KULTUROLOGIJA (skripta) 1. Pojam kulture i civili acije. Istorija pojmova Termin kultura ima latinski koren.

Osnov moe da se vidi u izrazu cultus (u smislu gajenja, obrade polja), colere (negovanje, gajenje, obraivanje) ili cultura (u smislu obrade polja). Vremenom termin kultura evoluira i dobija metaforiki smisao obrada du!a . " #ngleskoj u $%. veku pojam kultura oznaava religijski kult, a u $&. veku izraz se odnosi na razvoj du!a, na prefinjene manire. " $'. veku pojavljuje se termin (iviliza(ija. )iviliza(ija postaje vi*i stupanj razvoja oveka kao dru*tvenog bi+a i sledi posle faze divlja*tva. Termin (iviliza(ija je razvio filozofiju odnosno ideologiju koja +e pre(iznije odrediti status divlji! naroda. ,olazi do stvaranja niza teorija o tome kakva je razlika izmeu divlji! i (ivilizovani! naroda. -itanje je da li je to razlika samo u stepenu, samo istorijska razlika, ili razlika u kvalitetu. .asistike teorije verovale su da se divlji narodi ne mogu dosti+i stupanj (ivilizovani! . -oev od $/. veka termin kultura poinje sve vi*e da se dovodi u vezu sa osobenim du!ovnim svojstvima naroda (religija, umetnost, filozofija). 0a osnovu nemakog poimanja termina, koopera(ija meu narodima mogu+a je samo na tzv. (iviliza(ijskoj ravni. 1vaki narod ima svoje osobene sisteme kultura, one se tradi(ijski prenose i uvaju. !lias smatra da (iviliza(ija dopu*ta da se na(ionalne razlike naroda do izvesnog stepena mogu eliminisati, dok nemaki pojam Kultur poten(ira na(ionalne razlike. ". !volucio#isti$ka teorija #volu(ionizam je teorija koja se prvobitno odnosila na biolo*ku nauku. -rema ovoj teoriji sloeni organizam se razvijao od jednostavni! ka sloenijim obli(ima. -ristali(e evolu(ionistika teorije (Tajlor% &or'a#% (pe#ser i )astija#) smatraju da su razlike meu razliitim kulturama u osnovi samo kvantitativne razlike, tanije samo u stepenu razvitka. -ojedinane kultura treba s!vatiti kao razvojne stupnjeve jedinstvenog i univerzalnog razvojnog pro(esa. Tajlor smatra da se (iviliza(ija razvija na podlozi razuma i naunog saznanja, i da (ivilza(ija stoji u mestu kada njom upravljaju stari obiaji koje name+u pradedovi. 0apredak trai nesputani razum. ,o kulturne evolu(ije dolazi zato *to na kraju razum preovlada nad tradi(ionalnim s!vatanjima. On smatra da se na podruju kulture svako mora koristiti ra(ionalistikim naelima i da +e tradi(ija na kraju popustiti pred razumom. 2to je neka kultura na vi*em stupnju, to je tradi(ija slabija. Tu se vidi Tajlerov otpor preme mitu i mitologiji. 3itologija je po njemu nii stupanj razvoja dok je nauno saznanje vi*i stupanj razvoja. Lesli *ajt je unapredio evolu(ionistiko s!vatanje kulture. 1matra da dru*tvena grupa stvara kulturu i da je samim tim znaajnija od pojedin(a. -ojedina( nije u stanju da

menja kulturu niti da je nadzire i usmerava. 0e odreuju ljudska bi+a kulturu po elji i zamisli4 upravo kultura odreuje pona*anje ljudi.

+. ,u#kcio#alisti$ka teorija 5ntropolog )ra#islav &ali#ovski smatra da su ljudska bi+a jedna ivotinjska vrsta *to znai da ovek mora prvo biolo*ki da opstane tj. preivi kao i svaki drugi organizam u prirodi, a zatim ovek stvara sekundarnu sredinu 6 kulturu. 7ultura se mora stalno reprodukovati, odravati i usmeravati. 1vaka kultura stvara svoj kulturni standard. " temelju kulture nalaze se ljudske potrebe. ,rugi vaan pojam je pojam funk(ije. 8unk(ija se obja*njava kao zadovoljenje neke potrebe aktivno*+u u kojoj ljudska bi+a sarauju, upotrebljavaju rukotvorine i tro*e dobro. -ozori*na institu(ija, kao institu(ija kulture, obavlja funk(iju zadovoljenja jedne vane kulturne potrebe. 1ve *to radimo ima funk(iju da zadovolji jednu potrebu. Tre+i vaan pojam je tradi(ija. 7ulturna tradi(ija se mora prenositi sa pokoljenja na pokoljenje uz pomo+ me!anizma vaspitne prirode . 9etvrti elemenat kulture je njena organiza(ija unutar institu(ije. Tako bi institu(ija umetnosti , na primer, bila zbir s!vatanja ljudi jedne zajedni(e o tome *ta je umetnost. 3alinovski odreuje kulturu kao jedan integral sastavljen od delimino samostalni!, delimino koordinirani! institu(ija . 7ultura se mora s!vatiti kao sredstvo za postizanje (ilja. 3alinovski pokazuje da ljudi kao kulturna bi+a ive u skladu sa normama, obiajima, tradi(ijama i pravilima. -. A#tii#telektuali am ,ra#ca )oasa. (meta.i i$ke teorije o kulturi) ,ra#c )oas je ameriki antropolog koji smatra da svaki narod ima vlastitu kulturu. 1matrao je da je kultura presudni faktor koji utie na sveukupnu strukturu dru*tva. Veruje da je politika promena u nekom narodu potekla iz kulture. :oas uvaava i tradi(iju i ose+anja kao bitne faktore kulture. "kazivao je da se i danas u najrazvijenijim dru*tvima uobiajeno mi*ljenje vodi pre svega ose+anjima i tradi(ijom, a ne razumom. Rut )e#e/ikt smatra da je ose+anje pojedin(a odluuju+e u razja*njenju su*tine kulturnog sistema, dok je razum sporedan inila(. Ona uvodi pojam kultur#o' o0rasca koji predodreuje poloaj svakog novog lana u nekoj zajedni(i. 7ulturni obras(i deluju na pojedin(e prinudom. ;stie da ipak ima mesta za i#/ivi/ual#i elascitet gde pojedina( dobro prilagoen obras(ima svoje sredine, moe da se pojavi i kao njen dalji kreator. !mil 1irkem istie prin(ip kolektiv#e svesti . 1matra da je pojedina( nemo+an da stvori kulturnu institu(iju. <a njega je kultura kolektivno ose+anje i verovanje koje je suprotstavljeno razumu i umu. -o njemu je osnov kulture u kolektivnoj volji , u kolektivnom ose+anju . Al.re/ Luis Kre0er smatra da se kultura mora obja*njavati sopstvenim naelima. -ri!vata pojam kulturnog obras(a koji svakoj kulturi daje (elovitost i spreava je da postane bezoblina, da bude skup nepovezani! elemenata. On uvodi i krivulju rasta po kojoj svaki stilski obraza( tei svom vr!un(u kome sledi opadaje. 7reber se odupirao tezi =

da su veliki izumi i otkri+a tvorevine pojedinani! genija, ve+ je smatrao da su bili stvoreni uslovi da se ne*to pojavi i da je ta pojava bila neizbena.

2. Teorija kultur#i3 ciklusa. (meta.i i$ke teorije o kulturi) Teoriju kulturni! (iklusa izneo je 4pe#'ler. Ta teorija negira dotada*nju teoriju o stalnom progresu u kulturi ve+ zastupa ideju o (iklinosti. 7ada se jedan kulturni (iklus ostvari, dosegne svoj maksimum, poinje da nazaduje i odumire. 5ikolaj 1a#ilevski je smatrao da postoje op*ti zakoni kulturnog razvitka. $. 0arod koji ima poseban jezik predstavlja samobitni kulturno6istorijski tip> =. 0eop!odno je da ti narodi imaju politiku nezavisnost> ?. 1vaki tip svoje osnove izgrauje za sebe, pri ve+em ili manjem uti(aju tui! (iviliza(ija> @. )iviliza(ija karakteristina svakom tipu dosee svoj maksimum samo onda kada raznovrsni etniki elementi koji ga ine imaju svoju nezavisnost> A. Tok razvitka tipova najsliniji je dugogodi*njim jednoplodnim biljkama kod koji! je period rasta neodreeno dug, ali period (vetanja i dono*enja plodova veoma kratak i jedanput zauvek is(rpljuje nji!ovu ivotnu snagu. ,anilevski smatra da slovenski tip (iviliza(ije tek treba da doivi svoj pro(vat. On tu ukljuuje .use, 9e!e, 1rbe i :ugare. "koliko se to ne desi taj tip +e se raspasti daju+i materijal za postizanje tui! (iljeva. "temeljiva (iklusne teorije =B. veka je Osval/ 4pe#'ler. On smatra da kultura odumire kada kolektivna du*a naroda dosegne svoj maksimum u jeziku, verskom uenju, umetnosti, dravnosti, nau(i. ,o*av*i do kraja kultura odumire postav*i (iviliza(ijom. 7od njega se pojavljuje i /uali am kultur#i3 s#a'a4 uloga enskog i mu*kog inio(a u stvaranju kulture. Tu se ena vezuje za porodi(u, a mu*kara( za dru*tvenu zajedni(u. Cena predsavlja simbol pasivnog, (entripetalnog sistema, dok je mu*kara( izraz istorijskog dinamizma i dravne volje naroda. On brine o vi*im interesima naroda, a ena o uskom porodinom krugu. 6. Psi3oa#aliti$ka teorija kulture. (meta.i i$ke teorije o kulturi) To je teorija prema kojoj je kultura manifesta(ija subliminarni! seksualni! energija oveka. Tu teoriju je prvi izloio (i'mu#/ ,roj/. On istie da je osnov za stvaranje kulture 'rup#i su0jekt. Dina sloboda nije produkt kulture. 8rojd kulturu gleda negativno 6 ona sputava erotsku energiju oveka i li*ava ga njegovi! sloboda. ;storija kulture je istorija li*avanja oveka njegovi! poten(ijala, sloboda i kapa(iteta uivanja. <ae(i kulture pojavljuju se u trenutku prvog poku*aja da se urede dru*tveni odnosi. 0a poetku jednog grupnog plemenskog ivota uspostavljeni dru*tveni sistemi po strogim pravilima koji! su se morali pridravati ostali lanovi zajedni(e. 3eutim, ljudima koji nisu mogli da bezgranino zadovoljavaju svoje nagone libida ostalo je da se bave kulturom, umetno*+u, plesom, (rtanjem, a sve u funk(iji tro*enja vi*ka seksualne energija.

1matra da ene zastupaju interese porodi(e i seksualnog ivota, da su neprijateljski raspoloene prema kulturi i da kultura za!teva sve ve+e nivoe sublima(ije za koje ene nisu dorasle. 0a drugoj strani mu*kara( poseduje znatnu koliinu psi!ike energije. 1ve *to utro*i u kulturne svr!e, on najve+im delom oduzima od ene i seksualnog ivota. 7. Pojam sim0ola. (im0ol% ale'orija% #ak :itna odlika oveka je njegova mogu+nost da stvara simbole. 0ajreprezentativnije simbolike forme su4 umetnost i mit, vera i filozofija, jezik, moralne vrednosti. .e simbol dolazi od grke rei EFGHIJI *to znai znak, simbol. 1imbol je sa jedne strane fizika, materijalna stvar, a sa druge strane ona je nematerijalna 6 to je ljudska zamisao, na*a projek(ija, da u ulnim predmetima vidimo jo* i ne*to drugo. Kezik je jedan od prvi! oblika ljudske simbolike aktivnosti. -rema &arksu, jezik je star koliko i svest, on nastaje iz potrebe op*tenja sa drugim ljudima. Kezik je instrument izraavanja ali i formiranja i oblikovanja ovekovi! misli i ose+anja. <nak i simbol pretpostavljaju materijalni predmet koji se moe uti, videti, opipati. (9uje se na primer pisak lokomotive. ;stog trenutka kada ujemo pisak, obelodanjuje se prisustvo same lokomotive). ,a bi neki materijalni znak, predmet, zvuni signal, postao simbol on mora da se nalazi u jednom posebnom odnosu prema oveku. 9ovek mora biti u stanju da prilikom opaanja takvog materijalnog predmeta zamisli ili doivi jedan drugi, dublji smisao. 1imbol je spoj konanog i beskonanog , slike i ideje . .azlikujemo sim0ol u u8em smislu (beskonano koje se izraava u konanom) i ale'oriju (formu u kojoj konano tei da se u beskonanom poni*ti i ukine). " razumevanju simbola nije potrebna nikakva konven(ija (u vatri svi vide neku dinamiku, polet, revolu(iju), dok je ona neop!odna kod alegorije (ena koja u jednoj ru(i dri kantar, a u drugoj isukani ma predstavlja pravdu). 9. ,rej erovo s3vata#je ma'ije% reli'ije i #auke. Kritika 3agija, po 8rejzeru, nastaje iz naivnog misaonog pro(esa oveka koji je jo* nemo+an da s!vati one dublje, unutra*nje veze i odnose meu pojavama sveta. 3agijska slika sveta graena je na osnovu opaajnog mi*ljenja , koje odlikuje primitivna svest, i pojmovnog mi*ljenja visoko razvijenog, (ivilizovanog oveka. -rema 8rejzeru, misaoni pro(esi na kojima se zasniva magija svode se na dva prin(ipa. -rvi prin(ip je ako# sli$#osti gde slino proizvodi slino, ili gde posledi(a lii na svoj uzrok. (Dova( pre polaska u lov najpre gaa strelom (rte ivotinje koju ide da lovi). ,rugi prin(ip je ako# /o/ira ili pre#osa gde stvari koje su jedanput bile jedna s drugom u dodiru produuju da delaju jedna na drugu. (-rimer je uziivanje senke . 1a (rvenim kon(em se izmeri senka nekog oveka, a zatim se taj kona( ugradi u temelje nekog objekta koji se gradi. ;zmereni ovek +e ubrzo umreti, a zgrada +e se trajno odrati). -od religijom, 8rejzer podrazumeva umilostivljavanje ili pridobijanje sila vi*i! od oveka, za koje se veruje da vladaju sudbinama oveka. 7ao i magija, religija sadri dva @

elementa4 teorijski 6 vera u vi*u silu i prakti$#i 6 mogu+nost da se delanjem, molitvama, obredima i rtvama te sile umilostive i zadovolje. " nau(i se veruje u neumitni tok prirodni! dogaanja i nema naina da se prirodne sile umilostive. !/var/ Pri$ar/ u kriti(i 8rejzerovog gledi*ta smatra4 da postoji afektivna idejna slinost izmeu nauke i magije> da razvoj misli prolazi kroz stadijume magije, religije i nauke> da je pogre*na 8rejzerova analiza magijske simbolike. <a -riarda je nepri!vatljiva pojmovna i istorijska diferen(ija(ija magije i religije. 1matra da je magija obavezno pret!odni stupanj, a da religija dolazi kasnije. ;stie da magija kao sistem verovanja i postupaka, nije jedinstvena i istovetna za sve narode i kulture sveta. 3agija nije neki puki sistem veza meu predstavama, ve+ je sistem ritualni! postupaka. :. &a'ija i reli'ija u teoriji )ro#islava &ali#ovsko' )ro#islav &ali#ovski smatra da ne postoji kvalitativna razlika izmeu svesti primitivnog i (ivilizovanog oveka. 1matra da ne postoji ni jedan narod bez religije i magije, ma kako primitivan bio. 0e postoji ni jedna vrsta primitivni! ljudi kojoj nedostaje nauni stav ili nauka. 3agija, nauka i religija idu zajedno. -rvobitnim religijama, dakle magiji i animizmu, 3alinovski pripisuje karakter kolektivne svesti . <ajedni(a doprinosi formiranju prvobitni! op*ti! predstava, ukljuuju+i tu i totemizam. 3alinovski pravi razliku izmeu magije i religije. 3agijski obred se izvodi kao sredstvo koje vodi jednom (ilju, on ima odreenu praktinu svr!u poznatu svima koji ga vr*e. 3agijska radnja ima (ilj koji je praktinog karaktera, pa je samim tim okrenuta budu+nosti. .eligijska radnja nama nikakav drugi (ilj osim da ouva i integri*e ljude zajedni(e. Ona je okrenuta sopstvenoj tradi(iji, kulturi i pro*losti. 1;. 1irkemovo s3vata#je ma'ije% reli'ije i o0re/a 1irkem polazi od pretpostavke da ne postoji ljudska zajedni(a bez religije, ali religija nije ne*to ime zapoinje ivot neke zajedni(e. " spolja*nje manifesta(ije religije spadaju pojam natprirodnog i pojam boanstva. .eligija bi bila neka vrsta spekula(ije o svemu *to izmie nau(i i, uop*te, distinktivnom mi*ljenju. Ona nadilazi ideju o bogovima ili du!ovima. ,irkem smatra da pojam verovanja pretpostavlja dva aspekta4 teorijski i prakti$#i (obred). .eligija je delo kolektiva. Ona se odreuje kao vrsto povezan sistem verovanja i obiaja. 1ve religije ,irkem deli na dve osnovne vrste4 #aturi am 6 koji se obra+a stvarima prirode kao *to su reke, nebo, zvezde itd> i a#imi am 6 iji su predmet du!ovna bi+a, du!ovi, du*e, demoni, boanstva. 7ult oznaava oboavanje ili obogotvorenje stvari, predmeta ili bi+a iz prirode (kult prirode) i oboavanje du*a ili du!ova predaka (kult predaka). ,irkem je napravio razliku izmeu obreda i kulta. 7ult se javlja kao sistem razni! obreda, sveanosti ili (eremonija ija je zajednika odlika da se periodino obnavljaju u pravilnim vremenskim A

razma(ima (kult predaka). Obred je vezan za pokretne, vane dogaaje (obred venanja, sa!ranjivanja, kr*tenja). ,irkem istie da kolektivni ivot, kada dostigne izvestan stepen intenziteta, budi religijsko mi*ljenje. .eligija je sa jedna strane jedinstvo sistema obreda, obiaja i kulta, a sa druge strane ona poseduje teorijsko6saznajnu, intelektualnu dimenziju. 11. Teorija primitiv#o' me#taliteta Lisje# Levi<)rila -rema )rilu mentalitet pojedin(a proistie iz kolektivni! dru*tveni! predstava . 1vaki tip dru*tva ima svoj mentalitet, svoje obiaje i ustanove. " ljudskom dru*tvu postoje dva osnovna mentaliteta4 primitiv#i i civili ova#i. .azlika meu njima nije u stepenu, ve+ je su*tinska. )ivilizovani narodi za osnov kulture i ivota uzimaju logiku, a primitivna misao je orijentisana na natprirodno. To *to primitiva( izbegava logike opera(ije koje odlikuju (ivilizovanog oveka, ne znai da je on manje logian od (ivilizovanog oveka. Ti su ljudi razumna bi+a, ali razmi*ljaju u kategorijama razliitim od na*i! . Takav tip mi*ljenja :ril naziva pre/< lo'i$a# *to znai da je primitivan ovek ra(ionalan, ali da misli neneuno i nekritino. -rimitiva( u pojavama vidi ono *to mu je tradi(ija i kultura nametnula, a ne objektivan sled injeni(a. ;zmeu subjekta i vienog predmeta ispreava se mistina predstava kojom predmet odma! biva interpretiran, sagledan. :ril priznaje da i (ivilizovan ovek posmatra predmete saglasno svojoj kulturi, ali je stvar u tome *to se na*a predstava podudara i sa objektivnim osobinama predmeta, pa je utoliko na*e saznanje objektivno . 1". Pismo ra#i3 civili acija. O/like kultura Istoka i =apa/a )iviliza(ija predstavlja veliki kulturni organizam sastavljen od vi*e na(ionalni! kultura, koje esto odlikuje zajedniki, nadna(ionalni jezik. Osim jezika, vane odlike (iviliza(ije su4 pismo% ra voj #auke% .ormira#je 'ra/ova. 0a afro6azijskom tlu mogu se uoiti etiri najznaajnije i najstarije (iviliza(ije4 sumerska% e'ipatska% i#/ijska i ki#aska. 0a evropskom tlu to su4 civili acija Lepe#sko' vira% 'r$ka% rimska% 3ri>?a#saka% vi a#tijska (kao poseban oblik !ri*+anske) i #au$#o<te3#i$ka ili apa/#o<evropska civili acija . (umeri su prvi narod koji je razvio pravi sistem pisanja, na tlu june 3esopotamije. 1umersko pismo bilo je klinasto. Treba pomenuti i 3etitsko 3ijero'li.sko pismo koje se sastojalo od ==B znakova. 7od stari! !'ip?a#a postojale su dve vrste pisma4 3ijero'li.sko, koje se upotrebljavalo za natpise i zapise na spomeni(ima i 3ijeratsko pismo, kojim su se pisali verski i svetovni natpisi na papirusu. 0ajstariji primer(i ki#esko' pisma nalaze se na kostima i oklopima kornjaa. 0ajraniji primer(i potii iz $@. veka p.n.e. -oznato je oko =ABB piktograma iz dinastije 4a#'. 1vaka re je potpuno zasebna (elina i ne menja se u sintaksikoj upotrebi4 ista re moe sluiti i kao imeni(a, i kao glagol, i kao pridev prema tome kakav poloaj zauzima u reeni(i. ;zmeu $ABB. i $=BB. godine p.n.e. dogodila se jedno od najve+i! masovni! seoba naroda, koja je sudbinski delovala na dalji razvoj (iviliza(ija. -lemena indoevropske rase, %

prozvana konjiki narodi , prelaze 7avkaz i kre+u prema istoku i zapadu. -rema *e0eru pojavila se u se u velikim talasima na (elom prostoru od 7ine do Lrke. ;z simbioza, nove prido*le i stare, domorodake osnove kulture, nastaje nov period sveta .

1+. (umer i *avilo# @ istorija% reli'ija% umet#ost (umerska (iviliza(ija pojavila se u A. i @. milenijumu p.n.e. na u*+u Tigra i #ufrata. 1umerska (iviliza(ija potpuno je formirana oko ? milenijuma p.n.e. kada dostie i svoj vr!una(. -rvu dinastiju uspostavljaju kraljevi Ura oko "6;; p.#.e. 0a severu su bili semitski narodi, Aka/i, koji su pri!vatili sumersku kulturu i pismo. Vremenom su se 5kadi osnaili i u Vavilonu su formirali svoju dinastiju. Vr!una( je dostigla kada je kralj postao Mamurabi koji je pokorio 1umer postav*i kraljem 1umera i 5kada. 0akon vladavine Mamurabija sledi asirsko (arstvo. Ono zatim prelazi u ruke 5a0uko/o#osora *to je dovelo do novog uzleta Vavilona kao grada. Tako je usledio niz kratkotrajni! (iviliza(ijana ovom tlu4 sumerska% aka/ska% vavilo#ska i asirska. Verovali su u mnogobrojna boanstva, u brojne demone i du!ove. Vr!ovni bog je A#u, gospodar neba. !#lil je bog vetra, a =emlja trave i ita. 1vi ostali bogovi neba se pokoravaju vlasti 5nua. 1umerani su verovali u zagreban ivot, sa!ranjivali su mrtve na grobljima, a potom su poeli da i! sa!ranjuju iza ku+e. Lraevine su bile u obliku stepenastog tornja, nalik uvenoj Vavilonskoj kuli koju je podigao 0abukodonosor oko %BB. g. p.n.e., koja se prema vr!u suava. Ovaj oblik !rama naziva se i'urat. Ovaj !ram je bio i svetovnog i du!ovnog karaktera. 1umeri su prvi narod koji je razvio pravi sistem pisanja, na tlu june 3esopotamije. 1umersko pismo bilo je klinasto. 0ajpoznatije sumersko pisano delo je !p o Gil'ame>u, koje ini $= ploa ispisane klinastim pismom. Lovori o delima tog sumerskog vladara, o pro(esu individualiza(ije, o tome kako je taj narod vodio borbu sa svojim bogovima i demonima. 1-. !'ipatska kultura < reli'ija i umet#ost #gipatska (iviliza(ija se formira u dolini reke 0il u A milenijumu pre n.e. 1tanovni*tvo #gipta su inili Li0ijci% 5u0ijci i (emiti. Od svi! ti! razliiti! etnosa stvoren je jedan narod. " #giptu se sre+emo sa jedinstvenom (entralizovanom dravom na itavom prostoru reke 0ila kojom je vladao jedan kralj. .azdoblja egipatske epo!e dele se na dinastije. ++". 'o/i#e p.#.e. #gipat je skonao kao !elenska provin(ija. Osta(i stari! #gip+ana su dana*nji Kopti. 0a elu #gipta bio je faraon, kralj 1un(a. ;za njega je bila kasta sve*tenika i dvorski! inovnika, dok je na dnu dru*tvene lestvi(e stajao narod i robovi. " najstarijoj fazi #gipat je pro*ao kroz totemi am. 0ajstarija egipatska boanstva bila su u obliku ivotinja4 soko, bik, krava. " neolitu se javlja kult mrtvi! ( 3to#i am). " periodu robovlasni*tva dolazi do sinteze totemizma i ideje o bogooveku. Ova vera dobija krajnji izraz u s.i#'i (telo ivotinje i glava oveka). #gip+ani su verovali da je su*tinski element ljudskog postojanja bilo 1un(e, da je ono jedini izvor ivota.

&

"metnost #gipta bila je podreena postizanju odreeni! (iljeva. 3oemo re+i da je ona bila monumentalna i uzvi*ena. 1va egipatska umetnost vezana je za !tonino i personifikovano boanstvo. 1misao je bio prodreti do najvi*eg, olienog u bogu 1un(a. To je najbolje predstavljeno u piramidama. Od !toninog, vezanog za tlo, ka vr!u piramide, gde se zavr*ava u jednoj taki. 0a reljefima i slikama telo se uvek prikazuje na jedan nain. Llava i noge su u profilu, a torzo u amfasu. .eljefi i slike su uvek u nekom nizu koji nas vodi ka (ilju. 1tari #gip+ani su poznavali dva pisma. Kedno !ijeroglifsko koje su koristili za natpise i zapise na spomeni(ima. ,rugo je bilo !ijeratsko kojima se pisali svetovne i verske spise pisane na papirusu. 12. Ki#eska kultura -rvi spomeni(i materijalne kulture 7ine datiraju iz ' milenijuma p.n.e. " severnim delovima 7ine pronaeno je polirano kamenje. 7ineska istorija je borba sa rekom i poplavama. ;z potrebe da aktivnost itavog stanovni*tva bude koordinirana, javila se (entralizovana vlast. ;storiju 7ine posmatramo kroz vladaju+e dinastije4 Asia, 4a#', Bou, Bi# (kineski zid), Aa#. 3itologija 7ine je !tonino, matrijar!atski obojena. 7u+a u drevnoj 7ini pripadala je eni, a njen najstariji brat rukovodio je grupom. 7inesko pismo je bilo i/eo'ra.sko. -rvi tragovi ovog pisma potiu iz $@. veka p.n.e. za vreme vladavine dinastije 2ang. -isano je na okolopima kornjaa. ;z tog perioda poznato je oko =ABB piktograma. ,revna 7ina isto kao i antika Lrka moe se nazvati zemlja filozofije. " kini su se razvile dve filozofije4 taoizam i konfuijanstvo iz koji! se vremenom razvijaju istoimene religije. 7inu odlikuju dva drevna kulta4 kult pre/aka (Ko#.u$ije) i kult priro/#i3 sila i pojava (Taoi am). 7ult predaka je bio rasprostranjen u itavom kineskom dru*tvu. 3rtvima su prinosili rtve. ,u!ovi predaka mogli su da pribave ili uskrate uspe! u lovu, ratu, zemljoradnji, itd. Oblast kulta obu!vatala je tri obreda4 kult 5e0a% =emlje i Boveka. 7ult 0eba je najstariji kult u 7ini. -okre+u+i ivotni prin(ip su Kang i Kin. Kang i Kin predstavljaju odnos mu*kog i enskog prin(ipa. Kang oznaava savr*enstvo, o(a, jedini(u, mu*kost, nebo, svetlo i lako+u. Kin predstavlja nesavr*enstvo, majku, enskost, dvojnost, zemlju, tamu i oteavanje. 7ineska umetnost je auto!tona i snano je uti(ala na susedne kulture. -oe(i dvorske drame datiraju iz perioda dinastije Man. " periodu dinastije Tang razvija se narodna drama. #po!a dinastija Tang smatra se smatrana je epo!om (vetanja likovne umetnosti i poezije kao i keramike. 7aligrafija (krasnopis) je inila osnovu *kolskog sistema i likovne umetnosti. " vajarstvu su zastupljene teme ivotinjskog porekla. 16. Taoi am ,ve osnovne filozofske *kole bile su taoistika i konfuijanska. Taoizam predstavlja idealiza(iju jednostavnosti i jednostranosti primitivnog dru*tva. Taoisti su osuivali (iviliza(iju, prezirali su nauno, *kolsko znanje. .azlikuju prirodno od onog *to

'

je ovekovo, ve*tako. 8ilozofija taoizma izloena je u CK#ji i o putuC koju je napisao Lao<De. .oen je %B@. godine p.n.e. :io je savremenik <aratustre i :ude. " knjizi opisuje Tao kao ne*to bez imena, prazno, amorfno, a ipak je izvor 0eba i <emlje. Tao je nevidljiv, neujan, neopipljiv. Tajnu ivota, Tao, moemo dosti+i odri(anjem od ulnog, odba(ivanjem strasti. ,o velike !armonije dolazimo oslobaajui se spolja*njeg sveta. Dao6)e ne negira spolja*nju lepotu, ali je ona nie vrednosti. Ta spolja*nja lepota izraava se u terminima mej i >a#, i oznaava lepotu spolja*nji! stvari koja se dosee ulima. "nutra*nju lepotu, Tao, doseemo samo na putu osloboenja od ula i strasti. 17. Ko#.u$ija#stvo ,ve osnovne filozofske *kole bile su taoistika i konfuijanska. 7onfuijanstvo je izvr*ilo najve+i uti(aj na kinesku kulturu. Ono se bavi problemima drave i dru*tva. <a razliku od filozofije taoizma koja je okrenuta nadzemaljskom, konfuijanstvo je okrenuto ovozemaljskom. 7onfuije je roen sredinom %. veka p.n.e. Osnovao je >kolu Ju. 0apisao je jednu knjigu CA#ali prole?a i jese#iC, a ostala njegova kazivanja sakupili su njegovi ueni(i i objavili pod nazivom CKo#.u#$ija#sko >tivoC. 7onfuijanstvo ne odba(uje ljudska ose+anja, ali za!teva nji!ovu kontrolu. -oezija i muzika po njemu mogu imati veliku dru*tvenu snagu koja se moe upotrebiti u rukovoenju i upravljanju dravom. 3uzika izraava !armoniju svemira, ona potie s 0eba, doprinosi razvoju ovekovog karaktera. ;nsistirao je na so(ijalnoj funk(iji umetnosti (kao -laton). ;sti(ao je i saznajnu funk(iju umetnosti. 1matra da preko poezije, obrazovanja, liturgije (morala) i muzike se dostie savr*enstvo. 7ultura i umetnost kod njega vode dis(iplinovanju oveka. 19. I#/ija < 0ramai amE3i#/ui am% 0u/i am% kaste )iviliza(ija stvorena u dolini reke ;nda u ? milenijumu p.n.e. 0estali su sredinom drugog milenijuma p.n.e. pod najezdom 5rijski! plemena. " %. i A. veku p.n.e. :uda i 3a!avira uspostavili su dve nove vere budizam i ainizam. :ramaizam je bio prvobitno vezan za rtvene obrede, a tek kasnije razvio se kao filozofski prin(ip. 1misao i (ilj ivota u bramaizmu je spajanje sa bra!mom 6 5psolutnim du!om. Ovo uenje +e posluiti za oblikovanje triju najznaajniji! indijski! religija budizam, ainizam i !induizam. " bramaizmu ovek treba da dostigne moralno naelo, a da bi to uspeo mora se osloboditi telesnog. Ovo naelo vodi u budizmu ka nirvani kao savr*enog oblika oslobaanja pojedin(a. -rema bramaizmu du*a posle brojni! ivota ima nadu da +e se osloboditi svi! patnji i sjediniti sa 5psolutnim. .eformisani bramaizam, !induizam se temelji na tri vr!ovna boanstva4 :rama 6 stvoritelj, Vi*nu 6 onaj koji odrava svet i 2iva 6 onaj koji razara svet. :udizam nastaje kao reak(ija na obrede rtvovanja koji su vr*eni u bramaizmu, na kastinski sistem i na vr!ovni autoritet Veda. Osniva i propoveda je :uda. .azvio je verovanje u apsolutno blaenstvo 6 nirvanu. " temeljima budizma postoje etiri istine4 da u ivotu postoji tzv. univerzalna patnja, da je uzrok te patnje je elja, udnja za ulnim /

zadovoljstvom, da je potrebno osloboditi se te elje i da je to mogu+e uz pomo+ osmokrakog puta. " budizmu postoji pet zapovesti4 #e ubij, ne kradi, ne vr*i preljubu, ne lai, ne pij alko!ol. -ostoje dva prav(a u budizmu4 3i#aja#a i ma3aja#a. -rema novim istraivanjima moe se uoiti i tre+a grana budizma ta#tri am i njgova novija varijanta lamai am. ,u!ovni voa lamaizma je ,alaj Dama. <a lamaizam je vaan pojam reinkarna(ije du*e. 7ad ,alaj Dama umre on ulazi u du*u odreenog deteta koje se kasnije trai. Nainizam je vera koju je utemeljio :udin savremenik &a3avira. Vr!una( vere je identifika(ija sa Fai#om. ;ndijsko dru*tvo je bilo ureeno po prin(ipu kasti. 7asta je zatvorena grupa ijim se lanom postaje roenjem. 9lanovi grupe se uzajamno pomau. Lrupa ima svoje obiaje i odeljene su od drugi!. 7aste su bile podeljene na4 0rama#i (sve*teni(i), k>atrije (plemi+i), vai>ije (trgov(i, zanatlije), >u/ve (ratari, radni deo stavovni*tva), pavije (najni*i sloj). 1:. Umet#ost I#/ije Umet#ost 0ramai ma. 0ajve+i broj umetniki! dela u ;ndiji nastao je pod uti(ajem bramaizma, a znatno manje pod uti(ajem budizma. :ramani su naruivali najve+i broj skulptura, angaovali su umetnike za izradu slika na zidovima !ramova. 1vetovna ar!itektura i vajarstvo stvarani su za obian svet. :ramani su nastojali da u umetnosti !rama prikau svoje apstraktne zamisli o kosmosu i ivotu. 3otivi prikazivanja bili su ovekova svetovna okolina, (elokupni biljni i ivotinjski svet. :og se nije smeo prikazivati u ljudskom obliku sa individualnim karakteristikama, ve+ kao idealizovano, apstraktno :i+e. To se pre svega odnosi na tri vr!ovna boanstva neo!induizma4 )ramu% *i>#u i 4ivu. ;ndijsko vajarstvo i slikarstvo uti(alo je i na umetnost 7ine i Kapana, kao i na kulturu naroda ;ndokine. " pogledu knjievnosti posebno mesto pripada epskom delu &a3a03arata, nastalo izmeu %. i ?. veka p.n.e. ,rugi znaajan ep je Ramaja#a, u kojoj su prikazani doivljaji prin(a .ame. Umet#ost 0u/i ma. .azlika bramaizma i budizma u umetnosti se pojavljuje kao razlika dveju estetiki! teorija4 sim0oli$ko' i ale'orijsko' prikazivanja boanstva. 0ajvi*e bi+e se ne moe direktno i neposredno prikazati u ulnoj formi, ve+ zaobilazno, alegorijski. .eljefi budistikog !rama su graeni tako da figura odozdo ka gore gubi realistiku osnovu. Teolo*ki gledano to simbolizuje put idealiza(ije, put ka 0irvani. ";. Istorija i reli'ija stare Gr$ke. Kultovi Lrka (iviliza(ija pojavila se na tlu 7rita. .azvila se sredinom tre+eg milenijuma p.n.e. 0aziva se kritska ili minojska (iviliza(ija *to se vezuje za mit o 3inotauru. .e je o biku kralja &i#oja sa 7rita. -rema legendi bik je rastrgao 5ndrogeja, sina 3inoja. 7ad su Lr(i pali kasnije u ropstvo, 3inoj je traio svake devete godine da mu Lr(i *alju $B

sedam mladi+a koje bi bik rastrzao. Ova (iviliza(ija se razvija paralelno sa mikenskom, zbog ega je dobila naziv kritsko<mike#ska (iviliza(ija. 7rit je stvorio autentinu (iviliza(iju koja +e se kasnije pro*iriti i na grko kopno. 1rednji period grke (iviliza(ije 6 bronzano doba, pokriva period od =B. do $%. veka p.n.e., a svoj vr!una( dostie izmeu $%. i $@. veka. .azvijaju se gradovi i te!nologija, zanatstvo i trgovina. -oinje da se koristi prvo !ijeroglifsko pismo, a zatim i linearno. Oko $@BB. godine p.n.e. (iviliza(iju razaraju 3ikenjani. 7onjiki narodi koji upadaju na ovaj prostor oko $=BB. godine p.n.e. bili su ,orani. Od '. veka poinje tre+i i poslednji veliki period antike grke (iviliza(ije. " Lrkoj poinje snaan razvoj trgovine. ,olaskom ,orana jedan deo drevnog stanovni*tva je pokoren, a drugi se iselio na ostrva Konskog mora i na zapadni obalni pojas 3ale 5zije. Tek od dolaska ,orana Lr(i poinju da se nazivaju Melenima. Od $=BB. do &AB. g.p.n.e. traje tzv. mrani ili Momerov period grke (iviliza(ije. O njemu znamo samo na osnovu Momerove ;lijade i Odiseje. Od '. do A. veka traje novi talas koloniza(ije. .azlog za koloniza(iju bila je potraga za novim obradivim povr*inama. Meleni koloniziraju (elo 1redozemlje. :ila je to epo!a Velike Lrke. 1vuda niu gradovi6drave koji se nazivaju polisi. Od @$?. do @B@. Lrki polisi grupisani oko 5tine i 1parte vode meusobne, pelopo#eske ratove. 5tina gubi ovaj rat. ??'. g.p.n.e. 5leksandar 3akedonski osvaja Lrku, *ire+i grani(e Lrke do ;ndije. $@%. g.p.n.e. Lrku konano porobljava .im. Lr(i su pro*li kroz dva mitolo*ka perioda4 od 3to#i ma i stari3 8e#ski3 0o8a#stava do solar#i3 0o'ova na elu sa <evsom. Od '. veka p.n.e. svaki grad ima svog boga za*titnika. Kaa institu(ija olimpijski! bogova, ali i tri vrlo snana kulta u grkoj4 apolo#ski% /io#iski i or.i$ki kult. 5polonski kult je ra(ionalan, patrijar!alan, idealistiki sa verovanjem u ideju i besmrtnost du*e. ,ioniski je intuitivan, ira(ionalan, zasnovan na matrijar!atu i !toninom verovanju u snagu prirode i volje. Orfiki kult je utemeljio peva Orfej. Ovaj kult impli(ira razmi*ljanje o ljudskoj du*i kao stani*tu boanskog, o sudbini oveka nakon smrti. ,ioniski i orfiki kult bili su kultovi nii! slojeva, dok je apolonski kult bio kult vi*i! so(ijalni! slojeva, aristokratije. 0ie je primetio da da +e se iz ovi! triju grki! kultova razviti4 iz orfikog 6 !ri*+anstvo, iz apolonskog 6 likovne umetnosti, a iz dioniskog 6 drama i tragedija. "1. Umet#ost Gr$ke < ar3itektura% likov#a umet#ost% k#ji8ev#ost ;storiju umetnosti stare Lrke moemo podeliti na pretra'i$#u epo!u, od $=BB. do ABB. g.p.n.e. i na tra'i$#o doba od ABB. do @BB. g.p.n.e. " likovnoj umetnosti razlikujemo etiri razdoblja4 $) 'eometrijski stil (/BB.6&BB. g.p.n.e.), geometrijski obli(i slikarstva na vazama> =) ar3ajski stil (&BB.6ABB. g.p.n.e.), iji su motivi bogovi i ljudi, a to je ujedno i epo!a dorskog stila> ?) klasi$#i stil (A. i @. vek p.n.e.) glavni motiv je ljudska figura izgraena prema ve+ ustaljenom -olikletovom kanonu. 0ajznaajniji stvarao(i koji su obeleili ovaj zlatni vek grke klasine umetnosti su bili ,i/ija% Poliklet% &iro# i Apeles. Ovaj stil bi se mogao odrediti i kao jonski. @) Aele#isti$ki stil vlada posle 5leksandra 3akedonskog. Odlikuje ga korintski stil.

$$

Troje najve+i! grki! tragiara bili su !s3il% (o.okle i !uripi/. 0ajznaajnija #s!ilova dela su Okova#i Prometej% Orestija% (e/morica protiv Te0e. 7od #s!ila se ukr*taju momenti boanskog i nadzemaljskog, ali i !toninog i ljudski6stradalakog. 1ofokle je bio pisa(, politiar i strateg. 0jegovi najznaajniji komadi su Dar !/ip% A#ti'o#a% Aja#t i dr. #uripid je bio usamljenik, svoje drame sastavljao je daleko od gradskog ivota. 0jegovi komadi su &e/eja i Aipolit. " njima je nagla*en sukob novog !umanizma i drevnog !toninog mita. 9itav A. vek je sudar dva kulta4 apolonskog i dioniskog, dve filozofije4 1okrata i sofista, dveju mitologija4 novi! olimpijski! i stari! !tonini! boanstava. "". ). *ilso# @ op>te o/like 0u/i ma% 3ri>?a#stva i islama .azvoj srednjovekovni! (iviliza(ija obeleen je usponom triju veliki! religija4 !ri*+anske, islamske i budistike. )raja# *ilso# je uoio niz karakteristika po kojima se mogu jasno diferen(irati razlike meu tim religijama. -rva karakteristika je da za razliku od orijentalni! religija !ri*+anstvo i islam vide sebe kao jedinu pravu religiju. ,ruga karakteristika orijentalni! kultura je nji!ova tolerantnost prema razliitim religijskim idejama i raznim filozofskim *kolama. Kevreji i !ri*+ani, na primer, anatemi*u druga boanstva. Tre+a odlika je !ri*+anski za!tev da religijske dogme budu logiki neprotivreno izloene. Mri*+anski monoteizam je nastojo da sebe prikae kao univerzalnu religiju. 9etvrta odlike je da je !ri*+anstvo donelo <apadnoj #vropi (iviliza(iju, dok su budizam pri!vatala ve+ visoko (ivilizovana dru*tva, pa se budistika religija uklapala u starije verske i filozofske obras(e. -eta odlika je da su u istonim kulturama pri!vatljivi mnogi i razliiti izvori mudrosti. 2esta odlika odnosi se na subjektivni stav oveka prema veri. ,ok je u !ri*+anstvu bitna intelektualna preokupa(ija , dotle u ve+ini religijski! tradi(ija na ;stoku je po sredi odnos emo(ije i intelekta. 1edma odlika religija ;stoka i <apada ima u vidu odnos prema politikoj sferi, dravi i vlasti. " islamu su potpuno spojene religijske i politike ustanove. " !ri*+anstvu vlada paralelizam (rkve i drave, a u budizmu je potpuna razdvojenost religije od drave. :udizam, islam i !ri*+anstvo su reli'ije otkrove#ja u kojima je individualna egzisten(ija potinjena Kednom :ogu. :og se pojavljuje u du!ovnom obliku, kao Kedan i jedinstven. 0asuprot njima razlikujemo i priro/#e reli'ije gde se :oanstvo pojavljuje u formama prirode4 u zvezdama i kamenu, u formi ivotinje ili kao antropomorfno bi+e. "+. Ari>?a#stvo @ o/like% istorija Mri*+anstvo se pojavilo na prostoru .imskog (arstva na prelazu stare u novu eru. 3ilanskim #diktom ?$?. godine je priznato za zvaninu (rkvenu religiju. 8ilozofija !ri*+anstva je izloena u 0ovom zavetu, koji je uobliavan u vremenu od ?B. do $=B. godine nove ere, a moda i due. " tom vremenu napisana su etiri jevanelja, dela apostolska, =$ poslani(a i 5pokalipsa 6 Otkrovenje Kovana :ogoslova. -osle drugog $=

svetskog rata u pe+inama na obali 3rtvog 3ora otkriveni su Kumra#ski rukopisi u kojima je izloena svojevrsna filozofija novog verskog pokreta koji je bio samostalan, ak direktno suprotstavljen jevrejstvu. 0ovi zavet je sastavljen posle 7umranski! rukopisa i nakon Mristove smrti. 0ajstarije jevanelje potie iz &B. godine n.e., a ostala tri su iz =. v.n.e. -rve !ri*+anske op*tine imale su, pre ustanovljenja 0ovog zaveta na stotine jevanelja. -rema konanoj redak(iji ostala su etiri jevanelja4 po Luki% &ateju% &arku i Jova#u. ;sus je istorijska linost. ;mao je uenike, pratio(e, apostole, a nji!ov broj $= je mitskog porekla. 7ao jeretiku veru, ;susov rad rimska vlast je zabranjivala. 1misao !ri*+anstva je bio u ispovedanju vere o skorom nailasku kraljevstva ili (arstva boijeg na zemlji. Osnovni filozofsko6moralni stav je predavanje individualne egzisten(ije :eskonanom, poni*tavanje telesnog u ime ,u!ovnog. 1u*tina !ri*+anstva treba da se sagleda kao susret orijentalne kulture preko ideje i mita o Mristu spasitelju, i zapadne filozofske misli ponikle na evropskom, grkom tlu. "-. Isto$#a i apa/#a 3ri>?a#ska crkva. Raskoli u katoli$a#stvu Mri*+anstvo se od trenutka kada je priznato za dravnu religiju na itavoj teritoriji .imskog (arstva poinje institu(ionalizovati, a njegove istine kanonizovati. Od tog doba se ve+ uoavaju sporovi istone (rkve, vizantijske, i zapadne (rkve, rimske. Vizantija se zalae za pravoslavni 6 pravoverni tip interpreta(ije !ri*+anstva, pri emu se oslanja na grka uenja i uenja sveti! ota(a. 7atolika, zapadna varijanta !ri*+anstava sve vi*e neguje nove izvore zapadne teorijske misli. 8ormalno ot(epljenje vezuje se za $BA@. godinu. " $%. veku dolazi do novi! potresa u katolikoj (rkvi, kada se pojavljuje protestantizam, kao posledi(a za!teva za reformame u katolikoj (rkvi. 0a elu reformi bili su Duter i 7alvin. -rotestanti se vezuju iskljuivo za 1veto pismo, ali ne i za odluke (rkve. ,ana*nji protestantizam ima dve svoje grane4 a#'lika#stvo i lutera#stvo. <a reforma(iju je izvor otkrovenja sama :iblija. 0e postoje nikakvi sabori na kojima bi se tumaio biblijski tekst. 7atolika (rkva ima na elu papu, a pravoslavna patrijar!a. 1ve (rkve usvajaju dogmu o 1vetom trojstvu. -ravoslavna i katolika (rkva priznaju kult svet(a, relikvija i ikona, kao i sedam sveti! tajni. -ravoslavna (rkva odba(uje pojam istili*ta i u tome je saglasna sa luteranskom i kalvinistikom (rkvom. "2. Umet#ost u 3ri>?a#skoj kulturi sre/#je' veka !r#est Kris smatra da se umetnost u !ri*+anskoj (iviliza(iji zasniva na verovanju u magijsku mo+ slika, da slike daju mo+ nad onim *to prikazuju. Mri*+anski bog je bez atributa, bez ulni! svojstava, imaterijalno bi+e. )rkva je nastojala da :og 6 ne pokazuju+i se ljudima, stekne suverenu vlast nad smrtni(ima. <bog toga reforma(ija je zabranila stvaranje ikona i slika o bogu i drugim religijskim bi+ima. 3eutim, prikazivanje tema iz 1tarog i 0ovog zaveta prvo je pri!vatila pravoslavna (rkva, a posle nekoliko vekova i katolika.

$?

5r!itektura katolike i protestantske (rkve razvijena je kroz dva stilska obras(a4 roma#ski, na jugu i 'otski, na severu #vrope. " knjievnosti se zapaaju dve umetnike vrste4 #aro/#a k#ji8ev#ost pisana na narodu razumljivom jeziku, i slubena , verska knjievnost pisana na latinskom jeziku. )rkvena knjievnost je bila u slubi vere, a po svom sadraju verskog je karaktera. " narodnoj knjievnosti istiu se epovi o Rola#u, o 5i0elu# ima. " slikarstvu je posebno znaajno slikarstvo renesanse, a zatim, baroka. 1a :oanstvenom komedijom ,antea 5lgijerija prestaje uspon strogo religiozne !ri*+anske kulture.

