Predrag Perisic - Heroji

Predrag Peri{i}
HEROJI
Pozori{na komedija u dva dela
70
Predrag Peri{i}
PREDRAG PERI[I], dramski pisac, filmski scenarista, pisac romana, ro|en je u Beogradu. Zavr{io je Akademiju za pozori{te, film, radio i tv, odsek Dramaturgija u klasi profesora Josipa Kulunyi}a. Napisao je scenarija za slede}e filmove: Qubavni ìvot Budimira Trajkovi}a (1976), reìja Dejan Karaklaji}. Prva nagrada za scenario na prvom Festivalu filmskog scenarija u Vrwa~koj Bawi, Srebrna arena za film na Jugoslovenskom festivalu u Puli. Nagrada Beograd-filma za najgledani film godine. Rad na odre|eno vreme (1980), reìja Milan Jeli}. Zlatna arena za najboqu mu{ku ulogu Qubi{a Samaryi}. Jelen prva nagrada publike na festivalu u Puli. Moj tata na odre|eno vreme (1981), reìja Milan Jeli}. Razvod na odre|eno vreme (1982), reìja Milan Jeli}. Maturanti (1985), reìja Milan Jeli}. Happy end (1987), reìja Milo{ Radovi} (Koprodukcija Jugoslavija Italija Francuska. Nije lako sa mu{karcima (1989), reìja Mihajlo Vukobratovi}. Nagrada Beograd filma za najgledani film godine. Policajac sa Petlovog brda (1993), reìja Mihajlo Vukobratovi}. Senke uspomena (1999), reìja Predrag Velinovi}. Prva nagrada za scenario na Festivalu Jugoslovenskog filma u Herceg Novom. Druga nagrada za scenario na Festivalu filmskog scenarija u Vrwa~koj Bawi. U}e{}e na Festivalu u Moskvi u zvani~noj konkurenciji.
Heroji
71
TV serija Policajac sa Petlovog brda (1995), reìja Mihajlo Vukobratovi}. Autor je dramskih dela: Strah i nada Nade`de Mandeq{tam (Narodno pozori{te u Beogradu, reìja Bora Gligorovi}) (1983). Strah i nada Nade`de Mandeq{tam (Narodno pozori{te Sombor) reìja Vida Ogwenovi} (1985). @ivot i prikqu~enije vojnika Ivana ônkina, dramatizacija, Ateqe 212, reìja Zoran Ratkovi} (1985). Briqantin adaptacija i dramatizacija, Teatar T, reìja Mihajlo Vukobratovi} (1995). 2024, vesela dramska igra u jednom delu (2004). Objavqena u kwizi Savremena srpska drama Beograd 2005. Na konkursu za radio dramu Radio Beograda, 2004 godine, dobio je II nagradu za radio dramu Nastavi}u da ti pi{em svojim o~ima. Narodna kwiga, 2000. godine, izdala mu je roman Senke uspomena. Na festivalu Dani komedije u Jagodini, 2002. godine, stru~ni ìri festivala dodelio je prvu nagradu za najboqi komedigrafski tekst Predragu Peri{i}u za tekst komedije Heroji. Komedija Heroji je premijerno izvedena u Pozori{tu na Terazijama 12. 05. 2006. u reìji Slavenka Saletovi}a. Na 36 festivalu Dani komedije u Jagodini 2007 godine, publika je svojim glasovima za najsme{niju predstavu proglasila komediju Heroji u izvo|ewu Pozori{ta na Terazijama, ocenom 4,81. To je najvi{a ocena publike u istoriji ove komediografske smotre. Predstava je osvojila statuetu Jovan~a Mici}. @iri festivala Joakim fest koji je odràn u Kragujevcu 2007. godine za najboqu predstavu Festivala je proglasio predstavu Heroji. Predrag Peri{i} je niz godina bio urednik Kulturno-zabavnog programa RTS-a. Autor je i scenarista vi{e desetina emisija i serija na programima RTS-a. Od 2000 godine je redovni profesor na katedri za Dramaturgiju, na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu gde predaje predmet Filmska i tv dramaturgija.
72
Predrag Peri{i}
Predrag PERI[I]
HEROJI
Pozori{na komedija u dva dela
Lica: RADOVAN, stariji seqak MIHAJLO, wegov sin MARIJA, wegova èna JELENA, mlada, lepa devojka, wegova }erka HANS PITER FRANC
mladi nema~ki vojnici, skoro deca
@IVANA, seqanka POP MILENA, wegova }erka SEKRETAR GRADSKI NOVINAR NOVINARKA I SEQAK II SEQAK SEQANKA, filmofil Epizodne uloge: Oficir, Komandanti, Pilot-crnac, Pukovnik, [ofer, Partizan.
Heroji
73
PRVI DEO
Na levoj strani scene unutra{wost seoske ku}e: ogwi{te, sa velikim kazanom u kome se ne{to kuva, veliki krevet, kredenac, nema struje gori petrolejka. U produètku ku}e, {tala. U {tali stogovi sena, meh za potkivawe. U dubini scene put koji vodi negde u brda. Duva jak vetra, pada sneg. ûju se urlici vukova. Odsjaji dalekih eksplozija. U ku}i pored ogwi{ta sede: Radovan, Mihajlo, Marija, Jelena. Radovan i Mihajlo krune kukuruz, Jelena veze, Marija kuva u velikom kazanu ka~amak. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: Tata da ti objasnim, Kina je najve}a sila na svetu Ma kakva Kina... Japan je dva puta ve}i i tri puta ja~i! Kako moè da Japan bude ve}i od Kine...Kina ima milijardu stanovnika. Ti ba{ zna{ koliko Kina ima stanovnika. Jesi ih brojao? Mo`da je Kina ve}a ali je Japan ja~i. Za{to misli{ da je Japan ja~i? Zato {to ima Cara! Ti misli{ da je Japan ja~i samo zato {to ima cara a Kina nema? Jeste, to je poznata stvar: svaka zemqa koja ima cara je ja~a od zemqe koja nema cara? A Rusija? Rusija je sada ja~a nego kada je imala cara! Ne budali Mihajlo, vidi{ da su Nemci pred Moskvom! Kada su Nemci do{li do Moskve kada je Rusija imala cara! A Napoleon on je do{ao do Moskve kada je Rusija imala cara! Znamo kako je do{ao i kako je oti{ao! Svaka zemqa mora da ima vo|u. Car je taj kome svi veruju i za kojim svi idu... A Austrougarska, ona je imala Cara pa je opet izgubila rat. E to je druga stvar... Za{to druga stvar... Taj Car nije vaqao!
MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO:
74
Predrag Peri{{i}
RADOVAN:
Ne, nego on nije mogao da se bori protiv svoga brata ruskog cara ba}u{ke... Druga je stvar kada se bore dva cara jedan protiv drugog... Onda se oni dogovore pa jednom izgubi jedan a drugi put drugi... Tata! Veruj meni: jedino Japan moè da spase svet od Nemaca! Kako sada Japan da spase svet od Nemaca kada su oni zajedno sa Nemcima! Prekinite sa politikom, praznik je, Boì}! Vidite da je rat svuda oko nas! Radovane upali sve}u! Da se pomolimo Bogu na ovaj sveti dan, da nas rat mimoi|e... Mi smo takve sre}e, dobro }e nas mimoi}i a zlo }e nam se olupati o glavu! Koja bi vojska do{la u na{e selo? Nema puta, sve zavejano. Da ìvotiwu primi{ u ku}u a ne ~oveka? Ko }e da se~e ~esnicu? Ko na|e paru taj }e biti sre}an do kraja ìvota! Hvala ti Boè {to je rat daleko od nas! Ja! Ja sam na{ao paru! Ja }u biti sre}an do kraja ìvota!
MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: MARIJA:
RADOVAN: JELENA: MARIJA: MIHAJLO:
ûje se zavijawe vukova. Svetlo se gasi. Sa bukom vetra me{a se buka motora, metalnih gusenica. Na rikvandu promi~u farovi... Treba stvoriti iluziju da je to kolona tenkova... Posledwi tenk u koloni se zaustavi. Farovi se ugase. Zvu~ni efekti pokvarenog motora... Vetar i urlici vukova. (NAPOMENA AUTORA: Govor Nemaca u drami je ustvari srpski jezik sa nema~kim akcentom) Na proscenijum istr~ava nema~ki oficir. OFICIR: HANS: OFICIR: HANS: OFICIR: [ta se doga|a, za{to ste stali? (Salutira) Pukla je osovina her komandant... Poùrite sa popravkom, opasno je da tokom no}i ostanemo u planini! Mogu da nas napadnu neprijateqi! Razumem Her komandant. Ti Hans ima{ ~arobne ruke, ti }e{ to popraviti zar ne? Tri mlada momka u nema~kim uniformama garavih lica i zama{}enh ruku.
Heroji
75
Her komandant, ne moèmo da popravimo kvar treba nam rezervna osovina!
HANS:
KOMANDANT: îm stignemo do prve ve}e jedinice posla}u vam pomo}. Ostavi}u vam hranu za jedan dan i {ator. Mi produàvamo za Gr~ku... Vi ostajete ovde. Sutra stiè pomo} sa rezervnim delovima... Po{to popravite tenk odmah se uputite prema Gr~koj... HANS: Razumem, her major! KOMANDANT: Nemojte paliti vatru da vas neprijateq ne otkrije... Ove planine su pune crvenih bandita... Tri mlada Nemca razapiwu {ator zavla~e se u {ator. Farovi i buka koja se udaqava U daqini velika eksplozija. Nema~ka komanda. U kancelariji sedi jedan pukovnik... u|e oficir, salutira OFICIR: PUKOVNIK: Gospodine pukovni~e {ifrovan telegram za vas! (îta) Diverzija, most ba~en u vazduh... Partizani. Tre}a tenkovska ~eta iz drugog bataqona na putu za Gr~ku uni{tena... Nema preìvelih? Nema preìvelih! Obavestite rodbinu poginulih vojnika... Komandanta odlikovati gvozdenim krstom! Razumem her pukovnik!
OFICIR: PUKOVNIK: OFICIR:
Pukovnik pri|e karti koja je oka~ena na zidu. Vide se tenkovske kolone koje se kre}u u raznim pravcima. Pukovnik nacrta nekoliko crnih krstova. U {tali Radovan i Mihajlo. Radovan kuje, Mihajlo duva meh. MIHAJLO: RADOVAN: Tata, da ti objasnim! [ta ti ima{ meni da obja{wava{! Ko se borio u Velikom ratu ti ili ja? Ko je dobio kur{um u levu nogu a? Otkuda Japan sa Nemcima. Sa Nemcima je Italija... Japan je protiv Nemaca a zajedno sa Rusima... Tata, to je bilo u onom ratu!
MIHAJLO:
76
Predrag Peri{i}
RADOVAN:
Duvaj u taj meh vidi{ da se ugasila vatra! Ni{ta ti ne zna{... Zato su te i izbacili iz {kole... Ja sam se borio protiv Nemaca a ne ti... Ja ne mogu vi{e bole me le|a! Iskovali smo tri potkovice ni jednog kowa ne moèmo da potkujemo! A koliko ja znam, kow ima ~etiri noge. Za{to moramo da radimo. Ja vi{e volim da spavam! Zato {to je rad stvorio ~oveka! Da ~ovek nije radio ostao bi majmun! Ja ne volim da radim a nisam majmun! I priroda po neki put pogre{i! Svi seqaci potkivaju kowe u drugim selima. Crknu}emo od gladi ako ne radimo!
Radovan i Mihajlo kuju potkovice. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN:
Zatamwewe-otamwewe Jutro, sve je prekriveno snegom. Vrh brda pokriven snegom. Vidi se deo gusenice tenka, kupola i cev koja je uperena u nebo. Iz {atora se izvla~e tri mlada Nemca. HANS: FRANC: HANS: PITER: FRANC: Koliki sneg! Kolika planina! Koliko jo{ ima do Afrike? Ne znam... Daleko je! Gde se sada nalazimo? Da pogledam kartu: Jugoslavija... Negde u brdima Jugoslavije... Kada pre|emo brda spu{tamo se na more... Tamo se ukrcavamo na brod... Ja u ìvotu nisam video ovoliki sneg... Ni ja... Ako je ovde ovako, kako li je u Rusiji?
PITER: FRANC: HANS:
Mladi}i cupkaju pored {atora poku{avaju da se ugreju. Hans gleda kroz dvogled. FRANC: HANS: PITER: Jesi li ne{to otkrio? Nigde ni{ta... Samo brda i {ume i sneg! [ta }emo da radimo?
Heroji
77
êka}emo pomo}... Major je naredio da ne kre}emo odavde dok pomo} ne stigne... Da zapalimo vatru, smrznu}emo se! A {ta ako privu~emo partizane! Neka do|i mi }emo im objasniti da u ovom ratu jo{ nismo ispalili ni jedan metak... Tenk se pokvario... Da nam pomognu da popravimo tenk i mi idemo daqe! Dok to objasni{ bi}e{ mrtav! Nema vi{e hrane! Da uzmemo pu{ke pa da idemo u lov Ne smemo da pucamo zbog partizana. Isto je umreti od metka ili od gladi! Zec!
HANS: PITER: FRANC: PITER:
HANS: FRANC: PITER: HANS: PITER: FRANC:
Na proscenijumu se pojavi zec. Tri mladi}a mu se puze}i prikradaju... Kako se pribliè zec pobegne. Mladi}i puze za zecom lupe glavama u ogradu ku}e. PITER: HANS: FRANC: HANS: FRANC: PITER: Ku}a! Selo! Spa{eni smo! A {ta ako su u selu wihovi? Izgleda sve mirno... Nigde se ni{ta ne kre}e... Sneg ve} danima pada. Svi su putevi zavejani... Da u|emo u ku}u i da zatraìmo malo hrane. Da preìvimo dok ne stigne pomo}! Ako se pojavimo u uniformama sa oru`jem, pomisli}e da smo do{li da ih napadnemo... Na kome jeziku }emo se sporazumevati, kako }emo razgovarati? Rukama... Moramo pokazati da smo prijateqi... Moramo da izgledamo miroqubivo... Prijateqski... Ja imam ne{to novca... To su mi dali roditeqi pre nego {to sam krenuo u rat... Da mi se na|e... Moèmo jednostavno da zamolimo da nam prodaju malo hrane! Ili da se trampimo! Mi wima damo a{ov, dvogled, no`... A oni nama hranu...
HANS: FRANC: PITER: FRANC:
PITER:
78
U {tali Radovan i Mihajlo. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO:
Predrag Peri{i}
Ja ne mogu vi{e da radim, bole me le|a... Moram da odmorim? Ceo dan se izleàva{, ni{ta ne radi{! A vidi{ ipak sam postao ~ovek! Ne{to si postao ali ~ovek nisi! Idi popni se na pe} i spavaj! Da te ne gledam! (Zeva) Idem da spavam.. (Iza|e iz {tale)
U {talu boja`qivo u|u tri mlada Nemca... Radovan se prepadne Nemaca a i oni se prepadnu Radovana... on dohvati vile... stoji i gleda ih... Nemci diù ruke u vazduh obja{wavaju rukama da su prijateqi. Hans otvara yak... u yaku su nekoliko a{ova jedna baterijska lampa, dvogled... Nemci pokazuju rukama ho}e da mewaju za mleko i kukuruz. RADOVAN: HANS: RADOVAN: (Po{to se povratio od zaprepa{}ewa muca) Ko... ste vi... Doj~land soldaten... Essen... (Ohrabri se po{to shvati da su ovo deca) Nemci... Odakle ste do{li... Da niste vi neki Nemci zaostali iz onog rata...
Franc pokazuje rukom da su do{li negde iz visine. RADOVAN: Sa neba? Pali ste sa neba!?
Nemci klimaju glavom. RADOVAN: Da vi niste do{li avionom?
Nemci klimaju glavom. RADOVAN: Pa da kako bi po ovom snegu nego avionom!
Mladi Nemci uzmu yak sa kukuruzom... sipaju mleko u {lemove, piju... zahvaquju i brzo se izgube iz {tale. Radovan sakrije u slamu bateriju, dvogled i a{ov. U {talu se vra}a Mihajlo. MIHAJLO: Mama me poslala po mleko za ve~eru! Jedan seqak koji je bio u gradu kaè da je radio javio: Japan napao Ameriku!
Heroji
79
Sva{ta se u gradu pri~a! Dok istina stigne do nas, sto puta promeni i lice i du{u. Japan napao Ameriku, laè{ Mihajlo samo da meni napakosti{! Nisi ti to dobro razumeo... Japanci bombardovali Per Harbor! Pa da, to zna~i da su napali Kinu... Jel ima grad u Americi koji se zove Per Harbur... Razmisli pa sam kaì... Nema... Jel su bombardovali Wujork i îkago? Ne znam... Mihajlo glup si kao no}! Per Harbur je grad u Kini! Japan je napao Kini kao {to sam ja rekao! Svejedno ko je koga napao... Mene brine ko }e da pobedi! Mihajlo, u{tini me za ruku! Molim tata! U{tini me! [ta ti je tata, za{to da te {tipam? U{tini me da vidim da li sam ìv ili mrtav! @iv si da ìvqi biti ne moè{. U{tini me kada ti kaèm! Dobro, kada ba{ ho}e{! Jao, pa nisam ti rekao da mi otkine{ komad mesa... Zna~i, ìv sam! Na àlost, ìv si! Do|i da ti kaèm ne{to u poverewu: da ti {apnem na uvo da niko ne ~uje! [ta ima da {apu}e{, ko }e da ~uje! Tata, nema nikoga kilometrima okolo... (Gleda praznu ka~icu) Sam si popio svo mleko? [ta }emo sada mi da ve~eramo? Nisam ja popio mleko! Nego ko, duhovi? Nemci! Kakvi Nemci, crni tata! Nije te sramota da laè{ u tim godinama... Gde }e ti du{a, ostavio si nas bez ve~ere!
RADOVAN:
MIHAJLO: RADOVAN:
MIHAJLO: RADOVAN:
MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO:
U{tine ga iz sve snage.
RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO:
80
U ku}i. Ve~e. Zemqani pod, ogwi{te, gori petrolejka... Za stolom sede Radovan, Mihajlo, Marija i Jelena. Jedu tvrdo kuvani ka~amak. JELENA. MIHAJLO: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MIHAJLO: MARIJA: JELENA: RADOVAN. MIHAJLO: MARIJA. Zar nema ni kapi mleka? Nema, sve popio tata!
Predrag Peri{i}
Nisam, du{e mi... do{li Nemci i sve popili! Tebi je vrana popila mozak, kakvi Nemci? (Tiho) U selu su Nemci! Da to nisu neki Nemci zaostali iz onog rata! To su wemu zaostali neki Nemci u glavi... Ostavio si decu bez mleka... Kako si tako alav! Ostavite tatu na miru... Pilo mu se mleko, popio je i {ta onda! Kada vam kaèm... Ja krenem iz {tale kad na vratima Nemci... I to ne jedan, tri Nemca! Da to nisu bili Japanci ili Kinezi? Tebi se sve ne{to privi|a u posledwe vrme! Izlapio si Radovane, eto to je to! Kakvi Nemci! To je tvoja luda glava! Ako su do{li Nemci, to zna~i da je rat stigao i kod nas! Radovane, ne prizivaj zlo i ne {ega~i se sa nama... Niko ni{ta nije video, niko ni{ta nije ~uo... Ti si pametniji od celog sela! Na spavawe! Jutro je pametnije od ve~eri!
