Fakultet za poslovnu informatiku

student Marija Zari

iveti delotvorno znai biti dobro informisan.Francuska akademija nauka daje definiciju informatike kao:Nauka o racionalnoj obradi informacija pomou automatski! ma"ina time da se informacija smatra nociocem ljudski! znanja i komunikacija u oblasti te!nike ekonomije i dru#i! dru"tveni! nauka. Tehnologija je nauka o ve"tinama i zanatima$nauno prikazivanje ljudske delatnosti kojoj je svr!a prerada prirodni! proizvoda za ljudsku upotrebu. % informatici se bavimo preradom informacija&podatke pretvaramo u informacije i informacije u informacije.'ovezujui dva pojma informatiku i preradu informacija dolazimo do pojma informatika te!nolo#ija. (nformatika te!nolo#ija obu!vata:or#anizaciju postupke i sredstva koji se koriste u )preradiinformacija.% samoj su"tini praktine or#anizacije po& stupaka i sredstava&informatike te!nolo#ije je raunar te se informatika te!nolo#ija moze tumaiti i kao primena raunarske te!nike.*ada se radi sa al#oritmima kao potencijalno ostvarljivim postupcima koji nakon konano# broja koraka dovode do tra+eno# rezultata otvara se potreba za raunarom sa potencijalno neo#ranienom memorijom i beskonano velikom brzinom rada. ,aunar je uredjaj koji nam sluzi za obradu masovni! informacija i podataka.-jurin#ova ma"ina je jednostavan matematiki model koji ima mo#unosti op"te# raunara. .no# asa kada al#oritam poprimi karakte& ristike rutine takve da je u potpunosti moze izvr"iti ovek koji ni"ta ne zna o su"tini samo# zadatka stvaraju se uslovi da takav al#oritam realizuje ma"ina .(storija razvoja ljudsko# dru"tva obele+ena je potrebom za stalnim sna+enjem ljudski! sposobnosti u cilju efikasnije# ekonominije# me!ani& ko# rada.'otreba za sna+enjem intelektualni! sposobnosti oslobadjanja oveka od neki! oblika veliko# naporno# umno# rada bio je dru#i dovoljan uslov da se krene u razvoj raunski! masina./tare civilizacije su koristile pretee dana"nji! raunara.-akozvani )abacus ) kojim su se slu+ili stari 0#ipani 1rci i ,imljani bio je prva raunska masina.*onstrukcijom raunski! ma"ina poeli su se baviti u sedamnaestom veku mno#i strunja& ci 1unter 'askal 2ajbnic.-zv.'askalina iz 1345 izradjena po zamisli 'askala smatra se prvim me!anikim raunarom za sabiranje i oduzimanje.'rve ideje potpuno automatske di#italne ma"ine dao je 6arls 7ebi u prvoj polovini devetnaesto# veka.-a ma"ina je imala sve elemente savremeni! di#italni! raunara kao sto su:jedinica za pamenje aritmetika i upravljaka jedinica.
5

