu istog, adaptivni sistem e da pokrene veu i bru odbranu, obino predupre ujui bolest. ;ko ni uro eni ni adaptivni sistem nisu e2ikasni, moe da do e do smrti. S?E&=? &M9N-B %&%T?M; Dto bolje nauimo o tome kako radi imuni sistem, to bolje emo da razumemo igrae. Selije imunog sistema sve polaze iz kotane sri, ali sazrevaju na razliitim putevima. -d granulo"ita, neutro2ili i eozino2ili imaju sposobnost da gutaju strane elije i druge materije, dok od agranulo"ita tu osobinu imaju mono"iti. -ni su 2ago"iti (derai). $ao deo uro enog imunog sistema, razgra uju i ubijaju strane napadae. Tako e mogu da slue i kao deo adaptivnog sistema predstavljanjem delova napadaa (antigeni) ostalim elijama adaptivnog sistema, upozoravajui ih na prisustvo napadaa. Eim2o"iti imaju ivotni "iklus slian ivotinjskom. *Aa aju+ se u kotanoj sri. $ako sazrevaju, tako se *obrazuju+. Neki od njih odlaze u lezdu timus (razliitu od tiroidne lezde) i tamo se obrazuju. -vi se nazivaju T elije (T od timus). T elije aktiviraju ostale elije odbrambenog sistema. -stali lim2o"iti se obrazuju u razliitim oblastima. $od pti"ae oblast naziva *bursa+, pa se takvi lim2o"iti zovu C (be) elije. Cursa je modi2ikovani deo "reva. %isari ovaj deo nemaju, pa umesto u njega elije odlaze u zametkovu jetru ili ostaju u kotanoj sri gde se obrazuju. Tako *C+ kod C elija moe da bude i namesto *bone marroY+ 5 kotana sr (eng.). -ve elije proizvode antitela.

121

=ednom naobrazovani, C i T lim2o"iti se zatim zapoljavaju i kreu se kroz telo tamo gde ima posla. &maju tenden"iju da se okupljaju u lim2nim vorovima i slezini. - naobrazbi lim2o"ita bie vie rei napred. &M9N& -#B-V-A Dta su antigeni, ;ntigeni su molekularne strukture na povrini takvih esti"a kao to su bakterije, virusi i polen. ;ntigene telo prepoznaje kao *strano+ i oni ga podstiu da se od njih brani. ;ntigeni imaju razliite veliine i oblike. Tako e imaju i posebnost. To znai da e sve bakterije, ili virusi, ako su istog tipa imati iste, ili skoro iste antigene. Virus na svojoj povrini uglavnom ima nekoliko razliitih vrsta antigena. &sto vai za bakterije, parazite i t.d. Nao"raz"a lim(o$ita i prepoznavanje antigena: %vaki lim2o"it, bilo C ili T tipa, obrazuje se za prepoznavanje jednog posebnog antigena, koji ima izvesni oblik i veliinu. -brazovane C i T elije koriste re"eptore (prijemnike) antigena na svojoj povrini za prepoznavanje antigena. ;ntigen i re"eptor se uklapaju kao brava i klju. Neki lim2o"iti, na primer, imae samo re"eptore za odre eni antigen (nazovimo ga ;/) na parvovirusu. #rugi lim2o"iti e imati samo re"eptore za hipotetiki antigen ;1 na parvovirusu. (Telo moe da raspozna mnogo antigena na jednom napadau i da odgovori na svaki od njih.) #ruga popula"ija lim2o"ita ima re"eptore za spe"i2ine antigene na bakteriji salmonela. Trei jedino raspoznaju odre eni antigen na polenu trave. $ada razmislite o tome, zaista je zapanjujue. Na svetu ima miliona antigena, a tela sisara proizvode razliite lim2o"ite koji prepoznaju svaki od njih. Selije ivotinjskih tela tako e sadre antigene. C i T elije su nauene da ih ignoriu i da ih smatraju za *svoje+. Aazliite krvne grupe kod ljudi@ ;, C, ;C i 4 proistiu iz razliitih antigena na "rvenim krvnim zrn"ima. Tako e C i T elije ljudi sa krvnom grupom C prepoznati antigen *;+ koji se nalazi na "rvenim krvnim zrn"ima grupe ; kao strani. B#'elijski odgovor antitelima i imunost telesnih te*nosti: $ada re"eptor C elije prepozna i prikai se za antigen *za koji je napravljen+ (opet emo upotrebiti hipotetiki ;/), to je znak C eliji da pone da gradi odbranu. C elija proizvodi molekule zvane antitela (koja su proteini) za borbu protiv bolesti. C elije koje proizvode antitela tako e se nazivaju i *plazma elije+. !onekad se antitela oznaavaju kao *imunoglobulini+. ;ntitela na sebi imaju prijemne povrine koje e da se poveu sa antigenima ;/. Na svakom antitelu postoje dva takva mesta, koja se nazivaju *spojke za antigen+. %poj antigena i antitela se naziva *imuni kompleks+. %pojke za antigen nisu /44I spe"i2ine. -vo znai da iako je antitelo stvoreno u odgovor na jedan antigen, u ovom sluaju antigen ;/, ono e biti sposobno da se prikai i na drugi antigen, n.pr. antigen ;1. Moete da shvatite kako to sve moe da se doga a ako ste ikada sastavljali slagali"u. Moete obino da na ete po nekoliko komada koji se skoro uklapaju, ali samo jedan se uklapa potpuno. Ae"eptori antigena ponekad mogu da se poveu sa antigenima koji se skoro uklapaju, umesto sa onim antigenom za koji su stvoreni. $ada se dogodi, ovo se naziva *unakrsna reak"ija+. 9nakrsne reak"ije mogu da budu problem prilikom izvo enja laboratorijskih analiza. Ae"imo da analizirate krv ivotinje da biste utvrdili da li ima antitela za na hipotetiki ;/. Ae"imo tako e da e antitela za antigen koji emo nazvati C/ (koji je iz savim razliitog organizma), tako e da se poveu sa ;/. ;ko krv nae ivotinje ima antitela za ;/, test e biti pozitivan, ali ako krv ne sadri antitela za ;/, a sadri antitela za C/, test e tako e da izgleda pozitivan. 9 ovom sluaju lano pozitivan. 9 telu povezivanje antigena i antitela moe da ima za rezultat @ 5 neutralizovanje otrova, ako je antigen bio na otrovu 5 deaktiviranje virusa, ako je antigen bio na virusu

122

5 aktiviranje niza proteina (zvanog *komplement+) za ubijanje elijaQ antitelo i komplement zajedno mogu da razloe bakterije i tako ih unite. 5 prikazivanje antigena (i ono na ta je on prikaen) mnogo privlanijim za 2ago"ite. -vo se naziva opsoniza"ija. ;ntitelo povezano sa antigenom je kao sen2 na hrenovkama 5 2ago"ite e ih jesti sa veim uivanjem' .#'elijski odgovor i 'elijski imunitet: $ada se re"eptor na T eliji povee sa antigenom on aktivira T eliju. Neke T elije e da se prikae na stranog napadaa koji nosi taj antigen i razorie ga. #ruge T elije e da postanu aktivne i stvarae materije zvane lim2okini. -vo su hemijski glasni"i za makro2age i ostale 2ago"ite, koji ih dozivaju da do u na jelo. Memorija: Cilo da je odgovor tela prvenstveno tenostima (preko antitela) ili elijski, izvesne T i C elije postaju *memorijske elije+. -ve elije pamte izlaganje odre enim antigenima koji su bili na stranoj materiji. -vo je mehanizam pomou koga vak"ina"ija pomae u zatiti tela od bolesti. ;ko maka na primer primi kombina"iju vak"ina koja sadri panleukopeniju, rinotraheitis i kali"ivirus, bie stvorene 3 grupe memorijskih elija@ jedna grupa pamtie antigene panleukopenije, druga rinotraheitisa i trea kali"ivirusa. -ve memorijske elije pomau telu da odgovori mnogo bre i jae, ako ikada ponovo bude izloeno antigenu za koji ima memoriju. Na primer, ako je maka vak"inisana protiv panleukopenije, a zatim posle 3 5 < nedelje ponovo vak"inisana protiv panleukopenije, odgovor tela na drugu vak"ina"iju bie mnogo vei i mnogo bri nego posle prve vak"ina"ije. -vaj bri i jai odgovor se nauno naziva *sekundarni odgovor+. 8a ovaj e2ikasniji odgovor treba zahvaliti memorijskim elijama. -ve memorijske elije nisu proizvedene trenutno. Vremenski period izme u izlaganja antigenu (bilo vak"ina"ijom ili putem in2ek"ije) i stvaranja memorijskih elija je 153 sedmi"e. Memorijske elije stvorene protiv nekih bolesti ive dugo, dok elije za neke druge bolesti mogu da imaju vrlo kratak vek. !oto memorijske elije ne ive zauvek, u nekim sluajevima potrebno je da revak"iniemo ivotinju da bismo proizveli novu genera"iju memorijskih elija. 8a neke bolesti to je svake godine, za druge 3 godine ili due. $ada govorimo o trajanju imuniteta (vreme za koje je ivotinja zatiena), mi zapravo govorimo o tome koliko ivi dovoljan broj memorijskih elija i koliko dugo ostaju antitela tako da je ivotinja jo uvek zatiena. #V; N;>&N; #; %? %T?$N? &M9N&T?T 5 ;$T&VN& & !;%&VN& 5 !ostoje dva naina na koje ivotinja moe da stekne imunitet, aktivni i pasivni nain. /ktivni imunitet: $ada su ljudi ili ivotinje na prirodan nain ili vak"ina"ijom izloeni organizmu koji izaziva bolest, antigeni na organizmu stupaju u interak"iju sa elijama imunog sistema ivotinje. C elije stvaraju antitela da unite organizam. T elije se aktiviraju i tako e pomau u uklanjanju organizma. $ada jedinka ima imuni sistem koji je sposoban da je e2ikasno zatiti od organizma koji izaziva bolest, kae se da poseduje imunitet na taj organizam. $ada sopstveni imuni sistem ivotinje obezbe uje tu zatitu, govorimo o *aktivnom imunitetu+. +asivni imunitet: $ada ivotinja primi odbrambene mehanizme druge ivotinje (antitela iRili lim2o"ite), pre nego da razvije sopstveni odbrambeni sistem, govorimo o *pasivnom imunitetu+. !rimeri pasivnog imuniteta ukljuuju antitela koja 2etus prima preko postelji"e, antitela koja novoro ene prima od majke preko kolostrumaT, protivotrove za tretman zmijskog ujeda i presad kotane sri koja pomae u zameni lim2o"ita. Nedostatak pasivnog imuniteta je u tome to telo ivotinje nema sposobnost da je obnovi (osim u sluaju presada kotane sri). $ako se antitela koja je ivotinja primila troe kroz

123

prirodno starenje, ili bivaju iskoriena unitavanjem organizma koji izaziva bolest, telo ivotinje ne moe da ih zameni. Me utim, u sluaju aktivnog imuniteta, kada imuni sistem ponovo do e u dodir sa istim organizmom, proizvede se jo vie antitela. ;ktivni imunitet je veit, dok pasivni nije.

T-olostru 8 prvo leko, postoji sa o GP 7 QU sati po ro'enju% "isokokoncentrovana olekula antitela, vita ina, elektrolita i hranljivih aterija%

e$avina

;CN-AM;EN-%T& &M9N-B %&%T?M; &muni sistem ne 2unk"ionie uvek pravilno. !onekad reaguje na pogrenu stvar (autoimunitet), drugi put reaguje prejako (preosetljivost), a nekad jednostavno uopte ne reaguje (potiskivanje imuniteta i nedostatak imuniteta). /utoimunitet: $od autoimuniteta imuni sistem grekom vidi neki deo sopstvenog tela kao strani i poinje da ga napada. -be vrste elija, T i C, mogu da budu umeane u autoimunitet. Dta izaziva autoimunitet, $od razvijanja nekih tipova autoimuniteta ulogu moe da igra genetika. Neki lekovi mogu da izmene molekularni izgled elija. Neki lekovi se kae za "rvena krvna zrn"a, inei da zrn"e izgleda *strano+. Tada telo napada "rvena krvna zrn"a izazivajui autoimunu hemolitiku anemiju. $ao sa nekim lekovima, u nekim sluajevima kompleksi antigen 5 antitelo mogu da se veu za elije i izazovu isti 2enomen 5 telo napada elije poto izgledaju kao strane. 9 nekim sluajevima ubijanje ovih elija moe da prati veliki broj upala. %matra se da ovaj tip autoimune reak"ije doprinosi reumatoidnom artritisu. Breke u *naobrazbi+ T i C elija mogu da ih uine nesposobnim za razlikovanje *stranog+ i *svog+. ;utoimune bolesti su svrstane u dva tipa@ one kod kojih su antitela usmerena na odre eni organ i one kod kojih je napadnut vei broj oblasti. +reosetljivost: !reosetljivi imuni sistem je onaj koji preterano reaguje na nadraaj. $ao dodatak T i C elijama, razne druge elije mogu tako e da budu aktivirane za vreme imunog odgovora. -ve elije proizvode hemikalije kao to su histamini, koji mogu da otete mnoge delove tela. $od preosetljivosti, telo proizvodi previe antitela, pogrenu vrstu antitela, veliki broj kompleksa antigen 5 antitelo, ili antitela za protein koji nije stvarno stran. $ao dodatak, moe da bude aktiviran preveliki broj elija za proizvodnju histamina i drugih hemikalija. !ostoje etiri glavna tipa preosetljivosti. +otiskivanje imuniteta i nedostatak imuniteta: &zvesni lekovi i organizmi koji izazivaju bolest mogu da potisnu imuni sistem. $od presa ivanja organa i u nekim sluajevima autoimunih bolesti mi elimo da potisnemo imuni sistem, pa koristimo razne lekove za postizanje tog "ilja. $od nekih in2ek"ija parazitima, kao to je malarija, trihineloza ili lajhmanijaza, strani organizam moe da potisne imuni sistem preko razliitih mehanizama, omoguavajui organizmu da raste i mnoi se u oveku ili ivotinji. Nedostatak imuniteta moe da se javi kao rezultat genetske greke kod razliitih rasa maaka i pasa. Neke virusne in2ek"ije (n.pr. maji virus gubitka imuniteta) mogu tako e da izazovu gubitak imuniteta. Novoro enad koja nisu primila dovoljne koliine kolostruma imaju nedostatak imuniteta i u velikoj su opasnosti da budu ozbiljno zaraena mnogim bolestima. Eoa ishrana, koja dovodi do nedostatka vitamina ; i ? i selena, kao i ograniene koliine belanevina i kalorija, mogu da dovedu do potiskivanja imunog sistema.

124

8;$E=9>;$ &muni sistem je neverovatan odbrambeni mehanizam koji titi telo od mnogo vrsta uzronika koji izazivaju bolesti ukljuujui bakterije, viruse, otrove i parazite. 9ro eni deo imunog sistema, ukljuujui kou, je prva linija odbrane, nespe"i2ian je i obezbe uje zatitu od mnogih stranih napadaa. ;daptivni (prilagodljivi) deo imunog sistema je mnogo spe"i2iniji, reaguje na jedinstvene molekule zvane antigeni i koristi antitela i elijski imunitet da oslobodi telo stranih materija. ;daptivni deo imunog sistema moe da *upamti+ prethodna izlaganja stranoj materiji i da reaguje bre i jae kod ponovnog izlaganja. Telo moe da stekne imunitet prenosom sa druge ivotinje (pasivni imunitet), ili sopstvenim izlaganjem i reagovanjem na stranu materiju (aktivni imunitet). !onekad imuni sistem moe da radi pogreno i da ili napada sopstveno telo (autoimunitet), pretera u reak"iji (preosetljivost), ili da reaguje nedovoljno (nedostatak imuniteta ili potisnutost). K!$ , ANA*,8E K!$, Cilo da je u pitanju ovek, pas, maka, ili ak i pti"a ili lasi"a, kada je bolestan, njegovi lekari obino vade uzorak krvi i vre neke analize da pomognu u odre ivanju dijagnoze. -ve analize su uglavnom jednog od dva tipa. !rvi tip je krvna slika, koja odre uje broj i tipove prisutnih krvnih zrna"a (elija). Nauka koja se bavi ovim, elijskim delom krvi, zove se hematologija. #rugi tip analize je biohemijska analiza koja meri koliine razliitih elektrolita, enzima ili hemijskih jedinjenja u tenom delu uzorka. !onekad ove analize pribavljaju malo in2orma"ija o sluaju, ali mnogo tipinije, one su najbri i najbolji alat za dijagnostiku koji je dostupan doktoru. %;%T-=F& $AV& $rv se sastoji od tenog dela plus razliitih krvnih elija. Njena uloga je da prenosi hranljive materije i kiseonik do elijaQ otpatke i ugljen dioksid do organa odgovornih za njihovo uklanjanje ili razlaganjeQ tako e i da brani telo od bakterija, virusa i drugih organizama. Teni deo krvi naziva se plazma, ako krv nije zgruana, a serum ako jeste. -vaj teni deo, bez elija, je uglavnom boje slame ili svetlo5ute boje. Teni deo krvi se koristi u hemijskim analizama. %vaka kap krvi sadri doslovno milione krvnih elija. Mada uzorak uzet za krvnu sliku moe da izgleda mali, on sadri tako ogroman broj elija da je odlian i taan pokazatelj ukupnog broja ovih elija na enih u krvotoku. $rvna slika se odnosi na koliine i tipove "rvenih i belih krvnih elija (zrna"a) i trombo"ita. Crvene krvne 'elije :zrn$a; !ogledajmo najpre "rvena krvna zrn"a. -na su siuni teglei konji zadueni za prenos kiseonika do tkiva. -na sadre molekule hemoglobina. $iseonik koji je unet u naa tela se povezuje sa hemoglobinom dok "rvena krvna zrn"a prolaze kroz plua. Frvena krvna zrn"a zatim isporuuju kiseonik svim ostalim elijama u telu, a ugljen dioksid vraaju natrag do plua. Frvena krvna zrn"a se stvaraju u kotanoj sri. $otana sr stalno proizvodi nova "rvena krvna zrn"a poto je njihov ivotni vek samo oko 04 dana (kod aaka, kod ljudi je :>9 dana ). Telo moe brzo da odgovori da bi odralo broj "rvenih krvnih zrna"a prisutnih u krvnim sudovima. Telo meri njihov broj jednostavnim proraunavanjem koliine kiseonika koji se isporuuje tkivima. ;ko nema dovoljno kiseonika, onda telo to vidi kao potrebu za jo "rvenih krvnih zrna"a. ;ko je brzo potrebno vie "rvenih zrna"a, onda e u krvotok iz kotane sri da bude oslobo eno vie nezrelih elija (zvanih retikulo"iti). ;ko je, me utim, prisutan odgovarajui broj elija, to e da uspori osloba anje novih.

125

3e atokrit8 $od krvne slike odre ujemo broj "rvenih zrna"a na nekoliko naina. Najbri i najlaki (i najslikovitiji ) nain zove se hematokrit, koji je poznat i kao zapremina grupisanih zrna"a. $rvni uzorak se stavlja u malu epruvetu i unosi u "entri2ugu. -va naprava vrti epruvetu nekoliko hiljada obrtaja u minutu. Selije su tee od plazme pa se grupiu na dnu epruvete. Tada se odre uje pro"enat udela elija u ukupnoj koliini krvi u epruveti. Normalna vrednost za make je 10 5 74I. ;ko je zapremina grupisanih zrna"a mala, ima manje "rvenih zrna"a u telu nego to bismo oekivali. -vo stanje je poznato kao anemija. $od jakih sluajeva anemije, ivotinja bi verovatno imala blede desni i sluzokou u ustima i izgledala slabo i umorno jer bi njeno telo dobijalo manje kiseonika nego to mu je potrebno. ;nemije su dalje klasi2ikovane kao regenerativne i neregenerativne. $od prvih, ako je broj "rvenih zrna"a manji od normalnog, telo odgovara osloba anjem novih retikulo"ita u krvotok. $od neregenerativne anemije, ima vrlo malo, ili nimalo, nezrelih "rvenih zrna"a u uzorku i telo nastavlja sa gubljenjem "rvenih zrna"a, a nova ne proizvodi. Neregenerativna anemija je vrlo, vrlo ozbiljna i brzo postaje pretnja po ivot. ;ko je zapremina grupisanih zrna"a vea od 77, kae se da je uveana. -vo se vi a kod dehidriranih ivotinja, poto njihova krv postaje kon"entrovanija. To se primeuje i u drugim uslovima, kao to su neki sluajevi oka, reak"ija na veliku visinu (vazduh je re i pa je manje kiseonika, stoga se vie "rvenih zrna"a puta u opti"aj), plunih bolesti i t.d. 9pamtite, sve to umanjuje koliinu kiseonika koji stie u tkiva, dovee do poveanja broja "rvenih krvnih zrna"a. /roj crvenih krvnih (rnaca8 Moemo tako e da merimo stvarni broj "rvenih krvnih zrna"a u datoj koliini krvi. -vo je mnogo tee izvesti nego hematokrit. #aje se kao stvarni broj elija u jednom mikrolitru. Normalna vrednost je, proseno, 6./ 5 //.0 Z /46 (znai miliona) /1 "rvenih krvnih zrna"a u mikrolitru, odnosno 6./ 5 //.0 Z /4 (biliona) u litru, zavisi od toga kako koja laboratorija prikazuje. 3e o#lobin8 $onaan nain za pro"enu krvne slike je odre ivanje prisutnog hemoglobina. $od nekih anemija broj "rvenih zrna"a moe da ne bude nizak, ali ako krvna zrn"a sadre manju koliinu hemoglobina od normalne, zna"i anemije mogu da budu sasvim jaki. Normalni nivo hemoglobina je 04 5 /76 gRl.

Bele krvne 'elije :zrn$a; #rugi najvei tip krvnih elija su bele krvne elije (zrn"a), koje su tako e poznate kao leuko"iti. &ma ih mnogo manje nego "rvenih zrna"a. Na svaki leuko"it prisutan u uzorku bie normalno 644 do O44 "rvenih zrna"a. Blavna uloga belih zrna"a je da brane telo od napadakih organizama kao to su bakterije, virusi i gljivi"e. !ostoje razliiti tipovi leuko"ita i broj belih krvnih zrna"a je zbir svih tih razliitih vrsta. Normalni broj belih zrna"a kod make je 7744 5 /0744 u mikrolitru, odnosno 7,7 H /0,7 Z /40 (milijardi) u litru. Croj leuko"ita se normalno povea kada se telo bori protiv jakih in2ek"ija ili kada je optereeno metabolikim otrovima (pa"ijent sa akutnim bubrenim oboljenjem, sa otpadnim materijama koje mu se gomilaju u telu e normalno imati uveani broj leuko"ita). $ao dodatak ovome, kada je krajnje uzbu ena (ako preterano uzbudimo ili uplaimo ivotinju kada uzimamo uzorak krvi) bela krvna zrn"a e da budu oslobo ena u krvotok i nivo e da im poraste. Croj leuko"ita e da bude manji ako je ivotinja oslabljena dugom, is"rpljujuom boleu, ili kod nekih virusnih in2ek"ija. Cela krvna zrn"a se dele u dve grupe u zavisnosti od toga kako reaguju sa nekim bojama koje se koriste za njihovo bolje uoavanje pod mikroskopom. !ostoje granulo"iti (imaju granule koje apsorbuju boju) i agranulo"iti. 9 granulo"ite spadaju neutro2ili, eozino2ili i bazo2ili, dok su agranulo"iti lim2o"iti i mono"iti.

126

Wranulociti .eutro1ili8 Neutro2ili se tako e stvaraju u kotanoj sri. 8rele elije imaju viestrano jezgro i nazivaju se *segmentirane elije+, dok nezrele elije imaju jednostrano jezgro i nazivaju se *tapiaste+. Dtapiasti neutro2ili su, dakle, mla i od segmentiranih. -ve elije 2unk"ioniu tako to u stvari gutaju bakterije koje izazivaju bolesti, kao i druge sitne esti"e. 9 prisustvu bakterijske in2ek"ije njihov broj u peri2erijskoj krvi raste, kotana sr osloba a u krvotok vie mladih elija i pro"enat tapiastih raste u odnosu na segmentirane. Normalan broj zrelih neutro2ila je izme u 1744 i /1744 u mikrolitru. Normalno za tapiaste je priblino /44 do 344 u mikrolitru. $ada ukupni broj neutro2ila naraste, to je obino znak bakterijske in2ek"ije ili nekog oblika ekstremne napetosti. ;ko broj tapiastih drastino naraste u pore enju sa segmentiranim, to se smatra jaom reak"ijom jer telo osloba a sve vie i vie nezrelih elija u krvotok da bi se odbranilo od in2ek"ije. $od veine virusnih in2ek"ija ukupni broj neutro2ila se smanjuje. 6o(ino1ili8 ?ozino2ila normalno ima manje nego neutro2ila. -ni se tako e stvaraju u kotanoj sri i njihov normalan broj je /44 do /144 u mikrolitru. Tako e imaju sposobnost da gutaju strane esti"e. Njihov broj u krvotoku se poveava kada ivotinja pati od in2ek"ije parazitima, ili ima alergije. 9 uslovima koji prouzrokuju ekstremno ili produeno optereenje (stres), broj eozino2ila se smanjuje. /a(o1ili8 !oslednji od granulo"ita su bazo2ili. -vo su najmanje uobiajeni od svih leuko"ita. 9 mnogim uzor"ima uopte ih nema. Lunk"ija im je nepoznata, a tako e nastaju u kotanoj sri. A#ranulociti Li 1ociti8 -d svih agranulo"ita, najobilniji su lim2o"iti. Normalno ih ima /744 5 O444 u mikrolitru. %tvara ih i osloba a u krvotok lim2oidno tkivo, kao to su lim2ni vorovi, slezina i t.d. Nisu sposobni da jedu ili gutaju organizme, ali svoju 2unk"iju odbrane tela ispunjavaju na druge naine. Eim2o"iti mogu da se po svojim 2unk"ijama podele u dve vee grupe 5 C (be) elije i T elije, ali jedni od drugih ne mogu da se razlikuju pod mikroskopom. C elije proizvode antitela, koja su proteinski molekuli koji se kae na napadake organizme i tako ih unitavaju. T elije aktiviraju druge elije i pomau im da unitavaju viruse i drugi strani materijal. $ada se broj lim2o"ita smanji to se naziva lim2openija i esto se opaa u poetnim stadijumima in2ek"ija, ili posle upotrebe kortikosteroida kao prednizon. !ostoje i druge situa"ije kada se javlja smanjeni broj lim2o"ita, ali one su prilino neuobiajene. !oveanje broja lim2o"ita ne doga a se tako esto kao to bi se oekivalo, ali je primeeno kod produenih bolesti. !rimer za ovo bio bi kada se bakterijska ili virusna in2ek"ija jako produe, ili kod izvesnih autoimunih bolesti. 9obiajeni uzrok poveanja broja lim2o"ita je leukemija, to je rak sistema za proizvodnju krvnih elija, koji je obino 2atalan. Monociti8 Mono"iti se razvijaju i skladite u slezini i kotanoj sri. Normalno ih ima svega 4 do P74 u mikrolitru. Tako e imaju sposobnost da gutaju strane materije, kao to su in2ektivni organizmi. -ni dodatno izluuju razne proteinske molekule koji pomau u proiavanju upaljenih i nadraenih tkiva. Njihov broj se ne menja bitno osim ako nije u pitanju stanje kan"erozne leukemije koja utie na njihove elije. .rom"o$iti !oslednja komponenta koju pominjemo kada govorimo o krvnoj sli"i su trombo"iti. -ni igraju vitalnu ulogu u 2ormiranju ugruaka. #a bismo shvatili njihov znaaj, zamislimo veliku posekotinu koja bi mogla da krvari do smrti ukoliko se ne bi stvorio ugruak. Mi u stvarnosti stalno krvarimo. Mikroskopski krvni sudovi u naim telima esto pu"aju, ali mi to ne primeujemo zato to se u roku od nekoliko sekundi 2ormira ugruak i gubitak krvi je beznaajan. Trombo"iti i belanevina zvana 2ibrinogen su odgovorni za popravke svih oteenih krvnih sudova. >ak i ako nikada ne bi bilo posekotina na povrini naih tela, bez trombo"ita i 2ibrinogena koji zajedniki deluju, mi bismo zbog unutranjih krvarenja iskrvarili do smrti u roku od nekoliko dana. ;ko bi

127

broj trombo"ita bio snien, to bi moglo da znai ili da je telo iskoristilo veliki broj njih za 2ormiranje ugruaka, ili da im je broj mali pa je ivotinja u velikoj opasnosti ako bi do krvarenja dolo u bliskoj bubunosti. N-AM;EN? N?M;T-E-D$? VA?#N-%T& $-# !;%; & M;>;$; T +e%ini)a 3ematokrit 3emoglobin Crvena k z 2ela k z NeutroCili *imCo)iti Mono)iti EozinoCili 2azoCili Trombo)iti I gRl Z/46 R[l R[l R[l R[l R[l R[l R[l R[l Pas <4 5 70 /<4 5 144 7,6 5 P,O 6.444 5 /O.444 3.444 5 /1.444 734 5 <.P44 /44 5 /.P44 4 5 /.044 \/44 /<7 5 <<4 Ma5ka 1< 5 <7 P4 5 /74 7 5 /4 7744 5 /0744 1744 5 /1744 /744 5 O444 4 5 P74 /44 5 /144 \/44 344 5 P44

T.or alne vrednosti o#u da se donekle ra(likuju od jedne laboratorije do dru#e% Dve vrednosti su pre a laboratoriji "eterinarsko# 1akulteta u /eo#radu% C&-N?M&=%$? ;N;E&8?
0 tekstu !ete da vidite jedinice ka $to je #Mdl i, shodno to e, vrednosti sasvi ra(liite od onih u tabeli% &o je (ato $to se kod nas @i u 6vropiA koriste dru#aije jedinice @na pri er, olMlA ne#o u A erici%

Ciohemijske analize ukljuuju analizu velikog broja hemijskih sastojaka u jednom uzorku. $oliine ovih hemikalija mogu da pokau mnogo stvari o raznim organima. Veina biohemijskih analiza u veterini proveravaju elektrolite u krvi i tragaju za oboljenjima jetre, bubrega i pankreasa. $rv je kombina"ija krvnih elija i tenosti. $rvna slika se odnosi na elijski deo krvi i odre uje koliine razliitih vrsta "rvenih i belih krvnih zrna"a, trombo"ita i hemoglobina. Ciohemijska analiza se odnosi na teni deo krvnog uzorka, iz koga su uklonjene elije. #a bi se dobio teni deo, elije se puste da se zgruaju u epruveti a zatim se ova vrti u "entri2ugi. 9gruak se tako staloi na dnu a teni deo ostaje pri vrhu. Tenost koje ostaje po uklanjanju ugruka zove se *serum+. -vaj deo se koristi za biohemijske analize. Manje analize pojedini veterinari mogu da izvedu i u svojim ordina"ijama, ako poseduju odgovarajue vetine. !otpune analize vre se u laboratoriji, esto u humanoj zdravstvenoj ustanovi. -vde se mala koliina seruma unosi u aparaturu, gde se delii ovog seruma analiziraju na sadraj raznih komponenata. Aezultati svih testova se objedinjavaju i tampaju na jedinstvenom obras"u. #a bi se olakalo razumevanje, obraza" obino sadri i oekivane normalne vrednosti za odre ene vrste. Tipina veterinarska biohemijska analiza meri sledee@ glukozu u krvi ureu i azot u urei kreatinin

128

kal"ijum ukupne belanevine albumin globulin ukupni bilirubin alkalne 2os2ataze holesterol natrijum kalijum %B!T (;ET) %B-T (;%T) F$! (F$)

Eepo bi bilo rei da su svi veterinari veliki dijagnostiari. &stina je da ih mnogo puta svake godine biohemijska analiza spasava. -na nas esto odvede do dijagnoza koje nismo ni pomislili da razmatramo u okviru svoje liste moguih poremeaja. !onekad je mogue da veterinar ispituje Vaeg ljubim"a svaka dva sata u roku od tri dana a da nema nikakav trag za razumevanje problema. 9 ovakvoj situa"iji biohemijska analiza ima nesumnjivu vrednost. !onekad su njeni rezultati od male koristi u pro"esu postavljanja dijagnoze ali ovo je vrlo, vrlo retko. 3pisi pojedina*nih analiza Wluko(a u krvi8 $ada telo troi ugljene hidrate, ono ih pretvara u glikogen, koji se skladiti u jetri. $ad je jedinki potrebna energija, glikogen se pretvara u glukozu, koja ulazi u krvotok i prenosi se kroz telo. %toga je glukoza u krvi mera nivoa ishrane ivotinje, ali mnogo ee se koristi za proveru metabolizma i 2izioligije. ;ko je rezultat nii od oekivane normalne vrednosti, ivotinja ima nizak nivo eera i kae se da je hipoglikemina. ;ko je rezultat vii, ivotinja pati od hiperglikemije. Malo povien eer u krvi esto se javlja kod ivotinje pod stresom, ili ako je vrlo uzbu ena zbog uzimanja uzorka krvi. -vo se naroito javlja kod maaka, kod kojih smo esto vi ali rezultate preko /64 samo zbog uzbu enja. (Ddla(ak veterinaru je (a aku vrlo stresna situacija% Bto#a se s atra da vrednost do :9 olMl pre uka(uje na stres ne#o na hiper#like iju% ) Me utim, ako je rezultat izrazito visok (]/P4mgRdl), to je znak da ima problema. 9 ovom trenutku, u radu bubrega dolazi do prekoraenja praga. (#ok bubrezi 2iltriraju krv, oni treba da spree gubitak glukoze preko urina. Me utim, kad se jednom dostigne ovako visok nivo, sposobnost bubrega da zadre glukozu biva prevazi ena i eer se preliva u urin.) Najei uzrok ovoga je dijabetes. !uno ime ove bolesti je diabetes mellitus. 9 ovim okolnostima telo ne proizvodi dovoljno insulina, koji je potreban da bi glukoza mogla da prodre u elije. $od nedovoljne proizvodnje insulina, glukoza ostaje u krvi. 0rea i a(ot u urei8 Celanevine koje ivotinje koriste u svojoj ishrani su veliki molekuli. 9zgredni proizvod njihovog razgra ivanja u organizmu je smesa urea, koja sadri azot. -na nije od koristi organizmu i izluuje se kroz bubrege. ;ko bubreg ne radi pravilno i ne preiava krv od ove smese, ona e se nagomilati do visokog nivoa. $ada se ovo dogodi ljudima, kae se da su *uremini+ i verovatno e biti poslati na dijalizu. $ada je rezultat azota u urei visok, to je pokazatelj da azotni otpa"i belanevina nisu uklonjeni iz tela. Mada je oboljenje bubrega glavni razlog za prouavanje nivoa azota u urei, mogu da postoje i drugi uzro"i ovog povienja. 8naajna povienja azota u urei vidimo kada je pa"ijent dehidriran, poto u organizmu nema dovoljno tenosti za pravilan rad bubrega. #odatno, ako bilo ta izazove smanjen dotok krvi u bubrege, oni ne mogu da izvre odgovarajue preiavanje krvi, pa e azot u urei da se povisi.