RADOVAN: MARIJA:
Marija gasi petrolejku, Radovan se okre}e na jednu pa na drugu stranu. MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: [ta ti je, smiri se! Ne znam {ta mi je ne mogu da spavam... Ne{to mi san ne dolazi na o~i! Jesi se pomolio Bogu pre spavawa Jesam... Ali mi se ~udne misle motaju po glavi... Sa~uvaj me Boè u tvojim godinama Nije ono {to ti misli{...
Heroji
81
Nego... Priznaj da si sve izmislio! Pravi{ se vaàn pred decom... Juna~i{ se bez razloga... Deca ti se smeju iza le|a... Izmi{qa{ nekakve Nemce... Samo si ih ti video... Niko drugi ih nije video! Kuda }e{ po no}i? Imam neka posla u planini! U planini, po ovakvom vremenu? O luda, ~oveka!
MARIJA:
Radovan ustaje, obla~i se. MARIJA: RADOVAN: MARIJA:
Radovan iza|e iz ku}e, u|e u {talu... zapali sve}u, razgrne slamu... tamo stoje a{ov, dvogled, baterijska lampa... Iz slame Radovan izvu~e staru pu{ku, stavi sebi dvogled oko vrata i iza|e iz {tale...
Planina rano jutro, svi}e. Duva vetar. Zavijaju vukovi. Radovan se sa naporom se probija kroz sne`ne nanose Na uzvi{ici ugleda mali {ator zavejan snegom. Radovan zalegne, po~ne da puzi kroz sneg... Udari glavom u ne{to tvrdo... Uspravi se: ispred wega tenk pokriven snegom Radovan polako obilazi oko tenka... Oprezno se prikrade zaviri u {ator. U {atoru zbijeni jedan pored drugog spavaju tri mlada Nemca. Radovan izvadi no`, prese~e konopce koji drè {ator. [ator se sru~i na mladi}e, koji su uhva}eni kao u ribarsku mreù. Radovan se izmakne nekoliko koraka uperi pu{ku u mladi}e RADOVAN: (Natuca nema~ki) Los, los... Ruke u vis... Zarobqeni ste...
Mladi Nemci se upla{eni izvla~e ispod {atora. Diù ruke u vis. U koloni Radovan ih tera prema selu. Iza vrhova planina po~iwe da svi}e zora.
U {tali. U jednom uglu stoje upla{eni i zbuweni mladi Nemci. S druge strane znatièqno ih gledaju Mihajlo, Marija i Jelena. Radovan sa pu{kom i dvogledom oko vrata ponosan. RADOVAN: A {ta sada kaète? Ja popio mleko?... A? [to }utite...
Mihajlo opipava uniforme, gleda oznake.
82
Predrag Peri{i}
MIHAJLO: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MARIJA:
Nemci, stvarno Nemci... Pravi Nemci... Jel govore nema~ki? Ne, kineski... Govore nema~ki, neko kako... Ma kakvi Nemci, to su neka deca... Zalutala u planini... Izgubili se od roditeqa... Kakva deca, imaju i tenk! Borio si se sam protiv tenka? Nego {ta... Jedva sam ih savladao... Ja i daqe mislim da su to neka deca koja su zalutala u planinu! Po{li na izlet iz grada, uhvatila ih no} u planini... Ako ne veruje{ da su Nemci, pitaj ih ne{to pa }e{ da vidi{! Mo`da su i Nemci ali su svejedno deca... Kako te nije sramota da se bori{ sa decom... A tenk? Kakav tenk, izmi{qa{, znam ja tebe! Sigurno si ih uhvatio na spavawu... oni te pitali: ~i~a gde je put za selo? A ti ih kao zarobio! Oni su gladni da im damo ne{to za jelo... (Poku{ava da se sporazume me{aju}i nema~ki i engleski) Danke... You are friends... Tenk... Kaput... Mare... Grece... Afrika... Romel... Jel sada vidi{ da su pravi Nemci... imaju tenk... Idu za Afriku! Pa otkuda ovuda put za Afriku!? A kuda bi ina~e i{li? Kroz na{e selo? Kroz na{e selo, pa preko Gr~ke i mora u Afriku! Boè da sam ju~e umrla ne bih znala da se kroz na{e selo ide za Afriku... Ba{ pored na{e {tale, kroz dvori{te... Tu vodi put za Afriku... Pored staje za Afriku a kroz {qivik za Aziju! @eno idi spremaj ve~eru... Nije za tebe politika! Ne, nego je za tebe... Pusti tu decu da idu ku}i...
RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA:
JELENA: HANS:
Jelena donosi sir i mleko... Mladi Nemci halapqivo jedu.
RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: MIHAJLO: MARIJA: RADOVAN:
MARIJA:
Heroji
83
Pustio bih ja wih samo ne znam gde im je ku}a! Tenk... Kaput... êkamo pomo}... îm stigne pomo}... Mi popravimo tenk i idemo daqe... Koliko sam ja razumeo, stvarno im se pokvario tenk... Eto ti, nema~ka tehnika pa se kvari... To je zato {to nemaju vi{e Kajzera... Nemaju vi{e cara! Za vreme onoga rata kada sam ratovao u Galiciji, kada su imali Kajzera, ja nisam video ni jedan pokvareni nema~ki tenk!
RADOVAN: FRANC: MIHAJLO: RADOVAN:
Nemci halapqivo jedu. RADOVAN: JELENA: RADOVAN: Ala su izgladneli... pojedo{e sve za pet minuta... Da im donesem jo{ hrane? Donesi!
Zatamwewe- otamwewe.
U ku}i. Za stolom sede Radovan, Mihajlo, Marija i Jelena. Na stolu nekoliko korica hleba. MIHAJLO: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: Nema vi{e hleba? Nema... A sira? Nema ni sira... Sve pojedo{e Nemci... I stalno im malo! [ta }e{ mladi qudi... A {ta }emo mi? Daleko je do prole}a a oni nam ispraznili ambar... Crna Radovane donese nam zlo u ku}u! Kako }emo preìveti do prole}a... Pocrka}emo od gladi!
Mihajlo sedi zami{qen, deqe neki {tap. u {tali spavaju mladi nemci, rumeni i ugojeni MIHAJLO: RADOVAN : MIHAJLO: Tata, Nemci smislili rakete da iz Berlina ga|aju Moskvu i Wujork! Ne budali Mihajlo... Ko upravqa tim raketama Niko, same lete...
84
Predrag Peri{i}
RADOVAN:
Pa kako mogu rakete same da lete... Kako da pogode Wujork ako niko wima ne upravqa... Zna{ li ti koliko je more do Amerike... Kako da prelete toliko mora... Nisu to ptice... Tata, ja sam gladan! I ja sam sine... Nema ni{ta za jelo, propali smo...
MIHAJLO: RADOVAN:
U {talu u|u Radovan i Mihajlo. Mladi Nemci spavaju u jednom uglu. RADOVAN: Probudi ih i isteraj napoqe
Mihajlo ih budi... Radovan {irom otvori vrata, pokazuje da iza|u napoqe. RADOVAN: Slobodni ste, idite, pu{tam vas... Idite!
Nemci gledaju... veje sneg, duva vetar. RADOVAN: Evo vam {lemovi, a{ov, dvogled, baterijska lampa, sve vam vra}am... Samo idite...
Izgura ih na sneg... Nemci stoje... MIHAJLO: RADOVAN: Ne}e da idu! Vidi stvarno, ne}e da idu!
Nemci se vrate u {talu i ponovo sednu na pod. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: HANS: MIHAJLO: RADOVAN: Tata, {ta }emo da radimo sa wima... Ne}e da idu! Nisu ludi da idu napoqe... Ovde im je toplo, dobro ih hranimo... Vidi kako su se ugojili! Oni se ugojili a ti i ja kost i koà! Vezuj ih! Tata!? Vezuj kada ti kaèm... Daj pu{ku! Mihajlo vezuje Nemce... Oni su premrli od straha. Mi smo ratni zarobqenici... Prema @enevskoj konvenciji... Tata, ne misli{ da ih... Ne}u ja vas da streqam, nemojte da se pla{ite... Vodim vas u selo... Mo`da }e neko hteti da vas uzme... Da budete od neke koristi... Da se~ete drva, nosite vodu... Mi nemamo vi{e hrane...
Heroji
85
Selo no}... Put je pust nigde nikoga. Radovan i Mihajlo teraju tri Nemca kroz selo. Zakucaju na jedan prozor osvetqen petrolejkom. RADOVAN: (Mihajlu) Skloni se ti sa wima iza ìvice dok ja obavim razgovor... @ivana, otvori!
Na vratima se pojavi krupna, lepu{kasta seqanka. @IVANA: RADOVAN: @IVANA: A to ste vi ~i~a Radovane! Kako ìvi{ @ivana? Te{ko! Ja sama a treba pospremiti, decu nahraniti... doneti drva iz {ume... Nema ko da mi okopa ba{tu, da mi oreè vinograd, da mi zaseje kukuruz... Deca su stalno bolesna... Nema dovoqno drva... Hladno je... Dok je moj Toma bio ìv, i{lo je nekako... Od kako je on proletos umro meni nema ìvota... Znam ja sve to zato sam i do{ao da ti pomognem... (Vi~e) Mihajlo! Vidi{ mog Mihajla tamo ispod drveta! Vidim... A vidi{ ono troje pored wega... Vidim ali ih ne poznajem... Neka deca... Ne moè{ ni da ih poznaje{... Oni nisu iz na{eg sela i nisu deca... Oni su Nemci! (Prekrsti se) Boè me spasi, otkuda Nemci u na{em selu? Rat je do{ao i do na{eg sela! To su nema~ki vojnici, pravi... Ja sam ih zarobio... Boè, ja sam mislila da su ti Nemci kao neke a`daje, kao |avoli... Ogromni, sa buqavim o~ima i iskeènim zubima... A ono vidi deca... Deca kao i na{a... A {ta }ete da radite sa wima? Drà}u ih do prole}a u selu a kada sneg okopni, preda}u ih vlastima u gradu... A ko }e da ih hrani preko zime... I mi sami umiremo od gladi!
RADOVAN:
@IVANA: RADOVAN: @IVANA: RADOVAN: @IVANA: RADOVAN: @IVANA:
RADOVAN: @IVANA:
86
Predrag Peri{i}
RADOVAN:
Zato sam i do{ao... Izaberi jednog, da ti pomaè, da ti donosi drva iz {ume, da kruni kukuruz, popravi crep na krovu, donosi vodu iz bunara... Pa }e tako da ishrani i sebe i tebe i decu... Da pro|e zima a posle {ta Bog da i wima i nama... A {ta ako pobegne? Gde da pobegne? U ove planin~ine? Da umre od zime i gladi... Ili da ga rastrgnu vukovi... Ne}e da beì, budi sigurna... Uzmi jednog ne}e{ se pokajati... Ne mogu, sramota me... [ta }e selo da kaè? Ja sam udovica... Mu{karac u ku}i... Pa nije ba{ da ti ni jedan mu{karac posle Tomine smrti nije svratio u ku}u... Uostalom ti kako ho}e{... Ako ne}e{ ti uze}e ga drugi... Uzmi ga ili crkavaj od gladi i zime... Dobro bi mi do{la mu{ka ruka u ku}i, ne mogu sve sama... Ali se pla{im, nepoznat mu{karac... I jo{ Nemac... Sama si rekla, nije to mu{karac to je dete... Sve }e da te slu{a... Oni su moji zarobqenici... Ti ima{ da nare|uje{ a on }e da slu{a i sve da radi kako ti kaè{... Ba{ sve... Ba{ sve... Bez pogovora... Pa onda dobro da uzmem jednog na probu, na sedam dana... Da vidim kako }e da se pokaè... Mihajlo, dovedi zarobqenike!
@IVANA: RADOVAN:
@IVANA: RADOVAN:
@IVANA: RADOVAN:
@IVANA: RADOVAN: @IVANA: RADOVAN:
Mihajlo uvodi mladi}e koji se tresu od straha i hladno}e. RADOVAN: @IVANA: RADOVAN: PITER: RADOVAN: Evo, izaberi sama. Ho}e{ nekog ja~eg ili pametnijeg? Ne znam... Stidim se... Izaberite mi vi... Mo`da ipak sna`nijeg... (Mihajlu) Odvezuj ovoga... Name? Piter! Petar, zove se Petar... Vidi{ kako se lako sporazume{... Namesti mu u {tali neka tamo spava u senu... I samo ga no}i zakqu~avaj, a preko dana neka radi... Arbeiten... Versten...
Heroji
87
Arbeiten... Versten... Vidi{ sve je razumeo... I neka je sa sre}om. Idem ja daqe da vidim ko }e da uzme ovu dvojicu! I ne mora{ ti ba{ svake no}i da ga zakqu~ava{.
PITER: RADOVAN:
Radovan i Mihajlo iza|u sa dvojicom Nemaca. @IVANA: Jao Boè, {ta me sna|e!
@ivana uzme veliki sekiru da nase~e drva za vatru. Piter pri|e uzme sekiru i nase~e drva... PITER: @IVANA: Ja }u da nase~em drva i da zaloìm vatru... Ni{ta ja tebe ne razumem...
Piter se~e drva... loì vatru Sjaj vatre osvetli sobu... PITER: Sutra }u ja da idem u {umu da nase~em jo{ drva... Da bude toplo, da se deca ne razbole...
Piter loì vatru... pokrije decu... @ivana ga gleda...
Seoska crkva, polusru{ena. Kroz napukle crepove vidi se zvezdano nebo. Gori nekoliko sve}a... po crkvi {etaju koko{ke... POP: Nemoj Radovane tako ti Boga, kako }u Nemca u crkvu! Skrnavi{ mi crkvu! Kako da mi bude |akon ~ovek druge vere... Prekrsti ga u na{u veru... Pope, rat je, sada su svi qudi iste vere... @iv ili mrtav, to su sada dve jedine vere! Jel moè{ sam da drì{ slu`bu boìju? Ne moè{! Crkva propada, krov proki{wava..Imawe ti je zaraslo u korov... Nema ko da ti drì epitrahiq kada sahrawuje{... Sve si ti u pravu... Ako se ovako nastavi ne}e uskoro biti ni mene ni crkve... A {ta ako narod sazna da je Nemac? Da Nemac sluì slu`bu boìju! Ti, pope, zna{ malo nema~ki... Nau~i ga malo srpski da moète da se sporazumete... Naredi mu da }uti... Kaì narodu da je gluvonem od ro|ewa... Niti }e ga oni {ta pitati niti }e on imati potrebe da bilo {ta govori... Boìji ~ovek... Neka ti crkvu popravi... imawe o~isti od korova...
RADOVAN:
POP:
RADOVAN:
88
Predrag Peri{i}
POP:
Istina je sve {to kaè{! Imawe nam propada nema ko da radi... Sahrawujemo qude kao pse... Nema ko da mi pridrì kandilo... [ta }e Bog na sve to da kaè? Ostavi Boga na miru... Da mi kao qudi pomognemo jedan drugom... Da preìvimo u ovim te{kim vremenima. Samo do prole}a a onda ih vodim u grad i predajem vlastima... Pa neka vlast odlu~i {ta }e daqe sa wima... Kojim vlastima crni Radovane... Ko zna koja }e vlast biti na prole}e... Meni je svejedno: ako budu komunisti, dobi}u orden {to sam zarobio Nemce... Ako budu Nemci, wihove sam spasao... Pope, meni je najva`nije da sam tu decu izbavio sigurne smrti... Da ih nisam na{ao smrzli bi se gore u planini... Bog }e to znati da ceni kada do|e sudwi ~as... Bar se ja tako nadam...
RADOVAN:
POP: RADOVAN:
U {tali kod Radovana. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: Ovoga niko ne}e! Ne}e, mnogo je mr{av i slab! Pa {ta }emo sa wim? Neka prespava kod nas, pa }emo sutra videti... Zna{ kako se kaè: dan je pametniji od ve~eri! Da ga veèm?
RADOVAN: [to da ga vezuje{ kada i onako nema kuda da beì! U uglu {tale stari kova~ki meh i nakovaw. Hans gestovima obja{wava da je on kova~ i da zna da kuje. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN. MIHAJLO. RADOVAN: [ta kaè? Koliko ja wega shvatam on je kova~! Gde on ovako `goqav moè da bude kova~... Nemci su ti ~udo moj Mihajlo! @ilav je to narod... I svi se razumeju u tehniku... Zato su oni nepobedivi! Tata, kako su nepobedivi kada su izgubili prvi rat... Pobedili su ih Francuzi i Englezi... Ti si naivan Mihajlo... Niko ne moè Nemca da pobedi... To je bio dogovor velikih sila... sve su to zakuvali Englezi! I to zna{ za{to: da sa~uvaju Indiju! Kakve sada ima veze Indija sa tim?
MIHAJLO:
Heroji
89
Ima nego {ta... U Indiji Englezi dresiraju slonove da bore sa tenkovima... Slonovi se popnu dan drvo i kada nai|e nema~ki tenk, oni sko~e pravo na tenk... Ali to jo{ niko ne zna... To je velika tajna...
RADOVAN:
Ku}a kod @ivane. Piter dovla~i gomili drva, loì vatru, ~isti stan. Donosi vodu sa bunara, kupa decu... Jedno dete ima groznicu... Piter iz svog vojni~kog ranca vadi lekove, le~i dete... No}... Piter sedi pored deteta stavqa mu obloge na ~elo. Ispod kreveta raskupusani bukvar... Piter uzima bukvar... pi{e slova }irilicom. @IVANA: PITER: Nemac, mnogo vam hvala {to ste mi izle~ili dete... Nema na {ta... Ja mnogo volim decu! I mnogo tuàn kada vidi bolesno dete! Ja na{ao bukvar i nau~io va{a slova... nau~io da ~ita... ja sam u~iteq... Ja u Nema~koj u~io decu da ~itaju i pi{u... Na{a deca ne znaju da ~itaju i pi{u... U selu nema {kole, nema u~iteqa... Svi su nepismeni i stari i mladi... Ja sam nabavila bukvar za decu ali nema ko da ih u~i... Ja }u nau~iti decu da ~itaju i pi{u... Ja u Nema~koj bio u~iteq. U~io decu da ~itaju i pi{aju... Ima{ li ti, tamo u Nema~koj neku familiju? Ima familiju... Otac, majka, brat, sestra! A èna? Jesi li èwen? Bio èwen. @ena ostavila, oti{la s drugim! I ta tvoja kao i onaj moj... Tr~ao je za svakom sukwom i duga~kom i kratkom. Taj nije znao {ta je dosta. Moja tr~ala za pantalonama i duga~kim i kratkim! E ba{ smo se ti i ja na{li! Na{la vre}a zakrpu... Na{la vre}a za pi~ku... Ja ne razumem {ta to zna~i? Te{ko je to objasniti! Ne moè{ ti to da shvati{! To ti je Nemac kada dvoje, kako da ti kaèm, tu`nih, nesre}nih, usamqenih qudi, na|u nekoga i onda vi{e nisu nesre}ni nego postanu sre}ni! Jesi sada razumeo? Sada sam razumeo! Dvoje se tu`nih na|u, prepoznaju i zavole... I onda su veseli!