(storija raunara koja sledi obele+ena je sa prevelikim i presporim sistemom koji ekonomski nisu bili opravdani sve do 1844.#odine.-e #odine na 'ensil& vanijskom univerzitetu napravljen je prvi elektronski raunar nazvan 0niak. 'oev"i sa 0niakom brzina razvoja raunara uporedjuje se sa brzinom razvoja nuklearne i raketne te!nike./talne tendencije ka sto veoj tanosti obrade razvoj dru#i! oblasti te!nolo#ije me!aniko&elektrinoj elektrino& svetlosnoj svetlosnoj i ma#netnoj izvedbi bili su uzrokom razvoja di#italno# raunara u kojim se podaci izrazavaju cifarski.% takvim cifarskim masinama cifre se predstavljaju diskretnim fizikim stanjima.9i#italne raunare treba razlikovati od analo#ni! raunara.*od analo#ni! raunara veliine se prika& zuju kontinuirano nekom du+inom elektrinim naponom u#lom ili na neki dru#i nain.(me analo#no potie od fiziki! analo#ija koje su podstakle ideju razvoja ovi! raunara. *ombinacija di#italni! i analo#ni! raunara na& ziva se !ibridnim raunarima.6ovek koji rauna po al#oritmu obavlja postu& pak u kojem se do#adja )primanje uvanje prerada i davanje neki! podataka. %poredjujuci oveka sa raunarom uoavaju se odredjene analo#ije u procesu prerade informacije.*od raunara uredjaj za pamenje :memorija;ima ulo#u lista papira.% tom uredjaju se na ma"inskom jeziku uvaju svi podaci ukljuujui i pro#ram.Memorija se sastoji od niza polja koja su oznaena prirodnim brojevima 1 5 <=-i se brojevi zovu adrese polja./vako polje moze uvati ili primiti na uvanje jednu kodiranu poruku. .brada informacija pretpostavlja ovekovu sposobnost obavljanja odredje& ni! elementarni! operacija koje predvidja al#oritam.6ovek moze da obavlja vise razliiti! operacija..ve operacije se obavljaju kroz misaone postupke: sudjenja i zakjuivanja.%pravljanje postupkom jeste pri!vatanje naredbi za realizaciju odredjeni! operacija na zadatom stepenu postupka:al#oritma; i stvaranje uslova za nje#ovo izvr"enje.9i#italni raunar je osposobljen za izvr"enje neko# konkretno# zadatka tek po"to mu se preda preko ulazne je& dinice pro#ram koji se sastoji od niza instrukcija.(nstrukcije predstavljaju najmanje komande za rad raunara a sastoje se od dva dela:operacioni deo koji sadrzi nalo# za izvr"enje odredjene operacije i adresni deo koji upuuje raunar #de e nai podatke s kojim e operaciju izvr"iti ili #de treba sme& stiti rezultat./vi podaci koje di#italni raunar pamti obradjuje izra+eni su u ciframa.9i#italni raunari ne rade sa decimalnim brojevima vec upotre& bljavaju binarni s>stem brojeva koji je zbo# te!nike realizacije raunara prikladniji za tu svr!u.

<

'? ,aunar .snovni delovi '? raunara

Monitor *uiste %lazno&izlazni uredjaji Matina ploca Memorija %redjaji za skladi"tenje podataka 1rafiki adapter Modem mre+na i zvuna kartica Monitor moze biti : ?,- :klasian monitor sa katodnom cevi; -F- :monitor sa plazma ekranom; .snovne osobine monitora: 9imenzije ekrana Maksimalna rezolucija ekrana Frekfencija osve+avanja ekrana @eliina piksela :9ot 'itc!; 9imenzija ekrana se izra+ava u inima i predstavlja du+inu dija#onale ekrana. ,ezolucija monitora se izra+ava u broju piksela po !orizontali i vertikali.,ezolucija koju e korisnik podesiti na svom monitoru najvi"e zavisi od veliine monitora. *ui"te Najvei broj delova raunara se nalazi se u kuistu koji po svom obli& ku mo#u biti polo+ena:desktop; ili uspravna:toAer;. .snovna funkcija svako# kui"ta je da obezbedi : 1.Fiziku si#urnost svim komponentama koje se unutra nalaze 5..si#ura pouzdane i si#urne napone

<..bezbedi odlinu ventilaciju koja obezbedjuje !ladjenje komponentama. % kui"tu se nalazi B99 procesor matina ploa disketna jedinica cd rom #rafika kartica zvuna kartica faks modem dvd rom Matina ploa ?entralno mesto svako# raunara zauzima matina ploa a preko nje su povezane ostale komponente u raunaru.Matinu plou karakterise: 1.procesorska podr"ka 5.memorijska podr"ka <.konektori 4.ip&setovi C.bios&skraceno za basic (nputD.utput /ervices kontrolni pro#ram na raunaru.7ez nje#a na" raunar ne bi mo#ao da funkcioni"e prebacuje odredjene informacije do na"e# operativno# sistema.-o nije klasini softverski pro#ram vec je softver na ipu. /lu+i da pove+e i da sin!ro& ni"e rad neki! od najbitniji! delova '? raunara kao sto su:procesor memorija !ard disk #rafika kartica.Na svakoj matinoj ploi mo#u se nai sledei vitalni delovi: 1.*onektor za procesor 5./lotovi za memoriju <.25 ke" memorija 4.6ipset C.0kspanzioni slotovi:(/E 0(/E '?( i E1'; 3.9isk interfejs:0(90 /E-E flopp> disk a ponekad i /?/(; F.*onektor za napajanje G.9zamperi za konfi#urisanje 8./istemski 7(./ i ?M./ 1H.7aterija za ?M./ i sistemski sat 11.*onektori za 20 diode i tastere koji se nalaze na prednjoj strani kui"ta Iedna od bitni! karakteristika ploe je takt na kome ploa radi.-akt ploe se tokom vremena nije znatno menjao.'rvi '? raunari su imali takt ploe na GMBz dok danasnje ploe rade na 1<< ili 133MBz.,a& zlo# ovako sporo# napretka su dimenzije ploe koje se nisu bitnije menjale.% veini sluajeva :up#rade; delova ploe nije mo#u.-ako napr.ako ploa nema neki od ekspanzioni! slotova kao sto su E1' ili (/E nije i! mo#ue naknadno dodati.
C

*ako matina ploa povezuje sve ostale komponente '? raunara obino bilo kakva neispravnost na ploi dovodi do prestanka rada i ostatka sistema a neretko neispravnost ploe moze dovesti do uni"tenja jos neki! komponenata. Memorija 9a bi raunar radio mora se obezbediti privremeno )zapamivanje podataka u tzv.radnoj memoriji.,adna memorija se pojavljuje u vari& janti ,EM memorije&,andom Eccess Memor> memorija sa proizvo& ljnim pristupom.% ovu memoriju se mo#u upisivati :J&Jrite; i iz nje itati podaci :,&,ead; podaci.(nstrukcije ili zadaci koji su nepromenlji vi a mo#u se samo itati smestaju se u posebnu vrstu memorije:,.M ',.M 0',.M.,.M&,ead .nl> Memor> je memorija koja se mo+e samo itati.-e!nolo"ki se pravi kao:',.M&'ro#ram can be c!an#ed once 0',.M&0rasable t!ru ultraviolet li#!t 00',.M&0lectricall> erasable./adr+aj memorije su podaci zapisani u bitima :7inar> 9i#it; binarnim ciframa HD1.Najmanja koliina informacije koja mo+e biti dobijena iz memorije obradjena u samo jednoj operaciji ili preme"tena u memoriju je bit.@i"e bita ine re.Iedna re predstavlja znak :cifra ili alfabetik&slovo;.9u+ina rei u bitovima odredjuje i broj znakova :rei; koje mo#u biti predstavljene po al#oritmu 5N. ?entralni processor ?entralni procesor ima najvei uticaj na ukupne karakteristike celo# raunara.Napredak u razvoju centralno# procesora bio je veoma inte& zivan tako da su dana"nji procesori 1HHH puta br+i od prvobitni!..n nad#leda ili upravlja svim procesima u racunaru..snovni parametri koji karakteri"u procesor su: 1.(nterni takt 5.0fikasnost <.9u+ina rei 4.Matematiki kompresor C./tepen paralelizma 3.(nterni ke" F.Kirina ma#istrale podataka G.Maksimalan kapacitet
3

dostupne radne memorije % cilju sin!ronizacije rada razni! modula i komponenti koristi se poseban pravou#aoni elektrini si#nal&si#nal takt :clock;.-akt se izrazava u me#a!ercima :MBZ;.Kto je nje#ova vrednost vea pro& cesor e raditi br+e.Najmanja informaciona veliina koju centralni procesor moze da obradi jeste u obliku binarne cifre a oznaava se i naziva 7(-.'rocesor se sastoji od upravljake jedinice :?ontrol %nit& ?%; i aritmetiko lo#ike jedinice :Erit!metic&lo#ical %nit&E2%;. %pravljaka jedinica obavlja interpretaciju pro#ramski! instrukcija i proizvodi upravljake si#nale koji upravljaju radom pojedini! uredjaja raunarsko# sistema.% aritmetickoj Llo#ikoj jedinici vr"i se obrada podataka :aritmetike iDili lo#ike operacije;.% poslednje vreme pro& cesori se realizuju kao mikroprocesori u elektronskoj te!nolo#iji veo& ma visoko# stepena inte#racije.Najva+nija karakteristika mikropro& cesora je nje#ova frekfencija rada koja se najcesce izrazava u milio& nima operacija u sekundi&M('/:Milion (nstructions 'er /econds;. 'rocesorska rec je binarna re koja se jednovremeno prenosi i obradjuje unutar procesora.@elicina rei bitno utie na brzinu izvodjenja operacija u mikroprocesoru .'rema ovoj osobini procesori se dele na G&bitne 13&bitne <5&bitne i 34&bitne. %lazno&izlazni uredjaji %lazne jedinice su: tastatura mi" kui"te skener kamera a izlazne jedinice: monitor "tampa.%lazne i izlazne jedinice povezuju centralni procesor sa okolinom.'reko ulazni! jedinica unosimo u raunar pro#rame podatke i odredjene instrukcije za rad na raunaru.'reko izlazne jedinice saop"tavamo okolini rezultate dobijene izra+avanjem pro#rama i podatke o radu pojedini! svoji! delova. delova.%lazno izlazne jedinice predstavljaju medjuspoj izmedju korisnika i raunara.

%redjaji za skladi"tenje podataka

F

1. B99 5.Flop> disk <.?9 ,.M B99 B99 sluzi za uvanje :skladi"tenje; veliki! koliina informacija po& dataka i po iskljuenju raunara.-o je izvodljivo zbo# to#a sto je osnovna memorijska elija ma#netni dipol koji jednom nama#netisan mo+e samostalno odr+avati takvo stanje.B99 se sastoji iz ploa koje rotiraju velikom brzinom u dana"nje vreme se proizvode B99&ovi cije ploe rotiraju do F5HH obrtaja u minuti.Na izuzetno malom rastojanju od nekoliko mikrona iznad i ispod svake ploe nalazi se po jedna ma#netna #lava koja moze da ita ili upisuje podatke na disk. 9a bi !ard disk znao #de mu se nalaze podaci potrebno je da postoji nekakva or#anizacija nje#ovo# memorijsko# prostora to se obavlja pomou ruke koja se moze pomerati duz poluprenika diska.Ne& kad se smatralo da je #ranica od CH4 M7 za B99 nedosti+na a danas se prave diskovi kapaciteta i do 13H17. ?9&,.M ?9&,.M:?ompact9isc ,ead .nl> Memor>;uredjaja namenjeni! itanju podataka sa ?9&a koji na sebi mo#u nositi 3CHM7 podataka. ?9 ,.M uredjaji mo#u biti interni ili sto je daleko redje eksterni. (nterni uredjaji su standardni! dimenzija i u#radjuju se sa prednje strane kui"ta u otvor veliine C 5C ina.*arakterisitke ?9 uredjaja su brzina prenosa i srednje vreme pristupa podacima.7rzina prenosa zavisi od brzine rotacije ?9&a. @ideo procesor @ideo kartica je !ardver koji nam je potreban da bismo imali odredjenu rezoluciju ekrana i kvalitetnu sliku.Monitor i video kartica su povezani preko matine ploe i tako ine video pod s>stem rau&
G

nara.9anas se u#lavnom koriste sv#a kartice.*artice se sastoje iz tri osnovne celine:1.video procesor sa sopstvenim bios&om 5.di#italno&analo#ni konektor <.video memorije @ideo procesor vr"i obradu di#italni! video podataka iz video memorije koji se zatim preko di#italnoDanalo#no# konektora pretvaraju u analo#ne video si#nale sastavljene od tri komponente: crvena zelena plava.-o su tri osnovne boje dok se ostale dobijaju kombinovanjem ove tri.% dana"nje vreme oekuje se da video kartice i monitor obezbede rezoluciju od 1H54MF3G piksela uz vertikalno osvezavanje od bar FHBzk sto je skroz realno kod novije #eneracije raunara.Za ovakve rezolucije su potrebne <5&bitne '?( ili @(7 kartice ime se obezbedjuje veliki protok podataka izmedju matine ploe i video kartice. Modem Modem je uredjaj koji obezbedjuje da dva medjusobno udaljena rau& nara komuniciraju tj.razmenjuju podatke putem javni! ili zakupljeni! linija. Er!itektura raunara mo+e biti prikazana kao veza "est jedinica: 1.aritmetiko&lo#ike 5.upravljake <.#lavne memorije 4.ulazne jedinice C.izlazne jedinice 3.spolja"nja memorija /ve se one se oznaavaju zajednikim terminom !ardver. Eritmetiko lo#ika jedinica upravljaka jedinica i #lavna memorija ine procesni deo raunara ili centralni procesor. %pravljaka jedinica upravlja svim procesima i kontroli"e komunikacije i tokove podataka izmedju pojedini! delova raunara.Eritmetiko&lo#ika jedinica obradjuje podatke aritmeticki:N & O D; lo#ike:poredi jednu #rupu podataka sa dru#om;./polja"nju memoriju mozemo da predstavimo kao pro"irenje #lavne memorije i kao ulazno&izlaznu jedinicu.

.blasti korisenja racunara

1.nauni i in+enjerski prorauni 5.analiza i simulacija procesa <.planiranje proizvodnje 4.elementarna obrada informacija i upravljanje (n+enjerski prorauni 1.slozeni prorauni 5.veliki broj razliiti! pro#rama <.brzo prezentiranje podataka 4.velika tanost Enaliza i simulacija procesa 1.'rave se specijalni simulacioni pro#rami 5..#ranieno podruje poslovanja <.,aunarski sistemi su veliko# kapaciteta i slu+e za ispitivanje spoljni! faktora. % poslovnim sistemima raunari se koriste u sledeim oblastima: 1. 0lementarna obrada informacija i upravljanje 5. .perativno upravljanje <. 'laniranje proizvodnje 1.Na ovaj nain raunar se koristi za skladi"tenje podataka:vodjenje knji#ovodstva skladi"tenje knji#ovodstveni! zapisa..; 5.,ukovodjenje poslovnim operacijama:prijem porudzbina kontrola redo& sleda operacija koordinacija proizvodnje i slicno;. <.'laniranje proizvodnje&ispitivanje spoljni! faktora:nabavka sirovina i poluproizvoda prodaja..;
1H

4.'rocesno upravljanje&sistem samostalno prikuplja podatke C./redstvo za analizu&o#raniceno podrucje poslovanja se analizira preko specijalni! prorauna u cilju dobijanja bolje# uvida u problem i mo#uno sti odredjivanja alternativno# naina poslovanja. Faze korisenja raunara u poslovnim sistemima &obavljanje administrativni! zadataka &preuzimanje obrade za pojedine poslovne funkcije &iz#radjivanje inte#ralno# upravljako# informaciono# sistema 'ostoje dva nacina nje#ove poslovne primene: uredjaj za obradu masovni! podataka i uredjaj za informacije. % informatici su veoma prisutne iluzije borba za presti+ ili obian prkos..vakva pona"anja su uzrokom pojavekupimo raunar pa emo videti sta emo sa njim. -ri mistifikacije: 'otcenjivanja 'recenjivanja 'recek dve pret!odne Frustracije kompleksi pa ak i stra! za radno mesto naje"i su uzroci potcenjivanja raunara i nji!ovi! mo#unosti..voj pojavi idu u prilo# i )#re"ke raunara ) pa ak i zloupotrebe raunara. *od mistifikacija precenjivanja stvara se iluzija da je raunar svemoan i da nema to# misaono# problema koji on ne moze da re"i..vakav pristup ima za posledicu da se brojni projekti informacioni! sistema ne zavr"avaju u roku i u skladu sa za!tevanim kvalitetom.-rea mistifikacija je presek dve pret!odne..na se o#leda u pripisivaju ljudski! osobina raunara ili u takozvanom )antropomorfnom personifikovanju raunara.? jedne strane raunari su svemoni ali prave kardinalne #reske.

9anas postoje u okviru kori"enja raunara kao uredjaja za informacije etiri #lavna podruja:
11

 .brada informacija vezani! uz poslovne procese u privredi i socijalnim slu+bama. 'raenje kontrola i upravljanje te!nolo"kim i dru#im proizvodnim procesima. .brada informacija za potrebe dru"tveno# odluivanja upravljanja dru"tvom kao slo+enim sistemom .brada nauni! informacija.

Zakljuak
%pravljanje dru"tvom u svim svojim vidovima obavlja 6.@0* na osnovu informacija i znanja koje poseduje a raunari su bez ikakve sumnje cenjeno pomono sredstvo ali su daleko od to#a da budu jedino ili #lavno sredstvo.

2iteratura: 7osko ,odic &'oslovni informacioni sistemi

15