129

Nii nivoi azota u urei od normalnog primeuju se kod oboljenja jetre. -vaj organ je jedno od prvih mesta gde se razgra uju belanevine. ;ko do ovog razgra ivanja ne do e, azotni otpa"i e imati nivo nii od normalnog. -reatinin8 $reatinin se tako e koristi za merenje sposobnosti preiavanja koju imaju bubrezi. =edino bubrezi lue ovu materiju i ako se ona nagomila do nivoa vieg od normalnog, to je znak smanjene ili oteene 2unk"ije ovih organa. -alciju 8 $al"ijum je mineral koji se u postojanom nivou nalazi u krvotoku. 8a vreme trudnoe ili dojenja, nivo kal"ijuma moe da postane ozbiljno snien kod bolesti zvane eklampsija. #odatno, izvesni lekovi, tumori i t.d. mogu da utiu na nivo kal"ijuma. Vano je uoiti da nenormalni nivo kal"ijuma u krvi brzo dovodi do ozbiljnih sranih i miinih poremeaja. 0kupne belanevine8 Nivo ukupnih belanevina je kombinovana mera za dva molekula belanevina, albumin i globulin. ;lbumin normalno proizvodi jetra. >esto vidimo snien nivo albumina kada ivotinja dobija neprikladnu ili siromanu ishranu, ili posle hroninih in2ektivnih bolesti kod kojih su njihove zalihe iskoriene a nisu jo zamenjene. Termin *globulini+ ukljuuje imunoglobuline koje stvara imuni sistem, kao deo odbrane tela od bakterija i virusa. $od izvesnih bolesti, kao maji in2ektivni peritonitis, mogu da se jave povieni globulini. !ovieni nivo belanevina obino je znak dehidra"ije. /ilirubin8 Cilirubin je uzgredni proizvod razlaganja hemoglobina. Nemoglobin je molekul u sastavu "rvene krvne elije, odgovoran za prenos kiseonika do tkiva. $ada krvne elije umru, ili budu unitene, hemoglobin se osloba a i brzo razlae u jetri odakle biva izluen kao bilirubin. %toga, nivo bilirubina moe da bude vii od normalnog kada se razlae preveliki broj "rvenih krvnih zrna"a ili ako je jetra bolesna i nesposobna da oisti krv od bilirubina. ;ko postoji zaepljenje u jetri ili unom kanalu, pa bilirubin ne moe da se odvede u "reva, nivo u krvi e tako e da se povisi. Alkalna 1os1ata(a @APA8 %erumska alkalna 2os2ataza pripada klasi smesa pod imenom enzimi. -vo su molekuli belanevina ija 2unk"ija je da pomau u razliitim hemijskim reak"ijama. Mada nivo alkalne 2os2ataze varira kod razliitih vrsta ivotinja, alkalna 2os2ataza ima vii nivo kod nekih oblika raka i nekih miinih i bolesti jetre. BWP& @AL&A8 %erumska glutaminska piruvinska transaminaza (%B!T), tako e se naziva *alaninska aminotrans2eraza+ (;ET). To je enzim vaan za rad jetre. 9veanje obino znai da se elije jetre iz nekog razloga razgra uju. =etra moe da bude kan"erozna, da ima u sebi in2ek"iju, da bude zaguena sa previe krvi (kao kod slabog sr"a), da otkae ili bude is"rpena kao kod "iroze, ometena u radu tako da otpadne materije i toksini koje ona isti iz krvi ne mogu da budu uklonjeni iz tela kroz uni kanal i t.d. 9 osnovi, sve to oteuje jetru ili njenu sposobnost da radi pravilno e da povisi %B!T. Mada se ;ET nalazi i u nekim drugim organima (bubrezi, sr"e, miii i pankreas), do njegovog uveanja najee dolazi zbog oteenja jetre. BWD& @AB&A8 %erumska glutaminska oksaloa"etatska transaminaza (%B-T), tako e se naziva *aspartatska aminotrans2eraza+ (;%T). To je enzim koji se nalazi u jetri, sr"u, skeletnim miiima, bubrezima, pankreasu, slezini, pluima, "rvenim krvnim zrn"ima i mozgu. -dre ivanje nivoa ;%T pomae pre svega u dijagnosti"i oboljenja jetre. 9 sluaju bolesti ili povrede dolazi do unitavanja elija i ;%T se osloba a u krv. $oliina ;%T je u direktnoj vezi sa brojem oteenih elija, a rezultat zavisi od toga kada se test obavlja. #o porasta dolazi P asova posle oteenja, vrhuna" se dostie nakon 1<536 asova, dok nakon tri do sedam dana dolazi do povratka na normalu. ;ko je oteenje elija hronino, ;%T e da ostane uveana. C-P @C-A8 $reatinska 2os2okinaza, naziva se jo *kreatinska kinaza+ (F$), je enzim koji se uglavnom nalazi u sr"u, mozgu i skeletnim miiima. $ada je njen nivo povean, to obino znai povredu ili stres jedne ili vie ovih oblasti. Merenje nivoa ovog enzima se koristi za

130

dijagnostiku sranog udara, utvr ivanje uzroka bola u grudima, utvr ivanje obima oteenja miia, otkrivanje ranog dermatomiozitisa i polimiozitisa i otkrivanje nosila"a distro2ije miia. A ila(a i lipa(a8 ?nzimi pankreasa. Njihov nivo u krvi ukazuje na stanje pankreasa. 9koliko je uvean, znai da je pankreas oboleo. 3olesterol8 Nolesterol nema istu konota"iju kao to je ima u humanoj medi"ini. -tvrdnjavanje i ometanje krvnih sudova sr"a nije uobiajen problem u medi"ini maaka. -dstupanje holesterola od normale je pre znak nekih drugih bolesti. .ivotinje kod kojih tiroidne lezde ne rade pravilno esto imaju povien holesterol. .ivotinje koje su izgladnele mogu da imaju nii holesterol od oekivanog. .atriju i kaliju 8 Nivoi natrijuma i kalijuma se tumae zajedno. Njihovi nivoi mogu da budu ozbiljno poremeeni kod bolesti adrenalnih lezda, sr"a ili bubrega, usled raznih lekova i t.d. -brnuto, promene u njihovim nivoima mogu da dovedu do vrlo ozbiljnih sekundarnih problema kao to je spreavanje pravilnog rada sr"a, nerava i bubrega. ,aklju*ak 9 pore enju sa krvnom slikom, koja posmatra elijske komponente krvi, biohemijska analiza esto nudi vie in2orma"ija u vezi sa spe"i2inim dijagnozama. Napred navedeni testovi omoguavaju direktnu pro"enu zdravlja jetre, bubrega, adrenalnih lezda, imunog sistema i t.d. Tako e, kao dodatak pomoi pri postavljanju dijagnoze, biohemijska analiza je od koristi u odre ivanju prognoze. 9 nekim sluajevima, me utim, do dijagnoze se dolazi posmatranjem promene raznih parametara tokom nekog vremenskog perioda. $ao i krvna slika, biohemijska analiza je samo slika pa"ijentovog tela u jednom vremenskom trenutku. -itavanja u toku 1< sata mogu da budu veoma razliita, pa ak i u toku jednog sata. Veterinar uvek mora da uzme u razmatranje sve to utie na pa"ijenta i, tako e, kako to moe da utie na rezultate analiza. C&-N?M&=%$? ;N;E&8? 5N-AM;EN? VA?#N-%T&5 1astojak #lukoza 0rea Kreatinin 0ku4ni bilirubin A*T A1T AP CK Pankreasna amilaza 0ku4ni (olesterol Trigli)eri%i 0ku4ni 4roteini Albumini #lobulini +e%ini)a mmolRl mmolRl [molRl [molRl =edini"aRl =edini"aRl =edini"aRl =edini"aRl =edini"aRl mmolRl mmolRl gRl gRl gRl Normalno 3 5 6,O 3,3 5 /4 O4 5 /<4 4 H P,77 /4 5 74 16 5 70 do 04 70 5 71O
nema %ijagnosti5ki zna5aj

/,P H 3,0 4,6 5 /,3 77 5 O7 1/ 5 31 /0 5 <P

131

N;!-M?N;@ Normalne vrednosti su date prema tabeli koja se koristi na Veterinarskom 2akultetu u Ceogradu.

132

2O*E1T,

9!;MT&T? #-CA-@ N&$;#; N?M-=T? -E;$- #; #;=?T? M;>$& E?$-V? !A?#V&K?N? 8; E?>?N=? E=9#&, ; #; %? !A?TN-#N- - T-M? N? $-N%9ET9=?T? %; V?T?A&N;A-M 9 $-B; &M;T? !-V?A?N=?' MN-B& E?$-V& &8 N9M;N? M?#&F&N? %9 %MAT-N-%N& 8; M;>$? (na primer aspirin koji, ako se da u dozi na kakvu ste navikli kod ljudi, moe da usmrti maku)'

Po$to !e na naredni stranica a da budu po injani u(ronici bolesti s atra ra(u evanja, poeljno u najkra!i crta a opisati osnovne e'u nji a%

da je, radi bolje#

C;$T?A&=? Cakterije su takozvani prokariotski jednoelijski mikroorganizmi (koji nemaju elijsko jezgro obavijeno membranom i organele). !rema obliku, dele se na tri grupe@ koke (s2erne) ba)ili (tapiaste) s4iro(ete (zakrivljene) !rema reagovanju na boju koja slui za izdvajanje bakterija od podloge (Bramova boja, koja ustvari ukazuje na razlike u strukturi povrine elije bakterije), dele se na dve grupe@ gram 4ozitivne gram negativne !rema sredini u kojoj ive i razmnoavaju se dele se na dve grupe@ aerobne (ive u sredinama gde ima kiseonika) anaerobne (ive u sredinama bez kiseonika) !ostoje i drugi kriterijumi podele, ali kada se govori o bakterijama, uglavnom se koristi neki od ova tri. !A-T-8-? !rotozoe su takozvani eukariotski jednoelijski organizmi (sa jasno odre enim elijskim jezgrom). !ostoji preko 67444 vrsta, od ega su vie od polovine 2osili. -ko jedne treine ivih vrsta protozoa su paraziti. 9 biolokom smislu, protozoe nisu prirodna grupa gde su organizmi povezani me usobno, ve su pre zbirka organizama.

133

V&A9%& Virusi nisu ni biljke, ni ivotinje, ni prokariotske bakterije. $lasi2ikovani su kao zasebno "arstvo. -ni su najmanji organizmi, toliko mali da mogu da zaraze ak i bakterije' 9stvari, ak i ne mogu da se smatraju organizmima, u tom smislu da ne mogu ni da se razmnoavaju niti da imaju metabolike pro"ese bez uea domainove elije. #a bi postojali, potreban im je domain, odnosno domainove ive elije. %vaki virus se sastoji od nukleinske kiseline i proteina. &n2ektivni, vanelijski oblik virusa zove se virion. Virus koji napada koristi nukleotide i amino kiseline domainove elije za stvaranje sopstvenih nukleinskih kiselina i proteina. &n2ektivni deo virusa je, ustvari, njegova nukleinska kiselina, dezoksiribonukleinska (#N$) ili ribonukleinska kiselina (AN$), ali nikada obe. Virusi obino lee uspavani u elijama domaina, a njihova #N$ moe, u pogodnom trenutku, da se integrie u #N$ hromozoma domainove elije. Aeplika"ija genoma elije u ovom sluaju dovodi do replika"ije virusove #N$, tako da nova elija od poetka sadri #N$ virusa. Virusi su podeljeni u 14 2amilija, od ega je O 2amilija #N$ virusa i /3 2amilija AN$ virusa. #N$ virusi svoju #N$ integriu u #N$ domainove elije, dok AN$ virusi posle aktiviranja u napadnutoj eliji najpre pretvaraju svoju AN$ u #N$ koristei za to enzim zvani reverzna transkriptaza, pa onda ovu #N$ integriu u #N$ elije domaina.

A*E!#,+E KO" MAAKA Make mogu, kao i ljudi, da budu alergine. Mogu da budu alergine na buve, hranu, proizvode iz okruenja ili ak da im alergija bude u vezi sa stresom. $oji god da je alergen, te se alergije ispoljavaju kao "rveni osip koji svrbi (alergije na hranu mogu da se ispolje istovremeno kao osip na koi i kao upala organa za varenje). !rvi korak u osloba anju od alergije, ili stavljanju ove pod kontrolu, je pronalaenje na ta je Vaa maka alergina. -vo, naravno, moe da bude vrlo varljivo. Izaziva*i alergija kod ma*aka: 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 buve i ostali paraziti ogrli"e protiv buva plesni polen biljke trava hemikalije u domainstvu hemikalije u amponu ivotinjske belanevine iz hrane konzervansi iz hrane hormonska neravnotea

Simptomi: 5 5 5 5 5 stalno eanje "rvena, upaljena koa gubitak dlake in2ek"ija krastava ili ugava koa

134

.retman: Najbolja stvar koju moete da uinite ako posumnjate da Vaa maka ima alergiju je da je odvedete veterinaru ili veterinaru5dermatologu (utorko i etvrtko , popodne, na "eterinarsko 1akultetu), koji moe da izvede niz alergijskih testova. $ada jednom izolujete alergen, Vaa maka moe ili da bude podvrgnuta otklanjanju osetljivosti, ili da jednostavno izbegavate alergen. (Videti tako e@ #ermatitis ) ANEM,+A 3e olitika ane ija je opte stanje kod koga je sposobnost krvi da prenosi kiseonik smanjena. Frvena krvna zrn"a poseduju komponentu za prenos kiseonika zvanu hemoglobin. ;ko se broj "rvenih krvnih zrna"a u telu smanji, smanjie se tako e i koliina hemoglobina. -vo stanje zove se anemija i ono liava elije kiseonika koji im je potreban za preivljavanje. .ivotni "iklus "rvenog krvnog zrn"a je sledei@ "rvena krvna zrn"a se stvaraju u kotanoj sri, a zatim se osloba aju u krvotok. Tamo obavljaju svoje 2unk"ije i posle oko tri mese"a umiru i zatim se sakupljaju u slezini gde se unitavaju. $ada se ovaj pro"es prekine ili promeni (bilo kada u ivotnom "iklusu), moe da nastane anemija. Mnogo je razloga zbog kojih maka moe da postane anemina, ukljuujui rak kotane sri ili smanjenje proizvodnje u kotanoj sri, unutranje krvarenje, in2ek"iju, autoimuni poremeaj, endo ("revne) i ekto (kone) parazite, nedostatak gvo a, vitamina V0 i V/1 i t.d.. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 5 letargija smanjenje apetita gubitak teine blede ili bele desni (desni su, uopte, ruiaste) dehidra"ija dijareja nekontrolisano uriniranje ubrzano ili teko disanje

.retman: ;ko Vaa maka ima ma koji od gornjih simptoma, odmah je odvedite veterinaru zbog tretmana. Veterinar treba da utvrdi uzrok anemije i zavisno od uzroka tretman moe da bude u rasponu od antibiotika do primene dijetetskih dopuna, pa i do trans2uzije krvi. Mere predostronosti: Make koje ive u kui, koje su mnogo manje u dodiru sa boleu ili parazitima, imaju mnogo manji rizik od anemije. #ranje make u kui i pravilna ishrana su najbolje mere predostronosti protiv anemije. Maja in1ektivna ane ija je krvna bolest koju izaziva bakterija 2amilije 2ickettsiaceae, 3ae obartonella 1elis% 3% 1elis se kai za makina "rvena krvna zrn"a. Tada makino telo raspoznaje ova zrn"a kao nenormalna i poinje da ih unitava u slezini. Aezultat je taj da maka ima veliki gubitak "rvenih krvnih zrna"a i stoga jaku anemiju. Nije konano dokazano kako maka dobija ovu bolestQ me utim, postoji nekoliko teorija. Trenutno se ova bolest smatra veoma zaraznom i smatra se da veina maaka koje imaju

135

ovu bolest, imaju je od ro enja, ili su je dobile putem ugriza, ogrebotine, ili nekim drugim prenoenjem krvi od zaraene ivotinje. Maka tako e moe da dobije bolest ako je ujede buva, komara", krpelj ili kakav drugi parazit koji ovu prenosi. Mnogo *normalnih+ maaka ima parazita hemobartonelu na malom broju "rvenih krvnih zrna"a. To ne ukazuje da one obavezno imaju in2ektivnu anemiju. 9opteno, ako maka samo jednom ima stres na neki nain (druga in2ek"ija, druga bolest, preseljenje u novu kuu, novi ljubima" u kui), parazit moe da bude aktiviran. &zgleda da postoji visoka prijemivost na ovu bakteriju u sluajevima maaka koje imaju in2ektivni peritonitis ili virusnu leukemiju, pa ako Vaa maka ima bilo koju od ovih bolesti i izgleda posebno letargina, moda elite da je testirate na in2ektivnu anemiju. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 letargija depresija gubitak teine smanjen apetit blede ili bele ui ili desni uti"a dehidra"ija dijareja nekontrolisano uriniranje ubrzano ili teko disanje

.retman: ;ko sumnjate da Vam maka ima in2ektivnu anemiju, veterinar bi trebalo da izvadi krv i obavi test na prisustvo hemobartonele. Nemobartonela krui krvotokom u "iklusima, tako da je moda neete videti samo jednim testom. -d trenutka in2ek"ije do prvog pokazivanja u krvi, parazitu je potrebno P513 dana, posle toga krui krvotokom u intervalima. %toga testiranje moe da bude varljivo, a poslednja stvar koju elite da radite aneminoj maki je da joj vadite jo krvi, poto je ona ve i sama dovoljno unitava. !oto je jednom utvr eno da Vaa maka ima in2ektivnu anemiju, bie joj odre ena terapija antibiotikom iz grupe tetra"iklina i, verovatno, prednizon ili drugo sredstvo za suzbijanje imunosti (zbog autoimunosti). Maki e moda biti potrebna jedna ili vie trans2uzija krvi, zavisno kada je bolest primeena i koliki je broj "rvenih krvnih zrna"a Vae make. Maki e tako e moda trebati da se da tenost (glukoza 7I), potkono ili intravenozno, ukoliko je dehidrirala. Najmanje to treba da uradite je da se uverite da Vaa maka pije puno vode, dok se oporavlja od in2ektivne anemije. ;ko se bolest uoi dovoljno rano, pro"enat uspeha je vrlo visok. &majte na umu da, ako Vaa maka ima hemobartonelu, nikada je se nee osloboditi. 9vek e biti nosila" i uvek treba da imate u vidu da moe da zarazi i druge make, a moda i da pro e kroz ponovljene epizode in2ektivne anemije. #a je zatitite od buduih novih napada bolesti, bie potrebno da maku drite u kui, dajete joj zdravu hranu, sve druge zdravstvene probleme tretirate to je bre mogue i redovno je vak"iniete. Mere predostronosti: !oto se ova bolest smatra zaraznom sa krvi na krv, drite maku podalje od opasnosti borbe sa nepoznatim makama. Tako e odravajte maku u dobrom zdravlju i, ako Vaa maka ima ma koji zdravstveni problem (grip, buve i t.d.) odvedite je veterinaru. -bezbedite da Vaa maka ima kvalitetnu uravnoteenu ishranu i uvek iste inije kao i posudu sa peskom.
.APDM6.A8 In1ektivna ane ija je kod nas @pre a <r% 2ad ili 2esanovi!, pro1esorki na katedri (a bolesti esojeda na "eterinarsko 1akultetuA veo a retka bolest%

136

A!T!,T,1 ;rtritis je degenerisanje sastava skeleta (zglobova). &zme u svake dve kosti se nalazi materija zvana hrskavi"a, koja ih podmazuje i ima ulogu *jastuka+ me u njima. $ada se hrskavi"a izlie do krajeva kostiju, mogu da se pojave kotani ilj"i i zadebljanje kosti. To e izazvati bol, oteklinu, upalu i ukoenost u zglobovima. $ao i kod ljudi, kod maaka postoje dva tipa artritisa. -steoartritis je degenerativno stanje hrskavi"e koja prekriva krajeve kostiju. -vaj tip artritisa javlja se sa godinama i upotrebom zglobova. -steoartritis se uglavnom javlja kod starijih maaka, ali moe da se javi i kod mla ih, do sredovenih maaka, ukoliko je maka imala ozbiljnu bolest ili kakav lom zglobova. Aeumatoidni artritis je autoimuno stanje kod koga telo napada sopstvene zglobove i tkivo, to se pretvara u artritis. Mada retko, ovo stanje moe da se vidi kod maaka svih doba starosti. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 nevoljno hodanje smanjeno kretanje hramanje, ili 2avorizovanje jedne strane tela letargija poviena temperatura gubitak apetita oigledan bol i nelagodnost

.retman: Tretman e zavisiti od toga da li Vaa maka ima osteoartritis ili reumatoidni artritis. Mogu da joj budu prepisani steroidi, lekovi protiv upale, ili antibioti"i. Me utim, N&$;#; nemojte davati maki aspirin, a"etamino2en ili ibupro2en (bru2en)' -vi lekovi, mada se obino koriste za leenje artritisa kod ljudi, mogu da budu %MAT-N-%N& za make. Mere predostronosti: Nastojte da odrite maku u dobrom zdravlju i da bude aktivna. !revelika teina je optereenje za zglobove i kosti. A1TMA ;stma je hronino zapaljenjsko disajno oboljenje, izazvano stezanjem vazdunih puteva u pluima. Taan uzrok maje astme nije poznat. -bolele make mogu da prolaze kroz periode krajnje tekog disanja i mnoge imaju periode tekog kalja. ;stmatiki napadi se obino vraaju i teko ih je, gotovo nemogue, predvideti. &zme u napada moe da pro e mnogo mese"i, ali mogu da se jave i vie puta dnevno. Va veterinar mora da ispita Vau maku, da pokua da utvrdi alergen koji izaziva astmu. 9 veini sluajeva nije mogue otkriti alergen. ;ko bi bilo mogue utvrditi alergen, onda bi se uestanost napada mogla smanjiti sklanjanjem make dalje od alergena. ;lergeni mogu da ukljuuju zaga ivae, prainu, dim i slino. Simptomi: 5 teko disanje 5 suvi kaalj

137

.retman: !otreban je pregled da bi se utvrdilo koji je uzrok astme. &ako astma nije izleiva, moe da se tretira injek"ijama na bazi steroida, ili tabletama, koje pomau u otvaranju bronhijalnih "evi. Va veterinar e odrediti tok aktivnosti na smanjenju uestanosti napada. ;ko Vaa maka ima jak napad astme, posebno starija maka, hitno je odvedite veterinaru. Mere predostronosti: -dravajte kuu istom, pokuavajui da smanjite koliinu praine, polena i dima sa kojima bi maka dola u dodir. !oveavanje vlanosti tako e moe da koristi. ;ko Vaa maka ima respiratornu in2ek"iju, N?M-=T? da je ostavite bez tretmana. Nronini bronhitis moe da dovede do astme. Na prvi znak astmatinog napada odvedite maku veterinaru na ispitivanje i tretman. 2E1N,*O Cesnilo je akutna virusna in2ek"ija "entralnog nervnog sistema. -bino je prenose divlje ivotinje ukljuujui tvorove, akale i lisi"e. Virus se vi a u pljuva"i i drugim telesnim tenostima. %toga make najee dobijaju besnilo kada ih ugrize ili ogrebe zaraena ivotinja, ili ako imaju otvorenu ranu koju zaraena ivotinja lie. Virus e tada da putuje od rane do mozga i "entralnog nervnog sistema. &n2ek"ija i upala "entralnog nervnog sistema je ta koja izaziva tipine simptome besnila. Maka e uglavnom da pone da pokazuje znake besnila oko etiri do osam sedmi"a poto je zaraena. Najpre e da se ponaa vrlo udno u odnosu na normalno ponaanje. 9 poetku moe da postane vrlo nemirna, razdraena i mogue ja da e da se izoluje na dug period. 8atim e da u e u vrlo bolnu 2azu telesnih greva (ukljuujui gr grla dok pokuava da pije, odatle dolazi izraz *hidro2obija+), jaku agresivnost i moguu paralizu. 8a besnilo nema leka. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 5 padavi"a grevi delirijum bol jaka e grevi grla kada pokua da pije nezainteresovanost za hranu udno ponaanje

.retman: Najbolji tretman je preventiva. ;ko posumnjate na besnilo, vodite maku odmah veterinaru. Mere predostronosti: Va ljubima" treba da se vak"inie protiv besnila u uzrastu od 3 do 6 mese"i. !osle toga revak"ina moe da se daje godinje ili trogodinje. (Dbratite panju na tekst o opasnosti a od pojedinih vakcina%)

138

2O*E1T, +ET!E =etra je veoma vaan organ u telu. -na je jedan od najveih organa kod make i smetena je iza donjih rebara sa desne strane tela. =etra je povezana sa tankim "revom preko unog kanala koji prenosi u (koja se stvara u jetri) do "reva. %va krv koja naputa eluda" i "reva mora da pro e kroz jetru, pre nego to stigne do svog "ilja u ostalim delovima tela. Tako na jetru moe da se gleda kao na glavni industrijski "entar koji prera uje hranljive materije i krv u oblike koji su za ostale delove tela jednostavniji za upotrebu. %ama po sebi, jetra ima izuzetne rezervne mogunosti, isto kao i deo mogunosti regenera"ije. -ve dve osobine su divna stvar koja odrava Vau maku zdravom uprkos bolesti, ali istovremeno to znai da, kada jednom primetite problem, moda je ve oteeno O4 do P4I jetre. %toga, ve na prvi znak problema, vodite maku veterinaru na pregled. =etra ima brojne 2unk"ije u telu, ukljuujui@ 5 5 5 5 5 5 5 !roizvodnju krvnih enzima, krvnih belanevina i koagulanata !roizvodnju ui i metabolizam unih soli Metabolizam holesterola i belanevina %kladitenje glikogena i drugih hranljivih materija -dravanje kon"entra"ije eera u krvi ;ktiviranje C vitamina Normonsku regula"iju

Make mogu da dobiju pet razliitih bolesti jetre. 3olan#itis ili holan#iohepatitis karakterie in2ek"ija ili upala unih kanala iRili jetre. -va upala moe eventualno da dovede do oteenja jetre. -va bolest jetre se obino javlja u sprezi sa drugim bolestima, kao to je maji in2ektivni peritonitis, *maja sida+ i maja virusna leukemija. !ostoji nekoliko razloga za pojavu holangitisa@ 5 5 5 5 5 &n2ektivna bolest (in2ektivni peritonitis, *maja sida+ ) !arazitski uslovi (n. pr. toksoplazmoza) Cakterijska in2ek"ija jetre ili unih kanala !ankreatitis Metabolika bolest

3epatiki lipido(is ili *bolest masne jetre+ se javlja kada se u jetri nakupe masne naslage. -vo se obino javlja kada maka iz nekog razloga prestane da jede (ovo se obino doga a u sprezi sa nekom drugom boleu). 9 ovom trenutku telo e da otpone sa korienjem svojih masnih naslaga. Na nesreu, make nisu gra ene za uspeno korienje masnih naslaga pa stoga moe da do e do gomilanja masti u jetri. Nepatiki lipidozis se obino ne javlja kao primarni problem, ve kao reak"ija na neki drugi poremeaj. -vo je najei poremeaj jetre kod maaka. !rosena starost u kojoj se javlja je P godina, mada je bilo sluajeva oboljenja kod maaka starih samo / godinu. Najveem riziku su izloene debele make, make koje dobiju anoreksiju (na primer usled napetosti), kao i one koje usled neke bolesti dobiju hroninu anoreksiju. Make jako bolesne od hepatikog lipidozisa moraju da budu hospitalizo5vane. 9 ostalim sluajevima, daleko bolja je kuna nega, ali ona zahteva veliki trud. Najpre treba otkloniti sve razloge napetosti (koja doprinosi anoreksiji) i sprovoditi neprekidno hranjenje i tenu terapiju. Visoko hranljiva ishrana na bazi velike koliine belanevina, koja zadovoljava makine energetske potrebe, je neophodna. D$te!enje otrovo nastaje kao posledi"a trovanja, dejstvom bakterijskih toksina ili zbog nedostatka krvi u jetri. %imptomi ovakvog oteenja javljaju se naglo i neophodna je trenutna reak"ija.

139

Portalni $antovi @ ostoviA se javljaju kada "irkula"ija u jetri nije potpuno 2unk"ionalna. -vo moe da nastane kada se 2ormiraju nepravilni spojevi izme u arterijske i venske krvi (tzv. portalna vena spaja jetru sa "revima, odatle naziv poremeaja ). $ada do ovoga do e, krv ne odlazi u jetru ve prolazi pored nje i stoga jetra ne moe pravilno da obavlja svoje 2unk"ije. -vo je obino uro eno stanje. 2ak jetre tako e moe da se javi, mada je kod maaka redak. !ostoji nekoliko vrsta raka kod maaka koji imaju tenden"iju da se proire na jetru, ukljuujui rak pankreasa. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 utilo koe i beonjaa nateen trbuh ispunjen tenou dijareja povraanje vrlo ut urin gubitak apetita gubitak teine letargija razdraljivost padavi"a

.retman: ;ko Va veterinar posumnja na bolest jetre, uradie analize krvi (insistirajte na nji a), da bi proverio nivoe@ ;ET (alaninska aminotrans2eraza). #o porasta dolazi kada su elije jetre oteene dovoljno da dolazi do "urenja kroz elijske membrane i osloba anja ovog enzima. #o ovoga moe da do e zbog akutnog napada na jetru otrovima, bakterijskom in2ek"ijom, nedovoljnim snabdevanjem krvlju, oteenjem unih kanala ili zbog hepatikog lipidozisa. ;%T (aspartatska aminotrans2eraza). Njen porast, u sprezi sa ;ET moe da pomogne u potvr ivanju da postoji bolest jetre. 9 osnovi, potrebno je da postoji blokada unih kanala koja izaziva odumiranje elija jetre, da bi se oslobodila ;%T. Test na ovaj enzim moe da pomogne u ukazivanju na uzrok oteenja jetre i pokae da li postoji odumiranje elija u sprezi sa oteenjem elija. ;! (;E!, %;!@ alkalna 2os2ataza u serumu). -vaj enzim se obino nalazi u sprezi sa oteenjem unih puteva. (Po#ledajte obja$njenje anali(a u po#lavlju *-rv, li 1ni i i uni siste ,.) Cilirubin. -vo je pigment ui i njegovi uveani nivoi mogu da ukau na problem sa jetrom ili nemogunost jetre da pravilno razgra uje bilirubin. Nivoe glukoze, uree, albumina, globulina i une kiseline. Lunk"ija jetre moe da se o"eni primenom testa reak"ije na unu kiselinu. Aentgen i ultra5zvuk mogu da ukau na veliinu jetre i da daju uvid u spe"i2ina oteenja jetre ili une kese. Naravno, biopsija jetre je jedini potpuni nain za utvr ivanje bolesti jetre. Tretman je razliit i zavisi od posebnog tipa bolesti jetre i njene jaine. ;ko Vaa maka ima holangitis, tretman e se verovatno sastojati od antibiotika i potporne terapije, kao to je dehidroholna kiselina, ako su nivoi bilirubina visoki. >esto se daju stimulansi apetita (kod maaka se najee koristio diazepam), a mnogi veterinari tako e preporuuju primenu kortikosteroida, ili drugih imunosupresivnih (za potiskivanje imuniteta) lekova. Vano je da se pokua sa utvr ivanjem uzroka holangitisa, ako je to mogue, poto promene u ishrani make mogu da budu od pomoi, to zavisi od tanog uzroka problema sa jetrom.

