( . Por ile de Fier ; . Vaskapu; .

elezn
vrta; . Demirkap; . Eisernes Tor; . )
. ,
. , , ,
, ,
T. H X
( . Parcul Natural Por ile de Fier ), T.
T n ( 4
4 ), ( u
) :
1.
2.
3. K
4.
5. K
6.
7.
8. -
Y xux -x , u
n P B , F , T , T ,
x.
H x T, u
T .
Mesto kojem u Evropi nema premca!
Dunav je jedna od najlepsih i najduzih reka u Evropi, ciji se dan, svake godine,
obelezava 29. juna u 14 zemalja, koje su potpisnice Konvencije o saradnji i
zastiti. Turisti koji vole krstarenje kazu da je na 588 kilometara toka kroz Srbiju on
potpuno drugaciji jer menja izgled od siroke, mirne, ravnicarske do brze,
nemirne, prave planinske reke. U cilju privlacenja turista, Srbija intenzivno radi na
projektima donjeg Dunava, gde se nalazi prirodna atrakcija - erdapska kIisura,
koja se prostire od Golupca do Karatasa kod Kladova!
Nastala je pre mnogo stotina hiljada godina, razdvajanjem planinskog masiva
Karpata. U taj rased ulilo se Panonsko more, koje je kasnije nestalo, a kroz 130
kilometara dug kanjon danas tece Dunav.
Oaza medu kamenjem
erdapska klisura je najveca probojnica u Evropi, a cine je cetiri klisure i tri
kotline. Bez dileme, najlepsa je klisura Veliki kazan, cije se strane uzdizu i do 300
metara nad Dunavom, a potvrdeno je da mnogobrojni virovi dosezu i do 90
metara u dubinu.
z Velikog se ulazi u Mali kazan, koji je sirok oko 300 metara i oivicen strmim
liticama. Zavrsava se na 966. kilometru Dunava, koji se zove Hajducka vodenica,
a ovo mesto deluje kao prava oaza medu kamenim gromadama. Na 965.
kilometru Dunava je Trajanova tabla, na kojoj je na latinskom jeziku uklesano da
su 105. godine po nalogu ovog rimskog imperatora spojene dunavske obale. Dve
godine je trajala izgradnja mosta dugackog vise od jednog kilometra, koji je
spajao danasnju Srbiju i Rumuniju, a istoricari kazu da je ova gradevina narednih
hiljadu godina bila najduzi most na svetu.
Obilje vode, suma, divljaci i povoljna klima u toku Dunava oduvek su bili razlog
prisustva coveka i razvoja razlicitih kultura. erdapska klisura je mesto gde je
ocuvan kontinuitet zivota od praistorije do danas. Najraniji tragovi zivota
istovremeno su i najznacajniji uspon praistorijskih ljudi, obelezen kulturom
neolitskog naselja Lepenski vir, ciji najveci domet predstavljaju skulpture ribolikih
ljudskih figura od dunavskih oblutaka.
Retka fIora i fauna
U Nacionalnom parku ,erdap", na povrsini od 60.000 hektara zivi raznolik biljni i
zivotinjski svet i neke retke biljne vrste koje su uglavnom iscezle iz severnih
delova Evrope. Raznolikost biljnog stanista uticala je i na ocuvanje reliktnih
zivotinjskih vrsta, poput nekih kuna i slepih miseva, a od 150 vrsta ptica posebno
su interesantni suri i orao zmijar.
Zbog svega gore navedenog sigurni smo da se necete umoriti od ove prirodne
lepote, pa ovo carobno mesto obavezno obidite prvi put kad vam se za to ukaze
prilika.
SimboI Lepenskog vira
Statua DecibeIa i Trajanova tabIa
Statua Decibela visoka je 40 metara i najvisa je skulptura isklesana u steni u
Evropi. Bilo je potrebno 10 godina da se napravi, u cemu je ucestvovalo 12
skulptora. Statua se nalazi na rumunskoj strani, u blizini grada Orsave. Preko
puta statue, ali sa nase strane, nalazi se Trajanova tabla, koja obelezava pobedu
Rimskog carstva nad Dacijom.
ERDAPSKA KLISURA
Srbija poslednjih godina veliku panju poklanja razvoju nautikog turizma, ne samo zbog
mnogo plovnih reka, ve i zbog turistikih atrakcija koje se nalaze uz plovne puteve. U Srbiji,
na obalama Dunava, velikog evropskog koridora iji se dan obeleava 2. juna, sve vei broj
turista iz inostranstva otkriva prirodne i graditeljske atrakcije.
Dunav je jedna od najlep!ih i najduih reka u "vropi, iji se dan, svake godine, obeleava 2.
juna u #$ zemalja, koje su potpisnice %onvencije o saradnji i za!titi. &uristi koji krstare
Dunavom kau da na '(( kilometara toka kroz Srbiju imaju priliku da vide jedan drugaiji
Dunav, reku koja menja izgled od !iroke, mirne, ravniarske, do brze, nemirne, prave
planinske reke. U cilju privlaenja turista, Srbija i )umunija intenzivno rade na projektima
donjeg Dunava, gde se nalaze dve prirodne atrakcije* u Srbiji to je +erdapska klisura, a na
trome,i )umunije, -oldavije i Ukrajine je dunavska delta, koju jo! zovu evropska .mazonija.
+erdapska klisura, po lepoti i veliini, u "vropi nema premca. /astala je pre mnogo stotina
hiljada godina, razdvajanjem planinskog masiva %arpata, a u taj rased ulilo se 0anonsko more.
-ore je nestalo, a kroz #12 kilometara dug kanjon danas tee Dunav. +erdapska klisura je
najvea probojnica u "vropi, a ine je etiri klisure i tri kotline. 3ez dileme, najlep!a je klisura
4eliki kazan, ije se vertikalne strane uzdiu i do 122 metara nad Dunavom, a potvr,eno je da
mnogobrojni virovi seu i do 2 metara u dubinu.
5z 4elikog se ulazi u -ali kazan, koji je !irok oko 122 metara i oivien strmim liticama.
6avr!ava se na 77 kilometru Dunava, koji se zove 8ajduka vodenica, a ovo mesto
spominjemo jer deluje kao oaza me,u kamenim gromadama i nautiari je zato biraju za
sidrenje. /a 7'. kilometru Dunava je &rajanova tabla, na kojoj je uklesano na latinskom
jeziku da su #2'. godine po nalogu ovog rimskog imperatora, spojene dunavske obale. Dve
godine je trajala izgradnja mosta dugakog vi!e od jednog kilometra, koji je spajao dana!nju
Srbiju i )umuniju. 5storiari kau da je ova monumentalna gra,evina narednih hiljadu godina
bila najdui most u svetu. 9bilje vode, !uma, divljai i povoljna klima u toku Dunava oduvek
su bili razlog prisustva oveka i razvoja razliitih kultura. +erdapska klisura je mesto gde je
ouvan kontinuitet ivota od praistorije do danas. /ajraniji tragovi ivota su istovremeno i
najznaajniji uspon praistorijskih ljudi obeleen kulturom neolitskog naselja :epenski vir, iji
najvei domet predstavljaju skulpture ribolikih ljudskih ;igura od dunavskih oblutaka.
U /acionalnom parku +erdap, na povr!ini od 72 hiljada hektara ivi raznolik biljni i ivotinjski
svet toplog tercijara, posebno reliktna ;lora, koja je uglavnom izezla iz severnih delova
"vrope. )aznolikost biljnih stani!ta uticala je i na ouvanje reliktnih ivotinjskih vrsta, poput
nekih kuna i slepih mi!eva, a od #'2 vrsta ptica posebno su interesantni suri i orao zmijar.