"6. *i a#tijska civili acija. Teolo>ki spor /ve crkve ;me vizantijska (iviliza(ija potie od imena grada Vizantiona, koji je sagraen na :osforu %%&. godine p.n.e., na ijem je mestu (ar 7onstantin u @. veku podigao grad 7onstantinopolis, kasnije )arigrad, dana*nji ;stanbul. 9esto se ime vizantijska (iviliza(ija povezuje sa pravoslavljem, koje se ve+ od prvi! vekova nove ere postepeno poelo diferen(irati, a do konanog raskola do*lo je $BA@. godine. ,o prvog raskola do*lo je za vreme patrijar!a 8otija '%&. godine, kada je praktino do*lo do odvajanja istonog i zapadnog !ri*+anstva. Llavni sporovi istone i zapadne (rkve poeli su nakon propasti .imskog (arstva (@&%) oko primata katolike (rkve sa papom na elu, odnosno (arigradskog patrijar!a. -ostepeno su se uve+avali razlozi za sukob, poev od kanonski! pitanja, a odnosila su se na tumaenje dogmi i problema 1vete Troji(e. 0a oblikovanje pravoslavlja uti(ala je u zantnoj meri grka filozofija, dok je katolika teologija pretrpela znatan uti(aj rimskog eklekti(izma i stoi(izma. )arigradski patrijar! &i3ajlo Kerularije u stra!u od saveza pape Dava ;O i vizantijskog (ara 7onstantina ;O zatvorio je latinske (rkve i samostane u )arigradu, osudio (elibat, umetanje ,ilikove (tumeenje porekla 1verog ,u!a) u veronauku itd. -apski legati su ba(ili anatemu na patrijar!a 7erularija i na istonu (rkvu u (elini. 7erularije je odma! potom, na saboru ba(io anatemu na papske legate i .imsku (rkvu. Od tog dogaaja dve dogmatike se uobliavaju kod katolika na ko#cilima, a kod pravoslava(a na sa0orima. "7. Umet#ost u pravoslav#oj kulturi <a pravoslavnu religiju je karakteristian kult ikona. 1matra se da najstarije ikone potiu od egipatski! pogrebni! portreta iz !elenistikog i rimskog doba. !r#st Kris ukazao je na zabranu ikona u !ri*+anstvu prvi! vekova, iz bojazni da bi magijskom identifika(ijom sa :ogom verni(i izgubili distan(u prema :ogu, a time i neop!odno stra!opo*tovanje. " pravoslavnoj (rkvi se radilo o neem drugom4 potrebno je uzno*enje ka :ogu, :oga treba voleti, pribliiti mu se. Vremenom je ona dopustila upotrebu ikona i ak teolo*ki opravdala njenu svr!u. 7ult ikona je nevidljiv deo dogmi pravoslavne (rkve i vizantijski misionari su ga uveli u sve zemlje koje su priveli !ri*+anstvu. " srednjem veku, od /. do $@. veka, (rkveno slikarstvo je zabeleilo najve+i uspon upravo u pravoslavnom svetu. 1tvorena je osobena ikonografija, propisane su $@

norme, stil i te!nika slikanja. <latno doba vizantijske umetnosti je ono koje je do*lo posle $=B@. godine. Ko* za vreme (ara Kustinijana u )arigradu su otvorena velika gradili*ta, pre svega sagraena je 1veta 1ofija i druge njegove zadubine. -reko )arigrada vizantijska umetnost se *irila izvan grani(a (arstva. <idno fresko6slikarstvo se posebno razvilo od /. do $?. veka, naroito u Kapa/okiji i u slovenskim zemljama na :alkanu i .usiji.

"9. Islamska kultura @ istorija% umet#ost ;slam je monoteistika religija, nastala na osnovu otkrovenja koje je u &. veku propovedao 3u!amed u 5rabiji. -re pojave islama postojao je kult prirode , oboavanje drveta i svetog kamena. -ostepeno ovi drevni kultovi +e ustupiti mesto lokalnim boanstvima koja predstavljaju korak blie ka monoteizmu. 0ajstarije plemensko boanstvo Au0al bilo je predmet posebnog oboavanja, (ilj !odoa*+a, pa su ga vremenom poeli nazivati 5la!om (svemogu+). 1a 3u!amedom poinje epo!a islamske kulture i (iviliza(ije. ;slam je primio elemente Kudaizma, preislamski! kulturni! elemenata i tradi(ije !ri*+anstva. Oko %==. godine 3u!amed se nagodio sa emisarima iz grada Kastriba. 1tanovni*tvo Kastriba pri!vatilo je 3u!amedovo uenje. Kastrib postaje (entar nove vere i vernika pod imenom 3edina. -reseljenje 3u!ameda i pristali(a iz 3eke u 3edinu naziva se 3i/8ra, a od te se godine rauna muslimanski kalendar. ;slam polazi od stava da je ovu religiju :og saop*tio 3u!amedu preko anela Lavrila. Temelji islama nalaze se u 7uranu i 3u!amedovim sunama. 1veti zakon islama je *erijat koji sledi iz 7urana i suna. 1vaki musliman duan je da po*tuje pet stubova vere4 *e!ada 6 ispovedanje vere, da nema drugog boga do 5la!a> molitva pet puta dnevno> !odoa*+e P !ad> post P ramazan> i finansijski prilog dravi i zajedni(i. Kedna od najra*ireniji! i autentini! formi muslimanske umetnosti je kaligrafsko arapsko pismo. ;slamsku umetnost odlikuje odsutnost skulpture i figurativne umetnosti uop*te. 3u!amed je imao negativan stav prema idolima. " narodnoj umetnosti nalazimo brojne primere ornamentlne umetnosti sa geometrijskim (rteima, biljnim stiliza(ijama i pejzaom. "metnost koja je nastala u inspira(iji islama je dekorativna umetnost. " ar!itekturi osnovni objekat je damija, a najznaajniji njen element je minaret. 5rapi su svoje bogomolje spolja ukra*avali ornamentom. " muzi(i islama je je vremenom do*lo do sinteza brojni! uti(aja. 7onstitutivan element muzike je arapski jezik i arapska poezija. Vokalna muzika je postala najomiljeniji tip muzike, a manje instrumentalna. .azvijala se i narodna muzika. ":. Pojam mita 0i jedan fenomen moderne kulture ne moe se razumeti, a da se u njemu ne sagleda znaajno prisustvo mita. ,anas postoje dve tenden(ije4 za i protiv mita. " $'. veku, epo!i prosvetiteljstava, dolazi do domina(ije razma, pa mit gubi na vanosti. Ko* su Plato# i Kse#o.a# kritikovali mit i govorili da nastupa doba trezvenosti, trijumfa razuma

$A

i ra(ionalne svesti. 1a Ae'elom u teoriji i filozofiji, ali i u so(ijalnoj praksi $/. i =B. veka dovr*eno je ukidanje mitskog i imaginarnog. -relazak od sveta mita na svet refleksnog mi*ljenja bio je presudan za razvoj evropske (iviliza(ije. 3eutim, sa apsolutizovanjem razuma sam ovekov ivot je postao siroma*niji jer je ovek izgubio sve ono *to mu je davalo nadu. ;ma i oni! koji smatraju da se istinski mit ne suprostavlja razumu. ,a je nepri!vatljiva dilema4 mit ili razum i mitologija ili nauka. 7omparativna mitologija pokazuje da mit zauzima istaknuto mesto u svakoj (iviliza(iji i da u mitu umetnost, religija i filozofija imaju svoje iskonsko poreklo. "metnost u svakoj zajedni(i konstantno ide sa mitom i u svakoj velikoj kulturi se susre+emo sa nastojanjem umetnika koji u mitu tragaju za svojom inspira(ijom. Karl A0ra3am ukazuje na odnos sna i mita. 1matra da je razlika izmeu sna i mita u tome *to je san izraz linog kompleksa, a mit rezultat prvobitni! kompleksa iji je stvarala( ljudska vrsta u (elini. 3it je najstarija dominantna forma ljudske zajedni(e. 1an je vi*e okrenut sada*njosti, a mit pro*losti. " mitu su prisutne tri najvanije ljudske funk(ije4 religijska, saznajna i estetska> dobro, istina i lepota. 3it je pokreta moralni! i (iviliza(ijski! aktivnosti. 8unk(ija mitologije u primitivnoj zajedni(i je da obavi !armoniza(iju i da dovede do ve+eg stepena reda u zajedni(i i time predupredi stanje !aosa, sumnju, apatiju, pesimizam. 3it obja*njava postoje+i dru*tveni i kosmiki poredak s!va+en na nain svojstven datoj kulturi. +;. ,u#kcije mita 0i jedan fenomen moderne kulture ne moe se razumeti, a da se u njemu ne sagleda znaajno prisustvo mita. -relazak od sveta mita na svet refleksnog mi*ljenja bio je presudan za razvoj evropske (iviliza(ije. " mitu su prisutne tri najvanije ljudske funk(ije4 religijska, saznajna i estetska> dobro, istina i lepota. 8unk(ija mitologije u primitivnoj zajedni(i je da obavi !armoniza(iju i da dovede do ve+eg stepena reda u zajedni(i i time predupredi stanje !aosa, sumnju, apatiju, pesimizam. 3it obja*njava postoje+i dru*tveni i kosmiki poredak s!va+en na nain svojstven datoj kulturi. 8unk(ije mita su4 $. Re'ulativ#a .u#kcija. 3it je regulator egzisten(ije i pona*anja, is!rane i seksualnog ivota. =. 1elotvor#a .u#kcija. 3it pokre+e oveka na aktivnost ali i na du*evnost, na oblast nesvesnog. ?. Tra#sce/e#tal#a ili utopijska .u#kcija. 3it oslobaa oveka od svakodnevni(e, bri*e razliku izmeu realnog i nerealnog, svetovnog i sakralnog, du!ovnog i materijalnog. 3it moe provo(irati progres, biti inspira(ija revolu(ionarnim promenama. @. (i#kreti$ka .u#kcija. 3it objedinjuje suprotnosti4 umno i ulno, du!ovno i materijalno, razum i volju. A. !stetska i sim0oli$ka .u#kcija. Omogu+ava apstraktno predstavljanje, sve mitske predstave su zaodenute u estetske forme. %. Katarti$ka .u#kcija. 3it je katarza za oslobaanje stra!ova i drugi! ose+anja.

$%

&. I#korporativ#a .u#kcija. 3it kao elemenat strukture moe na+i mesta u najrazliitijim formama kulture, ukljuujui tu i umetnost. 3itovi su usko povezani sa magijom i obredom. '. Kult#a .u#kcija. 3it je povezan sa religijom i verovanjem u natprirodne mo+i. 7ao religijski kult mit spaja ivotne zajedni(e ljudi i bogova bez obzira da li je u pitanju politeizam ili monoteizam. /. (a #aj#a .u#kcija. 3it je predstupanj logikog razmi*ljanja. Obja*njava nejasne stvari i forme. $B. (ocijal#o<politi$ka .u#kcija. 3it se javlja kao element u integra(iji dru*tva, podupire kolektivno mi*ljenje. +1. 5aturalisti$ka i a#imisti$ka teorija mita &arks &iler je utemeljio naturalistiku teoriju mita. -rema njoj mit se mora dovesti u vezu sa prvobitnim ovekovim obja*njenjima prirodni! zbivanja. 3itovi su refleks ovekove fantazije na objektivna prirodna dogaanja, na grmljavinu, kretanje nebeski! tela, uti(aj sun(a, ki*e, oblaka itd. 3itovi se prema naturalistikoj teoriji dele na4 solar#e% lu#ar#e% astral#e i meteorolo>ke. -rema 3ileru prvi mitovi su nastali tako *to bi neposredni sadraj spolja*njeg sveta trenutno i snano zaokupio sve mentalne snage primitivnog oveka. 9ovek je obja*njavao pojave iz prirode, a objekt je prouzrokovao posledi(u u subjektu. " okviru naturalistike teorije mita razvijen je i poseban filolo*ki metod analize poznatiji kao jeziko6etimolo*ko obja*njenje mitova. 1vaki jeziki znak, na poetku ovekove istorije, bio je vi*eznaan, a upravo u toj vi*eznanosti treba traiti izvor i poreklo svi! mitova. -rema animistikoj teoriji mitovi nisu reak(ija ovekove fantazije na prirodne, objektivne dogaaje, ve+ upravo obrnuto, mitovi nastaju iz subjektivni! izvora, iz se+anja ili iz se+anja u snovima. 3itovi su predstave verovanja u du!ove umrli! predaka, u demone. Vunt je smatrao da obe teorije nose slabosti osnovni! teorijsko6filozofski! misli $/. veka iz koje su se razvile. Vunt kritikuje naturalistiku teoriju i kae sa suvi*e insistira na injeni(ama, da je intelektualistika, a animustika insistira na subjektivnom. Vunt je nastojao da prevlada naturalistiku i animistiku kon(ep(iju mita i istovremeno negira ra(ionalistiko i psi!olo*ko obja*njenje. 1matra da zbog toga *to su mitske predstave stvorene u trenutku snanog afektivnog pranjenja, mit se morao dugo odrati u kolektivnoj svesti, ak i kada za njegovo postojanje nije bilo nikakvi! ra(ionalni! osnova. +". &eto/e tuma$e#ja mita $. (im0oli$ku teoriju. "temeljiva ove teorije je ,ri/ri3 Krajver. 3it je jedno od simboliki! formi kulture sa svojim obiajima koji oblikuju ovekove ulne i emotivne doivljaje. 3it je otelotvorenje ideje , to je ulno iskazana misao, sposobnost da se momentalno uspostavi (elina, sklad sadraja i forme. =. Ale'orijska teorija. " grkoj filozofiji bila je na snazi ideja da se mitovi moraju alegorijski tumaiti, tj. izbegavati metod bukvalnog , doslednog tumaenja $&

sadraja. :orba bogova u ;lijadi je sukob elemenata u prirodi, a u bogovima je alegorija i moralni!, a ne samo prirodni! prin(ipa. " srednjem veku teoretiari su poku*avali da na alternativan nain protumae i stare filozofije. ?. !u3emeristi$ka teorija. ,obila je ime po filozofu #u!emeresu sa 1i(ilije. On u svom delu (veti apis tumai nastanak bogova tako *to tvrdi sa su bogovi koje ljudi oboavaju i idealizuju, nekada bili ljudi koji zbog neki! svoji! zasluga narod vremenom uznosi. Tako se <evs prikazuje kao (ivilizator oveanstva koji je ljude iz varvarstva uveo u moralni ivot. Ova teorija spada u istorijsko6 ra(ionalistike interpreta(ije mita. @. Taute'orijska teorija. "temeljiva ove teorije je 4eli#'. 1u*tina ove teorije je suprotstavljanje alegorijskoj i eu!emeristikoj teoriji mita. 2eling smatra da se smisao mita nalazi u samom mitu, da mit treba tumaiti iz njega samog. 3itski obli(i su autonomne tvorevine du!a. -o njemu je politeizam astralna religija gde su ljudi bogove s!vatali kao zvezde. ++. Psi3oa#ali a i mit. Tuma$e#je mita o !/ipu (,roj/). Kritika -si!oanaliza polazi od stava da se osnovni razlog umetnikog stvaranja i doivljavanja dela nalazi u nesvesnom. (8rojd polazi od linog nesvesnog, dok Kung polazi od kolektivnog nesvesnog). 3nogi teoretiari uveravali su da gotovo sva bitna pitanja estetskog ostaju nerazre*ena ukoliko se ostane kod dimenzije svesnog. To znai da se re*enje mora traiti u nesvesnom delu du*e. -si!oanaliza se do skoro bavila snom i neurozom. ,o*lo se do vanog zakljuka da se umetnost nalazi na sredini puta izmeu sna i neuroze. "metniko delo je forma u kojoj se nesvesno pojavljuje. Ono predstavlja nain da se izgladi konflikt sa nesvesnim, a da se ne sklizne u neuruozu. -si!oanaliza deli strukutru umetnosti na4 .ormu ili estetsko i sa/r8aj ili va#estetski sloj /ela. 7od Megela saznajni sadraj je izraz logosa, svesti i samosvesti, dok je kod Kunga i psi!oanalitiara uop*te ovaj sadraj libidarne odnosno erotske prirode. 8rojd je mitove tumaio preko snova. " knjizi Tuma$e#je s#ova opisuje #dipov kompleks. 8rojd smatra da de(a, kao i odrasli, u svom podsvesnom ose+anju nose #dipov kompleks i kompleks o(eubistva . -o 8rojdu roditelji igraju glavnu ulogu u infantilnom du*evnom ivotu svi! kasnije psi!oneurotiara i normalni!, zaljubljenost u jednom i mrnja prema drugom roditelju karakteristika je i psi!oneurotiara i normalni!. .azlika je *to ve+ina de(e tu mrnju ose+a nesvesno, dok psi!oneurotiar to ose+a u nagla*enom vidu. Kra#.el/ova kritika. 7ranfeld, Kungov uenik, smatra da je 8rojd apsolutizovao realnu stranu porodinog romana previajui njegov dublji smisao. 8rojd je doivljaj iz vlastitog detinjstva, stav prema roditeljima, ve*taki preneo na svet odrasli!. 2to se tie #dipa kao i samog sadraja mita, 7ranfeld smatra da je 8rojd razumevanje i znaenje mita sveo na porodini skandal . Ao.>teterova kritika. On polazi od so(io6psi!olo*kog stanovi*ta. -o njemu je problem voe odnos izmeu sposobnog i nesposobnog . " porodinom krugu sin je po porodinom pravu, bez obzira na vrednosti, inferiorniji u odnosu na svoga o(a.

$'

,romova kritika. 1voju kritiku izneo je u delu =a0oravlje#i je ik . 3it nam ne govori da se #dip <aljubio u Kokastu. On je ne poznaje. 0e poznaje ni o(a pa samim tim nema kompleks o(eubistva. 3it o #dipu ne predstavlja in(estuoznu ljubav izmeu majke i sina, ve+ simbol pobune protiv vlasti o(a u patrijar!alnoj porodi(i. Pele'ri#ova kritika. On smatra da ovaj mit predstavlja poku*aj da se razre*i sama trauma iz #dipovog ivota. 9itav smisao on vidi u tome *to je #dip ogrubo odgurnut od roditelja jo* kao odoje. 1matra da je sfinga simbol smrti majke , jer se sfinga isto kao i Koksata odrekla majinstva da bi ostala veito mlada. -elagrino vidi u #dipu pregenitalnog traumatizovanog neurotiara. +-. 1emitolo'i acija i remitolo'i acija

$/

-overite (enu za svaki slu(aj na !ttp4QQRRR.fa(eSubook.(om

" doba ra(ionalizma i prosvetiteljstva uinjen je odluan udara( mitskom i religijskom mi*ljenju, ali paralelno sa ovim pro(esom demitologiza(ije tekao je i sve primetniji suprotan pro(es remitologiza(ije. Le3 &ru smatra da je stvaranje mita izvesna forma bekstva i osloboenja od stra!a i da i danas postoje *anse za stvaranja mita. .azlika izmeu stari! i novi! mitova je *to dana*nji mitovi se brzo demitizuju i *to im je vreme trajanja znatno kra+e. 3ruz istie da nove mitove odlikuje ve+a individualiza(ija. -si!olo*ki gledano postoje delovi dru*tva sa ve+om, odnosno, manjom potrebom za mitom. 0ajmanje potrebe za mitskim imaju srednji slojevi, a najvidljivije potrebe imaju ugroene zajedni(e (npr. zatvoreni(i).

=B

" drugoj polovini $/. veka dolazi do talasa remitologiza(ije, a time i otpor ra(ionalizmu. Taj otpor ra(ionalizmu, uporedo sa afirma(ijom filozofije ivota, najkarakteristinija je kod 0iea. +2. &it u savreme#oj k#ji8ev#osti 3it i knjievnost imaju blisku vezu. Vanu ulogu u tome ima simbolizam, ija je funk(ija da beskonano pokae u konanom. 7arakteristika je politeistiki! religija. 1uprotno tome alegorizam omogu+ava da se ono konano ukine u beskonanom. Osobenost je monoteizma. A#/re Gi/ smatra da je umetnost ljudska stvar, iako je delom povezana sa nebom. ;stie da u pozadini umetnosti mora leati neko verovanje mitolo*kog tipa. 3itologizam je karkteristina pojava u knjievnosti =B. veka. .omansijeri skloni mitologizovanju pretrpeli su snaan uti(aj 8rojda, 5dlera i Kunga. 3it se ispoljio u drami, poeziji i romanu. 3odernu knjievnost koja se oslanja na mit odlikuje prevladavanje so(ijalno6 istorijski! i prostorno6vremenski! grani(a. (pacijali acija u savremenoj knjievnosti znai ukidanje istorijskog vremena i njegovo pretvaranje u kosmiko ili veno vreme. Kedna od karakteristika romana =B. veka je preno*enje radnje u unutra*nji svet. ;straivanje o tome koliko je mit prisutan u knjievnosti izvr*eno je u delima Tomasa &a#a i 18ejmsa 18ojsa. Ova dva pis(a su klasini primeri mitolo*kog romana =B. veka. " oba romana unutra*nja radnja potiskuje spolja*nju. " Baro0#om 0re'u 3an glavnog junaka sme*ta u sanatorijum 6 mesto koje simbolizuje blizinu smrti. Kunak je u potpunoj izola(iji od svakodnevnog ivota, izvan istorijskog vremena. 1a druge strane u Ulisu ,ojs se bavi problemom vezanosti6nevezanosti za porodi(u i pojavljivanje umetnika u formi boga6o(a. ,ojsova "lisa aludira na Momerovu Odiseju . -oetika mitologizovanja kod 3ana i kod ,ojsa je jedan od vidova intelektualnog, ak filozofskog romana i oslanja se na poznavanje Tstare kulture, istorije religije i savremeni! nauni! teorijaU. +6. 5acisti$ki mit i .ilm. &it% masov#a kultura% ki$ " film, kao najmasovnija umetnost =B. veka, mitski elementi postali su sredstvo propagande na(istike ideologije. .e je o obnovi mita o germanskoj, arijevskoj rasi kao vi*oj, o nemakoj kulturi kao takoe vi*oj od ostali!. 8ilm ,rica La#'a T&etropolisU iz $/=%. godine smatra se preteom fa*istikog filma. " naje*+e antisemitske filmove ubrajaja se TJevrejska opas#ostU, koji je imao za (ilj da skrene panju na opasnost od Kevreja koji navodno doprinose degenera(iji 0emake. " ;taliji je jedan od najpoznatiji! filmova koji su podravali fa*izam bio T)ela laHaU iz $/@$. godine reditelja Roseli#ija, gde nalazimo kljunu taku fa*istike ideologije o eni P izjednaavanje4 ovek V dete> ena V majka V uitelji(a. 3it moe ne samo da se efikasno koristi u filmu npr. radi fa*istike propagande, pri emu on nuno preobraava estetsku dimenziju u ki, ve+ i da propagira sam ki. ,anas se mit ukljuuje u delotvorno konstituisanje novi! vrednosti. 1 druge strane, postoje situa(ije gde preovladava mitolo*ki karakter koji tei da dW mitsku i ritualnu

=$

vrednost injeni(ama, osobama, elementima kojima se takva vrednost inae ne moe pripisati.

3e!anizam kojim je obian ovek svakodnevno bombardovan mas6medijima, *tampom, reklamama, dovodi do toga da se odreenoj osobi poinju prepisivati takvi kvaliteti koji je uzdiu na nivo mitskog !eroja. Ovde je re o pseudo mitu za koji je karakteristino da kratko traju (:itlsi). ,anas se mit ukljuuje u delotvorno konstituisanje novi! vrednosti. 0jegova snaga dovodi do znaajni! ostvarenja u umetnosti i drugim formama dru*tvenog ivota. +7. Teorijski pristupi umet#osti " delu jednog umetnika nalazi se vi*e slojeva, dimenzija njegove stvaralake umetnike linosti4 individualne psi!ologije, kulturne i na(ionalne karakteristike, op*te6 ljudske strane njegove linosti. Kednom umetnikom delu pristupamo tako *to +emo izolovati pojedine njegove slojeve i posmatrati i! kao simbole ili kao manifesta(ije pojedini! aspekata same linosti autora, kroz slojeve koji se odnose na4 psi3olo>ku, kultur#o<istorijsku i u#iver al#u stranu linosti autora. ;z toga se uoavaju tri osnovna pristupa umetnosti, tri osnovne teorijske dis(ipline4 Psi3olo'ija, (ociolo'ija i ,ilo o.ija umet#osti. Psi3olo'ija umet#osti ispituje stvaralaki pro(es autora kao individualno6 psi!olo*kog subjekta i nain kako se delo doivljava od strane pojedin(a. -itanje estetske vrednosti dela je izvan kruga interesovanja psi!ologije umetnosti. Ona treba da odgovori na pitanje kako je jedno umetniko delo stvoreno, kako se u du*i pojedin(a zainje delo i kako ga konzument prima. ==

(ociolo'ija i Istorija umet#osti ispituju umetnost u so(ijalno6istorijskom kontekstu. " svemu ostalom nji!ovi metodi se razlikuju. ;storija umetnosti bavi se konkretnim injeni(ama istorijskog razvoja umetnosti. 1o(iologija umetnosti razmatra pretpostavke i mogu+nosti op*ti! odnosa4 stilski! orijenta(ija, sadraja jedne *kole, jedne epo!e, na(ije, i op*tedru*tveni! tokova, strukture dru*tva, pronalaze+i tipine odnose i veze. ,ilo o.ija umet#osti i !stetika bave se odgovorom na pitanje4 2ta je to *to umetniku formu razlikuje od drugi! kulturni! oblika4 od filozofije, religije, istorije, obiaja itd. #stetika traga za univerzalnim smislom umetnosti, za onom su*tinom po kojoj se fenomen umetnosti razlikuje od svi! drugi!. +9. (truktura umet#i$ko' /ela @ !. Pa#o.ski " delu jednog umetnika nalazi se vi*e slojeva, dimenzija njegove stvaralake umetnike linosti. Kednom umetnikom delu pristupamo tako *to +emo izolovati pojedine njegove slojeve i posmatrati i! kao simbole ili kao manifesta(ije pojedini! aspekata same linosti autora, kroz slojeve koji se odnose na4 psi3olo>ku, kultur#o<istorijsku i u#iver al#u stranu linosti autora. !rvi# Pa#o.ski te slojeve naziva sadrinama i razlikuje tri takve sadrine4 primar#u ili priro/#u sa/r8i#u, seku#/ar#u ili ko#ve#cio#al#u i sloj su>ti#sko' #a$e#ja. -od primarnom sadrinom -anofski podrazumeva, na jednoj sli(i, odreene linije i boje, zatim, u skulpturi, oblikovane komade bronze, kamena, drveta koji predstavljaju prirodne predmete. -rirodna sadrina se deli na4 .akti$ku 6 koja se vidi i ekspresiv#u 6 koja se ose+a. 7ao sekundarnu ili konven(ionalnu sadrinu podrazumeva dalji postupak koji se moe odrediti kao obja*njavalaki. 3otivi kao primarna sadrina sada se s!vataju kao nosio(i sekundarnog ili konven(ionalnog znaenja i mogu se nazvati predstavama a kombina(ije predstava ine prie i alegorije . -od su*tinskim znaenjem -anofski podrazumeva da se umetniko delo interpretira kao znak, simbol, ili izraz neeg drugog 4 kao izraz na(ije i epo!e, kao izraz i simbol linosti koja stvara. 1ubjekt stvaranje se moe posmatrati apstraktno ili izdvojeno u umetnikoj tvorevini uz pomo+ uslovno pretpostavljeni! triju odgovaraju+i! objektiva(ija umetnika, i to u formama4 i#/ivi/ual#o' su0jekta, kolektiv#o<istorijsko' (klasa, sloj, narod, na(ija, epo!a) i civili acijsko' su0jekta (rod, ljudska vrsta). +:. *re/#ost i vre/#ova#je umet#i$ko' /ela. (truktura estetsko' akta "metniko delo je tvorevina du!a iji se smisao i vrednost odreuju tek u odnosu prema oveku. #stetska vrednost nekog dela se interpretira na dva naina4 su0jektivisti$ki 6 u du!u relativizma, i o0jektivisti$ki 6 kao vrednost koja je konstantna i vai univerzalno. -rema jednom stanovi*tu estetske vrednosti variraju, relativne su, nema sigurni! kriterija. 0e postoji jedna trajna vrednost o nekom umetnikom delu. Ovu relativistiku teoriju vrednosti razvili su sofisti Gor'ija i Prota'ora ( ovek je merilo svi! stvari ). =?

,ruga teorija vrednosti polazi od stava prema kome4 lepo , dobro i istina postoje objektivno. Ova vrednost je stalna i nepromenljiva, ona vai za sve ljude. Ovu teoriju su, meu prvima, razvili pita'orejci, a zatim (okrat i Plato#. ,anas je preovladalo mi*ljenje da tri temeljne vrednosti4 lepota, istina i dobrota nisu svojstvo sami! predmeta, ve+ im vrednost pripisuje subjekt u neposrednom suoenju sa umetnikim delom. " savremenoj esteti(i preovladalo je mi*ljenje da bez aktivne uloge linosti , subjekta , stvarao(a dela, odnosno primao(a dela 6 re(ipijenta, estetska vrednost uop*te nije mogu+a. :ez ukusa nema mogu+nosti da neki pojedina( doivi estetsku vrednost , ali samo sa ukusom takva se vrednost kao estetska jo* ne moe dosti+i. "kus uslovljava estetski doivljaj, bez njega se ne moe pristupiti delu. -ojam ukusa nastao je iz potrebe da se odredi lina dimenzija koja sledi iz ovekovog suoenja sa predmetnim svetom. "kus je i sastavni deo strukture umetnikog dela, i konstitutivni elemenat estetskog stvaranja i estetske re(ep(ije . .e(ep(ija ili prijem dela odigrava se u aktu doivljavanja umetnikog dela i u aktu suenja 6 kao intelektualnog zauzimanja stava prema tom delu. 3oemo razlikovati tri posredna nivoa odnosa subjekta prema objektu4 su/ove ukusa, su/ove kritike i stavove estetike i metaestetike. #stetika zapoinje ispitivanje estetskog fenomena na onom mestu na kome se zavr*ava kritiki sud. #stetika postavlja pitanja4 7ako je uop*te mogu+e doneti sud o delu, bio on sud ukusa ili kritiki sudX 7ako znamo da je delo estetski uspeloX " kakvom su odnosu doivljavanje i refleksijaX 5naliziraju+i Deonardovu Tajnu veeru moemo re+i da4 a) ,ormom su/a ukusa4 Tajna veera mi se veoma dopada 6 zadovoljava se stav linosti> 0) ,ormom su/a kritike4 Tajna veera je delo izvanredne lepote 6 zadovoljava se kriterijum estetike, preme kojoj je u kompozi(iji, rasporedu likova i koloritu uspostavljen prin(ip !armonije> c),ormom su/a estetike4 Tajna veera je delo koje pripada umetnosti, a ne religiji . 1ud kritike tei da postane sud sa apsolutnim vaenjem, to jeste da bude sud o estetskoj vrednosti dela, *to se za sud ukusa ne moe re+i. Onaj koji izrie sud ukusa svestan je njegove relativnosti vaenja. 1ud ukusa je po tipu individualan, dok je sud kritike univerzalan. -;. (u/ovi ukusa i kriti$ko prosuHiva#je /ela "kus je u istoriji estetike odreivan kao sposobnost prosuivanja lepote i umetnosti. "kus je teorijski zasnovan tek u $&. veku. )raum'arte# je ukus odredio kao sposobnost ulnog prosuivanja. Ka#t smatra da kad umetnika dela prosuujemo iskljuivo ulima, to su sudovi ula, koji nemaju nikakve veze sa istinskim sudovima. Tek kada umetnost prosuujemo istovremeno i uz pomo+ ula i razuma, posredstvom imagina(ije 6 posledi(a toga suenja je izri(anje atributa lepote. )e#e/eto Kro$e smtra da je 'e#ije sposobnost da se delo stvori, dok je ukus sposobnost da se delo adekvatno primi. *e#turi je rekao da ako sudimo na osnovu ulni! odjeka koje je predmet izazvao, onda bi to bio sud ukusa. "koliko sudimo bez ovi! lini! predubeenja, tada se na* sud preobraava u kritiki sud.

=@

-ojam kritika potie od grke rei YZ[\] *to znai suditi, odnosno YZ^_`a *to znai sudija. -ostepeno +e se kritika od verbalne o(ene klasini! dela poistove+ivati sa problemom razumevanja i suenja, sa teorijom znanja i saznanja. ,anas je preovladalo stanovi*te da su i kritika umetnosti i suenje o ukusima u osnovi so(io6istorijski uslovljeni. 2to se funk(ije kritiara tie ona se istorijski menjala. " vreme tek osnovane 8ran(uske akademije kritiari su se gotovo profesorski obra+ali pis(ima kao sudije, kao savetni(i. 7ad se kritiari obra+aju publi(i nji!ov je zadatak trojak4 /a upu?uju, /a o0jas#e i /a oce#e /elo. "pu+ivati za 1i.re#a znai otkrivati publi(i smisao dela, budu+i da su itao(i, gledao(i ili slu*ao(i u osnovi nekompetentni. Obja*njavati znai posmatrati delo kao proizvod u svetu kulture. ,elo je za kritiara uslovljeno bilo odreenim psi!olo*kim pro(esima, bilo istorijskim okolnostima. O(eniti delo znai

pripisati mu odreenu vrednost, a kritiar je strunjak koji tu vrednost otkriva. ,ifren smatra da je osnovna funk(ija kritiara da upu+uje i opisuje samo delo, dok su obja*njenje i o(enjivanje opera(ije koje se oslanjaju na ne*to *to je izvan dela. 7ritiar ne treba da se bavi biografijom umetnika. 1am pisa( ne moe pomo+i kritiaru. ,elo je iznad svog tvor(a. ;stina dela je u samom smislu dela. -isa( ne samo *to ne nestaje u svom delu, ve+ nam delo kae *ta je on sWm, pisa(. -1. Teorije umet#i$ke recepcije. Ka#tova tipolo'ija ukusa -ored ukusa, stila i kritike, uivanje je vana kategorija re(ep(ije. Jaus estetsko iskustvo smatra pravim tek ako je ostavilo za sobom svekoliko uivanje i izdiglo se na stupanj estetske refleksije. On upozorava da je uivanje u suprotnosti sa radom kao i da se izdvaja od saznavanja i delanja. Kaus pravi razliku izmeu dva tipa itala(a4 implicit#i $italac (onaj koji ita sva velika dela istorije) i eksplicit#i $italac (onaj koji je vezan za svoje vreme). 1matra da pisa( mora da vodi rauna o ulozi impli(itnog itao(a, ali ako bi pritom zanemario ekspli(itnog onda bi pisa( stvarao za spe(ifian sloj ljudi. Gaj'er je uoio da estetsko posmatranje iskljuuje svaku zainteresovanost u pogledu uivanja. 1matra da nije svako u stanju da se oslobodi svoje zainteresovanosti u korist istog posmatranja. !ri3 ,rom smatra da je uivanje zadovoljenje elje koja ne za!teva aktivnost, pri emu misli na uivanje u !rani, pi+u, seksu itd. Ka#t je formulisao stav o bezinteresnom dopadanju po kome se estetsko iskustvo od prostog ulnog razlikuje udaljavanjem posmatraevog ja od predmeta ili estetikom distan(om. -rema &arku eu, dana*nja kultura je izba(ila iz uivanja du!ovnost, ogolila ga i uinila sve kulturne tvorevine funk(ionalnim, prilagodljivim svetu i logi(i kapitala. ,anas u masovnoj kulturi je dominantno upravo golo uivanje 6 bez posredstva du!a dok je avangardnoj ili elitnoj umetnosti na delu suprotan, ekstremni sluaj, re.leksija 6 bez uivanja u predmetu, jer je predmet ukinut u velikom delu moderne, nepredmetne ili nefigurativne umetnosti.

=A

1ud ukusa je fenomen iz reda suda vrednosti ali isto tako ukus je jedan od op*ti! uslova mogu+nosti za konstituisanje estetskog predmeta u pro(esu estetske komunika(ije. " esteti(i Ima#uela Ka#ta je data osnova za teorijsko promi*ljanje tipologije estetski! ukusa. <a 7anta relativni su bili oni tipovi stilova i ukusa koji odgovaraju pojmovima prijatnog , lepog i uzvi*enog . Tim pojmovima 7ant se bavi u svojoj knjizi Kritika mo?i suHe#ja . -rijatno je nepravi ukus, ine ga ulni oseti koje ima i bezumna ivotinja. To je !edonini ukus, ukus uivanja, subjektivni ukus, ukus dopadanja. 7od njega vai pravilo ,e gustibus non est disputandum . Depo simbolizuje sklad, !armoniju ulnog i du!ovnog, idealnog i realnog. 1imbolizuje klasini ukus, a u umetnosti realistiki stil. "zvi*eno dobija neki vi*i smisao do kojeg dovodi umetnost uzvi*enog tipa u delima romantike umetnosti tj. avangarde. " tim delima nagla*ena je prisutnost idejnog, umnog inio(a na *tetu ulnog. -". !stetika lepo' i estetika ru8#o'. *ori#'er. U8iva#je i uose?ava#je #stetiari psi!ologistike orijenta(ije predviauju razliku izmeu estetskog doivljaja i empirijskog doivljaja , nisu uspeli da zadre razliku izmeu prijatnog i lepog na kojoj je 7ant insistirao. Ga# &ari Gijo je tvrdio da je izazivanje ose+anja zadovoljstva dovoljan razlog za izrastanje estetskog predmeta i estetskog zadovoljstva . Otuda, po njemu ni*ta drugo ne razdvaja lepo od prijatnog sem prosta razlika u stepenu i obimu . 7roz sve epo!e u istoriji umetnosti prisustvo !armonije, sklada, mere, fabule, figura(ije duboko je bilo proeto pozitivnim ose+anjem, izazivanjem emo(ije zadovoljstva. ,a bi objasnili estetiku lepog i estetiku runog moramo razlikovati dva osnovna stila4 tra/icio#al#i (do $/. v.) i mo/er#i. Tradi(ionalni stil se temelji na ideji lepote, a moderni na ideji runo+e. Tu postoje i dva osnovna ose+anja4 zadovoljstva 6 tipinog za tradi(ionalnu i nezadovoljstva 6 tipinog za modernu umetnost. *ori#'er je uoio da rune forme nisu i neestetske. On razlikuje dva stava4 u8ivljava#je 6 koje se vezuje za kategoriju lepog i apstrakciju 6 koja se vezuje za kategoriju runog . ,anas imamo realisti$ki i apstrakt#i tip umet#osti. .ealistiki tip izaziva uivanje, zadovoljstvo i radost, a apstraktni tip nezadovoljstvo, stra!. -si!oanaliza polazi od stava da je umetnost neka vrsta terapije i za umetnika i za konzumenta. Ona je sredstvo kojom se konflikt sa nesvesnim re*ava na takav nain da linost umetnika i uivao(a obezbedi da ne sklizne u neurozu. "metnost mora da obavi dva zadatka4 $. da prui povr*no zadovoljstvo, uivanje ulnog reda, izazivaju+i nesvesno> i =. da stvori ve*taku kamuflau, da omogu+i da iz na*eg nesvesnog, ira(ionalnog isplivaju potisnute libidiozne elje. 5ko uzmemo na primer Gre ovu sliku Rasprsli vr$ 4 vrelo predstavlja usta devianske vode odnosno slimbol materinstva> ?up simbolizuje materi(u, izvor fizikog i du!ovnog ivota> lav je simbol snage sile, tenje za despotskom vla+u, za brutalnim nametanjem, izraava povratak i obnovu kosmike i biolo*ke energije> ru8a simbolizuje savr*enstvo, sr(e, ivot, ljubav. -+. Pretpostavke mo/er#o' ukusa =%

3oderna te!nologijska svest nema potrebe za istinskom umetno*+u. Ta svest tei da se prepozna u tvorevinama koje simboliki nose trag savremenosti. To su tvorevine masovne ili industrijske kulture i u tome redu ki6tvorevine kao surogati umetnosti. Megel je upozorio da umetnost danas ne zadovoljava najviu potrebu du!a vremena. 1avremena te!nika (iviliza(ija, u kojoj dominiraju4 umnost, organiza(ija, red, (elina nad delovima, izmie kontroli pojedin(a. ,anas su na delu dva osnovna tipa ljudi4 $ovek masov#e kulture i $ovek i#telektual#e elite. 9ovek masovne kulture li*en je zadovoljstva na emo(ionalnom planu, *to poku*ava da nadoknadi u slobodno vreme kroz uivanje i zadovoljstvo. " umetnosti joj odgovara konformistika umetnost koja prua maksimum zadovoljstva uz minimum utro*ene snage. 1ve *to ide iz .azuma, *to je prete*ko i zamara ne dolazi u obzir.

;ntelektualna elita, avangardistiki nastrojena, nastoji da komuni(ira sa delima u kojima nema mesta pukom ulnom zadovoljstvu, ve+ kritikoj misli, ime se izraava negativan stav prema savremenoj te!nikoj (iviliza(iji. -ostoji i tre+i tip ukusa tradi(ionalistiki ili akademski . 1o(ijalni slojevi koji su nosio(i ovog stila su izvan banalnog uivanja i intelektualne krajnosti karakteristini! za konformistiki i avangardni ukus. -ostoje bar tri dominantna tipa modernog ukusa 4 ko#.ormisti$ki, ko# ervativ#i (tradi(ionalistiki) i ava#'ar/isti$ki i njima odgovaraju+a tri stila4 stil i#/ustrijske kulture, reali am i ava#'ar/i am. 7onformistiki ukus i njemu pripadan so(ijalni sloj, upravlja pogled na sada*njost> konzervativni na pro*lost a avangardistiki na budu+nost. --. Ko#.ormisti$ki ukus. A0ra3am &ol 7ulturna industrija omogu+ila je pojavu kia. 7i je jedan od sadraja kulture masovnog dru*tva. 3asovni mediji doveli su do poraza ma*tovitosti i kreativne aktivnosti oveka. ,o*lo je do poni*tenja razlike izmeu umetnosti i svakodnevnog ivota. 3entalna struktura savremenog oveka je takva da posmatra stvari iz ki ugla. -rema A0ra3amu &olu ki je neodvojivo vezan za umetnost, tako da u svakoj umetnosti ima bar trunke kia. 1u*tina kierskog je elja da umetnik udovolji kup(u. 7i ini svakodnevni ivot prijatnim pomo+u niza rituala koji ga ulep*avaju. 1tvorio ga je mali ovek . 7i se suprotstavlja uzvi*enom i avangardi, ali i istinskoj lepoti. ;deja lepote je zamenjena idejom zadovoljstva. 9ovek masovnog dru*tva odba(uje avangardnu umetnost, koja mu nudi ose+anje negativnog zadovoljstva. Lu/vi' Gic, u knjizi ,e#ome#olo'ija ki$a polazi od stava da je ki vezan za uivanje. On razlikuje estetsko uivanje od prostog ili banalnog uivanja koje se vezuje za doivljaj kia. ;deologija kia je usredsreena na ose+anje, a ne na razum. 7i koji se danas proizvodi stvaraju psi!olozi masa. 1nana ose+anja koja prate ki u suprotnosti su sa odreenom !ladno+om ose+anja u modernim umetnikim delima.

=&

Depota u kiu sa svojom tenjom da usre+i ula, u radikalnoj je suprotnosti sa trans(edentalnom lepotom umetnikog dela. -2. Ava#'ar/isti$ki ukus. Re#ato PoHoli 7od avangardistikog ukusa osnov traganja nije u lepom, nego u runom. 7onstanta doivljaja avangardnog ukusa je ose+anje nezadovoljstva. Lu/vi' Gic je rekao da za modernu umetnost kao karakteristino ostaje injeni(a da negativna raspoloenja kao *to su stra!, dosada i gaenje dolaze na mesto !armoninog raspoloenja. 3i*ljenje da se ovekovo postojanje otkriva tek u neraspoloenju ne vlada samo u filozofiji ve+ i u literaturi. Re#ato PoHoli je napisao studiju o avangardnoj umetnosti. -ojam avangardnog ukusa neodvojiv je od pojma avangardne umetnosti . On avangardu razmatra kao pre kao so(iolo*ku nego kao estetsku injeni(u. ;stie da je odlika ove umetnosti aktivizam koji se stvara da bi podsti(ao protiv nekoga ili neega i osporavanje svega postoje+eg kroz razaranje svega *to mu je na putu. .azlika klasinog i modernog nije estetske ve+ kulturno 6 istorijske prirode. 1matra da je jedan od prvi! vidova avangardnog pokreta aktivizam i aktivistiki momenat , zatim da se pokret stvara protiv nekoga ili neega , da avangardizam ru*i barijere , razara sve *to mu je putu . " biti avangardnog stila pojavljuju se obeleja4 aktivi ma, a#ta'o#i ma i #i3ili ma. To su ideolo*ki i pragmatiki momenti avangardne umetnosti. -ravi razliku izmeu inteligen(ije i intelektualne elite. I#teli'e#cija je privrena imitativnom elementu u strukturi umetnosti jer tei da odba(i svaku krea(iju u kojoj dominira isto estetski prin(ip. ,u!ovno opredeljenje inteligen(ije je tradi(ionalistiko , ona umetnost smatra izrazom moralne, ideolo*ke, filozofske ideje. ;nteligen(ija je konzervativna. I#telektual#a elita je ona grupa ljudi koja smatra da je avangarda jedini mogu+i umetniki program, a nji!ov zadatak je da formuli*u vae+i kritiki sud i da sa razumevanjem pri!vate datu revolu(iju ukusa. 1amo razumevanje revolu(ije ukusa je dovoljno za lanstvo u intelektualnoj eliti, a snob je onaj koji podrava revolu(iju bez obzira da li je u stanju da formuli*e i kritiki sud. -6. Tra/icio#alisti$ki ukus. A/or#o ;deolo*ka i filozofska osnova tradi(ionalizma je u indiferentnom i neaktivnom stavu prema savremenosti. "kus i stil klasine umetnosti pripadaju pro*lom vremenu. Re#ato PoHoli smatra da je tradi(ionalistiki ukus u dravama kontinentalne #vrope konzervativan. ;stie da je inteligen(ija blia tradi(ionalistikom ukusu, dok je intelektualna elita okrenuta avangardi. A/or#o kritikuje potro*ako dru*tvo, masovni ukus i tvorevine masovne kulturne industrije, u prvom redu, kia. 3i*ljenje i um se u modernom svetu ne javljaju u funk(iji kritike postoje+eg sveta, ve+ ga brane i nastoje ga opravdati. ;stie da se moderna industrijska kultura temelji na pretpostav(i da je zabava izbavljenje i spas. To je kultura koja afirmi*e prosenost, neautentino postojanje. Dansira se mit zabave kao ideal ='

graanske kulture. 5dorno zasniva ukus na ideji krea(ije, koja je suprotna imita(iji i ponavljanju na kojoj se zasniva masovna kultura. 5dorno je utemeljio .ilo o.iju ili o#tolo'iju #emira, kao otvorenu sliku sveta koja se najavljuje u pojmu utopijskog. ;z toga proizlazi da +e umetnost i dalje vr*iti funk(iju saznavanja, ali sada najvi*eg filozofskog tipa. -7. Kompe# atorska .u#kcija trivijal#e k#ji8ev#osti Leo Leve#tal smatra da je poplava masovne knjievnosti, bestselera, popularni! asopisa, stripova itd. izvr*ila prepad na akademske dis(ipline. 5kademska nauka o knjievnosti je donedavno branila monopol nad podrujem tzv. visoke knjievnosti. ;stie da je knjievnost u graanskom svetu jasno odvojena od ostali! kulturni! delatnosti. Al.o#s =il0erma# utemeljio je so(iologiju knjievne popularne kulture . Ona se bavi kulturnim razvijem demokratskog i postindustrijskog dru*tva, istrauju+i upotrebu i funk(iju kulture u okviru dru*tva, njegovu strukturu, dru*tvene slojeve, klase i grupe. 1matra da ivot, s jedne strane, odlikuje ra(ionalni tip pona*anja u pro(esu proizvodnje, a da, s druge strane, emo(ionalne tenzije trae knjievnost koja rastere+uje. Peter )ir'er smatra de je iluzija da u razvijenom graanskom dru*tvu postoji slobodna konkuren(ija s!varanja umetnosti. -ojam autonomne umetnosti nastao je kao posledi(a funk(ije umetnosti u graanskom dru*tvu kad je trebalo suprotstaviti se vladaju+oj ideji korisnog. On kae da dru*tvo dopu*ta kritiku u onoj meri u kojoj je zagarantovana njena relativna neefikasnost. <naajna je analiza Jir'e#a 4ar.>verta koju je dao povodom stanovi*ta *ol.a#'a Kaj era. 7ajzer smatra da masovna knjievnost treba da zadovolji osnovnu ovekovu potrebu za4 zabavom, uzdizanjem i saznavanjem sebe i vremena u kojem ivi. $/A'. godine 7ajzer je promenio mi*ljenje i rekao da knjievnost uop*te, ne samo konzumentska moe biti zabavna i moe uzdizati i razviti problematiku svoga doba. -rema analizama koje je 7ajzer imao u vidu, proizilazi da a) skoro polovina stanovni*tva ne ita klasinu , tj. lepu knjievnost , a 0) najve+i deo druge polovine ita istu potro*aku literaturu , dok se c) samo ograniena dru*tvena grupa bavi avangardnom, visokom knjievno*+u, koja stoji u kritikom odnosu prema dru*tvu. -9. 1oseljava#je #a )alka# i stvara#je /r8ave Kuni 1loven stiu na :alkan u %. veku. -rema Ko#sta#ti#u *II Por.iro'e#itu ($B. v.n.e.), vizantijski (ar Iraklije dozvolio je Kunim 1lovenima da se nasele oko 1oluna. -o 1rbima ova oblast se nazina 1ervija. -otom se 1rbi povlae na sever prema svom dana*njem stanovi*tu. -oreklo imena 1loven i 1rbin je nerazja*njeno. " srednjovekovnom latinskom, re 1loven se izvodi iz rei sclavus *to znai rob. -ojam 1rbi, u pisanim dokumentima, javlja se '==. u franakim analima. -o dolasku na balkan srpskim narodom upravljali su kneevi. Od poetka $$. veka tri postoje+e srpske drave4 .a*ka, ,uklja i <a!umlje postaju vazali Vizantije.

=/

(te.a# 5ema#ja, Veliki upan, rodonaelnik je dinastije 0emanji+a. -oinje da vlada $$%%. godine. ,olazi u grad .as po kome je srpska drava nosila ime .a*ka. -ro*irio je grani(e drave osvojiv*i ,uklju i <etu. -oku*avao je konstantno da se oslobodi vizantijskog uti(aja. ,obrovoljno se povukao sa prestola u korist srednjeg sina 1tefana, a potom se zamona*io u Milandaru pod imenom 1imeon. (te.a# Prvove#$a#i vlada u doba poljuljanog autoriteta Vizantije. 1a istoka je, meutim, bio i dalje snaan uti(aj Vizantije, a na zapadu, uti(aj katolike (rkve. On se priklonio zapadu i krunisan je 1"17. 'o/i#e za prvog srpskog kralja uz pomo+ papskog legata. 7runisao ga je 1ava 0emanji+. .astko 0emanji+ uspeo je da $=$/. godine izdejstvuje autokefalnost srpske pravoslavne (rkve. 1rpski ar!ijereji mogli su samostalno da biraju svog ar!iepiskopa. Time je 1ava osnovao snane du!ovne temelje srpskom pravoslavlju. 0akon 1tefana -rvovenanog na vlast dolazi kratko njegov najstariji sin Ra/oslav koji u spoljnoj politi(i ini zaokret prema istoku. 1rpska vlastela, nezadovoljna time, zba(ila ga je sa vlasti. 0a elo drave do*ao je 1tefanov najmlai sin *la/islav. " spoljnoj politi(i okrenuo se :ugarskoj. "speo je da prenese mo*ti svetog 1ave iz :ugarske u 1rbiju i po!rani i! u, svoju zadubinu, manastir 3ile*evo. 1rpska vlastela zba(ila je i njega sa vlasti i dovela na presto tre+eg sina 1tefana -rvovenanog "ro*a ;. <a vreme vladavine Uro>a I u 1rbiju dolaze nemaki rudari, 1asi, koji donose nov nain i te!nologiju vaenja i prerade rude. Tako je do*lo do novog poleta srpske srednjovekovne privrede i trgovine. 0jegov sin 1ra'uti#% zba(io ga je sa prestola i postao novi srpski kralj $=&%. godine. -osle pada sa konja povukao se sa prestola u korist mlaeg brata &iluti#a. 3ilutin je najdue vladao u srednjovekovnoj srpskoj istoriji, skoro @B godina. 0jegovu vladavinu obeleio je veliki broj zadubina i (rkava. 0akon 3ilutina na vlast dolazi (te.a# III 1e$a#ski. Ojaao je i pro*irio grani(e srpske drave. -rotiv 1rbije su se ujedinili :ugari i Vizantija. " bi(i kod *el0u8/a 1++;. godine 1rbija je ostvarila veliku pobedu protiv :ugarske. 1rbi su zatim osvojili 0i* sa okolinom, 3akedoniju i zadobili prevlast na :alkanu. (te.a# 1u>a# zba(io je, uz pomo+ vlastele, svog o(a sa vlasti i krunisan je za kralja $??$. godine. On je srpski narod doveo do vr!un(a politike i osvajake mo+i. 1rpska drava odu!vatala je itavu 3akedoniju, 5lbaniju i #pir. $?@%. godine u 1koplju kruni*e se za )ara 1rba i Lrka , a sina "ro*a proglasio je za kralja 1rbije. 0akon njegove smrti nasleuje ga Uro> 5ejaki koji vlada uz pomo+ *uka>i#a &r#jav$evi?a i /espota U'lje>e &r#jav$evi?a. Vuka*in je potisnuo sa prestola "ro*a i postao srpski kralj. =A. i =%. septembra $?&$. godine Tur(i su porazili srpsku vojsku u bi(i na re(i 3ari(i. -oginuli su i kralj Vuka*in i despot "glje*a. " dravi je poelo da vlada bezakonje, zemlja je opustela, a glad i bolest su uzimali ma!a. 1rbiju su poeli da komadaju provin(ijalni gospodari. La ar Are0elja#ovi? se ve*tom politikom nametnuo ostalim vladarima kao naslednik 0emanji+a. -omirio je srpsku i (arigradsku (rkvu, izdejstvovao je srpskom poglavaru titulu patrijar!a. -ored njega, znaajni srpski velika*i bili su *uk )ra#kovi?, koji je vladao na 7osovu i Fura? )al>i? u <eti.

?B

Kuna $?'/. godine odigrala se bitka na 7osovu, koju je 1rbija izgubila. 3o+ 1rbije poela je da opada, a konani pad predstavlja tursko zauzimanje 1medereva $@A/. godine. -rva znaajna linost na elu 1rbije nakon pada 7osova bio je /espot (te.a# La arevi?. -riznavao je tursku vlast. "speo je da uspostavi prijateljske odnose sa "garskom, Vizantijom i 3letakom .epublikom. Osta+e poznat i po svojoj zadubini, manastiru 3anasija. <naajnu ulogu u srpskoj istoriji srednjeg veka odigrao je &e3me/<pa>a (okolovi?. $AA&. godine obnovio je -e+ku patrijar*iju. -ostavio je za patrijar!a, svog brata, 3akarija 1okolovi+a. -atrijar*ija je dobila pravo da objedini versko6(rkveni rad na (elokupnom prostoru na kojem ive 1rbi. 0akon ustanka $'B@. godine pod 7araorem -etrovi+em i diplomatijom kneza 3ilo*a Obrenovi+a, Mati*erifom iz $'?B. godine izdie se nova srpska dr*ava. 7raljevina 1rbija i 7neevina )rna Lora su nakon $/$'. godine pristale da zajedno sa :osnom i Mer(egovinom, Mrvatskom i 1lovenijom formiraju 7raljevinu 1M1.

-:. Prijem 3ri>?a#stva% (veta 'ora i kult (veto' (ave Veliki uti(aj Vizantije doveo je do brze !ristijaniza(ije 1rba u drugoj polovini /. veka. Mri*+anstvo je primio prvo vi*i so(ijalni sloj srpskog naroda, dok je ve+ina prostog naroda jo* dugo drala u svesti drevnu pagansku veru. 1rpska pravoslavna (rkva, na elu sa svetim 1avom, je paganske praznike zamenila !ri*+anskim, ime je omogu+ila obinom narodu da postepeno pone pri!vatati pravoslavno !ri*+anstvo kao svoju veru. .astko 0emanji+ uspeo je da $=$/. godine izdejstvuje autokefalnost srpske pravoslavne (rkve. 1rpski ar!ijereji mogli su samostalno da biraju svog ar!iepiskopa. Time je 1ava osnovao snane du!ovne temelje srpskom pravoslavlju. ,ravnu teritoriju 1rbije, za potrebe (rkvene organiza(ije, podelio je na episkopije, protopopijate i paro3ije. 0a 5tosu su ivela trako6ilirsko6grka plemena, a od /. v.p.n.e. 5tos je bio uglavnom pust i nenaseljen. -rvi monasi na 5tosu su zabeleeni u $= veku. 1klanjaju+i se od 5rapa na 5tos se sklanjaju i kalueri. 0astojali su da ive i rade u skladu sa osnovnim naelima !ri*+anstva. -rvi veliki manastir, *atope/, na 5tosu podignut je krajem $B veka. -rvi slovenski kalueri dolaze u drugoj polovini $B veka. $$/'. godine odlukom Vizantojskog (ara Milandar je dodeljen 1vetom 1avi i 1vetom 1imeonu. 1veti 1ava je posve+en poetkom $?. veka. Od tog doba njegov kult se pro*irio u 1rbiji, ali i u ostalim pravoslavnim zemljama, pre svi! u :ugarskoj i .usiji. 0akon pada 1rbije pod tursku vlast $@A/. godine, osmanski vladari su vi*e od jednog veka uvaavali 1avin kult. 3eutim, nakon ustanka u :anatu $A/@. godine, drveni koveg sa telom svetog 1ave prenet je iz 3ile*eva u :eograd gde je spaljen na Vraaru. " srpskoj epskoj poeziji, u narodnim priama i legendama, u poslovi(ama i pesmama 1avin lik se pojavljuje u brojnim obli(ima, me*aju+i se sa pre!ri*+anskim srpskim legendama.

?$

2;. Isi3a am% mo#a>tvo i jeresi u pravoslavlju 3ona*tvo u 1rbiji je bilo veoma razvijeno i predstavljalo je kamen temelja( pravoslavlja. Isi3i am se javlja sa poetkom mona*tva. ,ovodi se u vezu sa istonim asketizmom. ;s!ija znai molitveno ti!ovanje u sjedinjenju sa :ogom. Ono predstavlja mona*ki podvig koji preobraava ovekovo bi+e, otvara ga dejstvu boanski! energija koje oveka uzdiu na vi*i stupanj du!ovne egzisten(ije. )o'umilstvo, kao pravoslavna jeres, zaelo se na ;stoku, ali je korene u!vatilo u :ugarskoj pre nego *to su :ugari pri!vatili !ri*+anstvo. ;z Kermenije se pro*irilo prema zapadnim oblastima )arstva. .e je o stanovi*tu preme kome ovek moe da uspostavi neposredan odnos sa :ogom a da mu za to nije potrebna zvanina (rkvena vlast. To je otpor *iroki! narodni! slojeva uenoj !ri*+anskoj i vizantijskoj religiji. Ovaj verski pokret zasnovan je na ideji o venom sukobu dobra i zla. -ropoveda da je vidljivi svet deo 1atane, a da je :og stvorio nebeski svet kome ovek tei. :ogumilstvo je naroito bilo rasprostranjeno u :osni. Od kraja $=. veka do sredine $A. veka, bogumili su uspe*no delovali pod imenom patare#i . Oni su u :osni uspeli da osnuju i zvaninu (rkvu 6 bosanska (rkva . 21. Je ik u sre/#jem veku u (r0iji 1lovenski pre(i 1rba, u doba seobe na jug, govorili su jezikom koji se danas naziva praslovenskim. -ismenost kod 1lovena poela je da se razvija tek u vremenu okonani! seoba na :alkan, zapad i istok. Kezik birila i 3etodija, kojim su prevodili znaajne bogoslubene knjige sa grkog na slovenski, danas nazivamo staroslovenski. 1taroslovenski jezik je postao knjievni jezik. -rvi znaajni pisani tekst na staroslovenskom, na +irili(i je 3iroslavljevo jevanelje iz $$'A. godine. " tom vremenu se zapaa postojanje dva paralelna toka4 srpska re/akcija crkve#oslove#sko' ili srpskoslove#ski je ik i #aro/#i je ik, odnosno *tokavski govor u pismenoj upotrebi. )rkvenim jezikom su se koristili (rkva i vi*i so(ijalni stalei, dok je narodni jezik bio u upotrebi kod prostog naroda. )rkvenoslovenski jezik se u srednjem veku pisao dvema azbukama4 glagolji(om i +irili(om. birilo je stvorio prvu slovensku azbuku 6 glagolji(u koja je imala @B slova. 7liment je uprostio glagolji(u i stvorio novo pismo 6 +irili(u. Ona je ubrzo pri!va+ena u .usiji u $$. veku, a u 1rbiji u $=. veku. " .esavskoj *koli stvoren je novi +irilini pravopis srpskog jezika, poznat kao resavski pravopis . <a vreme vladavine Osmanlije novi (entri srpske pismenosti i obrazovanja nastajali su na severu, u srpskim zemljama pod 5ustrijom i "garskom. -rva srpska *tamparija osnovana je na )etinju $@/?. godine. " $&. i $'. veku koristila su se tri jezika4 srpskoslovenski, ruskoslovenski i narodni jezik. Vremenom su mladi knjievni(i sve e*+e koristili narodni jezik, meu njima i 1ava 3rkalj koji je pre Vuka izvr*io reformu +irili(e izba(iv*i nepotrebne znakove. Vuk 7aradi+ izvr*io je jeziku reformu kod 1rba. $'$@. godine objavio je prvu gramatiku, $'$'. godine objavio je 1rpski rijenik i novu verziju gramatike. $'@&. godine je godina Vukove pobede kada je narodni jezik pri!va+en kao knjievni jezik.

?=

2". K#ji8ev#ost u sre/#jem veku u (r0iji. Drkve#a i epska k#ji8ev#ost " srednjem veku, u 1rbiji tri umetnosti su bile naroito razvijene4 8ivopis% tj. slikarstvo, zatim, ar3itektura i k#ji8ev#ost. 3uzike gotovo da i nije bilo, kao ni pozori*ta i skulpture. -resudno razdoblje za postanak srpske knjievnosti je vreme od $B.6$$. veka kada je stara slovenska knjievnost posrbljena postaju+i tako osnovom srpske srednjovekovne knjievnosti. " srednjovekovnoj knjievnosti vladali su strogi zakoni odreeni! rodova4 po!vala, itija, du!ovna i (rkvena poezija, povelja, pisama i zapisi. " $?. veku se zaokruuju glavni knjievni anrovi toga doba4 8itija i slu80e, i formiraju se glavni knjievni (entri rane nemanji+ke 1rbije4 Aila#/ar, (tu/e#ica, Gi$a, &ile>eva, Pe?. Kedno od prvi! samostalni! ostvarenja srpske knjievnosti jeste Letopis popa 1uklja#i#a iz $=. veka. 0ajznaajniji jeziki spomenik svakako je &iroslavljevo jeva#Helje, pisano oko $$'A. godine za !umskog kneza 3iroslava. 0ajvi*i dometi su bili postignuti u itijskoj knjievnosti. 1veti 1ava napisao je kratko itije 1imeona 0emanje Aila#/arski tipik, zatim (tu/e#i$ki tipik. 1tefan -rvovenani napisao je Gitije sveto' (imeo#a. 0ajve+i polet srpska knjievnost dostie za vreme kralja 3ilutina. <apaaju se dve vrste itija4 a) iz 1tudeni(e i Cie i 0) Milandara. -is(i prvi! itija su sveti (ava i (te.a# Prvove#$a#i, dok su autori drugi! 1ome#tija# i Teo/osije. -osle poraza na 3ari(i i 7osovu srpska knjievnost razvija se sa oslon(em na vizantijsko6pravoslavnu tradi(iju. Ova knjievnost izrasta na kosovskom kultu u ijem je sredi*tu knez Dazar. 1rpskog seljaka se itijina knjievnost nije ni doti(ala. :ila je to literatura vi*i! so(ijalni! slojeva. " narodu se razvija narodni ep i knjievni narodni izraz uop*te. " usmenom predanju, uz gusle, je opevano stradanje neroda. 0jima se velia kult 7neza Dazara i 3ilo*a Obili+a. #pske i lirske pesme pevale svakom prilikom. 2+. Ar3itektura u sre/#jem veku @ stilovi -rema stilskim odlikama sve se (rkvene graevine mogu podeliti na dve osnovne skupine4 1) #a crkve sa ce#tral#om os#ovom i ") #a crkve sa po/u8#om os#ovom. " prvoj grupi se prime+uju okrugle (rkve ili rotonde, osmolisti, *estolisti i trolisti> u drugoj se nalaze jednobrodni i trobrodni !ramovi, kao i graevine sa osnovama u obliku izduenog slobodnog krsta. " srednjovekovnoj (rkvenoj ar!itekturi razlikujemo tri osnovna ar!itektonska stila4 a) ra>ki 6 od 0emanje (kraj $=.v.) do kralja 3ilutina (kraj $?.v.)> 0) srpsko< vi a#tijski ili klasi$#i stil 6 od 3ilutina skoro do kraja $@. veka, i c) moravski stil, koji poinje od kraja $@. veka i traje do poraza 1rpske despotovine ($?'/6$@A/). Ra>ki stil. " najranijem periodu izgraene su dve znaajne (rkve (veti 5ikola u Toplici i kate/rala u vi a#tijskom Kotoru. Tom tipu ra*ki! graevina pripada itav niz vani! (rkava4 (tu/e#ica, &ile>eva, Gi$a, &ora$a% (opo?a#i, Gra/ac, Arilje i 1+. veka. " obradi fasada zapaa se snaan uti(aj zapadnog romanskog stila. -rostrana i osvetljena unutra*njost (rkvi bila je pogodna za monumentalno fresko slikarstvo. (rpsko<vi a#tijski stil ili stil srpsko' klasici ma nazvan je jo* i stilom renesanse doba -aleologa, a nastao je za vreme vladavine kralja 3ilutina. Osnovna odlika ovog stila je ta *to su graevine nosile obeleje tradi(ije vizantijske umetnosti, ugledaju+i se na gradnju (rkava u )arigradu i 1olunu. .e je o trobrodnim ili ??

petobrodnim (rkvama sa razuenim svodovima, sa jednom ili pet kupola. Osnova je u obliku upisanog krsta. 0ajvanije (rkve u ovom stilu su Gra$a#ica i 5a'ori$i#o. &oravski stil. To je (rkvena ar!itektura koja je nastala za vreme vladavine despota 1tefana Dazarevi+a, pred kraj $@. i u $A. veku. 5r!itektura je postala kitnjasta. " osnovi (rkava pojavljuje se oblik trolista. Ve+e graevine poseduju pet kupola, a manji je broj sa jednom. Ovom stilu pripadaju4 La arica u 7ru*ev(u, Rava#ica, Lju0osti#ja, Kale#i? i &a#asija. 2-. &a#astiri i crkve srpski3 vla/ara (te.a# 5ema#ja podigao je manastir 1veti 0ikola kod 7ur*umljije, (rkvu 1vete :ogorodi(e na u*+u reke 7osani(e. 7asnije je kao zadubine sagradio Nureve 1tupove, 1tudeni(u i Milandar. (te.a# Prvove#$a#i i (ava poeli su izgradnju (rkve 1vetog 1pasa u Cii. *la/islav je podigao svoju zadubinu 3ile*evo. Uro> I je podigao 1opo+ane i (rkvu 1vete troji(e. &iluti#ovu zadubinu ine )rkva kralja 3ilutina na Milandaru, Lraani(a, (rkva 1vetog 1tefana, (rkva :ogorodi(e Djevi*ke, 7raljeva (rkva u 1tudeni(i, (rkva 1vetog Nora itd. (te.a# 1e$a#ski podigao je Visoke ,eane. Dar 1u>a# podigao je mauzolej (rkvu 1veti 5r!anel kod -rizrena. K#e La ar Are0elja#ovi? .avani(u, Dazari(u i dr. 1espot (te.a# La arevi? i njegovi nasledni(i podigli su niz (rkava i manastira. <a ovaj period srpskog graditeljstva znaajno je to da se sredi*te srpske umetnosti seli na sever. 22. Likov#a umet#ost i mi#ijatura 1likarstvo se veoma ivo razvijalo na prostoru Vizantije i pravoslavnog !ri*+anstva. Dikovnu poetiku artikulisali su 1ome#tija# i Jova# 1amaski#, " "vodu Civota svetog 1imeona ,omentijan kae da umetnost samo prenosi boiji dar. " dugim raspravama koje su se vodile sve do '. veka, osnovno pitanje je bilo da li se na ikonama moe prikazati boanstvo. -rotivni(i upotrebe ikona nazivali su se ikonobor(ima. -obedila je struja koja je dopu*tala mogu+nost upotrebe ikona. " istonom !ri*+anstvu :oga nije mogu+e naslikati, ali je mogu+e slikati ;susa Mrista kao :ogo69oveka. Kovan ,amaskin je pozivao slikare da naslikaju sve osnovne dogaaje iz Mristovog zemaljskog ivota. " '. veku vladaju dva osnovna anra (rkvenog slikarstva4 8ivopis i iko#opis. ,o savr*enstva su dovedeni plastinost i monumentalnost s(ena i figura. 1voju stilsku inspira(iju slikarstvo je pronalazilo u vizantijskoj pravoslavnoj du!ovnosti, ali sa osnovnom na(ionalnom sadrinom. -oev od zidnog slikarstva u :ogorodiinoj (rkvi u 1tudeni(i tee razvitak monumentalnog stilskog izraza $?. veka. " 1opo+anima je naslikan jedan od ikonografski najsloeniji! za!vata zidnog slikarstva. "ro* ; je za!tevao da se itava unutra*njost prekrije freskama sa zlatnim listi+ima na pozadini i da se na njoj islika mrea kvadrati+a, ime bi se ostvario utisak mozaika. ?@

Od najznaajniji! dela mi#ijature u srednjem veku izdvajaju se 3iroslavljevo jevanelje i Vukanovo jevanelje. " 3iroslavljevom jevanelju ukras odlikuje zapadni uti(aj i raskid sa staroslovenskom tradi(ijom. *ajarstvo nikad nije zaivelo. 0ajpre je bilo zabranjivano od strane (rkve. Tek se u $@. veku, kada se poinju graditi (rkve sa fasadama od skupo(enog kamena, mogao oekivati razvoj vajarstva, ali je usred propasti srpske drave sve ubrzo zamrlo. 26. (misao 8rtve#o' o0re/a. Grtve#ici i 3ramovi 9in rtvovanja podrazumeva voljno davanje ili odri(anja pojedin(a ili dru*tvene grupe od neke visoko vrednovane stvari ili bi+a u korist neke svete sile ili bi+a vi*eg statusa. )ilj je odravanje veze sa dobronamernim silama kako bi one one uzvratile dobroiniteljstvom ljudima. 0ekad su prino*ene ljudske trve, a onda je do*lo do zamene klanjem ivotinja. Crtvu je stalno pratila molitva. Crtve se prinose na odreenom mestu za vreme kultni! praznika ili u posebnim prilikama. " religijskom ritualu dominiraju molitve i prino*enje rtvi u krugu porodi(e ili zajedni(e. Crtvovanje, kad je re o op*tedravnom interesu, najpre vr*i vladar, u plemenu to je re(, a u patrijar!alnoj porodi(i pater familias. Osnovni smisao fenomena rtvovanja je da se jedna zajedni(a ovim ritualom suprotstavi sili destruk(ije i nereda. 0a planu kolektivne psi!ologije, obred rtvovanja ima karakter katarse, proi*+enja od suvi*ne energije, od potrebe za nasiljem. Obredom rtvovanja uspostavlja se prisna veza unutar lanova zajedni(e, ali i same te zajedni(e sa boanstvom kome se prinosi zajednika rtva. 8orme rtvenika u okviru zajedni(e su (rkve, !ramovi, obroi*ta (mesta u prirodi, kraj drve+a i kamenog krsta), vode, izvori, raskr*+a. 3esta kulta u okviru porodi(e su4 prag, ognji*te, istoni zid ku+e, groblje. Crtve koje se prinose bogovima nazivaju se tre0i, a mesto za rtvovanje tre0i>ta. .e treb oznaavala bi4 da ne*to treba, da se mora dati, rtvovati, odnosno, dati ono *to bogovi ele. :ogu -erunu, kod ;stoni! i Kuni! 1lovena, bio je posve+en !rast. -rema vizantijskom istoriaru -rokopu, rtvovali su mu petlove, bikove, medvede i jar(e. " !ri*+anskom folkloru -erun je zamenjen svetim ;lijom. 27. Pri#cipi a#imolo'ije 1rbi, kao i drugi Kuni 1loveni, i danas jo* poseduju duboko verovanje u du*e, u razne dobre i zle du!ove, u demone, utvare i sablasti. Veruje se da je animizam osnova (elokupne religioznosti srpskog naroda. 5nimizam je verovanje po kome je (elokupna stvarnost proeta ili nastanjena du!ovima ili du*ama. ,revna srpska religija, kao i ve+ina drugi! religija, moe se prouavati kroz etiri osnovna odseka4 $. Op>ta a#imolo'ija 6 iji su manifestni obli(i4 kultovi prirode i kultovi predaka. -rvi oblik te religioznosti bio je ma#i am (po*tovanje predaka).

?A

=. 1emo#olo'ija 6 kao vi*eg i u istorijskom smislu mlaeg sloja religioznosti. -riroda i ljudski svet posmatraju se kao inkarna(ije demona koji nastanjuju *ume i vode, kamen i vasionu, ali i ivotinjski svet. 3anifestne forme ove vrste religioznosti bile bi totemi am, oomor.i am i /emo#i am. ?. &itolo'ija 6 vi*i i mlai nivo religioznosti, koja sadri niz mitski! likovaQboanstava, !eroja nadljudske snage, u strogo ljudskom obliku. 3anifestne forme ove religioznosti su 3to#i am 6 bogovi donjeg sveta i solar#a 0o8a#stva 6 bogovi gornjeg sveta. @. Otkrive#a reli'ija 6 !ri*+anstvo, jevrejstvo, islam, budizam, kao najmlai stupnjevi religijske individua(ije. 1rpski narod, u formama svoje vere, u novijim obli(ima uva starije slojeve religioznosti. 7od 1rba postoji verovanje u nezavisne du*e, kao ovekovog duplikata, pri emu se ta druga forma oveka naziva du*a ili sen. ,u*e mrtvi! se brzo kre+u i sveznaju+e su. 1tani*ta du*a su4 uglovi ku+e, kraj ognji*ta, odak, prag, raskr*+e, groblje, tavan, krov itd.

29. Reli'ija i kult kame#a " srpskoj narodnoj religiji postoji ve+i broj primera vezivanja du*e za kamen. 7amen slui u mnogim obredima i magijskim radnjama. 7oristi se priro/#i% #eo0raHe#i kame# razliite veliine, zatim, usamljeni kamen ve+eg oblika 6 kame# sta#ac> 3rpa 6 gomila kamenova, i pro0u>e#i kame#. <a kamen stana( se vezuje veliki broj rituala. -orodilja koja nema mleka, dolazi na kamen stana( gde izvodi prigodni magijski ritual. Onaj ko sanja svoje umrle, a !teo bi da se oslobodi ovi! no+ni! mora, dovoljno je da doe do kamena stan(a i da na njemu zapali sve+u. 7amen stana( je, u stvari, stan umrloj du*i. " tenji da se du*a umrlog uini nepokretnom dovoljno je da se vee za kamen. Osim kamena stan(a, znaajnu magijsku funk(iju imaju kamen u funk(iji nadgrobnog spomenika, kao i probu*eni kamen. -ostoji i obiaj magijskog ba(anja kamena sa desne noge u dalj, pre izlaska sun(a, u (ilju za*tite od ujeda zmija. -robu*eni kamen se koristi u dva obreda. O Nurevdanu, kada se prilikom obredne mue ova(a kroz takav kamen protera prvi mlaz mleka. ;sto tako, o :oi+u, kamen se zadene za granu nerodne *ljive, sa verovanjem da +e i sve sline *ljive roditi. 2:. Kult /rveta% 0iljaka i vatre -rema narodnom verovanju svaka biljka je dobila svoju du*u od du*a umrli! ljudi. 1vako vanije bilje imalo je svog boga. 7ult drveta i biljaka je brzo pravoslavna !ri*+anska (rkva pri!vatila. <naajnu ulogu imaju kult masline, bosiljka i kult badnjaka. -osebno mesto imao je kult !rastovog drveta. -ojedini primer(i !rasta kod 1rba vr*ili su ulogu prvobitni! !ramova. 7od paganski! slovena vano je bilo sveto drvo povezano sa kultom du*a umrli!. 7ult vatre je karakteristian element indoevropski! religija. " ritualnom loenju badnjaka sam badnjak predstavlja zamenu boga sun(a.

?%

:adnjak je boanstvo koje se spaljuje da bi opet oivelo. :adnjak se dovodi i u vezu sa kultom pokojnika, s obzirom da se na :adnje vee okupljaju doma+i pokojni(i. 6;. Kult vatre% vo/e i i vora " svakom kraju u 1rbiji postoji neka progla*ena zdrava voda oko koje se ljudi okupljaju, umivaju se, piju je i kupaju se. Voda koja izvire iz vrela kao i ki*a predstavlja boansku krv. Velika je mo+ protone vode upo*te, a posebno one koja se za!vata kraj vodeni(e. Vraare u bajanjima obino trae vodu sa levog ili desnog vodeninog toka kako bi oterale zlu nameru du*mana. -rotona voda se koristila da se opere ode+a umrlog *to je simbolizovalo odlazak mrtvog iz sveta ivi!. 61. =mija kao /emo#sko 0i?e " zmiji je inkarnirana du*a predaka. <mija u srpskoj mitologiji odgovara 3to#i$#om 6 starijem i praslovenskom mitolo*kom supstratu. Bovek se pla*i zmije i ini sve da predupredi njeno negativno dejstvo. ;stovremeno ovek istu zmiju oboava i prinosi joj rtve. 1rpski narod veruje da zmija ivi u temelju ku+e, ispod ku+nog praga, kraj ognji*ta, dakle, na mestima trajnog prebivali*ta ljudske du*e. Veruje se da svaka ku+a ima svoju zmiju i ona se naziva uvarku+a. Ona brani oveka od svakog nevidljivog zla. 9udotvorna mo+ koju daje zmija, kad se pojede, lei u !tonskom supstratu, a koren verovanja je iz osobene dioniske tradi(ije. " tom smislu je ra*iren motiv da od pojedene zmije postaje razumljiv jezik pti(a. <mija se pojavljuje i kao ivotinjski predstavnik itnog demona i utie na rod useva. 1amim tim ona je i simbol plodnosti.. 6". =mija i maj <mija odgovara !toninom (zemaljskom, podzemnom) praslovenskom supstratu, a zmaj odgovara antropomorfnom mitolo*kom sistemu. 0a istoj mitolo*ko6strukturalnoj liniji sa zmijom nalazi se lunarna simbolika, a s tim u vezi ideja plodnosti. " srpskoj mitologiji ovek se pla*i zmije i ini sve da predupredi njeno negativno dejstvo. <mija se zami*lja i kao inkarna(ija umrli! predaka. 1rpski narod veruje da zmija ivi u temelju, ispod ku+nog praga, kraj ognji*ta, dakle, na mestima trajnog prebivali*ta ljudske du*e. Veruje se da svaka ku+a ima svoju zmiju i ona se naziva uvarku+a. 7ult zmaja vezuje se za razvijeni stupanj dru*tva, poklapa se sa nastankom dravne organiza(ije jednog naroda. 3otiv borbe sa zmajem se ne pojavljuje nigde gde ve+ nije formirana drava. Tako da moemo utvrditi da pojava zmaja kod nas datira iz vremena kosovskog i postkosovskog (iklusa. <maj se pojavljuje kao spoj nekoliko ivotinja naje*+e gmizava(a i pti(e. <maj leti, odie se od zemlje i !tonskog, boravi u poljima ili na planinama, ima *iru so(ijalnu, za*titnu funk(iju4 on brani naselja i polja od nepogoda, grada i oluje. <maj je ognjeno bi+e. " srpskom folkloru zmaj uvek ide sa ognjem, odnosno ognji*tem.

?&

6+. *uk i pas kao /emo#ska 0i?a 7ult psa je posebno razvijen kod stoara. " staroj srpskoj religiji pas se identifikuje sa ovekom, obaninom. -as je i pratila( lovaki! boanstava (,ijana). 3itsko oblikovanje vuka vezuje se za istonoslovensko boanstvo gospodara *ume, ivotinja i pti(a koji je zami*ljen kao beli vuk. 1a !ri*+anstvom ovaj beli vuk je doveden u vezu sa 1vetim Norem. Vuk ima dve forme4 dobro i zlo. Vuk u dobrom liku je doma+i pas, a u lo*em liku u obliku divlje ivotinje koja nanosi *tetu. Kesenji prazni(i su smatrani TvuijimU i posebno se slavio poslednji dan, kada kre+e i poslednji, sakati, !romi vuk. 1va sakata mitska bi+a predstavljaju mese( u opadanju. 6-. Ko#j% petao @ /emo#ska 0i?a 7od 1rba konj se pojavljuje u vezi sa demonima donjeg sveta. " konje se pretvaraju gre*ne du*e, ve*ti(e, mora i vukodlak. )rni konj pomae pri pronalaenju blaga i otkrivanju vampira. " istonoj 1rbiji je dobro ouvan kult svetog Todora. 7onji

se prvo ja*u poljima radi plodnosti a onda se daje konju kola todori+, u obliku kopita, kako bi se usevi za*titili od gaenja od strane Todorovi! konja. ,obar deo obiaja oko :adnjeg dana povezan je sa itnim demonom sagledanim u obliku pti(e. On ima dva lika. ,obro+udan kao doma+a koko* i petao, i zlo+udna u obliku gavrana i vrane. 7od nas je poznato ritualno klanje petla koje se vezuje za dva praznika4 1veti ;lija i 3ratindan. 0ajstariji petao se prinosi kao rtva svetom ;liji. 5ko bi takav petao ostao iv posle ;lindana, veruje se da +e umreti doma+in iz te ku+e. 0a dan 1vetog 3rate kolje se (rno pile, koko* ili petao. 7lanje petla obavljala bi najstarija ena u doma+instvu i to na ku+nom pragu, stani*tu kulta predaka. Taj obiaj je u vezi sa !tonskom prirodom srpskog vr!ovnog boanstva. 62. *ampir% ve>tica% mora Vampir pripada krugu demona vezani! za kult predaka. To je mrtvo telo koje je oivelo, ustalo iz groba i luta okolo, davi ljude i pije im krv. Vampiri su oni koji umiru neprirodnom smr+u, samoubi(e, koji se nisu ispovedili, koji su iznenada umrli itd. Vuiji oblik vampira je tipino srpski i kod nas se e*+e naziva vukodlakom. Vukodlak je demon prekriven vuijom dlakom. Ve*ti(a je enski korelat vampira. 7od 1rba postoji verovanje da je ve*ti(a svaka stara ena kad umre, dok mlada ena kad umre postaje vila. Ve*ti(a poprima oblik leptira, (rne pti(e, psa, make, vuka itd. Veruje se da se ona !rani ljudskim sr(ima i digeri(om. Op*te je s!vatanje da je mora demon koji no+u pritiska, mori ljude na spavanju i zaustavlja im disanje. 3ora je slina ili ak srodna ve*ti(i. 9esto se smatra da je mora ve*ti(a koja se pokajala, pa ne jede vi*e ljude, ve+ i! samo mui, mori. ?'

66. Raskr>?a i 'ro0lja .askr*+e je kod 1rba i drugi! naroda vano kultno i obredno mesto. To je kultno mesto na kome obitava !tonska boginja. 7od mnogi! naroda raskr*+a se smatraju kao opasna, neista mesta. Tu se skupljaju du!ovi i zli demoni. 7od svadbeni! obiaja, na primer, nevesta prilae nova( na raskr*+u, kao rtvu boginji raskr*+a, oekuju+i za uzvrat potomstvo i uspe! u braku. 7ada bolesno dete okupaju u ku+i, tzv. neistu vodu posle kupanja prosipaju na raskr*+u. .askr*+a imaju isti status kao groblja. 3agijske radnje se obavljaju no+ima i na grobljima i na raskr*+u. " grkoj mitologiji boginja raskr*+a je Aekata, za*titni(a je braka i plodnosti, porodilja i novoroenadi. 0jeni spomeni(i se nalaze na grobljima i raskr*+ima gde joj se prinose rtve. <a raskr*+a se vezuju i sudbine tzv. neobini! smrti, odnosno tu se sa!ranjuju tuin(i i zloin(i.

67. A#tropolo>ki ciklus. RoHe#je% kr>te#je% stri80a .oenje, kr*tenje, venanje i smrt predstavljaju etiri osnovne faze u antropolo*kom (iklusu, za koje se vezuju brojni obiaji magijskog i mitolo*kog karaktera, koji se u antropologiji nazivaju ritualima prela a iz jednog egzisten(ijalnog stanja :i+a u drugo. <bog verovanja da su trudni(a i njen plod u utrobi na magijski nain povezani, proizilazi i niz tabua, zabrana, koji! se trudni(a morala pridravati. 0joj se u prin(ipu brani svako kretanje van ku+e, posebno u toku no+i, kao i kontakt sa neistim mestima i bi+ima4 grobljem, mrtva(em. 0joj je zabranjeno *utiranje doma+i! ivotinja, jer bi, u suprotnom dete bilo roeno sa manom. -ostoji, dalje, itav niz zabrana, kao i rituala koji se obavljaju nakon roenja deteta. 1ve ti rituali proizvod su iskustva, kondenzovane istorije ivota i potrebe da se opstane. 7umstvo je ustanova starija od !ri*+anstva. 7od 1rba postoje etiri kumstva4 kr*teno, venano, *i*ano, i kumstvo u nevolji. ,revni je obiaj kod 1rba striba ili *i*anje deteta. Ona se iskljuivo obavlja u ku+i deteta. 0a elu obreda je kum, za*titnik porodinog kulta. On pramenove kose stavlja u belu maramu koju majka stavlja na neko visoko mesto. 1triba se obavlja ujutru, u neparnom danu, odnosno godini. 69. A#tropolo>ki ciklus. (va/0e#i o0i$aji .oenje, kr*tenje, venanje i smrt predstavljaju etiri osnovne faze u antropolo*kom (iklusu, za koje se vezuju brojni obiaji magijskog i mitolo*kog karaktera, koji se u antropologiji nazivaju ritualima prela a iz jednog egzisten(ijalnog stanja :i+a u drugo. 0a svadbi su prisutni zli demoni koji bi da spree sre+an zavr*etak so(ijalne veze dveju porodi(a, posebno da onemogu+e uspe*nu prvu branu no+ . ; u nevestinoj i u ?/

mladoenjinoj ku+i stavlja se ar na kapiju kroz koju prolaze svatovi i posebno mlada i mladoenja. Car predstavlja za*titu od zli! demona. " dvori*tu svoji! roditelja, po dolasku, po*to mlada popije vino, ne okre+u+i se, ba(a a*u preko ramena unazada sa (iljem da je razbije. 3lada u mladoenjinoj ku+i preskae prag. Ona ini sve da se ne zameri du!ovima ku+e novog doma u koji ulazi, jer se demoni nalaze ispod praga. " narodu postoji i obiaj zvani nakone , kada se nevesti, do*av*i u mladoenjinu ku+u, prinosi mu*ko dete, koje ona die tri puta u vis kako bi najpre dobila mu*ko dete. 6:. A#tropolo>ki ciklus. (mrt i po're0#i o0i$aji .oenje, kr*tenje, venanje i smrt predstavljaju etiri osnovne faze u antropolo*kom (iklusu, za koje se vezuju brojni obiaji magijskog i mitolo*kog karaktera, koji se u antropologiji nazivaju ritualima prela a iz jednog egzisten(ijalnog stanja :i+a u drugo. 1misao ritualni! postupaka vezani! za smrt jeste pripremanje du*e umrloga za *to uspe*niji i bezbolniji prelaz u onaj svet. 0akon *to osoba izda!ne pali se sve+a. 1misao paljenja sve+e je u tome da se preminuli ne povampiri, odnosno *to +e na onom svetu i+i po mraku . 0jegova ode+a i samrtne stvari ba(aju se ili se tre+eg dana po smrti peru u re(i i na nekoj livadi. -o*to je umiru+i izda!nuo otvaraju se vrata i prozori. 1a!ranjuje se sutradan. -razan sanduk i prazan grob ne smeju preno+iti. ,a se pokojnik ne bi povampirio zase(a mu se prst na nozi, ispod kolena, na mi*i(i. "mrli na glavi mora obavezno imati kapu, a ena maramu. 7od odra izloenog mrtva(a stavljaju se darovi u jelu. Veruje se da se pokojnik moe sluiti !ranom, da je aktivan na nevidljiv nain. -okojnika iz ku+e iznose najblii i to tako da noge idu napred. -o povratku sa groblja svaki uesnik pratnje, pre ulaska u ku+u ritualno pere ruke. Djudi umrli na neprirodan nain sa!rajivani su van groblja. Objavljivanje smrti u ku+i najavljuje se nari(anjem. 0a isteku godine dana umrlome se podie kameni spomenik. 0jegov (ilj je da se posle godinu dana lutanja du*e umrloga, konano ovu du*a vee, ustali. Ovi obredi imaju religijsku i so(ijalnu snagu. 0jima se grupa, uasnuta fenomenom smrti, suprotstavlja dezintegrativnim silama kako bi sauvala potrebnu ivotnu energiju. 7;. Prokletije i lapot Osim sudski! i dravni! organa, odluke i presude donosili su i selo ili narod . -rokletija je obiaj proklinjanja nepoznatog kriv(a za uinjeno ravo delo. Obiaj se odrao uglavnom u istonim delovima 1rbije. 0arod i dan6danas veruje u dostinost kletve. Dapot je obiaj stari! 1lovena napu*tanja i ubijanja stara(a i iznemogli!. -red skupljenim svetom familija bi premlatila star(a ili babu, uglavnom batinom, ree kamenjem ili sekirom. 7oga su god vodili na lapot on bi i*ao bez ikakvog stra!a, @B

nadaju+i se boljem ivotu na onom svetu. Ova praksa ra*irena je u dinarskim predelima, pa u istonoj 1rbiji i 3akedoniji. 3itolo*ku paralelu ovom obiaju nalazimo i u japanskoj religijskoj i obiajnoj praksi ostavljanja stara(a i stari(a u planini, sa verovanjem da +e pre+i u bolji ivot. 71. A'rar#i ciklus. &a'ijski o0re/i a /o0ija#je ki>e Oranje i sejanje se kod svi! naroda smatra inom oplodnje zemlje. ,obri dani za setvu su ponedeljak i etvrtak, a lo*i petak i subota. ,odole su bile devoji(e od % do $@ godina koje su oki+ene (ve+em prizivale ki*u. ;grale su, pevale i prskale uku+ane idu+i od ku+e do ku+e. ,odole bi dobijale darove u !rani, i takoe bile polivane vodom. Kedna od devoji(e je imala poseban status i njoj se vezivao krst za nogu sa neznanog groba, a zatim se krst, zajedno sa (ve+em i !ranom, ba(ao u reku. 1ve je povezano sa vodenim demonima. <a prestanak ki*e ukopavala se iva maka ili magara(, ili se iva maka ba(a u zaarenu pe+.

7". A'rar#i ciklus. (lave i aveti#e% kola$ I0a0aJ 7rsna slava je praznik oboavanja svoji! predaka, izraz za!valnosti, po*tovanja. ,rugo mi*ljenje je da je slava dan posve+en ivima. 7rsna slava se slavi tri dana. Vee uoi slave se mesi kola ve$er#ja$a, a za samu slavu slavski kola i T 0a0aU. :aba je manji !leb koji gost po estitanju slave poljubi, taj !leb stoji stalno na stolu i see se tre+i dan slave. :aba je simbol patrijar!alnosti. To je simbol vatre, ognja, ognji*ta P kulta predaka te ku+e i zato se ne see dok traje slava. =aveti#e, osta(i starog slovenskog po*tovanja drve+a, pome*ani su sa kultom predaka. <avetine su zavet sela sve(u da +e ga praznovati kao seosku slavu ako ga izbavi od nevolja. :ira se !rastovo ili ora!ovo drvo gde se prinosi zajednika seoska rtva, jagnje, ijom se krvlju orosi kamen i drvo. 7+. Je ik i teorije o je iku Djudska komunika(ija podrazumeva postojanje pojedina(a koji imaju zajedniki simboliki sistem. Taj simboliki sistem je jezik i odlikuje ga /vojstvo strukture. -rimarna struktura se nalazi u sintaksikoj ravni (rei), a druga, fonolo*ka, u ravni glasova. ,ruga vana osobina ljudskog jezika je njegova stvarala$ka sposo0#ost. 1vako ko govori svoj maternji jezik u stanju je da sastavi i razume bezbroj novi! reeni(a. Kezik je li#eara# i sekve#cijala#. <vu(i koji ga ine stvoreni su preko govorni! organa i oni se mogu linearno i sekven(ijalno predstaviti na simbolian nain. Kezik je i sistemski, jer nema nasuminog kori*+enja zvukova i sluajni! izmena. <asnovan na nizu pravila i ogranien je, jer poseduje odreen broj zvukova. On je sistem ra lika i ko#trasta, jer razlikuje jedan pojam, dogaaj, objekt, od drugog putem varija(ije zvuka ili reda. Prio volja# je jer nema objektivne veze izmeu prirode stvari i jezike jedini(e koja se

@$

na to odnosi. On je i ko#ve#cio#ala#, oslanja se na unutra*nju saglasnost korisnika da se pridravaju pravila znaenja i upotrebe. -o 1osiru, jezik je sistem meusobno povezani! znakova, tako da vrednost jednog znaka zavisi od prisustva drugi! znakova. 0apravio je razliku izmeu jezika kao sistema i jezika kao ive rei, odnosno govora. Odvajanjem jezika od ive rei, on je odvojio dru*tveno od individualnog. " tome se sastoji sosirovski para/oks jer jezik kao sistem, mada pripada dru*tvenom delu jezika, poseduje svaki pojedina(, dok jezik kao iva re ne moe da se prouava bez uvida u *iru govornu zajedni(u. -ojava antropolo*ke lingvistike, po mi*ljenjima neki! autora, dovela je do znaajni! promena u lingvisti(i. Kezik se posmatrao kao ko!erentna, autonomna (elina. -ri!va+eno je antropolo*ko s!vatanje da se svet moe objektivno gledati jedino kroz oi oni! koje prouavamo. 1ve brojne postavke i tumeenja jezika mogu se svrstati u tri glavne teorije o jeziku4 Li#'visti$ka teorija je teorija o ovekovom sistemu simboliza(ije u komunika(iji, prouava odnose izmeu zvuka i znaenja> Psi3oli#'visti$ka teorija je teorija o ovekovoj osnovnoj sposobnosti da se pona*a simbolino, prouava kako ljudi odnose izmeu zvuka i znaenja mogu da izvode u kodnom pona*anju>

(ocioli#'visti$ka teorija obja*njava kako je simbolino pona*anje sistem povezan sa dru*tvenim varijablama korisnika i konteksta, kako odnose izmeu zvuka i znaenja koriste pojedini jeziki predstavni(i u nekoj osobenoj komunika(ionoj situa(iji. Dingvisti vide jezik kao teorijski problem odnosa izmeu zvukova i znaenja. " savremenoj lingvisti(i sistem se opisuje preko pravila (morfologija, sintaksa i semantika). Ova pravila koja ine teoriju jezika jesu gramatika.

7-. Li#'vistika i kompjuterska li#'vistika Dingvistika prouava osnos izmeu zvukova i znaenja. 3oderna lingvistika nastoji da pronae neke op*tije gramatike teorije kojom bi se mogli opisivati svi ljudski jezi(i. Kezik je jedinstven za ljudsku vrstu i mada se razlikuje od etnosa do etnosa svi su oni sloeni u odreena gramatika pravila i jednako dobro slue u komunika(iji. Bomski u svom delu T(i#taksi$ke struktureU smatra da lingvistika postaje generativna gramatika koja se bavi pro(esima nastajanja jezika, prvenstveno reeni(e. -odelio je pravila na tri komponente4 si#taksi$ku, .o#olo>ku i sema#ti$ku. Osnovna pretpostavka generativne gramatike je u tome da je su*tina lingvistikog sistema #a#je koje ovek mora da ima da bi razumeo i stvorio reeni(e u svom jeziku. Taj korpus znanja mu omogu+ava je i$ku kompete#ciju, tj. sposobnost. 9omski smatra da postoje univerzalna naela koje poznaje svaki govornik i koja su mu uroena. Lovorni predstavnik ima pre+utno ili unutra*nje znanje svoji! pravila jezika. 9ovek ima um koji mu omogu+ava da postupa po slobodnoj volji, nezavisno od spolja*nje sredine.

@=

7ompjuterska lingvistika bavi se opisom i obja*njenjem formalni! jezika i ona pokriva *irok krug aktivnosti koje su u vezi sa raunarom. Tu spada pre svega ma*insko prevoenje sa prirodni! jezika, istraivanje tekstova i sve ono *to se podrazumeva pod terminom 3Kper teLt. Ova oblast istrauje mogu+nosti i probleme koji se javljaju kada postoji ogroman broj tekstova na kompjuteru koji se mogu prikazati na razliite naine. Oblast koja se zove ve*taka inteligen(ija najvi*e je zainteresovana za jezik. )ilj je konstituisati inteligentne sisteme koji mogu da komuni(iraju, pronalaenje matemetiki pre(iznog naina na koji bi se opisao i formulisao jezik. 72. Psi3oli#'vistika -si!olingvistika prouava pona*anje pri upotrebi jezikog sistema. (ki#er je definisao osnovne tipove stimulativni! uslova koji vode ka pona*anju u jeziku i odredio uslove gde je jezik sam stimulans za neko pona*anje. 1kiner, meutim, govori o verbalnom pona*anju, ali ne i o prirodi znaenja. Ovaj pristup je kritikovao Bomski. Ono *to je za 9omskog jezika kompeten(ija ljudi, bi!evoristika nije mogla da objasni. Ail naziva jezik prvom i najizrazitijom ljudskom simbolinom aktivno*+u . #ntiteti jezika su simboli, tj. oni imaju znaenje, ali veza izmeu simbola i stvari je arbitarna i dru*tveno kontrolisana.

0auni(i su sve vi*e traili kognitivni pristup teorijama jezikog pona*anja, tj. opis oni! tipova pro(esa mentalnog pona*anja koji su ukljueni u stvaranje i razumevanje jeziki! iskaza. 7ognitivni psi!olingvistiki pristup pretpostavlja da ljudi imaju unutra*nju sposobnost da razvijaju jezik. Kezik se vi*e posmatra kao ne*to *to su ljudi razvili svojom aktivno*+u, nego kao pasivan proizvod jezikog uenja. 7ognitivni pristup smatra da dete ui pravila i strategije za razvoj ili tumaenje reeni(a, a ne same reeni(e. -si!olingvisti su prouavali kako se jezika kompeten(ije (znanje, sposobnost) razvija kod de(e. )lek i &ur smatraju da je govor kako stimulans za pona*anje tako i odgovor koji pona*anje upu+uje samom stimulansu. *iver i 5es smatraju da je govor psi!ofiziki pro(es putem kojeg jedna osoba poku*ava da utie na drugu. 1matraju da kao govorni(i najbolje *to moemo da uradimo je da koristimo ujne i vizuelne simbole koji u na*im slu*ao(ima mogu da dodirnu izvesne elemente nji!ovog pro*log iskustva. Tako +e slu*ao(i proizvesti za sebe znaenjske obras(e koje mi elimo da one imaju. 76. (ocioli#'vistika -rema so(iolingvisti(i ni komunika(ija ni jezik nisu nezavisni od linog i dru*tvenog konteksta. 1o(iolingvistika se bavi problemima dru*tvenog raslojavanja jezika, prouava korela(ije koje postoje izmeu jeziki! i dru*tveni! struktura. 0ain govora esto nije produkt individualni! sposobnosti ve+ postoje obras(i. )er#>taj# razlikuje dva koda P restriktiva# (sintaksa minimalno sloena) i ra vije# je i$ki kM/ (sloenija sintaksa). .estriktivni kcd se esto nalazi u situa(ijama dru*tvene @?

razmene, odravanja dru*tveni! odnosa, dok razvijeni kcd odgovara raspravama, obja*njenjima i instruk(ijama. La0ov se suprotstavio generativnim gramatiarima i nji!ovom iskljuivom usmerenju na individuu, bez obzira na dru*tvene grupe. .azradio je pojam pravila varijacije koja pretpostavljaju da je govor podloan stalnoj promeni, bez ega interpersonalna komunika(ija ne bi bila mogu+a. 1el Aajm u svom delo TOs#ovi socioli#'vistikeU govori o et#o'ra.iji komu#ikacije koja proizilazi iz antropolo*ke lingvistike. #tnografija govora podrazumeva da neko moe da ima znanje gramatike ali ne mora da ima i znanje o govornim obras(ima koji postoje u odreenoj zajedni(i. #tnografija komunika(ije za kontekst uzima (elu zajedni(u, istrauju+i u (elini njene komunikativne navike. 1matra da su etnografija i komunika(ija, a ne lingvistika i jezik ti koji odreuju pojmovni okvir putem koga se pro(enjuje mesto jezika u kulturi i dru*tvu. Majmz smatra da dete razvija obraz(e za kori*+enje jezika i time ustanovljava svoju so(iolingvistiku kompeten(iju. Tvrdio je da je kulturno i dru*tveno znanje nekog dru*tva bitna odlika uspe*ne komunika(ije.

77. (apir @ *or.ova 3ipote a 0jena glavna pretpostavka je da na* nain mi*ljenja zavisi od jezika kojim govorimo, a posebno gramatike. " svojim istraivanjima oni su povezali gramatiki sistem jezika ameriki! ;ndijana(a sa nji!ovim pogledom na svet, smatraju+i da prvi utie na drugi. 3islili su da jezik nije samo mentalni nain izraavanja stvarnosti ve+ i sredstvo koje uobliava nain na koji govornik vidi stvarnost. Vorf smatra da pojmovi vremena i materije zavise od prirode jezika kroz koji se razvijaju. 7od nas je, na primer, materija bezoblina masa kojoj je potrebna forma da bi realno postojala. 7od Mopi ;ndijana(a nema bezoblinog4 postojanje moe ili ne mora imati oblik, ali uvek ima intenzitet i trajanje. 9ovek <apadne (iviliza(ije ivi u koordinatama prostora i vremena, dok Mopi ive iskljuivo u svom psi!olo*kom vremenu koje je vezano za udaljenost i kretanje. Vreme i prostor se kod nji! izraavaju kroz dogaaje. Lledi*ta 1apira i Vorfa se dosta razlikuju. 1apir je formiranje jezika posmatrao unutar dru*tva i tvrdio da tek onda kad se formira jezik moe da deluje na oblikovanje pogleda na svet. Kezik doprinosi kulturi, a kultura oblikuje stvarnost. Kezik je sredstvo za so(ijaliza(iju, dru*tveni odnosi ne mogu da postoje bez njega. On ima veliku ulogu u preno*enju tradi(ije. 1uprotno tome, Vorf smatra da spoljni svet postoji, ali se nauno ne moe s!vatiti sve dok se znanje koje imamo o njemu ne pretoi u jezik. 1matra da jeziki sistem (njegova gramatika) oblikuje ideje. Kezik je uzrok a ne posledi(a. ;deje Vorfa su naroito bile pod udarom kritike. One su dobrim delom poti(ale iz nemogu+nosti pozitivistikog preispitivanja njegovi! !ipoteza.

@@

79. Teorija kultur#e li#'vistike 7ulturna lingvistika zasnovana je na starim tradi(ijama kao i savremenim teorijama u antropolo*koj lingvisti(i, mada se najvi*e oslanja na kognitivnu lingvistiku. 7ognitivna lingvistika se moe vezati za tri tradi(ionalna pristupa, bitna za antropolo*ku lingvistiku4 )oasovu li#'vistiku, et#osema#tiku, i et#o'ra.iju 'ovora. :oasova lingvistika predstavlja pre svega opis gramatike jezika u nji!ovim vlastitim terminima, a ne ve+ u oformljenim kategorijama indoevropski! jezika. On smatra da razliiti jezi(i klasifikuju iskustva razliito i da takve klasifika(ije nisu nuno svesne. :oasovu jeziku relativnost nastavili su njegovi ueni(i (apir i *or.. #tnosemantika prouava naine na koje razliite kulture organizuju i kategorizuju oblasti znanja, kao *to su biljke, ivotinje, srodni(i. 0ajznaajniji naunik koji se bavio etnografijom govora bio je Aajm . On smatra da je govor sistem kulturnog pona*anja, da lingvistika kompeten(ija govornika ne ukljuuje samo sposobnost da se proizvede sintaksa, ve+ i sposobnost da se jezik koristi pragmatino u odreenom dru*tvenom i kulturnom kontekstu. 7ognitivna lingvistika pretpostavlja da jezik izraava mentalne predstave ili ko!erentne ideje. 7ulturna lingvistika je sinteza kognitivne lingvistike i boasovske lingvistike, etnosemantike i etnografije govora. 7ulturna lingvistika treba da konotira *iroki interes za jezik i kulturu, brigu za poznavanje folklora naroda iji se jezik istrauje, oslanjaju+i se pri tom na etnografske i lingvistike metode. 7:. Ko/ovi i #ji3ove vrste 7odovi su znakovni sistemi razliiti! vrsta (jezik, pismo, matematiki zna(i, note, slikarstvo, mirisi, dodiri, itd.). 7odovi ine sisteme u koje su organizovani znakovi, a njima upravljaju pravila koja pri!vataju svi lanovi zajedni(e koji i! koriste. " svakom dru*tvu postoje ko/ovi po#a>a#ja i #a$e#jski ko/ovi. 7odovi pona*anja reguli*u naine pona*anja zajedni(e i pojedini! lanova (zakoni, bonton, i razna druga pravila), a znaenjski kodovi se odnose na sisteme znakova koji imaju vi*e jedini(a koji se mogu kombinovati (paradigmatska dimenzija koda) po pravilima koja su stvar dogovora (sintagmatska dimenzija koda). " naj*irem smislu kodovi mogu biti ve>ta$ki (3orzeovi zna(i) i priro/#i (jezik). 7ad je re o kulturnim kodovima oni se mogu podeliti na /i'ital#e (jezik, matematika, itd.) i a#alo>ke (slike, mape, pokreti tela, itd.). 0a osnovu dogovora kodovi se dele na ko#ve#cio#al#e, ar0itar#e i estetske. 7onven(ije su nepisana pravila, zajednika iskustva lanova neke zajedni(e ili kulture. 9ine i! pona*anje ljudi, naini na koje +e ureivati svoj ivot i svakodnevni(u, od oblaenja do graanja ku+a. 7od arbitarni! kodova radi se o dogovorenom odnosu izmeu oznake i oznaenog. 1imboliki su, bezlini i statini. To su pre svega kodovi nauke kao *to su brojevi, zatim saobra+ajni zna(i, vojne uniforme, notni znakovi, !emijski simboli, itd. #stetski kodovi su razliiti, promenljivi i te*ko mogu da se odrede. Vezani su za kulturni kontekst. Obu!vataju unutra*nji, subjektivni svet. 7onven(ionalni estetski kodovi omogu+avaju uklapanje lanova dru*tva u nji!ovu kulturu. 3asovna i narodna umetnost koristi konven(ionalne estetske kodove.

@A

7onven(ionaliza(ija je kulturni pro(es koji se javlja kada kodovi koji su do skora bili sasvim nekonven(ionalni, usled injeni(e da i! je pri!vatila masovna publika, postaju popularni i svakodnevni. 9;. 1e#otacija i ko#otacija " s!olasti(i pojmovi konota(ije i denota(ije su se upotrebljavali da bi se razlikovali apstraktni od konkretni! termina. " tradi(ionalnoj semanti(i konotativno znaenje je sekundarno zanenje koje znak moe imati pored primarnog, standardnog ili su*tinskog znaenja. )art razlikuje dva reda znaenja4 denotativno i konotativno. ,enotativni red znaenja je deskriptivan, on opisuje odnos izmeu oznaitelja i oznaenog. ,enota(ija se odnosi na oigledan, bukvalan smisao znaka. 8otografija nekog dela grada, uli(e, ku+e, denotira taj deo grada. -od konota(ijom :art ne misli samo drugi smisao, ve+ da ukljuuje sve osim jednog odnosa denota(ije koji ostaje tajna. 7onota(ija je za :arta idealno orue za analizu knjievnog teksta po*to denota(ija dozvoljava da se otkrije samo prost, bukvalan odnos. Termin denota(ija se koristi u mnogim teorijama da se odredi prvo glavno ili jedino znaenje, nasuprot konota(iji koja impli(ira vi*e od jednog znaenja. :art razlikuje i tre+i red znaenja koje naziva simbolinim. -redmet postaje simbolian kada kroz konven(iju i upotrebu dobije znaenje koje mu omogu+uje da postane ne*to drugo. !ko smatra da denota(ija ukazuje na znaenje, dok je smisao konota(ije odreen znaenjem. ,enota(iju identifikuje sa primarnim znaenjem rei ili reeni(e, dok se konota(ija vezuje za mogu+a aso(ijativna znaenja. 7njievna kritika polazi od pretpostavke da je knjievnost pre svega konotativne prirode za razliku od denotativnog jezika i govora, ali tu postoje razliita stanovi*ta koja su posledi(a razliitog stava prema knjievnom tekstu i njegovom tumaenju. 0ejasnost pojma konota(ije dovela je do brojni! kritika i ak odba(ivanja konota(ije kao injeni(e znaajne za knjievnost. Ko* jedan problem je i nemogu+nost jesnog razlikovanja izmeu konota(ije i denota(ije. 91. &eta.ora i meto#imija Aristotel smatra da je metafora preno*enje izraza sa jednog predmeta na drugi i to ili sa roda na vrstu ili sa vrste na rod ili sa vrste na vrstu ili na osnovu analogije. ,isk smatra da metaforom poku*avamo da nepoznato odredimo poznatim. " tradi(ionalnoj upotrebi, metafora se koristi u dva razliita smisla, *irem i uem. " uem smislu ona predstavlja samo jednu od tropa kao *to su metonimija, !iperbola, sinegdo!a i sl. " *irem smislu, metafora pokriva razliite govorne figure. " *e0sterovom re$#iku metafora je govorna figura u kojoj se re ili fraza koja oznaava jednu vrstu objekta ili radnje koristi umesto neke druge da bi ukazala slinost ili analogiju izmeu nji!. " nekim novijim studijima postoji tenden(ija da se nauka o metafori podeli na komparativ#e teorije koje metaforu s!vataju kao slinost ili poreenje izmeu dva

@%

predmeta, i teorije sema#ti$ko' tipa koje dre da se do metafore dolazi putem verbalne opozi(ije ili interak(ije semantiki! sadraja. 3etafore povezane sa ikoninim zna(ima se tee mogu odgonetnuti i nalazimo i! uglavnom u reklamama. -rimer kori*+enja metafore u svakodnevnoj komunika(iji odnosi se na upotrebu nov(a kao metafore vremena, pa tako kaemo u*teda vremena, potro*nja vremena, gubljenje vremena itd. 3etonimija aso(ira znaenje unutar istog plana stvarnosti. 0jena osnovna defini(ija je da deo stoji za (elinu. Kakobson smatra da je ona glavni nain romana dok je metafora glavni nain poezije. 3etafora nije vezana za prin(ip bliskosti na istom planu znaenja kao metonimija, ve+ umesto toga trai prin(ip aso(ija(ija. 7ada kaemo :ela ku+a je najavila ili beli dvor je potvrdio, koristimo metonimiju u kojoj se mesto javlja kao politiko sredi*te. 7ada kaemo4 uo je violinu (tj. zvuk violine) zamenjujemo odliku neke stvari sa samom tom stvari. 9". Persova teorija #aka @ iko#a% i#/eks i sim0ol -ers deli znak na tri osnovne kategorije4 ikona, indeks, i simbol. Iko#a deluje faktikom slino*+u izmeu oznake i oznaenog. ;kona lii na objekat, ali nema dinamiku vezu sa objektom koji predstavlja. 0jene osobine slie osobinama objekta i to pobuuje analogne senza(ije u svesti koja zapaa tu slinost. ;konini znak samo predstavlja objekt, njegovo tumaenje ne uzrokuje slinost, ve+ belei njegovu prisutnost. 5merika zastava sa zvezdama i belim linijama predstavlja AB drava koje se nalaze u "niji (zvezde) i $? kolonija koje su u poetku formirale "niju (linije). " tom pogledu, ikoniko znaenje zastave moe biti razumljivo samo onom ko poznaje ameriku istoriju. I#/eks je jedini znak koji je u vezi sa stvarno*+u i blizak sa svojim objektom. To je znak koji se odnosi na objekt koji oznaava time *to je taj objekt zaista uti(ao na njega (mokre uli(e i ki*a). ;ndeksi se moraju jasno razlikovati od ikona iz dva razloga4 mnogi zna(i imaju i ikoninu i indeksnu prirodu> indeks ukljuuje u sebe ikonu, tj. ikona se ve+ sadri u indeksu. 3okre uli(e su ponekad indeksni zna(i ki*e, jer je ona na nji! uti(ala, tj. mokre su od ki*e. 5li onda mokre uli(e ine ikonu, po*to je ki*a i sama mokra. (im0oli$ki #aci su oni aspekti znakova koji zavise od drugi! znakova da bi mogli da se prepoznaju i tumae. 3oe se razumeti jedino u odnosnu na pret!odno uspostavljeno pravilo koja odreuje *ta +e predstavljati ((rveno svetlo za zabranu). 1imbol je znak koji bi izgubio svoj karakter kad ne bi bilo tumaa. 1vaka re u knjizi je simbolian znak, ako se uzme da poiva na pravilima gramatike i diskursa koji je osoben za neki jezik. -ers je predloio da ova tri aspekta znaka imaju svoje korespondente u logi(i, gde ikonino predstavlja aktuel#o, indeksnost 6 #u8#ost (ono *to je logiki nuno), a simbol mo'u?#ost (!ipotetino). Celeo je da stvori sistem logiki! pojmova zasnovan na zna(ima koji bi mu omogu+ili da u potpunosti objasni pro(es mi*ljenja. 1imbol nam omogu+ava da stvaramo apstrak(ije, da, na primer, raunamo. ;ndeksi za (ilj imaju da op*tu misao dovedu do pojedinanog iskustva, a ikona je graa deduktivnog mi*ljenja. 9+. ,er/i#a#/ /e (osir @ proi volj#a priro/a je i$ko' #aka @&

8erndinand de 1osir bavio se nainom na koji se zna(i (rei) povezuju sa drugim zna(ima. 0jegova teorija znaka ima nekoliko osnovni! pretpostavki. To su4 /vostruka struktura #aka, #je'ova me#talisti$ka avis#ost, strukturala# pojam #a$e#ja i ar0itar#ost je i$ko' #aka. 3odel dvostruke strukture znaka sastoji se od tri termina4 #ak, o #a$itelj (zna(i na !artiji, zvu(i u vazdu!u) i o #a$e#o (mentalni pojam na koji se ta slika odnosi). Keziki znak je dvostrani psi!olo*ki entitet koji se sastoji od pojma (oznaeno) i zvune slike (oznaitelj) koji ukazuju na opozi(ije koje i! odvajaju kako jedan od drugog tako i od (eline iji su deo, tj. od znaka. 1emiologija vidi komunika(iju kao stvaranje znaenja u poru(i. <naenje nije statino. Ono je promenljivo, predstavlja aktivan pro(es. 1osir smatra da je znaenje vrednost pojma unutar (elog semiolo*kog sistema. On pravi razliku izmeu vrednosti i znaenja. Vrednost je element znaenja, ali znaenje se od nje razlikuje i istovremeno od nje zavisi. Kedna re moe biti zamenjena nekom drugom ili uporeena s nekom drugom. 0jena vrednost nije utvrena sve dok ne moemo da je razmenimo sa nekim drugim pojmom da ne*to znai. 1osir oznaitelja smatra materijalnim delom vrednosti, dok je oznaeni pojmovni deo. Vrednost oznaitelja moe se odrediti jedino u odnosu ili u razli(i sa drugim fenomenima jezika (ako je re o lingvistikoj vrednosti). " rei su vane zvune razlike koje nam omogu+avaju da i! odvajamo od drugi! rei, po*to su upravo razlike te koje nose znaenje. 3aterijalni element (zvuk) po sebi ne pripada jeziku, on je samo materijal koji jezik koristi. Llavni pojmovi koji se koriste u odnosu izmeu oznaitelja i oznaenog su proi volj#o (arbitarno), iko#i$#o, motivacija i o'ra#i$e#je i svi su oni povezani meu sobom. -roizvoljna priroda znaka ukazuje da nema nune veze izmeu oznaitelja i oznaenog, ve+ da se radi o osobenoj komunika(iji koja ini arbitarni entitet. ;kona je znak gde je oblik oznaitelja odreen na neki nain preko oznaenog. 3otiva(ija i ogranienje opisuju u kojoj meri oznaeno odreuje oznaitelja. Visoko motivisan znak je vrlo ikonian4 fotografija je vi*e motivisana od saobra+ajnog znaka. Ogranienje se odnosi na uti(aj koji oznaeno vr*i na oznaitelja. 2to je znak motivisaniji, to je vi*e njegov oznaitelj ogranien oznaenim. 9-. ,er/i#a#/ /e (osir < je ik i 'ovor% or'a#i ova#je #akova " okviru analize fenomena znaka kao sistema iznosi se vanost dve di!otomije4 jezik naspram ive rei (govora) i sin!ronija naspram dija!ronije. 1osir je jeziki sistem nazvao jezik, nasuprot koga se nalazi govor. Lovor je pojedinana upotreba dru*tvenog sistema znakova u govornim radnjama ili tekstovima. 1in!ronijska analiza bavi se sistemom znakova u nekom datom trenutku bez obzira na njegovu istoriju. ,ija!ronija se bavi razvojem znakovnog sistema u istorijskoj perspektivi. Kezik je socijala# u smislu njegovog saznavanja. #lementi govora su i#/ivi/ual#o odreeni, pa zato nisu dru*tveni. Kezik je #e#eamra#, a govor je #amera# (jezik pojedina( prima pasivno, a govor ukljuuje nameru prilikom izbora aso(ijativni! zvuni! slika sa pojmovima u jeziku). Lovor je aktiva#, a jezik pasiva# (jezik je zbir onoga *to se nauilo, a govor je izbor iz onoga *to se nauilo). Lovor je 3etero'e# (ne @'

postoji obraza( izmeu dru*tvenog konteksta i reenog), a jezik 3omo'e# (zvune slike i pojmovi su nepromenljivo povezani). <na(i su organizovani u kodove na dva naina4 putem asocijacije ili para/i'me i putem si#ta'me. -aradigma je niz znakova, poput azbuke, iz kojeg se pravi izbor da bi se formulisala poruka. 1intagma je kombina(ija izabrani! znakova. " jeziku, renik je paradigma, a reeni(e sintagma. " paradigmi sve jedini(e moraju imati ne*to zajedniko *to i! ini lanom paradigme i moraju se jasno razlikovati od drugi! u paradigmi, tj. moraju imati distinktivne odlike znaka. Vana odlika sintagme su pravila kako se prave kombina(ije " jeziku to su gramatika, sintaksa, u muzi(i melodija, itd. 92. &ukar8ovski i pra>ki je i$ki kru' Osnove moderne teorije o znakovima postavili su dvadeseti! godina OO veka lanovi -ra*kog jezikog kruga. ,okazivali su tri glavne pretpostavke4 $. 1tav da znakovni sistemi nisu emanentni i da su na jedan sloen nain meusobno povezani. -ra*ki jeziki krug video je sve kulturne pojave povezano i meuzavisno u jednom aktivnom i sloenom meuodnosu. Ono *to je kljuno u povezivanju knjievnog dela sa vanliterarnim sistemima jeste jezik. 3ukarovski smatra da se delo posmatra kao povezano sa sistemom onog jezika u kome je nastalo, a koji je u bliskoj vezi sa vrednosnim sistemima kulture nekog perioda. -otvrdio je stanovi*te -ra*ke *kole o meuzavisnosti sistema *to nikako ne ugroava autonomiju umetnosti i njenu estetsku funk(iju. ; umetnost i kultura, po nji!ovom vienju imaju svoj autonoman razvoj, i nijedno ni drugo nije a priori iznad jednog ili drugog. =. Lledi*te o funk(iji i polifunk(ionalnoj prirodi ljudske aktivnosti. 0auni(i su poeli da se bave pitanjima koja su se ti(ala znaenja umetnosti, odnosa izmeu umetnikog dela, njegovog stvarao(a i re(ipijenta, sloeni! odnosa izmeu umetnosti, kulture i dru*tva, odnosa izmeu razliiti! umetnosti, kao i razvoja umetniki! sistema. 3ukarovski je predstavio jednu sveobu!vatnu semiotiku estetiku, i odredio umetniko delo kao semiotiki iskaz. ?. Lledi*te o postojanju drugi! znakovni! sistema osim jezika koji ine sloeni sistem sistema semiotiki! kodova svi! vrsta. -reko funk(ije, no*nja od obinog upotrebnog predmeta postaje znak koji funk(ioni*e na isti nain kao verbalni zna(i i u njemu se nalazi mno*tvo znaenja. Tako narodna no*nja funk(ioni*e kao znak dru*tvene i ekonomske diferen(ija(ije, na(ionalnosti, profesije, branog stanja i sl. 96. Jurij Lotma# @ je ik umet#osti Dotman smatra da je umetnost jedno od sredstava komunika(ije i da se moe odrediti kao jedna vrsta jezika. Kezik umetnosti ima svoja pravila, renik, strukturu i po tome je slian drugim jezi(ima , mada ima ne*to osobeno po emu se od nji! razlikuje. Tumaenje i prouavanje umetnikog knjievnog dela pretpostavlja ispitivanje koda prirodnog jezika i koda knjievnog jezika. <ato Dotman umetnost naziva drugostepenim modelativnim sistemom (prvostepeni je prirodni jezik). "metniki jezik je

@/

sloeniji od prirodnog, jer prenosi sloene informa(ije, i zato se umetniko delo ne moe prepriavati, jer time gubi svoj smisao. Dotman u umetnikom delu izdvaja poruku i jezik kao dva osnovna aspekta umetnikog dela. Kezik je ne*to *to postoji i pre samog dela i mora do izvesne mere biti zajedniki i za stvarao(a i za re(ipijenta, dok je poruka informa(ija koju donosi sam tekst. Kezik je nepromenljiva i trajna strana umetnikog dela, dok je poruka promenljiva i moe da zastari. Kezik knjievnost je poseban jezik i on se nadograuje na prirodni jezik kao drugostepeni sistem. 1vako umetniko delo je jedinstven znak, originalan po sadraju. Ono *to je informa(ija jeste novina i originalnost umetnikog dela. Dotman kae da se umetniko delo pona*a kao ivi organizam, da ono ivi u sprezi sa itao(em predaju+i mu upravo onu vrstu poruke koju on !o+e da primi. 97. 5ever0al#a komu#ikacija 7ultura se ui poev od jezika pa preko svi! neverbalni! naina izraavanja ljudski! emo(ija i stavova do spe(ifini! oblika kulture kao *to su religija, nauka i umetnost. 1ve *to ljudi rade je naueno. Djudi razliiti! kultura su*tinski misl( na razliite naine i to izraavaju ne samo jezikom, v(+ i na brojne neverbaln( naine4 gestovima, dodirom, poimanjem prostora, poimanjem vrem(na, rasporeivanjem vremena i brojnim drugim nainima koji se nazivaju kulturnim pona*anjem. " tom pona*anju neverbalna poruka se javlja kao mo+an deo komunikativnog pro(esa. <a razliku od repre e#tativ#i3 ko/ova, (na primer, neki tekst) koji su sastavljeni od ikonini! simbola i znakova, neverbalna komunika(ija spada u takozvane pre e#tativ#e ko/ove koji su u bliskoj vezi sa svojim komunikatorima (koderima) i koji su indeksne prirode. -rezentativni kodovi su razni gestovi, grimase, kvalitet glasa. Oni se naje*+e koriste u komunika(iji li(em6u6li(e, *to znai da je to takva vrsta komunika(ije u kojoj je nuno prisutan sam komunikator. ,isk utvruje da neverbalna komunika(ija ostvaruje dve osnovne funk(ije. Kedna je da prenosi indeksnu informa(iju i o govorniku i o njegovoj situa(iji, stavovima, mi*ljenjima koje saznaje slu*ala(. ,ruga se odnosi na uspostavljanje meusobnog odnosa. 99. Ko/ovi /o/ira% prostoraN orije#tacija i i 'le/ Ar'ajl, )er'u# i Gerero su opisali brojne razliite kodove ili naine izraavanja koji se pri tom koriste. $. Teles#i /o/ir ili 3apti$ki #a$i#. Telesni dodir je kulturno kodiran i u pogledu koliine i kvaliteta. ;straivai su prona*li da postoje kulture kontaktnog i nekontaktnog tipa. 5rapi, Kunoamerikan(i i Kunoevropljani spadaju u prvu grupu, dok bi 5zijati, ;ndijan(i i 1everni #vropljani (5merikan(i) pripadali drugoj. 7od ve+ine zapadni! naroda mu*kar(i se usteu od bilo kakvog drugog dodira osim stiska ruke. -a i to se esto izbegava. <a Datinoamerikan(e meutim, jednostavan stisak ruke je nesto vrlo bezlino.

AB

" studiji 18ou#sa, 18ou#sa i Jar0roa o znaenju dodira analizira se sedam primarni! oblika dodira kod odrasli! ljudi4 pozitivan efekat, igraki, kontrolisani, ritualni, !ibridni, zadati i sluajni. Po itiva# e.ekat se odnosi na onu vrstu dodira koja eli da izazove podr*ku, razumevanje% ukljuivanje, ljubavni ili seksualni interes. I'ra$ki se vezuje za potrebu da se olak*a situa(ija kroz neku vrstu igre, kao *to je goli(anje ili lano rvanje. Ko#trolisa#i dodiri tee da usmere pona*anje kao *to je dodir po ramenu. Ritual#i dodir se odnosi na stisak ruke, kratak zagrljaj pri pozdravu ili opra*tanju. Ai0ri/a# dodir kombinuje pozitivan efekat i ritualni dodir, kao *to je to na primer ljubljenje i grljenje pri susretu. =a/ati i slu$aj#i dodiri su vi*e kontakti nego stvar komunika(ije, kao *to je to na primer situa(ija kod zubara ili lekara gde on dotie, mada time i ne komuni(ira sa pa(ijentom. =. )liskost% proksemi$ki ili prostor#i ko/. Odnosi na nain kako ljudi uobliuju i koriste prostomu komunika(iju. 9ovek ima dve osnovne prostome potrebe, jedna je teritorijalna, druga je lina. Teritorijalna se dalje deli na tri kategorije4 primar#u, seku#/amu i jav#u. -rimama teritorija je lino okruenje, stambeni ili radni prostor linosti. 1ekundamu predstavljaju razna javna mesta, kao *to su *kola, ustanova u kojoj se radi, i sl. Kavna teritorija se odnosi na javna mesta uop*te. Aola je skovao izraz proksemija. -od njim on podrazumeva kako ovek nesvesno strukturi*e svoj mikroprostor. &ikroprostor je neposredna ovekova okolina, i to je podruje njegove privatnosti. &e oprostor je slede+i korak, odnosno ovekova *ira okolina. &akroprostor se pro*iruje na ve+e teritorije od naselja do gradova i dalje. 7ad se radi o kultumoj dimenziji, Mol razlikuje i#.rakultur#o i prekultur#o proksemi$#o po#a>a#ja. ;nfrakulturno pona*anje moemo zvati i teritorijalno pona*anje. -rekulturna proksemija se odnosi na ovekovo ulno per(ipiranje prostora. ?. Orije#tacija. 7ako se okre+emo prema nekome takoe je neka vrsta poruke o na*em odnosu. Glasov#e oso0e#osti predstavljaju veoma znaajan kod u komunika(iji. Llas u verbalnoj komunika(iji je prenosila( emo(ionalni! poruka. 7od mnogi! naroda jaina glasa i brojne gestikula(ije znae iskrenost i dobronamernost. 5rapi, na primer, galame, skau i viu, ba* kao i ;talijani ili Lr(i, kad ele da iskau svoju iskrenost i dobru volju. 5merikan(i bi to smatrali agresivno*+u i nepristojno*+u. @. I 'le/. 1poljni izgled koji se na izvestan nain moe kontrolisati (ode+a, boja kose i *minka kod ena) i unutra*nji koji se odnosi na na*e fizike osobenosti (visina, teina, prirodne boje) nose poruku o nama. 8iziki izgled esto prenosi vrlo vane poruke drugom. Djudi su skloni da stvaraju stereotipne predstave o drugima na osnovu nj!ovog oblaenja, pona*anja u javnosti. 9:. Teles#i je ik (ki#eti$a# ili mimi$a# ko/) )er/vistel je svoju analizu telesnog jezika podelio u nekoliko podruja4 $. preki#e a, odnosi se na fiziologiju telesnog pokreta. Tu se izdvajaju najmanje jedini(e neverbalnog pona*anja koje imaju razliitu vrednost u razliitom kontekstu, i one se odreduju kao ki#e. =. &ikroki#e a4 klasa kina koje imaju isto dru*tveno znaenje (na primer, klimanje glavom) odreuje se kao ki#ema. -ol, dru*tveni status, kultura, utiu na komunika(iono pona*anje, ali svaka osoba ima svoj vlastiti kinetiki model. #mo(ionalno stanje se moe otkriti kroz pokrete li(a,

A$

tela, oiju, kroz gestove. ; upravo ova vrsta pona*anje moe dosta toga da nagovesti o nekom pojedini(u i njegovoj dru*tvenoj okolni. " telesni jezik spadaju4 $. I ra lica se odnosi na razliite grimase li(a kojima se prenose brojne poruke, od namigivanja, do pu+enja usana ili mr*tenja ela. -okreti mi*i+a li(a mogu se menjati, pojaavati, zavisno od pravila koja postoje u pojedinim kulturama. =. Gestovi se naje*+e odnose na pokrete ruku, glave, nogu, pa i (elog tela. 0aje*+e su vezani za govor i dopunjuju verbalnu komunika(iju. ?. Polo8aj. 0ain na koji sedimo, stojimo, leimo, komuni(ira takoe neka znaenja4 prijateljstvo, neprijateljstvo, inferiornost ili nadmo+. @. Pokreti oka% ko#takt preko oka. ;zbegavanje neijeg pogleda ili slobodno gledanje u oi, govori mnogo o meusobnom odnosu ljudi. -rimarne funk(ije pogleda su4 .ati$ka, ekspresiv#a i ko#ativ#a. 8atika se ogleda pre svega tokom razgovora, gde ima za (ilj poti(anje ili odravanje razgovora. #kspresivna funk(ija vidljiva je u reak(ijama koje se preko oiju mogu izraziti kada se radi o emo(ijama zadovoljstva, iznenaenja ili besa. 7onativna funk(ija dobija na vanosti kada je re o onome kome je pogled upu+en. :;. Gestovi Lestovi predstavljaju vrstu telesne komunika(ije, posredstvom ruku, nogu ili glave. !kma# i ,ri e# klasifikovali su gestove na pet kategorija4 $. Am0lemi ili znamenja su konven(ionalni, namerni zna(i koji su autonomni u odnosu na jezik. <namenja se mogu direktno razumeti, kao *to prst na ustima oznaava ti*inu ili ma!anje rukom pozdrav. Lestovni amblemi su ogranieni na posebne kulture, zavise od konven(ije i zbog toga i! posmatramo kao kodove. =. Ilustratori su gestovi povezani sa govorom, i slue da se ilustruje ono *to se govori. #kman razlikuje vi*e tipova ilustratora, kao *to su palice tj. gestovi koji nagla*avaju pojedine rei, ili reeni(e, i/eo'ra.i, gestovi koji nagove*tavaju prava( misli, ki#eto'ra.i koji slikaju radnje, pikto'ra.i pokazuju predmete, ritmi$ki koji opisuju ritam ili tempo nekog dogaaja, spacijal#i koji opisuju prostor i /eikti$ki ukazuju na predmete. ?. Poka atelji ose?a#ja su neverbalni izrazi emo(ija i afekata. Oni se naje*+e odnose na izraz li(a koji nam ukazuje *ta neko ose+a, na primer, osme! ili mr*tenje ela. @. A/aptatori ili teles#i ma#ipulatori pomau linosti da zadovolji ili ukae na nake vlastite probleme ili de*avanja, kao *to je e*ljanje, udaranjem olovke o sto, igranje brojani(ama i sl. A. Re'ulatori su gestovi povezani sa govorom i oni reguli*u govornu interak(iju izmeu govornika i slu*ao(a. -omau da se pokrene, odri, strukturi*e i zavr*i meuodnos. ,ezmond 3oris je definisao gestove kao radnje kojima se daje neki uoljivi, fiziki znak onome ko posmatra. Lest je nain uspostavljanja komunika(ije i da bi neki pokret bio i gest on mora da prenosi neku poruku ili informa(iju. Telesni gestovi mogu biti primar#i ili namerni i slu$aj#i. -rimarne ili namerne gestove 3oris je podelio na *est kategorija4

A=

$. I ra8aj#i 'estovi. Tu spadaju sve vrste fa(ijalni! znakova, ali i pokreti koji se stvaraju pomo+u ostali! delova tela, naroito ruku. To su osme!, sleganje ramenima, durenje, (rvenilo, bledilo, ma!anje, klimanje, gunanje itd. =. &imi$ki 'estovi su takva vrsta pokreta kojima se ne*to ili neko podraava. 3oris razlikuje etiri vrste mimiki! gestova4 /ru>tve#u, teatral#u, parcijal#u i vakumsku mimikriju. 1ru>tve#a mimikrija se odnosi na masku koju stavljamo na li(e u dru*tvu da bismo prikrili prava ose+anja. Teatral#a mimikrija se odnosi na svet gluma(a koji simuliraju da bi nas zabavili. 7od parcijal#e mimikrije radi se o podraavanju neega *to podraavala( ne moe da bude, kao kad *akom podraavamo pi*tolj, rukama let krila i sl. 7od vakumske mimikrije, radnja se vr*i u odsustvu predmeta na koji se odnosi. 5ko je ovek gladan ili edan, rukom +e pokazivati *ta eli da jede ili pije. ?. 4ematski 'estovi se odnose na podraavanja koja skra+uju ili saimaju. Oni izdvajaju samo jednu (rtu onoga *to opisuju u (ilju ve+e efikasnosti i brzine. @. (im0oli$ki 'estovi se tiu apstraktni! pojmova, na primer, kad glupost pokazujemo tako *to okre+emo kaiprst na sleponi(i, ili neveri(u time *to povuemo prstom donji kapak. 1pe(ifini su za odreenu kulturu i moramo i! nauiti da bismo i! mogli razumeti. A. Te3#i$ki 'estovi su takvi gestovi kojim se slue strunja(i u pojedinim zanimanjima ili ljudi koji pripadaju odreenim profesionalnim sredinama. Takvi su na primer, gestovi koje ine lanovi nekog televizijskog studija kada jedni drugima prenose upustva za rad. %. 4i.rova#i 'estovi predstavljaju formalne znake koji su povezani uzajamno i ine sistem koji predstavlja odreeni kcd ili jezik. 0ajvaniji sistemi tog tipa su jezik gluvonemi! i mornarski semaforski jezik.

:1. 5ovi i stari me/iji Osnovna razlika izmeu stari! i novi! medija je u tome da novi mediji nisu masovni u klasinom smislu. 3asovni mediji su znaili (entralno proizvedene standardizovane informa(ije i proizvode zabave koji su se distribuirali *irokoj publi(i kroz posebne kanale. 0ovi elektronski sistemi ne potiu iz jednog izvora i obino vr*e posebne usluge za relativno male grupe publike. <ajednika veza izmedu stari! i novi! medija je mogu+nost da ponude obilje informa(ija i zabave *irokoj publi(i veoma povoljno i po pristojnim (enama. 0ovi resursi informa(ija utiu na dru*tvo, jer faktor koji odvaja ekonomske klase u razvijenom zapadnom dru*tvu sve je vi*e pristup informa(ijama i kontrola, ime poinje da se pove+ava jaz izmeu oni! bogati! informa(ijama i oni! siroma*ni!. .ezultat je dalja fragmenta(ija dru*tva, ve+e nepoverenje u vladu i druge institu(ije. 1ada*nje promene modernog vremena zasnovane su na kompjuterizovanoj te!nologiji masovni! medija. Tradi(ionalne grani(e izmeu medija nestaju otkako im je zajedniki kompjuterski modem. 7lju za ovu promenu je pojava poluprovodnog ipa. Ve+ina elektronski! istraivanja u poslednjim de(enijama zasnovana je na pobolj*anju u oblasti te!nologije ipa. 1vake dve godine u proseku dolaze nove ip genera(ije.

A?

3ultimedijalni kompjuteri su visokote!nolo*ki !ibrid koji daje fotografije i filmove na istom ekranu sa tekstom i zvukom. ,o sad se multimedijalna te!nologija uglavnom zasnivala na visokom, te!nolo*kom produetku konven(ionalni! kompjutera. " budu+nosti +e oni verovatno izgledati vi*e kao televizori sa daleko ve+im mogu+nostima od dana*nji!. Ko* jedna nova te!nologija u medijima posta+e u budu+nosti deo multimedijalnog obras(a4 virtuelna stvarnost. To je nova vrsta spoja ljudskog i kompjuterskog koja nudi svet fantazije u kome +e igre i druge zabave biti dostupne u doma+instvu. ,ana*nji svet ivi u sredini u kojoj informa(ioni ureaji zasnovani na kompjuteru menjaju naine na koji se stvaraju i po!ranjuju informaeije. Kasno je da se nalazimo usred masovni! komunika(ija kojima +e vladati sve vi*e multimedijalni servisi i u oblasti informa(ija i u sferi zabave.

.#90;7 -OK3OV5 A'#ostici am 6 uenje po kome je osnova stvari za oveka nesaznatljiva. Akulturacija 6 kulturni pro(es koji se odvija izmeu dveju kultura koje se nalaze u trajnom kontaktu. Am0ivale#cija 6 psi!ika tenja da se istovremeno izraze dva suprotna ose+anja. A#a3ro#i am 6 ono *to je u suprotnosti sa vremenom, sa za!tevima vremena> nesavremenost. Apercepcija 6 " logi(i i teoriji saznanja4 jasno s!vatanje predmeta, opaanje jedinstva u refleksiji> misaono saznanje, uvid u unutra*nje psi!iko stanje> percepcija je ono *to je doivljeno a da pri tome ne mora biti jasno s!va+eno. Apo/ikti$ki /oka 6 koji je logiki nuan, bezuslovno istinit i kome ne moe protivreiti nijedan drugi stav. Apolo'eti 6 branio(i nekog uenja, naunog stava, oblika kulture. Aporija 6 nemogu+nost re*enja nekoga problema. 0aje*+e to su dva suprotna mi*ljenja ili stava na jedno te isto pitanje za koje postoje jednake logike *anse. Ar3etip 6 prauzrok, praslika, praforma, model> za Kunga to su praiskonske slike koje je formirala kolektivna svest i koje se nalaze u snovima, u fantaziji, u vizijama sveta, u mitu, u religijskim predstavama, u umetnikim delima svi! kultura i epo!a.

A@

Arti am 6 nain umetnikog izraavanja koji je vi*e rezultat ve*tine i te!nike, a manje genijalnosti i talenta> artizam oznaava domina(iju isto formalni! sredstava u umetnosti4 Tigra boja u slikarstvu ili Tigra rei u signalisgikoj poeziji. Ge>talt 6 opaajno6prostorna forma ulnog predmeta. <apaa se i kod psi!iki! i istorijsko6kulturni! tvorevina. Ge>talt teorija 6 prava( u modernoj psi!ologiji, teorija prema kojoj u na*oj per(ep(iji stvari, pojava i dogaaja premo+ dobija Ttotalitet ili Tforma , odnosno struktura nad nji!ovim elementima. 8enomeni se ne posmatraju kao izolovani skupovi elemenata, ve+ kao skupovi koji konstitui*u autonomna jedinstva, izraavaju+i unutra*nju ko!erentnost> elementi strukture ne postoje pre (eline iji su deo. G#oseolo'ija 6 teorija saznanja> deo filozofije koji se bavi su*tinom, strukturom i zakonima saznanja. 1inonim4 Tkritika saznanja . 1emijur' 6 je tvora( sveta koji stvara svet iz prvobitnog !aosa ili iz pramaterije. .azlikuje se od !ri*+anskog Tboga , koji svet stvara ni iz ega. 1emitolo'ija 6 osloba+anje izvesni! religijski! pogleda i pojmova nji!ovog mitskog sadraja> kritiko6ra(ionalna analiza mitova koja nastoji da dokae da su Tmitovi rezultat ovekove nemogu+nosti da ra(ionalno s!vati pojave u prirodi i dru*tvu. 7ritika mitske svesti. 1ispo#i0ilitet 6 stanje neega *to je na raspolaganju> raspoloivost. 1o'mati am 6 Tdogma , stav bez dokaza. ,ogmatizam je doktrina prema kojoj je ljudski du! snosoban da s!vati bivstvo u njegovoj apsolutnoj realnosti. !ma#acija 6 proizlaenje iz Kednog, savr*enog :i+a> nastajanje nieg, nesavr*enog, iz vi*eg, savr*enog. !mpiri am 6 prava( u teoriji saznanja koji svako saznanje izvodi iz ulnog iskustva (empirije). 1upr. Tra(ionalizam . !ri#ije 6 u grkoj mitologiji demoni podzemnog sveta> pojavljuju se i u obliju zmije i pasa. #rinije su slubeni(e mo+ne !tonine boginje Mekate. #. su se svetile ljudima i proganjale su sve one koji su se ogre*ili o porodini prin(ip, o materinsko naelo, uprljav*i ruke krvlju> katkada se preobraavaju u dobro+udne likove 6 u Eumenide. !s3atolo'ija 6 nauka o krajnjim istinama oveka i sveta. " !ri*+anskoj dogmati(i4 uenje o kraju sveta, uskrsnu+u mrtvi!, o bojem (arstvu na zemlji. !v3aristija 6 tajna prie*+a> najvaniji deo !ri*+anskog bogusluenja> obredno jedenje !leba (Mristovo telo) i pijenje vina (Mristova krv) kao vid sjedinjenja sa Mristom i u Mristu. I#su.icije#cija 6 nedovoljnost, oskudpost, nedostatak. I#teli'i0ila# 6 ne*to *to se moe s!vatiti samo pomo+u intelekta, odnosno, intelektualnim opaanjem> *to pripada neulnom svetu. I#varija0ila# 6 nepromenljiv. I#volucija 6 opadanje, slabljenje. I#volvirati 6 imati u sebi, sadravati u svom pojmu. Ja#se#i am 6 teolo*ki pokret utemeljen na 5vgustinovom uenju a usmeren protiv jezuita> j. su najvatreniji branitelji stava o potrebi unutra*njeg, du!ovnog sagledavanja boga bez bilo kakvog posrednika. Kapitel 6 je ukra*ena glava na vr!u stuba. " grkoj ar!itekturi tri osnovna stila4 dorski, jonski i korintski upravo se po kapitelu najjasnije razlikuju. Katarsis 6 Ti*+enje , Tprei*+avanje du*e od navale ulnosti, strasti> za pitagorej(e smrt

AA

znai oslobo+enje, katarsis du*e od tela. <a 5ristotela (ilj je tragadije da Tizazivanjem ose+anja stra!a i saaljenja vr*i proi*+enje (katarsis) takvi! ose+anja . Ko#templacija 6 gledanje, posmatranje, du!ovno opaanje natulnog, boanskog u du*i i u svetu> sredstvo mistinog saznanja (u budizmu, u !ri*+anskoj misti(i). Ko#ceptuali am 6 stanovi*te po kome se neka situa(ija ili iskustvo prevodi u pojmove> gledi*te koje uvaava aktivnu ulogu pojmovnog mi*ljenja zapostavljaju+i iskustvo i injeni(e. 1upr. Tempirizmu i Tnominalizmu . &eta.i ika 6 (Tono *to je posle, odnosio, iza fizikog ) to je nauka o prvim prin(ipima i uzro(ima, o osnovnim pojmovima saznanja u njegovom poslednjem za nas s!vatljivom smislu. -redmeti metafizike su slede+i4 bivstvo, sloboda, bog, ivot, materija, sila, istina, lepota, du*a, bivanje, svetski du!, priroda. &istici am 6 verovanje u mogu+nost neposrednog saznanja tajanstveni! i zagonetni! natprirodni! bi+a. Obeleje gotovo svake religije. 5ekropola 6 grad mrtvi!, podzemna grobni(a> groblje. Or'a#ici am 6 tumaenje dru*tveni! i kulturni! pojava po analogiji sa biolo*kim organizmom> razvoj se odvija po strogim, unapred datim zakonima, bez skretanja od ve+ ustaljene *eme4 mladosti6zrelosti6kraja organizma. Ciklusna teorija o razvoju kulture je organi(istika. Pa'o/a 6 istonjaki !ram ili deo !rama, esto u obliku vi*espratne kule sa bogato ukra*enim izvijenim krovovima iznad svakog sprata. Pa#lo'i am 6 uenje o sveprisutnosti uma, prema kome logos, ideju treba posmatrati kao apsolutnu stvarnost sveta, kao ostvarenje uma. Polia#/rija 6 biti u braku sa vi*e mueva. Pra'mati$a# 6 usredsre+en na ak(iju, praksu. Pre e#tativ#e umet#osti 6 one u kojima se umetniko u umetnosti 6 neposredno6ulno pokazuje samom Tformom , bez vidljivog sadraja > takve su umetnosti4 ar!itektura, muzika, nefigurativne umetnosti. 1upr. Treprezentativne umetnosti , kod koji! se jasno prikazuje Tsadraj 4 u knjievnosti, tradi(ionalnom slikarstvu, filmu. Pro eliti 6 oni koji prelaze u drugu veru> prozelitizam je pokret, praksa preobra+anja pristali(a jedne vere u drugu. Racio#ali acija 6 pojam psi!ologije, so(iologije umetnosti, psi!ologije i politike so(iologije. Oznaava nameru umetnika ili, pak, kritike da se panja itala(a i javnosti svesno odvrati od pravi! poruka dela, iji se dublji smisao nalazi u latentnom sloju tvorevine, a iji je agens, naje*+e Tlibido , odnosno Tsubverzivna politika poruka . -anja se, stoga zadrava na tzv. Tbezopasnim slojevima manifestiog plana dela. Re i/ue 6 u psi!ologiji ar!aini, preiveli osta(i u na*oj individualnoj ili kolektivnoj svesti. Re i'#acija 6 pomirenje sa sudbinom, sa onim neizbenim> moe se javiti u okviru saznanja i ose+anja neke nadmo+nosti koju subjekt ne moe savladati, ili za vreme bolesti, fizike is(rpljeposti, tromosti. (ema#tika 6 1emantika je deo op*te semiotike, nauke o zna(ima, i predstavlja nauku ili teoriju o znaenju rei> ima za predmet odnos izme+u znaka i njegovog znaenja, rei i oznaenog> u odre+enju svoga zadatka, semantika apstra!uje od toga da su ovi znakovi proizvodi odre+eni! grupa ljudi, individua itd. 1emantika ne ispituje znakove kao takve, kao fizike tvorevine, ve+ i! uzima kao da su stvoreni u (ilju oznaavanja, sa simbolikom funk(ijom. "por. Tsemiotika .

A%

(emiotika 6 op*ta teorija o zna(ima, reima, odnosno, o vrstama znakova. Semiotika se deli na tri dis(ipline, na pragmatiku, semantiku i sintaktiku. $) 1intaktika se bavi odnosom znaka prema ukupnom Tsistemu znakova , jezika> =) semantika ispituje odnos znaka prema Tpredmetu koji on oznaava> najzad, ?) pragmatika ispituje odnos znaka prema Tgovorniku , koji ga upotrebljava. (i#este ija 6 znai Tsaradnju, sadejstvo vi*e ula > u esteti(i s. oznaava pojavu da u nekim umetnostima, kakva je npr. filmska, odnosno balet, opera, umetniki ples, deluju u re(ep(iji Tjednog bi+a umetnosti vi*e na*i! ula istovremeno. -roizvoai kia bespo*tedno koriste efekte sinestetikog delovanja predmeta. Tra#sce#/e#t#o 6 oznaka za sve *to nadilazi iskustvo, *to je s one strane mogu+nog iskustva, najzad, *to prekorauje podruje ljudske svesti. 1upr. Timanentno . Tra#sce#/e#tal#o 6 kod 7anta transcendentalno dobija metodolo*ko znaenje> t. je svako ono saznanje Tkoje se ne bavi predmetima, ve+ na*im nainom saznanja predmeta, koje treba da bude apriori mogu+no...Transcendentalno ne znai ne*to *to nadilazi svako iskustvo (to bi bilo trans(endentno) nego ono *to, dodu*e, dolazi pre iskustva , ali *to, pak, nijs niim vi*im uslovljeno, nego *to omogu+ava samo saznanje iskustva . Utilitari am 6 korisnost> u estetici 6 gledi*te po kome umetnost ima primarno za (ilj da zadovolji neke dru*tveno6politike potrebe. Aele#i am 6 period grke kulturs posle smrti 5leksandra 3akedonskog (?=?. ire n.e.) do (ara 5ugusta (%?. god. pre n.e.). Aerme#eutika 6 teorija tumaenja, obja*njavanja. Aermeti am 6 Tzatvorenost . " esteti(i4 T!ermetian tekst ukazuje na nepristupanost delu> delo se ne moe Totitati , Trazumeti bez poznavanja odreene samo tom delu ili samo toj stilisti(i odgovaraju+e poetike. Aetero#omija 6 zavisnost od tui!, drugi!, a ne vlastiti! zakona. " esteti(i prosuivanje umetnikog dela sa njemu stranog vrednosiog stanovi*ta, pozi(ije Tistine (saznanje) i Tdobra . "tilitarna estetika je primer teorije umetnosti koja ns uvaava prin(ip umetnike autonomije. 1upr. Tautonomiji .

A&