DUA KLASINOG LIBERALIZMA Dejms Bjukenen

<i>...bizarna injenica, da od svih velikih politikih struja, jedino liberalizam nema ideologiju.</i> <b>Anthony de Jasay</b>

Tokom idoloki mranih dana pedesetih godina, moj kolega Voren Nater (Warren Nutter) esto je upuivao na spasavanje knjiga kao na minimalan adatak sled!enika klasinih li!erala" #"$" %ajek (#"$" %a&ek) je, tokom svoje duge karijere, e'ektno proirio taj adatak u adatak spasavanja ideja" (!a ova )ilja su, u i vesnom smislu, ostvarena* knjige se i dalje itaju, a ove ideje danas naila e na vie ra umevanja nego pre pola veka" Te a koju ovde i la+em jeste da smo, uprkos ovim uspesima, tokom vie od jednog veka, propustili da spasemo duu klasinog li!erali ma" ,njige i ideje su, naravno, potre!ne, ali same a se!e nisu dovoljne da osiguraju vitalnost postojeih slo!odnih drutava" Nadam se da je moja te a poti)ajna na vie naina" -okuau da unapred dam odgovor na oigledna pitanja" .ta podra umevam pod duom klasinog li!erali ma/ 0 ta sam +eleo da ka+em kada sam govorio o neuspehu da se ta dua spase tokom )ele so)ijalistike epohe/ Najva+nije od svega, ta danas mo+emo, i tre!a, da uinimo mi koji se!e smatramo klasinim li!eralima/ Nauka, lini interes i dua 1+ord+ 2u je jednom prilikom, dok je !io predsednik, kada je neko pokuao da uporedi njegovu po i)iju sa po i)ijom njegovog prethodnika, 3onalada 3egana, podrugljivo aludirao na tu priu o vi iji" 4matrao je da je svetlu)avi grad na !rdu puritanska predstava na koju se 3egan po ivao da !i o!jasnio ameriki ideal5 ta predstava, i druge njoj sline, !ile su strane )elokupnom 2uovom usmerenju" (n jednostavno nije ra umeo 3egana, a nije uspeo ni da shvati !og ega je ta predstava naila na tako do!ar odjek u javnosti" 6 svakom sluaju, mo+emo rei da je 3onald 3egan osetio ameriku duu i i ra io jedan njen deo van mogunosti poimanja 1+ord+a 2ua" (vaj primer je od pomoi ak i u sluaju da se odnosi na pose!no, politiki organi ovano, privremeno ogranieno i u teritorijalnom smislu de'inisano drutvo" ,ljuna ra lika i me7u onih iji pogled na realnost proi la i i o!uhvatne vi ije onoga to mo+e !iti i onih iji je pogled pragmatiki ogranien na trenutne ulne opa+aje, postala je jasna ovim pore7enjem" 4lino pore7enje mo+emo proiriti i primeniti na stavove i pristupe koje koriste ra ni glasnogovorni)i i komentatori proirenog poretka drutvene saradnje, o!janjene pod ru!rikom klasinog li!erali ma"

Tre!a imati u vidu da ja ovde ne idem dalje od onih ljudi koji agovaraju privr+enost politikim po i)ijama koje su pove ane s idejama proisteklim i ovog okvira 8 politikih stanovita sa+etih u podr)i ogranienoj vlasti, konstitu)ionalnoj demokratiji, slo!odnoj trgovini, privatnom vlasnitvu, vladavini prava, slo!odnim 'rani ama i 'ederali mu" 9a se usredsre7ujem na ra liku i me7u ovih agovornika, a pogotovo na ra liku i me7u onih koji agovaraju ove ideje ato to ra umeju samu duu jedinstvenog idealnog sutastva, i onih ije je astupanje primarno re ultat naunog istra+ivanja i diktata prosveenog linog interesa (sel':interest)" Va+nija te a jeste da klasini li!erali am, kao skup koherentnih prin)ipa, niti osigurava, niti mo+e osigurati adovoljavajuu javnu podrku, sve dok su njegovi glasnogovorni)i oni koji se nala e u drugoj grupi" Nauka i lini interes, pogotovo ako idu ajedno, aista daju snagu svakom argumentu" $li vi ija ideala, i van i preko nauke i linog interesa jeste neophodna, a oni koji priaju o tome da pripadaju klu!u klasinih li!erala su aka ali, naroito anemarivanjem ovog ahteva" 1a li e neko od astupnika ovakvih ideja !iti pokrenut ovom vi ijom ili ne, ostavljeno je svakom ponaoso! da odlui" -osredno sam uka ao na smisao naslova mog teksta" 3enike de'ini)ije ;!<due;=!< ukljuuju pokretni ili +ivi prin)ip i +ivi duh, atri!ute koji su i gleda podjednako primenljivi na oso!e i na 'ilo o'ska gledita" >o+da je, ipak, pogreno misliti o spasavanju due koja je ovako de'inisana, !ilo da se odnosi na oso!u ili na gledite" 1ue su po se!i stvorene a ne spasene, a odsustvo +ivog prin)ipa podra umeva pre prisustvo neke mogunosti stvaranja nego latentnu prisutnost ili istroenu energiju" 1elo $dama 4mita, ajedno sa njegovim 'ilo o'skim prethodni)ima i nasledni)ima, stvorilo je sveo!uhvatnu i )elovitu vi iju poretka ljudske saradnje koja je poten)ijalno ostvarljiva u stvarnosti, !ar u dovoljnoj meri da omogui +ivom prin)ipu ili +ivom duhu ostvarivanje konstruktivne institu)ionalne promene" 6 isto vreme, i !a ato to ona jeste i ostaje poten)ijalno ostvarljiva, ova vi ija adovoljava opteljudsku potre!u a nekim nadprirodnim idealom" ,lasini li!erali am ovo svojstvo deli sa svojim arhirivalom, so)ijali mom, koji tako7e nudi sveo!uhvatnu vi iju koja trans)endira podjednako nauku i lini interes, to je, kako ponekad njegovi advokati tvrde, njegova karakteristina oso!ina" To jest, i klasini li!erali am i so)ijali am imaju svoje due, ak iako im se motiva)ioni 'aktori potpuno i dramatino ra likuju" >alo ljudi !i osporilo te u da je +ivi prin)ip neto najva+nije a )elokupno so)ijalistiko shvatanje" $li mnogi koji propovedaju klasini li!erali am i gleda da se uste+u da o! nane postojanje onog to sam ja imenovao duom njihove po i)ije" 0 gleda da esto tra+e eksklu ivno nauno pokrie a njegovo astupanje, povremeno ga upotpunjavajui uka ivanjem na prosveeni lini interes" Njima kao da je nekako neprijatno da pri naju 8 kad ga aista i prepo naju 8 po adinsko prisustvo ideolokog ahteva, koje mo+e postojati u klasinom li!erali mu kao sveo!uhvatnom ;!<?eltans)hauung;=!<:u" 0ako ovakvo udaljeno gledite mo+e pru+iti neko adovoljenje onima koji se kvali'ikuju kao ;!<)ognos)enti;=!<(ueni ljudi, prim"prev"), proputena je prilika sti)anja javne podrke, !udui da glavni prin)ipi nisu o! nanjeni nenaunoj ajedni)i"

Sam svoj ekonomista 6 tom pogledu, politikim ekonomistima je dojadilo prisustvo 'enomena da je svako sam svoj ekonomista@" 4ama po se!i, nauna eviden)ija ne mo+e !iti u!edljiva5 njoj se moraju pridodati u!e7ivaki argumenti koji dola e od istinskog u!e7enja koje imaju samo oni koji naju ta je dua klasinog li!erali ma" 0stina, svaki ovek smatra da je sam svoj ekonomista, ali svaki ovek tako7e poseduje unutranju potre!u da uestvuje u amiljenoj ajedni)i, virtuelnoj utopiji, koja utelovljuje grupu apstraknih prin)ipa tog poretka" (d kljune je va+nosti ra umeti da klasinom li!erali mu tre!a ono to ja ovem duom i ato nauka i lini interes sami po se!i nisu dovoljni" -ravi nauni)i, 'i iari ili !iolo i, nemaju potre!e da se !rinu a javnu podrku nala a njihovih anali a i eksperimenata" 9avnost se nu+no ne suprostavlja prirodnoj realnosti, a pori)ati ovu neposredno do+ivljenu realnost nailo !i ulaniti se u klu! glupih" 4vi naju da je malo onih koji pokuavaju da hodaju po idovima ili po vodi" Tako7e je veoma va+no prepo nati da mo+emo koristiti moderna tehnoloka sredstva !e ra umevanja njihovih dua, organi a)ionih prin)ipa njihovog delovanja" Aino ne nam, a mo+da i ne tre!a da nam, prin)ip na osnovu koga mi kompjuter omoguava da ispisujem rei po strani)ama ekrana" 6poredimo ovaj stav ne nanja i prihvatanja punog divljenja kada su kompjuteri u pitanju sa polo+ajem o!inih uesnika u ekonomskoj interak)iji" (vi drugi mogu prosto odgovarati na prilike u kojima se nala e kao kup)i, prodav)i ili predu etni)i, !e mnogo ra miljanja o prin)ipima poretka saradnje koji stvaraju takve prilike" 0pak, na drugom nivou svesti, uesnik mora prepo nati da je taj, po se!i vetaki poredak, proi vod ljudskih i !ora koji su injeni unutar strukture koja na neki nain mora !iti predmet svesne promene putem ljudskog delovanja" 0 kada se ljudi inae ne !ave strukturom unutar koje o!avaljaju svoje uo!iajene poslove, oni e posvuda !iti suoeni sa u!edljivim podseanjem koje nude politiki agitatori i predu etni)i motivisani svojim linim interesom" 4amo ahvaljujui prihvatanju i uva+avanju +ivih prin)ipa proirenog poretka tr+ine saradnje, pojedin)i koji nisu neposredno rukovo7eni linim interesom mogu da se odupru jakom politikom dejstvu, koje je ekvivalentno naporu penjanja po idu ili hodanja po vodi (na primer, podrka a akone o minimalnoj nadni)i, kontroli renti, tari'ama, kvotama, restriktivnom i davanju do vola, podrke )enama ili monetarnoj in'la)iji)" 9er akademski naunik ra umevanje ovih prin)ipa prevodi 8 ili !i to tre!alo da ini 8 u o!ra lo+enu od!ranu polo+aja politike klasinog li!erali ma" 0pak, i navedenih ra loga, ekonomisti po se!i ne poseduju niti 'ormalni niti ne'ormalni autoritet da nameu drugima ono to mo+e i gledati samo kao njihovo lino miljenje" 4vi pripadni)i politikog tela, gra7ani u )elini, moraju sami do toga doi" $li oni ne mogu, ili se tako !ar meni ini, postati iskusni ekonomisti, !ar ne u dovoljno velikom !roju" (ekivanje da e didaktike vetine akademskih ekonomskih doktrinara nainiti od inteligen)ije ili od poni+enih i uvre7enih naunike (ili sve ostale i me7u ove dve grupe), !ilo je oekivanje koje se asnivalo na kom!ina)iji hi!risa i ludosti"

Kada je politika ekonomija izgubila svoju duu .ta da se radi/ (vaj i a ov ostaje ak i posle oigledne propasti so)ijali ma u naem vremenu" 0 !a u direktnom odgovoru na ovaj i a ov, predla+em da se po ovemo na duu klasinog li!erali ma, na neto to privlai na estetskoj=etikoj=ideolokoj ravni, na neto to je odvojeno od o!ine nauke, podjednako ispod nivoa njene rigidnosti i i nad njene sterilne neutralnosti" -ri najem da se sada nala im kako u retorikoj, tako i u intelektualnoj tekoi, pokuavajui da artikuliem moj intuitivno i vedeni argument" >o+da je naj!oje da nastavim sa uka ivanjem na istoriju" ,lasina politika ekonomija je, u prvim de)enijama devetnaestog veka, naroito u Bngleskoj, aista osvojila umove mnogih ljudi koji nisu !ili upueni, ak ni kao nauni)i: amateri, u ekonomsku nauku koja se tek ra vijala" 1ua klasinog li!erali ma nekako se tu stvorila o!e !edivi vi iju drutvenog poretka koja je !ila dovoljna da motivie podrku a glavne institu)ionalne re'orme" 6kidanje Cakona o kukuru u promenilo je svet" 0pak je, i gleda, posle pola veka, dua ili duh ovog pokreta i gu!io svoj put" 4vetlo se nije ugasilo ni na jedan nain slian kolapsu so)ijalistikog ideala u naem vremenu" $li svetlo klasinog li!erali ma !ilo se priguilo, asenilo sve sna+nijom privlanou so)ijali ma" (d sredine devetnaestog veka pa nadalje, klasini li!erali su au eli de'an ivni stav, !orei se stalno protiv re'ormi koje su o!javljivali sanjari utilitaristi koji su tvrdili da poseduju nadmonu mudrost otkrivanja puteva ka sveoptoj srei, a koje su potpomagali i podsti)ali hegelovski nadahnuti politiki idealisti, koji su pretvarali linu svest u kolektivnu psihu, udaljavajui je od individualnog plana" 0ako u kontradik)iji sa naunim doka ima, dua so)ijali ma je na mnogo naina !ila uspena u prido!ijanju sled!enika a planove velikih institu)ionalnih promena" Vizija i opti cilj (no to sam na vao duom so)ijalne 'ilo o'ije nu+no je ugra7eno u sveo!uhvatnu vi iju drutvenog poretka ljudske interak)ije 8 vi iju onoga to mo+e !iti, i to kao takvo predstavlja ideal koji pru+a podrku konstruktivnim promenama" (dluujua ra lika i me7u due klasinog li!erali ma i due so)ijali ma poiva u prirodi ovog ideala i u odnosu individue prema kolektivu" 4veo!uhvatna vi ija, o kojoj govori klasini li!erali am, o!janjava se interak)ijom pojedina)a, ili grupa, koja, ome7ena skupom pravila ponaanja, omoguava svakoj oso!i ili agentu da ostvari svoje sopstvene )iljeve, to tako7e mogu uiniti i svi ostali uesni)i" 0 !a ato to su ovi )iljevi sopstveni )iljevi onih koji prave i !ore i poduhvataju se delovanja, posledi)e se niti mogu proi vesti, niti su merljive, ili shvatljive, kao drutvene podsledi)e" Ne postoji, niti mo+e !iti, neke drutvene ili kolektivne svrhe koja se mo+e oekivati i ovog pro)esa interak)ije5 ostvaruju se samo privatni )iljevi, ak i pod ideali ovanim delovanjem sistema i ak ako su kolektivne institu)ije instrumenti takvih postignua" -ostaviti opti )ilj, ak i u smislu krajnje svrhe, nai protivreiti samom prin)ipu li!erali ma, prin)ipu koji ostavlja svakom uesniku slo!odu da sam odredi svoj )ilj pod uslovom da je to ostvarljivo unutar grani)a institu)ionalno: akonskih parametara"

1ua koja je predmet mog interesovanja, podra umeva iroko i jednostavno ra umevanje logike ljudske interak)ije u me7upove anom lan)u re)ipronih ra mena i me7u pojedina)a i grupa" >e7utim, kao to je ranije napomenuto, ovo logino shvatanje nu+no nije i so'isti)irano u naunom smislu rei" (no, ipak, mora !iti osnovno ra umevanje praeno verom, ili normativnim uverenjem, u kompenti)iju pojedina)a da vre sopstvene i !ore asnovane na vlastitoj pro)eni ponu7enih alternativa" >o+e li neko usvojiti duu klasinog li!erali ma a ne prihvatiti da vrednosti potiu samo od pojedina)a/ 1a li je, u nekom krajnjem smislu, klasini li!erali am kompati!ilan sa !ilo kojim trans)endentalnim poretkom vrednosti/ >oj odgovor je negativan, mada tako7e shvatam, da se ra liite stvari mogu pomiriti uputanjem u ra ne epistemoloke igre" ,lasini li!erali su sami doprineli amagljivanju pre nego ra janjenju ove rasprave, kada su i ali s tvrdnjom da ideali ovani i proireni tr+ini poredak proi vodi vei paket vrednosnih do!ara od svake so)ijalistike alternative" -o ivati se na e'ikasnost norme na tako neprimeren nain poput ovog, pa ak i samo teorijski, nai odustati od same igre" Veina nas je kriva po ovoj optu+!i, jer smo, naravno, svesni toga da proireno tr+ite aista proi vodi relativno vei paket, ;i<!ilo kakvom;=i< merom" $li usmeravanje pa+nje na !ilo koju skalu ukupnih vrednosti, ak i da se ona prilagodi 4mitovoj ($dam 4mith) do!ro!iti a klasu siromanih ili 3olsovoj (9ohn 3a?ls) preraspodeli u korist