140

!oto kortikosteroidi mogu da budu veoma opasni za make sa hepatikim lipidozisom, vrlo je vano da se pre poetka tretmana uradi biopsija jetre. ;ko Va veterinar ne izvodi ovaj postupak, zamolite ga da Vas uputi spe"ijalisti za interne bolesti maaka ("eterinarski 1akultet). #obra praksa je da se uvek pre biopsije urade analize krvi i rentgensko snimanje, da bi bili sigurni da nema drugih 2aktora koji doprinose stanju make. Makama sa holangitisom mnogo bolje prija ishrana kvalitetnim belanevinama i u manjim koliinama. %vim makama sa obolelom jetrom treba davati male, ali to ee obroke. Make koje su teko obolele od hepatikog lipidozisa moraju da budu hospitalizovane. $una nega je ipak kod ove bolesti najdelotvornija, ali zahteva veliki stepen posveenosti i napora. Najpre treba otkloniti sve razloge koji stvaraju napetost (to izaziva anoreksiju) i sprovoditi vrlo redovno hranjenje, zdrueno sa tenom terapijom (obino 174 mililitara 2iziolokog rastvora dnevno). #ijetalna terapija je glavno sredstvo za tretman ove bolesti i za "ilj ima preokretanje anoreksije i same bolesti jetre. &shrana bogata belanevinama i energijom treba da zadovolji makine energetske potrebe. 8a stimulisanje apetita, kao i kod holangitisa, koristi se obino diazepam. $od mnogih maaka sa *masnom jetrom+ povraanje je tako veliki problem da mora hirurkim putem da se umetne "revo (tuba) u eluda", da bi se omoguilo hranjenje. !ostoje tri tipa "reva, a sva prolaze kroz jednjakQ prvo prolazi kroz nos, drugo kroz vrat a tree kroz abdomen. ;ko na vreme primetite znake bolesti, tuba moda nee da bude potrebna. %vakih nedelju 5 dve treba kontrolisati stanje bolesti pomou krvnih analiza, a svakodnevno pratiti teinu make. !oveanje teine ukazuje na oporavak. Napredak bi trebalo da se primeti dve do tri nedelje posle zapoinjanja tretmana. Mere predostronosti: Najbolja mera je odravanje normalne teine make pomou zdrave ishrane. Mada ne postoji jasna, /44I veza, debele make imaju veu sklonost prema problemima sa jetrom, naroito ako u nekom trenutku pretrpe nagli gubitak teine. 8ato, ako je Vaa maka debela i elite da je podvrgnete dijeti, inite to vrlo oprezno i strpljivo. Maka sme da gubi najvie /,7I svoje teine nedeljno. &zbegavajte izlaganje Vae make napetim situa"ijama, koje bi mogle da dovedu do gubitka apetita i naglog mravljenja (imajte u vidu da je maka krajnje osetljivo bie i njena predstava o napetosti je daleko sloenija nego naaQ za maku moe da predstavlja veliko uzbu enje ono na ta se mi ljudi i ne osvrnemo). 2!ON3,T,1 Cronhitis je upala bronhija (vazdunih puteva u pluima). -ne mogu da dobiju upalu zbog mnogo razloga ukljuujui respiratornu in2ek"iju, alergene ili nadraujue materije. Cronhitis moe da se javi u dva razliita oblika. ;kutni bronhitis uopteno izaziva virusna in2ek"ija, javlja se brzo i obino je kratkotrajan, ako se pravilno tretira. Make sa akutnim bronhitisom imae nadraajni, suvi, bolni kaalj, koji je istrajan i proizvodi uto5zelenu pljuvaku. Tako e mogu imati osrednje povienu temperaturu. Nronini bronhitis e, obino, da se javi posle ponovljenih napada akutnog bronhitisa. %imptomi su slini onima kod akutnog bronhitisa, ali ovaj tip e da traje mnogo due. !ogoravaju ga duvanski dim i teki uslovi u okruenju, kao to su vazduh zaga en hemikalijama i praina. 8bog optereenja koje hronini bronhitis stvara respiratornom sistemu, zidovi bronhija mogu da zadebljaju. To e da uini da maka bude mnogo prijemivija za druge in2ek"ije i moe da dovede do astme, em2izema ili upale plua.

141

Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 kaalj teko disanje kijanje uto5zeleni ispljuvak poviena temperatura letargija gubitak apetita

.retman: ;ko posumnjate na bilo koju respiratornu in2ek"iju ili bronhitis, odmah vodite maku veterinaru. Maki e najvie da prija da bude u toploj sobi sa navlaenim vazduhom, sa estim inhala"ijama pare iz isparivaa. To e da pomogne u omekavanju in2i"irane sluzi u bronhijama. Tako e mogu da budu prepisani antibioti"i, da zatite od svake trenutne ili poten"ijalne in2ek"ije. !osle napada akutnog bronhitisa, morate da pazite na sve kasnije prehlade ili respiratorne in2ek"ije, ili ma kakve promene u pljuva"i. Mere predostronosti: Maku uvajte u kui i u toplom, posebno zimi. Nastojte da svedete na najmanju meru prainu, polen, alergene i dim. ;ko posumnjate na ma kakvu respiratornu in2ek"iju, odmah vodite maku veterinaru. 202!E9NE 2O*E1T, Cubreg je organ od najveeg znaaja u telu. Njegov glavni posao je da 2iltrira krv i izdvaja otpadne metabolike proizvode iz tela (urin, ureu i kreatinin), da uklanja otrove iz tela, da regulie vodu i elektrolite u telu (Na, $, Mg, Fl, NF-3, !-<), da proizvodi eritropojetin (stimulie proizvodnju "rvenih krvnih zrna"a u kotanoj sri) i da proizvodi renin (enzim krvnog pritiska). ;ko iz bilo kog razloga bubreg ne 2unk"ionie pravilno, otrovi e brzo da se nagomilaju u telu. Maka moe da postane anemina i da ima probleme sa elektrolitima ili krvnim pritiskom. Moe da bude preplavljena nakupljenim otrovima. Colest bubrega moe da bude ili akutna ili hronina. Cubreni problemi su uobiajeniji kod izvesnih rasa maaka (persijske ili bengalske), kao i kod starijih maaka. ;ko imate stariju maku, moda ete poeleti da otponete sa redovnim godinjim pregledima zbog hroninog otkazivanja bubrega, kao i da je hranite hranom posebnog sastava, koja pospeuje zdravlje bubrega i urinarnog trakta. ;$9TN- -T$;8&V;N=? C9CA?B; ;kutno otkazivanje bubrega se javlja kada do e do akutnog ometanja bubrene 2unk"ije. -snovna jedini"a gra e bubrega je ne2ron i kod akutnog otkaza ne2roni iznenada odumiru, pa u tom sluaju bubreg nema vremena da kompenzuje nastalu tetu. Takva nagla oteenja mogu da nastanu zbog gutanja izvesnih lekova ili otrova (na primer anti2riza), smanjenja dotoka krvi u bubreg zbog dijabetesa ili blokade bubrenih arterija, in2ek"ije bubrega ili drugih in2ektivnih bolesti, ili povrede bubrega. -vo je vrlo ozbiljan poremeaj. ;ko se ne lei, maka e umreti, me utim ako se tretira brzo i agresivno mogue je povratiti neke od bubrenih 2unk"ija.

142

NA-N&>N- -T$;8&V;N=? C9CA?B; -vo je, naalost, vrlo est i ozbiljan poremeaj kod maaka. Nronino otkazivanje bubrega je progresivna bolest kod koje ne2roni bivaju polako razarani. 9 ovom sluaju bubreg e lagano da kompenzuje ovaj gubitakQ me utim, ovo je dugotrajna i kobna bolest kod maaka. 9zro"i hroninog otkazivanja bubrega mogu da budu brojni, od starosti, ili genetike predodre enosti, do tumora bubrega. ;ko Vaa maka ima ovaj poremeaj, bie potrebno da se postarate da joj kvalitet ivota odrite to viim, to je mogue due. Make mogu da ive mese"ima, pa i godinama sa ovim poremeajem, uz pravilan tretman, medi"insku panju, ljubav i brigu. &majte u vidu da make mogu da preive sa samo /R3 2unk"ije bubrega. Tako je mogue da do trenutka kada primetite problem Vaa maka ve pretrpi znaajno oteenje bubrega. %toga, ve kod prvog znaka problema, odvedite maku veterinaru na pregled. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 5 5 gubitak apetita i teine poveana e pojaano uriniranje nekontrolisano uriniranje povraanje dijabetes visok krvni pritisak zadah iz usta letargija

.retman: Veterinar e da postavi dijagnozu uzimanjem uzorka krvi i urina. Ciohemijska analiza e da pokae eventualno visoke nivoe azota u urei, kreatinina i 2os2ora. 9 urinu e da bude potraena ma kakva in2ek"ija, gubitak proteina i sposobnosti kon"entrovanja (nesposobnost kon"entrovanja urina je dobar pokazatelj bubrenih problema). Veterinar e moda poeleti da naini i rentgenski ili ultrazvuni snimak, da pogleda same bubrege, jer bubrezi sa problemima su obino smanjeni i nepravilnog oblika. Tretman bubrega koji su otkazali je obino trostruk. !rvi "ilj je da se odre niski nivoi otrova (kreatinina i uree). Najbolji nain da se ovo postigne je putem terapije tenostima i promenom ishrane, odnosno obezbe ivanjem ishrane koja stvara manje otpadnih materija prilikom varenja. Tenosti e da omogue bolje ispiranje postojeih otrova. Make mogu da primaju tenost bilo intravenozno, bilo potkonoQ uestanost ovakve terapije zavisi od razvoja bolesti. !oinje da preovla uje dijaliza, mada je jo uvek skupa i nije iroko dostupna. #rugi "ilj je da se ogranii nivo 2os2ora u telu, jer on komplikuje problem. !ostoje lekovi koji vezuju 2os2or u "revima i oni se obino preporuuju. Trei "ilj je spreavanje stomanog ira koji moe da se javi u sluaju povienih uremikih otrova. 8avisno od sekundarnih problema sa kojima se maka suoava (anemija, visok krvni pritisak) moe da bude prepisana odgovarajua terapija. Make koje primaju kombinovanu terapiju tenostima i lekovima mogu da ive sreno, od vie mese"i do godina, posebno ako je bolest uoena na vreme, zato motrite na svoje make (posebno one starije). Na ma koji znak problema sa bubrezima, vodite maku veterinaru. Mere predostronosti: Najbolja odbrana je dobra ishrana. Neka Vaa maka jede kvalitetnu hranu, posebno napravljenu za zdravlje bubrega i urinarnog trakta (one sadre manje soli i 2os2ora) ( Fa hranjenje

143

aaka ja koristi 2oyal Canin VMatureV, pa je preporuuje i "a a). Neka uvek bude puno svee vode. ;ko je maka starija od P godina, svake godine je vodite na kontrolu bubrega. svojih starijih

#A1T!,T,1 Bastritis je zapaljenje ili oteenje tkiva elu"a. -vo moe da bude razultat delovanja ma koga od sledeih uzroka@ 5 5 5 5 5 5 in2ektivna bolest gutanje stranog tela (n.pr. igrake) alergija na hranu dijetetska netoleran"ija (n.pr. nepodnoenje laktoze) jedenje pokvarene hrane unoenje otrova ili lekova

;ko Vaa maka ima gastritis, odmah je vodite veterinaru. Bastritis moe da bude pokazatelj mnogo ozbiljnijeg problema i ako ostane neproveren moe da dovede do ira, hroninog gastritisa i poremeaja elu"a. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 povraanje krv u povra"i ili stoli"i gasovi podrigivanje smanjen apetit smenjeno pijenje vode dijareja grenje uznemirenost razdraljivost letargija gubitak apetita

.retman: Va veterinar e da ispita maku uzimanjem uzorka krvi ili urina, a moe da se uradi i rentgensko snimanje, da bi se videlo ima li u elu"u gasova ili stranog tela. 8avisno od uzroka gastritisa, veterinar e da prepie neto od sledeeg@ /) tenosti, za borbu protiv dehidriranosti, 1) antibiotike, 3) anti5emetike protiv povraanja, <) sredtvo protiv bolova. Tako e moe od Vas da zatrai da za 1<536 asova obustavite davanje hrane, dok se eluda" ne vrati u normalu. Mere predostronosti: Maku hranite ustaljeno, zdravom hranom, izbegavajte promene u ishrani. Tako e izbegavajte da maku izlaete stresu. Nastojte da sve materije koje mogu da budu otrovne za maku drite van njenog domaaja. !osude za hranu i vodu redovno dezin2ikujte.

144

#,N#,$,T,1 !lazma"itno5lim2o"itni stomatitis je kod maaka hronino stanje koje rezultuje ekstremnim gingivitisom i gubitkom zuba. (Win#iva je ivica desni, koja okruuje (ube, #in#ivitis je njeno (apaljenje). !ostoji nekoliko stvari koje izazivaju ovu bolest, ali krajnji rezultat je uvek isti. Make sa stomatitisom esto imaju u ustima pokvaren zadah, jako balave i oteano jedu. Nronini bol u ustima rezultuje smanjenjem apetita i gubitkom teine. !regled zuba i desni otkriva krajnje jak gingivitis, posebno oko gornjih zadnjih kutnjaka. #esni e da izgledaju ogrubelo i oteeno i lako e da krvare. $ako bolest napreduje, desni e da se odvajaju od korena zuba i koren e poeti da se razgra uje, to dovodi do gubitka zuba. Ciopsije oteenog tkiva desni otkrivaju plazma elije i lim2o"ite, odatle i ime bolesti. -ve elije su prisutne u sluajevima hronine upale i otkrivaju ne posebnu bolest, ve pre nekontrolisanu imunu reak"iju. $ada se javi ovaj stepen upale, sekundarna invazija bakterija je vrlo uobiajena. Cakterijska in2ek"ija stvara pokvareni zadah i moe da dovede i do navale bakterija na krvotok, preko koga dolazi do in2ek"ije drugih organa kao to su bubrezi, sr"e i jetra. &straivai nisu bili u stanju da izoluju ni jedan uzrok ove bolesti, mada je u mnogim od ovih sluajeva izolovan kali"ivirus. &n2ek"ije kali"ivirusom kod maia izazivaju male plihove na jeziku i desnima. %umnja se da su mnoge make hronino zaraene ovim virusom, sa povratnim in2ek"ijama koje izazivaju ekstremni gingivitis. Colesti koje izazivaju potiskivanje imunog sistema mogu da dovedu do hroninog stomatitisa. Mnoge make sa in2ek"ijom maje virusne leukemije i majeg virusa gubitka imuniteta (L&V, *maja sida+) tako e imaju i ekstremni gingivitis. Tako e postoje i mnogi nepoznati inio"i koji bi mogli da igraju ulogu kod ove bolesti, kao to je jaka reak"ija na bakterije koje postoje u plaku (naslage organskih materija na zubima). =ake ozlede koje se vi aju kod maaka sa ovom boleu nagovetavaju da je u njenoj osnovi najverovatnije kombina"ija dva ili vie napred navedenih inila"a. Eim2o"itno5plazma"itni stomatitis se javlja kod mladih odraslih i kod starijih maaka. Maii razvijaju mladalaki gingivitis koji izaziva zadah iz usta i zapaljene desni, ali sa agresivnom kunom negom veina maia e da preraste ovaj gingivitis u roku od 1 godine. &zveteno je o nekoliko sluajeva razvoja mladalake parodontoze. -va bolest poinje pre uzrasta od 0 mese"i i, za razliku od mladalakog gingivitisa dovodi do stvaranja prekomernog plaka i tartara, koji se taloe na zubima. Simptomi: 5 upala desni 5 odbijanje hrane 5 zadah iz usta .retman: 8a tretman hroninog stomatitisa korieni su razliiti metodi, sa razliitim rezultatima. Na alost, na duge staze, odgovor na tretman je slab. $amen temelja" svakog pristupa tretmanu je potpuno ienje zuba pod anestezijom. Vano je dospeti ispod linije desni i postaviti dugotrajni gel za dezin2ek"iju. Terapija antibioti"ima daje privremeno olakanje i kontrolisae najezdu bakterija na tkivo desni. Terapija kortikosteroidima, protiv upale, koriena je sa meovitim rezultatima. &munostimulans, kao imunoregulin, tako e je korien sa nekim uspehom. Va enje svih pretkutnjaka i kutnjaka ini se kao jedini tretman koji obezbe uje dugotrajno olakanje ovim makama. Vano je da svi koreni budu odstranjeni, da bi se uklonila mogunost zapaljenja. -va op"ija se primenjuje kada su svi napred pomenuti tretmani omanuli. Vano je upamtiti da ove make imaju jake bolove i da odbijaju da jeduQ obezbe ivanje prikladne

145

prehrambene potpore je od osnovnog znaaja. !ostoji na tritu nekoliko vrsta visokokalorine meke hrane, koja obezbe uje ovu ishranu. Mere predostronosti: !oto je odgovor na tretman slab, ima smisla kontrolisati hronini gingivitis preventivnim merama. !oto se kali"ivirus javlja kao mogui inila" koji doprinosi ovoj bolesti, vano je u kui kontrolisati in2ek"ije gornjih respiratornih puteva. Maie treba vak"inisati protiv kali"ivirusa u 6 sedmi"a, 0 i /1 sedmi"a starosti i treba ih odvajati od ostalih maia i odraslih dok se vak"ina"ije ne zavre. %ve odrasle u kui tako e treba redovno vak"inisati protiv kali"ivirusa. $ao dodatak, treba obaviti testove na maju leukemiju i L&V. %vaku pozitivnu maku treba izolovati. %ve odrasle koji imaju hronini gingivitis, ili stvaraju potomstvo koje kasnije razvija hronini gingivitis, treba sterilisati. ;ko se gingivitis javio, onda je rani agresivni tretman vaan za kontrolu bolesti. 8ube treba pregledati sedmino, poto gingivitis poinje da se javlja u uzrastu od /1 sedmi"a. !osebnu panju obratite na pretkutnjake i kutnjake. ;ko je gingivitis prisutan, treba zapoeti agresivnu kunu negu sa antiseptikim gelom za povrinsku primenu. Tako e treba primeniti i antibiotike, ako postoji zadah ili bol u ustima. #O+A8NO1T Bojaznost je, me u bolestima koje potiu od ishrane, bolest broj jedan. !riblino <4I (a erikih) maaka je medi"inski gojazno. Bojaznost se de2inie kao telesna teina koja je 14I, ili vie, iznad idealne. Najbolji nain da utvrdite da li je Vaa maka gojazna, jeste da joj opipate rebra. Treba da budete u stanju da, dodirujui bokove make, osetite svako pojedino rebro, pod koom i tankim slojem sala ispod nje. Tako e treba da budete u stanju da ispratite svako rebro do kime. ;ko ne moete da napipate makina rebra, ili da ih ispratite do same kime, Vaa maka je debela. !revelika teina dovodi ljubim"a u opasnost od mnogih bolesti, kao to je dijabetes, kardiovaskularne bolesti, bolesti disajnih organa, jetre, povean je rizik od anestezije prilikom eventualnih hirurkih zahvata i rizik od skeltno5miine dis2unk"ije. Make dnevno jedu izvestan broj kalorija. Tako e vebaju (igraju se i t.d.) da bi sagorele izvestan broj kalorija. ;ko unesu vie kalorija nego to potroe, dobie u teini. !oto je teko maku podvrgnuti dijeti (posebno ako imate vie maaka u kui), uvek je lake ne dopustiti ljubim"u da postane gojazan. Bojazne make su takve zbog jednog ili vie navedenih razloga@ 5 5 5 5 prejedanje, ili neprikladno hranjenje nedostatak vebe nasledne predispozi"ije hormonska neravnotea

;ko mislite da Vaa maka ima hormonski poremeaj, kao hipotiroidizam, koji izaziva problem sa teinom, treba da je odvedete veterinaru zbog dijagnoze. Simptomi: 5 5 5 5 nemogunost da se na dodir osete rebra naslage sala na le ima, repu, grudima i kimi odsustvo prepoznatljivog struka nema nabora na stomaku

146

.retman: ;ko je Vaa maka poveala teinu zbog hormonskih ili medi"inskih razloga, veterinar e propisati tretman bolesti, to e pomoi i kod problema sa teinom. ;ko je Vaa maka gojazna jednostavno zato to se prejeda, ili nedovoljno veba, onda je vreme za dijetu' &majte na umu da treba da konsultujete svog veterinara pre nego to otponete bilo kakav dijetalni program. ?vo nekih dijeta na koje moete da stavite svog ljubim"a@ /) Niskokalorina kabasta dijeta. -vo e da popuni eluda" Vaeg ljubim"a, dok dobija manje kalorija. 1) #ajte mu manje obroke. -vo moe da bude oteano ako imate vei broj maaka, ili ako praktikujete metod samohranjenja (hrana je uvek dostupna, jede koliko kome treba ). 3) 9kinite poslasti"e i davanje otpadaka sa stola. ;ko ba elite da date poslasti"u, neka to bude neto niskokalorino. Ca kao to ljudi, koji su na dijeti, vole ponekad poslasti"u, tako isto je vole i make' <) !ostarajte se da Vaa maka dobije dovoljno vebe i vremena za igru. Moda je potrebno da joj date i malo dodatne vebe i igranja, da pomogne u sagorevanju jo malo te masti i tih kalorija' Vodite rauna o tome da ne dolazi u obzir rigorozna dijeta i naglo smanjenje telesne teine' Maka sme da slabi najvie /,7I sedmino. 8nai, maka od 6 kilograma za jednu sedmi"u sme da oslabi najvie 04 grama. Mere predostronosti: Najlake je ako Vaa maka nikada ne dobije teinu veu od idealne, zato pokuajte da ja sve vreme zadrite na toj teini. Nranite je kvalitetnom, ne previe kalorinom hranom, sa puno "eluloze i potrudite se da uvek ima dovoljno prilike za vebu. "E!MAT,T,1 #ermatitis je opti naziv za predstavljanje ma koje vrste upale koe. Tip upale moe da se kree od svrabne koe do osipa, peruti, pa sve do jako in2i"irane i oteene koe. #ermatitis moe da se razloi u nekoliko optih grupa. ;lergijski dermatitis je nadraaj koe zbog alergijske reak"ije. &ma mnogo alergena na koje maka moe da bude alergina, od ampona do hrane. ;ko je Vaa maka alergina na neto, moe da ima i vie od same nadraenosti koe. Vaa maka moe da pone da ispoljava disajne probleme (kaalj ili kijanje) koji su povezani sa alergijom. $ontaktni dermatitis se javlja kada maka do e u dodir sa neim to nadrauje kou. To moe da bude bilo ta, od tenosti za ienje do ogrli"a protiv buva. !arazitski dermatitis je tip dermatitisa koji se razvija usled navale parazita. Neke make su stvarno alergine na tu napast, ali veina e stvoriti dermatitis zbog eanja u nameri da uklone napast. 9 ovom sluaju dermatitis je simptom veeg problema, pre nego to je problem sam po sebi. ;ko utvrdite da Vaa maka ima dermatitis, jedan pogled na kou trebalo bi da Vam omogui da utvrdite ima li Vaa maka neku vrstu parazita (buve ili sline), ili jednostavno ima nadraenu kou. 9 svakom sluaju, to pre treba da je pogleda vetrinar. Cez obzira koji je uzrok dermatitisa, kod make e obino da se razvije svrabni osip koji se sastoji od "rvene, nateene koe. ;ko maka ea ove delove, moe da ozledi kou stvarajui otvorenu ranu koja moe da se in2i"ira. Make mogu toliko snano da se eaju da nee da povrede samo kou, ve e i okolna dlaka da im otpadne. $ada osip jednom postane in2i"iran, Vaoj maki poinju da prete mnogo ozbiljniji problemi. !arazitski dermatitis, ako se ne tretira, moe da dovede do anemije. Simptomi: 5 prekomerno eanjeRlizanje

147

5 5 5 5 5 5

eanjeRlizanje neprekidno istog predela eanjeRlizanje dok ne prokrvari nadraenost perut gubitak dlake letargija (neki paraziti sisaju maki krv ostavljajui je aneminom)

.retman: ;ko sumnjate da Vaa maka ima ma koji od gornjih tipova dermatitisa, odmah je vodite veterinaru (posebno ako imate mae). #ermatitis moe da vodi u in2ek"iju i anemiju, ako ostane neproveren. ;ko Vaa maka ima alergijski, ili kontaktni dermatitis, moe da joj bude dat krem ili kupka, koji e da umanje svrab i bol i, mogue je, antibioti"i, da je zatite od bilo koje in2ek"ije koe. Veterinar e Vam tako e pomoi da ustanovite alergen, ili drugi uzrok reak"ije. Tada ete morati da pokuate da umanjite izloenost toj supstan"i. ;ko Vaa maka ima parazitski dermatitis, veterinar e Vam verovatno dati neku vrstu ampona protiv buva, ili drugi preparat koji e pobiti parazite i njihova jaja. Mere predostronosti: Nastojte da Vam maka bude dobro negovana i ista. ;ko imate maku koja boravi van kue, moda bi trebalo povremeno da joj proverite krzno i ee da je kupate zbog zatite od parazita. >ak i maki koja ivi u kui dobro ini kada je negovana. Tako e odravajte kuu istom i bez poten"ijalnih alergena, ili materija koje mogu da izazovu nadraaj koe kod Vae make. To ukljuuje toksine i korozivne materije. $oristite samo veterinarski potvr ene ampone i ogrli"e. "E!MATOA,TO8A -vo je gljivino oboljenje. !otie od gljivi"e koja ivi na keratinu (koji se nalazi u koi, dla"i i noktima). Tri vrste ovih gljivi"a obino zaraavaju make. To su Microsporu canis (ova je daleko najei uzrok in2ek"ije kod maaka), &richophyton enta#rophytes (dobija se obino preko glodara) i Microsporu #ypseu M1ulvu (dobijaju se najee kontaktom sa sporama u tlu). 8araza se uglavnom iri putem kontakta sa drugom zaraenom ivotinjom, ili kontaktom sa sporama gljivi"e (artrospore). %pore su veoma otporne i mogu da ive u okruenju i do /P mese"i. 8ato tretman mora da ukljui i temeljno ienje kue, da bi se uklonile spore koje mogu ponovo da zaraze Vas ili maku. -vo moe da se uradi ienjem razre enim hlornim (4,7I) izble ivaem. Mora da se oisti sav nametaj, prostirke i t.d. Temeljno usisavanje (a zatim unitavanje 2ilterske vrei"e iz usisivaa) tako e dosta pomae. ;ko moete, ba"ite svu ma"inu posteljinu na kojoj je spavala kada je bila zaraena. #ermato2itoza je najea zoonotika bolest, to znai da moe da se prenese sa ivotinje na oveka, a brzina njenog irenja raste. 8ato povedite rauna o linoj zatiti. Make mogu da budu asimptomatiki prenosio"i pa, ako imate vie maaka od kojih jedna ima dermato2itozu dok ostale izgledaju bez simptoma... moda elite da i njih testirate, za svaki sluaj. #ermato2itoza se uglavnom vi a kod maia pre nego to im se imuni sistem potpuno razvije, ili kod odraslih kojima je iz nekog razloga oslabio imunitet (bolest, stres ili poremeaj).

148

Simptomi: 5 5 5 5 5 gubitak dlake u obliku krugova gubitak dlake u nepravilnim obli"ima krastava koa "rvenilo ili svrab de2ormisani nokti

.retman: -vo je esto bolest koja sama prestaje, u toku od nekoliko mese"i. Me utim, ovo nije uvek sluaj (posebno ako Vaa maka nema zdrav imuni sistem) i stoga se daje lek da pomogne telu da se zalei bre i da pomogne da se zaustavi irenje gljivi"e. ;ko posumnjate da Vaa maka ima dermato2itozu, odmah je odvedite veterinaru. -n moe da primeni test Vudsovom lampom, u kome se malo zaraene dlakeRkoeRnokta stavi pod lampu. !ovrine zaraene sa M% canis e da svetle. Tako e, moe da pregleda dlaku i kou pomou mikroskopa. To je brz i lak nain da se utvrdi da li maka ima ovu in2ek"iju, me utim, to zahteva malo vie strunosti od ispitivaa poto su delii gljivi"e mali i ponekad teki za raspoznavanje. Najpouzdaniji nain da se uverite da Vaa maka ima ovu in2ek"iju je da se uzme komadi koe i na njemu uradi gljivina kultura. Tretman se obino sprovodi primenom antigljivinih rastvora za spoljnu upotrebu, ili davanjem oralnih lekova. ;ktuelna otkria pokazuju da oralni lekovi, bez obzira koliko je zaraza jaka, daju bolje rezultate. Cudite, u svakom sluaju, strpljivi. ;ko Vaa maka ima ovu in2ek"iju, mogu da budu potrebne sedmi"e, pa i mese"i, dok je se Va ljubima" ne otarasi. =edini nain da budete sigurni da je to postignuto je da Va veterinar na kraju tretmana ponovo obavi test. Mere predostronosti: Najbolja preventiva je dranje ljubim"a u istom okruenju i podalje od ostalih ivotinja koje bi mogle da imaju dermato2itozu. ;ko je maka ve in2i"irana, temeljno istite kuu zbog spora, a tako e testirajte (i po potrebi tretirajte) sve ostale ivotinje u kui. "E3,"!AC,+A 8drave ivotinje zahtevaju sve vreme veliku koliinu vode u svojim telima. %lino oveku, voda sainjava 64 5 O4I makine telesne mase. -va voda odrava njihova tkiva vlanim i prenosi bitne hranljive materije kroz telo. Minerali kao kalijum i natrijum prenose nervne impulse kroz telo i gubitak ovih elektrolita moe da izazove ozbiljne probleme. #ehidra"ija nastaje kada maka izlui vie vode nego to unese u organizam. Maka moe da dehidrira iz mnogo razloga ukljuujui bolest, povienu temperaturu, in2ek"iju, povraanje, dijareju, dijabetes i problem sa bubrezima. Moete da kaete kada Vam je maka dehidrirala ako uradite test *tipanje+. 9hvatite deo koe na makinim le ima i odignite je, pritom je malo uvrnuvi, zatim je pustite i posmatrajte koliko je koi potrebno da se vrati u normalan poloaj. $oa treba da bude krajnje elastina i da se trenutno vrati natrag. ;ko joj je potrebno sekund ili dva, Vaa maka je verovatno dehidrirala. Simptomi: 5 5 5 5 suv nos suva usta ili oi test *tipanje+ jaka e

149

5 letargija .retman: ;ko Vam je maka dehidrirala, odvedite je veterinaru da utvrdi uzrok dehidra"ije. ;ko dehidra"ija nije ozbiljna moe da se tretira jednostavnim davanjem maki vie vode. ;ko je dehidra"ija izazvana prethodnim stanjem ili boleu, Va veterinar moe to da utvrdi i uputi Vas kako da zbrinete to stanje. 9vek treba da brinete o tome da Vaa maka pije dovoljno tenosti i neka uvek ima u blizini iniju svee i iste vode. Mere predostronosti: Motrite da li Vaa maka pije dovoljno vode. Ne pretopljavajte kuu. -pte stanje zdravlja Vae make treba uvek da bude dobro. ",+A2ETE1 <iabetes ellitus (grki diabainein X *prolaziti kroz+ i latinski ellitus X *zasla en medom+) je hormonalni poremeaj kod koga pankreas ne proizvodi insulin pravilno. &nsulin je neophodan za varenje glukoze koja je elijama u telu potrebna za pravilan rad. =ednostavna analiza krvi ili urina, koja meri nivo glukoze, dovoljna je da utvrdi da li maka ima dijabetes. !ostoje dva tipa dijabetesa. Tip &, ili od insulina zavisni dijabetes, je najozbiljniji oblik i napada do O7I maaka sa dijagnozom dijabetes. -vaj tip dijabetesa je uzrokovan nesposobnou pankreasa da proizvodi insulin. 8a ovu bolest nema leka. %toga insulin mora da se daje injek"ijama. Tip && dijabetesa, ili dijebetes nezavistan od insulina, je manje ozbiljan od tipa &. Najei uzrok ove bolesti je neprekidno konzumiranje previe eera (ugljenih hidrata), tokom dueg vremenskog perioda. %toga je ovaj tip uopte povezan sa starijim makama prekomerne teine, pa moe da se kontrolie putem smanjenja teine, odgovarajuom dijetom i, moda, oralnim lekovima. !ro"enjuje se da 17I maaka sa dijabetesom pati od ovog tipa dijabetesa. Ne postoji pouzdan, praktini test za utvr ivanje kom tipu pripada Vaa maka. 8ato se maka tretira poetnom dozom glipizida ili gliburida i prati se nivo glukoze u krvi, pa se pro"enjuje da li je dolo do odgovora na terapiju ili ne. ;ko je dolo do odgovora, tretman se nastavlja (ponekad i godinama), sve dok je delotvoran. =edan od problema sa oralnim tretmanom je taj to neke make imaju samo privremeni odziv. #va tipa su razliita, ali je rezultat isti. $od tipa & nemate uopte insulin, dok kod tipa && imate previe usporeno luenje insulina. 9 oba sluaja zavravate sa nivoima eera u krvi koji su previsoki. -ba su vrlo ozbiljne bolesti koje iziskuju medi"insku panju i, ako ostanu neleene, obe mogu da dovedu do oteenja bubrega, slepila, kome i smrti. Simptomi: 5 5 5 5 gubitak teine veoma povean apetit poveano pijenje vode pojaano uriniranje

.retman: 8avisno od tipa i jaine dijabetesa, Vaoj maki e trebati insulinske injek"ije, lekovi za regulisanje glukoze ili promene u ishrani i nainu ivota. Va veterinar moe da Vas podui kako da dajete insulinske injek"ije ukoliko bude neophodno.