@IVANA.
PITER: @IVANA: PITER: @IVANA: PITER: @IVANA: PITER: @IVANA: PITER: @IVANA:
PITER:
90
Predrag Peri{i}
@IVANA:
Tako nekako... Samo se to u ìvotu retko dogodi... Ili skoro nikada!
Seoska crkva. Krov je popravqen... zidovi omalterisani... Pop drì boìju slu`bu, pored wega Franc ma{e kandilom. Pop peva O~e na{... I SEQAK: POP: II SEQAK: POP: II SEQAK: POP: Ima{ novog crkvewaka popo? Imam Odakle je do{ao? Iz planine... Ostao bez roditeqa, siro~e... A {to je tako }utqiv... Ne ume da peva? (Poverqivo) On je gluvonem od ro|ewa... Niti {ta ~uje niti zna da govori... ima zlatne ruke, mnogo je vredan... Radi po ceo dan... Crkva mi kona~no li~i na dom boìji... Neka ga Bog ~uva i poìvi...
U {tali kod Radovana. Hans je namestio meh, raspalio vatru... kuje potkovice. Sav je crn od dima i gari. SEQAK: RADOVAN: Hvala ti Radovane ko bratu ro|enom... Tri meseca nije imao ko da mi potkuje kowa... Koliko sam duàn? Deset jaja i ka~icu kajmaka... I da se vidimo opet... Kova~nica je otvorena od zore do mraka... (Hansu) Sedi, odmori da popijemo jednu rakiju! (Me{a srpski i nema~ki) Ja ne pije dok radim... Ja sam sebi dao normu: jo{ pet potkovica za danas... Ceo dan radi! To ti je Nemac! Takvo ~udo jo{ nisam video u ìvotu! Niko ga ne tera a on radi! I ni{ta mu nije te{ko!?
Ispred {tale red seqaka koji ~ekaju za potkivawe. MIHAJLO: HANS:
MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO:
U {talu u|e Jelena.
Heroji
91
Donela sam ve~eru! Danke, frojlajn! Sada zavr{io posao, sada mogu da sednem i da jedem! Za{to kod vas nema elektri~ne struje? Nema... Grad je daleko... ko }e dovde da dovu~e struju? Nema ko da radi! Mladi su oti{li iz sela u grad... Ostali su samo ène, deca i starci... A ima li u selu ìce i debelih balvana? @ice ima, a ima i debelih blavana u {umi... Samo nema ko da se~e! Mi idemo u {umu, ise~emo drva, ja vama uvedem struju... Ti ba{ ima{ ve{te ruke! Sve {to dohvati{, napravi{! Ja sam mehani~ar. Tamo u Nema~koj opravqam automobile, kosilice za travu... Sve ma{ine ja znam da popravim! A otkuda vi u na{em selu! Ovde zimi niko ne dolazi! Pokvario se tenk... Nema rezervnih delova... êkamo da po{aqu! I onda }ete da odete svojim putem? Meni je ovde lepo... Ovde je sve mirno! Da ~ovek zaboravi da je rat! Ako preìvimo rat, ja }u tebe da provozam automobilom po selu! Ja bih umrla od straha! Pored mene ne treba da se pla{i{...
JELENA: HANS:
Hans uzme petrolejku oka~i je o gredu. HANS: JELENA:
HANS: JELENA: HANS: JELENA: HANS:
JELENA: HANS: JELENA: HANS:
JELENA: HANS:
[kolska u~ionica: prqavi podovi, razbijeni prozori... na sredini {kolske u~ionice polomqena tabla. Piter sa grupom dece kre~i zidove. @ivana donosi vodu, pere pod u {koli. Sa strane stoji grupa seqaka i posmatra. @IVANA: I SEQAK: @IVANA: II SEQAK: Qudi {ta gledate, do|ite pomozite... Da o~istimo {kolu da deca imaju gde da nau~e da ~itaju i pi{u... Nekako ~udno govori ovaj novi u~iteq! Nije iz na{ih krajeva... Ali mnogo voli decu! Qudi da pomognemo bi}e dobro i za nas i za decu...
92
Predrag Peri{i}
Pored crkve wiva. Drve}e je ozelenilo, cve}e procvetalo. Franc kalemi vo}ke. Iz crkve iza|e popova }erka, lepu{kasta devojka Milena... MILENA: FRANC: MILENA: FRANC: MILENA: Donela sam ru~ak... Danke... Nije jo{ vreme ru~ku, mora jo{ da se radi! [ta ti to radi{? Kalemim paradajz na jabuku... Paradajz }e biti veliki kao jabuka i ra{}e na drve}u... (Prekrsti se) \avo te odneo, kako je to mogu}e... Paradajz da raste na drvetu... Lak{e }e biti da se obere a bi}e i ukusniji! Sva{ta }ete vi Nemci da izmislite... Reci mi: kakvo je selo u Nema~koj tamo gde ti ìvi{? Selo ko selo... Zemqa je tvrda kao kamen, nije kao ovde... Ovde i {tap da zasadi{ i on }e roditi... A kod nas mora{ tri puta da ore{, da |ubri{... Mnogo radi{ a malo rodi! A ovde: malo radi{, mnogo rodi! Ja i ovde mnogo radim da bi rodilo! Va{a wiva kada zasadim p{enicu moè celo selo da hrani! Ali mora da se radi! [to ste vi Nemci ~udni qudi stalno bi da radite... Tamo u Nema~koj ima{ porodicu... Imam oca i majku... I oni su seqaci, obra|uju zemqu kao i vi... A ènu, ima{ ènu?
FRANC: MILENA: FRANC:
MILENA: FRANC:
MILENA: FRANC: MILENA: FRANC:
Nemam, nisam stigao da se oènim... Mi smo seqaci kao i vi ovde... Dok nije po~eo rat ja sam obra|ivao zemqu, sadio, `weo... A sada su mi majka i otac ko zna gde, brinem za wih... Iz crkve iza|e Pop. POP: FRANC: Franc, do|i ovamo da ve`bamo pevawe!
Meni to te{ko ide. Ja nema glasa. Vi{e volim da orem i kopam! @awem, sadim! Pop u~i Franca da ma{e kandilom i peva O~e na{... POP: Mora{ da nau~i{ da peva{... Nije te{ko ponavqaj za mnom...
Heroji
93
A kako gluv i nem ~ovek moè da peva? To }e biti ~udo, boìje ~udo... Odjednom si progovorio jer ti se u snu javila Devica Marija... To }e da vrati u crkvu sve nevernike. Kada vide da si ti progovorio i da ~uje{, pomisli}e da je to boìje ~udo i dolazi}e ponovo u crkvu...
FRANC: POP:
Hans, Mihajlo i Radovan vuku veliko stablo. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: Tata je ne mogu vi{e! Ovaj Nemac }e nas ubiti... nikada ovoliko nisam radio u svom ìvotu! Ako ho}emo struju moramo da se namu~imo... Ja ne mogu vi{e... Boli me svaka kost... Srce }e da mi prepukne... A i {ta }e nam struja? Celoga ìvota ìvimo bez struje... Pa {ta nam fali, ìvi smo i zdravi... Sa ovim Nemcem izgubi}emo i ìvot i zdravqe! Mawe pri~e vi{e rada... Do no}i bar jo{ dve bandere da odvu~emo u selo! Tata, kaì ne{to! Spasi me ove napasti! ]uti i radi! Za{to da radimo kada nas niko ne tera! Hajde da podelimo posao: ja }u da }utim a vi radite!
HANS: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO:
Ispred {kole, Piter sa nekoliko seqaka se~e daske, prave |a~ke klupe. U crkvi. Pop drì propoved... Zapeva... Odjednom zapeva i Franc. Narod se u ~udu krsti. POP: Narode, ~udo se dogodilo... Ovaj gluvonemi nesre}nik je progovorio... U snu mu se javila Devica Marija... On ~uje, on zna da govori.. To nas Bog blagosiqa i opra{ta nam na{e grehe... Pomolimo se Bogu za wegovu milost i dobrotu...
[kola. u {kolskoj u~ionici sakupili su se seqaci i deca. [kola je sre|ena, okre~ena, sve je ~isto i uredno. \a~ke klupe uredno pore|ane... Piter se popne na stolicu, za{rafi malu sijalicu.
94
Sijalica u {koli zatreperi, upali se. Deca se prvo vri{te od straha a zatim se raduju. Seqaci boja`qivo prilaze i gledaju u sijalicu. Piter ugasi petrolejku.
Predrag Peri{i}
U ku}i kod Radovana... Umesto petrolejke gori sijalica. Mihajlo sa oblogom leì u krevetu, stewe i jau~e. MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MIHAJLO: Onaj Nemac nam ubi dete! Bar }e od wega da napravi ~oveka... Kaè, sve ga boli ne moè da se pomeri... Vidi sine kako gori sijalica! Zar nisi ponosan {to smo uveli struju? Jao, sve boli i ruke i noge i le|a... Ne}u vi{e da radim!
U sobu u|e Jelena, sve~ano obu~ena. RADOVAN: JELENA: MARIJA: JELENA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: Jelena, za{to si se tako obukla... Da ne ide{ nekome na svadbu ili na sahranu? Idem u {kolu? Crna k}eri gde u ovo doba u {kolu? Ima igranka. [ta re~e? To {to si ~uo! Do}i }e nam glave ovi tvoji Nemci! Za{to moji! Zato {to si ih ti doveo u selo... Kada }e{ da ih vodi{ u grad da ih preda{ vlastima? Na prole}e!
U {koli. Franc svira na harmonici. Deca se ludiraju tr~e po u~ionici. Devojke i mladi}i stidqivo stoje uz zid. Piter pri|e @ivani pozove je da igraju... @ivana stidqivo odbija, pravda se da ne zna... Piter joj obja{wava korake... igraju... Hans igra sa Jelenom... Op{te slavqe... Nekoliko starijih seqaka nepoverqivo vrte glavom...
Heroji
95
Ku}a kod Radovana. Iz daqine se ~uje grmqavina... niz prozore se slivaju mlazevi ki{e. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MARIJA. RADOVAN: MARIJA. RADOVAN: MARIJA: JELENA: MARIJA: JELENA: RADOVAN: MARIJA: JELENA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: Kakvo nevreme, ala grmi... Da nas ne pogodi grom... Ma nije to grmqavina od nevremena... To Nemci i Partizani vode bitku za grad... Topovi su to Mihajlo a ne grom! A ko }e tata da pobedi? Uvek neko pobedi! Meni je vra~ara pre neki dan gledala u pasuq i kaè mi: crveni }e da pobede! Mnogo zna ta tvoja vra~ara! Stiglo prole}e Radovane! Pa {ta? Treba da odvede{ Nemce u grad i da ih preda{ vlastima... Rekao si: kada do|e prole}e... Mama! [ta je? Ni{ta... Put je raskva{en, te{ko je oti}i do grada! Moè da se ide... Moè... Ja sam ~ula da je bujica potkopala most... Misli{ da je vreme da ih vodim u grad? Ja tako mislim, da budemo mirni... Kako da ih vodim, ~uje{ pucwavu... Da sa~ekamo prvo da vidimo ko }e da pobedi pa onda da ih vodim... Da ne bude kasno? Nikad nije kasno... Tri puta meri jednom seci... Zamisli ako ih odvedem u pogre{nom trenutku... Ako kojim slu~ajem pobede oni koji ne treba da pobede a izgube oni koji ne treba da izgube, {ta onda? Kako objasniti: otkuda kod mene Nemci? Ja samo kaèm: boqe ih vodi na vreme! Boqe i za wih i za nas! Jer ovo na dobro ne}e iza}i! I to ti je rekla tvoja vra~ara? Ne, to mi govore moje o~i koje sve vide! I moja pamet koja sve razume!
MARIJA: RADOVAN: MARIJA:
96
U ku}i kod @ivane. Piter pravi deci bukvar... Rukom ispisuje slova. Off tutwava topova. @IVANA: PITER: @IVANA: Za{to ne legne{, kasno je?
Predrag Peri{i}
Pravi deci bukvar da imaju odakle da u~e... Mora svako dete da ima bukvar! I sve si to sam rukom ispisao?
PITER: Moram, ja sam wihov u~iteq! U ku}i je sve je sre|eno, ~isto... deca spavaju... Sve blià tutwava artiqerije. @IVANA: PITER: @IVANA: Pucaju... Bore se za grad... Na{i i va{i... Sve su bliè i bliè... Ko zna {ta nam nosi novi dan? Ho}u da ti kaèm : ìvot mi se promenio od kada si ti do{ao... Ja sam do tada znala samo za muku! A od kada si ti do{ao kao da me je sunce obasjalo... I meni je lepo kod tebe... volim i tebe i decu! Ba{ si dobar ~ovek... Samo {teta {to si Nemac! Pa i ja sam ~ovek... Iako sam Nemac! A {ta ako do|u u selo partizani? Ne znam... Neprijateq. Ode glava! A ako do|u Nemci?
PITER: @IVANA: PITER: @IVANA: PITER: @IVANA: PITER:
Dezerter. Opet, ode glava! Ko god da do|e meni nema spasa! Ali budi sigurna: tebe i decu ne}u ostaviti! Piter }uti nastavi da ispisuje bukvar. @IVANA: PITER: Petre, ho}e{ da me nau~i{ da ~itam i pi{em, sramota me od dece... Oni ~itaju i pi{u a ja ni{ta ne razumem... (Uzme |a~ku tablicu i kredu) Ho}u... (Uhavati je za ruku) Kosa tanka, uspravna debela, popre~na crtica vesela... I to je slovo A! Pa to nije ni{ta te{ko... I ve} sam nau~ila jedno slovo... Dva crtice i slovo V, kruì} je slovo O, dve ta~kice i L, jedna uspravna je I, kada se drè ze ruku je M, jedna na drugu i to je T, jedna velika drì tri male je E... Pro~itaj {ta sam napisao...
@IVANA: PITER:
Heroji
97
(Sri~e) V... O... L... I... M... T... E...! Piter je ne`no zagrli i poqubi... Iz daqine se ~uje tutwava topova... @IVANA: U ku}i kod Radovana. Dotr~i jedno dete. DETE: îka Radovane, poslao me tata da vam kaèm, gore u planini gde smo ~uvali ovce... êta partizana ide prema selu... Brzo u selo! (Mihajlu) Javi Francu i Piteru, neka odmah do|u kod nas u {talu... Tata, {ta }e da nam rade partizani kada saznaju da smo ~uvali Nemce? Ima da nas streqaju i da nam posmrtno dodele orden za glupost! Meni prvog a tebi drugog reda! Jesi zadovoqan!
RADOVAN:
MIHAJLO: RADOVAN:
Planinska kosa iznad sela. Na padinu iznad sela iz {ume izlazi komandant partizana, visoki brkajlija razgleda dvogledom okolinu... Digne ruku kolona se zaustavi. U {tali kod Radovana. Kroz prozor na krovu Radovan dvogledom osmatra. U {talu utr~e Mihajlo, Hans, Petar i Franc. HANS: [ta se doga|a?
RADOVAN: Partizani... Idu prema selu! Tri mladi}a upla{eno gledaju u Radovana. RADOVAN: PITER: Ulazite u seno! [ta?
RADOVAN: Ulazite u seno! Nemci se bace u stog sena... Sa wima se u seno zavu~e i Mihajlo. RADOVAN: MIHAJLO: (Izvla~i Mihajla iz sena) Ti izlazi napoqe... [ta }e{ ti u senu!
(Trese se od straha) Draì su ti Nemci od ro|enog sina!!! U {talu u|e Marija.
98
Predrag Peri{i}
MARIJA: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA:
Crni Radovane, {ta to radi{, za{to ih krije{? [ta da radim... Da ih predam partizanima da ih streqaju!? Za{to da ih streqaju? Zato {to su Nemci! Ni{ta oni nisu krivi, oni su jo{ deca... Ako im ti lepo objasni{... Dok ja objasnim ode wima glava! A {ta ako neko u selu potkaè? Ode nama glava! Svi }emo nastradati zbog te tvoje lude glave! Idem i ja u seno!
Partizanski komandant kroz dvogled posmatra selo... Na brdu vi{e sela stoji tenk prekriven grawem, sav zarastao u travu. PARTIZAN: Ho}emo li u selo druè komandante da se ugrejemo i nahranimo?
KOMANDANT: (Pruì mu dvogled) Pogledaj i reci mi {ta vidi{? PARTIZAN: PARTIZAN: PARTIZAN: Ni{ta druè Komandante, sve je mirno... Boga mu jebem, pa ono je tenk... Nema~ki tenk! Eno i ìce... Izgleda da su razvukli telefone po celom selu... KOMANDANT: Pogledaj tamo levo, iznad sela u brdu... KOMANDANT: Dobro su ga zakamuflirali, da ga ne primetimo...
KOMANDANT: To mora da je ve}a nema~ka jedinica ~im imaju i tenk... U svakoj ku}i je sigurno po jedan Nemac... Komandant osmatra kroz dvogled. Pored kolone partizana prolazi Seqak. Seqak je mali. @ena je krupna. @ena nosi Seqaka na le|ima. KOMANDANT: Stari jel ti ide{ iz sela? SEQAK: SEQAK: Da, iz sela! U grad, vodim ènu kod doktora... mnogo je bolesna... Jedva ide... KOMANDANT: A kuda si krenuo?
Heroji
99
KOMANDANT: Jel ima u selu Nemaca? SEQAK: SEQAK: Ima! Ja sam video tri: jednog u {koli, jednog u kova~nici i jednog u crkvi... KOMANDANT: Koliko ih ima?
KOMANDANT: Zaseda! Dobro su se rasporedili... Hvala stari... @ena uprti Seqaka na le|a i odu sa scene. KOMANDANT: Drugovi, Nemci su u selu... Sigurno se radi o bataqonu a mo`da i o celoj diviziji... Imaju i tenkove... To je zaseda... Povla~imo se... Trkom prema {umi... Partizani tr~e prema {umi... Nestaju u {umi.
U {tali. Mihajlo proviri iz sena. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: Tata, jel idu? Stali su iznad sela ne{to osmatraju! Ako do|u nema nam spasa! Tata, jel idu u selo? Jok... Tr~e prema {umi... A {to tr~e prema {umi? Jel ih neko juri? Niko ih ne juri!!! Sami tr~e prema {umi? A da ih nisu napali obadi ili p~ele? Ili ne daj Boè da nisu nagazili na mraviwak? Tr~i za wima pa ih pitaj!
U crkvi. Pop se moli ispod ikone Majke Bogorodice. POP: MILENA: POP: MILENA: POP: Boè, pomozi nam i spasi nas onog ludog Radovana zbog koga }emo glave izgubiti u ova nesre}na vremena! Tata, ru~ak je na stolu! Partizani, dolaze u selo, sve }e nas pobiti... Kakvi partizani? Ja sam sada do{la iz sela. Nema u selu partizana! Kako nema... Javili seqaci da su na brdu iznad sela i da idu prema selu...
100
Predrag Peri{i}
MILENA: POP:
Predomislili su se i oti{li na drugu stranu u susedno selo! Hvala ti Boè, spasitequ na{... Franc, ìv si, hvala Bogu, ja sam se upla{io {ta }e biti sa nama ako do|u partizani! Ja, o~e, nisam nikoga ubio... Nisam ni metak ispalio u ovom ratu! Znam, ali ti si Nemac... U ovo ludo vreme to je dovoqno da izgubi{ glavu... Obuci se idemo na sahranu u susedno selo... Danas je sve mawe ìvota a sve vi{e smrti... (Veselo) Sahrana, sahrana! Sahrana a ne svadba...
FRANC: POP:
FRANC: POP:
U {koli. Dva seqaka vode za ruku dvoje male dece. I SEQAK: II SEQAK: U~itequ, mi smo do{li da se raspitamo da li moè{ i na{u decu da primi{ u {kolu! Mi smo iz susednog sela, s one strane brda, kod nas nema {kole... Ima {kola ali nema u~iteqa... A va{a {kola se ra{~ula po celom kraju, mislimo, za{to na{a deca da budu nepismena a va{a pismena... Mi }emo da platimo koliko treba! [kolovawe je kod nas besplatno... Deca sve dobiju besplatno i sveske i kwige... Naravno, primi}u ih... Iz svih okolnih sela deca dolaze kod nas u {kolu... Bi}e mesta i za va{e... Hvala ti U~o, mnogo si nas zaduìo! Neka ti je sa sre}om!
I SEQAK: PITER:
I SEQAK:
Dva seqaka idu kroz selo. II SEQAK: I SEQAK: II SEQAK: I SEQAK: II SEQAK: ûdan mi u~iteq, nekako ~udno govori... I {to je jo{ ve}e ~udo: ne traì novac... Kao da nije od na{ih? I nije od na{ih? Kako nije od na{ih... A ~iji je? Nemac... [ta kaè{, Nemac?
Heroji
101
Da ti objasnim... dovodio ga je Radovan da prezimi kod mene, a ja budala nisam hteo da ga uzemem. Upla{io sam se... De{ava se ponekad: od tame ne vidi{ svetlo! Pa krene{ putem za koji ne zna{ kuda vodi! Te{ko je biti pametan u smutna vremena! I kada misli{ dobro ispadne na zlo! I obrnuto: i zlo se nekada pokaè ko dobro!
I SEQAK:
II SEQAK: I SEQAK: II SEQAK:
Dva seqaka idu kroz selo... Okre~ene ku}e, ure|ene ulice... bandere za struju... Seqaci gledaju, ~udom se ~ude... Na tablama natpisi ulica: [ilerova, Ludviga van Betovena, Geteovo soka~e. I SEQAK: II SEQAK: I SEQAK: II SEQAK: I SEQAK: II SEQAK: I SEQAK: II SEQAK: I SEQAK: RADOVAN: I SEQAK: II SEQAK: RADOVAN: I SEQAK: RADOVAN: I SEQAK: RADOVAN: Vidi, ~uda nevi|ena, promenili nazive ulica! [ta su napisali, kako im se zovu ulice? [ilerova, Geteova, Ludviga van Betovena! Ko su ti sad pa ti? Nemam pojma, neki wihovi! Meni je lak{e bilo da upamtim one stare nazive! A kako su se ranije zvale? Nikako! Dobar dan Radovane! Dobar dan Sredoje... Koji vetar vas donese u na{e selo? Doveli smo decu u {kolu... Radovane, dobro ti ide posao... Ne mogu da se poàlim. Dobar ti ovaj momak... Pro~uo se, nema takvog kova~a odavde do mora! Boga mi i nema... Radi od jutra do mraka i opet ne moè da postigne... Eh da mi je onda bila dana{wa pamet kud bi nam bio kraj... Se}a{ se kad si ga dovodio kod mene da prezimi? Se}am se: a ti me izbacio iz ku}e, ni rakiju nisam popio... Bio si se upla{io kada si video Nemca, kao da si samu alu video!
Do|u do ku}e u kojoj ìvi Radovan...
102
I SEQAK:
Predrag Peri{i}
Pogre{io sam, izvini... pokajao sam se ali ne vredi! Mi pocrkasmo od gladi i zime... A vi imate i hrane i struje... I vi{e nego {to vam treba! Imamo, imamo... ponekad i pretekne! Radovane, pomagaj brate... Kom{ije smo, prijateqi... Ho}u ne{to da ti predloìm! Da ~ujem! Da nam ti pozajmi{ tvoje Nemce na izvesno vreme... Da do|u u na{e selo da uvedu struju, otvore {kolu, kova~nicu... Da nam pomognu da preìvimo dok ne do|u boqa vremena! A {ta vi meni nudite za uzvrat? Oni su ratni zarobqenici... Po @enevskoj konvenciji ja ne smem da ih mu~im i iskori{}avam... Ostavi ti sada te konvencije... Ako mi moèmo da se dogovorimo kao qudi! Rat }e se zavr{iti jednog dana... Na{i }e pobediti Radovane! A koji su to va{i? Zna{ ti dobro ko je sve iz na{eg sela... Kada se rat zavr{i, onda }e se pitati: ko je bio na kojoj strani?Ko je koga pomagao? Ja sam ih zarobio i preda}u ih onima koji pobede! Ma ~iji bili... Dobro, samo mnogo ih pazi{... Kao najro|enije... Da ti se sutra to ne uzme za zlo! [ta vi meni nudite? I mi imamo zarobqenika... Amerikanca, pilota... Sru{io se iznad na{eg sela... Crn kao gar! Pla{e ga se deca i ène kao vraga! A jel taj zna {ta da radi? Zna, kako da ne zna! Odli~no igra karte... Igra poker po ceo dan... Pola sela je opeqe{io... Boqe da vi wega zadrìte za sebe... A ja da ~uvam moje Nemce... Imamo i ne{to komunista, pobegli su iz grada pa se kriju u na{em selu...
RADOVAN: I SEQAK: RADOVAN: I SEQAK:
RADOVAN:
II SEQAK: I SEQAK: RADOVAN: I SEQAK:
RADOVAN: II SEQAK: RADOVAN: I SEQAK:
RADOVAN: I SEQAK: II SEQAK: RADOVAN: I SEQAK:
Heroji
103
A jel znaju oni ne{to da rade? Ma jok, oni samo sede i filozofiraju... [ta }ete kada ste zle sre}e! Ovaj moj Nemac radi po ceo dan! Niti se kocka, niti juri ène, ne opija se, ni{ta ne pita, ne filozofira, ne interesuje se za politiku... Samo }uti i radi... Zna~i ne}e{? Ne}u Radovane, kad do|e oslobo|ewe nekom }e svanuti a nekom }e smrknuti! Nekom obojci a nekom opanci... Takav ti je ìvot! Tu se ni{ta ne moè!
RADOVAN: I SEQAK: RADOVAN:
I SEQAK: RADOVAN: I SEQAK: RADOVAN:
Piter sa decom {eta kroz {umu. PITER: Deco, kako }emo da odredimo strane sveta? Gledamo sa koje strane na drvetu raste mahovina, to zna~i da je to sa te strane... Kaì ti Jovane! Sever! Ta~no... Vidite oluja je oborila ovo drvo... Po ovim krugovima moèmo da odredimo koliko je drvo staro... A sada }emo da crtamo. Nacrta}emo na{e selo kako ga vidimo odavde...
JOVAN: PITER:
Deca crtaju, Piter im ispravqa crteè. Jedno dete dohvati crvenu boju i na tenku nacrta veliku zvezdu petokraku... Deca se smejuqe... Piter ni{ta ne prime}uje... U crkvi. POP: FRANC: Svi su nam ambari puni! Do{li seqaci {to si ih pozvao! Neka uzmu ìta koliko mogu da ponesu... I za sebe i za kom{ije...
Seqaci dolaze i nose yakove ìta na le|ima. I SEQAK: FRANC: II SEQAK: Koliko treba da se plati za ìto? Ni{ta, besplatno! Nosi koliko ti treba! Delite besplatno ìto?
104
Predrag Peri{i}
FRANC: I SEQAK: II SEQAK: FRANC:
Toliko je rodilo, ima za sve... To ne}e iza}i na dobro! To nije nikada bilo, niti }e biti! Niko nama nije dao ni{ta besplatno! Ako ne plati{ na mostu, plati}e{ na }upriji! Ni{ta ja vas ne razumem! Ako ho}e{ nosi ako ne}e{, ostavi! Da te Bog poìvi na hiqadu leta... Ti si na{ spasilac, ti si na{ an|eo... Sam te je Bog poslao da nas spase{ od uni{tewa i smrti... Mo`da je to dobro a mo`da i zlo! Ko }e ga znati? Bog jedini sudi {ta je dobro a {ta je zlo!
Seqanka mu qubi ruke... SEQANKA:
SEQAK: POP:
Milena i Franc {etaju kroz vo}wak. Franc ubere jedan paradajz koji raste na drvetu. FRANC: MILENA: FRANC: MILENA: FRANC: MILENA: FRANC: Probaj... [ta kaè{? Paradajz... A raste na drvetu... [ta sam ti rekao proletos... Ne mogu da verujem: veliki je i ukusan kao jabuka... A raste stvarno na drvetu... Nauka je ~udo... Jednoga dana, qudi }e sami da prave ìvotiwe a mo`da i qude prema sebi i drugima... Ne razumem? Na primer, ima{ psa koga voli{ ili ovcu, kravu... uzme{ jednu }eliju, zamrzne{, oplodi{ i rodi se isto takvo ku~e, ovca ili krava... Izmi{qa{... Qudi i ìvotiwe su smrtna bi}a... Ne moè{ ih ponovo napraviti... @ivot daje i uzima Bog! Ali u dalekoj budu}nosti u XXI veku sve }e biti mogu}e... Qudi }e leteti na Mesec, oko Zemqe kruì}e ve{ta~ki sateliti... Ni{ta ja tebe ne razumem... Ti to sve ne{to izmi{qa{! Franc, {ta }e{ ti da radi{ kada se zavr{i rat? Ako ostanem ìv, vrati}u se u Nema~ku... Upisa}u Poqoprivredni fakultet i bavi}u se naukom... Sigurno tamo ima{ nekog ko te ~eka.
MILENA: FRANC.
MILENA: FRANC: MILENA:
Heroji
105
Nemam nikoga... Svi mu{karci tako govore... dok ne dobiju ono {to traè! Ja zaista nemam nikoga... Pro{lo put kada si me pitala nisam ti rekao istinu... Roditeqi su mi umrli kada sam bio mali... Usvojila me je jedna porodica, oni su me odgajili... Pred rat, wih su odveli u logor... Za{to su ih odveli u logor...
FRANC: MILENA: FRANC:
MILENA: FRANC:
Tek sam tada saznao... Oni su Jevreji! Sve sam poku{ao da ih izvu~em iz logora... Nisam uspeo... Ko zna da li su danas jo` ìvi... Prema wima tr~i Pop... Jedva govori od straha. POP: Brzo kod Radovana u {talu... Prema selu ide ~eta Nemaca... Kakve }e se jo{ nesre}e sru~iti na na{u glavu... Boè jedini ti zna{ {ta nas ~eka u ova nesre}na vremena? Sada nam nema spasa, sve }e nas va{i pobiti! U {tali kod Radovana. Radovan gleda kroz dvogled. RADOVAN: MIHAJLO: MARIJA: RADOVAN: Pancir divizija idu prema selu! Tata, sada nam definitivno nema spasa... Obesi}e nas o prvu kru{ku, zato {to smo im zarobili vojnike... Crni Radovane, {ta }emo sada? Spali}e selo zbog tebe! I ja mislim da je kucnuo sudwi ~as... do|ite da se izqubimo i oprostimo... Ja }u da kaèm da sam sve sam uradio... da niko od vas ni{ta nije znao... ja sam ih zarobio, neka meni sude... U salamu! Molim? U salamu... Kakvu salamu?
HANS: RADOVAN: HANS: RADOVAN: HANS:
U slamu! Tata, ja sada vas sakrijem u salamu... Ja razgovaram sa Nemcima... Ja vas spasim. U slamu! Tata ja vas volim. Radovan, Marija, Mihajlo i Jelena se zavla~e u stog sena. Nema~ki komandant zaustavi kolonu vojnika. Kroz dvogled osmatra okolinu. KOMANDANT: Pogledaj kroz dvogled i reci mi {ta vidi{?
106
(Gleda) Ni{ta, her major, sve je mirno!
Predrag Peri{i}
NEMAC:
KOMANDANT: Pogledaj tamo gore iznad sela! NEMAC: Mein Got... Tenk, partizanski tenk! Vidim i ìce... Razvukli su ìce po celom selu... To je zaseda Her major!
KOMANDAT: Trkom nazad u {umu! Nema~ki vojnici tr~e u {umu. U {tali. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: HANS: (Proviri iz sena) Jel idu prema selu? Ne... Tr~e u {umu!!! A za{to tr~e u {umu? Nemam pojma! Da nisu nagazili na otrovne pe~urke! Ili ne daj Boè da ih nisu napale smrdi-bube! Pobego{e u u {umu... Ne}e kod nas ni Nemci ni Partizani... Ne{to nije u redu! Mo`da smo fali~ni.
U kova~nici. Hans radi. U|e Jelena. JELENA: HANS: JELENA: HANS: JELENA. HANS: JELENA: HANS: JELENA: HANS: Hans, donela sam ti ru~ak! Hvala! Ja treba tebi da zahvalim {to si nas danas spasao od Nemaca! Nije to ni{ta! Da te pitam ne{to? Kada si danas video tvoje, za{to nisi oti{ao? Mrzim rat, mrzim da ubijam qude... Jednoga dana, kada se rat zavr{i, ti }e{ se vratiti u Nema~ku, zar ne? Ne znam... Moè se desiti i da ostanem... Za{to bi ostajao {ta tebe ovde privla~i? Ima neko zbog koga vredi ostati?
Heroji
107
A ko je to?
JELENA:
HANS: Do|i da ti kaèm da niko ne ~uje... Jelena mu pri|e, Hans je zagrli... U ku}i. Radovan sedi zami{qen... Marija prede vunu. MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: [to si se zamislio Radovane? Onako... Jel zbog Jelene? Za{to zbog Jelene? Ima{ li ti o~i Radovane? Imam? I {ta vidi{? Ni{ta... Jesi primetio da nam dete ne izbija iz {tale... Misli{ da je to zbog Rumenke... Ne razdvaja se od onog Nemca... Crni Radovane, nisam pametna {ta nam je ~initi... Bedu si nam na vrat navukao... Ja odoh u planinu, ne ~ekajte me na ru~ak!
RADOVAN:
Radovan dolazi do tenka. Obilazi oko tenka... S jedne strane na tenku nacrtana velika crvena petokraka... S druge strane veliki kukasti krst... Odjednom sve mu postane jasno... Nasmeje se i krene prema selu... U ku}i kod Radovana. Veje sneg... U ku}u u|e Radovan sav pokriven snegom... RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: Marija, Marija da ti kaèm ne{to... Za{to vojske nas zaobilaze... Za{to? Zato... Zato... Zato {to je sve zaledilo... Zato {to je sve zaledilo... Ma {ta pri~a{? Pa normalno da je zaledilo kada je zima... A ti jo{ nisi odveo Nemce u grad? Kako }u kada je zima... Na prole}e!
RADOVAN:
108
Predrag Peri{i}
MARIJA:
Jedno je do{lo i pro{lo... Radovane, opameti se... Vidi{ da Nemci gube rat... Visi}e{ na prvoj banderi kada partizani do|u u selo! I to na onoj koju si sam podigao i sproveo struju... [ta da radim nema mi povratka! Kada krene{ krivim putem, te{ko je na}i pravi! Kada bi unapred znali koji je pravi put mawe bi bilo nesre}a u ìvotu! Ja vidi{ {to vidim! ûjem {to ~ujem! Sva{ta se po selu pri~a! Ne}e iza}i na dobro! Samo da okopni sneg, odmah ih vodim u grad!
RADOVAN: MARIJA:
RADOVAN:
U {tali kod Radovana. Mihajlo igra poker sa ameri~kim pilotom koji je crnac. CRNAC: MIHAJLO: CRNAC: MIHAJLO: CRNAC: MIHAJLO: Ja }u tri karte! Ja }u dve! Pot! Repot! Platio... êtiri keca... (Besno baci karte) êtiri kraqa!
U {talu u|e Radovan. RADOVAN: MIHAJLO: CRNAC: RADOVAN: CRNAC: MARIJA: RADOVAN: [ta to radi{ Mihajlo... Igram poker sa ovim |avolom! Sve ovo moje i ku}a i {tala i krava... Kako tvoje? Otkud tvoje? Dobio na kartama od tvog sina... On sve prokockao... Sve je ovo moje... Crni Radovane pa {ta }emo sada? Gde }emo mi da ìvimo? Eto ti, htela si da pri~uvamo i saveznike... A oni nas opeqe{ili...
U {talu u|u dva seqaka vode trojicu Nemaca. I SEQAK: Evo, vra}amo ti Nemce kako smo se i dogovorili!
Heroji
109
Uveli su struju i kod nas u selo... Okre~ili {kolu, asfalatirali glavnu ulicu, napunili ambare p{enicom... Ali {ta vredi, do{la vojska i sve popalila... Kroz na{e selo stalno prolaze neke vojske... Sve nam uni{ti{e i odneso{e... A vi vidim lepo ìvite... Kod vas niko ne svra}a... Vojske prolaze i odlaze a vas zaobilaze? Nas zaobilaze nekako im nismo na putu... Malo smo skrajnuti... Radovane, va{e selo je na glavnom putu... Kako to da vas vojske obilaze? I ja se to pitam? Bog vas ~uva... Malo Bog a malo i na{a pamet... Nego vodite mi {to pre ovog saveznika dok nas nije doveo do prosja~kog {tapa... Mi nekako lak{e izlazimo na kraj sa neprijateqem nego sa saveznicima... Tata, Nemci idu prema selu! Dolaze Nemci? Da mi beìmo da nas ne uhvate sa ovim Amerikancem. Ni{ta vi ne brinite, ne}e oni u na{e selo! Ma to se nikada ne zna, da mi beìmo dok je vremena... (Gleda kroz dvogled) Tata, ovo izgleda nisu Nemci... Imaju neku ~udnu uniformu... Na glavi im neko perje, kao da su ne daj Boè velike koko{ke! Sine, to su Italijani... A sada je meni jasni za{to ih kod nas zovu koko{ari.
II SEQAK:
I SEQAK: II SEQAK: RADOVAN: I SEQAK: RADOVAN: II SEQAK: RADOVAN:
MIHAJLO: I SEQAK: RADOVAN: I SEQAK: MIHAJLO:
Seqaci sa Crncem brzo iza|u iz {tale.
Radovan gleda kroz dvogled. RADOVAN: MIHAJLO:
êta Italijana. Naleti na Seqaka i Amerikanca. KOMANDANT: Porka mizerija... Amerikano... Invazija! Amerikano do{li na Balkano... Italijani se sjure se prema selu.
110
Radovan gleda kroz dvogled... U {talu u|e Mihajlo. RADOVAN:
Predrag Peri{i}
Ceo rat smo pregrmeli gde sada da nastradamo od Italijana!
Italijani sa dignutim rukama u vis idu kroz selo. Nalete na dva seqaka koji idu sa Crncem. Italijani grle i qube Crnca. ITALIJANI: Amerikano, amerikano... Frateli... Dvori{te Radovanove ku}e. U dvori{te ulazi grupa Italijana sa rukama podignutim u vis u znak predaje. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: Tata, do{li Italijani!!! Italijani... Sada nam stvarno nema spasa! [ta ho}e? Tata, predaju se... Bacaju oru`je... Kakvi Amerikanci, nema ovde Amerikanaca! Vezuj ih i vodi u {talu! Crni Radovane, ko }e ishraniti ovoliku vojsku? Ho}e{ i wih da drì{ do prole}a? Ne}u... Ove sutra vodim u grad!! Ti sam zarobi vi{e neprijateqske vojske nego sve ove partizanske ~ete {to se lomataju po planinama... [ta da radim kada mi ide od ruke! Ni metak nisam ispalio a vidi puna ku}a zarobqenika! Crni Radovane, ko }e to sve nahraniti...
