Saobraajni fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za saobraajno ininjerstvo

Predmet: Vrednovanje u saobraaju i transportu

GODINJI ZADATAK

Profesor:
Asistent:

Student: Branko Karanovi

2002-1-198

dr Vladan Tubi, dipl.ing

dr Draenko Glavi, dipl.ing

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 2 od 35

Beograd, april 2007.

Sadraj
0. Uvod.............................................................................................................................. 4
1. Analiza dostignutih saobraajnih tokova i prognoza perspektivnih saobraajnih
tokova........................................................................................................................... 5
1.1 Dostignuti saobraajni tokovi...................................................................................5
1.2 Prognoza perspektivnih saobraajnih tokova..........................................................6
1.3 Struktura saobraajnog toka....................................................................................8
2. Analiza uslova saobraaja na postojeem putu za dostignute i perspektivne
saobraajne tokove, radi ocene funkcionalnih potreba za poboljanjem NU i/ili
izgradnjom dodatnih propusnih kapaciteta............................................................10
2.1 Metodoloki postupak prorauna praktinog kapaciteta .......................................10
2.1.1 Dvotrani putevi........................................................................................ 10
2.1.2 Auto-put
11
2.2 Analiza uslova saobraaja na postojeem DP putu za dotignute saobraajne
tokove ............................................................................................................... 12
2.2.1 Analiza slobodnih brzina po odsecim......................................................12
2.2.2 Praktian kapacitet po odsecima..............................................................12
2.2.3 Merodavno saobraajno optereenje ......................................................14
2.2.4 Eksploatacione brzine..............................................................................14
2.3 Funkcionalno vrednovanje uslova saobraaja na postojeem DP.........................14
2.4 Analiza uslova saobraaja na novoizgraenom AP za dostignute i perspektivne
saobraajne tokove...........................................................................................15
2.4.1 Analiza slobodnih brzina po odsecima....................................................16
2.4.2 Praktian kapacitet po odsecima..............................................................16
2.4.3 Merodavno saobraajno optereenje ......................................................17
2.4.4 Eksploatacione brzine..............................................................................17
3. Funkcionalno vrednovanje uslova saobraaja za predloena reenja..................18
3.1 Auto-put................................................................................................................. 18
4. Ocena ekonomske opravdanosti poboljanja NU i/ili izgradnja dodatnih
propusnih kapaciteta u vremenskoj dinamici.........................................................19
4.1 Analiza trokova eksploatacije razmatranih mrea ...............................................19
4.1.1 Jedininih trokovi eksploatacije u stvarnim uslovima..............................19
4.1.2 Jedinini trokovi saobraajnih nezgoda..................................................29
4.1.3 Jedinini trokovi odravanja puta............................................................31
4.2 Ulazni podaci za proraun pokazatelja ekonomske opravdanosti predloenih
reenja.............................................................................................................. 33
4.3 Pokazatelji ekonomske opravdanosti predloenih reenja....................................34
5. Izbor reenja za izgradnju dodatnih propusnih kapaciteta.....................................35

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 3 od 35

Popis tabela1

Tabela 1.1 Dostignute vrednosti PGDS prema godini posmatranja............................5

Tabela 1.2 Prognozirane vrednosti PGDS za planski period.......................................7
Tabela 1.3.1 Procentualno uee pojedinih kategorija vozila u ukupnom
saobraajnom toku..................................................................................................... 8
Tabela 1.3.2 Uee pojedinih kategorija vozila u ukupnom saobraajnom toku u
baznoj i ciljnoj godini.................................................................................................. 9
Tabela 2.2.1.1 Slobodne brzine na odseku 1................................................................12
Tabela 2.2.1.2 Slobodne brzine na odseku 2................................................................12
Tabela 2.2.2.1 Praktian kapacitet na odseku 1 .........................................................12
Tabela 2.2.2.2 Praktian kapacitet na odseku 2..........................................................13
Tabela 2.2.2 Praktian kapacitet po odsecima............................................................13
Tabela 2.2.3 Merodavno saobraajno optereenje.....................................................14
Tabela 2.2.4 Prosena eksploatacione brzina svih vrsta vozila ...............................14
Tabela 2.3.1 Odnos merodavnog saobraajnog optereenja i praktianog
kapaciteta .................................................................................................................. 14
Tabela 2.3.2 Kriterijumske i stvarne prosene eksploatacione brzina svih vrsta
vozila.......................................................................................................................... 14
Tabela 2.5.1.1 Slobodne brzine na odseku 1................................................................16
Tabela 2.5.1.2 Slobodne brzine na odseku 2................................................................16
Tabela 2.5.2.1 Praktian kapacitet na odseku 1 .........................................................16
Tabela 2.5.2.2 Praktian kapacitet na odseku 2..........................................................16
Tabela 2.5.2 Praktian kapacitet po odsecima............................................................17
Tabela 2.5.3 Merodavno saobraajno optereenje.....................................................17
Tabela 2.5.4 Prosena eksploatacione brzina svih vrsta vozila ...............................17
Tabela 3.2.1 Odnos merodavnog saobraajnog optereenja i praktianog
kapaciteta .................................................................................................................. 18
Tabela 3.2.2 Kriterijumske i stvarne prosene eksploatacione brzina svih vrsta
vozila.......................................................................................................................... 18
1

Popis tabela je u skladu sa poglavljima rada

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 4 od 35

Tabela 4.1.1.1 Jedinini trokovi eksploatacije motornih vozila pri stvarnim

uslovima na postojeoj deonici DP.........................................................................28
Tabela 4.1.1.2 Jedinini trokovi eksploatacije motornih vozila pri stvarnim
uslovima na rekonstruisanoj deonici DP................................................................28
Tabela 4.1.1.3 Jedinini trokovi eksploatacije motornih vozila pri stvarnim
uslovima na novoizgraenoj deonici AP.................................................................28
Tabela 4.1.2.1 Jedinini broj saobraajnih nezgoda..................................................30
Tabela 4.1.2.2 Jedinini trokovi saobraajnih nezgoda...........................................30
Tabela 4.1.3.1 Jedinini trokovi redovnog odravanja.............................................31
Tabela 4.1.3.2 Jedinini trokovi investicionog odravanja......................................31
Tabela 4.1.3.3 Jedinini trokovi zimskog odravanja..............................................31
Tabela 4.1.3.4 Jedinini trokovi redovnog, investicionog i zimskog odravanja.32
Tabela 4.1.3.5 Jedinini trokovi odravanja za predloene varijante......................32
Tabela 4.2.1 PGDS......................................................................................................... 33
Tabela 4.2.2 Eksploatacione brzine na deonici...........................................................33
Tabela 4.2.3 Jedinini trokovi na deonici..................................................................33
Tabela 4.2.4 Jedinini trokovi saobraajnih nezgoda..............................................33
Tabela 4.2.5 Jedinini trokovi odravanja puta.........................................................33
Tabela 4.3.2 Pregled trokova i koristi za novoizgraenu deonicu AP.....................34

0.

UVOD

Deonica puta izmeu Vrnjaca i Trstenika, duine 6,42 km, deo je magistralnog pravca M-5. Deonica
puta pripada i putu E-761 koji povezuje Zajear i Sarajevo preko Pojata.