150

Moda e Vaa maka morati da smanji teinu i preba"i se na ishranu sa vie vlakana a manje kalorija. Moda e biti potrebno da se maka hrani u "iklusima, samo u odre eno doba dana, to e pomoi da se nivo glukoze odrava stabilnim tokom dana i noi. Mere predostronosti: Neka Vaa maka bude uvek zdrava i ima normalnu teinu. Nranite maku hranom sa vie vlakana a manje kalorija. Motrite na makinu teinu, pogotovu da se ne povea.
0koliko "as dijabetes posebno (ani a, obratite i se @ oju e7 ail adresu i ateA% D dijabetesu poseduje tekstove no#o sadrajnije od ovo# @o insulinu, tehnika davanja injekcija i sl%A, ali sa s atrao da je ovaj dovoljan da poslui osnovnoj svrsi ove knjiice%

",+A!E+A #ijareja se javlja kada ima vika tenosti i vode u probavnom sistemu. %toga stoli"a postaje tena. #ijareja obino nije problem sama po sebi, ve je simptom veeg problema. #ijareja moe da se javi iz mnogo razloga ukljuujui@ 5 uzimanje pokvarene ili bakterijama zaga ene hrane 5 iznenadne promene u ishrani 5 trovanje hranom 5 in2ektivne inio"e u telu (virusni, bakterijski ili gljivini) 5 laktozu ili drugu nepodnoljivu hranu 5 parazitsku in2ek"iju 5 lekove u sistemu (steroidi, antibioti"i i t.d.) 5 otrove u telu (vetako ubrivo i t.d.) 5 ozbiljnu bolest kao oboljenje jetre, bubrega, upala organa za varenje, hipertiroidizam, bolest pankreasa, panleukopenija i rak 5 stres #ebelo "revo e normalno da absorbuje vodu iz stoli"e dok ova prolazi kroz njega. ;ko stoli"a prolazi prebrzo, ili ako probavni trakt lui tenost, maka moe da ima dijareju. ;ko primetite da Vam maka ima dijareju, treba da je odvedete veterinaru i, moda, da ponesete uzorak stoli"e sa sobom, ako je mogue. Simptomi: 5 5 5 5 tena stoli"a letargija (zbog gubitka tenosti i elektrolitskog debalansa) dehidra"ija krv u stoli"i

.retman: !rvi korak je da se utvrdi koji je uzrok dijareje. Veterinar moe da uzme uzorak krvi i obavi analize da utvrdi prisustvo virusa i bakterija. Tako e moe da analizira uzorke stoli"e i urina zbog eventualnih drugih bolesti koje bi mogle da izazivaju dijareju. ;ko je Vaa maka dehidrirala zbog dijareje (maii i neke make vrlo brzo mogu da dehidriraju zbog gubitka vode kod dijareje), veterinar moe da joj da tenost, intravenozno ili potkono.

151

;ko je Vaa maka u svakom drugom pogledu zdrava, veterinar moe da Vam predloi da obustavite obroke na 1< ili 36 asova, a onda da date jedan mali obrok. ;ko je dijareja prola, onda je verovatno bila zbog stresa, prederavanja ili prostog nepodnoenja odre ene hrane. Mere predostronosti: -dravajte maku i njeno okruenje istim koliko god je mogue. Neka joj posude budu oiene od bakterija. Tako e, vodite rauna da maka jede uravnoteenu ishranu i da to manje bude izloena stresu. EN"OK!,NA A*OPEC,+A ?ndokrina alope"ija je poremeaj koe kod koga dolazi do velikog opadanja dlake. 9 normalnim okolnostima vlasi krzna e rasti i eventualno otpadati, u kom sluaju nove vlasi izrastaju kao zamena za izgubljene. $od alope"ije (elavosti) nove vlasi ne izrastaju kada stare otpadnu. Tada ete videti kako se pojavljuju elava mesta. Takav gubitak dlake se obino vi a na trbuhu, butinama i donjoj strani repa. Bubitak dlake je simetrian. ?ndokrini sistem je kontrolni "entar tela. -vaj sistem kontrolie hormone koji se osloba aju u telo. -nda hormoni reguliu razne 2unk"ije tela. &zvesni hormoni endokrinog sistema su u vezi sa rastom dlake. $ada se jave nenormalni nivoi ovih hormona dolazi do ove vrste elavosti, poznate kao endokrina alope"ija. !ostoji tako e slian poremeaj koji se zove psihogena alope"ija. -vo stanje izaziva elavost na slian nain kao i endokrina alope"ija, me utim, uzrok je sasvim razliit. !sihogena alope"ija je opsesijom iznu eni poremeaj nastao usled nekog stresa ili brige u ivotu make. 9zrok stresa moe da bude bilo ta, od preseljenja u novu kuu do dovo enja u kuu nove ivotinje. -vaj stres izaziva pojaano ure ivanje krzna (lizanje) do pojave elavosti. Simptomi: 5 simetrina elavost na trbuhu, butinama i repu .retman: ?ndokrina alope"ija je dijagnoza koja se obino postavlja poto su iskljueni svi drugi mogui uzro"i. Tretman se obino sastoji od hormonske terapije, antidepresanata ili lekova protiv zabrinutosti. 9E*0"AN, PO!EME:A+, .eluda" je upalj organ nalik na vreu, koji se nalazi izme u jednjaka i tankog "reva. 9 elu"u se zadrava hrana dok se obavlja varenje eludanim sokovima. %varena hrana se zatim apsorbuje u telo. -no to se ne absorbuje u elu"u alje se u "reva da bi se ili absorbovalo, ili izluilo iz tela. Make mogu da imaju razne eludane probleme@ 5 5 5 5 5 in2ek"ije ireve (kod maaka su retki) rak (redak) muninu (obino simptom druge bolesti) povraanje (obino simptom druge bolesti)

152

;ko posumnjate da Vaa maka ima ma kakav eludani problem, treba da je odvedete veterinaru na pregled. Make mogu da imaju in2ek"iju elu"a, ali u veini sluajeva simptomi eludanog problema e da budu zna"i veeg problema. Simptomi: 5 5 5 5 nedostatak apetita povraanje dijareja gubitak teine

.retman: Va veterinar e da primeni rentgensko snimanje sa barijumom, ili gastroskop, da bi potraio ma kakve nenormalnosti na tkivu elu"a, ir ili neko oteenje. Tako e moe da bude neophodna i biopsija elu"a, da bi se iskljuila svaka vrsta raka. Mere predostronosti: %tarajte se da Vaa maka dobija uravnoteenu i zdravu ishranu, visokog kvaliteta. Tako e, redovno perite posude za hranu i vodu, zbog bakterija. 8APA*+EN+E #!*A , K!A+N,KA 8apaljenje grla (2aringitis) se obino javlja kao deo virusne in2ek"ije gornjih respiratornih puteva, pa se primenjuju mere koje su tamo opisane. 8apaljenje krajnika (tonzilitis) je veoma retko, izuzev kao deo ^majeg gripa^, odnosno in2ek"ije gornjih respiratornih puteva. 8APA*+EN+E P*0:A 8apaljenje plua je in2ek"ija plua izazvana bakterijama, virusom ili gljivi"ama. -bino se dobija udisanjem sitnih kapi koje sadre tetne viruse ili bakterije. %toga je zapaljenje plua mnogo puta komplika"ija usled neke druge bolesti, kao to je virusna leukemija, ili L&V (*maja sida+). 8apaljenje plua se obino vi a kod maia, odraslih kojima je smanjen imunitet, ili starijih maaka. 8apaljenje plua je obino znak da Vaa maka ima in2ek"iju plua, prehladu ili kakvu drugu bolest koja se proirila na plua. ;ko sumnjate da Vaa maka ima zapaljenje plua, odmah je vodite veterinaru. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 kratak dah kijanje teko disanje temperatura (preko 30,<V %) kaalj koji proizvodi uto5zelenu pljuvaku kaalj koji proizvodi krv

153

.retman: Va veterinar e da postavi dijagnozu snimanjem plua i grudi rentgenom, sluanjem makinog disanja i ispitivanjem uzorka pljuvake iz grudi. ;ko maka ima zapaljenje plua, tretman e da zavisi od toga ta ga je tano izazvalo. Tada e Vaa maka da bude tretirana antibioti"ima i moda nekim drugim medikamentom, zavisno od uzroka. Cie joj potrebno to vie leanja, poto plua treba rasteretiti. !robajte da maki odredite sobu odvojenu od ostalih, jer zapaljenje plua je zarazno. -poravak je spor pro"es, pa maki moe da treba est do devet sedmi"a pre nego to se vrati u normalu. 8APA*+EN+E O!#ANA 8A $A!EN+E Malo je stvari koje mogu da 2rustriraju vie nego kada Vaa maka pati od hroninih napada povraanja i dijareje. !ovraanje i dijareja izazivaju dehidra"iju, a ako ostane netretirana, ona moe da postane opasna po ivot. %toga, svaku maku koja ispoljava takve znake bi trebalo da pregleda veterinar. Mnogo je moguih uzroka povraanja i dijareje, ali zapaljenje organa za varenje je kod maaka uobiajen gastrointestinalni problem. Mada mogu da budu pogo ene make svih starosnih doba, sredovene i starije su mnogo prijemivije na ovaj poremeaj. 8apaljenje organa za varenje opisuje grupu hroninih gastrointestinalnih poremeaja. Colest mikroskopski karakterie prodiranje zapaljenskih elija u tkivo (sluzokou) digestivnog trakta (sistema za varenje). 9zrok bolesti je nepoznat, ali mikroskopske promene u tkivima (histopatologija) ukazuju da imunoloki 2aktor igra znaajnu ulogu. Nauna imena data raznim obli"ima ove bolesti lome jezik, ali ona ustvari opisuju svojstva bolesti. Na primer, najuobiajeniji oblik bolesti kod maaka zove se lim2o"itno5 plazma"itni enterokolitis. !revedeno, ovo znai da su primarni tipovi zapaljenjskih elija prisutnih u sluzokoi lim2o"iti (tip belih krvnih elija) i plazma elije (elije koje stvaraju antitela). Manje uobiajeni obli"i zovu se eozino2ilni, neutro2ilni i granulomatozni, zavisno od toga koje zapaljenjske elije dominiraju. ?nterokolitis se odnosi na zapaljenje tankog i debelog "reva, koje se javlja kod ovog oblika bolesti. 9 sluajevima gde se zapaljenje javlja samo u tankom "revu, bolest se zove enteritis (karakteristina (a enteritis je t%(v% dijareja tanko# creva = stolica je tena ali be( ikakvo# neprijatno# irisa, obino i a iris hrane koju aka jede, jer je u pitanju potpuno nesvarena hrana )Q u sluajevima kada oboli samo debelo "revo, zove se kolitisQ gastritis u onim sluajevima gde preovladava zapaljenje elu"a. #a bi iskljuio ostale uzroke gastrointestinalnih bolesti, Va veterinar e da sprovede dijagnostiki test koji moe da ukljui krvnu sliku, biohemijske analize krvnog seruma, nivo tiroksina u serumu, test na virus leukemije i *maje side+, analizu urina, 2ekalni pregled zbog parazita i bakterijskih uzronika, dijetetsku proveru i radiogra2iju iRili ultrazvuk trbuha. (I ao sa
sluaj enterititsa, sa dijarejo tanko# creva% Moj tada$nji veterinar je nekoliko dana davao injekcije sul1ona ida = koji se u#lavno s atra (abranjeni (a ake = sve dok nije do$lo do te$ke aler#ijske reakcije, (ati je odustao od bilo kakve terapije% Anali(eJ I(vinite, $ta su to anali(eJ Maku i je na kraju i(leio pro1esor &railovi! i to preko tele1onaE Predloio i je terapiju koja je navedena na kraju ovo# teksta i ona je bila delotvorna = ve! pri kraju prve sed ice do$lo je do prestanka dijareje, iako je pre to#a trajala itav esecE)

$onani sud daje se na osnovu mikroskopskog pregleda malog komada "revnog tkiva (biopsija sluzokoe). 9zor"i tkiva mogu da se dobiju hirurkim putem (laparotomija), ili prilikom endoskopije. Mada oba postupka iziskuju potpunu anesteziju, izbor jednog od njih zavisi od brojnih 2aktora, ukljuujui dostupnu opremu. Simptomi: 5 povraanje

154

5 5 5 5 5 5 5 5 5

dijareja gubitak teine normalanRpovean apetit kranje "reva podrigivanje "rna, kao katran stoli"a zadah iz usta pojaana e bol u trbuhu

$od tekih sluajeva, gubitak teine moe da bude ogroman. !rilikom povraanja, retko ima ostataka hrane, ve se povraka obino sastoji od sluzi pomeane sa unim sokom. .retman: $od veine maaka, kombina"ija dijete i medi"inske terapije e uspeno da rei problem zapaljenja organa za varenje. !oto ne postoji jedinstven, najbolji tretman, Va veterinar e moda da isproba nekoliko razliitih kombina"ija sa "iljem da utvrdi najbolju za Vau maku. #&=?T;@ -setljivost na antigene u hrani doprinosi kod nekih maaka gastrointestinalnim zapaljenjima, tako da promene u ishrani esto donose simptomatino olakanje. ?2ikasna dijetetska terapija za make sa lim2o"itno5plazma"itnim enterokolitisom sastoji se od domae hrane sastavljene od belanevina i ugljenih hidrata. $omer"ijalne, hipoalergijske dijete nisu e2ikasne. !otrebno je paljivo sainiti dijetetsku istoriju, da bi se utvrdilo koje sastojke je maka tokom ivota jela. Tada moe da se sastavi ishrana od onih sastojaka koje maka nikada nije jela. 8a vreme dijetetskih proba (idealno pet do est sedmi"a), maka ne sme da konzumira nita osim te spe"ijalne hrane i vode. ;ko se stanje za ovo vreme popravi, moete da pokuate sa prelaskom na komer"ijalnu hranu zasnovanu na belanevinama koje su isprobane. #odavanje ishrani vie "eluloze moe da bude od koristi, popravljanjem balansa tenosti u "revima i smanjenjem dijareje. M?#&F&N%$; T?A;!&=;@ 8a tretiranje zapaljenja organa za varenje kod maaka uobiajeno je da se koriste kortikosteroidi. -vi lekovi imaju jako dejstvo na zapaljenja, a tako e potiskuju prejak imuni odgovor. #odatno, kortikosteroidi mogu da stimuliu apetit i pojaaju apsorp"iju natrijuma i vode u "revima. Najee se koriste oralni prednizon i prednizolon, zbog kratkog trajanja dejstva i dobavljivosti u obliku tableta prikladnih veliina. ;ko je neophodno, mogu da se koriste i injek"ioni kortikosteroidi, ako maka teko prihvata tablete ili previe povraa. ;ko se koristi samo prednizolon, napredak bi trebalo da se primeti u prvih nedelju 5 dve dana terapije. Veini maaka sa lim2o"itno5plazma"itnim enterokolitisom bie potrebna doivotna prednizolonska terapija da bi se spreilo ponavljanje bolesti. ;ntibioti"i, kao metronidazol ili tilozin, mogu da budu korisni u kombina"iji sa kortikosteroidima. $od malih doza, neeljeno dejstvo metronidazola nije uobiajeno, ali moe da se javi gubitak apetita i povraanje. =ako balavljenje se javlja kao dosta esta reak"ija posle progutane tablete, verovatno zbog neprijatnog ukusa leka. ;ko je dominantni problem zapaljenje debelog "reva (kolitis), esto se koristi lek sul2asalazin.
&erapija koja se naje$!e preporuuje @(a prosenu aku od Q,? k#A je slede!a8 :A Dralni predni(on @*Proni(on, tablete 7 *Walenika,A, prve > sed ice dva puta dnevno po ? # @:MQ tableteA, (ati slede!e > sed ice jedno dnevno ? #, poto Q sed ice svako# dru#o# dana po jedna do(a od ? #%

155

>A Dralni etronida(ol @*Drva#il, tablete 7 *Walenika,A, dva puta dnevno po P9 # @:MQ tablete od >?9 #A, u trajanju od > do Q sed ice, pre a potrebi%

,NAEKC,+E 03A &n2ek"ije uha su vrlo uobiajene kod maaka. Make mogu da dobiju nekoliko razliitih tipova in2ek"ije uha. Mogu da dobiju in2ek"ije od bakterija ili gljivi"aQ ovaj tip se uopteno naziva Dtitis 6xterna. Tako e mogu da dobiju in2ek"ije izazvane kvasnim elijama u uhu. 9opteno, in2ek"ija uha se javlja kada bakterija spolja prodre u ve oslabljen uni kanal. $anal moe da bude oslabljen i da izgubi sposobnost da se bori protiv in2ek"ije iz mnogo razloga ukljuujuu alergije, konu bolest, strana tela u uhu, parazite, tumore, in2ek"iju srednjeg uha, vlagu, ili povredu od grebanja ili ujeda. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 tamno votano luenje neprijatan miris krv ili gnoj upala ili "rvenilo esto eanje prekomerno treenje glave

.retman: Va veterinar e najpre da ispita izluevinu iz uha, da bi eliminisao une parazite kao uzrok in2ek"ije. To e da uini primenom otoskopa. %vaki dati lek treba da dosegne koren problema, zato je prvi korak ienje to je mogue vie naslaga i une masti. ;ko je toga previe, moda e biti potrebna potpuna anestezija. Tada e ui da budu oiene dezin2ikujuim rastvorom. Maka e da dobije kapi za ui i antibiotike za oralnu primenu. ;ko se in2ek"ija ne suzbije blagovremeno, moe da dovede do oteenja bubne opne. -vo moe da izazove in2ek"iju srednjeg uha, gluvou i probleme sa ravnoteom. %talno treenje glave moe da izazove stvaranje krvnog podliva u unoj kolj"i, koja mora da se ukloni hirurki. Mere predostronosti: >istite ui Vaoj maki (ali ne previe, jer prekomerno ienje moe da stvori predispozi"iju za Dtitis externa). Tako e vodite rauna da uni kanali budu dobro osueni posle svakog kupanja. Na kraju, poto su jedan od primarnih uzroka unih in2ek"ija alergije, starajte se da Va ljubima" bude odmah leen od svake alergije, im pone da se ea. Na kraju jedna stvar, ne istite ui preduboko bilo kakvim predmetom. Make imaju sklonost ka naglim pokretima, pogotovu kada im neko eprka po uima, a Vi svakako ne elite da otetite svom ljubim"u unutranje uho ili uni kanal. Aadije koristite lopti"u vate. ,NAEKC,+E #O!N+,3 !E1P,!ATO!N,3 P0TE$A &n2ek"ije gornjih respiratornih puteva su kod maaka krajnje uobiajene, a veina ovih in2ek"ija u dananje vreme potie od herpes virusa i kali"i virusa. Na ovoj listi postoji i pridoli"a koji naglo narasta, a to je Chla ydia psitacci (nalikuje bakteriji). -ve in2ek"ije se

156

ponekad nazivaju *maji grip+ ili *maje zapaljenje plua+Q me utim, ovo nisu ispravni nazivi za ove in2ek"ije. -ve in2ek"ije su krajnje zarazne i veoma uobiajeno za sve make u kuama sa vie maaka je da postanu zaraene. #ok maji herpes virus u okruenju moe da se odri /P asova, a kali"i virus /45/P dana, oni u majem respiratornom sistemu opstaju vrlo dugo. >esto virus nestaje pa se ponovo vraa poto ak za P4I maaka koje su se oporavile od akutne upale respiratornih puteva postoji verovatnoa da e da postanu hronini nosio"i i moi e da zaraze osetljive make i maie. !ritom, nosio"i majeg kali"ivirusa predstavljaju veu pretnju od nosila"a herpes virusa. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 kijanje suzne oi nos "uri kaalj teko disanje ir na usni (ponekad) konjunktivitis

.retman: Na sreu, veina maaka koje dobiju ove in2ek"ije se potpuno oporave ako dobiju trenutnu i potpunu veterinarsku negu. Mnoge make primaju antibiotike da bi se zatitile od sekundarnih bakterijskih komplika"ija. 8a vlasnika je vano da paljivo motri na maku, da bi reagovao ako primeti da maka ne jede ili ne pije, poto ove in2ek"ije veoma smanjuju sposobnost make da namirie i da oseti ukus hrane. $ao poslednju meru, neki odgajivai su poeli da koriste pro"es zvan *nebuliza"ija+ (nebula W oblak), koji raspruje lek kroz vazduh, odakle se duboko inhalira u namuena plua make. Mere predostronosti: Nastojte da zadrite maku dalje od onih maaka za koje sumnjate da imaju in2ek"iju. 8a veinu ovih in2ek"ija postoje vak"ine, a neke studije pokazuju da intra5nazalna (kroz nos) vak"ina moe da prui najbolju zatitu. (Cilo je, me utim, nekih ozbiljnih problema u vezi sa upotrebom nekih intranazalnih vak"ina, pa ih treba koristiti samo uz preporuku veterinara, a i tada uz veliku predostronost.) %ame vak"ina"ije nee, me utim, potpuno da eliminiu nastupe in2ek"ija. KATA!AKTA $atarakta se esto javlja kod ivotinja i moe da pogodi ljubim"e ma kog doba. $ataraktu ete prepoznati kao plavo5sivu obojenost soiva (soivo je normalno tamno i isto). %oivo se nalazi u zaptivenoj kapsuli. $ada stare elije odumiru, bivaju zarobljene u kapsuli. Vremenom, elije se nagomilaju, inei da soivo izgleda zamagljeno i neprozirno. 8bog toga slike koje maka vidi izgledaju zamrljane i magliaste. $atarakta ne izaziva nikakav bol, ali e da smanji sposobnost make da vidi jasno, pogotovo nou, i moe da dovede do kratkovidosti (to je suprotno od onog kako make normalno vide). $atarakta se obino javlja sa godinama, ali tako e moe da bude izazvana poremeajima metabolizma, kao to je dijabetes, ili da bude posledi"a nasle ene sklonosti ili degenerativne bolesti mrenjae.

157

Simptomi: 5 plavo5sivo zamuenje soiva .retman: $ataraktu moe hirurki da ukloni veterinar5o2talmolog. To e popraviti vid Vae make. Mere predostronosti: Veinom se katarakta javlja jednostavno sa godinama, me utim, moete da pomognete u preven"iji ako maku drite u kui, da biste smanjili povrede oka u borbama. Tako e brinite o makinom optem zdravlju i pravilnoj ishrani. $atarakta i dijabetes su obino povezani. KO*,T,1 $olitis je zapaljenje debelog "reva. Mogu da ga prouzrokuju bakterije, stres, paraziti i t.d. Me utim, obino nema uoljivog uzroka zapaljenja. Veina maaka nema ozbiljan zdravstveni rizik. Aektalni pregled, uz biopsiju zida debelog "reva, uglavnom e da potvrdi dijagnozu. Lekalni pregled, zbog parazita kao to je ardija ili kok"idija, treba obaviti u svakom sluaju. Simptomi: Veina maaka sa kolitisom izgledaju i oseaju se normalno. =ednostavno, esto imaju sluz i povremeno mrlje krvi u 2ekalijama. 9 teim sluajevima moe da se javi povraanje. Neke make mogu da imaju jak bol prilikom de2eka"ije, zbog zapaljenja, pa mogu da pokuaju da zaustave de2eka"iju, to dovodi do konstipa"ije. Moe da sa javi ili dijareja ili konstipa"ija, ali bez razlike pro"es de2eka"ije nije normalan. .retman: Clage dijete e da pomognu da se debelo "revo odmori i zalei. !onekad, maka mora da bude na blagoj, lako svarljivoj dijeti do kraja svog ivota. $od bakterijskih uzronika pomoi e antibioti"i. $od hroninog kolitisa moe da se pribegne dugotrajnoj primeni sul2a5 preparata (sul2asalazin). $od maaka mogu da se primene i steroidi, kao to je prednizolon, koji smanjuju zapaljenje (*Merck, preporuuje etronida(ol i predni(on). KON+0NKT,$,T,1 $onjunktivitis je in2ek"ija u epitelu ili sluzni"i onog kapka (konjunktiva). Bornji, donji i trei oni kapak imaju konjunktivu. $od zdrave make konjunktiva nee biti vidljiva, me utim, in2i"irana konjunktiva e da postane "rvena, upaljena i oteena. -ko moe veoma da suzi i lui is"edak, koji e biti bistar pa do ute boje, a gustina ove tenosti e da se menja od prilino tenog do gustog. ;ko ovo stanje potraje, oko e da se skori stvrdnjavanjem te tenosti. &zro$i konjunktivitisa: /) Nadraujue materije, povrede (t.j. borba maaka) i strana tela izazivaju iznenadnu pojavu konjunktivitisa. 9 veini sluajeva tretman je jako e2ikasan, poto se ukloni uzronik.

158

1) Najuobiajeniji uzro"i konjunktivitisa kod maaka su in2ektivni inio"i. -vi mogu da budu virusi, (obino neki od virusa *maje prehlade+ 5 maji herpes virus, tako e zvan i maji rinotraheitis virus, i maji kali"i virus), bakterije i grupa organizama koji nalikuju na bakterije (najee hlamidija). 3) Colesti zasnovane na imunoj reak"iji. -ve bolesti su kod maaka retke, ali zato su teke za leenje. #elovanje na simptome je esto jedina realistina op"ija. $onjunktivitis moe da se tretira prikladnim lekovima (kapi ili mast, koji sadre antibiotike i medikamente protiv upale), ali ako se ostavi neizleen in2ek"ija moe da se proiri na drugo oko, organe za disanje i druge delove tela. 9 ekstremnim sluajevima neizleeni konjunktivitis moe da izazove ozbiljno oteenje oka ili slepilo. $onjunktivitis je tako e zarazan, tako da ako imate druge make u kui, one tako e imaju rizik od dobijanja konjunktivitisa. ;ko je uzronik konjunktivitisa hlamidija, onda e simptomi najverovatnije da se jave najpre samo na jednom oku, a kasnije e da se proire i na drugo. ;ko je uzronik kali"i virus, ili herpes virus, simptomi e jednovremeno da se jave na oba oka. $onjunktivitis tako e moe da bude simptom ozbiljnijih in2ek"ija kod make, stoga, ako primetite ma koji od pobrojanih simptoma, odvedite maku veterinaru na ispitivanje. Simptomi: 5 5 5 5 oko suzi is"edak iz oka "rvenilo i upala oka gnojenje oka

.retman: Veterinar e prepisati odgovarajui tretman, za poetak verovatno deksametazon5 neomi"in kapi iRili rastvor borne kiseline. ;ko je uzrok konjunktivitisa hlamidija, tretman e verovatno biti injek"ionim ili oralnim antibiotikom (tetra"iklin ili hloram2enikol). Mere predostronosti: Mnogi maii dobijaju konjunktivitis zbog kontakta sa bakterijama u majinoj materi"i. Mada je ovakav konjunktivitis kod maia moda neizbean, moete da smanjite uestalost kod odraslih dranjem make u kui i u istom okruenju. KON1T,PAC,+A Make, kao i ljudi, ponekad mogu da dobiju konstipa"iju. $onstipa"ija moe da bude simptom mnogo veeg problema, ukljuujuu rak "reva, rak debelog "reva, smanjenu 2unk"iju jetre, hipotiroidizam i drugo. Naravno, Vaa maka moe da ima starinski zatvor zbog jednostavnog nedostatka biljnih vlakana u ishrani, lopti"a krzna ili dehidra"ije. $ao opte pravilo, make de2e"iraju jednom dnevno. %vaka maka ima svoju sopstvenu de2ini"iju ta je to *redovno+. ;ko primetite da se, kada je u pitanju posuda sa peskom, obiaji Vae make razlikuju od normalnih, odvedite je veterinaru, kako bi eventualno odba"io sve to bi bilo ozbiljnije od jednostavne konstipa"ije. Simptomi: 5 uznemirenost

159

5 5 5 5 5

nadimanje nadraenost gubitak apetita povraanje oigledan nedostatak de2eka"ije

.retman: Va veterinar e pregledati maku, kako bi utvrdio ima li ozbiljnijeg problema koji bi izazivao konstipa"iju. ;ko maka ima staromodni zatvor, veterinar moe da prepie neku vrstu vlaknaste ("elulozne) dopune, ili moe da razmotri makinu ishranu pokuavajui da prirodno povea sadraj vode i vlakana u ishrani. !ostoje komer"ijalne zamene za vlakna, a i davanje 3ml maslinovog (ili para2inskog) ulja svakog drugog (pa ak i treeg) dana moe da pomogne (lino iskustvo). Naravno, uvek pre nego to date neki domai lek, konsultujte veterinara. @Po#ledajte
napo enu u tekstu MA)0H.I MATIYI @B&A2A&6L)B-A /2IWAA, odeljak <I)A26)AM-D.B&IPACI)A, strana P:A

Mere predostronosti: 9verite se da Vaa maka pije puno vode. $ao to svi znamo, make mogu da budu vrlo izbirljive, zato posudu za vodu odravajte uvek istom i punom. Mnoge make ne vole ukus plastike, zato gledajte da hranu i vodu drite u por"elanskim ili staklenim posudama. Tako e, vodite rauna da se Vaa maka hrani dobrom i zdravom hranom (videti8 Ishrana). Nrana mora obavezno da sadri biljna vlakna. Make tako e dobiju konstipa"iju zbog lopti"a progutanih dlaka, zato dobro negujte i redovno eljajte maku. Veba, ako make ive stalno u kui, e pomoi zdravlju njihovih trbuha, zato nastojte da svakodnevno omoguite maki neku vrstu vebe. MA+A $,!01NA *E0KEM,+A Virus maje leukemije je AN$ virus iz 2amilije retrovirusa (2etroviridae) i danas je najvei uzronik smrtnosti kunih maaka. Virus maje leukemije spe"i2ino zaraava elije kotane sri, "rvena krvna zrn"a i lim2o"ite. Maji virus leukemije (u daljem tekstu LeEV) se izluuje sa telesnim tenostima (pljuvaka, suze, moda urin i 2ekalije). Virus leukemije na preivljava dobro van tela, tako da je potreban dodir sa telesnim tenostima (deljenje posuda za hranu, pesak i sl.) zaraene make, da bi maka i sama postala pozitivna na virus. Mnoge make, iako izloene virusu, postaju imune na njega i ak ga ne nose u svojoj krvi ili kotanoj sri. #ruge make prenose virus (i na testu e se pokazati pozitivnim), ali ne postaju bolesne. -ne mogu da proive dug i zdrav ivot kao prenosio"i virusa. Me utim, one su prenosio"i i mogu da zaraze ostale make u kui. -bino takve make, izuzev pod dejstvom stresa ili poremeaja imuniteta, nikada ne pokau znake bolesti. Maka, kod koje se javila bolest, moe da preivi nedelje, mese"e pa i due, uz pravilan tretman. -ko 34I maaka koje do u u dodir sa virusom, pokazae znake bolesti. Make zaraene virusom LeEV mogu da dobiju tri primarne bolesti@ /) leukemiju ili rak belih krvnih zrna"a, 1) lim2osarkome ili rak lim2oidnoe materije i 3) bolesti koje su u vezi sa poremeenim imunim sistemom (anemije, respiratorne in2ek"ije i t.d.). Ne postoji lek za in2ektivnu leukemiju ali moete, uz napor, ljubav i panju, da pomognete svojoj maki da ivi lep i zdrav ivot dui vremenski period. #o sada nije poznato da LeEV moe da se prenese na oveka i ini se da nema povezanosti izme u bolesnika od ;&#%5a i LeEV. Me utim, ovo nije konano dokazano tako da, ako imate ;&#% moda ete eleti da budete vrlo paljivi kada dodirujete maku sa LeEV.