Italijani bacaju oru`je.
KOMANDANT: Italija, kaput... Gde su Amerikano? KOMANDANT: Kako nema Amerikanaca... Mi videli...
U crkvi. Ispred oltara su Piter i @ivana... @ivana je sa velikim stomakom. RADOVAN: POP: Pope, do{la deca da ih ven~a{... Na putu im dete pa ne}e da ìve u grehu! Kako da ih ven~am, on nije na{e vere!
Heroji
111
Zar je sada va`na vera, o~e... Rat je, qudi ginu svakoga dana..
RADOVAN:
U crkvu u|u Hans i Jelena... I Jelena je sa velikim stomakom. RADOVAN: JELENA: RADOVAN: POP: [ta }e{ ti ovde... Tata, moram ne{to da ti priznam... Nemoj ni{ta da mi priznaje{, vidim i sam... Pope, ven~avaj i wih... Ne}u da mi se unu~e rodi ko kopile! Ne smem da ih ven~am, ne smem od Boga...
U crkvu u|u Franc i Milena... I Milena je sa velikim stomakom. MILENA: POP: RADOVAN: Tata, i mi smo re{ili da se ven~amo... Molim tvoj blagoslov... Boè, {ta me sna|e... Ali {ta je tu je... do|ite deco da vas prvo krstim a onda da vas ven~am! I Bogu }e biti milo da se u ova nesre}na vremena kada se svi mrze neko i zavoli!
Pop krsti Franca, Pitera i Hansa, zatim ih ven~ava po pravoslavnim obi~ajima...
U ku}i kod Radovana. Marija quqa kolevku... Napoqu prole}e. MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: Radovane, do|e i pro|e, jo{ jedno prole}e... Do|e i pro|e... A ti ih ne odvede u grad!? Kako da ih sada predam vlastima kada su nam rod najro|eniji? Ne}e ti glava jo{ dugo biti na ramenima! Za svoju ne brinem, samo da va{e sa~uvam! ûje{ tu pucwavu! Bore se na{i i wihovi! Bore se! Samo ja vi{e ne znam ko su na{i a ko su wihovi! Nekako mi se u glavi zbrkalo! Samo ti filozofiraj dok te ne stave ispred zida i po kratkom postupku. Budi siguran ne}e ti suditi! Ne nadaj se!
ûje se pucwava, rafali iz mitraqeza.
112
Predrag Peri{i}
RADOVAN:
Moja luda glava je sa~uvala mnoge pametne glave... Pro|o{e ~etiri godine rata a nismo ih ni osetili... Nikada boqe nismo ìveli! Spasao sam selo! To }u im re}i kada do|u! Ja se pla{im da ne}e imati ko da slu{a!
MARIJA:
Trg u selu. Okupila se grupa seqaka... Me|u wima i Radovan, Mihajlo i dva seqaka. Sredinom puta dolaze partizani. Zaustave se na seoskom trgu... Jedan partizan se popne na tribinu. PARTIZAN: Drugovi seqaci, rat je zavr{en! Fa{isti~ka Nema~ka je pobe|ena... Na{a slavna Narodnooslobodila~ka vojska na ~elu sa drugom Titom izvojevala je pobedu. Pobeda je skupo pla}ena. Mnogo na{ih drugova palo je u borbi sa mrskim neprijateqem... Dok su se oni borili po {umama mnogi do vas su sedeli po ku}ama... Svi oni koji su sara|ivali na bilo koji na~in sa neprijateqem bi}e najstroìje ka`weni... Da ìvi KPJ! Da ìvi NOB! Da ìvi drug Tito!
Dva seqaka pri|u Radovanu. I SEQAK: RADOVAN: II SEQAK: I SEQAK: RADOVAN: Do{ao i tebi crni petak, Radovane! Za{to? ûje{ li ti {ta ovaj govori? Sada }e da se svode ra~uni... Sada }e da iza|e istina na videlo! Neko je ~uvao komuniste, neko saveznike, a neko... Ti Sredoje, boqe }uti... I ti si ih vodio u tvoje selo da ti uvode struju i zidaju {kolu... Ako se ra{~uje ne}e ni tebi ~itava glava ostati na ramenima... Drugovi seqaci, jedan rat smo dobili, sada po~iwe novi rat, nova Revolucija. Po~iwemo da gradimo put u komunizam! Drugovi seqaci, u komunizmu u svakoj ku}i }e biti elektri~na struja, svako dete }e i}i u {kolu... Ambari }e biti puni ìta, obori puni sviwa... Sve }e biti besplatno... Svako }e uzimati koliko mu treba! Da ìve drugovi Marks i Engels... Da ìvi drug Staqin! Da ìvi KPJ!
PARTIZAN:
Heroji
113
U {tali kod Radovana. Mihajlo i Radovan krune kukuruz. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: Tata, a ho}e li oni sada nas da streqaju? Ho}e! Za{to tata, ni{ta nismo uradili... Pa ba{ zato {to ni{ta nismo uradili... Ako budemo imali sre}e moèmo da se izvu~emo sa doìvotnom robijom... Ali, sumwam... Tata, ja ne}u da idem u zatvor... Ne}e{ ti da ide{, i}i }e tata... Ja sam sve zakuvao, red je i da sam sve pokusam... Sutra }u da idem u grad da se sam prijavim... Da im u{tedim benzin, da ne dolaze po mene... Samo ti meni ne{to da objasni{ Mihajlo: ako sam ja dobro razumeo onoga {to je govorio na Trgu, to za {ta }e oni sada da se bore, za taj komunizam... Mi to ve} imamo u selu... Mi smo se za to ve} izborili... Imamo struju u svakoj ku}i, deca idu u {kolu, besplatno delimo ìto... I to sve zahvaquju}i ovim na{im Nemcima! Naravno, kada su oni izmislili komunizam! [ta? Nemci izmislili komunizam? Pa naravno tata, Marks i Engels su izmislili komunizam... A oni su Nemci! Stani Mihajlo... Komunizam su izmislili Lewin i Staqin... A oni su Rusi... Pa da oni su Rusi! Ali su komunizam izmislili Nemci! Da se razumemo: jesu li Marks i Engles bili Rusi ili Nemci? Nemci! Zna~i, komunizam su izmislili Nemci... A {ta su radili Lewin i Staqin? Oni su to oteli od Nemaca! A onda su Nemci napali Ruse da vrate to {to su im ovi oteli! Ne! Nemci su napali Ruse jer su hteli da budu gospodari celog sveta!
MIHAJLO: RADOVAN:
MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO:
114
Predrag Peri{i}
RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN:
Pa da u celom svetu uvedi komunizam! Ko? Nemci Ne. Rusi ho}e u celom svetu da uvedu komunizam za inat Nemcima... Mihajlo, ba{ si mi lepo objasnio... Sve sam shvatio...
U ku}i kod Radovana. Marija sipa jelo... Radovan sedi zami{qen, ni{ta ne jede. MARIJA: RADOVAN: [ta ti je, ve} danima ni{ta ne jede{? Umre}e{ od gladi! Da li }u umreti od gladi ili }u visiti na banderi, na isto mu do|e... Razmi{qam kako va{e glave da sa~uvam... Sa svojom sam se ve} oprostio... Spakovala sam ti ovo {to si traìo... Potko{uqu, duga~ke ga}e, vunene ~arape... Da bude sve spremno kada do|u... Lepo sam ti ja govorila dok je bilo vreme... Vodi ih u grad... Hajde sada budi pametan pa ne{to smisli...
MARIJA: RADOVAN: MARIJA:
Hans i Jelena, Piter i @ivana, Franc i Milena sa bebama. Radovan ih zagrli, pri~aju na nema~kom. RADOVAN: Da vas vi{e nisam ~uo da pri~ate na nema~kom... Ho}ete da izgubite glave ako vas neko ~uje... Deco, sastali smo se da bismo se rastali. Pozvao sam vas da se oprostimo... Kucnuo je sudwi ~as... Sutra ujutru idem u planinu i sam }u sebi da presudim... Napisa}u pismo da sam ja za sve kriv i da vas ne diraju... Vi ste mladi vi treba da ìvite.Ja sam svoje zavr{io... do|ite da vas izqubim i da se oprostimo... Sutra se rastajem sa ìvotom! Tata jel se ti sada rastaje{ sa ìvotom? Da sine rastajem se sa ìvotom.
MIHAJLO: RADOVAN:
Radovan se opra{ta, qubi se sa svima. Zatamwewe-otamwewe.
Heroji
115
Radovan sedi pored starog zar|alog tenka... Pored wega naslowena na drvo stara pu{ka... Radovan na listu papira pi{e opro{tajno pismo RADOVAN: Drugovi partizani, ja sam izdajnik i narodni neprijateq. Zato sam odlu~io da presudim sam sebi a vi mi za uzvrat po{tedite familiju. Ja sam celo vreme rata umesto da ratujem sa partizanima za slobodu i da se borim protiv mrskog neprijateqa ~uvao u svojoj ku}i tri nema~ka vojnika koje sam zarobio u neravnopravnoj borbi. Oni su deca, oni nisu ni{ta krivi... Nisu ispalili u ovom ratu ni jedan metak. Ali svejedno oni su kako kaè Mihajlo izmislili komunizam ali ja wemu ni{ta ne verujem jer je ponavqao u {koli. @elim jo{ da kaèm da su oni u na{e selo doneli komunizam. Jer kao {to znamo Marks i Engels su bili Nemci i oni su izimislili komunizam. Drugovi, ja }u se i na onom svetu boriti za taj komunizam i re}i svima tamo gore da ako ne prihvate komunizam moraju da se samoubiju.
Radovan uzme pu{ku, nasloni je sebi na slepoo~nicu. Okrene se prema tenku... Odjednom ne{to se doseti... RADOVAN: MIHAJLO: Mihajlo, Mihajlo! Dolazi ovamo! Upreì volove! Tata jel si to ti? @iv ili mrtav? Zar nisi rekao da }e{ danas da se ubije{? Ti se ubije{ a nas spasi{! Predomislio si se! Draì ti je tvoj ìvot od ìvota ro|ene dece... Jeste, ustvari nije... Ni{ta ne govori, preì volove! [ta }emo sa ovom gvo`|urijom?
RADOVAN: MIHAJLO:
Radovan poqubi tenk. RADOVAN: On je moj spasilac! Zlata nam on sada vredi... (Poqubi tenk) Vuci u selo! Jo{ ja nisam rekao zadwu re~! Istorija je kurva! Ide od jednog do drugog! S kolena na koleno! Pi{u je pobednici! I ja }u da napi{em nekoliko stranica! Nekome }e svanuti, nekome smrknuti! Kom obojci kom opanci! Takav je ìvot, {ta da se radi!
KRAJ PRVOG DELA
116
Predrag Peri{i}
DRUGI DEO
Scena je mali seoski trg. Na trgu stoji stari, zar|ali tenk. RADOVAN: Mihajlo, ovu drvenu tablu, pobodi u zemqu i pi{i {to ti govorim: Nema~ki tenk zarobqen u borbi, herojskoj borbi, 29. XI 1941. godine od grupe hrabrih partizana, nemoj grupe, napi{i dva hrabra partizana... A ko su ti hrabri, partizani, tata? Ti i ja, budalo jedna... Radovana i wegovog sina Mihajla, koji nisu àlili svoje mlade ìvota... Tata! Dobro, izbri{i ovo mlade... Koji nisu àlili svoje ìvote u borbi protiv mrskog neprijateqa... A sada idemo kod kamenoresca da nam to sve ukle{e u kamen...
MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN:
Seqaci se okupqaju oko tenka zagledaju natpis. Dva seqaka nepoverqivo klimaju glavama. I SEQAK: II SEQAK: RADOVAN: I SEQAK: RADOVAN: I SEQAK: RADOVAN: Radovane, opet si ne{to smislio! Ti si kao zmaj sa tri glave! Jednu ti odseku nikne nova! Ja, drugovi pi{em istoriju na{eg kraja. To je tvoja istorija a ne na{eg kraja! Ako neko zna boqe- {iroko mu poqe! Ja ho}u samo da se sa~uva uspomena na hrabre borce na{eg sela! Koji su se borili pod jorgan-planinom Tenk je tenk! Pipni, pravi ~elik, nema~ki. Trebalo je to osvojiti!? Nije to palo sa neba!
Kancelarija sekretara komiteta. Sekretar komiteta, nizak debeli ~ove~uqak... Ispred wega na masnoj hartiji slanina, hleb, sir... Zvoni telefon SEKRETAR: Da, druè Gradski, slu{am Tenk? Kakav tenk? Nisam ~uo ni za kakav tenk! Ustvari ~uo sam. Na glavnom seoskom Trgu! Nema~ki tenk? Mi, zarobili tenk? Nemogu}e! U stvari, mogu}e! Sve je mogu}e! Ne znam. Znam! Kako da ne. To su borci iz na{eg kraja zarobili tenk! Kada! Nemam pojma! Ustvari imam pojma, tokom rata! To je herojski
Heroji
117
poduhvat... Istorija na{eg kraja }e morati da se pi{e od po~etka... Druè Gradski, ima onih koji tvrde da smo u rat krenuli 1945. godine kada se ve} videlo ko pobe|uje... Uveravam vas, to narodni neprijateqi ho}e da unesu smutwu i razdor u na{e redove... Ako je ta~no za tenk... To je zgodno za nas i na{ kraj. Muzej Revolucije u na{em mestu. VI }ete postaviti kamen temeqac jo{ ovog prole}a! A na po~asnom mestu tenk! Idem odmah u selo da proverim... Ne verujem! Ustvari verujem! îm proverim, {aqem izve{taj... Strogo poverqivo... Nikom ni re~i, samo vama... Ako nema tenka, sve }u ih uza zid... Boqe mi wih nego oni nas!
Selo... Trg. Sekretar se zaustavi na trgu pored tenka. Sekretar obilazi oko tenka. Ne moè da veruje svojim o~ima... îta natpis. SEKRETAR: Nema~ki tenk zarobqen u borbi, herojskoj borbi, 29. XI 1941. godine od grupe hrabrih partizana... Boga mu jebem, pravi nema~ki tenk! Pre dva dana smo bili u ovom selu, nije bilo tenka! ]uti... Nikom ni re~i! [to si video nisi video, {to si ~uo nisi ~uo! Sada je do{lo vreme da vi{e ne veruje{ ni svojim o~ima ni svojim u{ima. Vidi{ {to ja vidim, ~uje{ {to ja ~ujem! Jesi razumeo! Razumeo! Jel da hapsimo redom po ku}ama, ili samo one koje vi odredite... To su sve izdajnici! Kakvi izdajnici, to su heroji... Da nikoga nisi ni dirnuo... Oni su zarobili tenk! Razumem... Postavi straù oko tenka... Po~asnu straù... I da se niko nije mrdnuo dok se ja ne vratim!
PARTIZAN: SEKRETAR:
PARTIZAN: SEKRETAR: PARTIZAN: SEKRETAR:
Kancelarija Gradskog komiteta. U kancelariji je Gradski sekretar. Pun sebe, osoran, grub. Sekretar kuca na vrata, snishodqivo u|e. SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR: Druè Gradski bio sam u selu, sve proverio... I? To je pravi tenk... Nema~ki tenk...
118
Predrag Peri{i}
GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR:
Kada su ga zarobili? Pi{e 29. XI 1941! Sjajno... To su pravi heroji... Nisam ni znao da su se tako o{tre borbe vodile u na{em kraju jo{ 1941... Nisam ni ja znao! U stvari znao sam. Nije bilo tu nikakvih borbi. Ustvari bilo je velikih borbi. Bilo je borbi kako da ne... Kako bismo ina~e zarobili tenk! Sada }emo zatvoriti usta onima koji govore da je prva pu{ka u na{em kraju opalila 1944. i to u lovu na divqe patke... To su smutqivci i otpadnici od radni~ke klase... Mi smo se borili jo{ od po~etka... Pa sve do kraja... Neprekidno! Moè se ~ak re}i da smo se prvi u zemqi digli na ustanak... ili bar me|u prvima... Vrati se u selo i proveri sve detaqe: kolika je bila ~eta, ko je komandovao, koliko ima preìvelih boraca, koga dana se ta~no odigrala bitka... Sve su to veoma va`ni podaci za budu}i Muzej Revolucije... Jesi razumeo? Ne{to sam razumeo, ne{to nisam... Ali idem da proverim!
GRADSKI:
SEKRETAR:
GRADSKI:
SEKRETAR:
Seoski trg ispred tenka. Pored Sekretara i naoruànih partizana stoje postrojeni: Radovan, Mihajlo, Hans, Piter i Franc. MIHAJLO: RADOVAN: SEKRETAR: RADOVAN: SEKRETAR: RADOVAN: SEKRETAR: RADOVAN: SEKRETAR: MIHAJLO: Tata, ho}e li sada da nas streqaju? ]uti i ni{ta ne govori! Gde je ostatak ~ete? Koje ~ete? ête koja je u~estvovala u napadu na tenk! Nema ~ete... Zna~i, samo ste vas petorica preìveli... Ostali su izginuli... Ko je bio komandant ~ete? Ja! Politi~ki komesar? Ja... Ja sam bio politi~ki komesar...
Radovan gurne Mihajla.
Heroji
119
Jeste li imali mine, artiqeriju? Ne, mi smo to golim rukama... Ovo nam je bilo jedino oru`je! (Pokaè staru pu{ku) (Uzme staru Radovanovu pu{ku) Ovo nosim direktno u Muzej... Drugovi seqaci ho}u da vam ~estitam na herojskoj borbi tokom rata! Zahvaquju}i va{em herojskom podvigu o na{em selu }e se daleko ~uti... Ovih pet heroja su golim rukama osvojili neprijateqski tenk... Oni nisu àlili svoje ìvote u surovoj borbi sa mrskim neprijateqem... Malo je primera takvog juna{tva i herojstva u na{oj Revoluciji... Od sada }e na{ kraj sluìti za primer budu}im generacijama... Ali ne zaboravimo nisu oni sam osvojili tenk... Iza wih je stajala Partija... Na{a slavna Komunisti~ka partija...
SEKRETAR: RADOVAN:
SEKRETAR:
Dva seqaka ispod oka gledaju Radovana, nepoverqivo klimaju glavom. I SEQAK: II SEQAK: I SEQAK: II SEQAK: Opet Radovan ne{to zakuvao! [to zakuva sam }e i da pokusa! Od dobre hrane ne boli stomak... Ali od lo{e rakije ume da zaboli glava...
Scena je seoska ulica. Sekretar sa Radovanom i Mihajlom obilaze selo. SEKRETAR: Drugovi, ne mogu da verujem svojim o~ima! Neverovatno: sva okolna sela su spaqena a kod vas ambari puni ìta, struja u svakoj ku}i... Mi smo se borili na dva fronta... Dawu protiv neprijateqa a no}u protiv zaostalosti i siroma{tva... êstitam junaci, iskreno ~estitam... Ovo je ~udo nevi|eno... vi ste na pravom putu u komunizam... Po{teno re~eno: vi ste ve} jednom nogom u komunizmu!
