2

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

VODI
ZA ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUTVA

Standardi usluga socijalne zatite u zajednici i procedure licenciranja

Dragica Vlaovi Vasiljevi Beograd 2013.

Projekat: Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou Dragica Vlaovi Vasiljevi Vodi za organizacije civilnog drutva - Standardi usluga socijalne zatite u zajednici i procedura licenciranja Izdava: Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd Dizajn: Agencija M Promotion tampa: tamparija Pozitiv Print Tira: 400 primeraka ISBN 978-86-83557-60-8
CIP - , 061.2(035) 364-7(497.11) , , 1949Standardi usluga socijalne zatite u zajednici i procedure licenciranja : vodi za organizacije civilnog drutva / [Dragica Vlaovi Vasiljevi]. Beograd : Centar za liberalno-demokratske studije, 2013 (Beograd : Pozitiv print). - 40 str. ; 21 cm. - (Projekat Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou) Tira 400. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-83557-60-8 a) - b) COBISS.SR-ID 201988364

Ova publikacija izraena je uz podrku Evropske unije. Sadraj ove publikacije je iskljuiva odgovornost autora i ne predstavlja stavove Evropske unije.
2
Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

SADRAJ:
Uvod ......................................................................................................................................................................... 4 Zakon o socijalnoj zatiti, usluge u zajednici i organizacije civilnog drutva ........................................ 5 Sistem usluga socijalne zatite ...................................................................................................................... 5 Pluralizam prualaca usluga .......................................................................................................................... 7 Sistem kvaliteta - minimalni standardi usluga, licenciranje organizacija i strunih radnika i akreditacija programa obuke ........................................................................................................................ 8 Usaglaavanje usluge socijalne zatite u zajednici sa minimalnim standardima usluga ..................10 Osnovne odredbe Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite .................................................................................................................................................................10 Zajedniki minimalni standardi....................................................................................................................11 Zajedniki strukturalni standardi .................................................................................................................11 Zajedniki funkcionalni standardi ...............................................................................................................16 Posebni minimalni standardi za usluge socijalne zatite u zajednici ....................................................19 Dnevni boravak ...............................................................................................................................................19 Pomo u kui ...................................................................................................................................................21 Lini pratilac deteta ........................................................................................................................................23 Personalna asistencija ....................................................................................................................................24 Stanovanje uz podrku ..................................................................................................................................26 Svratite .............................................................................................................................................................28 Predah smetaj ................................................................................................................................................29 Smetaj u prihvatilite ....................................................................................................................................31 Licenciranja organizacija civilnog drutva kao prualaca usluga socijalne zatite ............................34 Licenciranje strunih radnika u socijalnoj zatiti .........................................................................................37

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Uvod
Vodi za organizacije civilnog drutva Standardi usluga socijalne zatite u zajednici i procedure licenciranja, nastao je u okviru Projekta Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou, ko ji sprovodi Centar za liberalno-demokratske studije (CLDS) u saradnji sa Srpskim menadment centrom (SMC), a finansiraju Evropska Unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim drutvom Vlade Republike Srbije. Cil projekta Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou je unapreenje profesionalnih kompetencija i kapaciteta organizacija civilnog drutva (OCD) prualaca usluga socijalne zatite kroz uspostavlenu mreu i kroz njihovo aktivno uee u sprovoenju novog Zakona o socijalnoj zatiti, kao i promocija prualaca usluga socijalne zatite u lokalnim zajednicama. U okviru projekta je uspostavlena mrea organizacija civilnog drutva Konekta , ije su lanice pruaoci usluga socijalne zatite iz Arila, Brusa, oke, Dimitrovgrada, Golupca, Ivanjice, Kikinde, Knjaevca, Krupnja, Kruevca, Ljubovije, Novog Pazara, Preeva, Prokupla, Sjenice, Topole, Trstenika, Valeva, Velike Plane i Vlasotinca. Osnovna namena Vodia je da organizacijama civilnog drutva, koje pruaju usluge socijalne zatite u zajednici, na jednom mestu ponudi osnovne i neophodne informacije o uslugama socijalne zatite u zajednici i procedurama koje je neophodno sprovesti da bi organizacija dobila licencu za pruanje usluge.

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Zakon o socijalnoj zatiti, usluge u zajednici i organizacije civilnog drutva

Sistem usluga socijalne zatite
Novi Zakon o socijalnoj zatiti je usvojen u martu 20111.Time je proces reforme sistema socijalne zatite, koji je otpoeo 2001. godine dobio novi zakonodavni okvir i vrsto uporite za dali razvoj i uspostavlanje sistemskih reenja u svim oblastima koje su definisane kao prioriteti reforme sistema socijalne zatite. Zakonskim reenjima, pored ostalog, podstie se proces de institucionalizacije, odnosno proces inkluzije i zatita posebno ugroenih grupa u najmanje restriktivnom okruenju, promoviu se usluge u zajednici i promena poloaja korisnika usluga. Zakonom je uspostavlen novi koncept razvoja socijalne zatite u ijem su fokusu usluge socijalne zatite, promenjen poloaj korisnika kao aktivnog uesnika u svim procesima koji se tiu njega i njegovog najboleg interesa i mogunost uea razliitih pruaoca

usluga socijalne zatite u pruanju usluga.

Zakonom o socijalnoj zatiti postavlen je sistem usluga koji ine: usluge procene i planiranja: procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih znaajnih osoba u okruenju korisnika; dnevne usluge u zajednici: dnevni boravak; pomo u kui; svratite i druge usluge koje podravaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruenju; usluge podrke za samostalan ivot: stanovanje uz podrku; personalna asistencija; obuka za samostalni ivot i druge vrste podrke neophodne za aktivno uee korisnika u zajednici; savetodavno terapijske i socijalno edukativne usluge: intenzivne usluge podrke porodici u situaciji krize; savetovanje i obuka roditela, hranitela i usvojitela; odravanje porodinih odnosa i ponovno ujedinjenje porodice; savetovanje i podrka u sluajevima nasila; porodina terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti; usluge smetaja: smetaj u srodniku, hranitelsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smetaj; smetaj u prihvatilite i druge vrste smetaja. Nadlenost u osnivanju i finansiranju usluga socijalne zatite podelena je na nadlenost Republike Srbije, Autonomne pokrajine i lokalne samouprave.
1

Slubeni glasnik RS br. 24/2011

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

U okviru ove podele usluge socijalne zatite u nadlenosti lokalne samouprave su: 1. Dnevne usluge u zajednici, 2. Usluge podrke za samostalan ivot, 3. Savetodavno terapijske i socijalno edukativne usluge i 4. Usluge smetaja (prihvatilite i druge vrste smetaja). Ovim je definisano preuzimanje odgovornosti lokalne samouprave za ostvarivanje prava i zadovolavanje potreba graana u oblasti socijalne zatite, kroz razvoj usluga u zajednici. Usluge socijalne zatite za koje je nadlena lokalna samouprava najee se oznaavaju kao usluge socijalne zatite u zajednici. Uslugama socijalne zatite u zajednici zadovolavaju se prava korisnika na ivot u prirodnom okruenju, optimalni razvoj potencijala i integracija u socijalno okruenje, za razliku od usluga koje po nadlenosti pripadaju centralnom nivou vlasti, koje su uglavnom u grupi usluga kojima se obezbeuje trajniji smetaj u institucije i korisnik izdvaja iz svog prirodnog okruenja. ta su usluge socijalne zatite i ko su korisnici? Prema zakonskoj definiciji usluge socijalne zatite su aktivnosti pruanja podrke i pomoi pojedincu i porodici radi pobolanja, odnosno ouvanja kvaliteta ivota, otklanjanja ili ublaavanja rizika nepovolnih ivotnih okolnosti, kao i stvaranje mogunosti da samostalno ive u drutvu2 Blie odrednice usluga, u smislu svrhe i sadraja usluge i korisnika odreenih usluga, daje Pravilnik o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite3. Generalno, cil ili svrha svih usluga koje se pruaju u lokalnoj zajednici je zadovolavanje potreba korisnika u njihovom prirodnom okruenju, kako bi se preveniralo korienje usluga u restriktivnom okruenju (domski smetaj). Ovaj cil se, u zavisnosti od korisnike grupe, ostvaruje putem razliitih aktivnosti, koje se kreu od ouvanja postojeih potencijala do razvijanja nedostajuih znanja i vetina koje omoguavaju uspeniju integraciju korisnika u lokalnu zajednicu.

Sadraji usluga predstavlaju grupe aktivnosti posredstvom kojih se postiu eleni ishodi.
Zakon o socijalnoj zatiti4 daje optu definiciju korisnika socijalne zatite - svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna drutvena pomo i podrka radi savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranje uslova za zadovolenje osnovnih ivotnih potreba
2 3

lan 5 Zakona o socijalnoj zatiti Slubeni glasnik RS, br.42/2013 4 lan 4 Zakona o socijalnoj zatiti

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

i korisnike svrstava u grupe: deca i mladi (maloletno lice i punoletno lice do 26 godina ivota), odrasli (26 do 65) i stariji korisnici (65+). Blie odrednice korisnika odreenih usluga daje Pravilnik o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite. Tek kada lokalna samouprava formalno, odgovarajuom odlukom, uspostavi uslugu i kada se obezbede stabilni izvori finansiranja, kontinuiranost i dostupnost usluge, kada se tom odlukom definie cilna grupa, svrha, sadraji, kriterijumi prijema i prioriteta prijema, cena usluge i participacija korisnika u ceni usluge i izabere prualac usluge koji ispunjava zahtevane minimalne standarde, moemo govoriti o usluzi socijalne zatite u zajednici koja je uspostavlena i prua se u skladu sa odredbama Zakona o socijalnoj zatiti.

Pluralizam prualaca usluga

Zakon o socijalnoj zatiti omoguio je da pruaoci usluga socijalne zatite5 mogu biti iz javnog, privatnog ili civilnog sektora. Zakon o socijalnoj zatiti6 odreuje da se usluge socijalne zatite,u situacijama kada za njima postoji potreba a ne mogu ih obezbediti ustanove socijalne zatite koje je osnovala Republika Srbija, Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, nabavlaju od pruaoca usluga socijalne zatite,

kroz postupak javne nabavke usluga socijalne zatite.

Ovim je otvorena mogunost da organizacije civilnog drutva, koje imaju nameru da pruaju usluge socijalne zatite, dobiju status ovlaenog pruaoca usluge socijalne zatite, ukoliko imaju licencu za pruanje usluge i u okviru javne nabavke sklope ugovor sa naruiocem o pruanju usluge. Organizacije civilnog drutva koje imaju nameru da pruaju usluge socijalne zatite dakle treba da budu spremne da obezbede uslove za sticanje licence za pruanje usluge(a) socijalne zatite, sa jedne strane, a sa druge strane da u okviru lokalne samouprava, ukoliko se opredele za pruanje usluga u zajednici za koje je nadlena lokalna samouprava, lobiraju i uvere lokalnu samoupravu da je usluga potrebna i da je treba nabaviti u postupku javne nabavke.

Koje usluge mogu pruati organizacije civilnog drutva?

Dnevne usluge u zajednici Usluge podrke za samostalan ivot Savetodavno terapijske i socijalno edukativne usluge Usluge smetaja (prihvatilite, predah smetaj)
5 6

Izuzimajui nekoliko usluga koje se mogu pruati iskluivo kroz javni sektor lan 64

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Mogue je oekivati, kako zbog inercije tako i zbog razliitog razumevanja duha Zakona o socijalnoj zatiti, da e se lokalne samouprave pre odluivati da usluge u zajednici uspostave u okviru postojeih ustanova socijalne zatite, pre svega centra za socijalni rad, iji su osniva, nego da usluge nabavlaju u procesu javne nabavke. Organizacijama civilnog drutva, zainteresovanim za pruanje usluga socijalne zatite u zajednici ostaje mogunost da se pozivajui se na Zakona o socijalnoj zatiti7, izbore za dobijanje statusa ovlaenog pruaoca usluge. Naime, Zakonom o socijalnoj zatiti odreeno je da Centar za socijalni rad prua usluge procene i planiranja a da druge usluge socijalne zatite moe pruati samo u okviru svoje posebne organizacione jedinice, ako dobije licencu za pruanje odreene usluge i

ako u lokalnoj zajednici nema drugog ovlaenog pruaoca usluge socijalne zatite.

Sistem kvaliteta - minimalni standardi usluga, licenciranje organizacija i strunih radnika i akreditacija programa obuke
Jedan od posebno znaajnih pravaca ili prioriteta celog procesa reformi sistema socijalne zatite je oblast uvoenja sistema kvaliteta. Zakon o socijalnoj zatiti je sistem kvaliteta usluga u socijalnoj zatiti normativno uredio i uveo minimalne standarde usluga, obavezu licenciranja strunih radnika i prualaca usluga i definisao mehanizme kontrole. Kao kriterijume ili kontekst koji e omoguiti funkcionisanje instituta licenciranja Zakon o socijalnoj zatiti obavezuje na utvrivanja minimalnih standarda usluga socijalne zatite,

stalno struno usavravanje prualaca usluga socijalne zatite i akreditaciju programa obuke i programa pruanja usluge.
Standardi usluga socijalne zatite Standardi predstavlaju zahteve za ostvarivanje kvaliteta u pruanju usluge i vode ka ujednaavanju kvaliteta usluga. Standardi se generalno dele na minimalne (osnovne) i visoke (izvanredne).

Minimalni standardi predstavlaju osnovni kvalitet koji se mora obezbediti. Standardi visokog (izvanrednog) kvaliteta razvijaju se iz najbole prakse.Pored minimalnog
(osnovnog) sadre i vii nivo kvaliteta, koje slube samostalno razvijaju. U Pravilniku o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite standardi se operacionalizuju kroz funkcionalne i strukturalne standarde za svaku uslugu.

lan 122

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

ta su minimalni standardi usluga socijalne zatite?

Minimalni standardi predstavlaju osnovni kvalitet koji se mora obezbediti, a

ispunjenost ovih standarda uslov je za dobijanje licence za pruanje usluge.

Minimalni funkcionalni standardi odnose se na strune postupke i aktivnosti. Minimalni strukturalni standardi se odnose na materijalne (infrastrukturne), kadrovske i organizacione aspekte slube. Definisani minimalni standardi usluge su neophodni za izbor pruaoca usluge. Samo pruaocu usluge koji moe da ispuni definisane minimalne standarde moe da se poveri realizacija usluge i izda dozvola za rad (licenca). Postupak licenciranja Licenciranje je postupak u kome se ispituje da li prualac usluga socijalne zatite (organizacija), odnosno struni radnik (pojedinac) ispunjavaju kriterijume i standarde za pruanje usluga u oblasti socijalne zatite. Licenca je jednostavno reeno- dozvola za rad. Prema zakonu o socijalnoj zatiti8 Licenca je javna isprava kojom se potvruje da organizacija socijalne zatite, odnosno struni radnik ispunjava utvrene uslove i standarde za pruanje odreenih usluga u oblasti socijalne zatite. Licenciranju podleu organizacije socijalne zatite koje pruaju dnevne usluge u zajednici, usluge porodinog smetaja i usluge domskog smetaja. Postupak akreditacije i sertifikat o uspeno zavrenom programu obuke Postupak akreditacije prema zakonu o socijalnoj zatiti9 je postupak u kome se ocenjuje da li program obuke, odnosno program pruanja usluge, namenjen strunim radnicima i strunim saradnicima ispunjava utvrene standarde za akreditaciju. Strunom radniku i strunom saradniku koji je uspeno zavrio obuku po akreditovanom programu obuke izdaje se potvrda, odnosno sertifikat o uspeno zavrenoj obuci po odreenom programu. Sertifikat je javna isprava koja se uzima u obzir prilikom licenciranja, odnosno obnavlanja licence strunih radnika. Sertifikat izdaje Republiki zavod za socijalnu zatitu.

8 9

lan 176 lan 191

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Usaglaavanje usluge socijalne zatite u zajednici sa minimalnim standardima usluga

Organizacija civilnog drutva treba da usaglasi uslugu socijalne zatite koju prua, ili ima nameru da prua, sa propisanim minimalnim standardima usluga socijalne zatite. U tom postupku mora pre svega da konsultuje Pravilnik o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite10. U ovom vodiu, u cilu lakeg snalaenja, izneemo osnovne postavke i sadraj Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite, relevantan za usluge socijalne zatite u zajednici.

Osnovne odredbe Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite
Osnovnim odredbama Pravilnika utvren je predmet Pravilnika, definisano je na koje se usluge i pruaoce usluga socijalne zatite Pravilnik odnosi, ta se podrazumeva pod specifikacijom usluge i pod zajednikim odnosno posebnim minimalnim strukturalnim i funkcionalnim standardima.

Osnovne odredbe Pravilnika

Pravilnik se odnosi na sve usluge i na sve pruaoce usluga socijalne zatite. Usluga mora da ima:

1. definisanu svrhu usluge 2. definisanu korisniku grupu (kome je usluga namenjena) i 3. definisane aktivnosti (koje se preduzimaju radi zadovolavanja potreba odreenih korisnikih grupa).
Za svaku uslugu propisani su: 1. zajedniki strukturalni i funkcionalni standardi (isti za sve

usluge) i
2. posebni

minimalni strukturalni i funkcionalni standardi (specifini za svaku konkretnu uslugu)

(Izuzetak su savetodavno terapijske i socio-edukativne usluge za koje nisu propisani posebni minimalni standardi)

10

Pravilnik je objavlen u Slubenom glasniku RS, br.42/2013 i na internet stranici Ministarstva rada zapolavanja i socijalne politike www.minrzs.gov.rs

10

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Zajedniki minimalni standardi

U okviru zajednikih minimalnih standarda postavleni su zajedniki strukturalni i funkcionalni standardi. Zajedniki strukturalni standardi se odnose na: javnost rada, lokaciju objekta i opremu,

odravanje line higijene i higijene prostora, odlaganje otrovnih i drugih materijala, nesmetano funkcionisanje korisnika, radni prostor, rukovodioca i zaduenog radnika i dnevni i noni rad.
Zajedniki funkcionalni standardi odnose se na:prijem korisnika, procenu, odreivanje

stepena podrke, planiranje i ponovni pregled, restriktivne postupke i mere, internu evaluaciju, razvoj osobla i dostupnost programa i usluga u zajednici.

Zajedniki strukturalni standardi

1. Standard: Javnost rada Ovaj uvodni strukturalni standard11 definie organizacione aspekte slube i veoma je bitan, posebno u postupku licenciranja organizacije civilnog drutva kao pruaoca usluge socijalne zatite. Nime je definisano ta sve prualac usluge mora da ima od dokumenata. Stoga ga, pre no to komentariemo neke od stavova, prenosimo u potpunosti.

11

lan 5 Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

11

Prualac usluge: 1. ima definisan osnovni program organizacije koji minimalno sadri: (1) podatke o korisnicima, po uzrastu, stepenu podrke i potrebama, odnosno korisnikoj grupi kojoj je usluga namenjena, u smislu zakona kojima je ureena socijalna zatita; (2) programske aktivnosti koje se realizuju, u skladu sa specifikacijom usluge i minimalnim standardima koji se odnose na uslugu koju organizacija prua, kao i u skladu sa potrebama korisnike grupe kojoj se usluga prua; (3) podatke o osnovnim kadrovima, u skladu sa specifikacijom usluge i minimalnim standardima koji se odnose na uslugu koju organizacija prua. 2. ima elaborat o ispunjenosti uslova za poetak rada i pruanje usluga socijalne zatite, iji je sadraj blie odreen pravilnikom kojim je ureeno licenciranje organizacija; 3. ima definisan godinji plan rada koji sadri cileve i aktivnosti: (1) infrastrukturne investicije; (2) razvoj kadrova; (3) informisanje ire i strune javnosti o uslugama koje se pruaju; (4) razvoj usluge u odnosu na proirenje broja korisnika, uvoenje novih sadraja i slino; 4. ima utvrene kriterijume za odreivanje prioriteta prilikom prijema korisnika i formiranje liste ekanja, u zavisnosti od usluge koja se prua, a u skladu sa aktom pruaoca usluge; 5. ima procedure za sve faze strunog postupka, kao i o drugim pitanjima, u skladu sa ovim pravilnikom i drugim propisima; 6. obezbeuje redovno informisanje potencijalnih korisnika o poetku korienja usluge, prema utvrenoj listi ekanja; 7. obezbeuje korisniku, zakonskom zastupniku korisnika i treim licima, informacije u pismenoj formi o delokrugu rada, uslugama koje obezbeuje, kunom redu i pravilima ponaanja zaposlenih; 8. zakluuje ugovor o pruanju usluge, izuzev za uslugu svratita i prihvatilita; 9. vodi propisanu evidenciju i dokumentaciju za uslugu koju prua.

12

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Osnovni program organizacije i godinji plan rada U okviru ovog standarda vano je razlikovati osnovni program organizacije od godinjeg plana rada. Osnovni program organizacije je posebno bitan i relativno trajan dokument kojim se definie: 1. koju uslugu (usluge) prua organizacija civilnog drutva ili bilo koji prualac usluge, 2. svrha usluge, 3. korisnika grupa kojoj se usluga prua, specifikovana po stepenima potrebne podrke i uzrastu korisnika, 4. aktivnosti unutar usluge i 5. kadrovski kapacitet organizacije.

Preporuka
Prilikom pisanja osnovnog programa organizacije bitno je da se kod definisanja svrhe usluge i korisnike grupe kao i kod navoenja aktivnosti uzme u obzir kako su oni definisani u okviru posebnih minimalnih standarda. Jednostavno reeno treba prepisati definiciju svrhe usluge, korisniku grupu i aktivnosti usluge iz Pravilnika i po potrebi ih dograditi ili redukovati. Godinji plan rada se donosi svake godine i njime se u stvari definiu sve planirane promene u oblasti infrastrukture, kadrovske strukture i daleg razvoja usluge. Elaborat o ispunjenosti uslova za poetak rada i pruanje usluga socijalne zatite Sadraj Elaborata komentarisaemo u delu ovog vodia koji se odnosi na licenciranje organizacija socijalne zatite, ovde samo naglaavamo da organizacija civilnog drutva koja prua ili ima nameru da prua usluge socijalne zatite, mora da ima Elaborat o ispunjenosti uslova za poetak rada i pruanje usluga socijalne zatite. Informisanje korisnika i sklapanje ugovora o korienju usluge Ovim standardima koji se odnose na obaveze punog informisanja korisnika o svim bitnim pitanjima korienja usluge i obavezu zakluivanja ugovora o korienju usluge operacionalizuju se naela Zakona o socijalnoj zatiti kojima se menja pasivna uloga korisnika i korisnik preuzima ulogu subjekta u procesu korienja usluga socijalne zatite.

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

13

Kriterijumi prioriteti prijema i lista ekanja Ovim standardom odreuje se obaveza definisanja kriterijuma prioriteta prijema korisnika i formiranje liste ekanja i od strane pruaoca usluge. Kod definisanja kriterijuma prioriteta prijema treba voditi rauna o razlici izmeu optih kriterijuma prijema (koji su sutinski utvreni odlukom lokalne samouprave o uspostavlanju konkretne usluge i u Osnovnom programu organizacije gde su utvrene korisnike grupe kojima se konkretne usluga prua) i kriterijuma prioriteta prijema.

Opti kriterijumi prijema su kriterijumi kojima se blie odreuju uslovi pod kojima je
odreenim korisnicima dostupna konkretna usluga.

Kriterijumi prioriteta prijema su dodatni kriterijumi prijema kojima se definiu uslovi

prvenstva prijema. Kriterijumi prioriteta prijema primenjuju se pre svega u situacijama prijema prvih korisnika na samom poetku pruanja usluge (posebno kada se javi vei broj korisnika nego to je kapacitet pruaoca usluge) i kada se zbog veeg interesovanja korisnika formira lista ekanja. Opti kriterijumi prijema mogu se razumeti kao univerzalni za sve usluge socijalne zatite u zajednici, dok su kriterijumi prioriteta prijema znaajnije odreeni specifinostima konkretne usluge i mogu se razumeti kao mogui kriterijumi, a sam prualac usluge ih preciznije utvruje u zavisnosti od specifinosti korisnike grupe. Opti kriterijumi prijema Kriterijumi prioriteta prijema (mogui)

1. Definicija korisnike grupe konkretne usluge (budui korisnik pripada toj korisnikoj grupi) 2. Zahtev (osnov) za prijem Uput centra za socijalni rad/milenje interresorne komisije za utvrivanje potreba deteta za dodatnom podrkom Zahtev korisnika ili zastupnika 3. Usaglaenost potreba korisnika sa kapacitetima pruaoca usluge (mogunost adekvatnog odgovora na potrebe korisnika) 4. Potpisan ugovor korisnika (zastupnika) i pruaoca usluge (izuzev za uslugu svratita i prihvatilita)
14

1. Rizik od institucionalizacije 2. Stepen potrebne podrke 3. Iskluenost / ukluenost u zajednicu 4. Finansijski status porodice 5. Radni status roditela-staratela (zaposlenost/ nezaposlenost) 6. Jedno roditelska porodica 7. Drugi kriterijumi u zavisnosti od specifinosti usluge i okruenja

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Preporuka
S obzirom da lokalna samouprava ima nadlenost i moe u okviru svojih dokumenata kojima uspostavla ili nabavla uslugu socijalne zatite (recimo od organizacije civilnog drutva) definisati i kriterijume prijema i kriterijume prioriteta prijema korisnika jako je

vano da prualac usluge prilikom definisanja kriterijuma prijema i prioriteta prijema vodi rauna kako su oni definisani u dokumentima lokalne samouprave.
2. Standardi infrastrukture Standardi koji su vezani za lokaciju objekta i opremu, nesmetano funkcionisanje korisnika, radni prostor, odravanje higijene prostora, odlaganje otrovnih i drugih materijala pripadaju grupi standarda koji se odnose na infrastrukturu. O njima treba voditi rauna kod izbora ili adaptacije objekta u kome e se usluga pruati. Ovi standardi su jasno postavleni u Pravilniku i lako su razumlivi. 3. Standardi kadrovske strukture U okviru zajednikih strukturalnih standarda postavleni su sledei minimalni standardi koji se odnose na kadrovsku strukturu: prualac usluge ima lice neposredno zadueno za rukovoenje, svi zaposleni imaju jasno definisan opis poslova, za svakog korisnika zaduen je zaposleni koji je neposredno odgovoran i jedan zaposleni moe biti odgovaran za vie korisnika. Prema ovom zajednikom strukturalnom standardu svaki prualac usluge mora da ima osobu koja rukovodi procesom pruanja usluge. Dale se ne ulazi i broj i strukturu angaavanog osobla. Tek se posebnim strukturalnim standardima blie odreuje broj i struktura angaovanog osobla na pruanju usluge socijalne zatite.

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

15

Zajedniki funkcionalni standardi

1. Standardi prijema Standardima prijema odreeno je da se pri prijemu, pre korienja usluge, vri prijemna procena. Procenjuje se sledee: stav korisnika i za njega znaajnih drugih i njihova oekivanja od usluge, sposobnosti i prioritetne potrebe korisnika, kapaciteti pruaoca usluge da zadovoli potrebe korisnika, prioriteti za prijem i mogunosti da druge usluge ili slube u zajednici na potpuniji nain zadovole potrebe korisnika. Prualac usluge se obavezuje da u periodu od sedam dana obavestiti podnosioca zahteva o ishodu prijemne procene, to ukluuje informacije o poetku korienja usluge, stavlanju na listu ekanja ili razlozima za eventualno odbijanje prijema korisnika. 2. Standardi procene Procena potreba, snaga, rizika, sposobnosti, i interesovanja korisnika i drugih lica znaajnih za korisnika, kao i procena kapaciteta pruaoca usluge vri se nakon prijema korisnika i periodino tokom pruanja usluge, oslanja se na procenu centra za socijalni rad (ukoliko je CSR uputio korisnika) i okonava se za deset dana. Ishodi procene su utvren potreban stepen podrke korisniku i individualni plan usluge. 3. Standard odreivanja potrebnog stepena podrke Stepen podrke odreuje se uzimajui u obzir celokupno individualno funkcionisanje korisnika i vrste potrebne pomoi, u odnosu na: 1. sposobnost neposredne brige o sebi, 2. uestvovanje u aktivnostima ivota u zajednici. Stepeni podrke definisani su na skali od 1 do 4 , kao podrka prvog, drugog, treeg ili etvrtog stepena. 4. Standardi planiranja Standardima koji se odnose na planiranje odreeno je da se za svakog korisnika usluge sainjava individualni plan usluge. Individualni plan usluge je jedan od ishoda postupka procene i donosi se u roku od 10 dana od okonanja procene. Oslanja se na individualni plan uputnog organa, ukoliko je korisnik upuen na korienje usluge preko centra za socijalni rad ili inter resorne komisije za utvrivanje potreba deteta za dodatnom podrkom. Ono to je posebno vano naglasiti u vezi sa ovim standardom je uee korisnika (ili njegovog zastupnika ili njemu znaajnog drugog) u izradi individualnog plana usluge i njegova/njihova puna informisanost o planiranim aktivnostima. Korisniku se uruuje primerak individualnog plana usluge.
16
Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Individualni plan usluge obavezno sadri: cileve koji se ele postii pruanjem usluge, oekivane ishode, konkretizovane aktivnosti, vremenski okvir realizacije plana usluge, rok za ponovni pregled i imena lica odgovornih za realizaciju plana usluge. 5. Standardi ponovnog pregleda Svrha ponovnog pregleda je prilagoavanje/usklaivanje aktivnosti promenjenim ili novonastalim potrebama korisnika i ostvarenim efektima usluge. U ponovnom pregledu uestvuju struni radnik, korisnik, odnosno njegov zakonski zastupnik i zadueni zaposleni, a po potrebi i drugi strunjaci pruaoca usluge i strunjaci iz zajednice. Ponovni pregled svakog individualnog plana usluge vri se najmanje: jednom u est meseci, za decu i mlade, jednom u dvanaest meseci, za odrasle i starije korisnike. 6. Restriktivni postupci i mere Ovaj standard je posebno vaan u kontekstu svih konvencija o ludskim i deijim pravima i potrebno ga je ugraditi i u Osnovni program organizacije. Zahteva propisivanje procedura za odobravanje i primenu restriktivnih postupaka i voenje posebne evidencije o primeni restriktivnih postupaka i mera. Prenosimo ga u potpunosti.

Restriktivni postupci i mere

Restriktivni postupci i mere prema korisnicima koji svojim ponaanjem dovode u opasnost sebe, druge korisnike, osoble, posetioce ili imovinu, primenjuju se iskluivo na osnovu planiranih, praenih, nadgledanih i vremenski ogranienih intervencija, u skladu sa posebnim propisom. Za ograniavanje kretanja, izolaciju ili kontrolu ponaanja korisnika prualac usluge propisuje procedure, odreuje lice odgovorno za odobravanje restriktivnih postupaka i mera i vodi evidenciju o njihovoj primeni, u skladu sa posebnim propisom.12 7. Standard: Interna evaluacija Ovim standardom prualac usluge se obavezuje da najmanje jednom godinje sprovodi internu evaluaciju kvaliteta pruanja usluge. To podrazumeva uee korisnika i ispitivanje zadovolstva korisnika pruenim uslugama, dostupnost izvetaja o internoj evaluaciji javnosti i dostavlanje ovog izvetaja naruiocu usluge i zavodima za socijalnu zatitu.

12

lan 18 Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

17

8. Standard: Razvoj osobla Po ovom standardu prualac usluge obezbeuje odgovarajuu strunu podrku (npr. konsultacije, mentorstvo, superviziju po odgovarajuem modelu i dr.), svim licima angaovanim na pruanju usluge. Usklaivanje prakse sa ovim standardom podrazumeva da prualac usluge ima definisan plan strunog usavravanja. Ovaj plan je sastavni deo godinjeg programa rada. 9. Standard: Dostupnost programa i usluga u zajednici Da bi ovaj standard bio zadovolen prualac usluge treba da druge programe i usluge u zajednici uini dostupnim svojim korisnicima, ukoliko su oni prilagoeni mogunostima i interesovanjima korisnika. Takoe, da ukoliko prualac usluge nije u mogunosti da sopstvenim resursima zadovoli identifikovane potrebe korisnika, moe i treba da ih obezbeuje u zajednici, od drugih organizacija ili pojedinanih strunjaka.

18

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Posebni minimalni standardi za usluge socijalne zatite u zajednici

Pravilnikom o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite utvreni su standardi za sledee usluge u zajednici: dnevni boravak, pomo u kui, lini pratilac deteta, personalna asistencija, stanovanje uz podrku, svratite, smetaj u prihvatilite i predah smetaj. Uz svaku od usluga definisani su: svrha usluge, cilne (korisnike grupe) i aktivnosti usluge. U okviru posebnih minimalnih strukturalnih standarda definisani su standardi vezani za osoble (broj angaovanih strunih radnika i saradnika) i za neke od usluga i standardi vezani za objekat i opremu. U okviru posebnih funkcionalnih standarda za neke od usluga definisani su posebni standardi prijema, procene i ponovnog pregleda. Posebni minimalni standardi za usluge smetaja u prihvatilite i predah smetaj definisani su u okviru poglavla koje se odnosi na sve usluge smetaja. Za usluge dnevnog boravka, svratita i pomoi u kui definisan je standard kojim se precizira da su ove usluge dostupne najmanje 8 sati dnevno pet dana u nedeli.

Preporuka
Prilikom usaglaavanja usluge sa minimalnim standardima obavezno treba imati u vidu da su jednako vani i zajedniki i posebni minimalni standardi za pruanje usluga socijalne zatite.

Dnevni boravak
Za uslugu dnevnog boravka u okviru posebnih minimalnih standarda data je specifikacija usluge i data su dva posebna strukturalna standarda. Specifikacija usluge Specifikacijom usluge odreeno je za koje cilne grupe se organizuje dnevni boravak, svrha usluge i definisane su aktivnosti. Na osnovu definicije cilnih grupa kojima je dnevni boravak dostupan jasno je da se mogu organizovati razliiti tipovi dnevnog boravka: dnevni boravak za decu i mlade sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim tekoama, dnevni boravak za odrasle sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim tekoama, dnevni boravak za odrasla i stara lica kojima je potrebna dnevna briga i nadzor i kao poseban, dnevni boravak za mlade u sukobu sa zakonom,roditelima, kolom ili zajednicom.

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

19

Svrha usluge dnevnog boravka definisana je kao unapreenje kvaliteta ivota korisnika u
vlastitoj socijalnoj sredini kroz odranje i razvijanje socijalnih, psiholokih i fizikih funkcija i vetina, kako bi se u to veoj meri osposobili za samostalan ivot, istovremeno obezbeujui porodici vreme za bavlenje radnim i drugim aktivnostima. U okviru definisanja aktivnosti usluge dnevnog boravka pored toga to je ponovo naglaeno da su usmerene ka razvijanju i ouvanju potencijala korisnika, odnosno pripremi korisnika za odriv nezavisan ivot, dat je irok spektar aktivnosti ali i naglaeno je da se one realizuju u skladu sa svrhom usluge, karakteristikama korisnike grupe, kapacitetima korisnika, individualnim planom.

Preporuka
Prilikom definisanja cilne grupe korisnika dnevnog boravka treba preuzeti definiciju one cilne grupe za koju se organizuje dnevni boravak, kako je ona data u l. 68. Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite. Ova definicija se unosi u osnovni Program organizacije. Prilikom definisanja aktivnosti usluge treba preuzeti one aktivnosti sa date liste aktivnosti, koje su primerene korisnikoj grupi za koju se dnevni boravak organizuje. Lista aktivnosti usluge dnevnog boravka data je u l. 70 Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite. U Osnovni Program organizacije treba uneti ove definicije i definiciju svrhe usluge. Posebni strukturalni standardi Standard vezan za broj strunih radnika i saradnika neposredno angaovanih u radu sa korisnicima usluge dnevnog boravka razliit je u zavisnosti od korisnike grupe usluge dnevnog boravka13:

13

lan 71 Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite

20

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Preporuka
Standard vezan za broj strunih radnika treba preuzeti u zavisnosti od cilne grupe za koju je organizacija uspostavila uslugu dnevnog boravka. 1. U dnevnom boravku za decu i mlade sa fizikim invaliditetom / intelektualnim tekoama - dva struna radnika i jedan saradnik za kapacitet do deset korisnika, a jedan struni radnik na svakih dodatnih pet korisnika, odnosno jedan saradnik na svakih dodatnih deset korisnika; 2. U dnevnom boravku za decu i mlade u sukobu sa zakonom, roditelima, kolom ili zajednicom - dva struna radnika za kapacitet do deset korisnika, a jedan struni radnik na svakih dodatnih pet korisnika; 3. U dnevnom boravku za odrasle sa fizikim invaliditetom i intelektualnim tekoama - jedan struni radnik i dva saradnika za kapacitet do deset korisnika, a jedan saradnik na svakih dodatnih pet korisnika, odnosno jedan struni radnik na svakih dodatnih deset korisnika. U posebnim standardima za uslugu dnevnog boravka uveden je standard koji se odnosi na organizaciju ishrane korisnika:Korisnicima koji koriste uslugu dnevnog boravka due od etiri sata, obezbeuje se obrok u skladu sa njihovim razvojnim odnosno zdravstvenim potrebama. U dnevnom boravku je obezbeena zasebna prostorija za ishranu korisnika14.

Napomena
Izostaju posebni standardi za cilnu grupu starih lica kojima su potrebni dnevna briga i nadzor.

Pomo u kui
Za uslugu pomo u kui u okviru posebnih minimalnih standarda data je specifikacija usluge i jedan poseban strukturalni standard, koji se odnosi na osoble. Specifikacija usluge Na osnovu definicije cilnih grupa usluge pomo u kui po kojoj je ova usluga dostupna deci, odraslima i starijima koji imaju ogranienja fizikih i psihikih sposobnosti usled kojih nisu u stanju da nezavisno ive u svojim domovima bez redovne pomoi u aktivnostima dnevnog ivota, nege i nadzora, pri emu je porodina podrka nedovolna

14

lan 72 Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

21

ili nije raspoloiva.15 jasno je da je da usluga pomo u kui nije ograniena uzrastom korisnika.

Svrha usluge pomoi u kui definisana je kao podrka korisnicima u zadovolavanju

svakodnevnih ivotnih potreba, kako bi se unapredio ili odrao kvalitet ivota.

Aktivnosti usluge pomoi u kui date su u l. 75 ovog pravilnika i usmerene su ka

odravanju i unapreenju kvaliteta ivota korisnika. Istovremeno ovaj lan sugerie da u zavisnosti od procena potreba korisnika sledi i realizacija aktivnosti sa definisane liste aktivnosti.

Preporuka
Prilikom definisanja cilne grupe korisnika usluge pomo u kui treba preuzeti definiciju one cilne grupe za koju se organizuje uslugu. Prilikom definisanja aktivnosti treba preuzeti aktivnosti sa date liste aktivnosti, vodei rauna za koju cilnu grupu je organizovana uslugu. U Osnovni program organizacije treba uneti ove definicije kao i definiciju svrhe usluge pomo u kui. Posebni strukturalni standardi Posebnim minimalnim strukturalnim standardom vezanim za osoble definie se da prualac usluge angauje strunog radnika koji je odgovoran za procenu potreba i koordinaciju rada. S druge strane, zajednikim minimalnim strukturalnim standardom odreeno da prualac usluge ima lice neposredno zadueno za rukovoenje, tako da ostaje nedovolno jasno da li je lice zadueno za rukovoenje istovremeno zadueno za koordinaciju rada i da li to neizostavno mora da bude struni radnik koji je odgovoran za procenu potreba korisnika. Znai, u zavisnosti od toga kako se Pravilnik bude tumaio, organizacija koja prua uslugu pomo u kui morae da angauje jednog ili dva saradnika za poslove rukovoenja i procenu potreba korisnika i koordinaciju rada. Poseban strukturalni standard odreuje da aktivnosti usluge pomo u kui realizuje negovatelica - domaica sa zavrenom obukom po akreditovanom programu za pruanje usluge pomo u kui. Kao standard postavlen je i zahtev da se novo zaposlenoj negovatelici obezbeuje obuka, koju prua negovatelica sa odgovarajuim radnim iskustvom na tim poslovima u trajanju od najmanje 14 dana, radi njene pripreme za pruanje usluge.

15

lan 73 Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite

22

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Napomena
Ne precizira se za koji broj korisnika jedna negovatelica/domaica moe da prui uslugu u toku dana, meseca ili nego se naglaava da negovatelica u direktnom radu sa korisnikom realizuje aktivnosti po vrsti i trajanju u zavisnosti od individualnog plana usluge.

Lini pratilac deteta

Za uslugu lini pratilac deteta u okviru posebnih minimalnih standarda data je specifikacija usluge i strukturalni standard koji se odnosi na osoble. Specifikacija usluge Cilna/korisnika grupa usluge lini pratilac deteta su deca sa invaliditetom, odnosno sa smetnjama u razvoju, pod uslovom da su ukluena u vaspitno-obrazovni proces, do kraja redovnog kolovanja, ukluujui zavretak srednje kole. Sama definicija korisnike grupe upuuje na svrhu usluge, koja je odreena kao pruanje odgovarajue individualne praktine podrke deci radi ukluivanja u redovno kolovanje i aktivnosti u zajednici, radi uspostavlanja to veeg nivoa samostalnosti. Aktivnosti linog pratioca deteta realizuju se u okviru posebne usluge linog pratioca deteta, ili kao programske aktivnosti u okviru usluge dnevnog boravka ili pomoi u kui. Aktivnosti zavise od potreba deteta, odnosno individualnog plana usluge i kreu se u okviru uobiajenih aktivnosti kojima se prua podrka u oblasti kretanja, odravanja line higijene, hranjenja, oblaenja i komunikacije deteta sa drugima.

Preporuka
Potrebno je obratiti panju na to da se usluga lini pratilac deteta moe organizovati kao samostalna usluga ili kao programska aktivnost u okviru usluge dnevnog boravka ili pomo u kui. Prilikom definisanja cilne grupe korisnika treba preuzeti definiciju cilne grupe usluge lini pratilac deteta date u l. 83. Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite. Ova definicija se unosi u osnovni Program organizacije. Prilikom definisanja aktivnosti usluge dnevnog boravka treba preuzeti aktivnosti sa liste aktivnosti usluge date u l.86. Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite. U Osnovni Program organizacije treba uneti ove definicije i definiciju svrhe usluge.

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

23

Posebni strukturalni standardi Posebnim minimalnim strukturalnim standardom vezanim za osoble definie se da prualac usluge, bilo da je organizovana kao posebna usluga ili programska aktivnost u okviru usluge dnevnog boravka ili pomo u kui, ima najmanje jednog strunog saradnika koji prua uslugu linog pratioca deteta, koji je zavrio obuku po akreditovanom programu za pruanje ove usluge. U okviru ovog standarda definisano je i da lan porodinog domainstva ili blizak srodnik ne mogu biti angaovani kao lini pratilac deteta.

Personalna asistencija
Za uslugu personalna asistencija u okviru posebnih minimalnih standarda data je specifikacija usluge, posebni minimalni strukturalni standardi koji se odnose na organizaciju usluge i osoble i posebni minimalni funkcionalni standardi vezani za planiranje. Specifikacija usluge Iz definicije cilne/korisnike grupe date u okviru specifikacije usluge proizilazi da su mogui korisnici usluge punoletne osobe sa invaliditetom sa procenjenim I ili II stepenom potrebne podrke, kojeostvaruju pravo na uveani dodatak za tuu negu i pomo,

imaju sposobnosti za samostalno donoenje odluka, radno su angaovana ili aktivno ukluena u rad razliitih udruenja graana, sportskih drutava, politikih partija i drugih oblika drutvenog angamana, odnosno ukluene su u redovni ili individualni obrazovni program.16
Svrha usluge je pruanje odgovarajue individualne praktine podrke u zadovolavanju linih potreba i ukluivanju u obrazovne, radne i drutvene aktivnosti u zajednici, radi uspostavlanja to veeg nivoa samostalnosti. Programske aktivnosti usluge personalne asistencije date u l. 101 Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite i predstavlaju vidove podrke kojima se unapreuje kvalitet ivota korisnika i podrava njegova samostalnost.

Preporuka
Prilikom definisanja cilne grupe korisnika treba preuzeti definiciju cilne grupe usluge personalnog asistenta date u l. 99. Pravilnika. Prilikom definisanja aktivnosti usluge treba preuzeti aktivnosti sa liste aktivnosti usluge date u l. 101 Pravilnika. U Osnovni Program organizacije treba uneti ove definicije i definiciju svrhe usluge.

16

lan 99 Pravilnikao bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite

24

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Posebni strukturalni standardi

Organizacija rada: Posebnim minimalnim strukturalnim standardima ove usluge date su

blie odrednice organizacije rada po kojima organizacija koja prua uslugu personalnog asistenta sainjava listu potencijalnih personalnih asistenata, sastavlenu na osnovu definisanih kriterijuma i procedure za regrutovanje, izbor i osnovnu obuku personalnih asistenata. Prualac usluge zakluuje ugovor o pruanju usluge, sa korisnikom i personalnim asistentom. Ugovorom se ureuju meusobna prava, obaveze i odgovornosti, a po potrebi i uloga lana porodice ili drugog lica znaajnog za korisnika prilikom pruanju usluge.

Preporuka
Organizacija koja prua uslugu personalnog asistenta treba da u Osnovnom programu usluge definie kriterijume i procedure izbora personalnih asistenata, unese obavezu sainjavanja liste personalnih asistenata i definie potrebnu osnovnu obuku personalnih asistenata.

Osoble: Ovim posebnim minimalnim strukturalnim standardom odreeno je da prualac

usluge ima najmanje jednog strunog radnika, da neposrednu uslugu personalne asistencije prua saradnik - personalni asistent koji ima zavrenu osnovnu obuku po odreenom akreditovanom programu obuke i da uslugu po pravilu prua jednom korisniku u trajanju od najmanje 20 do najvie 40 sati nedelno. Posebni funkcionalni standardi Posebnim minimalnim funkcionalnim standardima za pruanje ove usluge predvieno je vreme za uzajamno prilagoavanje korisnika i personalnog asistenta (najdue 30 dana), sainjavanje nedelnog i mesenog individualnog plana zatite (u saradnji korisnika, personalnog asistenta i po potrebi i drugih).

Napomena
Za razliku od standarda bilo koje usluge socijalne zatite u zajednici posebnim minimalnim standardom ove usluge predvieno je da i korisnik usluge personalne asistencije ima zavrenu obuku po osnovnom programu za korienje usluge personalne asistencije.

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

25

Stanovanje uz podrku
Za uslugu stanovanje uz podrku u okviru posebnih minimalnih standarda data je specifikacija usluge, strukturalni standardi koji se odnose na objekat i osoble i funkcionalni standardi vezani za prijem, procenu i planiranje. Specifikacija usluge Kako je usluga stanovanja uz podrku namenjena razliitim korisnikim grupama u okviru definisanja cilne grupe uz svaku grupu korisnika dati su i posebni uslovi dostupnosti usluge. Usluga je dostupna: osobama sa fizikim invaliditetom, intelektualnim ili mentalnim tekoama, sa navrenih 15 godina, dugotrajno, osobama koje naputaju zatitu (ustanove socijalne zatite, hranitelske porodice, zavode za izvrenje krivinih sankcija) uzrasta izmeu 15 i 26 godine, najdue 2 godine, licima leenim od zavisnosti od alkohola ili psiho aktivnih supstanci, starijim od 18 godina, najdue 2 godine,

rtvama trgovine ludima sa navrenih 15 godina ivota, najdue godinu dana, Svrha usluge stanovanja uz podrku definisana je kao obezbeivanje smetaja, strune pomoi i podrke za to potpunije osamostalivanje i ukluivanje korisnika u zajednicu. Programske aktivnosti usluge stanovanja uz podrku vezuju se za: osiguravanje bezbednog okruenja, pruanje pomoi i podrke u zadovolavanju svakodnevnih ivotnih potreba, obezbeivanje okruenja u kome su dostupne raznovrsne socijalne, obrazovne, zdravstvene, kulturno zabavne, sportske i rekreativne usluge, aktivnosti usmerene ka razvijanju i ouvanju potencijala korisnika i pripremu za odriv nezavisan ivot, podrku pri kolovanju i zapolavanju.

26

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Preporuka
Prilikom definisanja cilne grupe korisnika usluge stanovanje uz podrku treba preuzeti definiciju one cilne grupe za koju se organizuje usluga, vodei rauna o posebno definisanim uslovima trajanja usluge za odreenu cilnu grupu. Prilikom definisanja aktivnosti treba preuzeti aktivnosti sa date liste aktivnosti u lanovima 90, 91 i 92 Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite, vodei rauna za koju cilnu grupu je organizovana usluga. U Osnovni program organizacije treba uneti ove definicije kao i definiciju svrhe usluge. Posebni strukturalni standardi

Prostor: Posebnim standardima zahteva se da objekat u kome se prua usluga

stanovanja uz podrku omoguava nesmetano obavlanje osnovnih ivotnih potreba(spavanje, obedovanje, odravanje higijene), da svaki korisnik raspolae sa minimum 12 m stambenog prostora i da u stambenoj jedinici moe biti najvie 6 korisnika a u jednoj prostoriji najvie dva korisnika.

Osoble: Standardom je predvieno da prualac usluge stanovanja uz podrku ima:

jednog strunog radnika odgovornog za organizaciju i koordinaciju pruanja usluge za najmanje 3 stambene jedinice, jednog savetnika za osamostalivanje na 10 korisnika iz cilne grupe osoba sa invaliditetom, jednog negovatela na 4 korisnika iz cilne grupe osoba sa invaliditetom, jednog savetnika za osamostalivanje na 15 korisnika iz ostalih cilnih grupa za koje se organizuje ova usluga. Posebni funkcionalni standardi

Prijem, procena i planiranje. Posebnim standardima predvieno je da se korisnik

priprema za korienje ove usluge (dva meseca), da prualac usluge sainjava plan pripreme korisnika za preselenje u stambenu jedinicu i da se procena vri u toku pripreme korisnika.

Napomena
Ukoliko je stanovanje uz podrku organizovano za rtve trgovine ludima standardima je predviena i saradnja sa slubom nadlenom za koordinaciju zatite rtava trgovine ludima i bezbednosna provera u toku pripreme korisnika za korienje usluge.

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

27

Svratite
Za uslugu svratite u okviru posebnih minimalnih standarda data je specifikacija usluge, strukturalni standardi koji se odnose na prostor i osoble i funkcionalni standardi vezani za prijem i procenu. Specifikacija usluge Cilna grupa usluge svratita su deca i mladi, odrasli i stari koji ive na ulici i dobrovolno

zatrae ili pristanu na uslugu.

Svrha usluge je pruanje privremenih ili povremenih intervencija i zadovolavanje trenutnih potreba korisnika, kao i posredovanje u obezbeivanju dostupnosti drugih usluga u zajednici. Aktivnosti u okviru usluge svratite usmerene su ka zadovolavanju osnovnih potreba i osiguranju bezbednog i prijatnog okruenja korisnika. Posebni strukturalni standardi

Prostor: Kao poseban minimalni strukturalni standard postavlen je samo standard koji
predvia da je u svratitu obezbeena prostorija za ishranu korisnika.

Osoble: Standard vezan za osoble predvia da prualac usluge ima najmanje jednog
strunog radnika i jednog saradnika. Posebni funkcionalni standardi

Prijem i procena. Standardom je predvieno da prualac usluga u okviru procene

prikupla informacije o korisniku, njegovom identitetu i porodici. Uspostavla i obavezu da prualac usluge obavetava centar za socijalni rad o prijemu maloletnog korisnika u svratite bez odlaganja, najkasnije narednog radnog dana od prvog prijema.

28

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Predah smetaj
Specifikacija usluge i posebni minimalni standardi za predah smetaj u Pravilniku o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite dati su u poglavlu koje se odnosi na sve usluge smetaja. Specifikacija usluge Cilna/ korisnika grupa usluge predah smetaja su deca i mladi sa smetnjama u razvoju na uzrastu od 5 do 26 godina.

Svrha predah smetaja je podrka detetu sa smetnjama u razvoju i njegovoj porodici u

pobolanju kvaliteta ivota, kroz kratkoroni i povremeni smetaj deteta u cilu razvoja vetina samostalnog ivota deteta, stvaranja mogunosti za ukluivanje u zajednicu i ostanka deteta u porodici.

Napomena
Uz odreenje cilne grupe data je odrednica da usluga predah smetaja moe trajati najdue 45 dana u toku kalendarske godine a u kontinuitetu najdue do 20 dana. Uz odreenje svrhe usluge precizirano je da se predah smetaj obezbeuje kao

dnevni, vikend ili viednevni smetaj.

Aktivnosti usluge predah smetaj date su u okviru poglavla Pravilnika u kome se

odreuju aktivnosti za sve usluge smetaja. Grupisane su u aktivnosti kojima se: zadovolavaju osnovne ivotne potrebe i osigurava bezbedno i prijatno okruenje podrava razvoj i ouvanje potencijala korisnika obezbeuje pravna podrka obezbeuje podrka pri kolovanju i zapolavanju

Preporuka
Prilikom definisanja aktivnosti organizacija treba da preuzme aktivnosti sa date liste aktivnosti u lanovima 30, 31, 32, 33. Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite, vodei rauna da su primerene usluzi predah smetaja. U Osnovni program organizacije treba uneti definicije cilne grupe i svrhe usluge kao i aktivnosti koje se u okviru usluge realizuju.

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

29

Posebni strukturalni standardi Posebni strukturalni standardi za predah smetaj dati su u dva poglavla i podnaslova u Pravilniku.Posebni minimalni strukturalni standardi za domski i predah smetaj (l 42, 43.) i Posebni minimalni strukturalni standardi za predah smetaj (l. 63 i 64). Posebni strukturalni standard koji se odnosi se na osoble: Prualac usluge ima angaovana najmanje tri struna radnika, odnosno struna saradnika, u dnevnoj smeni u neposrednom radu sa korisnicima, Prualac usluge obezbeuje da su u dnevnoj smeni angaovane minimalno tri negovatelice, Prualac usluge obezbeuje angaovanje jednog radnog instruktora po radionici, Prualac usluge obezbeuje da je u nonoj smeni angaovana jedna negovatelica po objektu.

Napomena
Pravilnik o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne sadri i lanove kojima se utvruju zajedniki minimalni strukturalni standardi za usluge domskog, smetaja u male domske zajednice, prihvatilita i predah smetaja. (l. 34-39) a koji se odnose na prostorne uslove smetaja (spavaonice i dnevni boravak) ishranu (broj obroka, jelovnik, posluivanje hrane) i odravanje higijene, tako da i njih treba imati u vidu prilikom usaglaavanje usluge sa minimalnim standardima pruanja usluge. Posebni funkcionalni standardi Posebni funkcionalni standardi za predah smetaj odnose se na prijem i procenu potreba.

Prijem: Standard koji se odnosi na prijem korisnika predvia da korisnika na korienje

usluge predah smetaja moe uputiti samo centar za socijalni rad. Ovaj standard glasi: Prvi prijem korisnika radi pruanja usluge predaha, vri se na osnovu uputa nadlenog centra za socijalni rad.17 U istom lanu Pravilnika se navodi da ako je prijem korisnika radi pruanja usluge predaha, izvren kao urgentan bez uputa centra za socijalni rad, prualac usluge o prijemu korisnika odmah, a najkasnije u roku od tri dana obavetava nadleni centar za socijalni rad. Takoe da ovaj uput slui kao osnov za prijem u periodu od godinu dana.

17

lan 65 Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite

30

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Smetaj u prihvatilite
Specifikacija usluge i posebni minimalni standardi za smetaj u prihvatilite u Pravilniku o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite dati su u poglavlu koje se odnosi na sve usluge smetaja. Specifikacija usluge Cilne/korisnike grupe smetaja u prihvatilite su: 1. deca, mladi i odrasli rtve nasila u porodici, zlostavlanja ili zanemarivanja; 2. deca, mladi i odrasli rtve trgovine ludima; 3. deca i mladi koji se nalaze u skitnji, bez pratnje i u razliitim kriznim situacijama, kojima je potreban privremeni smetaj i procena potreba radi upuivanja na korienje drugih usluga; 4. odrasli i stari u kriznim situacijama, beskunici i prosjaci.

Napomena
Usluge smetaja u prihvatilite pruaju se najdue u trajanju do est meseci. Svrha smetaja u prihvatilite odreena je kao: zadovolavanje osnovnih potreba pojedinca ili porodice u kriznim situacijama a kojima je neodlono potrebno osigurati bezbednost; procena potreba za drugim uslugama koje e korisniku pomoi u uspostavlanju stabilnog porodinog ili nezavisnog ivota, prevazilaenju krizne situacije i uspostavlanju odrivih reenja u budunosti.

Aktivnosti usluge prihvatilita, kao i za uslugu predah smetaja, date su u okviru poglavla
Pravilnika u kome se odreuju aktivnosti za sve usluge smetaja. Grupisane su u aktivnosti kojima se: Zadovolavaju osnovne ivotne potreba i osigurava bezbedno i prijatno okruenje Podrava razvoj i ouvanje potencijala korisnika Obezbeuje pravna podrka Obezbeuje podrka pri kolovanju i zapolavanju

Preporuka
Prilikom definisanja aktivnosti organizacija treba da preuzme aktivnosti sa date liste aktivnosti u lanovima 30, 31, 32, 33. Pravilnika o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite, vodei rauna da su primerene usluzi smetaja u prihvatilite i cilnoj grupi za koju je usluga prihvatilita organizovana. U Osnovni program organizacije treba uneti definicije cilne grupe i svrhe usluge kao i aktivnosti koje se u okviru usluge realizuju.
Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

31

Posebni strukturalni standardi Posebni minimalni strukturalni standardi za uslugu smetaj u prihvatilite odnose se na lokaciju, prostor i opremu i osoble.

Prostor: Posebnim minimalnim standardima odreeni su standardi koji se odnose na:

bezbednost prostora(za cilne grupe rtava zlostavlanja, nasila i trgovine ludima) i utvruje se da prualac usluge, po potrebi, ima proceduru za obezbeivanje tajnosti lokacije i bezbednosti korisnika i angaovanog osobla, obezbeivanje posebnog prostora, sobe za majku sa detetom, odnosno sa decom (za cilne grupe rtava zlostavlanja, nasila i trgovine ludima) broj korisnika u sobi i to: 1. najvie troje dece rtava zlostavlanja bez pratnje roditela, odnosno rtava trgovine ludima; 2. najvie etvoro dece u skitnji i kriznim situacijama; 3. najvie estoro dece u prihvatilitu za maloletne strance; 4. najvie etiri odrasla korisnika rtava zlostavlanja odnosno trgovine ludima; 5. najvie osam korisnika u prihvatilitu za odrasla i stara lica u kriznim situacijama, beskunike i prosjake.

Osoble: Minimalan broj strunih radnika odnosno strunih saradnika odreuje se u

zavisnosti od korisnike grupe: pet strunih radnika i dva saradnika za kapacitet do deset korisnika, a jedan struni radnik na svakih dodatnih pet korisnika, odnosno jedan saradnik na svakih dodatnih deset korisnika (za korisnike grupe rtve zlostavlanja, zanemarivanja i nasila u porodici, rtve trgovine ludima, decu u skitnji i kriznim situacijama), tri struna radnika za kapacitet do 15 korisnika, a jedan struni radnik na svakih dodatnih pet korisnika (za maloletne strance), dva struna radnika i pet saradnika za kapacitet do deset korisnika, a jedan saradnik na svakih dodatnih pet korisnika, odnosno jedan struni radnik za svakih dodatnih 10 korisnika (za odrasle beskunike i prosjake). Posebni funkcionalni standardi Posebni minimalni funkcionalni standardi za usluge smetaja u prihvatilite odnose se na prijem i procenu potreba i planiranje.

32

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Prijem: Posebnim standardima vezanim za prijem prualaca usluge se obavezuje da:

ukoliko je smetaj u prihvatilite izvren kao urgentan bez uputa centra za socijalni rad, prualac usluge o prijemu korisnika obavetava nadleni centar za socijalni rad najkasnije u roku od tri dana. ako je korisnik primlen u prihvatilite pod sumnjom da je rtva trgovine ludima, prualac usluge obavetava nadleni centar za socijalni rad i slubu nadlenu za koordinaciju zatite rtava trgovine ludima, u roku od tri dana.

Procena potreba: Poseban standard odnosi se samo na cilnu grupu rtava trgovine
ludima i obavezuje pruaoca usluge: da u okviru procene pribavi bezbednosnu procenu preko slube nadlene za koordinaciju zatite rtava trgovine ludima, da primerak procene dostavi i slubi nadlenoj za koordinaciju i zatitu rtava trgovine ludima.

Planiranje: Ovim posebnim standardom predvieno je da:

individualni plan usluga za korisnike prihvatilita obavezno sadri plan otpusta korisnika, prualac usluge individualni plan usluge za cilnu grupu rtava trgovine ludima dostavla nadlenoj slubi za koordinaciju i zatitu rtava trgovine ludima.

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

33

Licenciranja organizacija civilnog drutva kao prualaca usluga socijalne zatite

Licenciranje organizacija socijalne zatite ureeno je u naelu Zakonom o socijalnoj zatiti a blie Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zatite.18 Organizacije civilnog drutva licenciraju se pod istim uslovima kao i sve organizacije koje pruaju usluge socijalne zatite. Uslovi za izdavanja licence (dozvole za rad)

Opti uslovi za izdavanje licence utvreni su Zakonom o socijalnoj zatiti19.

Pravo na licencu za pruanje usluge socijalne zatite ima organizacija socijalne zatite: 1. koja je registrovana u skladu sa zakonom, 2. koja ispunjava standarde za pruanje usluge za koju se trai licenca a koji se tiu lokacije, prostora, opreme, organizacije, broja i strunosti angaovanog osobla, procene, i aktivnosti za pruanje konkretne usluge socijalne zatite, 3. koja najmanje dve godine prua usluge socijalne zatite. Licencu /dozvolu za rad moraju pribaviti organizacije koje pruaju sledee usluge u zajednici: dnevni boravak, pomo u kui, svratite, stanovanje uz podrku, lini pratilac deteta, personalni asistent, predah smetaj i smetaj u prihvatilite.20

Slubeni glasnik RS", br. 42/2013 lan 179 Zakona o socijalnoj zatiti 20 Licence se izdaju i organizacijama socijalne zatite koje pruaju usluge smetaja u dom i male domske zajednice i smetaja u hranitelske i druge porodice.
18 19

34

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Procedura izdavanja licenci Organizacijama socijalne zatite licencu za pruanje odreenih usluga u oblasti socijalne zatite izdaje ministarstvo nadleno za socijalnu zatitu po sledeoj proceduri. 1. Zahtev za izdavanje licence organizacija podnosi Ministarstvu nadlenom za poslove socijalne zatite, na obrascu koji je odtampan uz Pravilnik o licenciranju organizacija socijalne zatite, potom ili elektronskim putem. 2. Organizacija socijalne zatite, uz zahtev za izdavanje licence, prilae: dokaze o ispunjavanju propisanih uslova i standarda za pruanje odreenih usluga u oblasti socijalne zatite i pismenu izjavu da je saglasna da redovno izvetava ministarstvo nadleno za poslove socijalne zatite o pruanju usluge za koju joj je izdata licenca. 3. Inspektor socijalne zatite sainjava zapisnik o ispunjenosti uslova za izdavanje licence. 4. Organizacijama koje ispunjavaju uslove za licencu izdaje se licenca na 6 godina ili ograniena licenca na 5 godina (ukoliko je organizacija osnovana u skladu sa zakonom ali ne ispunjava uslov da ima iskustvo od dve godine u pruanju usluga socijalne zatite i uslove vezane za standarde, ni u naknadno odreenom roku a potreba za pruanjem usluge postoji). 5. Organizacija koja je dobila licencu upisuje se propisani registar. 6. Zahtev za obnavlanje licence podnosi se 90, najkasnije 60 dana pre isteka vanosti licence. Dokazi o ispunjavanju uslova za dobijanje licence

Dokazi za dobijanje licence koje treba podneti uz zahtev za izdavanja licence blie su
odreeni Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zatite. Organizaciji podnose sledee dokaze,: 1. dokaz da je registrovana u skladu sa zakonom (dokument o upisu u odgovarajui registar nadlenog organa); 2. dokaz da ispunjava standarde za pruanje usluge za koju trai izdavanje licence; 3. dokaz da usluge socijalne zatite prua najmanje dve godine (reenje nadlenog organa ili drugi odgovarajui dokaz o projektnom ili ugovornom pruanju usluge) Dokazi koji se odnose na ispunjenost standarda posebno su precizirani21. Kao dokaze o ispunjenosti minimalnih standarda organizacija podnosi: 1. osnovni program organizacije (koji sadri podatke propisane pravilnikom kojim su ureeni standardi usluga socijalne zatite); 2. elaborat o ispunjenosti uslova za poetak rada i pruanje usluga socijalne zatite.
21

lan 5 Pravilnika o licenciranju organizacija socijalne zatite

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

35

Elaborat o ispunjenosti uslova za poetak rada i pruanje usluga socijalne zatite sadri uslove koji se odnose na minimalne strukturalne i funkcionalne standarde pruanja usluga i nekoliko dokaza koji se ne odnose na minimalne standarda za pruanje usluga socijalne zatite i deo su nekih optih standarda.

Preporuka
Prilikom pisanja Elaborata o ispunjenosti uslova za poetak rada i pruanje usluga socijalne zatite treba obratiti panju na to da neki od traenih dokaza nisu neophodni za sve usluge za koje se trai licenca. U nekoliko poslednjih stavova lana 5 Pravilnika o licenciranju organizacija socijalne zatite navodi se koji dokazi su potrebni za koje od usluga. Suspenzija i oduzimanje licence Licenca za pruanje usluga socijalne zatite izdata organizacijama moe biti suspendovana ili oduzeta i to ukoliko organizacija ne ispunjava uslove za izdavanje licence tokom itavog perioda pruanja usluge za koji je licenca izdata. Ako organizacija vie ne ispunjava uslove pokree se postupak za suspenziju licence u kome se utvruju nedostaci u pogledu ispunjenosti uslova i rok za njihovo otklanjanje. Organizacija socijalne zatite moe nastaviti da prua usluge do isteka rokova za otklanjanje nedostataka. Ako organizacija socijalne zatite, u roku predvienom reenjem o suspenziji licence, ne otkloni nedostatke, organ nadlean za izdavanje licence donosi odluku o oduzimanju licence.

36

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Licenciranje strunih radnika u socijalnoj zatiti

Obaveza licenciranja strunih radnika i uslovi pod kojima se izdaje licenca strunim radnicima utvreni su Zakonom o socijalnoj zatiti, Pravilnikom o licenciranju strunih radnika u socijalnoj zatiti22 a za ureivanje ovih pitanja bitni su i Pravilnik o strunim poslovima u socijalnoj zatiti("Slubeni glasnik RS", broj 1/12) i Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o strunim poslovima u socijalnoj zatiti ("Slubeni glasnik RS", br. 42/2013) i propisi koji se odnose na Komoru socijalnog rada. Iz svih ovih propisa proizilazi da se licenciranje pojedinaca koji obavlaju strune poslove u socijalnoj zatiti odnosi iskluivo na strune radnike odreenog strunog profila i to za obavlanje odreenih strunih poslova u socijalnoj zatiti. Licencu za obavlanje strunih poslova u socijalnoj zatiti mogu dobiti samo struni radnici koji imaju zavrene osnovne akademske studije i studije drugog stepena iz oblasti: socijalnog rada, psihologije, pedagogije, andragogije, specijalne pedagogije, defektologije i prava.

Napomena
Struni saradnici (visoko obrazovanje druge struke no to imaju struni radnici) i saradnici (drugi, trei i etvrti stepen strune spreme) koji obavlaju poslove u ustanovama socijalne zatite i kod drugih prualaca usluga, imaju obavezu da stiu sertifikate o uspeno zavrenoj obuci po akreditovanom programu za poslove koji obavlaju u socijalnoj zatiti. Licenca je neophodan uslov za obavlanje osnovnih strunih poslova socijalne zatite i to: voditela sluaja, vaspitaa, strunog radnika za odrasle i starije u domovima za smetaj, strunog radnika u prihvatilitu, savetnika za hranitelstvo i osamostalivanje, strunog

radnika koji prua usluge u zajednici (dnevni boravak, pomo u kui,personalna asistencija, lini pratilac, predah smetaj), strunog radnika koji obavla savetodavne poslove i socio edukativne aktivnosti i drugih usluga koje podravaju ivot u prirodnom okruenju.

Licenca je neophodan uslov i za obavlanje: specijalizovanih strunih poslova socijalne zatite (individualno i grupno savetovanje i terapijski pristupi od znaaja za socijalnu zatitu, medijacija, kao i drugi programi koji zahtevaju specijalizovana znanja i vetine), supervizijskih poslova i pravnih poslova u socijalnoj zatiti.

22

Slubeni glasnik RS br. 42/2013

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

37

Uslovi za izdavanje licence za obavlanje ovih poslova u socijalnoj zatiti utvreni Zakonom o socijalnoj zatiti su: propisana struna sprema, uspeno zavren odgovarajui akreditovani program obuke i odgovarajue radno iskustvo, odnosno poloen ispit za licencu. Odgovarajue radno iskustvo utvreno je kao iskustvo od godinu dana, sa izuzetkom supervizijskih poslova, za koje se zahteva iskustvo od 5 godina.

Napomena
Ispit za licencu polau struni radnici koji nemaju propisano odgovarajue radno iskustvo. Procedura licenciranja strunih radnika Licencu za obavlanje poslova socijalne zatite izdaje Komora socijalne zatite po sledeoj proceduri: 1. Zahtev za izdavanje licence struni radnik podnosi Komori socijalne zatite 2. Komora socijalne zatite izdaje licencu strunom radniku koje ispunjavaju uslove na 6 godina, na obrascu propisanom u okviru Pravilnika o licenciranju strunih radnika u socijalnoj zatiti. 3. Struni radnik koji je dobilo licencu upisuje se propisani registar licenciranih strunih radnika, koji vodi Komora socijalne zatite. 4. Zahtev za obnavlanje licence podnosi se Komori socijalne zatite, najkasnije mesec dana pre isteka rokova na koji je licenca izdata. 5. Struni radnik ispunjava uslove za obnavlanje licence sticanjem zahtevanog broja bodova, odreenih u bodovnoj listi, koja je odtampana uz Pravilnika o licenciranju strunih radnika u socijalnoj zatiti. 6. Struni radnik na kraju kalendarske godine podnesi Komori dokaze o broju steenih bodova u proteklom periodu. 7. Za obnavlanje licence primenjuju se uslovi koji vae za izdavanje licence u vreme podnoenja zahteva za obnavlanje licence. 8. Ukoliko nadleni organ ne obnovi licencu struni radnik gubi pravo na obavlanje poslova za koje je predviena licenca.

38

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Obnavlanje licence Licenca se obnavla na zahtev strunog radnika poto protekne rok na koji je izdata. Da bi stekao uslove za obnavlanje licence struni radnik je u obavezi da se struno usavrava, kontinuirano prati razvoj teorije i prakse socijalnog rada i stie znanja i vetine koje unapreuju proces zatite i podrke korisnika. Struni radnik ispunjava uslove za obnovu licence ako je u periodu od est godina od izdavanja licence, u procesu svog strunog usavravanja ostvario 120 bodova, s tim to u prve tri godine treba da ostvari 30% bodova od ukupno utvrenog broja. Pravilnikom o licenciranju strunih radnika u socijalnoj zatiti su precizirani oblici strunog usavravanja koji omoguavaju pasivno i aktivno ostvarivanje bodova. Za svaki oblik strunog usavravanja/kontinuirane edukacije precizirano je ta se pod tim oblikom podrazumeva i navedeni su potrebni dokazi kojim se potvruje uee. U okviru Pravilnika o licenciranju strunih radnika u socijalnoj zatiti odtampana je bodovna lista uslova za sticanje bodova za obnavlanje licence u kojoj je precizno utvreno koji broj bodova se stie odreenim oblikom kontinuirane edukacije. Trokove povodom sticanja bodova radi dobijanja, odnosno obnavlanja licence snose struni radnik i poslodavac Suspenzija i oduzimanja licence Postupak suspenzije i oduzimanja licence vodi Komora socijalne zatite. Predlog za suspenziju i oduzimanje licence strunom radniku Komori moe podneti: ministar nadlean za socijalnu zatitu,inspektor socijalne zatite, poslodavac strunog radnika, strukovno udruenje, korisnik ili njegov zakonski zastupnik. Suspenzija licence izvrie se ako: inspektor socijalne zatite strunom radniku privremeno zabrani samostalan rad; nadleni organ Komore strunom radniku izrekne meru privremene zabrane samostalnog rada; nadleni organ strunom radniku utvrdi gubitak zdravstvene sposobnosti; organ nadlean za nadzor nad strunim radom utvrdi da struni radnik poslove ne obavla u skladu sa propisima i standardima; Etiki odbor socijalne zatite utvrdi povredu profesionalne etike. Ukoliko mu je licenca suspendovana struni radnik (sem u sluaju gublenja zdravstvene sposobnosti) moe obavlati poslove za koje je neophodna licenca iz oblasti socijalne zatite samo uz nadzor ovlaenog strunog radnika(mentora). Oduzimanje licence strunom radniku predvieno je Zakonom o socijalnoj zatiti23 i to ukoliko: poslove ne obavla u skladu sa propisima i standardima; doe do otkaza ugovora o radu zbog uinjene povrede radne obaveze ili radne discipline; grubo prekri etiki kodeks.
23

lan 188 Zakona o socijalnoj zatiti

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

39

40

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou

41

42

Unapreenje profesionalnih kapaciteta civilnog drutva u pruanju usluga socijalne zatite na lokalnom nivou