Osnovni podaci za deonicu:

-

Vrsta puta:
Tip deonice:
Deonica sadri:
Duina:
Znaaj puta u mrei:
Kontrola pristupa:

put sa 2 saobraajne trake

vangradska
3 odseka
6,42 km
magistralni II reda
bez kontrole

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

Detaljni podaci za deonicu:

strana 5 od 35

Odsek 1

Odsek 2

3,60

1,21

[m]
[m]
[m]

3,00
6,00
0,50

3,00
6,00
0,50

[%]

asfalt
3
50

asfalt
3
50

Duina

Broj saobraajnih traka

irina saobraajne trake

irina kolovoza
Udaljenost bonih smetnji

Vrsta kolovoznog zastora

Stanje kolovoza
Stepen istroenosti kolovoza

Uzduni nagib
Smer UN

[%]

0,37

1,15

Minimalan radijus horizontalne krivine

Prosena zakrivljenost

[m]
[/100 m]

550
0,90

450
3,70

Preglednost za bezbedno preticanje

[%]

80

100

Karakter terena
Nadmorska visina

[m]

ravn.
180

ravn.
180

Ograniena brzina Vog

Slobodna brzina Vs

[km/h]
[km/h]

60

Razdelni pojas (samo za VP2)

Namena tree trake (za DP3)

Karakter odseka

vangr.

vangr.

1.

[km]

ANALIZA DOSTIGNUTIH SAOBRAAJNIH TOKOVA I PROGNOZA PERSPEKTIVNIH

SAOBRAAJNIH TOKOVA

1.1 Dostignuti saobraajni tokovi

U narednoj tabeli dat je pregled obima saobraaja po godinama, za razliite kategorije vozila i ukupno.
Tabela 1.1

AB110
godina
1990.
2
3

Dostignute vrednosti PGDS prema godini posmatranja

PA
6082

Vietrani putevi
Dvotrani putevi

BUS
494

Deonica: Vrnjci - Trstenik

PGDS
LTV
STV
TTV
412
462
316

AV
418

ukupno
8184

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

1991.
1992.
1993.
1994.
1995.
1996.
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
Slika 1.1

6290
4390
2670
3540
4518
6282
7300
7728
5582
5746
5930
6144
6664
6872
7352

186
154
130
50
70
76
58
72
56
56
58
66
94
108
96

248
186
122
40
50
44
38
32
22
24
28
32
116
120
118

strana 6 od 35

376
486
346
196
238
284
204
234
186
210
246
262
176
184
176

336
328
268
148
188
272
286
312
280
320
346
398
436
442
424

386
394
328
246
204
322
374
386
274
464
482
462
498
520
496

7822
5938
3864
4220
5268
7280
8260
8764
6400
6820
7090
7364
7984
8246
8662

Dostignuti saobraajni tokovi

1.2 Prognoza perspektivnih saobraajnih tokova

Posmatrajui nivo saobraaja po godinama moe se zakljuiti da je PGDS u periodu od 1990. godine
znaajno oscilirao usled drutveno-politikih i socijalno-ekonomskih zbivanja. Opadanje PGDS-a
doivelo je vrhunac 1993. godine usled ratnog okruenja. Do danas se uoavaju jo dva znaajna
pada PGDS-a: 1999. godine usled rata, i 2003. kao posledica vanrednog stanja.
Pored ovih injenica vidi se i da PGDS iz 1990. godine do danas nije dostignut, to moemo tumaiti
kao posledicu nieg standarda stanovnitva, manje privredne aktivnosti, itd.
Na osnovu iznetog, prognoza rasta PGDS-a obavljena je analizom saobraajnih tokova u relevantnim
godinama poev od 1995., odnosno izuzimanjem iz analize stvarnih vrednosti PGDS-a za 1999, 2000.
i 2003. godinu.

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 7 od 35

Obim saobraaja za navedene kritine godine procenjen je na osnovu PGDS-a iz 1998. i 2001.
odnosno 2002. i 2004. godine. (Slika 1.1). Izuzimanje iz analize ovakvih (stvarnih) vrednosti PGDS-a u
navedenim kritinim periodima ne predstavlja pokuaj da se utvrdi obim saobraaja za taj period u
sluaju da se navedeni negativni dogaaji nisu ni dogodili, ve se tim postupkom logiki definie donji
prag PGDS-a za razmatrni period.
Rezultat ovakve analize pokazuje da bi u navedenim kritinim periodima PGDS rastao posenim
godinjim stopama, koje nisu manje od:
1999 - 2001.
2002 - 2004.

1,7%
0,8%

Period 1995.-1998., predstavlja period privrednog oporavka, tako da su u tom periodu zabeleene
visoke stope rasta PGDS-a:
1995.
1996.
1997.
1998.

12,4%
21,3%
26,5%
9,9%

Sa druge strane u 2005. godini zabeleen je rast obima saobraaja za svega 0,4% na posmatranoj
deonici puta.
Obrazloeni postupak procene kretanja PGDS-a u kritinim periodima kao i stvarne vrednosti PGDS-a
za ostale periode, posmatrano od 1995. godine, ukazuju da stopa rasta PGDS-a dostie svoje
zasienje. Na osnovu iznetog nalazi se da godinja stopa rasta PGDS-a realno opada od 2000. sa
1,7% na 0,4%, koliko je izmereno 2005.
Za potrebe prognoze budueg obima saobraaja, predvia se da e se prosena godinja stopa rasta
PGDS-a kretati u rasponu 1-3%. Za realnu prognozu PGDS-a u narednom periodu usvojene su
sledee prosene stope rasta:
2006 - 2012.
2013 - 2019.
2020 - 2026.

3,0%
2,0%
1,0%

Bazna godina:
Godina izgradnje
Prva god. eksploatacije:
Ciljna godina:

2005.
2006.
2007.
2026.

Tabela 1.2

AB110
godina
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.

Prognozirane vrednosti PGDS za planski period

PA
7891
8207
8536
8877
9232
9602
9987

BUS
93
97
100
104
109
113
117

Deonica: Vrnjci - Trstenik

PGDS
LTV
STV
TTV
93
186
464
97
193
483
100
201
502
104
209
522
109
217
543
113
226
565
117
235
587

AV
557
579
603
627
652
678
705

ukupno
9284
9656
10042
10443
10862
11297
11748

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

2013.
2014.
2015.
2016.
2017.
2018.
2019.
2020.
2021.
2022.
2023.
2024.
2025.
2026.

Slika 1.2

10285
10594
10912
11239
11575
11922
12280
12525
12775
13030
13290
13556
13826
14103

121
125
128
132
136
140
144
147
150
153
156
159
163
166

121
125
128
132
136
140
144
147
150
153
156
159
163
166

strana 8 od 35

242
249
257
264
272
281
289
295
301
307
313
319
325
332

605
623
642
661
681
701
722
737
751
766
782
797
813
830

726
748
770
793
817
842
867
884
902
920
938
957
976
995

12100
12464
12837
13221
13617
14026
14446
14735
15029
15329
15635
15947
16266
16592

Prognozirane vrednosti PGDS za planski period

1.3 Struktura saobraajnog toka

Analiza strukture toka ukazuje na relativno stabilne vrednosti uea pojedinih kategorija vozila u
ukupnom saobraajnom toku. Ova struktura prikazana je u narednoj tabeli.

Tabela 1.3.1

PA
85%
PA

Procentualno uee pojedinih kategorija vozila u ukupnom saobraajnom toku

BUS
1%
BUS

LTV
1%

STV
2%
TV

TTV
5%

AV
6%
AV

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

85%

Tabela 1.3.2

godina
2006.
2026.

Slika 1.3

1%

8%

strana 9 od 35

6%

Uee pojedinih kategorija vozila u ukupnom saobraajnom toku u baznoj i ciljnoj godini

PA
7466
14103

BUS
102
166

Struktura saobraajnog toka

LTV
124
166

STV
252
332

TTV
452
830

AV
530
995

ukupno
8926
16592

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 10 od 35

2.

ANALIZA USLOVA SAOBRAAJA NA POSTOJEEM PUTU ZA DOSTIGNUTE I

PERSPEKTIVNE SAOBRAAJNE TOKOVE, RADI OCENE FUNKCIONALNIH POTREBA ZA
POBOLJANJEM NU I/ILI IZGRADNJOM DODATNIH PROPUSNIH KAPACITETA
2.1 Metodoloki postupak prorauna praktinog kapaciteta
Za poterebe utvrivanja praktinog kapaciteta posmatrane deonice (odseka) puta korien je NOVOKLASINI4 postupak.
2.1.1 Dvotrani putevi
C = VC gC

[obrazac 10.17]

gde je:
VC
- brzina pri praktinom kapacitetu
gC
- gustina pri praktinom kapacitetu

VC = VCo FT FBS FV(a / b)

[obrazac 10.18]

gde je:
VCo- brzina pri baznom kapacitetu osnovnog odseka dvotranog puta u praktino idealnim uslovima
FT - faktor uticaja irine trake na brzinu pri kapacitetu
FBS - faktor uticaja bonih smetnji na brzinu pri kapacitetu
FV(a/b) - faktor uticaja neravnomernosti toka po smerovima na brzinu pri kapacitetu

gC = gCo FKV Fg(a / b)

[obrazac 10.22]

gde je:
gCo
- gustina pri baznom kapacit. osnovnog odseka dvotranog puta u praktino idealnim uslovima
Fg (a/b) - faktor uticaja neravnomernosti saobraaja po smerovima na gustinu pri kapacitetu
FKV - faktor uticaja komercijalnih vozila na gustinu toka pri kapcitetu

Eksploatacione brzine po odsecima za osnovne vrste vozila:

qm,j

R P
Vei = Vsli
( Vsli VC ) ( 1 R ) +
C
100

gde je:
Vsli
- brzina vozila u slobodnom toku
VC
- brzina toka pri kapacitetu
C
- praktini kapacitet
i
- osnovna vrsta vozila
qm
- merodavni vrni protok
qj
- protok u klasi j koji vai za (qm,j/C 1)
P
- procenat ukupne duine deonice na kojoj postoji dovoljna preglednost za bezbedno preticanje
R
- redukovani faktor uticaja preglednosti na eksploatacione brzine
4

Postupak detaljno obrazloen u knjizi: Kuzovi Lj., Kapacitet i nivo usluge drumskih saobraajnica,
Beograd 2000.

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 11 od 35

Prosene eksploataciona brzine po odsecima za ukupan tok:

n

Ve = Vei K i
i =1

gde je:
Ki
- koeficijent uea osnovnih vrsta vozila u merodavnom vrnom toku qm
2.1.2 Auto-put
C = VC gC

[obrazac 5.11]

gde je:
VC
- brzina pri praktinom kapacitetu
gC
- gustina pri praktinom kapacitetu

VC = VCo FT FBS FN FV

[obrazac 5.12]

gde je:
VCo- brzina pri baznom kapacitetu osnovnog odseka auto-puta u praktino idealnim uslovima
FT - faktor uticaja irine trake na brzinu pri kapacitetu
FBS - faktor uticaja bonih smetnji na brzinu pri kapacitetu
FN
- faktor uticaja broja traka na brzinu pri kapacitetu
FV
- faktor uticaja karakteristika vozaa na brzinu pri kapacitetu
gC = gCo N FKV

[obrazac 5.15]

gde je:
gCo
- gustina pri baznom kapacit. osnovnog odseka auto-puta u praktino idealnim uslovima
N
- broj traka u jednom smeru
FKV - faktor uticaja komercijalnih vozila na gustinu toka pri kapcitetu

Eksploatacione brzine po odsecima za osnovne vrste vozila:

qm,j

Vei = Vsli
( Vsli VC )
C

gde je:
Vsli
- brzina vozila u slobodnom toku
VC
- brzina toka pri kapacitetu
C
- praktini kapacitet
i
- osnovna vrsta vozila
qm
- merodavni vrni protok
qj
- protok u klasi j koji vai za (qm,j/C 1)
Prosene eksploataciona brzine po odsecima za ukupan tok:
n

Ve = Vei K i
i =1

gde je:
Ki
- koeficijent uea osnovnih vrsta vozila u merodavnom vrnom toku qm

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 12 od 35

2.2 Analiza uslova saobraaja na postojeem DP putu za dotignute

saobraajne tokove
2.2.1 Analiza slobodnih brzina po odsecim

Tabela 2.2.1.1 Slobodne brzine na odseku 1

ODSEK 1
irina trake
Minimal. radijus
Stanje kolovoza
Uzduni nagib
Slobodna brzina

T
Rmin
SK
UN
Vsl

3,00
550
3
0,37
72,95

[m]
[m]
[-]
[%]
[km/h]

PA
75
110
88
108
75

BUS
70
100
78
88
70

TV
65
90
73
80
65

AV
60
80
68
75
60

[m]
[m]
[-]
[%]
[km/h]

PA
75
100
88
104
75

BUS
70
90
78
84
70

TV
65
80
73
79
65

AV
60
70
68
73
60

Tabela 2.2.1.2 Slobodne brzine na odseku 2

ODSEK 2
irina trake
Minimal. radijus
Stanje kolovoza
Uzduni nagib
Slobodna brzina

T
Rmin
SK
UN
Vsl

3,00
450
3
1,15
72,95

2.2.2 Praktian kapacitet po odsecima

Tabela 2.2.2.1 Praktian

kapacitet na
odseku 1

ODSEK 1
Vsl > 70
Brzina pri praktinom kapacitetu
VCo
FT
FBS
72,5
0,88
0,90
Gustina pri praktinom kapacitetu
gCo
Fg a/b
FKV
39,45
0,923
0,952
Praktian kapacitet

standardan sluaj
FV a/b
1,034

VC
59,37

[km/h]

gC
34,66

[voz/km]

C
2058

[voz/h]

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

Tabela 2.2.2.2 Praktian
kapacitet na
odseku 2

Tabela 2.2.2

Vsl > 70
ODSEK 2
km/h
Brzina pri praktinom
kapacitetu
VCo
FT
FBS
72,5
0,88
0,90
Gustina pri praktinom kapacitetu
gCo
Fg a/b
FKV
39,45
0,923
0,952
Praktian kapacitet

Praktian kapacitet po
odsecima

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2

Vc
59,37
59,37

strana 13 od 35

standardan sluaj
FV a/b
1,034

VC
59,37

[km/h]

gC
34,66

[voz/km]

C
2058

[voz/h]

gc
34,66
34,66

C
2058
2058

[voz/h]
[voz/h]

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 14 od 35

2.2.3 Merodavno saobraajno optereenje

Tabela 2.2.3

Merodavno saobraajno
optereenje

Godina
prva `07.
ciljna `26.

PGDS
8367
11831

K
0,12
0,12

FV
0,9
0,9

VeAV
59,66
59,51
59,66
59,51

Ve
64,52
61,46
65,62
62,49

qmer
1116
1577

2.2.4 Eksploatacione brzine

Tabela 2.2.4

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2

Prosena eksploatacione brzina svih vrsta vozila

Godina
prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.

VePA
65,23
61,71
66,56
62,96

VeBUS
63,62
61,20
64,26
61,81

VeTV
61,96
60,66
61,96
60,66

[km/h]
[km/h]
[km/h]
[km/h]

2.3 Funkcionalno vrednovanje uslova saobraaja na postojeem DP

Tabela 2.3.1

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2

Tabela 2.3.2

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2

Odnos merodavnog saobraajnog optereenja i praktianog kapaciteta

Godina
prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.

qm/C
0,54
0,77
0,54
0,77

qm/C
< 0,30
< 0,62
< 0,30
< 0,62

NU
A(B)
D
A(B)
D

Uslovi
nezadovoljava
nezadovoljava
nezadovoljava
nezadovoljava

Kriterijumske i stvarne prosene eksploatacione brzina svih vrsta vozila

Godina
prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.

Ve
64,52
61,46
65,62
62,49

Ve
> 90
> 75
> 90
> 75

NU
A(B)
D
A(B)
D

Uslovi
nezadovoljava
nezadovoljava
nezadovoljava
nezadovoljava

Funkcionalnim vrednovanjem uslova saobraaja u prvoj godini eksploatacije na postojeoj deonici

puta ocenjeno je da su vrednosti pokazatelja nivoa usluge nezadovoljavajui i da postojea deonica
nije u stanju da odgovori dostignutim i perspektivnim saobraajnim potrebama.
U nastavku, postupkom funkcionalnog vrednovanja razmatraju se dva reenja u cilju poveanja
propusnih kapaciteta:
-

rekonstrukcija postojeeg dvotranog puta

izgradnja auto-puta sa N = 2+2 saobraajne trake

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 15 od 35

2.4 Analiza uslova saobraaja na novoizgraenom AP za dostignute i

perspektivne saobraajne tokove
Osnovni podaci za deonicu:
-

Vrsta puta:
Tip deonice:
Deonica sadri:
Duina:
Znaaj puta u mrei:
Kontrola pristupa:

auto-put 2+2 saobraajne trake

vangradska
3 odseka
6,42 km
magistralni II reda
sa kontrolom

Detaljni podaci za deonicu:

Odsek 1

Odsek 2

3,60

1,21

2+2

2+2

[m]
[m]
[m]

3,25
9,00
1,00

3,25
9,00
1,00

[%]

asfalt
1
0

asfalt
1
0

Duina

[km]

Broj saobraajnih traka

irina saobraajne trake

irina kolovoza (jedna strana AP)
Udaljenost bonih smetnji

Vrsta kolovoznog zastora

Stanje kolovoza
Stepen istroenosti kolovoza

Uzduni nagib
Smer UN

[%]

1,00

1,00

Minimalan radijus horizontalne krivine

Prosena zakrivljenost

[m]
[/100 m]

600
0,90

600
2,00

Preglednost za bezbedno preticanje

[%]

100

100

Karakter terena
Nadmorska visina

[m]

ravn.
180

ravn.
180

Ograniena brzina Vog

Slobodna brzina Vs

[km/h]
[km/h]

Karakter odseka

vangr.

vangr.

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 16 od 35

2.4.1 Analiza slobodnih brzina po odsecima

Tabela 2.5.1.1 Slobodne brzine na odseku 1

ODSEK 1
irina trake
Minimal. radijus
Stanje kolovoza
Uzduni nagib
Slobodna brzina

T
Rmin
SK
UN
Vsl

3,25
600
1
1,00
100,25

[m]
[m]
[-]
[%]
[km/h]

PA
110
110
135
105
105

BUS
90
100
125
85
85

TV
80
90
120
80
80

AV
75
80
115
75
75

PA
110
110

BUS
90
100

TV
80
90

AV
75
80

135
105
105

125
85
85

120
80
80

115
75
75

Tabela 2.5.1.2 Slobodne brzine na odseku 2

ODSEK 2
irina trake
Minimal. radijus
Stanje kolovoza
Uzduni nagib
Slobodna brzina

T
Rmin
SK
UN
Vsl

3,25
600
1
1,00
100,25

[m]
[m]
[-]
[%]
[km/h]

2.4.2 Praktian kapacitet po odsecima

Tabela 2.5.2.1 Praktian kapacitet na odseku 1

ODSEK 1
Vsl > 70
Brzina pri praktinom kapacitetu
VCo
FT
FBS
77,6
0,950
0,970
Gustina pri praktinom kapacitetu
gCo
N
FKV
28,37
2
0,955
Praktian kapacitet

standardan sluaj
FN
1,000

FV
0,900

VC
64,36

[km/h]

gC
54,19

[voz/km]

C
3488

[voz/h]

Tabela 2.5.2.2 Praktian kapacitet na odseku 2

ODSEK 2
Vsl > 70
Brzina pri praktinom kapacitetu
VCo
FT
FBS
77,6
0,950
0,970
Gustina pri praktinom kapacitetu
gCo
N
FKV
28,37
2
0,955
Praktian kapacitet

standardan sluaj
FN
1,000
-

FV
0,900

VC
64,36

[km/h]

gC
54,19

[voz/km]

C
3488

[voz/h]

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

Tabela 2.5.2

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2

strana 17 od 35

Praktian kapacitet po odsecima

Vc
64,36
64,36

gc
54,19
54,19

C
3488
3488

[voz/h]
[voz/h]

2.4.3 Merodavno saobraajno optereenje

Tabela 2.5.3

Merodavno saobraajno
optereenje

Godina
prva `07.
ciljna `26.

PGDS
8367
11831

K
0,12
0,12

FV
0,9
0,9

VeAV
73,30
72,55
73,30
72,55

Ve
94,51
91,99
94,51
91,99

qmer
1116
1577

2.4.4 Eksploatacione brzine

Tabela 2.5.4

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2

Prosena eksploatacione brzina svih vrsta vozila

Godina
prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.

VePA
98,50
95,65
98,50
95,65

VeBUS
81,70
80,25
81,70
80,25

VeTV
77,50
76,40
77,50
76,40

[km/h]
[km/h]
[km/h]
[km/h]

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

3.

strana 18 od 35

FUNKCIONALNO VREDNOVANJE USLOVA SAOBRAAJA ZA PREDLOENA REENJA

3.1 Auto-put
Tabela 3.2.1

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2
Tabela 3.2.2

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2

Odnos merodavnog saobraajnog optereenja i praktianog kapaciteta

Godina
prva
ciljna
prva
ciljna

qm/C
0,16
0,23
0,16
0,23

qm/C
< 0,30
< 0,62
< 0,30
< 0,62

NU
A(B)
D
A(B)
D

Uslovi
zadovoljava
zadovoljava
zadovoljava
zadovoljava

Kriterijumske i stvarne prosene eksploatacione brzina svih vrsta vozila

Godina
prva
ciljna
prva
ciljna

Ve
94,51
91,99
94,51
91,99

Ve
> 95
> 75
> 95
> 75

NU
A(B)
D
A(B)
D

Uslovi
podnoljivi
zadovoljava
podnoljivi
zadovoljava

Postupkom funkcionalnog vrednovanja ocenjeno je da izgradnja nove deonice auto-puta zadovoljava

zahtevane vrednosti pokazatelja NU u prvoj i ciljnoj godini eksploatacije.
U nastavku rada ispituje se ekonomska opravdanost realizacije reenja predloenih postupkom
funkcionalnog vrednovanja.

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

4.

strana 19 od 35

OCENA EKONOMSKE OPRAVDANOSTI POBOLJANJA NU I/ILI IZGRADNJA DODATNIH

PROPUSNIH KAPACITETA U VREMENSKOJ DINAMICI

4.1 Analiza trokova eksploatacije razmatranih mrea

4.1.1 Jedininih trokovi eksploatacije u stvarnim uslovima
Ovi trokovi mogu se podeliti na dve grupe:
-

koji direktno zavise od upotrebe vozila, tzv. trokovi potronje;

koji delimino zavise od upotrebe vozila, a delimino od vremena i iskorienja vozila, tzv.
vremensko zavisni trokovi.

U prvu grupu spadaju trokovi goriva, ulja, guma i odravanja i opravki, dok u drugu grupu spadaju:
amortizacija, kamata, lini dohodci vozaa, opti trokovi uprave, osiguranje, saobraajna dozvola i
registracija.
Jedinini trokovi eksploatacije dobijeni su korienjem modela sa popravnim faktorima.
Obrazac za proraun jedininih trokova potronje po jednom kilometru u stvarnim putnim i
saobraajima uslovima:
TST = TJT fu f fK fSK fV [din./km]
Popravni faktori koji se koriste pri raunanju ovih stalnih trokova su redom:
fU - popravni faktor u zavisnosti od uspona i padova na putu. Posebno se uzima vrednost za
potronju goriva, dok se za potronju ulja, pneumatika i odravanje i opravku vozila uzima priblino
ista vrednost;
f - popravni faktor u zavisnosti od zakrivljenosti puta. Posebno se uzimaju vrednosti faktora za
potronju pneumatika, dok se priblino iste vrednosti uzimaju za potronju goriva, ulja i odravanje i
opravku vozila;
fK - popravni faktor kojim se iskazuje uticaj habajueg sloja na trokove. Zavisi od vrste gornjeg
noseeg sloja (asfalt, beton, rasuti materijali, kamen, tucanik, itd.);
fSK - popravni faktor kojim se iskazuje uticaj stanja habajueg sloja;
fV - popravni faktor koji iskazuje meusobni saobraajni uticaj. Predstavlja razliku slobodnih i
eksploatacionih brzina.
Na osnovu ovog obrasca, izraunati su stalni trokovi ekploatacije po jednom kilometru po odsecima
za mreu bez i sa investicijama, za prvu i ciljnu godinu.

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 20 od 35

Postojea deonica DP, mrea bez investicija (MBI), ODSEK 1, 2007.

Vrsta vozila: PA
Ve = 65,23 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 0,37
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

1,57
0,15
0,16
0,17
2,05
2,86
4,91

1,000
1,000
1,000
1,000

6,75
1,27
1,10
0,90
10,02
26,27
36,29

1,000
1,000
1,000
1,000

8,54
1,78
1,66
0,62
12,60
26,83
39,43

1,000
1,000
1,000
1,000

12,27
3,31
2,60
0,83
19,01
43,70
62,71

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 3

Vsl = 75

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,880
1,420

1,058
1,227
1,227
1,227

fB

fK

fSK

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 3

Vsl = 70

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,060
1,110

1,041
1,142
1,142
1,142

fB

fK

fSK

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 3

Vsl = 65

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,060
1,110

1,026
1,089
1,089
1,089

Vrsta vozila: AV
Ve = 59,66 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 0,37
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fSK

Vrsta vozila: TV
Ve = 61,96 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 0,37
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fK

Vrsta vozila: BUS Ve = 63,62 km/h

Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 0,37
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fB

1,000
1,000
1,000
1,000

fB

fK

fSK

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 3

Vsl = 60

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,060
1,120

1,001
1,006
1,006
1,006

Stvarni
trokovi
[din/km]
1,74
0,19
0,37
0,30
2,60
2,86
5,46

Stvarni
trokovi
[din/km]
7,38
1,52
1,33
1,14
11,37
26,27
37,64

Stvarni
trokovi
[din/km]
9,20
2,04
1,92
0,75
13,91
26,83
40,74

Stvarni
trokovi
[din/km]
12,90
3,50
2,77
0,94
20,11
43,70
63,81

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 21 od 35

Postojea deonica DP, mrea bez investicija (MBI), ODSEK 2, 2007.

Vrsta vozila: PA
Ve = 66,56 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,15
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

1,57
0,15
0,15
0,17
2,04
2,82
4,86

1,003
1,000
1,000
1,000

6,75
1,26
1,12
0,90
10,03
26,11
36,14

1,031
1,000
1,000
1,000

8,54
1,78
1,66
0,62
12,60
26,83
39,43

1,095
1,000
1,000
1,000

12,27
3,31
2,60
0,83
19,01
43,70
62,71

fV

PZ = 3,70

asfalt

SK = 3

Vsl = 75

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,880
1,420

1,048
1,188
1,188
1,188

fB

fK

fSK

fV

PZ = 3,70

asfalt

SK = 3

Vsl = 70

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,060
1,110

1,037
1,127
1,127
1,127

fB

fK

fSK

fV

PZ = 3,70

asfalt

SK = 3

Vsl = 65

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,060
1,110

1,026
1,089
1,089
1,089

Vrsta vozila: AV
Ve = 59,66 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,15
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fSK

Vrsta vozila: TV
Ve = 61,96 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,15
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fK

Vrsta vozila: BUS Ve = 64,26 km/h

Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,15
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fB

1,165
1,000
1,000
1,000

fB

fK

fSK

fV

PZ = 3,70

asfalt

SK = 3

Vsl = 60

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,060
1,120

1,001
1,006
1,006
1,006

Stvarni
trokovi
[din/km]
1,73
0,19
0,34
0,29
2,55
2,82
5,37

Stvarni
trokovi
[din/km]
7,58
1,49
1,34
1,13
11,54
26,11
37,65

Stvarni
trokovi
[din/km]
10,07
2,04
1,92
0,75
14,78
26,83
41,61

Stvarni
trokovi
[din/km]
15,02
3,50
2,77
0,94
22,23
43,70
65,93

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 22 od 35

Postojea deonica DP, mrea bez investicija (MBI), ODSEK 1, 2026.

Vrsta vozila: PA
Ve = 61,71 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 0,37
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

1,58
0,16
0,13
0,17
2,04
2,98
5,02

1,000
1,000
1,000
1,000

6,75
1,33
1,05
0,88
10,01
26,86
36,87

1,000
1,000
1,000
1,000

8,46
1,80
1,61
0,61
12,48
27,05
39,53

1,000
1,000
1,000
1,000

12,27
3,32
2,59
0,83
19,01
43,75
62,76

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 3

Vsl = 75

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,880
1,420

1,085
1,330
1,330
1,330

fB

fK

fSK

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 3

Vsl = 70

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,060
1,110

1,057
1,195
1,195
1,195

fB

fK

fSK

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 3

Vsl = 65

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,060
1,110

1,030
1,104
1,104
1,104

Vrsta vozila: AV
Ve = 59,51 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 0,37
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fSK

Vrsta vozila: TV
Ve = 60,66 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 0,37
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fK

Vrsta vozila: BUS Ve = 61,20 km/h

Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 0,37
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fB

1,000
1,000
1,000
1,000

fB

fK

fSK

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 3

Vsl = 60

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,060
1,120

1,002
1,009
1,009
1,009

Stvarni
trokovi
[din/km]
1,80
0,22
0,33
0,32
2,67
2,98
5,65

Stvarni
trokovi
[din/km]
7,49
1,67
1,33
1,17
11,66
26,86
38,52

Stvarni
trokovi
[din/km]
9,15
2,09
1,88
0,75
13,87
27,05
40,92

Stvarni
trokovi
[din/km]
12,91
3,52
2,77
0,94
20,14
43,75
63,89

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 23 od 35

Postojea deonica DP, mrea bez investicija (MBI), ODSEK 2, 2026.

Vrsta vozila: PA
Ve = 62,96 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,15
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

1,58
0,16
0,14
0,17
2,05
2,94
4,99

1,003
1,000
1,000
1,000

6,75
1,31
1,06
0,88
10,00
26,71
36,71

1,031
1,000
1,000
1,000

8,46
1,80
1,61
0,61
12,48
27,05
39,53

1,095
1,000
1,000
1,000

12,27
3,32
2,59
0,83
19,01
43,75
62,76

fV

PZ = 3,70

asfalt

SK = 3

Vsl = 75

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,880
1,420

1,075
1,293
1,293
1,293

fB

fK

fSK

fV

PZ = 3,70

asfalt

SK = 3

Vsl = 70

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,060
1,110

1,053
1,182
1,182
1,182

fB

fK

fSK

fV

PZ = 3,70

asfalt

SK = 3

Vsl = 65

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,060
1,110

1,030
1,104
1,104
1,104

Vrsta vozila: AV
Ve = 59,51 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,15
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fSK

Vrsta vozila: TV
Ve = 60,66 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,15
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fK

Vrsta vozila: BUS Ve = 61,81 km/h

Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,15
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fB

1,165
1,000
1,000
1,000

fB

fK

fSK

fV

PZ = 3,70

asfalt

SK = 3

Vsl = 60

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,050
1,050
1,060
1,120

1,002
1,009
1,009
1,009

Stvarni
trokovi
[din/km]
1,79
0,22
0,34
0,31
2,66
2,94
5,60

Stvarni
trokovi
[din/km]
7,69
1,63
1,33
1,15
11,80
26,71
38,51

Stvarni
trokovi
[din/km]
10,02
2,09
1,88
0,75
14,74
27,05
41,79

Stvarni
trokovi
[din/km]
15,04
3,52
2,77
0,94
22,27
43,75
66,02

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 24 od 35

sa investicijama (MSI), ODSEK 1, 2007.

Vrsta vozila: PA
Ve = 98,50 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

1,57
0,13
0,27
0,17
2,14
2,04
4,18

1,000
1,000
1,000
1,000

7,00
0,85
1,58
1,06
10,49
22,45
32,94

1,020
1,000
1,000
1,000

9,92
1,43
2,38
0,70
14,43
24,42
38,85

1,070
1,000
1,000
1,000

13,75
2,76
3,61
0,92
21,04
40,17
61,21

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 1

Vsl = 105

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,060
1,078
1,078
1,078

fB

fK

fSK

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 1

Vsl = 85

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,075
1,078
1,078
1,078

fB

fK

fSK

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 1

Vsl = 80

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,025
1,048
1,048
1,048

Vrsta vozila: AV
Ve = 73,30 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fSK

Vrsta vozila: TV
Ve = 77,50 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fK

Vrsta vozila: BUS Ve = 81,70 km/h

Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fB

1,180
1,000
1,000
1,000

fB

fK

fSK

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 1

Vsl = 75

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,034
1,065
1,065
1,065

Stvarni
trokovi
[din/km]
1,66
0,14
0,29
0,18
2,27
2,04
4,31

Stvarni
trokovi
[din/km]
7,68
0,92
1,70
1,14
11,44
22,45
33,89

Stvarni
trokovi
[din/km]
10,88
1,50
2,49
0,73
15,60
24,42
40,02

Stvarni
trokovi
[din/km]
16,78
2,94
3,84
0,98
24,54
40,17
64,71

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 25 od 35

Novoizgraena deonica AP, mrea sa investicijama (MSI), ODSEK 2, 2007.

Vrsta vozila: PA
Ve = 98,50 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

1,57
0,13
0,27
0,17
2,14
2,04
4,18

1,000
1,000
1,000
1,000

7,00
0,85
1,58
1,06
10,49
22,45
32,94

1,020
1,000
1,000
1,000

9,92
1,43
2,38
0,70
14,43
24,42
38,85

1,070
1,000
1,000
1,000

13,75
2,76
3,61
0,92
21,04
40,17
61,21

fV

PZ = 2,00

asfalt

SK = 1

Vsl = 105

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,060
1,078
1,078
1,078

fB

fK

fSK

fV

PZ = 2,00

asfalt

SK = 1

Vsl = 85

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,075
1,078
1,078
1,078

fB

fK

fSK

fV

PZ = 2,00

asfalt

SK = 1

Vsl = 80

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,025
1,048
1,048
1,048

Vrsta vozila: AV
Ve = 73,30 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fSK

Vrsta vozila: TV
Ve = 77,50 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fK

Vrsta vozila: BUS Ve = 81,70 km/h

Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fB

1,180
1,000
1,000
1,000

fB

fK

fSK

fV

PZ = 2,00

asfalt

SK = 1

Vsl = 75

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,034
1,065
1,065
1,065

Stvarni
trokovi
[din/km]
1,66
0,14
0,29
0,18
2,27
2,04
4,31

Stvarni
trokovi
[din/km]
7,68
0,92
1,70
1,14
11,44
22,45
33,89

Stvarni
trokovi
[din/km]
10,88
1,50
2,49
0,73
15,60
24,42
40,02

Stvarni
trokovi
[din/km]
16,78
2,94
3,84
0,98
24,54
40,17
64,71

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 26 od 35

Novoizgraena deonica AP, mrea sa investicijama (MSI), ODSEK 1, 2026.

Vrsta vozila: PA
Ve = 95,65 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

1,57
0,12
0,25
0,17
2,11
2,10
4,21

1,000
1,000
1,000
1,000

6,94
0,86
1,54
1,04
10,38
22,69
33,07

1,000
1,020
1,000
1,000

9,79
1,45
2,33
0,70
14,27
24,58
38,85

1,070
1,000
1,000
1,000

13,62
2,79
3,54
0,91
20,86
40,34
61,20

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 1

Vsl = 105

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,079
1,133
1,133
1,133

fB

fK

fSK

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 1

Vsl = 85

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,088
1,092
1,092
1,092

fB

fK

fSK

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 1

Vsl = 80

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,036
1,069
1,069
1,069

Vrsta vozila: AV
Ve = 72,55 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fSK

Vrsta vozila: TV
Ve = 76,40 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fK

Vrsta vozila: BUS Ve = 80,25 km/h

Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fB

1,180
1,000
1,000
1,000

fB

fK

fSK

fV

PZ = 0,90

asfalt

SK = 1

Vsl = 75

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,038
1,072
1,072
1,072

Stvarni
trokovi
[din/km]
1,69
0,14
0,28
0,19
2,30
2,10
4,40

Stvarni
trokovi
[din/km]
7,55
0,96
1,68
1,14
11,33
22,69
34,02

Stvarni
trokovi
[din/km]
10,85
1,55
2,49
0,75
15,64
24,58
40,22

Stvarni
trokovi
[din/km]
16,68
2,99
3,79
0,98
24,44
40,34
64,78

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 27 od 35

Novoizgraena deonica AP, mrea sa investicijama (MSI), ODSEK 2, 2026.

Vrsta vozila: PA
Ve = 95,65 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

1,57
0,12
0,25
0,17
2,11
2,10
4,21

1,000
1,000
1,000
1,000

6,94
0,86
1,54
1,04
10,38
22,69
33,07

1,000
1,020
1,000
1,000

9,79
1,45
2,33
0,70
14,27
24,58
38,85

1,070
1,000
1,000
1,000

13,62
2,79
3,54
0,91
20,86
40,34

fV

PZ = 2,00

asfalt

SK = 1

Vsl = 105

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,079
1,133
1,133
1,133

fB

fK

fSK

fV

PZ = 2,00

asfalt

SK = 1

Vsl = 85

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,088
1,092
1,092
1,092

fB

fK

fSK

fV

PZ = 2,00

asfalt

SK = 1

Vsl = 80

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,036
1,069
1,069
1,069

Vrsta vozila: AV
Ve = 72,55 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD

fSK

Vrsta vozila: TV
Ve = 76,40 km/h
Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fK

Vrsta vozila: BUS Ve = 80,25 km/h

Vrsta
J.T.I.U
fU
troka
[din/km]
UN = 1,00
Gorivo
Ulje
Gume
Odr i opr
UKUPNO
A,K,R,LD
SVEGA

fB

1,180
1,000
1,000
1,000

fB

fK

fSK

fV

PZ = 2,00

asfalt

SK = 1

Vsl = 75

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,000
1,000
1,000
1,000

1,038
1,072
1,072
1,072

Stvarni
trokovi
[din/km]
1,69
0,14
0,28
0,19
2,30
2,10
4,40

Stvarni
trokovi
[din/km]
7,55
0,96
1,68
1,14
11,33
22,69
34,02

Stvarni
trokovi
[din/km]
10,85
1,55
2,49
0,75
15,64
24,58
40,22

Stvarni
trokovi
[din/km]
16,68
2,99
3,79
0,98
24,44
40,34

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

SVEGA

strana 28 od 35

61,20

64,78

Tabela 4.1.1.1 Jedinini trokovi eksploatacije motornih vozila pri stvarnim uslovima na postojeoj deonici DP

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2

Godina

PA

BUS

TV

AV

prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.

5,46
5,65
5,37
5,60

37,64
38,52
37,65
38,51

40,74
40,92
41,61
41,79

63,81
63,89
65,93
66,02

Tabela 4.1.1.2 Jedinini trokovi eksploatacije motornih vozila pri stvarnim uslovima na rekonstruisanoj deonici DP

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2

Godina

PA

BUS

TV

AV

prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.

4,50
4,73
4,43
4,67

33,98
34,25
33,97
34,24

38,82
38,82
39,76
39,76

61,22
61,22
64,35
64,39

Tabela 4.1.1.3 Jedinini trokovi eksploatacije motornih vozila pri stvarnim uslovima na novoizgraenoj deonici AP

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2

Godina

PA

BUS

TV

AV

prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.

4,31
4,40
4,31
4,40

33,89
34,02
33,89
34,15

40,02
40,22
40,02
40,22

64,71
64,78
64,71
64,78

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 29 od 35

4.1.2 Jedinini trokovi saobraajnih nezgoda

Proraun se vri mnoenjem prosenog (jedininog) broja nezgoda sa prosenom (jedininom) cenom
nezgode.
Tsn = Ni C [din/km godinje]
T
Ni
C

- trokovi saobraajnih nezgoda

- prosean broj saobraajnih nezgoda po kilometru
- prosena cena saobraajne nezgode

Jedinina cena saobraajne nezgode iznosi 240.000 Din. (3.000 ).

Broj saobraajnih nezgoda nalazi se primenom modela5:
N2 tr =

NAP =

(B

(B

PGDS0,2508 C1W D1S 1 F1 F2 F3 F4 nezgoda

km godinje
1.609

PGDS0,2508 C1W D1S 1 FAP nezgoda

km godinje
1,609

gde oznake Fi predstavljaju korekcione faktore uticaja na broj nezgoda:

F1
- korekcioni faktor zavistan od nacina kontrole prilaza;
F2
- faktor uticaja uzduznog nagiba na kome postoji potreba za dodatnom trakom;
F3
- korekcioni faktor uticaja horizontalnih krivina;
F4
- korekcioni faktor kombinovanog uticaja horizontalne krivine i uzduznog nagiba;
FAP - korekcioni faktor uticaja auto-puta na broj nezgoda
Ostali koeficijenti primenjenog modela iznose:
B1 = 0,5692
C1 = 0,9417
D1 =0,9675

W = 9,0223

S = 1,6404

Model detaljno objanjen u knjizi: Kuzovi Lj., Utvrivanje potreba i opravdanosti izdvajanja
tranzitnog saobraaja sa gradskih arterija izgradnjom obilaznica, Beograd 1997.

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 30 od 35

Tabela 4.1.2.1 Jedinini broj saobraajnih nezgoda

Mrea
DP - MBI

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2
ODSEK 1

AP - MSI
ODSEK 2

Godina
prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.

F1
1,12
1,12
1,12
1,12
0,40
0,40
0,40
0,40

F2
1,00
1,00
1,00
1,00
-

F3
1,00
1,00
1,00
1,00
-

F4
1,00
1,00
1,00
1,00
-

Ni
1,4
1,6
1,4
1,6
0,5
0,6
0,5
0,6

Tabela 4.1.2.2 Jedinini trokovi saobraajnih nezgoda

Mrea
DP - MBI

Odsek
ODSEK 1
ODSEK 2
ODSEK 1

AP - MSI
ODSEK 2

Godina
prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.

Ni
1,4
1,6
1,4
1,6
0,5
0,6
0,5
0,6

C
240.000 Din.
240.000 Din.
240.000 Din.
240.000 Din.
240.000 Din.
240.000 Din.
240.000 Din.
240.000 Din.

Tsno
336.000,00 Din.
384.000,00 Din.
336.000,00 Din.
384.000,00 Din.
120.000,00 Din.
144.000,00 Din.
120.000,00 Din.
144.000,00 Din.

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 31 od 35

4.1.3 Jedinini trokovi odravanja puta

Trokovi odrzavanja puta mogu se podeliti na:
- trokove redovnog odravanja
- trokove investicionog odravanja
- trokove zimskog odravanja
Trokovi redovnog odravanja izraunavaju se prema obrascu:
Tro = A + B PGDS [din/km godinje]
gde je:
A
- deo trokova koji je zavistan od vrste kolovoza i eljenog standarda odravanja
B
- predstavlja deo trokova koji je u direktnoj zavisnosti od veliine saobraajnog toka
Kod dvotranih puteva primenjuje se laki asfalt, pa je:
Za auto-puteve primenjuje se teki asfalt, pa je:

A = 5.000 , a B = 1,5
A = 4.000 , a B = 0,5

Tabela 4.1.3.1 Jedinini trokovi redovnog odravanja

DP
AP

PGDS
8367
11948
8367
11948

A
5.000
5.000
4.000
4.000

B
1,5
1,5
0,5
0,5

Tro
412.551 Din.
417.922 Din.
648.367 Din.
651.948 Din.

Trokovi investicionog odravanja zavise od vrste kolovoza i od vremenskog intervala intervencije.

Investiciono odravanje na mrei bez investicija (DP) se vri na 4 godine i iznosi:
Tino = E(4) = 15.000 (/km god)
Investiciono odravanje na mrezi sa investicijama (AP) se vri na 6 godina i iznosi:
Tino = E(6) = 30.000 (/km god)

Tabela 4.1.3.2 Jedinini trokovi investicionog odravanja

Vrsta puta
DP
AP

E(t)
15.000
30.000

t
4 godine
6 godine

Tino
1.200.000 Din.
2.400.000 Din.

Trokovi zimskog odravanja zavise od vrste kolovoza i nadmorske visine na kojoj se deonica
nalazi. Obzirom da se radi o putu sa savremenim kolovozom, vrednost jedininih trokova za zimsko
odravanje iznosi: Tm = 2500 [/km god], na dvotranom putu dok za AP ovu vrednost treba uveati za
priblino tri puta.

Tabela 4.1.3.3 Jedinini trokovi zimskog odravanja

Vrsta puta
DP
AP

n. v.
H <200 m
H <200 m

Z
2.500
7.500

Tzo
200.000 Din.
600.000 Din.

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 32 od 35

U narednim tabelama prikazane su vrednosti jedininih trokova odravanja. Ove vrednosti su jednake
za sve odseke. Ukupni trokovi se dobijaju mnoenjem sa duinom deonice [km].
Tabela 4.1.3.4 Jedinini trokovi redovnog, investicionog i zimskog odravanja

mrea
DP - MBI
AP - MSI

godina
prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.

Tro
412.551 Din.
417.922 Din.
648.367 Din.
651.948 Din.

Tabela 4.1.3.5 Jedinini trokovi odravanja za predloene varijante

godina
prva `07.
ciljna `26.

MBI - DP
1.812.551 Din.
1.817.922 Din.

MSI - AP
3.648.367 Din.
3.651.948 Din.

Tino
1.200.000 Din.
1.200.000 Din.
2.400.000 Din.
2.400.000 Din.

Tzo
200.000 Din.
200.000 Din.
600.000 Din.
600.000 Din.

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 33 od 35

4.2 Ulazni podaci za proraun pokazatelja ekonomske opravdanosti

predloenih reenja6
Tabela 4.2.1

godina
prva `07.
ciljna `26.

Tabela 4.2.2

Vrsta
mree
MBI - DP
MSI - AP

Tabela 4.2.3

Vrsta
mree
MBI - DP
MSI - AP

Tabela 4.2.4

godina
prva `07.
ciljna `26.

Tabela 4.2.5

godina
prva `07.
ciljna `26.

PGDS

PA
6860
9798

BUS

TV
921
1314

84
119

AV
502
717

ukupno
8367
11948

Eksploatacione brzine na deonici

Godina

PA

BUS

TV

AV

prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.

63
58
99
96

61
58
82
80

59
58
78
76

56
56
73
73

Jedinini trokovi na deonici

Godina

PA

BUS

TV

AV

prva `07.
ciljna `26.
prva `07.
ciljna `26.

5,57
5,81
4,31
4,40

38,62
39,71
33,89
34,08

41,55
41,77
40,02
40,22

66,03
65,87
64,71
64,78

Jedinini trokovi saobraajnih nezgoda

MBI - DP
390.168,22 Din.
450.205,61 Din.

MSI - AP
120.000,00 Din.
144.000,00 Din.

Jedinini trokovi odravanja puta

MBI - DP
1.812.551 Din.
1.817.922 Din.

Podaci su punderisani za celu deonicu

MSI - AP
3.648.367 Din.
3.651.948 Din.

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

strana 34 od 35

4.3 Pokazatelji ekonomske opravdanosti predloenih reenja

Tabela 4.3.2

Godina
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
2015.
2016.
2017.
2018.
2019.
2020.
2021.
2022.
2023.
2024.
2025.
2026.

Pregled trokova i koristi za novoizgraenu deonicu AP

Ekonomski trokovi
graenja
[din/god.]

Ekonomske koristi
[din/god.]

903.936.000

Diskontovane vrednosti
Trokovi graenja
Ekonomske koristi
[din/god.]
[din/god.]
941.464.449

54.490.738
55.862.646
57.268.830
58.710.134
60.187.425
61.701.588
63.253.531
64.844.184
66.474.501
68.145.457
69.858.052
71.613.309
73.412.278
75.256.032
77.145.673
79.082.326
81.067.147
83.101.318
85.186.051
87.322.584
SUMA =

54.490.738
53.635.861
52.794.153
51.965.409
51.149.429
50.346.018
49.554.982
48.776.130
48.009.275
47.254.234
46.510.826
45.778.871
45.058.196
44.348.626
43.649.993
42.962.130
42.284.872
41.618.057
40.961.526
40.315.122
941.464.449
NSV =

941.464.449
0

ISR =

4,15%

Vrednovanje u saobraaju i transportu - Godinji zadatak

5.

strana 35 od 35

IZBOR REENJA ZA IZGRADNJU DODATNIH PROPUSNIH KAPACITETA

Funkcionalnim vrednovanjem uslova saobraaja u baznoj godini na postojeoj deonici puta ocenjeno
je da su vrednosti pokazatelja nivoa usluge nezadovoljavajui i da postojea deonica nije u stanju da
odgovori dostignutim i perspektivnim saobraajnim potrebama na zahtevanom NU.
U nastavku, postupkom funkcionalnog vrednovanja razmatrana su dva reenja u cilju poveanja
propusnih kapaciteta:
-

rekonstrukcija postojeeg dvotranog puta

izgradnja auto-puta sa 2+2 saobraajne trake

Postupkom funkcionalnog vrednovanja ocenjeno je da rekonstrukcija postojeeg dvotranog puta ne

zadovoljava zahtevane vrednosti pokazatelja NU u prvoj godini eksploatacije, dok su iste vrednosti u
ciljnoj godini na granici podnoljivih i zadovoljavajuih. S obzirom da rezultat funkcionalnog
vrednovanja za predloeno reenje ukazuje na njegovu prihvatljivost na dui period (20 godina), nije
postojao osnov da se izostavi iz daljeg prorauna.
Postupkom funkcionalnog vrednovanja ocenjeno je da izgradnja nove deonice auto-puta zadovoljava
zahtevane vrednosti pokazatelja NU u eksploatacionom periodu.
Poto drugo razmatrano reenje predstavlja autoput sa 2+2 saobraajne trake, ekonomsko
vrednovanje dvotranog puta, moe nas navesti na odluku o eventualnoj faznoj realizaciji predloenog
reenja izgradnje nove deonice autoputa, izgradnjom tzv. poluauto-puta, odnosno poluprofila autoputa koji bi bio regulisan kao dvotrani put. Opravdano se moe tvrditi da poluauto-put na razmatranoj
deonici funkcionalno zadovoljava zahteve saobraaja u eksploatacionom periodu.
U nastavku rada ispitana je ekonomska opravdanost realizacije reenja predloenih postupkom
funkcionalnog vrednovanja.
U sklopu ovog dela obavljen je proraun svih neophodnih trokova za realizaciju projekta. Ekonomske
koristi su izraene razlikom izmeu ekonomskih trokova uptrebe puta bez i sa investicijom.
Svoenjem ekonomskih koristi i trokova graenja na prvu godinu eksploatacionog perioda, dobijene
su interne stope rentabilnosti (ISR), koje za predloene varijante iznose:
-

rekonstrukcija postojeeg dvotranog puta

izgradnja auto-puta sa 2+2 saobraajne trake

18,09%
4,15%

Na osnovu kriterijuma ISR > OCK (8%) nalazi se da je ekonomski opravdano izvriti rekonstrukciju
postojeeg dvotranog puta. Ovo reenje je prihvatljivo i sa funkcionalnog aspekta ako se ima u vidu
ceo eksploatacioni period.
Kako je ISR < OCK za sluaj izgradnje nove donice auto-puta, njegova realizacija se sa ekonomskog
stanovita ne moe prihvatiti pri sadanjim uslovima.
Kako je realna pretpostavka da je ISR poluauto-puta, vea od ISR auto-puta, fazna realizacija
izgradnje auto-puta, izgradnjom poluauto-puta u prvoj fazi, ekonomski je opravdana ukoliko je ispunjen
uslov: ISRPA > OCK.
Na osnovu svega zakljuujemo da je za razmatrani eksploatacioni period sa tehnikoeksploatacionog, ekoloskog i ekonomskog stanovita opravdano ulaganje sredstava u projekat
dvotranog puta ili eventualno u projekat poluauto-puta sa 2 saobraajne trake (uz uslov iz prethodnog
pasusa), to je sa aspekta relativnog rangiranja varijanti sigurno loije reenje od DP.