RADOVAN: SEKRETAR:
U {koli. Sekretar u|e u u~ionicu. Deca ustanu da ga pozdrave. SEKRETAR: Sjajno, imate i {kolu i u~iteqa... Odmah organizujte analfabetski te~aj za odrasle... U komunizmu ne}e biti nepismenih!
120
Predrag Peri{i}
PITER: SEKRETAR: PITER: SEKRETAR: PITER: SEKRETAR: PITER: RADOVAN:
Kod nas u selu nema nepismenih... Nema nepismenih... Kako je to mogu}e? Svi znaju da ~itaju i pi{u... Ja ih nau~io... Svi, ba{ svi... Svi i mladi i stari... I onaj gluvi Rade {to ~uva grobqe i on nau~io slova... êstitam, bravo junaci... Deco da ~ujem {ta ste nau~ili... Gete: Jesewa elegija. (Isprepadan) Deco, dosta, dosta Getea!... Znate onu Kraqevi} Marko i Musa Keseyija. Deco, nemojte da se pla{ite... sjajno, sjajno... Dete kako se ti zove{? Fridrih. (Lupi ga po glavi) [ta pri~a{! Fi}a, Fi}a se zove... Na{oj radni~koj klasi }e u budu}nosti trebati mladi koji znaju strane jezike... Bravo, deco, bravo! (Tiho Piteru) U~itequ, da vam kaèm ne{to u poverewu: ruski, forsirajte ruski... To je jezik budu}nosti... To je jezik kojim }e se govoriti u komunizmu... Ruski, naravno, treba u~iti ruski. Ja to isto govorim, niko me ne slu{a! Odlikujem vas ordenom junaka socijalisti~kog rada za postignute uspehe u obrazovawu mladih! êstitam!
Deca u horu po~nu da recituju neku pesmu na nema~kom.
Deca gledaju belo... Neka po~nu da pla~u. SEKRETAR: DETE: RADOVAN: SEKRETAR:
RADOVAN:
Sekretar oka~i Piteru odlikovawe. SEKRETAR:
Sekretar i Radovan idu kroz vo}wak. SEKRETAR: RADOVAN: Sjajan vam je u~iteq... Samo nekako ~udno govori kao da nije iz ovih krajeva? I nije... On je negde, ne znam odakle je do{ao... Nemci su mu ubili roditeqe na wegove o~i... I od tada, on tako govori...
Heroji
121
Franc pruì jednu vo}ku Sekretaru. SEKRETAR: Ukusno, jako ukusno... Druè, mislim da ste apsolutno pogodili ukus i miris na{e radni~ke klase. Radnici }e veoma voleti ovo va{e vo}e... U poverewe, kakvo je ovo vo}e... Ja nikada tako ne{to nisam jeo... Jab{qiv... Na{ originalni proizvod... Dobijen ukr{tawem jabuke i {qive... Zato smo ga i nazvali jab{qiv... Oblik i veli~ina jabuke a ukus {qive... I {to je najva`nije nema ko{tice... Nema ko{tica... niht ko{tica... Zamislite druè Sekretaru, na{i radnici }e mo}i mirno da jedu ovo vo}e ne pla{e}i se da }e polomiti zube...
FRANC:
RADOVAN:
SEKRETAR:
Sjajno druè poqoprivredni~e, sjajno! Ti kora~a{ stopama velikog ruskog nau~nika Mi~urina! Ti }e{ biti novi Mi~urin! U komunizmu vo}e }e samo rasti po drve}u... Mo}i }e da ga ubere ko ho}e... Prika~i Francu odlikovawe. SEKRETAR: Odlikujem te ordenom junaka socijalisti~kog rada za uspehe u razvoju poqoprivrede u duhu socijalizma i komunizma...
Sekretar stoji pored bandere. SEKRETAR: HANS: SEKRETAR: RADOVAN: I struju imate? U svakoj ku}i! Sjajno, drugovi sjajno... Da ~ovek ne poveruje? Sve ste vi ovo napravili sami i to u ratnom okruèwu... Uz neprestane borbe protiv stostruko ja~eg neprijateqa... [to oni preko dana poru{e mi preko no}i izgradimo... I tako... êtiri godine... êtiri duge godine...
SEKRETAR: RADOVAN: SEKRETAR:
U komunizmu u svim na{im selima u gradovima bi}e struje... Narod }e se grejati preko zime jeftino, yabe... Niko ne}e pla}ati struju! I kod nas, na Dunavu i Savi, kao na Dwepru i Volgi diza}e se hidrocentrale do neba... Struja }e te}i kao reka, sama od sebe... Svako }e da uzima koliko mu treba... Sekretar prika~i Hansu odlikovawe.
122
Predrag Peri{i}
SEKRETAR:
Druè, odlikujem te ordenom junaka socijalisti~kog rada za uspehe u razvoju tehnike i elektrike u duhu socijalizma i komunizma...
U ku}i kod Radovana. Sekretar sedi za stolom koji je prepun raznih jela i pi}a. SEKRETAR: Ne mogu da verujem: cela zemqa gladuje a vi rasipate... Ovako se nisam najeo jo{ od pre rata... Pri~a o va{em selu }e jo{ danas oti}i u prestonicu... O vama i va{em uspehu mora da sazna cela zemqa... I ne samo cela zemqa, ceo svet, cela planeta... Ne treba preterivati... Nije to ni{ta... Moèmo mi i boqe! To je pravi komunista i heroj! Osvoji tenk golim rukama, sazida {kolu, uvede struju, opismeni celo selo i kaè: nije to ni{ta, moèmo mi i boqe! Druè, ova tvoja misao }e u}i u sve |a~ke ~itanke. Da budu}e generacije znaju koje su to osobine koje krase pravog komunistu... Ceo svet }e saznati kakva je snaga na{e Partije i {ta smo mi komunisti u stawu da u~inimo... Mi smo ti koji mewaju svet... Od jabuke pravimo {qive i to bez ko{tica... Nema prepreka za nas komuniste! [ta je juna~e? U ~emu je problem!? Druè Sekretaru ima jedan mali problem: u na{em selu nema komunista... Mi nismo organizovani... Kako nema komunista? Tako, nema... Boga mu jebem, to nije mogu}e... Ovo {to ste vi napravili to su mogli da naprave samo komunisti... I ja tako mislim... Ali, mi smo samo seqaci... Ali vi ste sami napravili sve ovo? Mi to sami da napravimo... Ni govora!. Niste sami napravili? Pa ko vam je pomagao? Niko. Niko vam nije pomogao a niste mogli sami da napravite? Ta~no tako...
RADOVAN: SEKRETAR:
Radovan ga gleda klima glavom. SEKRETAR. RADOVAN: SEKRETAR: RADOVAN: SEKRETAR: RADOVAN: SEKRETAR: RADOVAN: SEKRETAR: RADOVAN: SEKRETAR: RADOVAN:
Heroji
123
Pa ko je onda to sve uradio? Mihajlo, stvarno ko je to sve uradio... Nemci... (Stavi mu ruku na usta) Kakvi Nemci? Odakle Nemci? Ne zna dete {ta govori! Ne zna! On je malo zaostao, wega su izbacili iz {kole! Pa ko je sve ovo napravio: sazidao {kolu, opismeni narod, uveo struju u svaku ku}u? Ovaj... Nemam pojma... Ho}ete da kaète: vi ste se probudili jednoga dana i... Ta~no tako... Padao je sneg, ja sam se probudio jednoga dana... I... U selu struja, ambari puni ìta, {kola okre~ena, crkva popravqena... E {to si ti jedan {aqivyija... Drugovi, ~estitam vam na va{im uspesima! Do vi|ewa drugovi, jo{ }emo se mi videti i sresti! @iveli!
SEKRETAR: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN:
SEKRETAR: RADOVAN: SEKRETAR: RADOVAN: SEKRETAR:
Radovan sedi zami{qen. MARIJA: Boè Radovane {ta si se ti sve nalupetao... Sve sam ~ula... [to oni preko dana poru{e mi preko no}i izgradimo... Kao da si ti li~no zidao Skadar na Bojani! @eno bila si u pravu: ni{ta sada ne vredi govoriti! Niko te ne slu{a! Ali {ta da radim, spa{avam ìvu glavu! Lepo smo ìveli dok niko nije znao za nas... [ta }e sada biti kada se sazna? Glava je u pitawu i tvoja i svih nas! Ali svejedno, mawe laì, Bog sve vidi... Lako }u ja sa Bogom... Ali kako da se spasem ovih crvenih |avola!
RADOVAN:
MARIJA: RADOVAN:
Kancelarija sekretara. Sekretar pri|e telefonu, ho}e da telefonira... Odustane, bri{e znoj. O~igledno ne{to ga mu~i... Drì slu{alicu ne usu|uje se da telefonira. U kancelariju bu~no u|e Gradski. GRADSKI: Zdravo druè!
124
Predrag Peri{i}
SEKRETAR:
(Ponizno) Dobar dan druè Gradski!... Kakva ~ast da do|ete ~ak iz grada u na{u varo{... Zamislite, ja se celo jutro premi{qam da vam telefoniram... Pla{io sam se da vas ne uznemiravam, znam da vi imate va`nih poslova... Ma da i meni gori pod nogama... Gradski ga srda~no zagrli i bu~no i qubi. GRADSKI: Ja da nemam vremena za tebe... do|i da te zagrlim ro|eni... Pri~a o na{em selu je ve} stigla do prestonice... Jutros mi je telefonirao... ([apne mu na uvo) SEKRETAR: ON? GRADSKI: On, li~no... Prvo mi se u stvari javi wegova sekretarica, pita: da li je to taj i taj? Ja jedva promucam ime, prezime zaboravim ne mogu da se setim da me ubije{... Onda se javi on li~no... A meni se noge odsekle ne mogu da progovorim... On kaè: Zdravo druè, zdravo juna~ino, kako idu stvari na terenu? Ja ho}u da odgovorim, a ne mogu, steglo mi se grlo, mucam, krkqam kao da me neko davi... A on pomislio kvar na liniji i prekide... Tek tada se ja isprepadam, {ta ako sazna da nije kvar na liniji... Ja gola voda od znoja, kao da sam iza{ao ispod tu{a... (Kine) Navukao sam i kijavicu... Ali to mi je najdraà kijavica u ìvotu... Kroz pet minuta ponovo on zove a ja se ve} pribrao... I zna{ {ta me je pitao, ro|eni? SEKRETAR: [ta? GRADSKI: Da li je ta~no da postoji selo u kome su svi pismeni i gde svaka ku}a ima struju? SEKRETAR: Sve je ta~no... Ja sam se uverio svojim ro|enim o~ima... GRADSKI: I ja sam to rekao... Verujem ja u tvoje izve{taje, ro|eni... A on mi kaè: Veliki Vladimir Ili} Lewin je napisao: Sovjeti plus elektri~na struja to je komunizam. Ja se osmelim i kaèm: struju ve} imamo u selu! A on mi naredi onim wegovim ~eli~no toplim glasom: Odmah formirajte Sovjete... Ono o ~emu sawa pola zemqine kugle vi ste ostvarili, vi ste u komunizmu... Ni{ta lak{e odgovorim ja: odmah }emo formirati sovjete, puno je selo komunista... A on }e: Bravo juna~e, pri~a o va{em selu }e uskoro obi}i celu zemqu... i tu prekide... I telefon po~e da zuji... I kako je tada zujao tako mi i danas zuji u glavi... Kao p~ela da mi je u{la u mozak... Pa zuji li zuji...
Heroji
125
Svaka ~ast, druè Gradski... Ja bih umro od straha da sam bio na va{em mestu! Nije mi bilo lako: znoj se slivao niz mene u potocima... Ispod mene ovolika bara... U|e daktilografkiwa i ne veruje svojim o~ima... Bara vode kao da se kow popi{ao! Jo{ mi se ruke tresu kada pomislim na taj razgovor... Tako se pi{e istorija... Ovaj va{ razgovor u}i }e u |a~ke uybenike... Zna}e ga |aci na pamet... Kao pesmicu... Ja sam siguran u to... Istorija je to moj brajko... Istorija... Struju imamo sada nam je prvi zadatak da formiramo Sovjete... I u komunizmu smo... Ovaj... U ~emu je problem? Ima jedan mali problem... Nema tog problema koji komunisti ne mogu da re{e... Problem je {to u selu nema komunista... Kako nema? Nema... Ni jednog?! Ni jednog... A ko je osvojio tenk? Ko je uveo struju? Ko je podigao {kolu... Ko je opismenio narod? Pojma nemam? Ne igraj se ìvotom... Kako pojma nema{... Jel si pitao? Pitao! I ... Oni su seqaci neuki, neobrazovani... Ne znaju... Ne znaju ko je podigao {kolu, uveo struju u selo, izgradio branu na jezeru... Jesi li ti poludeo? Da nije palo sa neba? Nije... Bog ne postoji... A i da postoji, {to bi dao ba{ wima... To su mogli da urade samo komunisti... I ja tako mislim? To je nau~no dokazano... Komunisti su avangarda radni~ke klase...
SEKRETAR: GRADSKI:
SEKRETAR: GRADSKI:
SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI: SEKRERTAR: GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI:
126
Predrag Peri{i}
SEKRETAR:
Proverio sam vi{e puta: u selu nema ni jednog komuniste... Sve sami kulaci i seqaci... Neprijateqi radnog naroda! Ho}e{ da kaè{ da sada zbog jednog sela treba cela nauka da se promeni... Da ideolozi marksizma i lewinizma nisu u pravu... Na àlost ovo je izgleda neki poseban slu~aj jo{ nepoznat marksisti~koj nauci... Pa kako }emo da formiramo Sovjete... [ta nam vredi ekektri~na struja bez Sovjeta... Propade nam put u komunizam... Toliki uspesi a nema komunista... To nije mogu}e... Smisli ne{to, jebem ti Boga, ina~e zovem streqa~ki stroj i sve }u vas po kratkom postupku uza zid... (Preznojava se) Imam jedan predlog... Predlaì ne{to ina~e ode glava! Da ih primimo u Partiju! Koga? Pa ove {to su osvojili tenk, uveli struju, sazidali {kolu... I stvar je re{ena! Nije re{ena budalo: ako ih primimo u Partiju oni }e biti komunisti od dana kada ih primimo, a velika dela su napravili pre toga... Kako to re{iti? Da im ra~unamo partijski sta` od dana kada su osvojili tenk... Pa kao zbog ratnih uslova nismo mogli ranije... Ali smo jo{ tada doneli odluku... Papiri izgoreli u ratu... Imamo na{e qude koji }e to da potvrde... To nije lo{e, ro|eni moj! Ima ne{to i u toj tvojoj }upi! Ako nema u selu komunista, mi }emo ih stvoriti! Mi smo jedini za to sposobni...
GRADSKI:
SEKRETAR: GRADSKI:
SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI:
SEKRETAR:
GRADSKI:
Dva naoruàna partizana izvode iz ku}e Radovana, Mihajla, Hansa, Franca i Pitera. RADOVAN: Drugovi kuda nas vodite?
I PARTIZAN: Ne smem da kaèm: vojna tajna!
Heroji
127
Zbogom Radovane, zbogom Mihajlo... Zbogom deco... Evo spremila sam vam ne{to preobuke i malo hrane...
MARIJA:
II PARTIZAN: Ne}e im to trebati... MIHAJLO: RADOVAN: MARIJA: Tata, jel nas vode na streqawe? Ne na slikawe! Crni Radovane lepo sam ti ja govorila. Izgubi}e{ glavu zbog svoje gluposti! Nije mi ào tebe, ti si svoje ìveo! @ao mi ove dece! Ja sam sve smislio, ja sam sve organizovao... Ja sam za sve kriv! Mene streqajte, pustite ovu decu... Oni nisu ni{ta krivi...
RADOVAN:
I PARTIZAN: ]uti i napred mar{! Prostorija kod Gradskog. Sve~ano ukra{ena sala. Izme|u dva naoruàna partizana sede: Radovan, Mihajlo, Hans, Franc i Piter... Gradski namesti Radovana i ostale u sredinu sve~ano postavqenog stola. GRADSKI: Dobro do{li, drugovi heroji! âst mi je da se upoznam sa vama... (Rukuje se i qubi sa svakim) Ja vama dugujem jedno veliko izviwewe... Napravili smo veliku gre{ku i ja to javno priznajem kao komunista pred komunistima... Po svojim herojskim delima vi ste odavno ~lanovi na{e slavne Komunisti~ke partije... U du{i ja znam, vi ste svi od ro|ewa komunisti.Jer samo pravi komunisti su mogli da u~ine ono {to ste vi u~inili. Na osnovu izjava svedoka i o~evidaca na partijskom sastanku odrànom 29. XI 41. godine vi ste primqeni u ~lanstvo KPJ... Na àlost papiri su izgoreli u ratu, svedoci izginuli, ali smo se mi potrudili da na|emo nove koji garantuju predhodno izneto... Sa zaka{wewem od ~etiri godine mi vam dodequjemo partijske kwiìce i ponosni smo {to vas primamo u na{e redove...
SEKRETAR:
GRADSKI:
Gradski zapeva Internacionalu. Nemci ga belo gledaju... Radovan ih gurne i oni po~nu da pevaju na nema~kom.
128
U ku}i kod Radovana. Ispred Radovana sede Marija i Jelena. RADOVAN: MARIJA:
Predrag Peri{i}
Moram i vas da primim u Partiju, takva je direktiva... Vi ste porodica heroja! Crni Radovane, sada smo definitivno propali!
U|e Mihajlo, nosi novine. MIHAJLO: Tata, stigle novine iz Beograda... Pogledaj ja, ti i Nemci na naslovnoj strani!
Naslovna strana Borbe. Radovan, Mihajlo i tri Nemca na naslovnoj strani. Ispod naslov Heroji u borbi heroji u miru. Lupa na vratima. RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: Mihajlo vidi ko to lupa! Tata, neki qudi su ovde! [ta ho}e? Ho}e da razgovaraju sa nama? Ti da }uti{... Ti ni{ta da ne govori{... Za{to tata i ja sam heroj! ]uti ako ho}e{ da preìvi{... Ja }u da govorim!
U ku}u upada filmska ekipa sa mladom Novinarkom. NOVINARKA: Mi smo doputovali iz Beograda. Mi smo ekipa Filmskih novosti. Sedite svi zajedno, zagrlite se da vas slikamo... Nalazimo se u ku}i heroja. Oni su golim rukama osvojili tenk, oni su od sela napravili grad... Mnogi bi za ovo selo pomislili da je selo u [vajcarskoj. Ovo selo je kao i selo u [vajcarskoj okruèno brdima i ovde kao i u [vajcarskoj pola godine pada sneg. I ovde kao i u [vajcarskoj seqaci gaje krave. Ali ovo nije selo u [vajcarskoj, ovo je ne{to vi{e, ne{to lep{e. Ovo je na{e selo. Deo na{e Otaybine. Selo se nalazi na putu izme|u Vu~ijeg Dola i Medve|e jaruge. Do skoro niko nije znao da ovo selo i postoji. A danas svi znaju za ovo selo. Dok u drugim delovima zemqe jo{ uvek vlada glad i nesta{ica u ovom selu vlada blagostawe... Svi imaju koliko im treba...