najloije stojeih, prikriva jedinstvenost li!eralnog poretka kojom se posti+e )ilj li!eralne slo!ode" 1a !i se osigurali, mo+emo igrati do!ru od!ranu ak i u so)ijalistikoj igri" $li, inei to, mi se usmeravano na tu7u igru a ne na nau sopstvenu, koju mi, kao klasini li!erali, moramo nati da igramo pod sopstvenim pravilima, kao i da u nju ukljuimo druge" Na svu sreu se samo mali !roj sadanjih klasinih li!erala povlai sa igralita ustupajui mesto takmienju u komparativnim ta!elama koje stavlja naglasak na kvanti'ika)iju slo!ode" Toplota i svetlost ,oliko se seam, osniva neoklasine ekonomije !lagostanja -igu ($"D"-igou) je primetio da se svrha ekonomije i ekonomista sastoji u o!e !e7ivanju toplote, a ne svetlosti, i to naravno gra7anima:potroaima kao krajnjim korisni)ima" ,ako sam ja ra umeo, smisao onog to je -igu govorio jeste da je uloga ekonomiste isto 'unk)ionalna, poput uloge stomatologa, vodoinstalatera ili mehaniara, i da teko mo+emo oekivati !ilo od nas samih, !ilo od drugih, shvatanje da te poslove prati estetsko adovoljstvo" (n je, ini se, uka ivao na to da nita u ekonomiji ne mo+e stvoriti onakvo adovoljstvo koje se javlja pri otkrivanju unutranjih istina" 0 gleda da je na+alost -igu !io u pravu u empirijskom smislu, pogotovo u odnosu na politiku ekonomiju i ekonomiste dvadesetog veka" Nain na koji je ova nauka praktikovana i prika ivana is)rpeo je u velikoj meri njenu poten)ijalnu snagu na osnovu koje !i mogla ponuditi intelektualnu avanturu i u !u7enje" (va karakteristika je samo delimino !ila u drugom planu tokom de)enija hladnog rata kada je stalni i a ov so)ijali ma motivisao %ajeka (%a&ek), i relativno malu grupu njegovih savremenika, du!lje i sveo!uhvatnije od i a ova !e naajnog reavanja agonetki, u ta se ekonomija pretvorila" 1a nije !ilo so)ijali ma ta !i uka alo na smisao o!uhvatnog i )elovitog ra umevanja stvari/ 0, dalje, ta !i !ilo potre!no da se ovaj

oseaj pojavi u onima koji se, sami a se!e, nikada ne !i mogli prikljuiti krugu pro'esionalno o!uenih naunika/ 1o volite mi da se vratim na 3onalda 3egana i njegov svetlu)avi grad na !rdu" 6 emu se sastojala osnovna inspira)ija koja je pokretala ovu meta'oru ideali ovanog amerikog drutva/ 3egan nije mogao da rei simultane jednaine ekonomije opte ravnote+e" $li je imao vi iju drutvenog poretka koja je mo+da !ila apstrak)ija, ali koja je utelovljavala elemente sa vie svetlosti nego toplote" (va vi ija, ili ona klasinog li!erali ma uopte, i gra7ena je na )entralnoj, i jednostavnoj, ideji da ;!<svi;=!< mo+emo !iti slo!odni" 4mitov jednostavni sistem prirodne slo!ode, ak i da se samo nejasno ra ume, mo+e da ;!<prosvetli;=!< duhove, mo+e da stvori duu koja stvara )elinu, o!jedinjujuu 'ilo o'sku dis)iplinu, koja unosi red u nau psihu koja inae mo+e ostati u a!uni" >otiva)ioni element je, svakako, individualna +elja a slo!odom od moi prinude drugih ljudi 8 element koji se gotovo univer alno mo+e prihvatiti" $li je drugi element od kritine va+nosti* odstustvo +elje da se upra+njava sila nad drugim ljudima" 6 pravom smislu, klasini li!eral stoji u opo i)iji u odnosu na Tomasa %o!sa (Thomas %o!!es), koji je na ljude gledao kao na !ia koja uvek te+e linoj moi i autoritetu" $li sam %o!s nije delio li!eralnu vi iju5 nije uspeo da ra ume da je mogua ideali ovana struktura drutvene interak)ije u kojoj ;i<ni jedna;=i< oso!a ne upra+njava silu nad drugom oso!om" 6 'unk)ionisanju ideali ovanog proirenog tr+inog poretka, svaka oso!a ima pred so!om !esplatnu i la nu op)iju na svakom tr+itu, te na taj nain eliminie u potpunosti diskre)ionu mo onih s kojima mo+e ui u ra menu" -rinuda jedne oso!e nad drugom je is)rpljena5 individue se i vorno nala e u slo!odi@" Naravno, ovakav opis je ideali a)ija nekog mogueg drutvenog poretka" $li, kao ideal, takav amiljeni poredak mo+e ponuditi u !u7enje i vrednosno va+nu perspektivu sveta u kome svi njegovi uesni)i imaju slo!odu i !ora" 1ostupnost teritorijalne grani)e tokom prvog veka istorijskog iskustva 4jedinjenih 1r+ava mnogo je doprinela i gradnji amerike due ili duha" C!og ega je ta grani)a !ila tako va+na/ Valjano ekonomsko tumaenje grani)e ka+e da ona garantuje i la nu op)iju, koja svojim postojanjem dramatino smanjuje mogue me7uljudsko iskoriavanje" -ostoji opti neuspeh da se shvati da uinkoviti tr+ini poredak 'unki)onie na potpuno isti nain kao i grani)a5 svakom uesniku nudi i la nu op)iju u svakom odnosu" ,lasini li!eral mo+e u 'ilo o'skom smislu !iti samo adovoljan !og toga to je ugledao svetlost, ato to je ra umeo temeljni prin)ip mogueg drutvenog poretka" 6opte nije a u7enje to oni koji naj!olje i ra+avaju elemente due klasinog li!erali ma jesu oni koji su iskusili i vorno preo!raanje od so)ijalistike vi ije" 9edno predavanje i serije na Triniti univer itet& (Trinit& 6niversit&) sam na vao Cakleti protivnik ekonomista@(E)" Na tom predavanju sam pokuao da sa+mem moje iskustvo i EFGH" godine na ikakom univer itetu (6niversit& o' Dhi)ago), kada su me predavanja #renka Najta (#rank ,night) i %enrija 4ajmonsa (%enr& 4imons) preko noi preo!ratila od gorljivog so)ijali ma u klasini li!erali am" -o mom miljenju, u Iikagu je na ponudi !ila svetlost, ne toplota" Aino ne mogu govoriti o iskustvu koje ne ukljuuje u se!e stvaranje moje klasino li!eralne due" 0 dalje je a

mene agonetka kako !ih se oseao da nikada nisam ugledao svetlost, da sve ukupno nisam ra umeo ta je to to utelovljuje li!eralna vi ija ali !e ovog u !u7ujueg iskustva" o jednom o konstitucionalizmu (dluujue nu+an korak predstavlja povlaenje sa polo+aja aktivnog propagiranja u raspravi oko politikih alternativa koje su suprostavljane u svakodnevnoj politi)i" Naravno, postoji li!eralno gledite po pitanju svake od ovih alternativa" $li klasini li!erali aista prljaju ruke@ kada se uputaju u politika !ivanja u okviru tekue politike igre" Tada ometanje rasprave ide protiv usredsre7ivanja na unutranju strukturu 8 ustav@ 8 u okviru koje je onima koji raspravljaju to do voljeno da ine, i odakle proi la e odluke" -olitika po!eda@ u sluaju akonodavne politike (kontole renti, na primer) ili i !orni uspeh onih koji, u odre7enoj meri, podr+avaju !itne prin)ipe (Taerka ili 3egan, na primer) e verovatno proi vesti ilu iju da klasini li!erali am, kao temeljna 'ilo o'ska osnova ra umevanja, o!ra uje javno mnjenje" ,lasini li!erali, koji su aista uva+avali duu dvovekovnog poduhvata, !ukvalno su se uspavali tokom dekade osamdesetih, naroito posle smrti so)ijali ma kao ideje ali i kao prakse" 1r+ava:dadilja, paternalistika i merkantilistika dr+ava, re+imi u kojima danas +ivimo, a koji poivaju na rentama, nastali su i vakuma stvorenog u politikoj 'ilo o'iji" Cadatak politikog ekonomiste kao klasinog li!erala nije da, naroito gra7anstvu, doka uje da prisilno uvo7enje kontrola )ena i plata donosi tetu koja premauje moguu do!it" Naravno, ovakvo spe)ijalno doka ivanje se odvija u okviru striktno pri nate kompeten)ije" >e7utim, mora postojati ra lika i me7u ovako shvaene anali e i njenog korienja samo kao doprinosa u nekoj aktuelnoj politikoj diskusiji" 9a ne predla+em da ograniimo pa+nju samo na osmiljavanje i pre enta)iju ;i<all:in)lusive ;=i< politikih paketa ijim !i sprovo7enjem dolo do dramatinih promena osnovne ustavne strukture" -olitika se, u najveoj meri, odigrava korak po korak" (no na ta ja uka ujem jeste da !itni argumenti u prilog podrke a pose!ne predloge promena jesu oni koji naglaavaju uskla7enost sa integrativnom 'ilo o'ijom li!eralnog poretka, koji smeta ove predloge u iri kontekst ;i<konstitu)ije slo!ode;=i< pre nego u okvir nekog pragmatikog utilitarnog rauna" 3ei u italiku, koje su poslu+ile a naslov %ajekovog (#"$" %a&ek) magnum opusa, podseaju na ponaanje samog %ajeka" ,oliko ja nam, %ajek se nije suprostavljao svojim intelektualnim neprijateljima , !ilo onim u $meri)i, 2ritaniji, $ustriji ili Nemakoj, na konkretnim politikim pitanjima" 6mesto toga, on je poten)irao osnovne argumente jedne unutranje koherentne 'ilo o'ske po i)ije" ,ao posledi)a toga, %ajek je od poetka !io ukljuen u rasprave oko ustavnih pitanja" (snivajui >on -elerin drutvo (>ont -elerin 4o)iet&) EFGJ" godine, %ajek je tra+io da se o!novljeni diskurs politike 'ilo o'ije vrati i vornim prin)ipima 8 diskurs koji !i sauvao i ponovo uspostavio ono to ispravno ovemo duom klasinog li!erali ma"

(rgani a)iono i intelektualno !ankrotstvo so)ijali ma u naem vremenu nije umanjilo va+nost hajekovskog imperativa" Na odre7enom nivou, javnost i politike elite mo+da danas aista poseduju !olje apstraktno ra umevanje delujuih prin)ipa proirenog tr+inog poretka" %ajek i drugi klasini li!erali su sauvali ideje@" $li ogromna pra nina nastavlja da deli to apstraktno i uopteno ra umevanje od 'ilo o'ske koherentnosti u praktinim politikim re'ormama" >ora se pojaviti opta svest o i dalje va+nim ogranienjima kolektivnog delovanja, ak i u odsustvu jedinstvenog ideolokog poverenja u drutvenu kontrolu" 6koliko se politi)i dopusti da !ude neto malo vie od delovanja u skuptini u kojoj konkurentske koali)ije te+e me7uso!noj eksploata)iji, !ie unitena mogua vrednost, a slo!oda i gu!ljena tako i vesno kao u sluaju rigidnosti i pogrenih napora kolektivnog upravljanja" (d koga se, onda, mo+e oekivati da !ude motivisan da podr+i takvu politiku kao !or!u a skuptinu@" Kde su tu snovi/ >o+da je o+ivljavanje due klasinog li!erali ma u dvadeset prvom veku i van realistikih nada" $li mi koji mislimo da smo ugledali svetlu)ajui grad imamo moralnu o!ave u da nastavimo, kao da se takvo drutvo, o kome su $dam 4mit, 1+ems >edison (9ames >adison) i #"$" %ajek (i da, 3onald 3egan) sanjali, mo+e ostvariti" Napomene* (E) 2orn $gainst B)onomist@, u ;i<Aives o' the Aaureates* Ten No!el B)onomi)s;=i<, prire7iva William 2reit (Dam!ridge, >ass"* >0T -ress, EFFL), str" EHM:NL" O 1+ejms 2jukenen je savetodavni rukovodila) Dentra a javni i !or (Denter 'or 4tud& o' -u!li) Dhoi)e), 6niver iteta 1+ord+ >ejson" No!elovu nagradu i ekonomije je primio EFNH" godine" 3anija ver ija ovog teksta je pre entovana na regionalnom susretu >on -elerin drutva, u -ostdamu, Nemakoj EFFF" godine" Njena i menjena i kraa ver ija je o!javljena pod naslovom 4paavanje due klasinog li!erali ma@ u asopisu ;i<Wall 9ournall;=i< (januar PLLL"g")" -reveo* $leksandar Novakovi