160

Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 letargija depresija gubitak teine smanjen apetit dijareja krv u stoli"i nekontrolisano uriniranje povraanje uveani lim2ni vorovi disajne tegobe pojaano pijenje pojaano uriniranje sekundarna in2ek"ija hronine bolesti rak bolest jetreRbubrega uti"a neuroloki problemi

.retman: Veterinar e izvaditi krv Vaoj maki i uraditi odgovarajuu analizu, ili vie njih (u ;ko se na testu pokae da je Vaa maka negativna, to moe da znai da je virus jo uvek u vrlo ranom stadijumu, ili da je virus u takvoj 2azi da se nije video u krvi u vreme testa. %toga, ako Vaa maka ima sve simptome i ako su oni neobjanjivi drugom boleu, a na testu je bila negativna, moda ete poeleti da je kasnije ponovo testirate.
na$i uslovi a, jedino "eterinarski 1akultet).

Trenutno, nema leka za ovu bolest. ;ko imate maku koja je pozitivna na LeEV treba da budete vrlo marljivi pri tretiranju svih sekundarnih in2ek"ija i simptoma. -vo e pomoi da maku odri zdravom, jakom i da joj produi ivot. Neke terapije koje se koriste za direktnu borbu sa virusom, su hemoterapeutski preparati i antivirusni lekovi (ukljuujui inter2eron). !rona eno je da ovo, u nekim sluajevima, dovodi do privremenog poputanja. Nekim makama moe da koristi terapija steroidima (prednizon), poto ovo moe da smanji broj belih krvnih zrna"a i nenormalnih ili kan"eroznih krvnih zrna"a i da potisne imunu reak"iju zasnovanu na elijama. #rugi lekovi koji se koriste za tretman LeEV (neki su polemini) ukljuuju ;8T (antivirusni lek koji se koristi da smanji navalu virusa), imunoregulin (stimulie elijski odgovor imunog sistema) i sta2ilokokal ; (stimulans imunog sistema koji moe ali ne mora da bude od koristi). Najbolji pristup danas je, ini se, tretiranje svih sekundarnih in2ek"ija, dok se istovremeno daju inter2eron i prednizon. Mere predostronosti: 8a LelV postoji vak"ina, za koju je utvr eno da je razumno uspena. (Proitajte tekst o >ini se da je ona najbolja odbrana koja danas postoji. !re nego to unesete u kuu neku novu maku, testirajte je i vak"iniite. Bodinje moete da dajete revak"ine 5 pojaivae. -sim toga, ako moete drite maku u kui, da biste smanjili mogunost dolaska u dodir sa LeEV pozitivnom makom.
vakcinaciji, da biste se obavestili o opasnosti a koje neke vakcine donose ).

!oto je LeEV zarazna bolest, ako imate LeEV pozitivnu maku, eleete da zatitite ostale make u kui. Najbolja stvar je da sve one budu vak"inisane, a LeEV pozitivnu drite odvojeno od ostalih. !oto ete imati kontakt sa obe grupe, pazite da ne prenesete bolest. !erite ruke kad god prelazite od bolesne make do zdravih. Vodite rauna o pljuva"i koja moe da Vam se na e na odei. Tako e treba rutinski dezin2ikovati kuu sredstvom koje e ubiti sve viruse koji se nalaze slobodno u kui.

161

MA+, $,!01 #02,TKA ,M0N,TETA 6MA+, A,"17 L&V (en#l%7 aji virus #ubitka i uniteta) je AN$ virus iz grupe lentivirus, 2amilija retrovirusa. $ada virus L&V naputa eliju domaina, on je ubija. L&V spe"i2ino napada F#<_ T elije (postoji vie tipova T elija) i makro2age, koje su elije koje proizvode elijski imuni odgovor u telu. Nakon poetne in2ek"ije L&V5om, stvara se veliki broj viriona i shodno tome veliki broj T elija i makro2aga biva ubijen. -vo e kod make da stvori simptome nalik na grip (poviena temperatura i uveani lim2ni vorovi). &muni sistem e da prepozna ovaj virus u telu i proizvodie antitela i razne tipove T elija da bi ga ubio. !osle bitke, koju imuni sistem obino *dobije+, preostae samo mali pro"enat T elija zaraenih virusom u latentnom (uspavanom) stanju. Mnogi vlasni"i maaka ak i ne primete ovu 2azu bolesti, zato to kratko traje i uglavnom prolazi sama od sebe. 9 ovom trenutku maka e da bude asimptomatina (i ovakva moe da ostane mese"ima, pa i godinama). Virus se tada polako premeta u druge delova tela (obino u lim2ne vorove), polako se razmnoavajui i ubijajui T elije. 8a ovo vreme Vaa maka moe tu i tamo da dobije poneku in2ek"iju, ali nita toliko strano. %vaki put kada maka dobije in2ek"iju, T elije e da se umnoe da bi se borile protiv nje, a poto se virus L&V integrisao u #N$ T elija, on e tako e da se razmnoava. Tako maka ulazi u neku vrstu *kvake 11+. Dto vie in2ek"ija maka dobije, to vie T elija se aktivira, to stvara vie virusa, koji ubija vie T elija. $ako T elije u telu polako nestaju, maka je sve prijemivija na vee in2ek"ije. $ada jednom nivo T elija padne ispod izvesne take, maka se smatra obolelom od majeg ;&#%5a. $ada se ovo dogodi, ona obino padne kao rtva sekundarne bolesti protiv koje telo ne moe da se bori. Trenutno se smatra da se L&V prenosi jedino putem ujeda, poto se zna da zaraene make virus raznose svojom pljuvakom. Ne smatra se da virus sa jedne make na drugu moe da se prenese sluajno (lizanjem, deljenjem hrane, dodirivanjem nosevima, zajednikim kutijama za pesak). Mada je tano da je *bolje biti siguran nego alostan+, pa zato treba drati L&V pozitivnu maku zasebno. L&V je, mada se ponaa slino kao i N&V, genetiki i strukturno razliit od N&V i ne moe da bude prenet na ljude. L&V se sree kod maaka svih starosti i rasa. Me utim, najee se sree kod mujaka lutali"a, koji dolaze u dodir sa mnogo drugih maaka i esto ulaze u borbe (ovo ima smisla, poto se smatra da se ova bolest prvenstveno prenosi ujedima). Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 hronina in2ek"ija koe hronina in2ek"ija beike hronina in2ek"ija gornjih disajnih puteva hronina bolest desni hronini konjunktivitis ma kakva sekundarna in2ek"ija koja ne prolazi slabo krzno uveani lim2ni vorovi poviena temperatura gubitak teine letargija dijareja neuroloki zna"i

.retman: Test koji se izvodi za pronalaenje bolesti se zove ?E&%; test i trai prisutstvo antitela. -vaj test je oko 04I pouzdan, a moe da da lano negativan rezultat. %toga, ako Vaa

162

maka ima sve simptome, ali se sa ?E&%; testa vrati kao negativna, ipak je verovatno da ima L&V. Moete da zatraite da se izvre dodatni testovi (n. pr. &L;). -vakvi testovi su, uglavnom, mnogo taniji, ali su i mnogo skuplji a potrebno je i vie ekati na rezultat. ;ko je maka jednom dobila virus, imae ga uvek. 9 ovom trenutku nema leka. Blavni metod leenja je tretman sekundarnih in2ek"ija. Make mogu da poive veoma dug i sadrajan ivot, zavisno od toga koliko je bolest jaka i koliko se o njima starate. #obra ishrana, minimalna napetost, ista kua (to manje bakterija u okruenju) i terapija lekovima bie deo ukupnog nastojanja da Vaa maka ostane to zdravija, kroz to dui period vremena. 9pamtite, ako Vaa maka ima L&V, najvei problem sa kojim ete da se suoavate je taj to je njen imuni sistem oslabljen. .ivei sa tim, nastojte da maku sklonite od svega to moe da izazove njenu bolest, a ako se to ipak dogodi, tretirajte bolest to pre moete. Tako e, poto je L&V veoma zarazna bolest, drite Vau maku u kui, kako ne bi mogla da zarazi druge make, a samim tim ni one nee moi njoj da prenesu bilo koju zarazu. $od ljudi sa N&V5om, postoje mnoge terapije lekovima koje se obino koriste, ukljuujui antivirusne (ograniivai reverzne transkriptaze, ograniivai proteaze) i antiretrovirusne (hidroksiurea). Nije potpuno poznato da li ovi lekovi mogu da budu od koristi makama sa L&V5om. Mnogi vlasni"i koriste kombina"ije nekih od ovih lekova i imaju sa njima veliki uspeh. Neki drugi polemini lekovi za tretman L&V5a ukljuuju imunoregulin (stimulie imuni odgovor zasnovan na elijama) i a"emanan (ekstrakt biljke Aloe vera 5 aloja, za koji se pokazalo da stimulie imuni sistem). Mere predostronosti: -sigurajte maki kvalitetnu ishranu bogatu belanevinama. %auvajte je od uea u borbama i od nepoznatih ivotinja. ;ko moete, drite je u kui, gde su anse da bude zaraena nikakve. MA+, ,NAEKT,$N, PE!,TON,T,1 Maji in2ektivni perironitis (u dalje tekstu FIP 7 pri % prev%) izaziva korona virus (AN$ klasa virusa). L&! virus se integrie u elije organizma (bolest je nazvana po in2ek"iji belih krvnih zrna"a u peritoneu 7u 5 trbunoj marami"i). !oto je jednom zaraeno, telo e da stvara elijski imuni odgovor. Takav odgovor ukljuuje makro2age, "itotoksine T elije i ostale koje razaraju elije koje sadre virus. ;ko takav odgovor ne ukloni sa uspehom virus iz sistema, znatno smanji koliinu virusa ili omogui maki da postane imuna tako da moe da preivi i sa virusom u telu, maka e da pokrene odgovor antitelima. $od takvog odgovora e biti stvorena antitela, da trae i unitavaju virus i elije koje ga sadre. -dgovor antitelima je taj koji ustvari izaziva simptome bolesti i ak moe da ubije maku. %toga make koje mogu da pokrenu e2ikasan elijski odgovor i tako izbegnu odgovor antitelima, obino mogu da ive sa boleu, ili da je pobede, dok ivotinje koje do u do take kada se pokree odgovor antitelima obino pokazuju znake bolesti. $od prosene make, ako e bolest uopte da se razvije, simptomi bolesti e se razviti u toku dve nedelje. Najee e samo vrlo mlade, vrlo stare, izloene stresu ili imuno poremeene make postati bolesne usled izlaganja virusu. Trenutno se javljaju mnoga razmatranja o tome kako se virus prenosi i iri. !oznato je da make izluuju virus u pljuvaku i 2ekalije. Tokom mnogo vremena mislilo se da se virus prenosi sluajnim kontaktom sa pljuvakom ili 2ekalijama, ili sa majke na maie. %toga se smatralo da u odgajivani"ama, ili kuama sa vie maaka, mogu da se zaraze sve ivotinje. Me utim, nova prouavanja pokazuju da to moda uopte ne moe da bude sluaj. Ta prouavanja sugeriu da se L&! dobija kroz muta"ije drugih korona virusa u L&! virus. -ve hipoteze su zasnovane na brojnim studijama koje pokazuju da L&! virus nije mnogo stabilan u okruenju i da pod dejstvom hemikalija za ienje biva snano deaktiviran, da strogo kune make koje su bile

163

testirane kao L&! negativne, iznenada mogu da postanu L&! pozitivne i da je in2ek"ija maaka u kuama sa vie maaka u kojima postoji jedna L&! pozitivna sporadina i ograniena (broj maaka koje postanu L&! pozitivne odgovara broju maaka koje bi i onako postale zaraene zbog muta"ije). Naravno, dok se konana prouavanja ne zavre, najbolje je L&! pozitivnu maku drati odvojeno. !ostoje dva tipa L&!5a, vlani i suvi. -be bolesti e da utiu na vie organa u telu (bubrege, jetru, oi, mozak, plua, stomak, nervni sistem) i mnogi simptomi mogu da budu nespe"i2ini i da variraju od jednog sluaja do drugog. Vlani je vrlo progresivan i karakterie ga sakupljanje tenosti u raznim delovima tela (pluima, grudima, stomaku). 8araena maka moe da ima oteen trbuh i oteano disanje. %uvi oblik karakteriu nespe"i2ini simptomi kao poviena temperatura, gubitak apetita, letargija i neuroloki problemi. Takve make mogu da imaju problem sa hodanjem ili pokretanjem i mogu da imaju de2orma"iju oka kod koje se jedna zeni"a rairi i tako ostane. Simptomi: 5 poviena temperatura (veina veterinara se slae da je L&! najvei uzronik hronine poviene temperature nepoznatog porekla) 5 letargija 5 depresija 5 gubitak teine 5 ogrubelo krzno 5 povraanje 5 dijareja 5 oteen trbuh (kod vlanog L&!5a) 5 de2orma"ija oka (jedna zeni"a potpuno rairena) 5 teko hodanje ili pokretanje 5 nekontrolisano uriniranje 5 teko disanje 5 anemija 5 neuroloki problemi (padavi"a, paraliza, promene ponaanja, problem sa ravnoteom) 5 problemi sa bubrezima (otkazivanje) 5 problemi sa jetrom (otkazivanje) 1ijagnoza: Naalost, testovi za L&! su u najboljem sluaju nepouzdani. 8ato je vrlo vano tretirati simptome, ne test. %toga, ako Vaa maka ima sve simptome L&!5a i ne postoji drugo objanjenje za njenu bolest, ak iako su testovi negativni, tretirajte ja kao za L&!. Make koje su testirane kao negativne, mogu to da budu iz vie razloga@ /) maka nije ni bila izloena virusu 1) maka ima bolest ali antitela su aktivna u pokuaju da ubiju virus 3) imuni sistem je toliko slab zbog bolesti da vie ne proizvodi antitela <) antitela su trenutno u rastRpropadanje 2azi i nema ih u velikom broju. %lino tome, ako je Vaa maka testirana i pokazalo se da je L&! pozitivna, a ipak nema simptome, nemojte da je smatrate bolesnom i nemojte da je tretirate kao bolesnu. Vaa maka moda jeste bila izloena L&!5u i ima antitela, ali nema bolest, ili moda ima antitela za L?FV (Leline ?nteri" Forona Virus 5 stomani korona virus), blagi virus koji izaziva dijareju. %tandardni test za L&! (test na antitela u serumu) jednostavno proverava postojanje antitela za korona virus, ne posebno samo za L&!. Aezultat takvog testa bie u obliku rela"ije (na primer /@<444). -vo znai da toliko puta moete da razredite serum na pola i jo uvek da vidite prisustvo virusa. Dto je vei drugi broj, to je

164

vie antitela prisutno. #rugi naini testiranja L&!5a, koji ponekad mogu da budu taniji, ukljuuju, ali nisu ogranieni samo na njih@ 5 Test imunooksidaze 5 pronalazi elije zaraene virusom u tkivu, radije nego samo slobodni virus ili antitela za virus. 5 Eananu reak"iju polimeraze 5 test prisustva virusa, ne antitela. Me utim to je test prisustva korona virusa uopte. 5 Nivoe proteina u serumu 5 visoki nivoi ukupnih proteina u serumu i mali ;@B odnos (odnos albumina prema globulinima) mogu da budu znak da maka ima L&!, jer ovo izaziva svega nekoliko bolesti. 5 ;nalizu trbune i grudne tenosti 5 ako Vaa maka ima vlani L&!, ili suvi sa neto akumulirane tenosti, ispitivanje odre enih karakteristika tenosti moe da naznai jaku kandidaturu za L&!. 5 Aentgensko snimanje grudi i trbuha 5 ovo moe da potvrdi prisustvo tenosti kod L&!5a. 5 Croj belih krvnih zrna"a 5 kako se bela krvna zrn"a stvaraju u imunom odgovoru, za borbu sa L&!5om, visok nivo C$8 moe da nagovesti da je L&! jedna od mogunosti (mnoge make, me utim, imaju normalan nivo C$8 dok imaju L&!). .retman: Veina veterinara e da Vam kae da je L&! skoro uvek 2atalan i da nita ne moete da uinite sem eutanazije. Mada je L&! esto 2atalan, postoje tretmani koje moete da probate da biste pomogli svom ljubim"u da natera virus da popusti, ili da stvori simbiozu sa virusom, tako da oboje ive sasvim sreno, ili da jednostavno ivi kvalitetnim ivotom mese"ima, pa i godinama posle dijagnoze. Filj tretmana bi trebalo da bude da pojaa elijski imuni odgovor i potisne imuni odgovor antitelima. & dok potiskivanje bilo kog dela imunog sistema ini maku prijemivom za mnoge bolesti, morate da nastojite da Vam maka bude to je mogue vie zatiena i zdrava za ovo vreme, kako ne bi dobila koju drugu bolest. Tako e smanjite stresove u makinom ivotu, odravajte je srenom i hranite je kvalitetno. Moda e biti preduzete i mere protiv nekih simptoma izazvanih L&!5om, kao to je anemija ili problemi sa bubrezima. Eekovi koji mogu da se koriste da bi se postigao gornji "ilj ukljuuju inter2eron, prednizon ili druge kortikosteroide, antibiotike, "itostatike i antivirusne medikamente. Mere predostronosti: !ostoji vak"ina za L&!Q me utim, ova vak"ina je vrlo protivrena i nije bila odobrena, jer moe da izazove mnogo tee sluajeve L&!5a. 9 ovom trenutku ne moemo da zastupamo upotrebu takve vak"ine. MA+, 0!O*OK, 1,N"!OM Maji uroloki sindrom (raniji naziv, sada se naziva poremeaj donjeg urinarnog trakta kod maaka) je optiji naziv za zbir problema koji ukljuuju@ 5 "istitis (upala beike) 5 uretritis (upala uretre) 5 rak urinarnog trakta (tumor beike ili uretre) 5 traumu urinarnog trakta (udar kolima, pad i t.d.). 5 uretralna zaepljenja, koja se sastoje od mekanih materijala koji su podloni raznim uti"ajima a sadre minerale, elijske otpatke i belanevine. Mnoge stvari svojim

165

sadejstvom proizvode zaepljenja@ virusi, bakterije, 2izika neaktivnost, napetost, nain ishrane, smanjeno pijenje vode, gustina urina i pN 2aktor urina. 5 kamenje u uretriRbei"i (uroliti), koje se stvara ako se dovoljno dugo taloe kristali ili minerali. -vo kamenje se uglavnom sastoji od magnezijum amonijum 2os2ata (struvit), ili kal"ijum oksalata. -vo kamenje nadrauje tkivo uretre ili beike i moe delimino ili potpuno da blokira urinarni trakt. -va bolest moe da se javi kod maaka ma kog doba, mada su starije mnogo prijemivije. !oznato je da se ovaj sindrom javlja kod gotovo 34I domaih maaka u toku njihovog ivota. Tako e, muja"i su vei kandidati za pojavu sindroma od enki, zahvaljujui anatomiji enke, t.j. duoj i tanjoj uretri (stoga bakterije spolja tee mogu da prodru). Muja"i su kandidati i za ponavljanje blokade. !onekad moe da do e do taloenja materijala du uretralnog zida, to dovodi do neprekidnog suavanja kanala. -vakve make mogu da budu kandidati za opera"iju nazvanu *perinealna uretrostomija+. -vo treba da bude poslednji izlaz, jer kada je opera"ija ura ena, mnogo su lake in2ek"ije urinarnog trakta zbog smanjenja razmaka izme u anusa i novog uretralnog otvora. 9tvr ivanje uzroka poremeaja urinarnog trakta je klju za tretmanQ me utim, veoma je teko otkriti pravi uzrok bolesti. 9 stvari, u 74I sluajeva pravi uzrok se ne prona e. 8a takve make se kae da imaju idiopatski poremeaj donjeg urinarnog trakta. Nije /44I jasno zato make dobijaju bilo koji od pobrojanih problema. Misli se da je jedan od uzroka nain ishrane. %matra se da hrana bogata magnezijumom pomae stvaranje mineralnih naslaga. Cazna sredina kod urinarnog trakta (suprotno od kisele) pogodna je za stvaranje struvita. #anas se mnoge vrste hrane za make prave tako da odravaju pN 2aktor urina niskim, kao i nivo magnezijuma u telu. 9 kon"entrovanom urinu se lake stvaraju mineralne naslage. %toga budite sigurni da Vaa maka pije dosta svee vode ((ato se potrudite oko kvaliteta, sveine i ukusa vode 7 pri % prev% ), da bi urin bio razre en. Misli se da je napetost (stres) jo jedan od poten"ijalnih uzroka. 9 stvari, prouavanja su pokazala da prethodna napeta situa"ija ima i te kako veze sa nastalim poremeajem urinarnog trakta. Ne oklevajte da zovete veterinara ako posumnjate na ma koju vrstu uretralne blokade (pogledajte donje simptome). ;ko maka ne moe da urinira, bubrezi postaju nesposobni da izlue otrove iz krvi i odre ravnoteu tenosti i elektrolita. $ada se ovo dogodi, maka moe da umre u roku od <P asova, zbog previsokog nivoa toksina u krvi ili elektrolitske neravnotee (to dovodi do otkazivanja rada sr"a). Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 odbija da urinira oteno uriniranje esto uriniranje, sa malo urina uriniranje izvan kutije sa peskom tvrda ili puna beika lizanje genitalnog predela krv u urinu

.retman: ;ko posumnjate na urinarni sindrom, odmah vodite maku veterinaru. -n e uzeti uzorak urina (sa o na "eterinarsko 1akultetu 7 pri % prev%), proverie prisustvo kristala i odredie pN 2aktor. Moe da se uradi i rentgenski snimak, zbog kamenja ili blokada. ;ko Vaa maka ima poremeaj, moe da joj bude potrebna kateteriza"ija ili hirurki zahvat za uklanjanje blokade. ;ko je maka dehidrirala ili ima neravnoteu elektrolita, primie terapiju sa tenou (obino 7I rastvor glukoze), bilo potkono ili u venu. Eekovima e da se zakiseli urin, borie se protiv bakterijske in2ek"ije, ublaie se bol i povratiti 2unk"ija

166

bubrezima. Verovatno e da bude prepisana i dijeta koja treba da obezbedi dobro zdravlje urinarnog trakta.(I a lino iskustvo sa nekoliko sluajeva cistitisa nepo(nato# porekla kod ojih kastriranih
ujaka, od kojih je jedan bio i(u(etno jak, tako da je doveo do potpuno# prekida uriniranja% 3vde moram da zahvalim svom veterinaru 5ojkanu .rudi'u za o"avljeno punktiranje "e!ike *ime je mom lju"ljenom ma*ku Mazi spasao ivot> Mo#u da "a posavetuje upotrebu velikih do(a oralno# predni(ona 7 *Proni(ona,7 od ak :? # dnevno podeljeno# u dve do(e, (a vre e od bar L dana, (a saniranje i(u(etno jake upale koja dovodi do blokade urinarno# siste a% &ako'e treba da "a napo ene da *Merck7Merial, tvrdi da, kada se koristi specijalna hrana (a podr$ku urinarno traktu, ne treba koristiti dodatna sredstva (a (aki$eljavanje urina, jer ih ova hrana ve! sadri% Poseduje ve!i broj tekstova o ovi proble i a, pa ako "a je potrebno oete da (atraite da ih prevede i po$alje "a ih).

Mere predostronosti: >ini se da je najbolje odravati zdravlje urinarnog trakta nainom ishrane. Nranite maku samo visokokvalitetnom hranom, sa malim sadrajem magnezijuma @i sa dodatko <L7 etionina (a (aki$eljavanje urinaA. Vodite rauna da Vaa maka pije puno vode. Tako e, kutije sa peskom moraju da budu iste, kako bi se smanjila mogunost bakterijske in2ek"ije. #va najea poremeaja urinarnog trakta su "istitis (upala mokrane beike) i uretritis (upala uretre, kanala kojim se mokraa izba"uje iz beike) i oni su posebno opisani. F&%T&T&% Fistitis je opti naziv koji se odnosi na nadraaj mokrane beike. !od uti"ajem visokog nivoa bakterija i kristala (najei kristali prisutni u urinu zovu se struviti), tkivo beike postaje upaljeno. -vi kristali mogu da naprave kamenje, ili mogu da postanu dovoljno veliki da blokiraju uretru. 9 takvim sluajevima maka moe da umre zbog otkazivanja bubrega, usled visokog nivoa toksina u telu. Me utim, ako se rano otkrije i pravilno tretira, veina maaka nee da dospe do ovog stanja. Fistitis moe da bude znak bolesti donjeg urinarnog trakta, pa ako primetite ma kakve promene u uriniranju Vae make, odmah je vodite veterinaru. Simptomi: 5 5 5 5 5 esto uriniranje sa malom koliinom urina krv u urinu uriniranje van posude sa peskom nelagodnost za vreme uriniranja (mjaukanje, kri"i) poviena temperatura

.retman: Veina sluajeva "istitisa lako se tretiraju antibioti"ima. Veterinar e uzeti uzorak urina i analizirati ga na prisustvo bakterija i kristala. 8avisno od toga ta je pronaao, odabrae terapiju. 9 retkim sluajevima Vaoj maki e trebati hirurki zahvat da bi se uklonile blokade, ili popravila teta na uretri. Me utim, ovo je retko. Mere predostronosti: Vodite rauna da Vaa maka pije puno vode, jer e to pomoi u izba"ivanju bakterija. -daberite posudu za vodu koja nee imati nikakav ukus koji bi maku odvraao. !osudu sa peskom drite to je mogue istijom, bez bakterija. Ne samo da time ograniavate irenje bakterija, ve je poznato da mnoge make zadravaju urin ako im posude nisu iste, a to tako e moe da dovede do in2ek"ije. 8a zdravlje urinarnog trakta, hranite maku zdravom hranom, koja ujedno sadri to manje magnezijuma (magnezijum uestvuje u stvaranju urinarnog kamena struvita).

167

9A?TA&T&% 9retritis je upala uretre, "evi koja vodi urin iz beike van tela. Veina sluajeva uretririsa je izazvana in2ek"ijom uretre, ali uretritis tako e moe da bude izazvan traumom ili jakim nadraajem uretre. Veina sluajeva uretritisa bie reena pravilnim tretmanom antibioti"ima. ;ko Vaa maka ima ma kakav problem sa uriniranjem, odvedite je veterinaru, da bi utvrdio da li se radi o uretritisu ili teem problemu sa kamenom u bei"i, "istitisom ili kakvim drugim poremeajem. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 odbija da urinira oteano uriniranje esto uriniranje, sa malo urina bolno uriniranje uriniranje izvan kutije sa peskom krv u urinu

.retman: Veterinar e da proveri uzorak urina zbog eventualne in2ek"ije ili kristala. !risustvo kristala moe da bude pokazatelj da Vaa maka ima "istitis ili uroloki sindrom. !oto se utvrdi uretriris (a "istitis bude odbaen), Vaoj maki e biti odre ena terapija antibioti"ima koja e da poniti in2ek"iju. Mere predostronosti: Cudite sigurni da Vaa maka pije puno vode, poto to pomae da se speru sve bakterije koje mogu da budu u sistemu. Make mogu, kao to znamo, da budu krajnje izbirljive, zato neka im posude za vodu uvek budu potpuno iste i napunjene. Mnoge make mrze ukus plastike, zato nastojte da im posude za vodu (i hranu) budu od rost2raja ili stakla (por"elan ima lou osobinu da isprska, pa se u pukotinama zadravaju bakterije i neprijatni mirisi). $utija sa peskom neka je uvek ista. Tako bakterije ne mogu da se ire, sem toga mnoge make zadravaju urin, jer ne vole da ulaze u neiste kutije. Nranite maku samo visokokvalitetnom hranom, koja ima niski sadraj magnezijuma i doprinosi sniavanju pN 2aktora urina ((aki$eljavanje urina, obino se (a to koristi <l7 etionin). NEKONT!O*,1ANO 0!,N,!AN+E -vo moe da znai bilo malo kapanje posle uriniranja u kutiji, bilo kapanje urina tokom "elog dana. Vaa maka ak moe i da ne bude svesna da urinira, kada se ovo dogodi. -vo je razliito od pojaanog uriniranja, obeleavanja ili prskanja. !oremeaj moe da se javi zbog raznih razloga, od kojih je jedan starosno doba. $ako maka stari, stezni miii oko uretre slabe i tako moe da se javi kapanje. Aazlog moe da bude i povreda, stres, bolest ili in2ek"ija urinarnog trakta, kamen u urinarnom traktu, povreda kimene modine, povreda mozga ili drugi neuroloki problemi. ;ko posumnjate na nekontrolisano uriniranje, odmah odvedite ljubim"a veterinaru. -n e prvo da potrai eventualnu bolest koja uzrokuje ovu pojavu, a isto tako e da proveri nije li u pitanju i prekomerno uriniranje ili in2ek"ija urinarnog trakta.

168

Simptomi: 5 kapanje urina .retman: 8avisno od uzroka, veterinar moe da propie razliit tretman@ hirurki zahvat za popravku uretre, uklanjanje kamena ili blokade, lek protiv zapaljenja ili in2ek"ije uretre, ili tretman neuroloke povrede. Mere predostronosti: Nranite maku kvalitetno, hranom koju je preporuio veterinar. Maku drite u okruenju bez stresa, posebno oko kutije sa peskom. Na kraju, ako Vaa maka ima bilo koju vrstu in2ek"ije beike ili problem sa urinarnim traktom, odmah je vodite veterinaru. >ak i obina in2ek"ija gornjih respiratornih puteva moe da dovede do nekontrolisanog uriniranja ako se ne tretira pravilno i blagovremeno. ON, 3E!PE1 -ni herpes je in2ek"ija oka izazvana majim herpesvirusom. Nerpesvirus je obino uzrok ponovljenih sluajeva konjunktivitisa iRili postojanih gnojenja ronjae (ronjaa je pro(irni, kruni i s1erino ispupeni prednji deo oka, koji $titi soivo i (enicu). %lino herpesu kod ljudi, kada maka postane zaraena herpesvirusom, nikada vie ne moe da ga se otarasi. %toga e Vaa maka, jednom zaraena, uvek da bude nosila" virusa. To znai da e moi da zarazi druge make koje nisu na njega imune, a tako e moe uvek nanovo da se i sama razboljeva. Virus e obino da ostane uspavan u telu i stvarae bolest samo u vreme kada je maka pod stresom, ve bolesna, ili sa imunitetom oslabelim na neki nain. -vaj virus moe ne samo da zarazi oko, ve i da izazove bolest (gornjih) disajnih organa (maji virusni rinotraheitis) i mnogo drugih bolesti (ukljuujui i oboljenje pankreasa). -ni herpes stvara iste simptome i vrstu bolesti kakva se vi a kod bakterijskog konjunktivitisa. ;ko Vaa maka ima konjunktivitis na koji uobiajeni antibioti"i ne deluju i ako ima stalne navale konjunktivitisa koji, ini se, nikako ne prolazi, moda je zaraena majim herpesvirusom. Blavna razlika izme u konjunktivitisa izazvanog bakterijama i konjunktivitisa izazvanog virusom je ta to je virusni konjunktivitis tee tretirati (antibioti"i deluju na bakterije, ne na viruse), nikada stvarno ne prolazi i obino se javlja kao hronina bolest. Napomena@ maji herpesvirus je spe"i2ian za make, tako da ne moete da se zarazite. Simptomi: 5 5 5 5 5 oko suzi izluevina iz oka "rvenilo i upala oka gnojenje u oku zamuenje oka

.retman: -ni herpes je teko tretirati. Najvie zbog toga to tretman maku ne osloba a virusa. !oto nije neuobiajeno da se za vreme prisustva herpesvirusa jave i sekundarne bakterijske in2ek"ije, Va veterinar e Vaoj maki moda da prepie i antibiotike. %toga moete da uoite

169

nekakav poetni napredak zbog tretmana antibiotikom, me utim, ovaj napredak je kratkog veka, ukoliko i virus nije tako e pobe en. Moda e biti prepisani i antivirusni lekovi. Mere predostronosti: Najbolji nain za spreavanje in2ek"ije ja dranje make u kui i redovno vak"inisanje. Tako e, ako u kuu donesete novu maku, pre nego to je pustite da se drui sa starom uverite se da je zdrava. PA"A$,CA !adavi"a je iznenadno, nekontrolisano i esto veoma snano ba"akanje tela. Mnogo odre enije, padavi"a je nevoljno grenje telesnih miia. !adavi"a je znak da je neto vrlo loe u vezi sa telom i, ako Vaa maka ima makar samo jedan takav gr, treba je odmah odvesti veterinaru. ;ko Va veterinar ne poseduje znanje u vezi sa padavi"om kod maaka, potraite drugog veterinara, najbolje nekog ko je spe"ijalizovao neurologiju. Make mogu da dobiju padavi"u zbog raznih razloga koji obuhvataju@ povredu glave, bolest, zarazu, tumor, alergiju, epilepsiju i trovanje. 8ato je vano dopreti do razloga za pojavu padavi"e, poto veina uzroka padavi"e moe i treba da se tretira. !adavi"a je opasna i sama po sebi, poto za vreme napada ivotinja moe da se ugui ili povredi. !ostoji mnogo razliitih vrsta padavi"e. Moete da pomognete veterinaru da odredi vrstu padavi"e i tako mu omoguite da prona e uzrok, tako to ete da mu kaete to vie moete o padavi"i i o istoriji Vae make. $ada Vaa maka ima padavi"u, potrudite sa da upamtite (ili zabeleite) svaki detalj, ukljuujui@ 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 kako biste opisali pokrete tela za vreme napada da li se telo uvijalo (ako jeste, koji udovi) da li su se miii trzali (ako jesu, gde) koji delovi tela su se pokretali koliko su udovi bili ukrueni za vreme napada da li su oi bile rairene i da li su se pokretale da li je maka balavila ili penila na usta koliko je napad trajao da li je gubljena svest kako je maka disala za vreme napada da li je bilo gubitka kontrole nad beikomR"revima

.retman: Va veterinar bi trebalo da obavi uroloki pregled, kao i neke analize krvi zbog bolesti kao in2ektivni peritonitis, virusna leukemija, *maja sida+ i toksoplazmoza i da proveri 2unk"ionalnost jetre. !adavi"a i epilepsija su kod maaka retke, stoga mnogim veterinarima nisu mnogo bliske. ;ko izgleda da Va veterinar ne zna puno o padavi"i, prona ite drugog, najbolje spe"ijalistu. Na osnovu uzroka padavi"e, Va veterinar e prikladno da tretira razlog koji je u korenu ove pojave. ;ko je razlog idiopatska epilepsija (epilepsija nepoznatog porekla), onda e da prepie lekove za umirenje (mnogim makama se prepisuje 2enobarbital).

170

PANK!EAT,T,1 !ankreas je lezda koja je kod pasa i maaka smetena ispod elu"a i duodenuma (dvanaestopalano "revo, prvi deo tankog "reva). !ankreas ima dve 2unk"ije@ /) egzokrinu 5 da stvara enzime potrebne za varenje hrane i 1) endokrinu 5 da stvara hormone, ukljuujui hormon insulin, koji olakavaju preuzimanje i skladitenje glukoze (eer) i amino kiselina (belanevine). !ankreatitis je zapaljenje pankreasa, koje izaziva isti"anje enzima za varenje, dok pankreas bukvalno poinje da *vari sebe samog+. Naime, enzimi pankreasa nalaze se u neaktivnom obliku. #o njihovog aktiviranja dolazi kada dospeju u "revo, me utim, usled poremeaja mogu da se aktiviraju u samom pankreasu. !ankreatitis moe da bude akutni (iznenadan) ili hronini (koji se doga a za vreme dueg perioda). -ba oblika su vrlo ozbiljni i mogu da predstavljaju pretnju za ivot, posebno akutni oblik. 9 veini sluajeva, uzrok bolesti nije poznat. !ankreatitis moe da se javi i kod maaka i kod pasa, ali je uobiajeniji kod pasa, posebno akutni oblik. Make mnogo ee imaju hronini oblik, stvarajui upalu koja sporo napreduje i neodre ene znake bolesti. !ostavljanje dijagnoze moe da bude teko. %matra se da kod maaka obolelih od pankreatitisa nema bola u trbuhu. Veina maaka sa pankreatitisom pati od gubitka apetita, gubitka teine i razliitih nedostataka energije. Mnoge uriniraju mnogo ee nego obino. Tako e, abnormalnosti u krvnim analizama kod maaka sa pankreatitisom nisu tako postojane kao to su kod pasa, to oteava postavljanje dijagnoze. Mada tani uzro"i nisu poznati, postoje identi2ikovani 2aktori rizika. ?vo nekih poten"ijalnih 2aktora rizika@ 5 5 5 5 5 5 5 insekti"ida 5 bakterijska ili virusna in2ek"ija Va veterinar e da o"eni istoriju bolesti Vaeg ljubim"a (t.j. da li je iao u smee, jeo mnogo *ljudske hrane+ i t.d.), obavie temeljni 2iziki pregled i verovatno e uraditi analizu krvi, da bi iskljuio druge bolesti i proverio enzime pankreasa (test pankreasne amilaze). (Pro1% <% &railovi! istie da pankreasna a ila(a kod aaka i a ali, #otovo nikakav, dija#nostiki (naaj% ) Tako e je mogua radiogra2ija ili ultrazvuni pregled, kojima se iskljuuje strano telo u elu"u ili "revima, kao i druge gastrointestinalne bolesti odnosno stanja. !ankreas pod zapaljenjem obino je uvean i okruen tenou. Simptomi: %imptomi mogu da variraju od blagog stomanog poremeaja do kolapsa i smrti. Veina ivotinja ispoljava znake stomanih poremeaja, kao to su@ 5 5 5 5 5 5 5 *tipanje+) povraanje odbijanje hrane bol u stomaku (J) poviena, ili pak sniena telesna temperatura dijareja potitenost dehidra"ija, koja se pro"enjuje po upalim oima, suvim ustima i suvoj koi (test hiperlipidemija (visok sadraj masnoe u krvi) masna hrana (okida za hiperlipidemiju) gojaznost (posebno kod pasa) trauma (n. pr. udara" automobilom) druga bolest, koja pogoduje nastanku 5 t.j. kuingova bolest, dijabetes zaga ena hrana ili voda izvesni lekovi ili otrovi 5 t.j. neke vrste diuretika, antibiotika i organo2os2atnih

171

-vi zna"i nisu spe"i2ini za pankreatitis i mogu da se vide kod mnogih poremeaja organa za varenje. %vi, ili samo neki od njih, mogu da budu primeeni kod pojedinog pa"ijenta sa pankreatitisom. Make mogu da budu posebno teke za postavljanje dijagnoze zbog neodre enih znakova koje ispoljavaju kod hroninog pankreatitisa 5 potitenost i slab apetit se redovno vi aju, a gastrointestinalni zna"i kao povraanje, dijareja iRili bol vi aju se povremeno. .retman: Tretman za ovu bolest je potporni, znai da obino nema direktnog uzroka i leka, ve se ivotinji daje potpora dok se oporavlja od bolesti. Veterinari e da se pobrinu o potrebama ivotinje za hranom i tenou i pokuaju da preduprede druge bolesti (in2ek"ija, dijabetes i t.d.) dok pankreas ostavljaju na miru da se sam oporavi. $lju je u odmaranju pankreasa i gastrointetinalnog sistema, a to znai bez hrane i vode 1<536 asova (za to vreme ivotinja mora da prima 2izioliki rastvor 5 najbolje Nartmanov rastvor 5 zbog tenosti i elektrolita, obino pod kou, mada postoji miljenje da je delotvornije intravensko davanje, ali to je dodatna muka za Vaeg ljubim"a). -vo zavisi od ozbiljnosti pojedinog sluaja. Verovatno e da bude potrebno propisati dijetu sa malo masnoe i dosta "eluloze, koja e da pomogne u oporavku Vaeg ljubim"a i spreavanju kasnijih ponovnih pojava pankreatitisa. Mere predostronosti: =edna od mera predostronosti bila bi ishrana sa kontrolisanim sadrajem masnoe (masnoe mora da bude, zbog esen"ijalnih masnih kiselina 5 linoleinske i arahidonske). -ptije mere predostronosti, zbog mnogo nepoznani"a u vezi sa ovom boleu, teko je propisati. PAN*E0KOPEN,+A Maja panleukopenija je tako e poznata i kao maji in2ektivni enteritis. To je veoma zarazna bolest, izazvana virusom iz 2amilije parvovirusa, koji se prenosi kroz telesne sekrete i tenosti i moe da preivi sedmi"ama pa i mese"ima izvan tela. Virus panleukopenije napada makinu kotanu sr, lim2oidno tkivo i tkivo "reva. 9 telu moe da izazove razliite probleme, ukljuujui sekundarnu in2ek"iju, anemiju, oteenje imunog sistema i in2ek"iju ili oteenje gastrointestinalnog sistema. !anleukopenija uglavnom napada jedino maie, ivotinje oteenog imuniteta i vrlo stare. !anleukopenija je bolest koja se brzo razvija, tako da samo make kod kojih je rano otkrivena mogu da preive. Me utim, virus maku moe da ubije vrlo brzo pa je, ako sumnjate da Vaa maka ima ovu bolest, odmah odvedite veterinaru. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 5 5 depresija gubitak apetita gubitak teine vrzmanje oko posude sa vodom, bez pijenja temperatura letargija povraanje dijareja dehidra"ija

172

.retman: Va veterinar e da uradi analizu krvi da bi potvrdio prisustvo virusa i smanjenje broja belih krvnih zrna"a (panleukopenija). Tretman je ogranien na podrku, da bi se pomoglo maki da ojaa sopstveni imuni sistem i sauva ga dovoljno za borbu protiv virusa. Trenutno nema lekova za ubijanje samog virusa. !oto ne moete da ubijete virus, najbolje to moete da uinite je da pomognete maki da ubije ma kakvu sekundarnu in2ek"iju i podrite imuni sistem da se izbori sa virusom. Tako e Vaa maka verovatno da prima tenosti, trans2uziju krvi (zavisno od toga da li je malokrvna) i antibiotike za borbu protiv sekundarnih in2ek"ija. ;ko Vaa maka ima panleukopeniju, moraete da dezin2ikujete kuu kako joj ne biste pogorali stanje, ili zarazili druge make u kui. 8araena maka treba da bude odvojena od ostalih maaka u kui. Na nesreu, veina dezin2ek"ionih sredstava ne ubija panleukopeniju. Cie Vam potrebno sredstvo za ienje sa izbeljivaem (aktivni hlor) da biste prikladno ubili virus. Mere predostronosti: Najbolja preventiva protiv ove bolesti je vak"ina"ija. Tako e, nastojte da maku drite u kui i tako ograniite izlaganje nevak"inisanim ili zaraenim makama. P!O2*EM, 1A ANA*N,M 9*E8"AMA !ovlaenje ili trljanje analnog predela po tepihu ili podu obino je izavano jednim od dva razloga 5 pantljiarama, ili problemom sa analnim kesama. ;nalne kese su dve male lezde koje se nalaze na suprotnim stranama anusa. !ovezane su sa anusom preko malih kanala i lue tamnu materiju neprijatnog mirisa. $ese su u samom anusu i sline su lezdama za luenje mirisa kakve ima tvor. Misli se da su te lezde nekada imale ulogu u obeleavanju pomou mirisa. #omae make, mada su zadrale analne kese u manje razvijenom obliku, su izgubile sposobnost da ih prazne po elji. Make prazne svoje analne kese nevoljno, kada prazne "reva (de2e"iraju). $ada se analne kese ne prazne pravilno, moe da se javi problem. Simptomi: 5 trljanje anusa 5 prekomerno lizanje anusa 5 izgrebana oblast repa .retman: %matra se da se analne kese poremete tako to do e do zapuavanja, usled ega se materijal unutar njih zgusne i stvrdne. To e izazvati nadraenost i upalu, to izaziva bol i svrab u analnom predelu. Tretman se sastoji u pranjenju kesa rukom i odstranjivanju stvrdnutog materijala. $ako se stvrdnuta materija poveava i zaepljenje nastavlja, u kesama se razmnoe bakterije. To moe da dovede do in2ek"ije kesa, to moe da bude vrlo bolno. Va veterinar mora da isprazni in2i"irane kese. $ao dodatak interven"iji, moraju da se prepiu i antibioti"i, da prekinu in2ek"iju. ;ko se in2ek"ija produi moe da se javi zagnojenost. ;ko Vaa maka ima zagnojeni ir na analnoj kesi, ovaj moe da se provali tako da ete blizu makinog anusa videti

173

gnoj, moda i krv. 8agnojena kesa moe da bude krajnje bolna. Cie potrebno drenirati ir hirurki, uz pranjenje lezda i prepisivanje antibiotika. $od maaka koje imaju hronian problem sa ovim kesama, moda e biti potrebno da se one odstrane hirurki. !AK Selije raka su bile normalne elije koje su, iz nekog razloga, postale nemormalne. -ve elije, za razliku od normalnih, nastoje da rastu i uba"e se u okolna tkiva. 8a elije raka koje se ire na druge oblasti preko sistema krvotoka, ili lim2nog sistema, kae se da su metastazirale. Aak kod ivotinja postaje sve ei (poto nai ljubim"i sve due ive) i moe da se javi u ma kom dobu. $od ivotinja rak najee napada plua i jetru, pa se bolest koja je nastala na nekom drugom mestu, esto iri na ove organe. Aak moe da poprimi oblik tumora koji mogu da se vide ili osete, ali su oni esto u telu, ili napadaju lim2ni sistem. Aak moe brzo da se iri i zato rano otkrivanje moe znaajno da doprinese tretmanu. 8avisno od toga gde je rak, moda moete da osetite grumen negde na telu. ;ko bilo kada otkrijete grumen koji je nov, ili koji se poveao, morali biste da odvedete maku veterinaru na pregled. Nije jasno ta izaziva rak, ali mnogo uti"aja ima okruenje, ishrana, radija"ija i genetska predodre enost. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 grumen koji se vidi ili moe da se oseti grumen koji vremenom menja veliinu, oblik ili boju gubitak apetita letargija povraanje gubitak teine promene na krznu promene u stoli"i ili urinu dijareja nekontrolisano uriniranje oteano disanje zadah slabost nenormalno "urenje iz oiju, nosa, uiju ili usta rane koje ne zarastaju

.retman: ;ko posumnjate na rak, odmah odvedite maku veterinaru. -n e proveriti da li je zaista. !rvi korak u dijagnozi je analiza krvi. Veterinar e obratiti panju na sve nenormalnosti koje ste naveli i, zavisno od analize krvi, predloie dalje analize. 9obiajena sredstva za dijagnostiku su rentgen, ultrazvuk i biopsija. ;ko maka zaista ima rak, zavisno od vrste i od stepena bolesti, tretman varira i moe da ukljui@ terapiju lekovima, hirurki zahvat za uklanjanje mase, hemoterapiju, zraenje. Neki veterinari tako e mogu da preporue imunoterapiju. Treba da porazgovarate sa svojim veterinarom o promenama u ishrani koje treba uiniti. ;ko se bolest rano uoi, stepen preivljavanja kod maaka je vrlo dobar i ini se da make ne primaju tretman (hemoterapija i zraenje) tako teko kao ljudi.

174

Mere predostronosti: !reventiva kod raka je teka, poto uzrok mnogih vrsta bolesti nije poznat. Najbolje to se moe ja da se maka odrava u dobrom zdravlju i dobro da se hrani. Aak moe da bude i genetiki, pa treba proveriti i istoriju majke. 1!ANA O2O*+EN+A Make retko imaju tipine *srane napade+ sa kojima smo mi ljudi tako bliski. Me utim, make mogu da imaju ono to se naziva kardiomiopatije ili bolesti sranog miia. -ne ukljuuju@ /) Nipertro2inu kardiomiopatiju (najei maji problem sa sr"em) 5 kada se delovi sranog miia (najee leva komora) uveaju i zadebljaju. 1) $ongestivnu (nagomilanu) slabost sr"a 5 kada sr"e ne moe da pumpa krv dovoljno e2ikasno za 2unk"ionisanje tela. 3) %rane aritmije ili nepravilne otku"aje sr"a 5 kada sr"e tu i tamo *preskoi+ otku"aj. <) Tromboembolijsku bolest 5 kada se tromb (krvni ugruak) otkai i putuje krvotokom. %ranoj bolesti obino treba nekoliko nedelja do nekoliko mese"i da bi se razvila do ozbiljnog stepena. !rvih nekoliko nedelja Vaa maka e da izgleda i ponaa se potpuno normalno. ?ventualno, poeete da opaate kako je letargina, ili ima slab apetit. !red kraj razvoja bolesti, maka e da ima problematino disanje i bie izloena riziku od krvnih ugruaka koji mogu da se zaglave u krvnim sudovima po "elom telu. Najee mesto gde se zaglavljuju je tamo gde se aorta deli pre nego to pre e u zadnje noge. Maka moe da izgleda paralizovana ili kao da ima slomljenu nogu, ali stvarnost je da u nogu ne odlazi dovoljno krvi i kiseonika. ;ko maka ima ugruak, oteena oblast nee imati puls i postae hladna i plaviasta. Niko nije siguran zbog ega make dobijaju srane bolesti. Neki misle da moda postoji genetska predispozi"ija i da su izazvane nasle enim genetskim poremeajem. 9 prolosti, kardiomiopatije su sasvim esto vi ane zbog nedostatka taurina (esen"ijalna amino kiselina). Me utim, sve komer"ijalne vrste hrane danas su obogaene taurinom, da bi se izbegao ovaj problem. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 letargija slab apetit ubrzano disanje kratak i ^plitak^ dah ubrzan rad sr"a neaktivnost paraliza nogu (zbog ugruka)

.retman: $ongestivna slabost sr"a je hronini poremeaj i stoga, ako ga uoite rano i rano ga tretirate, Va ljubima" moe da proivi dug i srean ivot. Veini maaka dijagnoza e biti uspeno postavljena jednom od sledeih tehnika@ rentgen, ehokardiogram, elektrokardiogram, sonogram, ili analiza krvi. ;ko se sumnja da Vaa maka ima oboljenje sr"a, verovatno e biti

175

izvrene i druge analize, da se iskljue drugi uzro"i bolesti sr"a, kao to je bolest bubrega, hipertiroidizam ili bolest jetre. ;ko Vaa maka ima srano oboljenje, moe da se primeni jedan od sledeih tretmana (tretmani se veoma iroko razlikuju, zavisno od individualnih simptoma koje maka ima)@ /) lek za sr"e da pobolja rad sr"a (beta blokatori ili blokatori kal"ijum kanala) 1) diureti"i za make sa kongestivnom slabou sr"a 3) lekovi za smanjenje krvnog ugruka. Verovali ili ne, make mogu da imaju ak i pejsmejkere. ;ko mislite da Vaa maka moda ima problem sa sr"em, to pre posetite svog veterinara. #anas postoje mnoge op"ije za make sa kardiomiopatijama, ali bolest morate da uoite rano i da je to pre tretirate. Mere predostronosti: Vodite rauna da se Vaa maka zdravo hrani i da esto veba. Ma"a u dobroj 2ormi e mnogo tee da dobije srane smetnje, ak i ako za poetak ima slabo sr"e. ;ko sami spremate hranu, ili kupujete hranu slabijeg kvaliteta, pokuajte da obezbedite potrebni taurin, da biste spreili pojavu kardiomiopatije usled nedostatka taurina. 0N, 0#A!AC 9ni ugar"i, siuna stvorenja nalik na pauka, tako e poznata kao Dtodectes Cynotis, su spoljanji paraziti uobiajeni kod pasa i maaka. -vaj tip parazita je veoma zarazan i moe da se iri sa jednog na drugog ljubim"a u kui putem dodira. 9ni ugara" ivi zakopan u uni kanal. Makino uho e da odgovori na ovaj nadraaj proizvodnjom vie une masti. !oto se parazit hrani unom mau, ovo samo dalje proiruje problem. !araziti izazivaju jak svrab i stoga e Vaa maka da trese glavu i neprestano da se eaQ u stvari, toliko jako da e da napravi gnojave kraste i dalju in2ek"iju. !araziti se obino pojavljuju kod maia dok njihov imuni sitem nije jo dovoljno jak da stvori otpornost prema njima. Me utim, make svih doba starosti mogu da dobiju ove parazite. Vrlo je vano tretirati ih to je pre mogue. ;ko se ne iskorene, mogu da izazovu ozbiljne probleme kao to je sekundarna bakterijska in2ek"ija i gluvoa. Simptomi: 5 5 5 5 5 esto eanje prekomerno treenje glave eanje pri emu se una koljka trlja preko uha "rveno 5 sme a ili "rna votana naslaga u uhu neprijatan miris

.retman: Veterinar treba najpre pod mikroskopom da pregleda is"edak iz uha, ili da pogleda uho otoskopom. Tako e e da proveri postoje li sekundarne in2ek"ije ili rani"e u uhu. ;ko se utvrdi postojanje parazita, potrebno je ui temeljno oistiti kiselim rastvorom i lekovima protiv parazita. 8a ovo ienje e moda biti neophodna potpuna anestezija. #obiete kapi za uho, ili lekove koji se koriste oko 1 do 3 nedelje. ;ko Vaa maka ima bilo kakvu sekundarnu in2ek"iju, dobie lekove i za nju. &majte na umu da se pomenuti paraziti mogu nai i slobodni, u okruenju. ;ko Vam je kod make utvr eno postojanje parazita, najbolje je da sve ostale ljubim"e tretirate istovremeno,

176

da biste bili sigurni kako ste uklonili sve parazite. !rotiv buva i ovih parazita treba da tretirate i ljubim"e i okruenje (dobro ienje tepiha i nametaja). Mere predostronosti: $ua mora da bude to istija, bez naslaga 2inih komadia tepiha, mebla i slinog. ;ko bilo koji Va ljubima" ima buve ili druge parazite, temeljno oistite kuu od njih. !oto mnogi paraziti mogu da ive ne samo na Vaim ljubim"ima, ve slobodno u kui, samo osloba anje Vae make od parazita moe da ne bude dovoljno. #obro usisajte kaue i tepihe. Moda je dobro da hemijskim sredstvima unitite parazite u kui (pri tom dobro vodite rauna da su hemikalije koje ete da koristite uglavnom smrtonosne za make, zato make morate privremeno da sklonite na sigurno'). Moda ete eleti da jednom nedeljno kupate maku amponom protiv buva, naroito ako ona boravi van kue i dolazi u kontakt sa drugim makama. 3,PE!T,!O,",8AM Nipertiroidizam se de2inie kao previe aktivna tiroidna lezda (t.j. proizvodi suvie tiroidnog hormona). Tiroidna lezda se nalazi u vratu, blizu traheje (dunike "evi) i ako je uveana moe da se oseti. Colest moe da se javi kao rezultat tumora (benignog ili malignog) na tiroidnoj lezdi, ili kao rezultat poveanja lezde. Nejasno je zato se sama tiroidna lezda uvea. -vo je jedan od najuobiajenijih endokrinih poremeaja kod maaka, isto kao to je jedna od bolesti koje preovladavaju kod starijih (preko P godina). Tiroidna lezda kontrolie metabolizam u telu. Tako, ako Vaa maka ima hipertiroidizam, njen metabolizam je ubrzan. To samo po sebi i nije problem, ali moe da dovede do drugih zdravstvenih problema kao to je zamor sr"a, povieni krvni pritisak, kardiomiopatija (srana bolest), otkazivanje bubrega, aritmije i ubrzan rad sr"a. %imptomi hipertiroidizma su slini onima kod nekih vrsta raka, bolesti bubrega ili dijabetesa 5 koji su svi ozbiljni problemi. %toga, ako Vaa maka ima ma koji od donjih simptoma, odvedite je odmah veterinaru zbog tane dijagnoze. Tiroidni problem moe lako da se dijagnosti"ira jednostavnom analizom krvi. Simptomi: 5 5 5 5 5 5 5 povraanje ee nego jednom sedmino gubitak teine pojaana e pojaano uriniranje dijareja pojaan apetit prevelika aktivnost

.retman: Trenutno postoje tri naina za tretiranje hipertiroidizma@ /) Tretman radioaktivnim jodom. -vo je zapanjujue jednostavan postupak, koji zahteva samo injek"iju pod kou. Niperaktivne elije u tiroidnoj lezdi apsorbuju radioaktivnu materiju koja ih uniti. !riblino normalne elije ostaju neoteene. 9spenost je 04 do 07I posle jednog tretmana. -vaj metod poinje da preovladava, mada je jo uvek skup (O74 do /444 9%; :) i izvodi se samo u nekim gradovima.

177

1) Nirurki zahvat za uklanjanje nenormalnog tiroidnog tkiva i oteenih renjeva tiroidne lezde. -vo moe da bude teak postupak, posebno za starije make koje nisu tako dobri kandidati za anesteziju. Nirurka op"ija se esto ini uspenom na poetku, ali bolest kasnije moe da se ponovi. 3) -ralni medikament (metimazol), koji blokira proizvodnju tiroidnog hormona, ali nita ne ini po pitanju uzroka. -vaj lek moe da se daje dva puta dnevno, do kraja makinog ivota. Najvei problem sa ovim lekom je taj to mnoge make teko podnose neeljene e2ekte. -va op"ija moe da izgleda kao najjevtinije reenje, ali tokom vremena trokovi nabavke leka se nagomilavaju i mogu da prevazi u "enu tretmana radioaktivnim jodom. Nipertiroidizam je bolest koja moe da se kontrolie, ako se rano primeti i pravilno tretira. ;ko ne tretirate maku, umree od komplika"ija. Mere predostronosti: !oto se smatra da je hipertiroidizam nasledan, nema stvarnih mera predostronosti protiv ove bolesti. %toga je najbolja mera rano otkrivanje bolesti. 3,POT,!O,",8AM Nipotiroidizam se de2inie kao smanjena aktivnost tiroidne lezde i kod maaka je krajnje redak. #ijagnoza moe da se postavi jednostavnom analizom krvi. Simptomi: 5 5 5 5 5 gubitak dlake suva koa poveanje telesne teine letargija i zamor razdraljivost

.retman: Makama sa hipotiroidizmom daju se dodatni hormoni. -vo uglavnom popravlja problem. Mere predostronosti: Vai isto to i za hipertiroidizam. 3*AM,",O8A &n2ek"ija organizmom Chla ydia psittaci, koji nalikuje na bakteriju, u poslednje vreme postaje sve ei uzrok konjunktivitisa kod maaka. #ijagnoza hlamidioze se obino zasniva na klinikim simptomima, isto kao i na medi"inskoj istoriji make. Nekoliko testova moe da otkrije Chla ydia psittaci u izluevini majeg oka i da potvrdi dijagnozu. 9zorak se uzima komadom vate ili gaze, sa sluzokoe oka. &nae, simptomi konjunktivitisa se kod hlamidioze obino javljaju najpre samo na jednom oku, a tek kasnije se proire i na drugo. Cris oka@ uzorak se boji spe"ijalnom bojom, koja slui za razlikovanje struktura unutar jezgra elija zaraenih bakterijom. -ve strukture su najbrojnije tokom prvih <5O dana klinike bolesti.

178

Cakterio5kultura@ (elije rastu u posebnoj sredini, tako da bakterije mogu da se identi2ikuju) moe da se izvede, ali teko je razlikovati C% psittaci od normalnih bakterija respiratornog trakta. &muno2luores"entni ogled (&L; test)@ koristi posebne proteine oznaene 2luores"entnim hemikalijama za utvr ivanje antigena C% psittaci. ;ko su prisutni antigeni, ima i bakterija. #i2eren"ijalna dijagnoza@ $liniki simptomi hlamidije su slini onima kod drugih in2ek"ija gornjih respiratornih puteva. %toga treba razlikovati sledee@ 5 Make sa in2ek"ijom kali"i virusom obino imaju ul"erativni stomatitis (zapaljenje usta koje izaziva gnojenje na jeziku i usnama) i veoma je verovatno da imaju upalu plua. !oto je izazvana virusom a ne bakterijom, ne reaguje na antibiotike. %imptomi konjunktivitisa se obino javljaju istovremeno na oba oka. 5 Make sa rinotraheitisom (herpes virus) obino imaju jaku kijavi"u (za razliku od povremenog kijanja), mnogo jai razvoj konjunktivitisa i gnojni keratitis (zapaljenje ronjae 5 prozirnog, krunog i s2erino ispupenog prednjeg dela oka, koji titi soivo i zeni"u). Tako e ne reaguje na antibiotike, poto je izazvan virusom. %imptomi konjunktivitisa se, kao i kod kali"i virusa, obino javljaju istovremeno na oba oka. Neke make sa simptomima gornje respiratorne in2ek"ije mogu da imaju zapaljenje plua koje je izazvano drugom vrstom bakterija, to bi trebalo da bude prepoznatljivo na rentgenskom snimku plua. Simptomi: 5 konjunktivitis 5 slaba kijavi"a .retman: Nlamidioza je obino dovoljno blaga da moe da se tretira antibioti"ima u vanbolnikom leenju. 8a tretiranje in2ek"ije obino se prepisuje tetra"iklin (ili hloram2enikol) mast za oi. Mada je hlamidija osetljiva na ove antibiotike, make uglavnom treba tretirati nekoliko sedmi"a, ponekad ak 6 sedmi"a. 9 domovima sa vie maaka, mogue je da sve treba da budu tretirane. -i i nozdrve make treba istiti od izluevine. 8araene make treba izdvojiti od ostalih, da bi se spreilo irenje in2ek"ije. Neki veterinari preporuuju vak"inisanje zaraenih maaka. Vak"ina ne spreava pojavu bolesti, ali moe da smanji njenu jainu i trajanje kada se ova javi, ali neke make mogu da ispolje negativnu reak"iju na vak"inu, koja je obino ozbiljnija od same bolesti. %em toga, hlamidija izaziva samo oko 7I in2ek"ija gornjeg respiratornog sistema. (Bto#a se u A erici vakcinisanje protiv hla idije vi$e ne preporuuje%) Mere predostronosti: Make koje ive u domovima sa veim brojem maaka treba da budu vak"inisane. Make treba vak"inisati prilikom prve posete veterinaru, a zatim godinje. (<a li vakcinisati ili ne, odluite sa i, i aju!i u vidu prethodnu napo enu). Veterinari uglavnom preporuuju da se make koje ive same u kui (i ne lutaju) ne vak"iniu, jer je pojava bolesti u tom sluaju krajnje retka.

179

3O!NE!O$ 1,N"!OM Nornerov sindrom je poremeaj nervnog sistema, koji izaziva simptome na oima. -vaj poremeaj se obino javlja posle oteenja simpatikog nerva koji vodi do oka. -vo moe da bude posledi"a povrede nerva, virusne in2ek"ije, tumora ili kakve druge mase koja vri pritisak na nerv, ili zapaljenja nerva. !oto nerv putuje od mozga niz vrat, pa preko grudi do oka, povreda mozga, grudi ili vrata moe da dovede do Nornerovog sindroma. 8ahvaljujui ovom spe"i2inom oteenju, oi poinju da primaju nenormalne nervne signale. 8ahvaljujui, pak, ovim signalima, mogu da se jave neki od ovih simptoma@ prekomerno smanjenje ili kontrak"ija zeni"a oka (miozis), zeni"e razliite veliine, vidljiv trei oni kapak, oputeni oni kap"i ili one jabui"e tonu u orbitalnu duplju (eno2talmos). -vi simptomi se obino vide samo na jednoj strani, mada i obe mogu da budu pogo ene. Nornerov sindrom sam po sebi nije opasan po ivot i obino sam nestane. Simptomi: 5 5 5 5 5 skupljanje zeni"e zeni"e razliite veliine vidljiv trei oni kapak oputeni oni kap"i tonjenje one jabui"e u orbitalnu duplju

.retman: Tretman Nornerovog sindroma se obino oslanja na tretiranje uzroka koji je u osnovi povrede nervnog sistema. 8avisno od uzroka povrede, ovo moe da ukljui stvari kao to je smanjenje oti"anja nerava, uklanjanje mase koja utie na nerve, tretiranje virusne in2ek"ije koja utie na nerve i t.d. ;ko sumnjate da Vaa maka ima Nornerov sindrom ili ma koji drugi problem sa oima, posetite veterinara zbog pregleda i tane dijagnoze. ,! >ir moe da se de2inie kao otvorena rani"a na telesnom tkivu. >ir moe da se javi u ustima (desni), na tkivu elu"a ili sistema za varenje. $ao i svaka otvorena rani"a na telu, ir brzo postane nadraen, upaljen i bolan, ukoliko se ne tretira. Moe da se javi zbog mnogo razloga od alergija do kontaktnog dermatitisa, in2ek"ije parazitima ili bakterijom. >ir u ustima moe da bude teak za otkrivanje, poto veina ljudi ne pregleda svakodnevno usta svojih maaka. Me utim, ako primetite ma kakvu promenu u ponaanju svoje make, posebno promene u jedenju i pijenju, pogledajte u usta. >irevi u digestivnom traktu mogu da budu nemogui za otkrivanje, me utim, ako Vaa maka ima ir na elu"u ili digestivnom traktu, njen nain ishrane e da se promeni. ;ko posumnjate na ir, odmah konsultujte veterinara. >ir brzo postane dodatno nadraen, a ako je virusnog ili bakterijskog porekla moe i da se proiri na druge delove tela. Simptomi: 5 5 5 5 promene u nainu jedenja i pijenja letargija oigledan bol razdraljivost

180

.retman: Veina ireva moe da se tretira promenom ishrane i antibioti"ima ili drugim lekovima. 9 vrlo retkim sluajevima moe da bude potrebna hirurgija za uklanjanje ira. Mere predostronosti: #rite maku u istom okruenju, bez parazita. Nranite je zdravom i uravnoteenom hranom. !osude treba da su uvek iste. ;ko maka dobija alergije, sklanjajte je od poten"ijalnih alergena. 8NAC, 0PO8O!EN+A -vaj tekst nalazi se i u poglavlju ^Nega^, ali poto smatram da je izuzetno vaan, evo ga i ovde, jer prirodno pripada poglavlju o bolestima. $ada posetiti veterinara, Naalost, nai ljubim"i ne mogu da nam kau kada se loe oseaju, niti mogu sebi da zakau pregled kod lekara. %toga je na staratelju da uoi znake koji upozoravaju na bolest i da, ako je potrebno, odvede ivotinju veterinaru. &majte na umu da su make veoma vete u prikrivanju znakova bolesti. Vrlo esto, dok Vi primetite da je maka uopte bolesna, bolest moe da postane ozbiljna. ;ko se pitate da li treba da vodite maku veterinaru, uvek je bolje pogreiti teei preteranoj sigurnosti. Mnoge bolesti, koje poinju kao beznaajni problemi, mogu da se preobrate u opasnost po ivot ako nisu tretirane blagovremeno i pravilno. ; ako brinete zbog "ene veterinarskog pregleda... Cie mnogo jevtinije ako maku odvedete veterinaru blagovremeno, na prve znake bolesti, nego da ekate da se ozbiljno razboli i da se jave komplika"ije. !otrebno je da znate ta je za Vau maku *normalno+. Vodite rauna o tome koliko esto voli da jede i da pije, koliko esto ide u kutiju sa peskom, da li voli da bude u rukama, da li je normalno *priljiva+ i da li esto prede... %vaka maka je razliita i ono to je za jednu normalno, ne mora da bude normalno i za drugu. !oznajui normalno ponaanje svoje make, moete da budete sigurni da ete uvek moi da uoite vanredno ponaanje i znake da nije sve u redu. Na primer, ako je Vaa maka 2anatino ista kada koristi kutiju sa peskom, pa iznenada pone da pravi *in"idente+, moda pokuava da Vam time neto kae. Normalno nena i ljubazna maka moe, kada je bolesna, da postane agresivna i obratno. Maka koja normalno de2e"ira jednom dnevno, moe da pone to da ini svega nekoliko puta sedmino, ili moe da ima malo krvi u stoli"i. %vaka 2ina promena linosti, ponaanja, obiaja u odravanju line higijene, igranju, hranjenju ili pranjenju stomaka, koja pokazuje odstupanje od uobiajenog, moe da bude znak da je Vaoj maki potrebno da je pogleda veterinar. #a bi sve bilo tee, make su veoma dobre u prikrivanju znakova bolesti. Make mogu da preive sa samo /R3 bubrenih 2unk"ija. Tako e, mogu da preive sa samo 14I normalnih 2unk"ija jetre. 9obiajen simptom, koji moe da pro e neproveren, je gubitak telesne teine ili apetita (obavezno nabavite tanu vagu, prikladnu za merenje make i redovno kontroliite ma"inu teinu). 8a razliku od ljudi, make ne dre dijetu tako da, ako ma"a mravi, neto sigurno nije u redu. Maka koja ne jede, poinje da razgra uje sopstvene zalihe masti. Naalost, maji metabolizam je u tome lo, pa u ovakvom sluaju lako moe da do e do vrlo ozbiljne bolesti jetre, hepatikog lipidozisa (zvanog *masna jetra+). >esto maka pone da mravi zbog jednostavnog problema kao to je in2ek"ija gornjih respiratornih puteva ili konjunktivitis, a pogotovu gingivitis (koji, naalost, ba$ i nije jednostavan), ali ako se ovo ne proveri, maka moe da zavri sa hepatikim lipidozisom koji moe da bude opasan po ivot.

181

,na$i upozorenja na mogu'u "olest Bubitak apetita ili telesne teine !ovean apetit ili telesna teina %manjena aktivnost Aazdraljivost Eetargija !ojaana e %manjena e !ojaano mjaukanje ili reanje %krivanje i nedrutvenost Cilo kakva promena linosti u odnosu na normalnu Cilo kakva promena ponaanja u odnosu na normalno Depanje, ili oigledan bol dok se kree Col od dodira #ezorijentisanost #ehidra"ija !romena u irenju zeni"a ili udno ponaanje zeni"a !roblem pri korienju vetine kretanja %uzne ili vodnjikave oi &zraeni trei kap"i Tvrd i napregnut stomak Nos "uri Eo zadah Cuve ili krpelji $ijanje Teko disanje ili kaalj !oviena temperatura (preko 30,<VF) #ijareja (proliv) $onstipa"ija (zatvor) $rv u urinu $rv u stoli"i !ojaano uriniranje Napor pri uriniranju ili de2eka"iji =ak miris urina Neprikladno pranjenje Aani"e na koi Clede desni iRili ui !ovraanje Ma kakvo gnojenje Aana koja se zagadila, ili ne prestaje da krvari Bubitak krzna ili njegov lo izgled &sto vai i za povrede ili rane zadobijene u borbi, udara" automobilom i tako dalje.

182

*EKO$,
UPAMTITE DOBRO: NIKADA NEMOJTE OLAKO DA DAJETE MAKI LEKOVE PREDVIENE ZA LEENJE LJUDI, A DA SE PRETHODNO O TOME NE KONSULTUJETE SA VETERINAROM U KOGA IMATE POVERENJE! MNOGI LEKOVI IZ HUMANE MEDICINE SU SMRTONOSNI ZA MAKE!

ANT,2,OT,C, ;M&N-!?N&F&E&N& (;M!&F&E&N, ;M-$%&F&E&N) +regled ;minopeni"ilini su veoma bezbedni antibioti"i, koji se esto daju kod in2ek"ija nepoznatog porekla, ili dok se eka na laboratorijske rezultate. Moraju da se daju bar O 5 /4 dana, zbog e2ikasnostiQ ako se daju krae vreme, in2ek"ije lako mogu da se ponove. #avati jedino ako je prepisao veterinar i to tano prema uputstvu. ,ajedni*ki nazivi :generi*ka imena; ;mpi"ilin, ;moksi"ilin, Fikla"ilin, Neta"ilin, Cakampi"ilin .ip leka $lasa peni"ilinskih antibiotika. !ostoje < klase peni"ilina, prema njihovoj sposobnosti da ubijaju razliite tipove bakterija. To su@ !rirodni peni"ilini i peni"ilini otporni na peni"ilinazu ;minopeni"ilini !eni"ilini proirenog spektra !ojaani peni"ilini 3"lik i skladi!tenje $apsule, sirup i injek"ije. >uvati na sobnoj temperaturi. !oto je sirup pripremljen (prah je razmuen u vodi), uvati u 2riideru do /< dana. !oto je injek"ija pripremljena, uvati u 2riideru do /1 mese"i, ili na sobnoj temperaturi do 3 mese"a.

183

Indika$ije Tretman osetljivih bakterijskih in2ek"ija. 3p!ta in(orma$ija !eni"ilini su ubitani za bakterije. ;minopeni"ilini, tako e zvani i peni"ilini irokog spektra, ili ampi"ilinski peni"ilini, imaju poveanu aktivnost prema mnogim vrstama gram negativnih aerobnih bakterija, koje ne ubijaju prirodni peni"ilini, ili peni"ilini otporni na peni"ilinaze. Nisu tako korisni protiv anaerobnih bakterija kao to su to prirodni peni"ilini. ;moksi"ilin i ampi"ilin su esto prvi izbor kod nepoznatih in2ek"ija, ili dok se eka na bakterioloki nalaz. ;minopeni"ilini nisu e2ikasni protiv bakterija koje proizvode peni"ilinazu ili beta5laktamazu. 1oziranje i na*in primene ;mpi"ilin@ !si i make 11 5 33 mgRkg svakih P asova oralno. ;moksi"ilin@ !si i make // 5 11 mgRkg svakih /1 5 1< asa, oralno. #uina tretmana zavisi od uzronika i odgovora na tretman. -ralni amoksi"ilin se bolje apsorbuje od strane gastrointestinalnog trakta nego ampi"ilin. 8a bolju apsorp"iju ampi"ilina davati / as pre jela ili 1 asa posle. Moe da se daje sa hranom, ako se eli smanjenje neeljenih e2ekata kao to je povraanje. ;moksi"ilin moe da se daje sa hranom. Neeljeni e(ekti Nedostatak apetita, pojaano luenje pljuvake, povraanje ili dijareja. 9 sluaju alergijske reak"ije, moe da se javi osip, grozni"a, promene kod krvnih elija, uveani lim2ni vorovi, gubitak koordina"ije, ubrzano ili oteano disanje, oti"anje li"a ili udova. Kontraindika$ije-&pozorenja -sobe preosetljive na peni"iline ili beta5laktam antibiotike, kao to su "e2alosporini, ne smeju da rukuju peni"ilinima, poto alergijske reak"ije mogu da se jave i od samog dodira. Ne primenjivati kod pa"ijenata preosetljivih na peni"iline ili beta5laktam antibiotike, kao to su "e2alosporini. !eni"ilini prolaze kroz postelji"u, pa nije preporuljivo da se koriste kod trudnih ivotinja, mada nisu uoena tetna dejstva na 2etus. Neki peni"ilini mogu da izazovu elektrolitske promene posebno kod vrlo malih ivotinja, koje mogu da dehidriraju ili da imaju bubrene ili srane poremeaje. Interak$ije sa hranom i lekovima Nisu za upotrebu sa bakteriostatikim lekovima, kao to je eritromi"in ili tetra"iklini, poto ove vrste lekova zaustavljaju rast bakterija, koje treba da rastu da bi peni"ilini mogli da ih ubiju. $oristite oprezno sa antikoagulantima. ;mpi"ilin moe da umanji e2ikasnost atenolola (leka za sr"e). ;mpi"ilin moe da izazove lane pozitivne rezultate glukoze u urinu. +redoziranost-.rovanje Moe da se javi povraanje ili dijareja. 9 sluaju alergijske reak"ije koriste se steroidi.

184

F?L;E-%!-A&N& +regled Fe2alosporini si bezbedni i uobiajeni antibioti"i. >esto su prvi izbor za tretman bakterijskih in2ek"ija. Neeljeni e2ekti su retki, iako oralni obli"i mogu da poremete stomak. 9bija mnoge razliite tipove bakterija. ,ajedni*ki naziv :generi*ko ime; Fe2alosporin .ip leka Cakteri"idni antibiotik. 3"lik i skladi!tenje Tablete, kapsule, sirup i injek"ije Tablete i kapsule@ uvati na sobnoj temperaturi u zaptivenoj kutiji %irup@ uvati u 2riideru do /< dana Indika$ije Tretman gram pozitivnih i gram negativnih bakterijskih in2ek"ija koe, urinarnog trakta, respiratornog trakta, kostiju i zglobova. >esto se koristi kod kritino bolesnih ivotinja, ili za tretman in2ek"ije u oekivanju bakterijskog nalaza. 3p!ta in(orma$ija L#;T odobrava upotrebu nekih "e2alosporina kod pasa i maaka, ali ne svih. Fe2alosporini prve genera"ije najee se koriste kod pasa i maaka. Fe2tio2ur se koristi samo za velike ivotinje. Fe2alosporini si bakteri"idniQ ne koristiti ih sa bakteriostatikim antibioti"ima. 1oziranje i na*in primene !si i make@ "e2aleksin@ // 5 33 mgRkg svakih P 5 /1 asova, oralno. #uina tretmana zavisi od uzronika i odgovora na tretman. Neeljeni e(ekti Aetki. Moe da se javi nedostatak apetita, povraanje ili dijareja. Ae e se javljaju osipi, svrab, oteano disanje, promene na krvnim elijama, ili alergijska reak"ija. Moe da izazove balavljenje, snano disanje, uzbu enost kod pasa ili grozni"u i povraanje kod maaka. &ntramuskularne (&M) injek"ije mogu da prouzrokuju bol na mestu davanja i sterilne ireve. &ntravenozna (&V) injek"ija moe da prouzrokuje upalu vene na mestu davanja.
DA"A (Lood i #rug ;dmimistration) H 9prava za hranu i lekove

Kontraindika$ije-&pozorenja Ne koristiti kod ivotinja preosetljivih (alerginih) na njih. Ne koristiti kod ivotinja preosetljivih na peni"iline jer mogu da reaguju na oba. -sobe preosetljive na oba tipa leka ne smeju da rukuju njima. Mada nisu dokumentovane nenormalnosti 2etusa, ne koristiti ako je mogue kod trudnih ivotinja ili dojilja, jer "e2alosporini prolaze do 2etusa i prelaze u mleko.

185

Interak$ije sa hranom i lekovima Ne koristiti sa drugim lekovima koji deluju na bubrege poto istovremena primena poveava rizik njihovog oteenja. $oristiti oprezno kod ivotinja koje primaju antikoagulante. Ne koristiti sa bakteriostatikim antibioti"ima, poto oni smanjuju rast bakterija, a "e2alosporinima je potrebno da bakterije rastu da bi ih ubili. &zvesni neeljeni e2ekti mogu da se smanje ako sa daje sa malom koliinom hrane. +redoziranost-.rovanje Moe da se javi povraanje ili dijareja. $od velikih doza pri dugoj upotrebi, moe da do e do oteenja jetre ili bubrega, poremeaja krvi, ili oteenja nervnog sistema. !redoziranost ili duga upotreba mogu tako e da izazovu pozitivan rezultat testa za bolesti izazvane imunitetom. ?NA-LE-$%;F&N +regled Aelativno nov antibiotik koji se koristi za tretman mnogih tipova bakterijskih in2ek"ija. N? $-A&%T&T& kod pasa koji rastu, trudnih ivotinja ili dojilja, poto tetno deluje na razvoj zglobova. Neeljeni e2ekti kod odraslih su retki. ,ajedni*ki naziv :generi*ko ime; ?nro2loksa"in .ip leka Ninolonski (2luorohinolonski) antibiotik. 3"lik i skladi!tenje Tablete, injek"ije, kapi za oi >uvati na sobnoj temperaturi u zaptivenim kutijama, zatieno od svetla. Indika$ije Tretman osetljivih gram pozitivnih i gram negativnih bakterijskih in2ek"ija, posebno urinarnog trakta, prostate, gastrointestinalnog sistema, jetre i plua. ^Cajtril^ kapi za uho se koriste za tretiranje osetljivih in2ek"ija uha kod pasa. 1oziranje i na*in primene !si@ 7 5 14 mgRkg oralno, svaka 1< asaQ moe da se daje kao jedna doza, ili podeljeno u dve doze na /1 asova. Make@ 3.0 5 7 mgRkg dnevno, oralnoQ moe da se daje kao jedna doza, ili podeljeno u dve doze na /1 asova. N? !A?$-A;>&V;T& dozu 7 mgRkg dnevno kod maaka' Napomena@ Ne mrvite tabletu, jer je veoma gorkog ukusa. Neeljeni e(ekti Moe da se javi nedostatak apetita, povraanje, dijareja, padavi"a kod ivotinja sa poremeajem "entralnog nervnog sistema, alergijske reak"ije ili zbunjenost.

186

Kontraindika$ije-&pozorenja Ne koristiti kod ivotinja koje su preosetljive (alergine) na ovaj, ili druge hinolonske antibiotike. N? !A?$-A;>&V;T& dozu 7 mgRkg dnevno kod maaka' Vee doze mogu da dovedu do poremeaja u vidu ili ak slepila. Moe da dovede do problema u razvitku kostiju i zglobova mladih ivotinja koje jo rastu, posebno pasa. Ne koristiti kod trudni"a ili dojilja, iz istog razloga. Ne koristiti kod ivotinja sa poremeajem "entralnog nervnog sistema, jer moe da dovede do padavi"e. Ne dozvolite da ivotinja postane dehidrirana, jer to moe da dovede do 2ormiranja kristala u urinu. Cajtril kapi@ Nije potvr ena bezbednost kod pa"ijenata sa puknutim bubnim opnama. Minimalna aktivnost protiv anaerobnih (koje rastu u odsustvu kiseonika) bakterija. Interak$ije sa hranom i lekovima Ne koristiti bar 1 asa posle davanja lekova protiv kiseline ili sukral2ata, zato to e da bude smanjena apsorp"ija. Ne davati sa vitaminsko5mineralnim preparatima. Ne davati sa hranom. +redoziranost-.rovanje Moe da se javi nedostatak apetita, povraanje ili dijareja. ?A&TA-M&F&N +regled ?ritromi"in je antibiotik koji se koristi za tretman izvesnih tipova dijareje, konih in2ek"ija i in2ek"ija prostate. -bratite se svom veterinaru ako Va ljubima" dobije dijareju, povraanje ili izgubi apetit dok prima eritromi"in. ,ajedni*ki naziv :generi*ko ime; ?ritromi"in

.ip leka ;ntibiotik 3"lik i skladi!tenje Tablete, kapsule, sirup i injek"ije >uvati na sobnoj temperaturi u dobro zatvorenoj kutiji, zatieno od svetla. %irup uvajte u 2riideru. Indika$ije Tretman osetljivih bakterijskih in2ek"ija.

187

3p!ta in(orma$ija L#; je odobrila samo injek"ije za upotrebu kod pasa i maaka, mada je uobiajena i prihvaena praksa da se tako e koriste i ostali obli"i. !ostoji nekoliko hemijski razliitih oblika eritromi"ina. -bino je bakteriostatian, ali u visokim dozama moe da bude i bakteri"idan. 1oziranje i na*in primene !si i make@ 7 5 14 mgRkg oralno, svakih P asova. #uina tretmana zavisi od razloga za tretman i odgovora na tretman. Neeljeni e(ekti Moe da se javi gubitak apetita, povraanje ili dijareja. Kontraindika$ije-&pozorenja Ne koristiti kod pa"ijenata koji su na njega osetljivi. Ne koristiti kod trudnih ivotinja ili dojilja. $oristiti oprezno kod pa"ijenata sa boleu jetre. Interak$ije sa hranom i lekovima Ne koristiti u kombina"iji sa klindami"inom, linkomi"inom, hloram2enikolom ili peni"ilinom. Moe da izazove narastanje nivoa teo2ilina ili digoksina do grani"e toksinosti, i moe da povea nivoe ter2enadina tako da moe da izazove jake srane smetnje. Vreme krvarenja moe da se povea ako se koristi sa var2arinom. Moe da umanji metabolizam metil5prednizolona (steroida). Lenitoin moe da uvea nivoe eritromi"ina. Nrana umanjuje apsorp"iju eritromi"ina, ali moe da bude potrebno davanje manjih obroka zajedno sa lekom, da bi se smanjili neeljeni e2ekti. +redoziranost-.rovanje Nisu uobiajeni. Moe da se javi nedostatak apetita, povraanje ili dijareja. !?N&F&E&N& !A-D&A?N-B %!?$TA; +regled !eni"ilini proirenog spektra su re e korieni antibioti"i. !repisuju se za izvesne bakterijske in2ek"ije kada su drugi antibioti"i nee2ikasni. !ostoje mnogi obli"i peni"ilina, tako da doziranje uveliko varira. 9vek primenu i doziranje peni"ilina kod Vaeg ljubim"a proverite kod svog veterinara. Neprikladne doze i vreme tretmana, ili predoziranost, mogu da izazovu znaajne probleme. ,ajedni*ki nazivi :generi*ka imena; ;l2a5karboksipeni"ilini@ karbeni"ilin, tikar"ilin ;"ilaminopeni"ilini@ pipera"ilin, azlo"ilin, mezloksilin .ip leka $lasa peni"ilinskog antibiotika.

188

3"lik i skladi!tenje Tablete i injek"ije Indika$ije Tretman osetljivih bakterijskih in2ek"ija. 3p!ta in(orma$ija L#; ih nije odobrila za primenu kod pasa i maaka, ali se koriste u nekim sluajevima kada drugi antibioti"i nisu e2ikasni (n. pr. in2ek"ije pseudomonasom). #rugi peni"ilini se mnogo ee koriste. !eni"ilini su bakteri"idni. !eni"ilini proirenog spektra tretiraju sline in2ek"ije kao aminopeni"ilini, ali imaju dodatnu aktivnost protiv veeg broja gram negativnih bakterija. -setljivi na umrtvljivanje od strane bakterija koje stvaraju peni"ilinazu i beta5laktamazu. 1oziranje i na*in primene $ontaktirajte veterinara. Neeljeni e(ekti Moe da se javi gubitak apetita, balavljenje, povraanje ili dijareja. 9 sluaju alergijske reak"ije, moe da se javi osip, grozni"a, promene na krvnim elijama, uveani lim2ni vorovi, gubitak koordina"ije, ubrzani rad sr"a, ubrzano disanje, oteano disanje ili oti"anje li"a i udova. Kontraindika$ije-&pozorenja -sobe preosetljive (alergine) na peni"ilin ili betalaktam antibiotike ne smeju da rukuju peni"ilinima jer su alergijske reak"ije mogue od samog kontakta. Nije za upotrebu kod pa"ijenata preosetljivih na peni"ilin ili beta5laktam antibiotike. !eni"ilini prolaze kroz postelji"u, pa se savetuje da se ne koriste kod trudnih ivotinja, iako nisu prijavljene tetne posledi"e po 2etus. Neki peni"ilini mogu da izazovu elektrolitske promene, posebno kod vrlo malih ivotinja koje mogu da dehidriraju ili imaju poremeaje bubrega ili sr"a. $arbeni"ilin je kod ljudi doveden u vezu sa problemima sa krvarenjem. Interak$ije sa hranom i lekovima Nije za upotrebu sa bakteriostatikim lekovima, kao to je eritromi"in ili tetra"iklini, poto ovi lekovi zaustavljaju rast bakterija, koje treba da rastu da bi ih peni"ilin ubio. !robeni"id moe da uvea nivoe peni"ilina u serumu. $oristiti oprezno sa antikoagulantima, kao to je heparin. 8a najbolju apsorp"iju, davati / as pre jela ili 1 asa posle. Moe da se da sa hranom ako je potrebno da se smanje neeljeni e2ekti, kao povraanje. +redoziranost-.rovanje Moe da se javi povraanje, ili dijareja. 9 sluaju alergijske reak"ije koristi se epine2rin ili steroidi.

189

B?NT;M&F&N +regled Bentami"in je injek"ioni antibiotik koji se koristi za tretiranje teih in2ek"ija. Moe da bude toksian za ui, vestibularni sistem (sistem za ravnoteu) i bubrege. ,ajedni*ki naziv :generi*ko ime; Bentami"in .ip leka ;minoglikozidski antibiotik 3"lik i skladi!tenje &njek"ije. >uvati na sobnoj temperaturi. Indika$ije Tretman osetljivih bakterijskih in2ek"ija. 3p!ta in(orma$ija L#; ga je odobrila za upotrebu kod pasa i maaka. ;minoglikozidi su bakteri"idni. -bino se daje u bolnikom leenju, poto je injek"ioni. $oristi se za tretman gram negativnih aerobnih bakterija. $oristiti sa oprezom, poto se razvija otpornost na gentami"in. 1oziranje i na*in primene !si i make@ 1,1 5 <,< mgRkg svakih P asova, kao intrevenozna, intramuskularna ili potkona injek"ija. Neki veterinari daju vee doze jednom dnevno. #uina tretmana zavisi od razloga za tretman i od odgovora na tretman. Neeljeni e(ekti Moe da do e do oteenja bubrega, gubitka sluha, ili poremeaja ravnotee. Tako e moe da se javi oti"anje li"a, bol na mestu davanja, alergijske reak"ije, povraanje, dijareja, krvni poremeaji ili poremeaji jetre. Kontraindika$ije-&pozorenja Ne koristiti kod ivotinja preosetljivih na aminoglikozide. Nee2ikasan protiv veine anaerobnih (koje ive bez kiseonika) bakterija. Ne koristiti kod ivotinja kojima je sluh vaan za obavljanje njihovog posla (vojni psi, poli"ijski psi, psi osmatrai, psi uvari i td.), poto slabljenje ravnotee ili sluha moe da bude nepovratno. Ne koristiti kod ivotinja sa obolelim bubrezima, poto ova grupa lekova moe da pogora bolest. Nije za primenu kod trudnih ivotinja ili dojilja. Nije za upotrebu kod ivotinja sa miastenijom gravis ili drugim neuro5muskularnim poremeajima. Nije za upotrebu kod ivotinja sa grozni"om ili dehidra"ijom. Aani zna"i toksinosti ukljuuju gubitak sluha i ravnotee.

190

Interak$ije sa hranom i lekovima Ne koristiti sa diureti"ima, poto to poveava rizik od oteenja bubrega. Ne koristiti u kombina"iji sa drugim aminoglikozidima. Ne koristiti sa drugim proizvodima koji mogu da izazovu gubitak sluha, bolest ravnotee ili bubrenu bolest. Ne koristiti sa optim anesteti"ima. Nisu poznate interak"ije sa hranom. +redoziranost-.rovanje Aani zna"i toksinosti ukljuuju gubitak sluha i ravnotee i povraanje. Mogu da se jave simptomi bubrene bolesti, ukljuujui poveano ili smanjeno pijenje vode, gubitak apetita, povraanje, depresiju, komu i smrt. N;!-M?N;@ Bentami"inski proizvodi su tako e navedeni kao lekovi za oko, uho i kou. $;N;M&F&N +regled $anami"in je antibiotik koji se najee koristi kao sastojak lekova za dijareju. Vee doze mogu da dovedu do slabljenja sluha i ravnotee i oteenja bubrega. ,ajedni*ki naziv :generi*ko ime; $anami"in .ip leka ;minoglikozidski antibiotik 3"lik i skladi!tenje %irup, tablete i injek"ije, uvati na sobnoj temperaturi. Indika$ije Tretman osetljivih bakterijskih in2ek"ija. 3p!ta in(orma$ija -dobren od strane L#; za primenu kod pasa i maaka. $anami"in je bakteri"idan. $oristan u tretmanu mnogih gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. -tpornost na kanami"in se sporo razvija. 1oziranje i na*in primene !si i make@ 7,7 mgRkg svakih /1 asova, najbolje kao potkona injek"ija. Ne tretirati due od 7 dana. Neeljeni e(ekti Moe da izazove bol na mestu ubrizgavanja, pogotovu ako se daje intramuskularno. Cizmut subkarbonat koji se koristi u nekim kombina"ijama moe da izazove zatamnjenje jezika i

191

stoli"e, to moe da se protumai kao melena (krv u stoli"i). !roduena oralna upotreba bizmutovih soli kod drugih vrsta je dovedena u vezu sa en"e2alopatijama, sa simptomima koji mogu da ukljue nedostatak apetita, trzanje miia, kon2uziju, greve i komu. Kontraindika$ije-&pozorenja Ne koristiti kod pa"ijenata preosetljivih na aminoglikozidske antibiotike. Ne koristiti kod pa"ijenata podvrgnutih optim anesteti"ima. Ne koristiti kod pa"ijenata sa bubrenim oboljenjem ili dehidra"ijom. Ne koristiti kod ivotinja kojima je sluh vaan zbog posla koji obavljaju, jer oteenja sluha i ravnotee mogu da budu trajna. Nije za primenu kod trudnih ivotinja ili dojilja. Aani zna"i trovanja ukljuuju gubitak ravnotee i povraanje. !a"ijente ispod 1,7 kilograma, ili vrlo mlade kuie ili maie tretirajte oprezno, jer preporuena doza moe da dovede do oteenja bubrega ili sluha. Tretiranje "revnih in2ek"ija %almonelom moe da rezultuje produenim odba"ivanjem mikro5organizama. Interak$ije sa hranom i lekovima Ne koristiti u kombina"iji sa drugim aminoglikozidima. Ne koristiti sa drugim proizvodima koji mogu da izazovu gubitak sluha, bolesti sistema za ravnoteu ili bubrene bolesti. Ne koristiti sa diureti"ima jer to poveava rizik od bubrenih oboljenja. +redoziranost-.rovanje Aani zna"i trovanja ukljuuju gubitak ravnotee i povraanje. Mogu da se jave simptomi bubrenih oboljenja, ukljuujui poveano ili smanjeno pijenje, zatim gubitak apetita, povraanje, depresija, koma i smrt. T?TA;F&$E&N ;NT&C&-T&F& (V&CA;M&F&N, T?A;M&F&N) +regled Tetra"iklini su antibioti"i dostupni u mnogo oblika. Ne ubijaju bakterije, ve usporavaju njihov rast. Ne koristiti kod trudnih kerua, dojilja ili kuia. ,ajedni*ki nazivi :generi*ko ime; #oksi"iklin, -ksitetra"iklin, Tetra"iklin .ip leka Cakteriostatiki antibiotik 3"lik i skladi!tenje Tablete, kapsule, sirup, prah za injek"ije i kao kapi za oko. 9koliko proizvi a nije odredio drugaije, proizvod treba uvati u zaptivenoj kutiji, zatien od svetlosti, na sobnoj temperaturi. Nakon to je prah razmuen u destilisanoj vodi, treba ga uvati na sobnoj temperaturi najdue /1 asova, za koje vreme ga treba utroiti.

192

Indika$ije Tretman spiroheta (organizmi kao kod lajmske bolesti), hlamidije, rike"ije (kao erlihioza) i gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Neke bakterije razvijaju otpornost na tetra"ikline. Tetra"iklin se sa promenljivim razultatima koristio za smanjenje 2a"ijalnih suznih mrlja, iako nije odobren za ovakvu upotrebu. 3p!ta in(orma$ija Tetra"iklini su od strane L#; odobreni za primenu kod pasa i maaka. -ksitetra"iklin je odobren za krupne ivotinje. #oksi"iklin nije odobren za upotrebu u veterinarskoj medi"ini, ali je uobiajena praksa da se oksitetra"iklin i doksi"iklin koriste kod pasa i maaka. Tetra"iklini su bakteriostatiki, to znai da utiu na "iklus rasta bakterije, obezbe ujui telu vreme da se bori protiv in2ek"ije. 1oziranje i na*in primene Make@ -ksitetra"iklin i tetra"iklin 14 mgRkg svakih P5/1 asova, oralno. #oksi"iklin <,7 mgRkg svakih /1 asova, oralno. Tip i trajanje tretmana zavise od bolesti koja se tretira i odgovora na tretman. Neeljeni e(ekti Moe da se javi povraanje, dijareja ili gubitak apetita. Make imaju vee probleme sa podnoenjem tetra"iklina i tako e mogu da pokau znake bola u stomaku, grozni"e, gubitka dlake i depresije. Ae e se javlja osetljivost na svetlost, oteenje jetre i poremeaji krvi. Kontraindika$ije-&pozorenja Ne koristiti kod ivotinja preosetljivih na njih. Ne koristiti kod trudnih ivotinja ili dojilja, ili ivotinja koje rastu, jer moe da uspori rast kostiju i oboji zube mladih ivotinja. $oristiti oprezno kod ivotinja sa bolestima jetre ili bubrega, ili kada se koriste drugi lekovi koji ugroavaju ove organe. Interak$ije sa hranom i lekovima !roizvodi koji se daju oralno, kao anta"idi, vitamini, minerali... mogu da umanje apsorp"iju tetra"iklinskih antibiotika. !roporuuje se davanje ovih proizvoda bar 3 asa pre ili 1 asa posle tetra"iklina. $od ljudi, tetra"iklin je uzrokovao poveanje nivoa digoksina (leka za sr"e) u serumu, to moe da traje i nekoliko mese"i posle prestanka korienja tetra"iklina. -ksitetra"iklin i tetra"iklin se najbolje apsorbuju na prazan stomak. #oksi"iklin se apsorbuje ak i sa hranom u stomaku. Neeljeni e2ekti mogu da se umanje ako se daje sa hranom. +redoziranost-.rovanje Nije oubiajeno posle oralnih predoziranja. Moe da se javi povraanje, nedostatak apetita ili dijareja.

193

"O8,!AN+E PO+E",N,3 *EKO$A -C=;DN=?N=; N?$&N E;T&N%$&N %$A;S?N&F; $-=? %? -C&>N- $-A&%T? 9 L;AM;$-E-B&=&@ TM 5 telesna masa &M 5 *intramuskularno+ 5 daje se u mii &V 5 *intravenozno+ 5 daje se u venu %F 5 *subkutano+5 daje se pod kou !- 5 *peroralno+ 5 daje se kroz usta, t.j. pije se sid 5 jednom dnevno bid 5 dva puta dnevno tid 5 tri puta dnevno `id 5 etiri puta dnevno ` 5 na svakih ... (na primer *`/1h+ znai *na svakih /1 asova+) `od 5 svakog drugog dana N;!-M?N;@ dati nazivi su t.zv. generika imena lekova i pod ovim imenima oni su poznati u "elom svetu. Trgovaki nazivi zavise od proizvo aa (n.pr. *BalenikaG "e2aleksin prodaje pod imenom G!alitreks+). E?$-V& !A-T&V &NL?$F&=;
/mika$in 57A mg8kg =M 5M- 5V- .id )@oot:e- 1''6* )57Amg na ki"ogram te"esne mase- ! mii# i"i en!- d a 0!ta
dne no*

15 mg8kg =M 5M- 5V sid )@oot:e- 1''6* /moksi$ilin 11722 mg8kg =M PO B12: )Kinse""- 1'%6* 11 mg8kg =M 5M- 3( sid )Kinse""- 1'%6* 11722 mg8kg =M 5M- PO- 3( B%712: )@oot:e- 1''6* A mg8kg =M 3( sid )<"eckne""- 1''6* /moksi$ilin klavulanat 13-A5720 mg8kg =M PO .id- tid )@oot:e- 1''6* /m(oteri$in B 0-2570-5 mg8kg =M 273 0!ta nede"jno- nai/menini: dana- s0oro 5V- sa 5C dekstro/e i ode )Kinse""- 1'%6* /mpi$ilin ;m0ici"in natrij!m, 6-6 mg8kg =M 5V- 5M B%712: )Kinse""- 1'%6* ;m0ici"in tri:idrat, 6-671A-6 mg8kg =M 5M- 3( B%712: i"i 22766 mg8kg =M PO B%712: )Kinse""1'%6* 22 mg8kg =M 5V- PO- 3( tid )9aDkins- 1''6* 5710 mg8kg =M 5M- 5V- 3( tid )@oot:e- 1''6* 10750 mg8kg =M PO tid )@oot:e- 1''6* Ce(azolin 15725 mg8kg =M 5M- 5V- 3( B47%: )@oot:e- 1''6* Ce(otaksim 207%0 mg8kg =M 5M- 5V Bid )@oot:e- 1''6* Ce(oksitin 10730 mg8kg =M 5M- 5V- 3( Bid )@oot:e- 1''6* Ce(aleksin 35 mg8kg =M PO B12: )Kinse""- 1'%6* 20740 mg8kg =M PO tid )9aDkins- 1''6* 10730 mg8kg =M PO B67%: )@oot:e- 1''6* 10 mg8kg =M 3( sid )<"eckne""- 1''6*

194

Ce(alotin 407%0 mg8kg =M dne no 5M- 5V- 0ode"jeno ! do/e B%712: )Kinse""- 1'%6* 20740 mg8kg =M 5M- 5V- 3( tid )9aDkins- 1''6* 15735 mg8kg =M 5M- 5V- 3( B67%: )@oot:e- 1''6* 0loram(enikol palmitat 33744 mg8kg =M PO B%712: )Kinse""- 1'%6* 25750 mg8kg =M PO .id )(arr- 1''A* 50 mg8cat PO B476: )@ooEEie- 1''6* 0loram(enikol suk$inat 10 mg8kg =M 5M- 5V B12: )Kinse""- 1'%6* 50 mg8cat 5M- 5V- 3( B476: )@oot:e- 1''6* Cipro(loksa$in 5-2 mg8kg =M PO .id )McKe""ar- 1''6* 5715 mg8kg =M 5V- PO .id )@oot:e- 1''6* Klindami$in @-linda icinA 11 mg8kg =M PO .id )@oot:e- 1''6* 1oksi$iklin 5710 mg8kg =M PO .id )9aDkins- 1''6* ?nro(loksa$in 2-575 mg8kg =M PO B12724: )McKe""ar- 1''6* 2-575 mg8kg =M 5M- 3( kao !darna do/a )McKe""ar- 1''6* 5 mg8kg =M 3( sid )<"eckne""- 1''6* 5 mg8kg =M 5V .id )9ardie- 1''5* ?ritromi$in 11722 mg8kg =M PO B%: )Kinse""- 1'%6* 2entami$in 4-4 mg8kg =M 5M- 3( B12: 0r og dana- onda sid )Kinse""- 1'%6* 2-2 mg8kg =M 3( tid )3enior- 1''6* 6 mg8kg =M 5V sid )9ardie- 1''5* 2rizeo(ulvin 20 mg8kg =M PO sid ! tok! 6 sedmica- i"i 140 mg8kg 0o jednom s ake sedmice ! tok! 6 sedmica )Kinse""- 1'%6* 0eta$ilin 25 mg8kg =M PO tid )3enior- 1''6* Imipenem-$ilastatin 3710 mg8kg =M 5M- 5V B67%: )@oot:e- 1''6* 27A-5 mg8kg =M 5M- 5V tid )@oot:e- 1''6* Kanami$in 57A-5 mg8kg =M 5M- 5V- 3( tid )@oot:e- 1''6* 5-5 mg8kg =M 3( B12: )Kinse""- 1'%6* Ketokonazol 10720 mg8kg =M PO B%712: )Kinse""- 1'%6* Linkomi$in 22 mg8kg =M PO B12: i"i 15 mg8kg =M PO B%: )Kinse""- 1'%6* 10 mg8kg =M 5M B12: )Kinse""- 1'%6* 11722 mg8kg =M s0oro 5V ! 5C g"!ko/i i"i norma"nom Ei/io"okom rast or! )2a0omena, tera0ij! ne 0rod!a ati 0reko 12 dana- moe da i/a/o e 0se!domem.ranski ko"itis* )Kinse""- 1'%6* Mar"o(loksa$in 2 mg8kg =M PO- 3( sid )McKe""ar- 1''6* Metronidazol 10 mg8kg =M PO tid )@oot:e- 1''6*

195

Mino$iklin 5712-5 mg8kg =M PO .id )@oot:e- 1''6* Neomi$in 11715-5 mg8kg =M PO B6724: )Kinse""- 1'%6* Nitro(urantoin 2-274-4 mg8kg =M PO B%: sa :ranom )Kinse""- 1'%6* Nor(loksa$in 22 mg8kg =M PO .id )McKe""ar- 1''6* 3r"i(loksa$in 2-575 mg8kg =M 5M sid )McKe""ar- 1''6* 3ksitetra$iklin 20 mg8kg =M PO tid )(arr- 1''A* +eni$ilin Penici"inn 6- 0rokain, 40-000 F8kg =M 5M B24: )Kinse""- 1'%6* Sul(ametazin 50 mg8kg =M PO- 5V B12: 12-5C rast or )Kinse""- 1'%6* .etra$iklin 22755 mg8kg =M PO B%712: )Kinse""- 1'%6* 22 mg8kg =M PO tid )(arr- 1''A* .ikar$ilin A57100 mg8kg =M 5V B67%: )@oot:e- 1''6* .o"rami$in 2 mg8kg =M 5M- 5V- 3( tid )@oot:e- 1''6* .rimetoprim-sul(adijazin 11 mg8kg =M sid )Kinse""- 1'%6* 15 mg8kg =M 5M- PO .id )9aDkins- 1''6* .ilozin 2-2711 mg8kg =M 5M B12724: )ne meati ni sa jednim dr!gim rast orom* )Kinse""- 1'%6* 227 4 4 mg8kg =M dne no- PO 0ode"jeno na 37 4 do/e )Kinse""- 1'%6*

;N;EB?T&F& & %?#;T&V&

/$epromazin 0-170-2 mg8kg =M 5M- 3( )Kinse""- 1'%6* 1-172-2 mg8kg =M PO 0rn )Kinse""- 1'%6* /l(aksalon-al(adolon ' mg8kg =M 5M )<"eckne""- 1'%A* /ntipirin 100 mg8kg =M 5M- 5P- 3( )@orc:ard et a"$- 1''0* 500 mg8kg =M PO )@orc:ard et a"$- 1''0* /spirin 10 mg8kg =M PO B4%: )Fenkins- 1'%A* Buprenor(in 0-00570-01 mg8kg =M 3(- 5M B12: )<"eckne""- 1'%5G Fenkins- 1'%A* 0-00570-01 mg8kg =M 5V- 3( B%712: )<"eckne""- 1''6* Butor(anol 0-4 mg8kg =M 3( B6: )Fenkins- 1'%A* 0-22 mg8kg =M 5M )3:ort- 1''A* 0-471-5 mg8kg =M PO B47%: )9ansen- 1''6* 0-4 mg8kg =M 3( B374: )<"eckne""- 1''6*

196

Butor(anol i a$epromazin @respektivnoA 0-170-4 mg8kg =M 5M- 5V i 0-0270-05 mg8kg =M 5M- 5V )+aEEe- 1''5* Karpro(en 4 mg8kg =M 5V- 3( )<"eckne""- 1''6* 0lorpromazin 172 mg8kg =M 5V- 5M B12: )Kinse""- 1'%6* 1ijazepam 1 mg8kg =M 5V do maksima"ni: 5 mg )Kine""- 1'%6* =entanil 257Hg E"aster /a te"esn! mas! e#! od 3 kg )9ansen- 1''6* =luniksin 1 mg8kg =M PO- 5V B24: )9askins- 1'%A* 0-3 mg8kg =M 5M )Kinse""- 1'%6* I"upro(en 5 mg8kg =M PO B24: )9askins- 1'%A* Ketamin 10730 mg8kg =M 5M- 5V )Kinse""- 1'%6* Ketopro(en 172 mg8kg =M 5M- 5V- 3( sid )9e""Ier i 6aInor- 1''%* 1 mg8kg =M PO 0os"e 0r a 24 : koji s"ede injekcij! )9e""Ier i 6aInor- 1''%* Meklo(enaminska kiselina 2-2 mg8kg =M PO B24: )9askins- 1'%A* Medetomidin 10740 Hg8kg =M J )Ko et a"$- 1''A* 407%0 Hg8kg =M 5M )Ko et a"$- 1''A* Meperidin 2710 mg8kg =M 3(- 5M B2: )Fenkins- 1'%A* 274 mg8kg =M 5M- 3( )Kinse""- 1'%6* Midazol i ketamin @respektivnoA 5710 mg8kg =M 5M i 0-2 mg8kg =M 5M )Mama- 1''%* Mor(ijum 0-1 mg8kg =M 3(- 5M B476: )<"eckne""- 1'%5G Fenkins- 1'%A* 0-1 mg8kg =M 5M- 3( B67A:G koristiti o0re/no )Kinse""- 1'%6* Mor(ijum i a$epromazin @respektivnoA 0-270-5 mg8kg =M 5M i 0-0270-05 mg8kg =M 5M- 5V )+aEEe- 1''5* Nal"u(in 1-573 mg8kg =M 5V B3: )<"eckne""- 1''6* 3ksimor(on 0-471-5 mg8kg =M 3(- 5M- 5V )Fenkins- 1'%A* 0-2 mg8kg =M 5M- 5V- 3( )3:ort- 1''A* 3ksimor(on i a$epromazin @respektivnoA 0-0570-15 mg8kg =M 5M- 5V i 0-0270-05 mg8kg =M 5M- 5V )+aEEe- 1''5* +entazo$in 273 mg8kg =M 3(- 5M- 5V B4: )Fenkins- 1'%A* % mg8kg =M 5P B4: )<"eckne""- 1'%5* 173 mg8kg =M 3(- 5M- 5VG 5V trajanje 274 : )Kinse""- 1'%6* +ento"ar"ital natrijum 274 mg8kg =M 5V /a sedacij! )Kinse""- 1'%6*

197

=enil"utazon 15 mg8kg =M 5V B%: )9askins- 1'%A* 10714 mg8kg =M PO B12: )Kinse""- 1'%6* Ksilazin 1-1 mg8kg =M 5V )Kinse""- 1'%6* 2-2 mg8kg =M 5M- 3( )Kinse""- 1'%6*

;N?%T?T&F&
0lorni hidrat 300 mg8kg =M 5V )@orc:ard et a"$- 1''0* 0loraloz A5 mg8kg 5V )@orc:ard et a"$- 1''0* =entanil i metomidat @respektivnoA 0-02 mg8kg =M 5M i 20 mg8kg =M 5M )<"eckne""- 1''6* Ketamin i a$epromazin @respektivnoA 20 mg8kg =M 5M i 0-11 mg8kg =M 5M )<"eckne""- 1''6* Ketamin i medetomidin @respektivnoA @nije (a ve!e hirur$ke (ahvateA A mg8kg =M 5M i %0 [gRkg TM &M (Lle"knell, /006) 153 mgRkg TM &V i 34574 [gRkg TM &V ($o et al., /00O) 357 mgRkg TM &M i <45P4 [gRkg TM &M ($o et al., /00O) Ketamin i midazol @respektivnoA 10 mg8kg =M 5M i 0-2 mg8kg =M 5M )<"eckne""- 1''6* Medetomidin i "utor(anol @respektivnoA @nije (a ve!e hirur$ke (ahvateA 30750 [gRkg TM &V i 4,/54,1 mgRkg TM &V ($o et al., /00O) <45P4 [gRkg TM &M i 4,/54,1 mgRkg TM &M ($o et al., /00O) Metoksi(luran 3C da i/a/o eG 0-5C in:a"acijom /a odra anje )Kinse""- 1'%6* +ento"ar"ital natrijum 30 mg8kg 5V /a i/a/i anje aneste/ije )Kinse""- 1'%6* Sa(an :al(adolon i al(aksalon; ' mg8kg =M 5V inicija"no- 0ra#eno iestr!kim do/ama od 3 mg8kg =M 5V- ako je 0otre.no /a odranje aneste/ije )i/ inEormacije o 0roi/ od!* 1% mg8kg =M 5M inicija"no- 0ra#eno iestr!kim do/ama od 3 mg8kg =M 5V- ako je 0otre.no /a odranje aneste/ije )i/ inEormacije o 0roi/ od!* .iletamin-zolazepam A-5 mg8kg =M 5M i A-5 mg8kg =M 5M )<"eckne""- 1''6*

E?$-V& !A-T&V !;A;8&T;

Bunamidin 25750 mg8kg =M POG jednokratna do/a- daje se na 0ra/an stomak )Kinse""- 1'%6* 1ihlorvos 11 mg8kg =M PO )Kinse""- 1'%6* 1ietilkar"amazin 557110 mg8kg =M PO jednom- /a askaride 0ona "jati 10720 dana )Kinse""- 1'%6* =en"endazol 33 mg8kg =M PO sid tokom 57A dana )Kinse""- 1'%6* Ivermektin <44 [gRkg TM %F (FlJde, /006a)

198

Metronidazol 10 mg8kg =M PO tid )@oot:e- 1''6* +iperazin :adipat i $itrat; 1-' g8kg =M POG 0ono iti kro/ 10721 dana )Kinse""- 1'%6*

-%T;E& E?$-V&
/$etil$istein 140 mg8kg =M 5V jednom- /atim 0ona "jati B6: A0 mg8kg =M 5V i"i PO do A tretmana )Kore1''A* /lkuronijum 0-1 mg8kg =M 5V )<"eckne""- 1''6* /loksan A50 mg8kg =M PO )@orc:ard et a"$- 1''0* /lprazolam 0-1 mg8kg =M tid )1odman- 1''5* /mino(ilin 10 mg8kg =M 5M- 5V B%712:, /a 5V 0rimen!- rast oriti ! 10720 m" Ei/io"okog rast ora i"i 5C rast or! dekstro/e ! odi i !.ri/gati 0o"ako )Kinse""- 1'%6* /mitriptilin 5710 mg !k!0ne do/e PO )@orc:ard et a"$- 1''0* 274 mg8kg =M sid7tid )1odman- 1''5* 0-571 mg8kg =M PO sid- .id )3:an"eI i O era""- 1''5* /tenolol 6-25712-5 mg8kg =M PO B12724: );nonImo!s- 1''4* /tipamezol 0-370-5 mg8kg =M 5V- 3( )<"eckne""- 1''6* /trakuronijum 0-2 mg8kg =M 5V )<"eckne""- 1''6* 0-270-25 mg8kg =M 5V 0oetna do/aG 0-170-15 mg8kg =M 5V 0ono "jene do/e )K!kasik- 1''5* 0-25 mg8kg =M 5V !darna do/a 0ra#ena sa 37% [gRkg TMRmin &V inE!/ijom (Eukasik, /007) /tropin 0-05 mg8kg =M 5M- 5V- 3( B6: )Kinse""- 1'%6* Bretilijum 15 mg8kg =M 5V )@orc:ard et a"$- 1''0* Buspiron 274 mg8kg =M PO .id )1odman- 1''5* 0-571 mg8kg =M PO sid )3:an"eI i O era""- 1''5* Katopril 0-572 mg8kg =M PO tid );nonImo!s- 1''4* 0lorpromazin 172 mg8kg =M 5V- 5M B12: )Kinse""- 1'%6* Cisaprid 0-171 mg8kg =M PO .id- tid )Jas:a.a! i 9a""- 1''A* Klomipramin 171-5 mg8kg =M PO sid )1odman- 1''5* 0-5 mg8kg =M PO sid )3:an"eI i O era""- 1''5* 1eksametazon 0-12570-5 mg sid i"i 0ode"jen ! do/e 5V- 5M- PO )Kinse""- 1'%6* 1eksametazon natrijum (os(at 175 mg8kg =M 0o"ako 5V )3c:!"t/- 1'%'*

199

1ietilstil"estrol 0-0570-1 mg dne no PO )Kinse""- 1'%6* 1iltiazem A-5 mg8kg =M PO tid );nonImo!s- 1''4* 1i(enhidramin 4 mg8kg =M PO B%: )Kinse""- 1'%6* 1-1 mg8kg =M 5V )smatra se e"ikom do/om- Kinse""- 1'%6* 1oksapram 5710 mg8kg =M 5VG moe da se 0ono i 0os"e 15720 min )Kinse""- 1'%6* ?dro(onijum 0-5 mg8kg =M 5V )K!kasik- 1''5* ?smolol 0-2570-5 mg8kg =M 5V s0oro da atiG 507200 g8)kg min* inE!/ija );nonImo!s- 1''4* =luoksetin 0-5 mg8kg =M PO sid )3:an"eI i O era""- 1''5* =urosemid 2 mg8kg =M 5V B12: do maksima"ne !k!0ne do/e od 5 mg )Kinse""- 1'%6* 274 mg8kg PO B%712: )Kinse""- 1'%6* 2alamin 1 mg8kg =M 5V )<"eckne""- 1''6* 2likopirolat 11 [gRkg ili 4,77 mlR/4 kg TM &M 0eparin 1 mg8kg =M 5V )Kinse""- 1'%6* Levalor(an Vai /a s ak! rst!, dati 1 mg "e a"orEana )do maksima"ni: 0-5 mg8kg =M* /a s aki: 50 mg datog morEij!ma )6reen- 1'%2* Metilprednizolon 1 mg8kg =M 5M sedmino )Kinse""- 1'%6* Metoklopramid 0-270-5 mg8kg =M PO tid )Jas:a.a! i 9a""- 1''A* Mineralno ulje 276 m" PO )Kinse""- 1'%6* Nalor(in 1 mg8kg =M 5M- 5V- 3(G ne ie od 5 mg 0o do/i )Kinse""- 1'%6* Nalokson 0-04 mg8kg =M 5M- 5V- 3( )3:ort- 1''A* Naltrekson 274 mg8kg =M sid )1odman- 1''5* Neostigmin 40760 Hg8kg=M 5V )K!kasik- 1''5* 3meprazol 0-A mg8kg =M PO sid )Jas:a.a! i 9a""- 1''A* 2e 0re0or!!je se )Kore- 1''A* 3ksito$in 5710 F 5M- 5V- 3( )Kinse""- 1'%6*

200

+ankuronijum 0-06 mg8kg =M 5V )<"eckne""- 1''6* 0-0370-1 mg8kg =M 5V 0oetna do/aG 0-01570-05 mg8kg =M 5V 0ono "jene do/e )K!kasik- 1''5* 0-1 mg8kg =M 5V )@orc:ard et a"$- 1''0* +rednizolon Za 0rod!en! 0rimen!- 274 mg8kg =M PO Bod )Kinse""- 1'%6* Za 0otiski anje im!niteta- 3 mg8kg =M 5M- PO B12: )Kinse""- 1'%6* Za a"ergij!G 1 mg8kg =M 5M- PO B12: )Kinse""- 1'%6* 2;POML2;, 0redni/o"on je 0rirodni meta.o"it 0redni/ona- tako da s! o a d a kortikosteroida 0raktino ista st ar- dak"e ono to ai /a 0redni/o"on ai i /a 0redni/on$ +ropranolol 0-571 mg8kg =M PO tid )Faco.s- 1''6* Ranitidin 172 mg8kg =M 5V- PO .id- tid )Jas:a.a! i 9a""- 1''A* 172 mg8kg =M 5M- PO .id- tid )9a"" i Jas:a.a!- 1''A* 2-5 mg8kg =M 5V .id )Kore- 1''A* 3-5 mg8kg =M PO .id )Kore- 1''A* Suk$inilholin 0-06 mg8kg =M 0!tem ne0rekidne 5V inE!/ije )Kinse""- 1'%6* Sukral(at 250 mg na i otinj! PO .id- tid )Kore- 1''A* Suksametonijum 0-2 mg8kg =M 5V )<"eckne""- 1''6* .u"okurarin 0-4 mg8kg =M 5V )<"eckne""- 1''6* 5ekuronijum 0-1 mg8kg =M 5V )<"eckne""- 1''6* 0-0170-1 mg8kg =M 5V 0oetna do/aG 0-00570-04 mg8kg =M 5V 0ono "jene do/e )K!kasik- 1''5* 5itamin B kompleks 172 m" 5M- 5V- 172 0!ta nede"jno )Kinse""- 1'%6* 5itamin C 100 mg8daI PO )Kinse""- 1'%6* 257A5 mg 5M- 5V- 3( )Kinse""- 1'%6* 100 mg PO B%: /a /akie"ja anje !rina )Kinse""- 1'%6* 5instrol#5 :Stanozolol; 10725 mg 5M sedmino )Kinse""- 1'%6*

201

1A"!9A+

P:%D; , :00000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000001 O PO6K;VKF5M;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$2 5, D0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000007 M;4K;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$A 53=O+5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$A ;2;=OM5F; 5 O3O@52L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$% <S=:$)$0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000011

9+;2; K;O 6O+5VO$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$11 P+OML2; L2L+65FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$12 1+M6L 9+;2KF5VL M;=L+5FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$12 @LK;24LV52L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$12 M;3=5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$12 M6KFL25 951+;=5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$13 VK;K2;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$13 V5=;M525$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$13 M52L+;K5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$14 2LKK;35<5KOV;2L 9+;2KF5VL M;=L+5FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$14 PO=+L@L 3VOF3=VL2L M;4K;M;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$14 VO1;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$15 P+5+O12; 539+;2;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$15 P+5+O12; 539+;2; M;4L=;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$16 PO3L@25 Z;9=LV5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A 12LV2L PO=+L@L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A <;@+54K5 P+O5ZVL1L2; 9+;2;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1' 3VLN; 9+;2;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$20

)%;$000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000023 P+5P+LM5=L 3L Z; 3VO6 2OVO6 KFM@5M(;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$23

K;KO KMOM M4525=5 @LZ@L12OM Z; M;4L 5K5 M;4KM$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$23 PO=+LPP=52L 2;@;V5=L 2; V+LML$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$24 KO+53=5=L 2O35KFKM Z; P+LVONL2FL M;(L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$24 KMO2; ;=MO3<L+; MO+; 1; @M1L M5+2;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$24

V;P 2OV5 Z;FL1254K5 N5VO=$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$25

O356M+;F=L 1OM;O523=VO O1 O=+OV259 M;=L+5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$25 9+;2; 5 VO1;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$26 VO1; Z; P5OL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$2A PO3M1L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$2A 35MP=OM5 1; FL M;4K; P+O6M=;K; 3=+;2O =LKO 5 P=; 4525=5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$2A

MKLKO 5 M;4KL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$2A PO13=5(;2FL ;PL=5=;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$2% Z;@;V; 5 56+;4KL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$2' PO2;P;2FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$30

M@;(MFL OM5KFL2L 56+;4KL M PO3M1M Z; 9+;2M 5K5 VO1M$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$31 ML35 V;3 P;P;M;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$31 5Z2L2;1; Z;P5P=5 K;1; FL M;Z5=L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$31 K5NL 5K5 NV;OL <O=O6+;<5FL 5 PK;3=542L KL3L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$31 O1KM4MFL 1; 3L 56+; 3; V;M; M 3+L1 2OO5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$31 6+L@L P;P;M; 3=;KKO 2; P+OZO+5M;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$32 Q(VOKOOLR ZM@5M; 2; P=5(L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$32 POKMP;V; 1; Z;KOP; PO3M1M 3; 9+;2OM$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$32 V5PL VOK5 VO1M 15+LK=2O 5Z 4L3ML$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$32 =+KF; 6K;VM O V;3 5K5 V;PM O@MOM$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$32 2;P;1; V;M 2O6L 1OK P+OK;Z5=L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$33 Z;KOP;V; V;2 KM=5FL 3; PL3KOM$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$33 POKMP;V; 1; 353; O1LOM 5K5 P+L1ML=L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$33 3;KMPKF; 35=2L OK+M6KL P+L1ML=L 5 3=;VKF; 59 2; 356M+2O ML3=O$$$$$$$$$$$$$$$$$33 2LP+LK512O P+;V5 @MKM 5K5 MF;M4L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$34 POK;KO NM5+K; 2; V;3$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$34

202

MFL1;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$34 V;KF; 3L 2; KLS5M; 5 POK;ZMFL =+@M9$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$34 9+4L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$34 2FMP5 V;3$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$34

M;4F; KOMM25K;(5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$34 P+L1L2FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$36 P+V; POMOO$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$3A

P+5@O+ Z; P+VM POMOO$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$3% K;KO 1;V;=5 KLKOVL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$3%

Z2;(5 MPOZO+L2F; )2; MO6MOM @OKL3=*$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$3' VLP=;4KO 153;2FL 5 K;+15O7PMKMO2;+2O ON5VKF;V;2FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$40 =+OV;2FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$43 Z;1;VKF5V;2FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$45 ;6+L35V2O3=$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$45 1OM52;(5F; 8 95FL+;+95F; KO1 M;4;K;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$4A =L+5=O+5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$4% 3PO+2; KM=5F; 3; PL3KOM )2LP+5KK;12O P+;N2FL2FL*$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$4' O@LKLN;V;2FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$50 P+3K;2FL M+52OM$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$51 6+L@;2FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$52 =+M12OO;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$53 PO+OS;F$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$54 M;FMP25 M;45O5 )3=;+;=LKF3K; @+56;*$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$5A
M;=L+5F;K5 KOF5 3M V;M PO=+L@25$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$5% P+;VKFL2FL 52KM@;=O+; )KL6K; M KM=5F5*$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$5% 9+;2FL2FL POMOOM @O45(L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$5' PO13=5(;2FL P+;N2FL2F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$5' 15F;+LF; 8 KO23=5P;(5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$60 9+;2FL2FL K+OZ (+LVO$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$60 MVOSL2FL 4V+3=L 9+;2L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$61 1+M6L P+LPO+MKL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$61

+;ZV5=;K M;4L=;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$61 V;K(5253;2FL 5 45POL2FL O1 P;+;Z5=;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$63 3=L+5K5Z;(5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$64

KO+53=5 O1 3=L+5K5Z;(5FL V;PL M;4KL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$64 3=L+5K5Z;(5F; NL2K5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$65 3=L+5K5Z;(5F; MMNF;K;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$65 3=L+5K5Z;(5F; P+O=5V V;3LK=OM5FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$65 KOF5 MZ+;3= FL 2;F@OKF5 Z; 3=L+5K5Z;(5FMT$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$65 FOP +;ZKO6; Z; 3=L+5K5Z;(5FM$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$66 2OVL =L92OKO65FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$66

PL+M=$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$66 P+O@KLM5 3; ZM@5M;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$6A 3=+L3$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$6% =+;V;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$6% M;(52; ML2=;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$6' 2O35KFKL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$6' K+LVL=5O5 Z; M;4KL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$6' O6+K5(L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$A0 =L925KL O1V+;O;2F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$A0 K;KO O1;@+;=5 VL=L+52;+;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$A1 Z2;(5 MPOZO+L2F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$A2 ;KL+65FL 2; M;4KL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$A3
=5POV5 ;KL+6L2;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$A4

ZOO2OZL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$A6
6KF5V542L 52<LK(5FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$AA @;K=L+5F3KL 52<LK(5FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$AA P+O=OZOL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$A% M5KO@;K=L+5FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$A' V5+M35$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$A' 3POKF;P2F5 P;+;Z5=5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$%0 (+LV25 P;+;Z5=5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$%0

203

3KO@O12F;K 5K5 KMO2; M;4K;T$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$%1 K;KO O1+L15=5 POK M;4L=;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$%2 K;KO O1+L15=5 3=;+O3= M;4L=;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$%3 PO+LSL2FL 3=;+O3=5 M;4KL 5 4OVLK;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$%3 M;KL Z;25MKF5VO3=5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$%3 >5,% < ?:P%/-<0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000085 @MVL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$%5
N5VO=25 (5KKM3- ;2;=OM5F; 5 P+L2OPL2FL @OKL3=5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$%5 P+LVL2(5F; P+LVL2(5F; P+LVL2(5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$%'

K+PLKF5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$'0
N5VO=25 (5KKM3- ;2;=OM5F; 5 P+L2OPL2FL @OKL3=5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$'0

3;3=OF(5 M P+O5ZVO15M; Z; KO2=+OKM @MV; 5 K+PLKF;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$'1 @:%,)< P$:$1<*<0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000097 2LM;=O1L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$'A

V;KFK;3=L 6K53=L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$'% KMK54;3=L 6K53=L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$101 KO24;3=L 6K53=L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$103 @54;3=L 6K53=L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$104 =+5952LK;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$105

(L3=O1L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$106
P3LO; P;2=KF54;+;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$106 V+3=L =L25F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$10A L952OKOKM3$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$10% 1LVL+5K52; P;2=KF54;+;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$10'

P+O=OZOL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$110
KOK(515F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$110 S;+15F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$111 =OK3OPK;ZM;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$114

M;2FL Z2;4;F25 P;+;Z5=5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$116

62;=O3=OM;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$116 <5Z;KOP=L+;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$11A

45POL2FL O1 P;+;Z5=;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$11A
KOK5KO 4L3=O$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$11A P+LP;+;=5 Z; O+;K25 =+L=M;2 (+LV259 P;+;Z5=;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$11%

?:,. /<79)< < <75)< S<S*%7000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000119 K5M<25 353=LM$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$11' 5MM25 353=LM$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$11'

1V; <M2K(5O2;K2; 1LK; 5MM2O6 353=LM;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$11' OLK5FL 5MM2O6 353=LM;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$120 5MM25 O16OVO+$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$121 1V; 2;452; 1; 3L 3=LK2L 5MM25=L= 7 ;K=5V25 5 P;35V25 7$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$122 ;@2O+M;K2O3=5 5MM2O6 353=LM;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$123 Z;KKFM4;K$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$124

K+V 5 ;2;K5ZL K+V5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$124

3;3=OF(5 K+V5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$124 2O+M;K2L 9LM;=OKOPKL V+L12O3=5 KO1 P;3; 5 M;4;K; U$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$12A @5O9LM5F3KL ;2;K5ZL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$12A @5O9LM5F3KL ;2;K5ZL 72O+M;K2L V+L12O3=57$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$130

> /%S*<0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000131
@;K=L+5FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$131 P+O=OZOL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$131 V5+M35$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$132

;KL+65FL KO1 M;4;K;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$132 ;2LM5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$133 ;+=+5=53$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$135 ;3=M;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$135 @L325KO$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$136 @OKL3=5 FL=+L$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$13A @+O295=53$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$13' @M@+LN2L @OKL3=5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$140
;KM=2O O=K;Z5V;2FL @M@+L6;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$140 9+O2542O O=K;Z5V;2FL @M@+L6;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$141

204

6;3=+5=53$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$142 65265V5=53$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$143 6OF;Z2O3=$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$144 1L+M;=5=53$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$145 1L+M;=O<5=OZ;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$146 1L951+;(5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$14A 15F;@L=L3$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$14% 15F;+LF;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$14' L21OK+52; ;KOPL(5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$150 NLKM1;425 PO+LMLO;F5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$150 Z;P;KFL2FL 6+K; 5 K+;F25K;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$151 Z;P;KFL2FL PKMO;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$151 Z;P;KFL2FL O+6;2; Z; V;+L2FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$152 52<LK(5FL M9;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$154 52<LK(5FL 6O+2F59 +L3P5+;=O+259 PM=LV;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$154 K;=;+;K=;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$155 KOK5=53$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$156 KO2FM2K=5V5=53$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$156 KO23=5P;(5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$15A M;4F; V5+M32; KLMKLM5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$15% M;4F5 V5+M3 6M@5=K; 5MM25=L=; )M;4F5 ;513*$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$160 M;4F5 52<LK=5V25 PL+5=O25=53$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$161 M;4F5 M+OKOPK5 3521+OM$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$163
(53=5=53$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$165 M+L=+5=53$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$166

2LKO2=+OK53;2O M+525+;2FL$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$166 O425 9L+PL3$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$16A P;1;V5(;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$16% P;2K+L;=5=53$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$16' P;2KLMKOPL25F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A0 P+O@KLM5 3; ;2;K25M NKLZ1;M;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A1 +;K$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A2 3+4;2; O@OKFL2F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A3 MP25 PM6;+;($$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A4 95PL+=5+O515Z;M$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A5 95PO=5+O515Z;M$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A6 9K;M515OZ;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A6 9O+2L+OV 3521+OM$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A% 45+$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A% Z2;(5 MPOZO+L2F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1A' /%? ,<000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000181 ;2=5@5O=5(5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1%1
;M52OPL25(5K525 );MP5(5K52- ;MOK35(5K52*$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1%1 (L<;KO3PO+525$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1%3 L2+O<KOK3;(52$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1%4 L+5=+OM5(52$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1%5 PL25(5K525 P+OP5+L2O6 3PLK=+;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1%6 6L2=;M5(52$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1%% K;2;M5(52$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1%' =L=+;(5KK52 ;2=5@5O=5(5 )V5@+;M5(52- =L+;M5(52*$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1'0

1OZ5+;2FL POFL15259 KLKOV;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1'2

KLKOV5 P+O=5V 52<LK(5F;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1'2 ;2;K6L=5(5 5 3L1;=5V5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1'4 ;2L3=L=5(5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1'6 KLKOV5 P+O=5V P;+;Z5=;$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1'6 O3=;K5 KLKOV5$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$$1'A

205