Heroji
129
Svako moè da uzme ìta koliko èli! Svaka ku}a ima struju! Svi u selu su pismeni! Ovde se ìvi kao u komunizmu! Ovo je dom jednog od heroja. Ovo su wegova èna, sin i }erka! Tu su zet o unuci...
Deca pri~aju na nema~kom. Radovan ih uti{ava isprepadan. RADOVAN: Deco }utite {ta vam je {ta ste se raspri~ali! Idite napoqe, igrajte se!
NOVINARKA: Neverovatno, ova deca govore strane jezike. Dok je pola zemqe nepismeno ovde se ve} u~e strani jezici. Ova deca su na{a budu}nost! Na svakom koraku u ovom selu doga|a se ne{to neobi~no! Jel vam bilo teè u ratu ili u miru! Dok ste se borili ili dok ste gradili? RADOVAN: Te{ko je i jedno i drugo! Jedno je mo`da teè od drugoga! Ali i to drugo ume da bude te{ko i prete{ko... A o tre}em i da ne govorim... To ne moè da se izmeri... Sve u svemu bilo je veoma lako i veoma te{ko.... Na po~etku lako na kraju te{ko. A ponekad ume na po~etku da bude te{ko a na kraju lako...
NOVINARKA: A sada }emo da iza|emo na ulicu i da pitamo ne{to nekog slu~ajnog prolaznika. Ispred ku}e prolazi neka zabra|ena starica. Novinarka joj gurne mikrofon pod nos. NOVINARKA: Ho}ete da nam pro~itate {ta ovde pi{e... STARICA: (Sri~e) U Beogradu je ove nedeqe po~eo da se prikazuje film... Bal na vodi sa Ester Vilijams u glavnoj ulozi...
NOVINARKA: Bravo i ova stara èna zna da ~ita i ona je raskrstila sa nasle|em pro{losti, neznawem i nepismeno{}u. Ta~nije i ako je u to te{ko poverovati, u selu nema ni jednog nepismenog stanovnika! Starica vu~e gajtan mikrofona. NOVINARKA: Izvolite, èlite jo{ ne{to da kaète? STARICA: NOVINAR: Mi smo jo{ pre tri meseca u na{em selu u bioskopu gledali Bal na vodi... Pa to je neverovatno... U selu postoji bioskop?
130
Predrag Peri{i}
STARICA:
Naravno da postoji... Ali ja vi{e volim Hemfri Bogarta od Ester Vilijams... Tri puta sam gledala Kazablanku! A {est puta sam gledala Pandorina kutija Georg Vilhelma Pabsta, mnogo volim Frica Langa posebno Nibelunge i Metropolis a Murnoa oboàvam. Zora je moj omiqeni film. U ovom selu sva ~uda su mogu}a... Naravno kada svaka ku}a ima struju i vodovod...
NOVINAR:
U stanu kod Radovana. NOVINARKA: Na po~etku Filmskog ùrnala, specijalna reportaà o jednom selu i trudbenicima ovoga sela koji su na ~elu sa KPJ postigli neverovatne uspehe kojima se divi cela zemqa! Evo tih heroja! To su heroji u ratu i miru... Do ju~e nepoznati a danas slavni u celoj zemqi... Predstavite se na{im gledaocima! RADOVAN: MIHAJLO: PITER: FRANC: HANS: Radovan! Mihajlo, zvani Mi{a... Petar! Frawa! Jovan!
NOVINARKA: Samo ime i ni{ta vi{e... Kakva skromnost... To su osobine pravih heroja... Ni re~i o svojim podvizima u ratu i miru! Dok svi o wima govore oni }ute... Umesto wih govore wihova dela... Imena nisu va`na, poreklo nije va`no, va`na su samo dela... Oni su postali uzor trudbenicima ~itave zemqe... Svi se trude da ih dostignu... Na rir platnu montirane fotografije. Na{i junaci govore na kongresu. Presecaju vrpcu, otvaraju novu fabriku. Drè predavawe deci. Kancelarija sekretara. Sekretar ispred ogledala vezuje kravatu. Mu~i se ne ume da veè ^vor. Zvi`du}e neku revolucionarnu pesmu. Zvoni telefon. SEKRETAR: Halo, ko je to? Halo ne ~ujem vas... Berlin... Koji Berlin? Kako koji? Isto~ni ili Zapadni... Isto~ni, e onda mo-
Heroji
131
èmo da razgovaramo... [ta? Videli ste u novinama slike na{ih heroja... Do{ao glas do Nema~ke o na{im herojima... Dobar glas se daleko ~uje! Ne razumem... Va{ bruder... [ta? Va{ brat? Kakav brat? Nestao za vreme rata... Nemac... Sigurni ste... Sto posto! To je va{ brat... Nemac... Ne moè va{ brat da bude na{ heroj. Moè? Sigurni ste! Na{ heroj, Nemac?! Sekretar samo {to se ne onesvesti... Padne u fotequ, bri{e znoj sa ~ela. Ulazi Gradski. Veoma je veseo i zadovoqan. GRADSKI: Ro|eni, jesi li slu{ao vesti na radiju? Na{i Heroji u Belom dvoru... Mar{al ih odlikovao... Slede}e nedeqe }e odlikovati i nas... Zvali iz Beograda... Idemo u Beli dvor! Ti i ja! Zamisli ti i ja u Belom dvoru! Gardisti, vojna muzika, po~asna paqba... A ja i ti kora~amo po crvenom tepihu. Svi aplaudiraju... A on nas zagrli i kaè: Dobro do{li junaci... Svi se ponosimo vama... I onda nam oka~i orden... Sekretar poku{ava ne{to da kaè, ne moè da do|e do vazduha. GRADSKI: [to si se toliko uzbudio... Zbog odlikovawa? Nije to mala stvar. Potpuno te razumem... Pozli}e ti! Mora{ da se smiri{! Idemo u Beli dvor! Ho}e{ ~a{u vode?[ta ti je? Jesi sre}an? Donosi mu vodu. Sekretar pije jedva do|e do re~i... Zamuckuje dok pri~a. SEKRETAR: Sre}an sam! Ne znam kako da se izrazim! U stvari znam, samo ne znam odakle da po~nem... Da li o kraja ili od po~etka? [ta zapetqava{! Ni{ta te ja ne razumem! Ja ve} vidim: naslovna strana Politike, a mi na naslovnoj strani! A odlikovawa se samo cakle... Ovaj... Zvao je Berlin... Kakav sada Berlin! Ne idemo u Berlin, idemo u Beli dvor! Tebi je radost i sre}a pomutila pamet! Jedna èna kaè da je to wen brat... Nestao za vreme rata... Nemac... Ja mislim da je to nemogu}e ali ona kaè da je mogu}e... [ta lupeta{? Kakav brat, kakav nestao Nemac... Na{ heroj, Nemac... Na{ heroj, Nemac?! Ko to kaè?
GRADSKI:
SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR:
GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI:
132
Predrag Peri{i}
Wegova sestra kaè: To je majn bruder... [ta ti to zna~i? Moj brat... Nemac. Nestao za vreme rata! Videla sliku u novinama i prepoznala ga! Oni su blizanci, kaè, ne moè da pogre{i! (Bri{e znoj sa ~ela) Na{ heroj, Nemac!? Nemogu}e... U stvari, mogu}e! Mnogo su plavi! Mnogo vole da rade. Vidi se odmah da nisu na{i! I ja isto mislim... Uop{te ne li~e na na{e!
GRADSKI:
SEKRETAR:
GRADSKI: Zovi ih da proverimo! Odmah da proverimo! Sekretar okre}e telefon. SEKRETAR: Dovedi mi Heroje, odmah! Sekretar i Gradski nervozno {etaju po kancelariji. GRADSKI: Ro|eni, ako je to {to kaè{ istina... Ne smem ni da pomislim {ta nas ~eka! Visi}emo na prvoj banderi... Ispred Belog dvora! I ti i ja! Ne, ne... To ne moè da bude istina! [efe, popite malo vode... Otrova mi daj... mi{omor mi daj... Boqe da sam sebi presudim, nego da mi na{i sude... I ja ne}u preìveti...
GRADSKI: Propali smo nema nam spasa... Ulaze heroji. Postroje se ispred Sekretara i Gradskog. Na grudima im odlikovawa. GRADSKI: RADOVAN: êstitam heroji! êstitam na odlikovawu. A sada da mi ne{to kaète onako iskreno i drugarski! Ko je ko? Ovaj... Onaj... Mi smo na{i... !
SEKRETAR: Vas is das?! Radovan ga gleda. GRADSKI: RADOVAN: GRADSKI: Ko su ova trojica? Ko su ova trojica? Pa, i oni su na{i!
Na{i? A {to su tako plavi? [to su tako vredni? [to tako pametno gledaju? Uop{te ne li~e na na{e! Gde su nam bile o~i! Nemci? Oni su Nemci? Trojica mladi}a klimaju glavama.
Heroji
133
Ne mogu da verujem. Propali smo! Svr{eno je sa nama! Nemci! Vodi ih da ih vi{e ne gledam. Vrti mi se u glavi... Pa{}u u nesvest! Gde da ih vodim! Uza zid po kratkom postupku! Uza zid! Streqaj! Ne. Ne... êkaj. êkaj! Neprijateq se uvukao u na{e redove... A gde smo mi za to vreme bili? Gde su nam bile o~i? Izdali smo Revoluciju! Streqa}e nas a ne wih! Odlikovawa, govori, slike u novinama!? Nemce smo primili u na{u slavnu Partiju! Nemce odlikovali!? Nemci govorili na kongresu! Nemci predali {tafetu! Drug Mar{al odlikovao Nemce! Moje srce... Vodi ih! Gde da ih vodim? Ne znam ni sam! Vodi ih negde samo da ih ne gledam... Nema nam spasa... Boqe da sami sebi presudimo nego da ~ekamo da do|u po nas... Ne mogu da verujem: Nemci se uvukli u na{e redove da razore sve {to smo mi stvorili! (Izvadi revolver) Ho}e{ li ti prvi ili ja? Pa ovaj, vi ste na vi{em poloàju... Logi~no je da vi budete prvi... Za primer... Ja nikada nisam bio prvi, ja sam uvek bio drugi! (Gura mu revolver u ruku) Ima jedan problem: ako mene nema nasta}e rasulo u na{im redovima a ako tebe nema ne}e niko ni primetiti. Ja }u ti na grobu odràti govor da }e svima udariti suze na o~i. Hvali}u te kao {to te niko u ìvotu nije hvalio... Bi}e{ mnogo vredniji u smrti nego u ìvotu... Hvala, to je velika po~ast za mene... (Gura mu revolver u ruke) Hrabro, herojski... Jedan metak i od izdajnika postaje{ heroj. To ti je jedinstvena prilika u ìvotu! Druè Gradski, nisam ja za heroja, vi ste ro|eni da budete junak, heroj da u|ete u |a~ke ~itanke. Zamislite kakva }e to biti sahrana! Slike u novinama, vesti na radiju, spomenik u centru grada... Spomenik u centru grada, kaè{?
GRADSKI:
SEKRETAR: GRADSKI:
SEKRETAR: GRADSKI: Heroji izlaze. GRADSKI:
SEKRETAR:
Gradski prinese revolver ~elu... Zatim ga brzo spusti. GRADSKI:
SEKRETAR: GRADSKI:
SEKRETAR:
GRADSKI:
134
Predrag Peri{i}
SEKRETAR: GRADSKI:
Na glavnom gradskom trgu... Ja }u se li~no za to postarati! Uzmi da smo mi jedna du{a i jedno telo... [ta si u tom telu ti a {ta sam ja? Ja sam glava a to si rep... Rep! Da, rep... Ali tim repom ja {ibam izdajnike i neprijateqe Revolucije. A glava, {ta radi glava? Misli! A rep {iba! I {ta je tu sada va`nije? Rep! Glava! Evo za primer ja idem prvi... Ali kako }u znati da si ti krenuo za mnom? Obe}avam! Kuda }e rep nego za glavom! Mo`da i nije sve tako crno! Imam ideju... (Brzo skloni revolver) Govori! Mo`da moèmo da spasemo glave... Niko jo{ ni{ta ne zna... (Tiho na{to {apu}e Gradskom na uvo) U kamion... Ne razumem! U kamion pa preko granice... U ti{ini da niko ne sazna... Vratimo ih wihovim ku}ama... @ive ? @ive... Da ne izbije posle neki me|unarodni skandal... A {ta }emo sa ovim na{im, doma}im izdajnicima? (Tiho) Kakvi izdajnici?! Oni ostaju heroji... Jer ako su oni izdajnici i mi smo izdajnici... A ako su oni i daqe heroji... I mi smo heroji... Na more... Po{aqemo ih na more... Pa da u pravu si... Na more... Da na more... More. Po{aqi ih na more... Zasluìli su... Oni su na{i heroji! Neka uìvaju u prirodnim lepotama na{e Otaybine! I jo{ ne{to: skini wihove slike iz Muzeja Revolucije! Stavi na{e slike... I mi smo se borili zar ne... To je bio na{ rat... Revolucija je bila kolektivna stvar.
Sekretar ga gleda. GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI:
SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR:
GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR: GRADSKI: SEKRETAR:
GRADSKI:
Heroji
135
To ste pravilno rekli! To je misao za sve de~ije ~itanke! A ko to zna da li smo se borili ili nismo? Da su se svi borili protiv Nemaca kao {to tvrde ne bi rat trajao ~etiri godine... U pravu si... Nisu oni mogli sami da osvoje tenk, bez na{e pomo}i... I preteralo se sa tim isticawem pojedinaca... Na{a Revolucija je bila kolektivna stvar... Svi smo u~estvovali!
SEKRETAR:
GRADSKI:
Izme|u dva straàra Radovan i Mihajlo. MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: Tata, kuda nas vode? Na more sine... Ti si èleo da vidi{ more, zar ne? More, vide}emo more! Tata, toliko se radujem {to }u videti more... Nikada u ìvotu nisam video more... Ti se ne raduje{? (Tu`no) Radujem se, radujem se... Pliva}emo i kupa}emo se... Kupa}emo se dok se ne podavimo!
RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN:
U selu na trgu okupio se narod. Na sve~anoj tribini Sekretar i Gradski. SEKRETAR: Mi borci ovoga kraja smo u toj neravnopravnoj borbi i uz nad~ove~ansku snagu osvojili ovaj neprijateqski tenk golim rukama... Zato je ovaj tenk i postao simbol borbe naroda ovoga kraja protiv neprijateqa... Dana{wi dan je praznik za sve nas borce jer otvaramo Muzej Revolucije u na{em mestu... Pozivam na{eg najdraèg gosta, prvog sina na{eg naroda i narodnosti da prese~e po~asnu traku i otvori Muzej Revolucije na{eg kraja...
GRADSKI:
Seqaci aplaudiraju. Dva seqaka nepoverqivo klimaju glavom. I SEQAK: II SEQAK: I SEQAK: Ko su ovi? Nemam pojma! Protiv koga su se oni borili?
136
II SEQAK: I SEQAK: II SEQAK: I SEQAK: II SEQAK: I SEQAK: II SEQAK:
Predrag Peri{i}
Ko }e ga znati? A Radovan? Gde je Radovan? Gde su Nemci? Nestali ko da su u zemqu propali! Mo`da negde na nekom drugom mestu grade komunizam! Ko s |avolom tikve sadi... Sam u wih prdi!
Kamenolom. Pada sneg kao i na po~etku drame. Huji vetar. Mihajlo i Radovan u prugastim zatvorskim uniformama tucaju kamen. Ostareli, osedeli izgledaju kao dva starca. RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: Amerikanci su najve}a sila na svetu. Oni su izmislili atomsku bombu! Nisu tata nego Nemci! Kako Nemci? Ako imaju atomsku bombu {to je ne bace na Ameriku? Ne mogu da je bace na Ameriku kada su oni u Americi! Ko je u Americi? Pa Nemci! êkaj Mihajlo da se razumemo: Nemci su u Nema~koj, Amerikanci u Americi! Zar Amerikanci i Nemci nisu bili neprijateqi u ratu? Pa bili su neprijateqi u ratu... Ali sada su prijateqi... Ju~e neprijateqi, danas prijateqi! Kako je to ~udno? [ta je Ajn{tajn: Amerikanc ili Nemac? Amerikanac! Nemac! Kako Nemac kada ìvi u Americi... Nemci su do{li u Ameriku pa izmislili atomsku bombu. On je Nemac koji ìvi u Americi... Nemci su izmislili atomsku bombu i gotovo! Mihajlo, {to si ti jedna prznica... Ho}e{ da jede{, isprì}u jaja! Nisam gladan. A i ta jaja nije snela koko{ka!
MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO:
RADOVAN: MIHAJLO:
Heroji
137
Ho}e{ da kaè{ da ova jaja nije snela koko{ka... Pa i nije... To su ve{ta~ka jaja! Kako sada ve{ta~ka jaja? Ko je sneo ova jaja? Koko{ke nose jaja, moj Mihajlo! To su jaja u prahu... Trumanova jaja! Ko ti je sada pa taj Truman? Tata, Truman je ameri~ki predsednik! Mi jedemo jaja ameri~kog predsednika?! Tata, to su ve{ta~ka jaja u prahu... Koko{ke nose jaja u prahu? Dobro Mihajlo, ni{ta ne razumem, ali u pravu si, ne}u da se raspravqam sa tobom. Mnogo si tvrdoglav! Tata, kada }emo ku}i? Uèleo sam se ku}e! I ja sam sine! Mnogo sam se uèleo na{e ku}e! Sve }e ovo pro}i! I mi }emo se vratiti na{oj ku}i. I sve }emo zaboraviti! Vidi kako je lepo more! Tata, more je daleko, nebo je visoko! Ja ho}u ku}i. Samo da se {to pre vratimo. Tata, kada se vratimo ku}i ne}emo nikada vi{e i}i u planinu! Kada nekoga sretnemo pravi}emo se da ga ne poznajemo! Nikoga ne}emo primiti u ku}u! Ni poznate ni nepoznate! Tako je Mihajlo, ne}emo sa nepoznatima ni razgovarati! Nikada vi{e. Vrati}emo se mili moj jednoga dana. Sigurno }emo se vratiti! Zamisli kako je lepo u na{em selu. Po livadama se {iri miris poqskog cve}a! Drve}e je olistalo... Ptice cvrku}u u zelenim kro{wama! @ito se povija na vetru! Sa vo}ki padaju zreli plodovi! Spavaj mili moj! Neka ti se san spusti na o~i! Sve je to san moj Mihajlo! Sve smo mi to sawali! Ni{ta se nije dogodilo, sve smo sawali! A u snu je sve mogu}e! Spavaj mili moj!!! Sve mogu da nam uzmu osim snova. Sawaj, mili moj!
RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN:
Pauza. MIHAJLO: RADOVAN:
MIHAJLO:
RADOVAN:
Pada sneg. Mihajlo spava. Radovan ga miluje po glavi. Sneg ih polako prekriva dok ne postane sve belo. KRAJ

