Bioloke membrane

elijske membrane su od ivotne vanosti za eliju Plazma membrana zatvara eliju, definie njene granice i odrava esencijelnu razliku u sastavu citozola i spoljanjeg okruenja Sve bioloke membrane imaju slinu strukturnu organizaciju, iste klase hemijskih supstanci i veliki broj drugih zajednikih osobina Pod elektronskim mikroskopom elijske membrane se vide kao troslojne strukture sa dve tamne spoljanje i jednom svetlom unutranjom trakom Prosena debljina membrana je 7 - 10 nm, intracelularne membrane su obino tanje od plazma membrane
2009/2010 1

Lipidi u membrani
Glavna lipidna jedinjenja koja ulaze u sastav membrane su fosfogliceridi, sfingolipidi i holesterol, a u malim koliinama se nalaze i glikolipidi i kardiolipin Razliite membrane sadre razliite koliine pojedinih klasa lipida Kod plazma membrana postoji najvea varijacija u sastavu lipida Plazma membrana ima najveu koncentraciju neutralnih lipida i sfingolipida Mijelinske membrane nervnog tkiva sadre dosta sfingolipida i to uglavnom glikosfingolipida Intracelularne membrane prvenstveno sadre fosfogliceride i vrlo malo sfingolipida i holesterola.
2009/2010 2

Lipidi u membrani
Fosfolipidi i sfingolipidi se u vodenoj sredini organizuju u strukture koje se nazivaju micele Micele su stabilne strukture zahvaljujui interakciji polarnih grupa sa vodom i silama atrakcije izmeu ugljovodoninih lanaca u unutranjosti micela Micele ne moe da stvara mali broj molekula amfipatinih lipida postoji kritina koncentracija za formiranje micela
2009/2010 3

Lipidi u membrani
Veliki molekuli lipida u vodenim rastvorima organizuju se u dvoslojne strukture: polarne glave ka spolja, a hidrofobni repovi ka unutranjosti Ove dvoslojne strukture stvaraju zatvorene sferne oblike, koji potpuno razdvajaju spoljanji od unutranjeg prostora Ovakve estice se nazivaju lipozomi

2009/2010

Proteini u membrani
Veinu funkcija membrane obavljaju proteini Sadraj proteina u membrani je u korelaciji sa tim koliko je funkcija membrane kompleksna i raznovrsna, ali u proseku 50% (25% 75%) mase membrane ine proteini Molekuli lipida su mali u poredjenju sa molekulima proteina - na 50 molekula lipida dolazi jedan molekul proteina Membranski proteini se klasifikuju u dve grupe prema prirodi veze sa lipidnim slojem
o periferni (ili spoljanji) o integralni (ili unutranji)
2009/2010 5

Proteini u membrani
Periferni proteini Locirani su na povrini membrane a vezani su za druge proteine membrane kovalentnim vezama Mogu da se odvoje od membrane relativno jednostavnim postupcima ekstrakcije, Integralni proteini Mogu da se ekstrahuju iz membrane samo uz pomo deterdenata ili organskih rastvaraa U svom sastavu obino sadre vrsto vezan lipid, ije uklanjanje dovodi do denaturacije proteina i gubitka bioloke funkcije Uklanjanje integralnih proteina iz membrane dovodi do degradacije membrane
2009/2010 6

Ugljeni hidrati u membrani

Iskljuivo u obliku oligosaharida koji su kovalentno vezani za proteine i manje za lipide Uvek su lokalizovani na strani koja nije u kontaktu sa citoplazmom (na spoljanjoj strani plazma membrane ili na unutranjoj strani membrane endoplazmatskog retikuluma, Goldi-aparata i lizozoma)

2009/2010

Struktura membrane
Fluidno-mozaini model strukture membrane

2009/2010

Fluidnost membrane
Fluidnost u lipidnom delu membrane: kreu se i lipidi i proteini Stepen fluidnosti membrane zavisi od temperature i sastava membrane Specifian sastav pojedinih biolokih membrana uslovljava i razliku u fluidnosti izmeu tih membrana Holesterol smanjuje fluidnost membrane Unutranjost membrane je mnogo fluidnija zbog krajeva ugljovodoninih lanaca koji su tu locirani, a povrine membrane su manje pokretljive, delom i zbog holesterola koji je lociran blie povrini.

2009/2010

Transport kroz membranu

Neposredovan transport (transport bez posrednika) ili difuzija Kanali i pore Posredovan transport - uz pomo proteina nosaa koji se nazivaju transporteri ili translokatori
o Pasivno posredovan transport ili olakana difuzija -u pravcu koncentracionog gradijenta pasivan transport glukoze anjonski transportni sistem u eritrocitima pasivni transportni sistemi u mitohondrijama. o Aktivan transport - nasuprot koncentracionom gradijentu i uz utroak energije primaran aktivan transport: transport Na+ i K+ i transport Ca2+, sekundaran aktivan transport: transport glukoze i Na+, transport aminokiselina i transport hlorida i Na+ u tankom crevu, translokacija grupa: transport aminokiselina.
2009/2010 10

Neposredovan transport - difuzija

Odvija u tri koraka:
o rastvorena supstanca mora da napusti vodenu sredinu sa jedne strane membrane i da ue u membranu o supstanca mora da proe kroz membranu i o supstanca mora da napusti membranu i ue u novu sredinu sa druge strane membrane.

U svakom od ovih koraka postoji ravnotea izmeu dva stanja Brzina difuzije supstanci direktno je proporcionalna njenoj rastvorljivosti u lipidima, kao i veliini i obliku molekula
2009/2010 11

Kanali i pore
Integralni proteini mogu da obrazuju otvore u membrani Kanali su visoko selektivni za specifine neorganske katjone i anjone, dok pore nisu selektivne i dozvoljavaju prolazak i neorganskim i organskim molekulima Kretanje molekula i jona kroz kanale i pore ide u oba pravca, ali uvek u pravcu koncentracionog gradijenta Kontrolie se otvaranjem i zatvaranjem kanala Otvaranje i zatvaranje kanala se postie promenom konformacije u proteinu koji obrazuje kanal Impuls za promenu konformacije moe biti:
o Promena transmembranskog potencijala o Vezivanje specifinog molekula za protein
2009/2010 12

Posredovan transport
Membrane sadre transportne sisteme koji se razlikuju
o po specifinosti u odnosu na supstance koje prenose o po nainu na koji se taj proces obavlja

U transportne sisteme spadaju: Transporteri - membranski proteini koji za sebe vezuju molekule ili jone i fiziki ih prenose kroz membranu
o u pravcu koncentracionog gradijenta (pasivni) o nasuprot koncentracionom gradijentu (aktivni) uz utroak energije.

Translokatori grupa - transportni mehanizmi kojima se ne obavlja samo prenoenje molekula kroz membranu, nego se oni u tom procesu menjaju i tako hemijski promenjeni prelaze na drugu stranu membrane
2009/2010 13

Prenoenje molekula uz pomo transportera

Transporteri omoguavaju prenoenje jednog ili vie molekula kroz membranu brzinom koja je vea od brzine kojom se odvija prosta difuzija Proces prenoenja uz pomo transportera odvija se u etiri stepena:
o prepoznavanje odreene supstance u grupi drugih supstanci koje se nalaze u vodenoj sredini o translokacija supstance kroz membranu o oslobaanje supstance od transportera o obnavljanje odnosno vraanje transportera u poetne uslove da bi mogao da primi novi molekul za prenoenje

2009/2010

14

Prenoenje molekula uz pomo transportera

2009/2010

15

Pasivan posredovan transport

Pasivan posredovan transport ili olakana difuzija Omoguava prenoenje supstanci kroz membranu bez utroka metabolike energije Pravac kretanja molekula je uvek u pravcu koncentracionog gradijenta Od difuzije se pasivan posredovan transport razlikuje u sledeem:
o postoji strukturna specifinost za molekule koji se prenose o proces ide kinetikom zasienja o mogua je i specifina inhibicija kretanja

U pasivne posredovane transportne sisteme spadaju:

o ulazak glukoze u mnoge elije, o anjonski transportni sistem u eritrocitima i o mitohondrijalni transportni sistemi
2009/2010 16

Pasivan transport glukoze

Fizioloki pravac kretanja glukoze u ovom transportu je uvek u eliju Transport glukoze u eliju se obavlja uniport mehanizmom koji ima kinetiku zasienja a moe i da se inhibira Najaktivniji za D-glukozu, ali moe da prenosi i Dgalaktozu, D-manozu i Darabinozu i neke druge eere, kao i glicerol
2009/2010 17

Anjonski transportni sistem u eritrocitima

Slui za prenoenje, odnosno izmenu Cl- i HCO32- antiport mehanizmom Prenosi se Cl- u jednom, a HCO32- u drugom pravcu, uvek u pravcu koncentracionog gradijenta Ima vanu ulogu u regulaciji pH arterijske i venske krvi.

2009/2010

18

Pasivni transportni sistemi u mitohondrijama

Unutranja membrana mitohondrija sadri antiport sisteme za izmenu anjona izmeu citosola i mitohondrijalnog matriksa:
o o o o za izmenu ATP i ADP, za izmenu fosfata i OH-, za izmenu malata i fosfata i za izmenu aspartata i glutamata.

Bez utroka energije i uvek u pravcu koncentracionog gradijenta

2009/2010 19

Aktivan posredovan transport

Transportni sistemi koji zahtevaju utroak energije za prenoenje supstanci kroz membranu Karakteristike:
o o o o strukturna specifinost za supstance koje se prenose prenoenje kinetikom zasienja mogunost inhibicije moze da se odvija nasuprot koncentracionom gradijentu

Aktivni transporteri mogu da se klasifikuju na:

o primarne transportere koji zahtevaju direktan utroak ATP i o sekundarne transportere koji koriste transmembranski elektrohemijski gradijent Na+; metabolika energija u obliku ATP se koristi za odravanje gradijenta Na+, koji omoguava kretanje molekula simport mehanizmom
2009/2010 20

Primaran aktivan transport

Translokacija Na+ i K+ (Na+-K+-pumpa)

Na+-K+-antiport sistem koji koristi direktnu hidrolizu ATP za kretanje molekula U ovom procesu istovremeno se deavaju:
o hidroliza ATP uz pomo enzima Na+,K+-ATP-aze i o prolazak Na+ i K+ kroz membranu nasuprot koncentracionom gradijentu (Na+ izlazi iz elije, K+ ulazi u eliju) i uz pomo proteina transportera koji se naziva i Na+-K+-pumpa.

2009/2010

21

Na+-K+-pumpa
Na+-K+-ATP-aza je tipian integralni membranski protein, sagraen od dve vee -jedinice i dve manje -jedinice, na koje su vezana dva polisaharidna lanca ATP se vezuje za -subjedinice sa unutranje strane membrane

2009/2010

22

Na+-K+-pumpa
Transport Na* i K+ se odvija antiport mehanizmom uz naizmeninu fosforilaciju i defosforilaciju -subjedinica, to je praeno konformacionim promenama enzima

2009/2010

23

Transport Ca2+

2009/2010

24

Sekundaran aktivan transport

Kao izvor energije koriste elektrohemijski gradijent jona Na+ Sekundarnim transportom se prenose ugljeni hidrati, aminokiseline, hloridi i Ca2+ Nema direktnog utroka ATP, apsolutno je zavistan od transporta Na+ i sa svakim jonom Na+ prenosi se jedan molekul druge supstance za funkcionisanje Na+-K+-pumpe troi se ATP (za transport 3Na+ potreban je jedan molekul ATP) za transport jednog molekula druge supstance potroi se1/3 molekula ATP

2009/2010

25

Simport transport glukoze i Na+

2009/2010

26

Translokacija grupa
Glavni problem kod aktivnih transportnih sistema je oslobaanje transportovanog molekula od nosaa Obavlja tako to se zbog konformacione promene proteina menja afinitet za ligand Drugi mehanizam za oslobaanje supstrata od proteina je hemijska promena molekula posle translokacije a pre oslobaanja od transportera, pri emu nastaje novo jedinjenje sa smanjenim afinitetom za transporter Primer za ovu vrstu transporta je -glutamil-ciklus za transport aminokiselina. U ovaj proces je ukljuen enzim -glutamil-transpeptidaza koji je vezan za membranu i katalizuje reakciju transpeptidacije. U ovoj reakciji se stvara dipeptid koji uestvuje u u transportu aminokiselina.
2009/2010 27

Translokacija grupa
Aminokiselina koja se transportuje je supstrat na koji se prenosi -glutamil-ostatak iz glutationa, a novonastali dipeptid nije deo hemijskog gradijenta za aminokiseline -Glutamil-derivat se tada hidrolizuje enzimom koji nije vezan za membranu i u toj reakciji nastaje slobodna aminokiselina i 5-oksiprolin Ovaj proces prenoenja naziva se translokacija grupa Da bi sistem mogao da funkcionie glutation mora da se resintetie, to zahteva utroak od tri molekula ATP To znai da se za prenoenje jednog molekula aminokiseline ovim procesom potroe 3 molekula ATP

2009/2010

28

Translokacija grupa

2009/2010

29