Predrag Perisic - Heroji

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predrag Perisic - Heroji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predrag Peri{i}

mladi nema~ki vojnici, skoro deca

MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO:

MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: MARIJA:

RADOVAN: JELENA: MARIJA: MIHAJLO:

OFICIR: PUKOVNIK: OFICIR:

PITER: FRANC: HANS:

HANS: PITER: FRANC: PITER:

HANS: FRANC: PITER: HANS: PITER: FRANC:

HANS: FRANC: PITER: FRANC:

Nemci klimaju glavom. RADOVAN: Da vi niste do{li avionom?

Nemci klimaju glavom. RADOVAN: Pa da kako bi po ovom snegu nego avionom!

U{tine ga iz sve snage.

RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO:

Radovan ustaje, obla~i se. MARIJA: RADOVAN: MARIJA:

Mihajlo opipava uniforme, gleda oznake.

MIHAJLO: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MARIJA:

RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA:

Jelena donosi sir i mleko... Mladi Nemci halapqivo jedu.

RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: MIHAJLO: MARIJA: RADOVAN:

RADOVAN: FRANC: MIHAJLO: RADOVAN:

@IVANA: RADOVAN: @IVANA: RADOVAN: @IVANA: RADOVAN: @IVANA:

@IVANA: RADOVAN: @IVANA: RADOVAN:

Piter lo`i vatru... pokrije decu... @ivana ga gleda...

Tako nekako... Samo se to u `ivotu retko dogodi... Ili skoro nikada!

Ispred {tale red seqaka koji ~ekaju za potkivawe. MIHAJLO: HANS:

MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO:

U {talu u|e Jelena.

Hans uzme petrolejku oka~i je o gredu. HANS: JELENA:

HANS: JELENA: HANS: JELENA: HANS:

JELENA: HANS: JELENA: HANS:

FRANC: MILENA: FRANC:

MILENA: FRANC: MILENA: FRANC:

HANS: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO:

MARIJA: RADOVAN: MARIJA:

PITER: @IVANA: PITER: @IVANA: PITER: @IVANA: PITER:

(Trese se od straha) Dra`i su ti Nemci od ro|enog sina!!! U {talu u|e Marija.

MARIJA: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA: RADOVAN: MARIJA:

II SEQAK: I SEQAK: II SEQAK:

Do|u do ku}e u kojoj `ivi Radovan...

RADOVAN: I SEQAK: RADOVAN: I SEQAK:

II SEQAK: I SEQAK: RADOVAN: I SEQAK:

RADOVAN: II SEQAK: RADOVAN: I SEQAK:

RADOVAN: I SEQAK: II SEQAK: RADOVAN: I SEQAK:

RADOVAN: I SEQAK: RADOVAN:

I SEQAK: RADOVAN: I SEQAK: RADOVAN:

FRANC: I SEQAK: II SEQAK: FRANC:

Seqanka mu qubi ruke... SEQANKA:

MILENA: FRANC: MILENA:

FRANC: MILENA: FRANC:

HANS: RADOVAN: HANS: RADOVAN: HANS:

I SEQAK: II SEQAK: RADOVAN: I SEQAK: RADOVAN: II SEQAK: RADOVAN:

MIHAJLO: I SEQAK: RADOVAN: I SEQAK: MIHAJLO:

Seqaci sa Crncem brzo iza|u iz {tale.

Radovan gleda kroz dvogled. RADOVAN: MIHAJLO:

Ceo rat smo pregrmeli gde sada da nastradamo od Italijana!

Italijani bacaju oru`je.

Pop krsti Franca, Pitera i Hansa, zatim ih ven~ava po pravoslavnim obi~ajima...

^uje se pucwava, rafali iz mitraqeza.

RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN:

MARIJA: RADOVAN: MARIJA:

Radovan se opra{ta, qubi se sa svima. Zatamwewe-otamwewe.

KRAJ PRVOG DELA

MIHAJLO: RADOVAN: MIHAJLO: RADOVAN: