Ele ktro

nsk

o iz dan

Zbirka zadataka iz geometrije

je

Ele ktro nsk o iz dan

je

Ele ktro nsk o iz dan

je

Ele ktro nsk o iz dan

je

ZBIRKA ZADATAKA IZ GEOMETRIJE

Sedmo izdanje (tre ci put ponovljeno cetvrto izdanje)

Ele ktro

Matemati cki fakultet Beograd, 2007

nsk

o iz dan

Predrag Jani ci c

je

ZBIRKA ZADATAKA IZ GEOMETRIJE

Izdava c: Matemati cki fakultet, Studentski trg 16, Beograd Za izdava ca: dr Aleksandar Lipkovski

Recenzenti: dr Zoran Lu ci c, vanredni profesor Matemati ckog fakulteta u Beogradu Milan Mitrovi c, profesor Matemati cke gimnazije u Beogradu Priprema za stampu, crte zi i korice: dr Predrag Jani ci c

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 514.12/.13(075.8)(076)

Ele ktro
Tira z 200. ISBN 86-7589-031-1 a) Geometrija - Zadaci COBISS.SR-ID 108403468 c 2003. Matemati cki fakultet u Beogradu. ISBN 86-7589-031-1

JANIQI , Predrag Zbirka zadataka iz geometrije / Predrag Jani ci c. 4. izd. Beograd : Matemati cki fakultet, 2003 (Beograd : Skripta Internacional). 171 str. : graf. prikazi ; 24 cm

Sva prava zadr zana. Nijedan deo ove publikacije ne mo ze biti reprodukovan niti sme sten u sistem za pretra zivanje ili transmitovanje u bilo kom obliku, elektronski, mehani cki, fotokopiranjem, smanjenjem ili na drugi na cin, bez prethodne pismene dozvole izdava ca.

nsk

Prvo izdanje 1997. Drugo izdanje 1998. Tre ce izdanje 1999. Cetvrto izdanje 2003. Peto izdanje (ponovljeno cetvrto izdanje) 2004. Sesto izdanje (drugi put ponovljeno cetvrto izdanje) 2005. Sedmo izdanje (tre ci put ponovljeno cetvrto izdanje) 2007.

o iz dan

Autor: dr Predrag Jani ci c, docent Matemati ckog fakulteta u Beogradu

je

Predgovor

Ele ktro

Zbirka koja je pred vama sadr zi zadatke sa pismenog dela ispita iz predmeta Osnovi geometrije sa druge godine studija na Matemati ckom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Namenjena je studentima Matemati ckog fakulteta, ali nadam se da mo ze biti korisna i svima ostalima koji izu cavaju geometriju. U pisanju zbirke rukovodio sam se potrebom da, pored zbirki iz geometrije sa velikim brojem zadataka i, uglavnom, samo idejama za njihovo re savanje, postoji i zbirka sa detaljno re senim zadacima (na ra cun njihovog broja). U pisanju re senja trudio sam se da se pribli zim te sko dosti znom idealu potpuno precizno i detaljno re senih geometrijskih zadataka, pri cemu nivo preciznosti nekih od re senja prevazilazi nivo koji se o cekuje na pismenom ispitu. Zbirka sadr zi re sene zadatke sa trideset ispitnih rokova. U svakom od ispitnih rokova, prvi zadatak je iz euklidske planimetrije, drugi iz euklidske konstruktivne geometrije, tre ci iz euklidske stereometrije i cetvrti iz apsolutne ili hiperboli cke geometrije. Za razliku od prethodnih izdanja, u ovom izdanju zadaci su grupisani po oblastima i, koliko je to bilo mogu ce, podoblastima, a onda od lak sih ka te zim (a ne po ispitnim rokovima). Zahvaljuju ci tome, zbirka sada mo ze da se koristi ne samo za proveru znanja, ve c i kao metodi cka zbirka (jer zbama iz predmeta Osnovi pokriva gotovo sve sadr zaje koji se obra uju na ve geometrije). Novina je i dodatak sa zadacima sa svih ispitnih rokova iz perioda kada sam u cestvovao u odr zavanju pismenog dela ispita (od junskog ispitnog roka 1994. godine do aprilskog ispitnog roka 2002. godine). Za zadatke sa prvih trideset od tih rokova u zagradama je naveden redni broj re senja u ovoj zbirci. U okviru tih trideset rokova cetiri zadatka su ponovljena, pa zbirka sadr zi ukupno sto sesnaest re senih zadataka. U odnosu na prethodno izdanje napravljeno je i nekoliko ispravki. Deo zadataka iz ove zbirke je originalan, a preostali su preuzeti iz mno stva izvora od kojih su naj ce s ce kori s ceni ud zbenik za predmet Osnovi geometrije: Zoran Lu ci c: Euklidska i hiperboli cka geometrija (Grati i Matemati cki fakultet, Beograd 1994) i srednjo skolski ud zbenik Dragomir Lopandi c: Geometrija za III razred usmerenog obrazovanja (Nau cna knjiga, Beograd 1984). Crte ze sam napravio kori s cenjem svog paketa gclc (paket gclc dostupan je na adresi www.matf.bg.ac.yu/~janicic/gclc). U izboru i re savanju zadataka za pismene ispite u cestvovali su i dr Zoran c, mr Miljan Kne zevi c i Milan Lu ci c, dr Dragoslav Ljubi c, dr Sr an Vukmirovi Mitrovi c, u cestvuju ci time i u kreiranju ove zbirke, na cemu im najtoplije zah-

nsk

o iz dan
1

je

Beograd, septembar 2003.

Ovo, sedmo izdanje zbirke je elektronsko i besplatno dostupno sa Internet adrese www.matf.bg.ac.yu/~janicic. Nadam se da ce tako biti pristupa cno jo s sirem krugu potencijalnih citalaca.

nsk
2

Predgovor sedmom izdanju

Beograd, januar 2007.

Ele ktro

o iz dan
Autor Autor

valjujem. Pored toga, dr Zoran Lu ci c i Milan Mitrovi c su, kao recenzenti, nizom izuzetno korisnih sugestija, ideja i predlo zenih re senja uticali na kvalitet zbirke. Zahvaljujem i mnogobrojnim studentima koji su svojim originalnim re senjima, pitanjima i sugestijama na casovima ve zbi i na pismenim ispitima iz predmeta Osnovi geometrije uticali na ovu zbirku. Dragocenu pomo c pru zili su mi studenti koji su mi ukazali na gre ske na cinjene u prethodnim izdanjima zbirke, a posebno Ivana Mijajlovi c, Miroljub Lili c, Milo s Utvi c i Mladen Adamovi c. Zahvaljujem i svima koji su me podstakli da pripremim ovo, novo izdanje zbirke.

je

Zadaci
Planimetrija

1. Neka je ABC proizvoljan trougao i neka su ta cke D, E i F takve da su trouglovi ADB , BEC , CF A pravilini i pri tome su ta cke D i C sa raznih strana prave AB , ta cke A i E su sa raznih strana prave BC , ta cke B i F su sa raznih strana prave AC . Dokazati da su du zi AE , BF i CD me usobno podudarne.

3. Neka je K sredi ste te zi sne du zi CC1 trougla ABC i neka je M prese cna ta cka pravih AK i BC . Dokazati da va zi CM : M B = 1 : 2. 4. Dokazati da ve coj ivici trougla odgovara manja te zi sna du z i obratno. 5. Neka je ta cka E izme u temena A i B kvadrata ABCD. Simetrala ugla CDE se ce ivicu BC u ta cki K . Dokazati jednakost AE + KC = DE .

Ele ktro

6. Bisektrisa unutra snjeg ugla kod temena B trougla ABC se ce prave B1 C1 i B1 A1 (ta cke A1 , B1 i C1 su sredi sta ivica BC , AC i AB ) u ta ckama A2 i C2 . Dokazati da su prave AA2 i CC2 upravne na bisektrisi unutra snjeg ugla kod temena B i da va zi B1 A2 = B 1 C2 . 7. U euklidskoj ravni dat je pravougaonik ABCD takav da je AB = 3BC . Ako su E i F ta cke ivice AB takve da je AE zi = EF = F B dokazati da va AED + AF D + ABD = 2 .

8. Ako je visina jednakokrakog trapeza jednaka h, a povr sina h2 , dokazati da su njegove dijagonale me usobno normalne. 9. Neka su ta cke P i Q izme u temena A i B , odnosno B i C kvadrata ABCD takve da va zi BP cka H podno zje normale iz ta cke B = BQ. Ako je ta na pravoj P C , dokazati da je ugao DHQ prav.

10. Neka je ABCD konveksan tetivni cetvorougao cije su dijagonale me usobno upravne (i seku se u ta cki E ). Dokazati da prava koja sadr zi ta cku E i 3

nsk

2. U trouglu ABC sa pravim uglom kod temena A, ta cka D je podno zje visine iz temena A, ta cka E je sredi ste du zi DC , a ta cka F je sredi ste du zi AD. Dokazati da va zi BF AE .

o iz dan

je

11. Dat je trougao ABC i ta cka D na du zi BC . Ako su O1 i O2 sredi sta opisanih krugova trouglova ABD i ACD, dokazati da su trouglovi ABC i AO1 O2 sli cni. 12. U ravni su dati krug k , prava p koja ga dodiruje i ta cka M koja pripada pravoj p. Odrediti skup svih ta caka P koje zadovoljavaju slede ci uslov: postoje ta cke Q i R koje pripadaju pravoj p, takve da je M sredi ste du zi QR i da je k upisani krug trougla P QR. 13. Dokazati da su kolinearna podno zja normala iz ta cke A na simetralama unutra snjih i spolja snjih uglova kod temena B i C trougla ABC .

14. U krug je upisan trougao ABC . Ta cke M , N i P su sredi sta l ukova BC , CA i AB (ta cke M i A, N i B , P i C nalaze se sa raznih strana pravih BC , AC , AB ). Tetiva M N se ce ivicu BC u ta cki K , a tetiva N P se ce ivicu AB u ta cki L. Dokazati da su prave KL i AC paralelne.

1 (AB + AC ). Neka su ta cke M i N 16. U trouglu ABC va zi BC = 2 sredi sta ivica AB i AC i neka je l opisani krug trougla AM N . Dokazati da sredi ste upisanog kruga trougla ABC pripada krugu l.

Ele ktro
P
BXP

17. Neka je u trouglu ABC ta cka A1 sredi ste ivice BC , a ta cka E presek bisektrise unutra snjeg ugla BAC i prave BC . Opisani krug k trougla AEA1 se ce ivice AB i AC u ta ckama F i G. Dokazati da va zi BF = CG. 18. Dokazati da se u jednoj ta cki seku prave od kojih svaka sadr zi po jedno teme trougla i razla ze obim tog trougla na dva jednaka dela. 19. Ta cka P pripada unutra snjosti trougla ABC . Ako su X , Y i Z redom prese cne ta cke pravih AP i BC , BP i AC , odnosno CP i AB , dokazati da va zi: P
CY P

nsk
P
AZP

15. Neka je ABC trougao takav da je AB > AC , neka je A1 sredi ste ivice BC i neka su ta cke P i Q ta cke pravih odre enih ivicama AB i AC takve da va zi B (A, P, B ), B (C, A, Q) i AP cki = AQ. Ako se prave AA1 i P Q seku u ta R, dokazati da va zi RP AC = . RQ AB

20. Dokazati da je prava odre ena visinom AD trougla ABC radikalna osa krugova ciji su pre cnici te zi sne du zi BB1 i CC1 tog trougla. 21. Neka je ta cka E takva da je prava AE paralelna dijagonali BD paralelograma ABCD. Dokazati da su prave AB, AD, AC i AE harmonijski spregnute.

o iz dan
=P
CP X

upravna je na pravoj CD sadr zi sredi ste ivice AB .

AP Y

je
BP Z

23. U ravni su data dva kruga l1 i l2 koja se seku. Krug k1 dodiruje spolja krugove l1 i l2 , krug k2 dodiruje spolja krugove l1 , l2 i k1 , krug k3 dodiruje spolja krugove l1 , l2 i k2 , itd. Dokazati da su krugovi k1 , k2 , k3 , . . . normalni na nekoj pravoj ili na nekom krugu.

24. Krug k1 pripada unutra snjosti kruga k2 i krug l1 dodiruje krugove k1 i k2 . Krug li+1 (i > 1) dodiruje krugove li , k1 i k2 . Ako postoji krug ln takav da dodiruje krug l1 , dokazati da takav krug postoji bez obzira na izbor kruga l1 . 25. Ako neka gura euklidske ravni ima ta cno dve ose simetrije, onda je ona centralno simetri cna. Dokazati.

26. Dokazati da je skup koji se sastoji iz koincidencije I , svih translacija T euklidske ravni i svih centralnih simetrija S te iste ravni, nekomutativna grupa u odnosu na operaciju proizvoda izometrija.

28. U eukldiskoj ravni dat je trougao ABC . Neka su B i C ta cke pravih AB i AC takve da je B (A, B, B ) i B (A, C, C ). Ako je Pa ta cka u kojoj spolja upisani krug koji odgovara temenu A dodiruje ivicu BC tog trougla, dokazati da va zi RC, C CB RA, BAC RB, CBB = SPa .

Ele ktro
Konstruktivni zadaci

29. Neka je ABC pravougli trougao sa pravim uglom kod temena A, neka je AKLB kvadrat takav da su ta cke K i C sa raznih strana prave AB i neka je ACP Q kvadrat takav da su ta cke P i B sa raznih strana prave AC . Ako je ta cka S sredi ste du zi LP , dokazati da je trougao BCS jednakokraki i pravougli. 30. U ravni su date tri razne ta cke A, B i C i uglovi , i manji od opru zenog ugla. Odrediti kada je kompozicija I = RC, RB, RA,

rotacija, translacija odnosno koincidencija (uglovi , i su isto orijentisani).

31. Na pravoj odre enoj ivicom AB pravougaonika ABCD konstruisati ta cku E takvu da su uglovi AED i DEC podudarni. 32. Konstruisati trougao trima datim du zima. ABC takav da su mu te zi sne du zi podudarne

nsk
5

27. Ako je H ta cka koja pripada unutra snjosti paralelograma ABCD takva da je zbir uglova AHB i CHD jednak zbiru dva prava ugla, dokazati da su uglovi HAB i HCB podudarni.

o iz dan

22. Neka je O sredi ste opisanog kruga trougla ABC . Ako su B i C ta cke polupravih AB i AC takve da je AB AB = AC AC , dokazati da va zi B C AO.

je

34. Konstruisati kvadrat ABCD takav da date ta cke P , Q, R, S budu izme u njegovih temena A i B , B i C , C i D, D i A, respektivno.

35. Dat je pravilan trougao ABC . Neka je ta cka O sredi ste opisanog kruga trougla ABC i neka je P ta cka du zi OC . Konstruisati pravilan trougao XY Z upisan u trougao ABC takav da ta cke X , Y i Z pripadaju redom ivicama BC , CA i AB i da ivica XY sadr zi ta cku P . 36. Konstruisati trougao ABC takav da su mu ivica BC , polupre cnik upisanog kruga i polupre cnik opisanog kruga podudarni redom datim du zima a, i r. 37. Date su tri nekolinearne ta cke A1 , S i E . Konstruisati trougao ABC takav da je ta cka A1 sredi ste ivice BC , ta cka S sredi ste upisanog kruga, a E ta cka u kojoj bisektrisa unutra snjeg ugla BAC se ce ivicu BC .

39. Konstruisati trougao ABC takav da su sredi sta opisanog kruga, upisanog kruga i spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A tog trougla tri date ta cke O, S i Sa . 40. Konstruisati trougao ABC takav da mu je zbir stranica AB i AC jednak datoj du zi d, a polupre cnici spolja upisanih krugova koji odgovaraju temenima B i C podudarni datim du zima b i c . 41. Konstruisati ta cke P i Q redom na ivicama AC i BC trougla ABC P Q takve da va zi AP = QB. =

Ele ktro
6

42. Dat je trougao ABC i o star ugao . Konstruisati romb P QRS takav da njegova temena P i Q pripadaju ivici AB , teme R ivici BC , teme S ivici CA i da je njegov unutra snji ugao SP Q podudaran datom uglu . 43. Konstruisati trougao ABC takav da mu je zbir unutra snjih uglova kod temena A i B jednak datom uglu , zbir unutra snjih uglova kod temena A i C jednak datom uglu , a zbir polupre cnika opisanog i upisanog kruga jednak datoj du zi d.

44. Konstruisati trougao ABC takav da su mu te zi sne du zi BB 1 i CC1 podudarne redom datim du zima tb i tc , a ugao BAC podudaran datom uglu .

nsk

38. Date su tri nekolinearne ta cke A1 , Sa i E . Konstruisati trougao ABC takav da je ta cka A1 sredi ste ivice BC , ta cka Sa sredi ste spolja upisanog kruga koji dodiruje ivicu BC i E ta cka u kojoj simetrala unutra snjeg ugla kod temena A se ce ivicu BC .

o iz dan

33. Konstruisati trougao ABC takav da su mu tri date nekolinearne ta cke Sa , Sb i Sc sredi sta spolja upisanih krugova.

je

46. Konstruisati trougao ABC takav da mu je ivica BC podudarna datoj du zi a, odnos ivica AC i AB jednak odnosu datih du zi m i n i razlika unutra snjih uglova kod temena B i C jednaka uglu . 47. Konstruisati tetivni cetvorougao takav da su mu ivice podudarne datim du zima.

48. Dat je trougao ABC i ta cke Q i R koje su izme u njegovih temena B i C , odnosno A i C . Konstruisati sve ta cke P takve da pripadaju pravoj AB i da va zi BQ CR AP = QC RA P B .

49. Konstruisati trougao ABC takav da je datoj du zi la podudarna du z AE , gde je E prese cna ta cka ivice BC i bisektrise unutra snjeg ugla trougla kod temena A i da su rastojanja temena B i C od te bisektrise jednaka redom merama datih du zi m i n. 50. Konstruisati trougao ABC takav da je datoj du zi la podudarna du z AE , gde je E prese cna ta cka ivice BC i bisektrise unutra snjeg ugla trougla kod temena A i da su ivica BC i visina AA podudarne datim du zima a i ha . 51. Konstruisati trougao ABC takav da su njegova visina koja odgovara temenu A, polupre cnik upisanog kruga i ivica BC podudarne redom datim du zima ha , i a. 52. U euklidskoj ravni data je ta cka A i razli citi krugovi k1 i k2 koji je ne sadr ze. Konstruisati krug k koji sadr zi ta cku A i dodiruje krugove k1 i k2 .

Ele ktro
7

53. Konstruisati krug k koji sadr zi dve date ta cke A i B i se ce dati krug l pod datim uglom (ta cke A i B ne pripadaju krugu l; 2 ). 54. U ravni su dati prava s i dva kruga k1 i k2 . Konstruisati kvadrat ABCD takav da mu temena A i C pripadaju pravoj s, a temena B i D krugovima k1 i k2 . 55. U ravni je dato pet ta caka P1 , P2 , P3 , P4 i P5 . Konstruisati u toj ravni petougao A1 A2 A3 A4 A5 takav da su ta cke P1 , P2 , P3 , P4 , P5 sredi sta ivica A1 A2 , A2 A3 , A3 A4 , A4 A5 , A5 A1 respektivno.

56. Neka su M i N dve razli cite ta cke koje pripadaju o strom uglu pOq . Konstruisati na polupravoj p ta cku X takvu da va zi XY = XZ , gde su Y i Z prese cne ta cke prave q sa pravama XM i XN redom. 57. Dati su u ravni krug k (O, r), dve ta cke P i Q i ugao w. Konstruisati ta cke X i Y takve da pripadaju krugu k i da va zi P X QY i XOY = w.

nsk

o iz dan

45. Data su u ravni dva kruga k1 i k2 , koji se seku u dvema ta ckama P i Q i du zi m i n. Konstruisati pravu s koja sadr zi ta cku P i se ce krugove k1 i k2 u ta ckama X i Y takvim da je P X : P Y = m : n.

je

59. Konstruisati trougao ABC takav da su date nekolinearne ta cke O a , Ob i Oc sredi sta kvadrata konstruisanih spolja nad njegovim ivicama BC , CA i AB .

Stereometrija

60. Dokazati da je u svakoj poliedarskoj povr si broj pljosni sa neparnim brojem ivica paran.

61. Neka su M , N , P i Q razli cite ta cke neke ravni takve da je ta cka S prese cna ta cka prave odre ene ta ckama M i N i prave odre ene ta ckama P i Q cka van ravni takva da je i pri tome va zi M S = QS . Ako je A ta = NS i PS AM = AN i AP = AQ, dokazati da je prava AS normalna na ravni . 62. Ako su P i Q redom ta cke mimoilaznih pravih p i q euklidskog prostora takve da je prava P Q normalna na pravama p i q , dokazati da je du z P Q kra ca od svih ostalih du zi koje spajaju ta cke pravih p i q . 63. U prostoru su date ta cke A, B , C i D. Ako su uglovi ABC , CDA i DAB pravi, dokazati da su ta cke A, B , C i D koplanarne.

nsk

64. U prostoru su date ta cke A i B i prava l. Odrediti ravan takvu da ona sadr zi ta cku B i da podno zje normale iz ta cke A na ravni pripada pravoj l.

Ele ktro
8

65. Tri sfere imaju zajedni cku ta cku P , pri cemu nijedna prava koja sadr zi ta cku P nije zajedni cka tangenta za sve tri sfere. Dokazati da te sfere imaju bar jo s jednu zajedni cku ta cku.

66. Sfera koja sadr zi temena A, B, C tetraedra ABCD se ce ivice AD, BD, CD u ta ckama A , B , C . Dokazati da je ravan odre ena ta ckama A , B i C paralelna tangentnoj ravni na opisanu sferu tetraedra ABCD u ta cki D. 67. Za date ta cke A i B i date du zi m i n, odrediti skup ta caka X euklidskog . prostora takvih da je AX : BX = m : n i AXB = 2 68. Date su dve paralelne ravni i i ta cka A takva da su ta ta cka i ravan sa raznih strana ravni . Odrediti skup svih ta caka D za koje prava AD se ce ravni i u ta ckama B i C takvim da va zi H(A, B ; C, D). 69. Sve cetiri pljosni tetraedra ABCD su o strougli trouglovi. Oko svake njegove pljosni opisan je krug. Ako sva cetiri kruga imaju podudarne polupre cnike, dokazati da su sve cetiri pljosni tetraedra podudarni trouglovi.

o iz dan
BCD,

58. Dati su u ravni krug k (O, r), dve ta cke P i Q i dva ugla i . Konstruisati na krugu k ta cke X i Y takve da su orijentisani trouglovi OP X i OQY istosmerni i da va zi XOY = i OP X OQY = .

je

71. Ako ravan se ce tetraedrsku povr s ABCD, onda je taj presek paralelogram ako i samo ako je ravan paralelna sa dvema naspramnim ivicama tetraedra. Dokazati.

72. Neka je ABCD pravilan tetraedar i neka je D podno zje visine koje odgovara temenu D. Ako je E sredi ste du zi DD , dokazati da su uglovi AEB , BEC i CEA pravi.

73. Ako se seku u jednoj ta cki prave koje sadr ze temena A, B , C , D tetraedra ABCD i normalne su, redom, na pljosnima B C D , C D A , D A B , A B C tetraedra A B C D , dokazati da se u jednoj ta cki seku i prave koje sadr ze temena A , B , C , D tetraedra A B C D i normalne su, redom, na pljosnima BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD. 74. U euklidskom prostoru data je kocka ABCDA1 B1 C1 D1 (paralelne su ivice AA1 , BB1 , CC1 i DD1 ). Na pljosnima BCC1 B1 i ADD1 A1 odrediti redom ta cke E i F takve da zbir AE + EF + F C1 bude najmanji mogu ci. 75. Dokazati da je kompozicija tri ravanske reeksije kojima su osnove cnim pljosnima trostrane prizme ABCA B C zadate u euklidskom odre ene bo prostoru klizaju ca reeksija tog prostora.

76. Dokazati da je u prostoru E 3 kompozicija sastavljena od tri ravanske reeksije kojima su osnove , , odre ene pljosnima triedra Oabc osnorotaciona reeksija. Odrediti osnovu i osu te osnorotacione reeksije.

Ele ktro
9

77. Dokazati da je kompozicija sastavljena od cetiri ravanske reeksije euklidskog prostora kojima su osnove odre ene bo cnim pljosnima cetvorostrane piramide osna rotacija tog prostora i odrediti osu te osne rotacije.

78. U euklidskom prostoru data je kocka ABCDA B C D (paralelne su ivice AA , BB , CC i DD ). Neka je ravan A BC , ravan koja sadr zi pravu A B i normalna je na ravni i neka je simetralna ravan du zi A C . Ako je I kompozicija S S , odrediti I 96 (A ). 79. U euklidskom prostoru E 3 dat je paralelogram ABCD. Odrediti tip izometrijske transformacije I = SDA SCD SBC SAB ,

gde su SAB , SBC , SCD , SDA osne reeksije prostora E 3 ? 80. Neka je ABCD tetraedar u euklidskom prostoru i neka su ta cke P , Q, R, S sredi sta njegovih ivica AB , AC , DB , DC . Odrediti tip izometrije I = SRS SBC SP Q (SRS , SBC i SP Q su osne reeksije prostora).

nsk

o iz dan

70. U prostornom cetovorouglu ABCD naspramne stranice su podudarne stima dijagonala (AB = BC ). Dokazati da je prava odre ena sredi = CD, AD cetvorougla ujedno i njihova zajedni cka normala.

je

82. U euklidskom prostoru odrediti dve mimoilazne prave x i y takve da prave Sx (y ) i Sy (x) budu koplanarne.

83. Ako su S , S ravanske reeksije i SC centralna reeksija prostora, dokazati da kompozicija S SC S predstavlja neku centralnu reeksiju SD ako i samo ako su ravni i me u sobom paralelne.

84. Ako su SA i SB dve razne centralne reeksije i S ravanska reeksija euklidskog prostora, dokazati da je kompozicija SB S S A

neka ravanska reeksija S ako i samo ako je AB .

85. Neka su ta cke M , N , P , Q, R i S redom sredi sta ivica AB , BC , CA, AD, BD i CD tetraedra ABCD. Dokazati: SR S S S Q S P S N S M = T
2M S

gde je S ta cka simetri cna ta cki S u odnosu na ta cku R. 86. Date su u euklidskom prostoru dve podudarne sfere 1 i 2 i dve ta cke zi P1 i P2 . Konstruisati dve me usobno paralelne ravni 1 i 2 od kojih prva sadr ta cku P1 i dodiruje sferu 1 , a druga sadr zi ta cku P2 i dodiruje sferu 2 .

Ele ktro
Hiperboli cka i apsolutna geometrija

87. Ako je s data prava normalna na datoj ravni i ako je dati ugao, odrediti skup ta caka euklidskog prostora takav da mu ta cka S pripada ako i samo ako je S sredi ste neke du zi AA takve da je R,s, (A) = A .

je, u euklidskom prostoru, proizvod dvaju zavojnih poluobrtanja 88. Sta ako su njihove ose dve mimoilazne prave?

89. Dokazati da je du z odre ena sredi stem hipotenuze i temenom pravog ugla pravouglog trougla hiperboli cke ravni manja od polovine hipotenuze.

90. U hiperboli ckoj ravni dat je pravougli trougao ABC (AB BC ). Ako su C1 i B1 sredi sta ivica AB i AC , dokazati da prava B1 C1 nije upravna na pravoj AB . 91. Dokazati da su Lambertovi cetvorouglovi hiperboli cke ravni ABCD i A B C D sa o strim uglovima kod temena D i D me usobno podudarni ako je AD = A D i BC =BC.

nsk
10

o iz dan
,

81. Dokazati da je kompozicija parnog broja osnih reeksija euklidskog prostora kojima su ose upravne na nekoj ravni translacija ili koincidencija.

je

93. Dokazati da su Sakerijevi cetvorouglovi ABCD i A B C D sa osnovicama AB i A B me usobno podudarni ako je CD =BC. = C D i BC

94. Dokazati da u hiperboli ckoj ravni za tri nekolinearne ta cke A, B i C va zi BC 1 < ( ABC + BCA + CAB ) . 2 2

95. Ako su u hiperboli ckoj ravni ta cke A, B i C tri razne neke prave l i O ta cka izvan te prave, dokazati da sredi sta du zi OA, OB i OC ne pripadaju jednoj pravoj.

96. U hiperboli ckoj ravni date su paralelne prave p i q . Odrediti skup ta caka zja normala iz ta cke A A takvih da je ugao P AQ prav, gde su P i Q podno redom na pravama p i q . 97. Odrediti polupre cnik kruga upisanog u asimptotski trougao hiperboli cke ravni kojem su sva tri temena nesvojstvena.

98. Neka je ABC trougao hiperboli cke ravni kojem je ugao C prav. Ako je ABC = (b ), CA = b, AB = c, i ako va zi b < c, dokazati jednakost CAB = (c b ) (b). 99. Neka je ABC trougao hiperboli cke ravni kome je ugao Ako je BAC = (x) i ABC = (y ), dokazati da va zi (x AC ) + (BC + y ) = . 2 BCA prav.

Ele ktro
11

100. Neka je ABC trougao hiperboli cke ravni kojem je ugao kod temena C prav. Ako je BAC = (a ), ABC = (b ), BC = a, CA = b, dokazati da va zi (b a) + (b + a ) = /2. 101. Ako dva asimptotska trougla hiperboli cke ravni kojima su sva temena nesvojstvena imaju jednu ivicu zajedni cku, odrediti sve izometrije kojima se jedan preslikava na drugi.

102. Neka je ABCD cetvorougao hiperboli cke ravni takav da je poluprava AB paralelna sa polupravom DC , poluprava AD paralelna sa polupravom BC i AB zi CB = AD. Dokazati da va = CD.

103. Neka je ABCD cetvorougao hiperboli cke ravni takav da je poluprava AB paralelna sa polupravom DC , poluprava AD paralelna sa polupravom BC zi AC BD. i AB = AD. Dokazati da va

104. U hiperboli ckoj ravni dat je trougao ABC takav da je AB = AC . Ako su P i Q sredi sta ivica AB i AC , dokazati da je izometrija SA SP Q SBC

nsk

o iz dan

92. Dokazati da su dva Sakerijeva cetvorougla hiperboli cke ravni ABCD i A B C D sa osnovicama AB i A B me usobno podudarni likovi ako je CD = C D i BCD = BCD.

je

105. Ako je ABC trougao hiperboli cke ravni, dokazati da je kompozicija T T T rotacija RA, , gde je defekt tog trougla.
CA BC AB

106. U hiperboli ckoj ravni dat je trougao ABC i ta cke A1 , B1 i C1 koje su sredi sta ivica BC , AC i BA. Dokazati da je kompozicija SB1 S A 1 S C 1

rotacija oko ta cke A za ugao koji je jednak zbiru uglova trougla

107. U hiperboli ckom prostoru date su cetiri nekoplanarne ta cke A, B , C i D. Odrediti tip izometrije T
2DA

2CD

108. Neka su u hiperboli ckoj ravni date prave a, b i n. Da li postoji prava koja pripada pramenu X (a, b) i normalna je na pravoj n ?

110. U hiperboli ckoj ravni, ta cke A i B su dodirne ta cke tangenti a i b oricikla o i va zi a b. Izra cunati du zinu AB . 111. Neka su u hiperboli ckoj ravni prave a, b, c i d tangente oricikla o u ta ckama A, B, C i D takve da je a b i c d. Ako je K prese cna ta cka pravih c i d, dokazati da va zi AB = 2CK .

Ele ktro
12

112. Ako je visina ekvidistante u hiperboli ckoj ravni ve ca od nule, onda ta ekvidistanta nije prava. Dokazati.

113. Neka su b, c i d prave jednog pramena apsolutne ravni i A ta cka te ravni koja im ne pripada. Ako su B , C i D podno zja upravnih iz ta cke A na pravama b, c i d, a B , C i D podno zja upravnih iz ta cke A na pravama CD, DB i BC , dokazati da su ta cke B , C i D kolinearne. 114. Ako se u apsolutnom prostoru neka sfera i neka episfera seku (a ne dodiruju), onda je njihov presek krug. Dokazati.

115. U Poenkareovom disk modelu hiperboli cke ravni date su hprava a i hta cka A. Odrediti hpravu n koja je u smislu modela normalna na hpravoj a. Odrediti

116. U Poenkareovom disk modelu date su hta cke A i B . hta cku C takvu da je htrougao ABC pravilan.

nsk

109. Neka je ABCD cetvorougao hiperboli cke ravni takav da je (AB ) (DC ) i (BC ) (AD). Dokazati da su simetrale unutra snjih uglova kod temena A i C i spolja snjih uglova kod temena B i D prave istog pramena.

o iz dan
ABC . T
2BC

involucija.

2AB

je

Re senja

1. Iz EC = BC , AC = CF , ECA = ECB + BCA = 3 + BCA = ACF + BCA = BCF sledi da su trouglovi CAE i CF B podudarni i da su podudarne njihove odgovaraju ce ivice AE i BF . Analogno se dokazuje sto je i trebalo da va zi ABF = CD, = BF = CD, pa je AE = ADC i BF dokazati.
F A D

nsk
C B

Slika 1

Ele ktro
13

2. Du z F E je srednja linija trougla DCA, pa va zi F E AC . Kako je AC AB , va zi i EF AB . U trouglu ABE du zi AD i EF su, dakle, visine, pa je ta cka F ortocentar tog trougla. Du z BF je tre ca visina tog trougla, pa va zi BF AE . QED

3. Neka je N simetri cna ta cka ta cki C u odnosu na ta cku M (ta cka M je, dakle, sredi ste du zi CN ). Ta cke K i M su, redom, sredi sta ivica CC1 i CN trougla CC1 N , pa je du z KM srednja linija ovog trougla. Odatle sledi C1 N KM i, kako su ta cke A, K i M kolinearne, va zi i C1 N AM . Ta cka C1 je sredi ste ivice AB trougla ABM i va zi C1 N AM , pa je du z C1 N srednja linija trougla ABM , odakle sledi da je ta cka N sredi ste du zi M B . Iz B (C, M, N ) i B (M, N, B ), sledi B (C, M, N, B ). Iz CM = = MN i MN N B sledi CM = M N = N B . Iz B (C, M, N, B ) i CM = M N = N B , sledi CM CM 1 CM = = = . MB MN + NB 2CM 2

o iz dan
A F D E C

Slika 2

je

M K N

C1

Slika 3

Ele ktro
14

5. Ozna cimo sa ugao KDC i sa K ta cku prave AB takvu da je B (K , A, E, B ) i K A = KC i DCK = K AD = = DA, K A = KC . Iz DC KCD i K AD podudarni, odakle sledi K DA = 2 , sledi da su trouglovi KDC = i DK A = DKC = DCK KDC = 2 KDC = EDC , pa je EDK = KDC = , . Poluprava DK je bisektrisa ugla 2 odakle sledi ADE = EDK KDC = 2 . Iz B ( K , A, E ) sledi 2 2 2 ) = = K DE = K DA + ADE = + ( DK A , s to povla ci 2 2 DE = K E = K A + AE = KC + AE . QED

nsk

4. Neka su A1 , B1 i C1 sredi sta ivica BC , AC i AB trougla ABC i neka je 2 T njegovo te zi ste. Na osnovu osobina te zi sta, va zi BT = 2 3 BB1 i CT = 3 CC1 . (:) Pretpostavimo da je AC > AB . Kako je BA1 = A1 C i AA1 = AA1 i AC > AB , na osnovu teoreme 11.16, sledi AA1 C > AA1 B . Iz BA1 = A1 C , T A1 = T A1 i AA1 C > AA1 B , na osnovu teoreme 11.16, sledi T C > BT i 2 2 3 CC1 > 3 BB1 tj. CC1 > BB1 . 2 2 (:) Pretpostavimo da je CC1 > BB1 , tj. 3 CC1 > 3 BB1 , odnosno T C > BT . Iz BA1 = A1 C , T A1 = T A1 i T C > BT na osnovu teoreme 11.16, sledi AA1 C > AA1 B . Iz BA1 = A1 C i AA1 = AA1 i AA1 C > AA1 B , na osnovu teoreme 11.16, sledi AC > AB . Dakle, va zi AC > AB ako i samo ako va zi BB1 < CC1 .

o iz dan
A C1 B1 T B B A1 C

Slika 4

je

K K A E B

Slika 5

6. Ako je AB = BC , bisektrisa unutra snjeg ugla kod temena B trougla ABC sadr zi sredi ste ivice AC , pa su ta cke A2 , B1 i C2 identi cne i tvr enje zadatka trivijalno va zi. Pretpostavimo da je AB < BC . Ozna cimo sa ugao ABC . Ugao B1 A1 C podudaran je uglu , odakle sledi B1 A1 B = . Poluprava BC2 je bisektrisa ugla ABC , pa je C2 BA1 = /2. Odatle sledi:

A1 C2 B = C2 A1 B C2 BA1 = ( ) /2 = /2. Dakle, trougao C2 A1 B je jednakokraki, pa va zi BA1 = C2 A1 . Kako je A1 cka C2 sredi ste ivice BC , va zi BA1 = A1 C = C2 A1 . Dakle, ta = A1 C , pa je BA1 pripada krugu ciji je pre cnik BC , odakle sledi da je ugao BC2 C prav, tj. prava CC2 je upravna na pravoj BC2 . Analogno se dokazuje da va zi C1 A2 B = /2 i da je prava AA2 upravna na pravoj BA2 . Kako je, na osnovu pretpostavke AB < BC , va zi B (C1 , A2 , B1 ) i B (B, A2 , C2 ), pa je A2 C2 B1 = /2 i C2 A2 B1 = C1 A2 B = /2, odakle sledi da je trougao A2 C2 B1 jednakokraki, tj. B1 A2 = B 1 C2 , sto je i trebalo dokazati. Tvr enje zadatka analogno se dokazuje i za slu caj AB > BC .

Ele ktro

7. Iz AB = 3BC = 3AD i AB = 3AE sledi AD = AE . Neka je H ta cka simetri cna ta cki D u odnosu na ta cku A. Neka je G ta cka takva da je AE HG i AH GE . Iz AF = 2AE = EB , AD = AH = EG ( cetvorougao HGEA je kvadrat) i DAF = GEB = AF D i 2 sledi da su trouglovi EGB podudarni i AF D = GBE . Iz HD = 2AD = EB , HG = EG DHG i BEG podudarni i DHG = GEB = 2 sledi da su trouglovi i va zi DG = GB i HGD = EGB . Poluprava GE pripada konveksnom uglu koji zahvataju poluprave GD i GB , pa je DGB = DGE + EGB = ( GBD 2 HGD ) + EGB = 2 EGB + EGB = 2 . Dakle, trougao GBD = je pravougli i jednakokraki (jer je DG = GB i DGB = ), pa je 2 4. , odakle Trougao AED je tako e pravougli i jednakokraki, pa je AED = 4 sledi AED + AF D + ABD = AED + GBE + ABD = AED + GBD = 4 + 4 = 2 . 15

nsk

o iz dan
A C2 C1 A2 B1 B A1 C

Slika 6

je

A E F B

Slika 7

Ele ktro

8. Lema: Dijagonale jednakokrakog trapeza ABCD (AB CD, BC = AD) su podudarne. Dokaz leme: Neka su C i D podno zja normala iz ta caka C i D na pravoj AB . Ako su ta cke D i A identi cne, onda su identi cne i ta cke C i B (u protivnom bi va zilo BC > AD. U tom slu caju je DAB = ABC = 2 , DA = CB , AB = AB , pa va zi DAB = ABC , odakle sledi DB = AC . Ako va zi raspored B (A, D , C , B ), iz DD A = BC C = 2 , DD = CC , DA = BC , pa va zi DD A = BC C , odakle sledi DAD = CBC tj. DAB = = BC sledi DAB = ABC . Iz DAB = ABC , AB = AB i DA ABC i DB = AC . Ako va zi raspored B (D , A, B, C ), iz DD A = BC C = 2 , DD = CC , DA = BC , pa va zi DD A = BC C , odakle sledi DAD = CBC i DAB = ABC . Iz DAB = ABC , AB = AB i DA = BC sledi DAB = ABC i DB 2 = AC .

Neka su BC i DA podudarne ivice trapeza. Povr sina trapeza ABCD jednaka 2 ( AB + CD ) h = h , pa je AB + CD = 2 h . Neka je ta cka E takva da va zi je 1 2 B (A, B, E ) i BE zi AE = AB + BE = AB + DC = 2h. Na osnovu = DC . Va leme, dijagonale jednakokrakog trapeza su podudarne, pa je AC = BD. Pored toga, cetvorougao BECD je paralelogram, (jer su du zi DC i BE podudarne i paralelne), pa je BD zje = EC , odakle sledi AC = EC . Ako je C podno normale iz ta cke C na pravu AE onda je ta cka C sredi ste du zi AE (jer je trougao AEC jednakokraki, pa iz CC A = CC E = 2 , AC = EC , CC = CC sledi AC C = CC E i AC = C E ), pa je AC = C E = h = CC . Dakle, trouglovi AC C i C EC su jednakokraki pravougli, pa je ACC = C CE = 4 , odakle sledi da su prave AC i EC me usobno normalne. Kako su prave BD i EC paralelne, sledi da su me usobno normalne i prave AC i BD. QED

9. Neka je S prese cna ta cka pravih AD i BH . Kako je ta cka P izme u ta caka A i B , sledi P CB < ACB = CHB je prav, pa va zi . Ugao 4

nsk
16

o iz dan
D C A C B E

Slika 8

je

Slika 9

Ele ktro
17

10. Neka su F i G ta cke u kojima prava koja sadr zi ta cku E i normalna je na pravoj CD se ce redom prave CD i AB . Cetvorougao ABCD je tetivan, pa va zi B (A, E, C ), B (D, E, B ). Trougao DEC je pravougli, pa podno zje visine iz ta cke E pripada ivici DC , tj. va zi B (D, F, C ). Odatle sledi da je ta cka G caka A i B , tj. B (A, G, B ). Uglovi ABD i ACD su podudarni kao izme u ta uglovi koji zahvataju isti l uk. Va zi DEC = CF E = 2 i CDE = F DE , pa su trouglovi DEF i DEC sli cni, odakle sledi da su uglovi ACD i DEF podudarni. Podudarni su i unakrsni uglovi DEF i BEG. Dakle, na osnovu tranzitivnosti, podudarni su i uglovi ABE i BEG, pa je trougao BEG jednakokraki, tj. BG zi i AG = EG. Analogno se dokazuje da va = GE , pa je AG = BG, sto (s obzirom da va zi B (A, G, B )) zna ci da je ta cka G sredi ste du zi AB , sto je i trebalo dokazati.

11. Lema: Sredi ste X1 ivice Y Z je sredi ste opisanog kruga trougla XY Z ako i samo ako je ugao kod temena X prav. Dokaz leme: Pretpostavimo da je ugao trougla XY Z kod temena X prav. cka X pripada krugu ciji je pre cnik du z Y Z , pa je Kako je ugao Y XZ prav, ta sredi ste du zi Y X sredi ste opisanog kruga trougla XY Z . Pretpostavimo da je sredi ste X1 ivice Y Z sredi ste opisanog kruga trougla XY Z . Neka je Y1 sredi ste, a m medijatrisa ivice XZ Ta cka Y1 pripada pravoj cka X1 je sredi ste opisanog kruga trougla XY Z m i ugao X1 Y1 Z je prav. Ta

nsk
B

o iz dan
D F C E A G B

SBC = HBC = CHB HCB = 2 P CB > 4 = DBC , odakle sledi B (A, S, D). Iz P CB = 2 CP B = 2 HP B = HBP i BC = AB , P BC = SAB sledi da su trouglovi P BC i SAB podudarni i = 2 AS = BQ. Iz AS = BQ sledi DS = DA AS = CB BQ = CQ, = PB tj. cetvorougao SQCD je pravougaonik. Neka je k krug ciji je pre cnik CS . Ugao SHC je prav, pa ta cka H pripada krugu k . Uglovi SDC i SQC su pravi, pa ta cke D i Q pripadaju krugu k . Sredi ste du zi CS je i sredi ste du zi DQ (jer je cetvorougao SQCD pravougaonik), odakle sledi da du z DQ sadr zi sredi ste kruga k , tj. DQ je pre cnik kruga k . Ta cka H pripada krugu ciji je pre cnik du z DQ, pa je ugao DHQ prav, sto je i trebalo dokazati.

Slika 10

je

ABC > cka O1 pripada medijatrisama ivica AB i AD trougla ABD, 2 : Ta cke C1 i D1 pripa su uglovi AC1 O1 i AD1 O1 pravi, odakle sledi da ta padaju krugu ciji je pre cnik du z AO1 , odnosno da je cetvorougao AC1 D1 O1 tetivan. Ta cke O1 i C1 su sa raznih strana prave AD1 , pa je AC1 D1 = D1 O1 A. Ta cke D1 , O1 i O2 su kolinearne (pripadaju medijatrisi du zi AD) i va zi B (D1 , O1 , O2 ), odakle sledi AO1 O2 = D1 O1 A, pa je AC1 D1 = AO1 O2 . Iz B (C1 , D1 , B1 ) sledi AC1 D1 = AC1 B1 , a iz C1 B1 BC sledi AC1 B1 = ABC , pa je ABC = AC1 B1 = AC1 D1 = AO1 O2 . ABC = ABC prav, na osnovu leme sledi da je ta cka O1 2 : Kako je ugao sredi ste du zi AD (ta cke O1 i D su identi cne). Ta cka O2 pripada medijatrisi ivice AD, pa je ugao AO1 O2 prav, tj. ABC = AO1 O2 .

cka O1 pripada medijatrisama ivica AB i AD troABC < 2 , ADB < 2 : Ta ugla ABD, pa su uglovi AC1 O1 i AD1 O1 pravi, odakle sledi da ta cke C1 i D1 pripadaju krugu ciji je pre cnik du z AO1 , odnosno da je cetvorougao AC1 D1 O1 tetivan. Ta cke O1 i C1 su sa iste strane prave cke O1 , D1 i O2 su kolinearne (priAD1 , pa je AC1 D1 = AO1 D1 . Ta padaju medijatrisi du zi AD) i va zi B (O1 , D1 , O2 ), odakle sledi AO1 D1 = AO1 O2 . Iz B (C1 , D1 , B1 ) sledi AC1 D1 = AC1 B1 , a iz C1 B1 BC sledi AC1 B1 = ABC , pa je ABC = AC1 B1 = AC1 D1 = AO1 D1 = AO1 O2 .

Ele ktro
18

ABC < 2 , ADB = 2 : Kako je ugao ADB prav, na osnovu leme sledi da je ta cka O1 sredi ste du zi AB (ta cke O1 i C1 su identi cne). Analogno, ta cka O2 je sredi ste du zi AC , pa iz O1 O2 BC sledi ABC = AO1 O2 .

cka O1 pripada medijatrisama ivica AB i AD troABC < 2 , ADB > 2 : Ta ugla ABD, pa su uglovi AC1 O1 i AD1 O1 pravi, odakle sledi da ta cke C1 i D1 pripadaju krugu ciji je pre cnik du z AO1 , odnosno da je cetvorougao AC1 D1 O1 tetivan. Ta cke O1 i C1 su sa iste strane prave AD1 , pa je AC1 D1 = AO1 D1 . Ta cke O1 , D1 i O2 su kolinearne (pripadaju medijatrisi du zi AD) i va zi B (O1 , D1 , O2 ), odakle sledi AO1 O2 = AO1 D1 A, pa je AC1 D1 = AO1 O2 . Iz B (C1 , D1 , B1 ) sledi AC1 D1 = AC1 B1 , a iz C1 B1 BC sledi AC1 B1 = ABC , pa je ABC = AC1 B1 = AC1 D1 = AO1 O2 . Dakle, u svakom od slu cajeva, va zi ABC = AO1 O2 . Analogno se dokazuje da va zi i ACB AO O , pa su trouglovi ABC i AO1 O2 sli cni, sto je i = 2 1 trebalo dokazati.

nsk

o iz dan

i pripada medijatrisama njegovih ivica, odakle sledi da ta cka X1 pripada pravoj m. Prava m, dakle, sadr zi ta cke X1 i Y1 , pa je, na osnovu svojstava srednje linije trougla, ona paralelna pravoj XY . Odatle sledi da su uglovi Y XZ i X1 Y1 Z 2 podudarni, pa je ugao Y XZ prav. Neka su B1 i C1 sredi sta ivica AC i AB trougla ABC i neka je D1 prese cna ta cka pravih AD i C1 B1 . Doka zimo da va zi ABC = AO1 O2 . Razlikujemo cetiri slu caja:

je

B1

D1 O1 C1

O2

Slika 11

12. Lema 1: Ako krug cije je sredi ste ta cka O dodiruje krake ugla XY Z u ta ckama X i Z , onda va zi Y X = Y Z. Dokaz leme 1: Iz OX = OY i OXY = OZY = = OZ , OY 2 , sledi da su trouglovi OXY i OY Z podudarni, pa va zi Y X 2 = Y Z.

Ele ktro
19

Lema 2: Ako je S sredi ste upisanog kruga trougla ABC , A1 sredi ste ivice BC , P ta cka dodira upisanog kruga i prave BC , Pa ta cka dodira prave BC i spolja upisanog kruga trougla koji odgovara temenu A i P ta cka simetri cna ta cki P u odnosu na ta cku S , onda va zi (a) B (A, P , Pa ); (b) ta cka A1 je sredi ste du zi P Pa . Dokaz leme 2: zi ta cke (a) Ako je AB = AC , prava AS je medijatrisa ivice BC i ona sadr P , P i Pa , pa tvr enje va zi. Pretpostavimo da nije AB cke P i Pa nisu identi cne i prave = AC . Tada ta AS i P Pa su razli cite. Neka je Q ta cka dodira upisanog kruga i prave AC , Qa ta cka dodira prave AC i spolja upisanog kruga trougla koji odgovara temenu prese A. Neka je P cna ta cka pravih SP i APa . Iz SP BC i Sa Pa BC , Sa Pa , pa, na osnovu Talesove teoreme, va : Sa Pa = AS : ASa . sledi S P zi S P Iz SQ AC i Sa Qa AC , sledi SQ Sa Qa , pa, na osnovu Talesove teoreme, : Sa Pa = AS : ASa = SQ : Sa Qa , va zi SQ : Sa Qa = AS : ASa . Dakle, S P = SQ (jer je Sa Pa = Sa Qa ). Dakle, ta pripada upisanom odakle sledi S P cka P krugu trougla ABC i pripada pravoj SP . Ona ne mo ze biti identi cna ta cki P , jer bi onda ta cke P i Pa bile identi cne, pa bi va zilo AB sto je suprotno = AC , je simetri pretpostavci. Dakle, ta cka P cna ta cki P u odnosu na ta cku S , tj. ta cke su identi P i P cne, odakle sledi da ta cka P pripada pravoj APa . Ta cka P pripada upisanom krugu trougla, a ta cka Pa stranci BC , pa va zi B (A, P , Pa ). (b) Ako va zi AB zi. cke A1 , P i Pa su identi cne, pa tvr enje va = AC , ta Pretpostavimo da nije AB AC . Neka su a , b i c du z ine ivica BC , AC = 1 (a + b + c). Neka su Q i R ta cke u kojima upisani krug i AB i neka je p = 2 trougla ABC dodiruje prave AC i AB . Neka su Qa i Ra ta cke u kojima spolja

nsk

o iz dan
P X k p R Xp M X Q

Slika 12

je

BP =

1 1 1 (BP + BR) = (BC CP + BA AR) = (BC + BA CQ AQ) = 2 2 2 =

1 1 (BC + BA AC ) = (a + c b) = p b . 2 2 Doka zimo da je CPa = p b. Na osnovu leme 1, je ARa = BRa i = AQa , BPa zi i B (A, B, Ra ), B (A, C, Qa ) i B (B, Pa , C ), odakle sledi CQa = CPa . Va AQa = = 1 1 (AQa + ARa ) = (AB + BRa + AC + CQa ) = 2 2

1 1 1 (AB + AC + BPa + CPa ) = (AB + AC + BC ) = (a + b + c) = p . 2 2 2

nsk
20

Iz AQa = p sledi CQa = AQa AC = pb. Na osnovu leme 1, va zi CPa = CQa , pa je CQa = p b. Pretpostavimo da je AC > AB . Tada va zi B (B, P, A1 , Pa , C ), pa je A1 P = 1 1 BA1 BP = 2 a (p b) i A1 Pa = A1 C Pa C = 2 a (p b). Dakle, A1 P = A1 Pa , pa iz B (P, A1 , Pa ), sledi da je ta cka A1 sredi ste du zi P Pa . Tvr enje se analogno dokazuje i za slu caj AB > AC . 2

Ele ktro

Neka je X ta cka dodira kruga k i prave p, neka je X njoj dijametralno suprotna ta cka kruga k i neka je Xp ta cka simetri cna ta cki X u odnosu na ta cku M (SM (X ) = Xp ). Pretpostavimo da ta cka P zadovoljava zadate uslove, tj. pretpostavimo da postoje ta cke Q i R koje pripadaju pravoj p, takve da je M sredi ste du zi QR i da je krug k upisani krug trougla P QR. Na osnovu leme 2 va zi B (Xp , X , P ). Doka zimo da svaka ta cka P za koju va zi B (Xp , X , P ) pripada tra zenom skupu ta caka. Neka je P0 proizvoljna ta cka za koju va zi B (Xp , X , P0 ) i neka su Q0 i R0 prese cne ta cke prave p i tangenti iz ta cke P0 na krug k (te prese cne ta cke postoje, jer su ta cke X i P razli cite, pa tangente iz ta cke P na krug k nisu paralelne pravoj p). Krug k je upisani krug trougla P0 Q0 R0 , pa, kako ta cka Xp pripada pravoj p, i va zi B (Xp , X , P0 ), na osnovu leme 2 sledi da je ta cka Xp ta cka dodira prave p i spolja upisanog kruga trougla P0 Q0 R0 koji odgovara temenu P0 . Ta cka M je sredi ste du zi XXp , pa je na osnovu leme 2 ona i sredi ste ivice Q0 R0 , sto zna ci da ta cka P pripada tra zenom ravan skupu ta caka. Dakle, tra zeni skup ta caka je skup ta caka P prave Xp X takvih da su sa ta ckom Xp sa raznih strana ta cke X . 13. I re senje: Neka su Ab i Ab podno zja normala iz ta cke A na simetralama unutra snjeg i spolja snjeg ugla kod temena B trougla ABC ; Ac i Ac podno zja normala iz

o iz dan

upisani krug trougla ABC koji odgovara temenu A dodiruje prave AC i AB . Doka zimo da je BP = p b. Na osnovu leme 1, va zi BP = AQ = BR, AR zi i B (B, P, C ), B (B, R, A) i B (A, Q, C ), odakle sledi BP = i CP = CQ. Va BC CP , BR = BA AR i AC = AQ + CQ, pa va zi

je

Ele ktro
II re senje:

ta cke A na simetralama unutra snjeg i spolja snjeg ugla kod temena C . Neka je B1 sredi ste ivice AC , C1 sredi ste ivice AB i neka je = ABC . Ugao izme u simetrale unutra snjeg i spolja snjeg ugla trougla je prav, pa je Ab BAb = , odakle sledi da je c etvorougao AA b BAb pravougaonik. Dijagonale 2 AB i Ab Ab pravougaonika AAb BAb se polove, odakle sledi da sredi ste du zi AB (ta cka C1 ) pripada pravoj Ab Ab (i da polovi du z Ab Ab ). Analogno se dokazuje cke B1 i C1 razli cite, ta cke Ab , da ta cka B1 pripada pravoj Ac Ac . Kako su ta Ab , Ac i Ac kolinearne ako i samo ako one pripadaju pravoj C1 B1 . Doka zimo da ta cke Ab , Ab , Ac , Ac pripadaju pravoj C1 B1 . Neka je X ta cka u kojoj bisektrisa unutra snjeg ugla kod temena B se ce pravu C1 B1 . Du z C1 B1 je srednja linija trougla ABC , pa je prava C1 B1 paralelna cka X pripada polupravoj C1 B1 , pa pravoj BC odakle sledi AC1 B1 = . Ta va zi i AC1 X = , odakle sledi da je BC1 X = . Prava BX je simetrala ugla ABC , pa je C1 BX = /2. Dakle, BXC1 = BC1 X C1 BX = ( ) /2 = /2, odakle sledi da je trougao C1 BX jednakokraki, tj. cka X pripada krugu ciji C1 B = B1 X , sledi da ta = C1 B = C1 X . Kako je C1 A je pre cnik du z AB , pa je ugao AXB prav, tj. ta cka X je podno zje normale iz ta cke A na simetralu unutra snjeg ugla kod temena B , odakle sledi da su ta cke X i Ab identi cne i da ta cka Ab pripada pravoj C1 B1 . Neka je Y ta cka u kojoj simetrala spolja snjeg ugla kod temena B se ce pravu C1 B1 . Ta cke Y i C1 su sa raznih strana prave AB , pa je BC1 Y = AC1 B1 = . Prava BY je simetrala ugla kod temena B , pa je C1 BY = ( )/2. Dakle, BY C1 = BC1 Y C1 BY = ( )/2 = ( )/2, odakle sledi da je trougao C1 BY jednakokraki, tj. C1 B = C1 Y . Kako je cka Y pripada krugu ciji je pre cnik du z AB , pa C1 A = C1 X , sledi da ta = C1 B je ugao AY B prav, tj. ta cka Y je podno zje normale iz ta cke A na simetralu unutra snjeg ugla kod temena B , odakle sledi da su ta cke Y i Ab identi cne i da ta cka Ab pripada pravoj C1 B1 . Analogno se dokazuje da ta cke Ac i Ac pripadaju pravoj C1 B1 odakle sledi da su ta cke Ab , Ab , Ac i Ac kolinearne, sto je i trebalo dokazati.

Simsonova teorema: Podno zja normala iz proizvoljne ta cke opisanog kruga nekog trougla na pravama odre enim ivicama tog trougla pripadaju jednoj pravoj.

Neka su Ab i Ab podno zja normala iz ta cke A na simetralama unutra snjeg i spolja snjeg ugla kod temena B trougla ABC . Neka su Ac i Ac podno zja normala iz ta cke A na simetralama unutra snjeg i spolja snjeg ugla kod temena C. Neka je S prese cna ta cka simetrala unutra snjih uglova kod temena B i C i neka je Sc prese cna ta cka simetrale spolja snjeg ugla kod temena B i unutra snjeg ugla kod temena C . snjeg i spolja snjeg ugla trougla je prav, pa Ugao izme u simetrale unutra je Sc BS = i SAS = , odakle sledi da je cetvorougao Sc BSA tetivan, c 2 2 tj. ta cka A pripada opisanom krugu trougla Sc BS . Ta cke Ab , Ab i Ac su podno zja normala iz ta cke A na pravama odre enim ivicama Sc B , BS i SSc

nsk
21

o iz dan

je

C1 Ab Ac

B1 Ab

Slika 13

Ele ktro
Iz sli cnosti trouglova P1 BA1 i 22

14. Lema: Ako bisektrisa unutra snjeg ugla kod temena A trougla ABC se ce naspramnu ivicu BC u ta cki E , onda va zi: BA : CA = BE : CE . Dokaz leme: Neka je D ta cka prave AC takva da va zi B (D, A, C ) i DA = AB . Trougao DBA je jednakokraki, pa iz BDA = DBA sledi EAC = 1 1 1 2 BAC = 2 ( DAB ) = 2 ( BDA + DBA) = BDA. Dakle, prave DB i AE su paralelne, a trouglovi DBC i AEC su sli cni, pa va zi BA : CA = DA : CA = BE : CE , sto je i trebalo dokazati. 2 Lukovi CM i BM su podudarni, pa im odgovaraju podudarni periferijski uglovi, odakle sledi da je poluprava N M bisektrisa ugla BN C . Na osnovu BK B cno, poluprava N P je bisektrisa ugla BN A, pa leme sledi N N C = KC . Sli BL NB cka N je sredi ste l uka CA, pa je N C = N A, odakle sledi je N A = LA . Ta NB BK BL BK BL NB = , odnosno = . Iz NC NA KC LA KC = LA , na osnovu Talesove teoreme, sledi da su prave KL i AC paralelne, sto je i trebalo dokazati. 15. Lema: Ako bisektrisa unutra snjeg ugla kod temena A trougla ABC se ce naspramnu ivicu BC u ta cki E , onda va zi: BA : CA = BE : CE . Dokaz leme: Videti dokaz leme u re senju 14. 2 Neka su P1 i Q1 ta cke u kojima prava koja sadr zi ta cku A1 i paralelna je pravoj P Q, se ce prave AB i AC i neka je E ta cka u kojoj bisektrisa unutra snjeg ugla kod temena A se ce ivicu BC . Na osnovu Talesove teoreme (T27.3), sledi A 1 P1 RP = . RQ A 1 Q1 ABE sledi (2) (1)

nsk
BA1 A 1 P1 = , AE BE

o iz dan
C M K N Ac A L B P

trougla Sc BS , pa, na osnovu Simsonove teoreme sledi da su ta cke Ab , Ab i Ac kolinearne. Analogno se dokazuje da su kolinearne i ta cke Ac , Ab i Ac kolinearne, pa su kolinearne sve cetiri ta cke Ab , Ab , Ac i Ac , sto je i trebalo dokazati.

Slika 14

je

A 1 Q1 CA1 = . AE CE Iz jednakosti (2) i (3) sledi

BA1 CE A 1 P1 = . A 1 Q1 BE CA1

Kako je ta cka A1 sredi ste ivice BC , va zi BA1 = CA1 , a kako je ta cka E ta cka u kojoj bisektrisa unutra snjeg ugla kod temena A se ce ivicu BC , na osnovu leme, CE AC va zi BE = AB , pa iz jednakosti (4) sledi A 1 P1 BA1 CE BA1 CE CE AC = = = = . A 1 Q1 BE CA1 CA1 BE BE AB Iz jednakosti (1) i (5) dobijamo

A 1 P1 AC RP = = , RQ A 1 Q1 AB sto je i trebalo dokazati.

Q

Q1 P1 P

nsk
A A M C B

A1 E

Ele ktro
R

Slika 15

16. Lema 1: Ako bisektrisa unutra snjeg ugla kod temena A trougla ABC se ce naspramnu ivicu BC u ta cki E , onda va zi BA : CA = BE : CE . Dokaz leme 1: Videti dokaz leme u re senju 14. 2

Lema 2: Medijatrisa ivice BC , bisektrisa unutra snjeg ugla BAC trougla ABC i opisani krug tog trougla seku su u jednoj ta cki. Dokaz leme 2: Neka je l opisani krug trougla ABC i neka je M prese cna cita od A). Doka zimo da ta cka M ta cka tog kruga i bisektrise ugla BAC (razli pripada medijatrisi ivice BC . Poluprava AM je bisektrisa ugla BAC , pa su ta cke A i C sa iste strane prave BM , odakle sledi da su uglovi BAM i BCM podudarni kao periferijski uglovi nad istim l ukom. Analogno, va zi i CAM = 23

o iz dan
(3) (4) (5)
N S E C

a iz sli cnosti

Q 1 A1 C i

AEC sledi

Slika 16

je

Ele ktro
BF = sto je i trebalo dokazati. 24

17. Lema: Ako bisektrisa unutra snjeg ugla kod temena A trougla ABC se ce naspramnu ivicu BC u ta cki E , onda va zi BA : CA = BE : CE . Dokaz leme: Videti dokaz leme u re senju 14. 2 Potencija ta cke B u odnosu na krug k je p(B, k ) = BF BA = BE BA1 . Potencija ta cke C u odnosu na krug k je p(C, k ) = CG CA = CE CA1 . Ta cka A1 je sredi ste ivice BC , pa je BA1 = CA1 . Ta cka E je prese cna ta cka bisektrise ugla BAC i ivice BC , pa, na osnovu leme, va zi BA : CA = BE : CE i BE : BA = CE : CA. Dakle, va zi BE CE CE CA1 BE BA1 = BA1 = CA1 = = CG , BA BA CA CA

nsk

CBM . Poluprava AM je bisektrisa ugla BAC , pa va zi BAM = CAM , odakle sledi BCM = BAM = CAM = CBM . Dakle, trougao BM C je cka M pripada medijatrisi du zi BC , sto jednakokraki, pa va zi BM = CM i ta je i trebalo dokazati. 2 Neka su ta cke M i N sredi sta ivica AB i AC trougla ABC , a E prese cna ta cka bisektrise unutra snjeg ugla kod temena A i prave BC . Na osnovu leme 1, va zi BA : CA = BE : CE tj. BE = CE AB caka B i C , pa cka E je izme u ta AC . Ta AB +AC je BC = BE + CE = CE AB + CE = CE . S druge strane, na osnovu AC AC 1 +AC 1 (AB + AC ), pa sledi CE AB = ( AB + AC ), uslova zadatka je BC = 2 AC 2 AB odakle je CE = AC . Analogno se dokazuje da je BE = . Ta c ka N je 2 2 AC sredi ste du zi AC , pa je CN = 2 = CE , tj. trougao CN E je jednakokraki, odakle sledi da je simetrala ugla ECN medijatrisa du zi EN . Analogno se zi M E . Neka je ta cka dokazuje da je simetrala ugla EBM medijatrisa du S sredi ste upisanog kruga trougla ABC , tj. prese cna ta cka simetrale ugla EBM ( CBA) i simetrale ugla ECN ( BCA), tj. prese cna ta cka medijatrise du zi M E i medijatrise du zi EN . Medijatrise du zi M E , EN i M N seku se u jednoj ta cki (koja je sredi ste opisanog kruga trougla M EN ), pa medijatrisa du zi M N sadr zi prese cnu ta cku medijatrisa du zi M E i EN (ta cku S ). S druge strane, ta cka S je sredi ste upisanog kruga trougla ABC , pa pripada bisektrisi unutra snjeg ugla ABC . Dakle, ta cka S je prese cna ta cka medijatrise ivice M N i bisektrise unutra snjeg ugla M AN (tj. ugla BAC ) trougla AM N , pa, na osnovu leme 2, ta cka S pripada opisanom krugu trougla AM N (krugu l), sto je i trebalo dokazati.

o iz dan

je

F G B E A1

Slika 17

18. Cevaova teorema: Ako su P , Q i R ta cke pravih AB , BC i AC , prave AQ, BR i CP su konkurentne ili paralelne ako i samo ako va zi AP BQ CR P B QC RA

Neka su ta cke X , Y i Z ta cke ivica BC , AC i AB , takve da svaka od pravih AX, BY i CZ razla ze obim trougla ABC na dva jednaka dela. Ozna cimo sa b+c ). a, b i c du zine ivica BC , AC i AB , a sa p poluobim trougla ABC (p = a+2 Tada je AB + BX = p, pa je BX = p c i sli cno XC = p b. Analogno se dokazuje i CY = p a, Y A = p c, AZ = p b, ZB = p a, pa, kako va zi B (B, X, C ), B (C, Y, A), B (A, Z, B ), sledi P= BX CY AZ

Ele ktro
AP BQ CR

XC Y A ZB

Na osnovu Pa sove aksiome, iz B (B, X, C ) i B (C, Y, A) sledi da se prave AX i BY seku. Dakle, prave AX , BY i CZ nisu paralelne i va zi P = 1, pa, na osnovu Cevaove teoreme, sledi da se te prave seku u jednoj ta cki. QED 19. Cevaova teorema: Ako su P , Q i R ta cke pravih AB , BC i AC , prave AQ, BR i CP su konkurentne ili paralelne ako i samo ako va zi =1 .

Prave AX , BY i CZ su konkurentne (seku se u ta cki P ), pa, na osnovu Cevaove teoreme, va zi: AZ BX CY

nsk
= P B QC RA =1 . ZB XC Y A 25

pcpa pb BX CY AZ = =1 . XC Y A ZB pb pc pa

o iz dan
Z Y C B X C

Slika 18

=1 .

je

AZ BX CY

ZB XC Y A

Neka je P podno zje visine iz ta cke P na pravoj BC . Du z P P je visina trouglova BXP i CP X (koja odgovara redom ivicama BX i XC ), pa je 1 P BXP = 1 2 BX P P i P CP X = 2 XC P P . Odatle sledi P P Analogno se dokazuje i 1= odnosno P
BXP P P BXP CP X
CY P AP Y

= =

1 2 BX 1 2 XC

CY YA

AZ BX CY P = ZB XC Y A P

CY P

AZP

sto je i trebalo dokazati.

A

nsk
B2 C1 kb Y Ob B X C

Ele ktro
B P

Slika 19

20. Neka su kb i kc krugovi ciji su pre cnici BB1 i CC1 , neka su Ob i Oc njihova sredi sta i neka je T te zi ste trougla ABC . Doka zimo da su potencije ta cke A u odnosu na krugove kb i kc jednake. Pretpostavimo da je ugao BAC prav. Ta cka A, u tom slu caju, pripada krugovima kb i kc , pa su njene potencije u odnosu na njih jednake nuli. Pretpostavimo da ugao BAC nije prav. Neka je B2 presek kruga kb i prave AB i neka je C2 presek kruga kc i prave AC (pri cemu je A = B2 , A = C2 ). Kao uglovi nad pre cnicima krugova kb i kc , uglovi BB2 B1 i CC2 C1 su pravi, tj. C1 B2 B1 i B1 C2 C1 su pravi. Dakle, ta cke B2 i C2 pripadaju krugu k ciji je pre cnik du z B1 C1 . Ugao C1 AB1 nije prav, pa ta cka A ne pripada krugu k . Vrednosti AC1 AB2 i AB1 AC2 su potencije ta cke A u odnosu na krug k , pa 26

o iz dan
= AZ BX CY =1 . ZB XC Y A PP BX . = XC PP
AZP BP Z

Odatle sledi

P P

AZ ZB .

Dakle, va zi:
CY P AP Y

AZP

BP Z

P P

BXP

CP X

P P

=P

CP X

AP Y

A C2 kc B1 T Oc k C

Slika 20

je
,
BP Z

21. Neka je O prese cna ta cka dijagonala AC i BD paralelograma ABCD. Neka je F prese cna ta cka prave AE i prave CB i neka su G i H prese cne ta cke prave DF sa pravama AC i AB . Prave AB, AD, AC i AF su harmonijski spregnute ako i samo ako su ta cke H , D, G i F harmonijski spregnute. Cetvorougao AF BD je paralelogram, pa ta cka H kao prese cna ta cka dijagonala polovi du zi AB i DF , tj. va zi
FD

trougla ABD koja odgovara temenu D. Dijagonale paralelograma ABCD (du zi AC i BD) se polove, pa je du z AO te zi sna du z trougla ABD koja odgovara temenu A. Ta cka G je prese cna dveju te zi snih du zi trougla ABD du zi DH i AO, pa je ta cka G te zi ste tog trougla, odakle sledi Dakle, va zi
GD GH

nsk
C A l B B B

AB, AD, AC i AF , odnosno prave AB, AD, AC i AE . QED

D

D = F , tj. H(D, H ; G, F ), pa su harmonijski spregnute prave FH

Ele ktro
O E G A H F

Slika 21

22. Neka je l opisani krug trougla ABC , neka je r = AB AB = AC AC , neka je k krug sa sredi stem A i polupre cnikom r i neka je k inverzija u odnosu na krug k . Kako va zi AB AB = r2 i ta cke B i B su sa iste 27

o iz dan

na osnovu teoreme 28.3, va zi AC1 AB2 = AB1 AC2 . Dakle, va zi p(A, kb ) = AB AB2 = 2AC1 AB2 = 2p(A, k ) = 2AB1 AC2 = AC AC2 = p(A, kc ), pa su potencije ta cke A u odnosu na krugove kb i kc jednake. U oba slu caja su, dakle, potencije ta cke A u odnosu na krugove kb i kc jednake, tj. ta cka A pripada radikalnoj osi krugova kb i kc . Na osnovu teoreme 28.4, stima, radikalna osa dva kruga normalna je na pravoj odre enoj njihovim sredi pa je radikalna osa krugova kb i kc prava koja sadr zi ta cku A i normalna je na pravoj Ob Oc . Ta cka Ob je sredi ste du zi BB1 , pa na osnovu svostava te zi sta trougla, sledi B (B, Ob , T ) i T Ob : Ob B = 1 : 2. Analogno va zi i B (C, Oc , T ) i T Oc : Oc C = 1 : 2, pa, na osnovu Talesove teoreme, sledi Ob Oc BC . Iz Ob Oc BC i AD BC sledi AD Ob Oc . Kako prava AD sadr zi ta cku A i normalna je na pravoj Ob Oc i kako je, na osnovu teoreme 12.1, takva prava jedinstvena, sledi da je prava AD radikalna osa krugova kb i kc . QED

= 2. Du z DH je, dakle, te zi sna du z

FH

O C C

Slika 22

je
GD GH

= 2.

nsk
l2 l1 p O2 O1 k1 l1 k2 l2 k1

23. Neka je A zajedni cka ta cka krugova l1 i l2 koja je sa iste strane prave stima krugova l1 i l2 kao i krugovi ki (i = 1, 2, 3 . . .). Neka je odre ene sredi k inverzija u odnosu na proizvoljan krug k cije je sredi ste ta cka A. Krugovi l1 i l2 sadr ze ta cku A, pa se, bez ta cke A, inverzijom k preslikavaju na prave l1 i l2 koje ne sadr ze ta cku A (T28.7, T28.8). Krugovi ki (i = 1, 2, 3 . . .) ne ze ta cku A sadr ze ta cku A, pa se preslikavaju na krugove ki koji tako e ne sadr (T28.8). Krugovi ki dodiruju krugove l1 i l2 , pa slike krugova ki u inverziji k krugovi ki dodiruju slike krugova l1 i l2 u istoj inverziji prave l1 i l2 . Krugovi ki pripadaju spolja snjosti krugova l1 i l2 , pa se krugovi ki nalaze se sa istih strana pravih l1 i l2 . Dakle, krugovi ki dodiruju prave l1 i l2 i nalaze se sa istih njihovih strana, pa njihova sredi sta pripadaju jednoj pravoj simetrali s jednog ugla koji zahvataju prave l1 i l2 , odakle sledi da su krugovi ki normalni na pravoj s . Ta prava se u inverziji k preslikava na neku pravu ili krug s (u zavisnosti od toga da li prava s sadr zi ta cku A). Inverzijom k se krugovi ki preslikavaju u krugove ki , a prava s u pravu ili krug s. Inverzijom se uglovi preslikavaju u njima podudarne uglove (T28.9), pa su krugovi ki normalni na (pravoj ili krugu) s, sto je i trebalo dokazati.

Ele ktro
A l1 l1 s

Slika 23

24. Neka su O1 i O2 sredi sta krugova k1 i k2 . Pretpostavimo da su ta cke O1 i O2 identi cne. Neka je l1 proizvoljan krug koji dodiruje spolja krug k1 i iznutra krug k2 . Neka je L sredi ste kruga l1 , a L 28

o iz dan
j j l1 k1 k2 l1

strane ta cke A (jer ta cka B pripada polupravoj AB ), inverzijom k se ta cka B preslikava u ta cku B . Analogno, istom inverzijom ta cka C preslikava se u ta cku C . Krug l bez ta cke A se (na osnovu teoreme 28.8) inverzijom k preslikava na pravu koja sadr zi ta cke k (B ) = B i k (C ) = C , tj. na pravu B C . Prava AO bez ta cke A se (na osnovu teoreme 28.7) inverzijom k preslikava na sebe. Prava AO sadr zi sredi ste kruga l, pa va zi AO l. Prava AO i krug l su cke A) preslikavaju na pravu AO me usobno normalni i u inverziji k se (bez ta (bez ta cke A) i pravu B C , pa, kako se inverzijom uglovi preslikavaju u njima podudarne uglove (28.9), sledi AO B C . QED.

Slika 24

je

Ele ktro
29

sredi ste kruga l1 i neka je R rotacija oko ta cke O1 za ugao LO1 L . Krugovi k1 i k2 se u rotaciji R preslikavaju na sebe same (jer im je ta cka O1 sredi ste), pa se krugovi li preslikavaju u krugove li (i = 1, 2, . . . , n) koji tako e dodiruju spolja krug k1 , a iznutra krug k2 (i pritom va zi da krug ln dodiruje spolja krug l1 ). Dakle, postoji niz krugova li (i = 1, 2, . . . , n) takvih da l1 dodiruje spolja krug k1 i iznutra krug k2 , krug li+1 dodiruje spolja krugove li i k1 , a iznutra ze biti dobijen krug k2 i da krug ln dodiruje spolja krug l1 i taj niz krugova mo kao slika krugova li (i = 1, 2, . . . ,) u preslikavanju R. Pretpostavimo da ta cke O1 i O2 nisu identi cne. Neka je p prava koja sadr zi ta cke O1 i O2 , neka je r radikalna osa krugova k1 i k2 i neka je P prese cna ta cka pravih p i r. Prava r pripada spolja snjosti kruga k2 (zaista, ako pretpostavimo da prava r ima sa krugom k2 zajedni cku ta cku K , onda je p(K, k2 ) = 0, a kako ta cka K pripada pravoj r (koja je radikalna osa krugova k1 i k2 ), va zi i p(K, k2 ) = p(K, k1 ), odakle sledi da je p(K, k1 ) = 0, tj. ta cka K pripada krugu k1 , sto je kontradikcija, jer krugovi k1 i k2 nemaju zajedni ckih ta caka). Dakle, ta cka P pripada spolja snjosti kruga k2 (i kruga k1 ). Neka je t1 tangenta iz ta cke P na krug k1 , neka je T1 ta cka dodira prave t1 i kruga k1 , neka je t2 tangenta iz ta cke P na krug k2 i neka je T2 ta cka dodira prave t2 i kruga k2 . Ta cka P pripada 2 2 radikalnoj osi krugova k1 i k2 , pa je P T1 = p(P, k1 ) = p(P, k2 ) = P T2 , odakle sledi P T1 = P T2 , tj. ta cka T2 pripada krugu j sa sredi stem P i polupre cnikom P T1 . Krug j , dakle, sadr zi ta cke T1 i T2 , pa su krugovi k1 i j , kao i krugovi cna ta cka prave p i kruga j . k2 i j me usobno normalni. Neka je J jedna prese Krugovi k1 i j i krugovi k2 i j se seku u ta ckama koje ne pripadaju pravoj p, pa sledi da ta cka J ne pripada krugovima k1 i k2 . Neka je inverzija sa sredi stem J proizvoljnog stepena. Krug j sadr zi ta cku J , pa se, bez ta cke J , inverzijom preslikava na neku pravu j (T28.8) koja ne sadr zi ta cku J (pa je razli cita je od prave p). Prava p sadr zi ta cku J , pa se, bez ta cke J , inverzijom preslikava na sebe samu (T28.7). Neka je O prese cna ta cka pravih p i j . Krugovi k1 i k2 ne sadr ze ta cku J , pa se inverzijom preslikavaju na neke krugove k1 i k2 (T28.8). Krug k1 je normalan na krugu j i na pravoj p (jer prava p sadr zi sredi ste O1 kruga k1 ), pa je, na osnovu teoreme 28.9, krug k1 normalan na pravama j i p. Dakle, razli cite prave j i p sadr ze sredi ste kruga k1 , pa je njihova prese cna ta cka ta cka O sredi ste kruga k1 . Analogno se dokazuje da je ta cka O sredi ste kruga k2 . Neka je l1 proizvoljan krug koji dodiruje spolja krug k1 i iznutra krug k2 . Krugovi li se u inverziji preslikavaju u krugove li (i = 1, 2, . . . , n) koji dodiruju spolja krug k1 , a iznutra krug k2 i pritom va zi da krug ln dodiruje spolja krug l1 . Analogno, krug l1 se u inverziji preslikavaju u krug l1 koji dodiruje spolja krug k1 , a iznutra krug k2 . Neka je L sredi ste kruga l1 , a L cke O za ugao LOL . Krugovi k1 sredi ste kruga l1 i neka je R rotacija oko ta i k2 se u rotaciji R preslikavaju na sebe same (jer im je ta cka O sredi ste), pa se krugovi li preslikavaju u krugove li (i = 1, 2, . . . , n) koji tako e dodiruju spolja krug k1 , a iznutra krug k2 (i pritom va zi da krug ln dodiruje spolja krug l1 ). Odatle sledi da se u inverziji (inverzija je involucija) krugovi li preslikavaju u krugove li koji dodiruju spolja krug k1 , a iznutra krug k2 (i pritom va zi da krug ln dodiruje spolja krug l1 ). Dakle, postoji niz krugova li (i = 1, 2, . . . , n)

nsk

o iz dan

je

25. Neka je gura euklidske ravni koja ima ta cno dve ose simetrije i neka su to razli cite prave a i b. Osne reeksije Sa i Sb preslikavaju guru na sebe, pa guru na sebe preslikava i kompozicija I = Sa Sb Sa . Na osnovu teoreme o transmutaciji, izometrija I je osna reeksija SSa (b) . Dakle, Sa (b) je osa simetrije gure , pa kako gura ima ta cno dve ose simetrije, sledi da va zi ili Sa (b) = a ili Sa (b) = b. Pretpostavimo da va zi Sa (b) = a. Iz Sa (b) = a sledi Sa Sa (b) = Sa (a), odnosno b = a, sto je suprotno pretpostavci. Pretpostavimo da va zi Sa (b) = b. Na osnovu teoreme o transmutaciji, va zi Sa Sb Sa = SSa (b) = Sb , odakle sledi Sa Sb = Sb Sa . Na osnovu teoreme 15.8, dve osne reeksije komutiraju ako i samo ako su im osnove me usobno normalne, odakle sledi da su prave a i b me usobno normalne. Neka je O prese cna ta cka pravih a i b. Kako se osnim reeksijama Sa i Sb gura preslikava na sebe, gura se na sebe preslikava i kompozicijom Sa Sb = SO , tj. gura je centralno simetri cna, sto je i trebalo dokazati.

nsk
A a

Ele ktro
Slika 25
AC

Dokaz leme 1: Neka je s prava odre ena ta ckama A i C (ako su ta cke A i C identi cne, neka je s proizvoljna prava koja sadr zi ta cku A). Neka su a, b i c prave normalne na pravoj s i sadr ze, redom, ta cke A, B i C . Va zi Sb (A) = C , pa je na osnovu denicije translacije T = Sb Sa . Na osnovu denicije centralne AC simetrije je SB = Sb Ss i SA = Ss Sa . Dakle, T = Sb Sa = Sb Ss Ss Sa = AC SB S A , sto je i trebalo dokazati. 2
1 Ova lema je teorema apsolutne geometrije i ona mo ze da se koristi i u dokazima koji se odnose na euklidsku i u dokazima koji se odnose na hiperboli cku geometriju.

26. Lema 1: Ako je u apsolutnoj ravni B sredi ste du zi AC , onda va zi T = SB SA .1

o iz dan
B C s b c

takvih da l1 dodiruje spolja krug k1 i iznutra krug k2 , krug li+1 dodiruje spolja krugove li i k1 , a iznutra krug k2 i da krug ln dodiruje spolja krug l1 i taj niz krugova mo ze biti dobijen kao slika krugova li (i = 1, 2, . . . ,) u preslikavanju R .

Slika 26

30

je

SR S Q S P = S r S r S q S s S s S p = S r S r S q S p

Prave p, q i r su normalne na pravoj s, pa pripadaju jednom pramenu, a kompozicija osnih reeksija cije su one ose tako e je osna reeksija Ss i osa te reeksije (prava s ) pripada istom pramenu (s s). Dakle, Sr S r S q S p = S r S s

Ele ktro

Kompozicija tri centralne simetrije euklidske ravni je, dakle, centralna simetrija, sto je i trebalo dokazati. 2 Kompozicija koincidencije i translacije je (ta ista) translacija. Kompozicija koincidencije i centralne simetrije je (ta ista) centralna simetrija. Kompozicija dve centralne simetrije je, na osnovu leme 1, translacija. Translacija se, na osnovu leme, mo ze reprezentovati kao kompozicija dve centralne simetrije, pa se kompozicija translacije i centralne simetrije (ili obratno) mo ze reprezentovati kao kompozicija tri centralne simetrije. Na osnovu leme 2, kompozicija tri centralne simetrije ravni je tako e centralna simetrija ravni, pa je kompozicija translacije i centralne simetrije centralna simetrija. Kompozicija dve translacije mo ze se (lema 1), reprezentovati kao kompozicija cetiri centralne simetrije i ta kompozicija se (lema 2), mo ze predstaviti kao kompozicija dve centralne simetrije sto je translacija (lema 1). Dakle, kompozicija dve translacije je translacija. Dakle, skup izometrija koji cine koincidencija, sve translacije i sve centralne simetrije ravni zatvoren je za operaciju proizvoda izometrija i koincidencija je neutralni element za tu operaciju. 1 Za svaku centralnu simetriju SA va zi SA SA = , odnosno SA = SA . Ako je B sredi ste du zi AC , onda, na osnovu leme 1, va zi T = SB SA i AC T = SB SC . Kako je SB (A) = C , na osnovu teoreme o transmutaciji va zi:
CA

SB SA SB SC = SSB (A) SC = SC SC = . 31

nsk

Prava s je normalna na pravoj s, a prava r je paralelna pravoj s, pa su prave sto zna ci da je kompozicija osnih reeksija koje one r i s me usobno normalne ciji je centar prese cna ta cka pravih r i s (ozna cimo odre uju centralna simetrija je sa S ). Dakle, SR S Q S P = S r S s = S S .

o iz dan

Lema 2: Kompozicija tri centralne simetrije (euklidske) ravni tako e je centralna simetrija te ravni. Dokaz leme 2: Neka su SP , SQ i SR tri proizvoljne centralne simetrije euckama P i Q (ako su ta cke P i Q klidske ravni. Neka je s prava odre ena ta identi cne, s je proizvoljna prava koja sadr zi ta cku P ). Neka su prave p, q i r prave koje sadr ze ta cke P , Q i R i normalne su na pravoj s. Neka je r prava koja sadr zi ta cku R i normalna je na pravoj r. Prave s i r su normalne na pravoj r, pa su paralelne. Centralna simetrija u odnosu na neku ta cku mo ze biti reprezentovana kao kompozicija dve osne reeksije cije ose su me usobno normalne i sadr ze tu ta cku, pa va zi:

je

AC

CA

= i 1 = . Za svaki element zadatog skupa, dakle, postoji inverzni element koji je tako e u tom skupu. Dakle, skup izometrija koji cine koincidencija, sve translacije i sve centralne simetrije ravni je grupa u odnosu na operaciju proizvoda izometrija. Poka zimo kontraprimerom da ta grupa nije komutativna. Pretpostavimo da su ta cke A i B razli cite i da je ta cka B sredi ste du zi AC . Pretpostavimo da va zi SB SA = SA SB . Odatle sledi SA SB SA = SB i, na osnovu teoreme o transmutaciji, SSA (B ) = SB . Dakle, va zi SA (B ) = B , odakle sledi da su ta cke A i B identi cne, sto je u kontradikciji sa pretpostavkom. Dakle, za razli cite ta cke A i B va zi SB SA = SA SB , pa data grupa nije komutativna.

AC

nsk
C A H B Ra B B

27. Neka je G ta cka u koju se preslikava ta cka H translacijom T . CeCB tvorougao HGBC je paralelogram, pa su uglovi HGB i HCB podudarni. U cke D, H , C preslikavaju redom u ta cke A, G, B , odakle translaciji T se ta CB sledi da su trouglovi DHC i AGB podudarni i da su uglovi CHD i AGB podudarni. Na osnovu pretpostavki zadatka, zbir uglova CHD i AHB jednak je zbiru dva prava ugla, pa je i zbir uglova AGB i AHB jednak zbiru dva prava ugla, odakle sledi da je cetvorougao AGBH tetivan. Uglovi HAB i HGB su podudarni kao uglovi nad istim l ukom (nad l ukom BH ) opisanog kruga cetvorougla AGBH . Iz HAB = HGB i HGB = HCB sledi HAB sto je i trebalo dokazati. = HCB ,

Ele ktro
A G

Slika 27

28. Lema: Ako krug cije je sredi ste ta cka O dodiruje krake ugla ta ckama X i Z , onda va zi Y X = Y Z. Dokaz leme: Videti dokaz leme 1 u re senju 12.

Neka su Ra i Qa ta cke u kojima spolja upisani krug koji odgovara temenu A dodiruje prave AB i AC . Va zi B (B, Pa , C ), B (A, B, Ra ), B (A, C, Qa ) i, BR , AR na osnovu leme, BPa = a a = AQa i CQa = CPa . Odatle sledi 32

o iz dan
CA

1 . Za koincidenciju, o cigledno, va zi Dakle, T T = , pa je T = T

Pa

Sa

Slika 28 XY Z u 2

je
C Qa C

CBB

RC,

C CB

RA,

BAC

Doka zimo da data izometrija nije koincidencija: doka zimo da va zi RC,

C CB

RA,

BAC

Ele ktro

29. U rotaciji RB, oko ta cke B za ugao 2 (iste orijentacije kao i prav ugao 2 oko ta cke C za ugao LBA), ta cka L preslikava se u ta cku A. U rotaciji RC, 2 ), ta c ka A preslikava se u ta cku P . Dakle, (u istom smeru kao i rotacija R B, 2 2 (L) = R (A) = P . R va zi RC, B, C, 2 2 2 Neka je p poluprava sa temenom B koja sa polupravom BC zahvata ugao cka A. Neka je q poluprava sa temenom 4 i sa iste je strane prave BC kao i ta C koja sa polupravom CB zahvata ugao 4 i sa iste je strane prave BC kao i ta cka A. Neka su p i q prave koje sadr ze, redom, poluprave p i q . Neka je R prese cna ta cka pravih p i q . Va zi RBC = RCB = 4 , odakle sledi da je trougao BCR jednakokraki (BR = RC ) i pravougli ( BRC = 2 4 = 2 ). Va zi BRC = 2 , pa su prave p i q me usobno normalne. mo ze biti reprezentovana kao kompozicija osnih reeksija Sp Rotacija RB, 2 = S mo ze biti reprezentovana kao i SBC , tj. RB, BC Sp . Rotacija RC, 2 2 kompozicija osnih reeksija SBC i Sq , tj. RC, = Sq SBC . Dakle, RC, 2 2 RB, usobno normalne i = S S S S = S S . Prave p i q su me q BC BC p q p 2 seku se u ta cki R, odakle sledi da je kompozicija Sq Sp centralna simetrija sa sredi stem R. Dakle, RC, RB, = Sq Sp = SR , pa iz RC, RB, (L) = P , sledi 2 2 2 2 SR (L) = P , sto zna ci da je ta cka R sredi ste du zi LP , tj. ta cke S i R su identi cne. Iz BRC = BSC = i BR i BS RC , sledi SC , pa je trougao BCS = = 2 2 jednakokraki i pravougli, sto je i trebalo dokazati.

nsk
33

tj. doka zimo da je RA, BAC RB, CBB (C ) = C . Neka je RB, CBB (C ) = C1 . zi Va zi B (A, B, C1 ) i AC1 = AB + BC . Neka je RA, BAC (C1 ) = C2 . Va AC2 = AC1 = AB + BC , pa iz nejednakosti trougla sledi AC2 = AB + BC > AC i B (A, C, C2 ). Dakle, ta cke C i C2 su razli cite, pa data kompozicija nije koincidencija. cke B i Pa preslikavaju se u ta cke B i Ra , pa se prava U rotaciji RB, CBB ta BC (kojoj pripadaju ta cke B i Pa ) preslikava na pravu AB (kojoj pripadaju cke A i Ra preslikavaju se u ta cke A i ta cke B i Ra ). U rotaciji RA, BAC ta cke C i Qa Qa , pa se prava AB preslikava na pravu AC . U rotaciji RC, C CB ta preslikavaju se u ta cke C i Pa , pa se prava AC preslikava na pravu BC . Dakle, u kompoziciji RC, C CB RA, BAC RB, CBB prava BC se preslikava na sebe samu. Direktna izometrija RC, C CB RA, BAC RB, CBB , dakle, ima invarijantnu ta cku Pa i nije koincidencija, pa je rotacija. Kako je u njoj prava BC invarijantna, data kompozicija je rotacija oko ta cke Pa za ugao , tj. centralna simetrija SPa .

o iz dan
RB,
CBB

RB,

(Pa ) = Ra , RA,

BAC (Ra )

= Qa , RC,

C CB (Qa )

= Pa , pa je

(Pa ) = Pa .

RB,

CBB

(C ) = C ,

je

K A L S

Slika 29

I = RC, RB, RA, = RC, Sb SAB SAB Sa = RC, Sb Sa = Pretpostavimo da je pozitivno orijentisan ugao CAB jednak /2 i da je pozitivno orijentisan ugao BAC jednak /2. U tom slu caju, ta cka C pripada polupravama a i b , pa su ta cke C i D identi cne. Tada va zi I = RC, RD,+ = RC, ++ . Rotacija RC,+ + je koincidencija ako i samo ako je + + = 2k (k = 1, 2, 3, . . .). Uglovi , i su manji od opru zenog, pa je + + 3 , odakle sledi da je rotacija RC,+ + koincidencija ako i samo ako je + + = 2 . Kako je CAB = /2, BAC = /2 i CAB + BAC + ACB = , jednakost ( + + )/2 = (tj. jednakost + + = 2 ) va zi ako i samo ako je ACB = /2. Dakle, ako je ACB = /2 (tj. ako je + + = 2 ) kompozicija I je koincidencija, a ina ce je rotacija oko ta cke C za ugao + + . Pretpostavimo da pozitivno orijentisan ugao CAB nije jednak /2 ili da pozitivno orijentisan ugao BAC nije jednak /2. U tom slu caju, ta cka C ne pripada polupravoj a ili ne pripada polupravoj b , pa su ta cke C i D razli cite. Neka je d poluprava sa temenom D takva da je pozitivno orijentisan ugao koji zahvataju poluprave d i DC jednak ( + )/2 i neka je d prava koja sadr zi polupravu d . Va zi RD,+ = SDC Sd . Neka je c poluprava sa temenom C takva da je pozitivno orijentisan ugao koji zahvataju poluprave CD i c jednak /2 i neka je c prava koja sadr zi polupravu c . Va zi RC, = Sc SDC . Tada 34 = RC, RD,2(+ )/2 = RC, RD,+ .

Ele ktro

nsk

30. Nazovimo pozitivnom orijentaciju uglova , i , a negativnom suprotnu orijentaciju. Neka je a poluprava sa temenom A takva da je pozitivno orijentisan ugao koji zahvataju poluprave a i AB jednak /2 i neka je a prava koja sadr zi polupravu a . Va zi RA, = SAB Sa . Neka je b poluprava sa temenom B takva da je pozitivno orijentisan ugao koji zahvataju poluprave BA i b jednak /2 i neka je b prava koja sadr zi polupravu b . Va zi RB, = Sb SAB . Uglovi /2 i /2 su o stri, pa su poluprave a i b sa iste strane prave AB i one se seku u nekoj ta cki D. Pozitivno orijentisan ugao koji zahvataju prave a i b jednak je /2 + /2 (to je spolja snji ugao kod temena D trougla ADB ). Dakle, va zi:

o iz dan
B P A D E d b a c

Slika 30

je

RE,2(

EDC + DCE )

= RE,2((+ )/2+/2) = RE,+ + .

Ako je ( + + )/2 > , onda je kompozicija I rotacija RE,2

DEC

= RE,2((

CDE )( ECD ))

= RE,2((+ )/2)+/2) = RE,+ + 2 .

Ukoliko je zbir uglova ( + )/2 i /2 jednak opru zenom uglu, onda je kompozicija I translacija odre ena paralelnim pravama d i c. Dakle, ako ne va zi + + = 2 , onda je kompozicija I rotacija. U suprotnom, ako su pozitivno orijentisani uglovi CAB i ABC jednaki redom ce je translacija. /2 i /2 (i ACB = /2) kompozicija I je koincidencija, a ina

Ele ktro
35

31. Analiza: Pretpostavimo da ta cka E zadovoljava uslove zadatka. Doka zimo da ne va zi B (E, A, B ). Pretpostavimo suprotno pretpostavimo da je B (E, A, B ). U tom slu caju bi poluprava EC pripadala o strom uglu DEA, pa bi va zilo DEA = DEC + CEA, sto je kontradikcija, jer va zi DEA = DEC . Dakle, ne va zi B (E, A, B ), pa su ta cke E i B sa iste strane ta cke A. Odatle sledi da su ta cke A i C sa raznih strana prave DE . Neka je C slika ta cke C u osnoj reeksiji SDE . Ta cke A i C su sa raznih strana prave DE , pa CED AED , sledi da ta cka C pripada pravoj AE , tj. pravoj iz C ED = = AB . Ta cke C i C su sa raznih strana prave DE , pa su ta cke A i C sa iste strane ta cke E . Pored toga, va zi DC DC , pa je ta c ka C prese cna ta cka = prave AB i kruga sa sredi stem D i polupre cnikom DC i va zi DC DA. Ta cka E je prese cna ta cka prave AB i simetrale du zi CC . Konstrukcija: Ozna cimo sa C prese cnu ta cku prave AB i kruga sa sredi stem D i polupre cnikom DC . Prese cna ta cka prave AB i simetrale du zi CC je tra zena ta cka E . cka D pripada simetrali Dokaz: Na osnovu konstrukcije je DC = DC , pa ta du zi CC . Na osnovu konstrukcije, i ta cka E pripada simetrali du zi CC , pa va zi CED C ED . = Prava DE je simetrala du zi CC , pa su ta cke C i C sa raznih strana prave DE . Ugao C DC je manji od opru zenog i poluprava DE je njegova bisektrisa, odakle sledi da je ugao CDE manji od pravog, pa poulprava DE pripada uglu CDA i ta cke A i C su raznih strana prave DE . Dakle, ta cke A i C su sa iste strane prave DE , odakle sledi da su ta cke A i C sa iste strane ta cke E , pa va zi C ED AED . Odatle sledi AED CED , s to je i trebalo dokazati. = = Diskusija: Ako je DC < AD, zadatak nema re senja; ako je DC = AD, zadatak ima jedno re senje; ako je DC > AD, zadatak ima dva re senja od kojih

nsk

o iz dan
= RE,2(
CDE + ECD )

je I = RC, RD,+ = Sc SDC SDC Sd = Sc Sd . Uglovi ( + )/2 i /2 su manji od opru zenog, pa su poluprave d i c sa iste strane prave CD. Prave d i c seku se u nekoj ta cki E ako i samo ako zbir uglova ( + )/2 i /2 nije jednak opru zenom uglu tj. ako i samo ako je ( + + )/2 = . Ako je ( + + )/2 < , onda je kompozicija I rotacija

je
=

Slika 31

Ele ktro
36

32. Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka i da su ta , tb i tc zadate du zi. Neka su A1 , B1 , C1 sredi sta ivica BC , AC i AB i cna ta cka pravih AA1 , neka je AA1 = tc . Neka je T prese = tb , CC1 = ta , BB1 BB1 i CC1 , tj. te zi ste trougla ABC . Neka je T ta cka simetri cna ta cki T u odnosu na A1 , tj. neka je T = SA1 (T ). Iz T A1 = = A1 T , BA1 = A1 C , BA1 T CA1 T sledi da su trouglovi BA1 T i A1 T C podudarni i T C = BT . 2 Te zi ste T deli te zi sne du zi u odnosu 2 : 1, pa je CT = 2 3 CC1 = 3 tc , BT = 2 2 1 1 2 3 BB1 = 3 tb i T A1 = 3 AA1 = 3 ta . Odatle dobijamo CT = BT = 3 tb , 2 2 T T = 2T A1 = 3 ta i (CT = 3 tc ). Ta cka A1 je sredi ste du zi T T . Ta cka A simetri cna je ta cki T u odnosu na T . Ta cka B simetri cna je ta cki C u odnosu na A1 . 2 2 Ivice trougla T T C jednake su 3 ta , 3 tb , 2 3 tc , pa za njihove mere mora da va ze nejednakosti trougla. Odatle sledi da i za mere du zi ta , tb i tc mora da va ze nejednakosti trougla. Konstrukcija: Konstrui simo trougao T T C takav da va zi T T = 2 3 ta , 2 2 CT = 3 tb i CT = 3 tc . Ozna cimo sa A1 sredi ste du zi T T . Konstrui simo ta cku simetri cnu ta cki T u odnosu na T i ozna cimo tu ta cku sa A. Konstrui simo ta cku simetri cnu ta cki C u odnosu na A1 i ozna cimo tu ta cku sa B . Trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Na osnovu konstrukcije, ta cka A1 je sredi ste ivice BC , pa je AA1 te zi sna du z. Na osnovu konstrukcije je T T = 2 3 ta , pa, kako je B (A, T, A1 , T ) 2 1 1 TT = 3 ta + 3 ta = ta . Ta cka T deli du z sledi AA1 = AT + T A1 = T T + 2 AA1 u odnosu AT : T A1 = 2 : 1, pa je T te zi ste trougla ABC . Na osnovu 2 konstrukcije je CT = 3 tc , pa kako te zi ste deli (svaku) te zi snju du z u odnosu 32 2 : 1, sledi da ta cki C odgovara te zi sna du z du zine 3 2 CT = 2 3 tc = tc . Iz T A1 = A1 C , BA1 T = A1 T , BA1 = CA1 T sledi da su trouglovi BA1 T i 2 CT . Na osnovu konstrukcije je CT = 3 tb , odakle A1 T C podudarni i BT = 2 sledi BT = 3 tb . Ta cka T je te zi ste trougla ABC , pa ta cki B odgovara te zi sna 32 du z du zine 3 BT = t = t . Dakle, te z i s ne du z i trougla ABC podudarne b 2 23 b

nsk

o iz dan
C A C1 B1 T B B A1 C T

svako odgovara po jednoj prese ckoj ta cki prave AB i kruga sa sredi stem D i polupre cnikom DC .

Slika 32

je

Ele ktro

33. Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Neka je S sredi ste upisanog kruga u trougao ABC . Prave ASa i Sb Sc su simetrale unutra snjeg i spolja snjeg ugla kod temena A trougla ABC , pa je Sa A Sb Sc , tj. ta cka A je podno zje visine iz ta cke Sa na pravoj Sb Sc . Analogno se dokazuje da je ta cka B podno zje visine iz ta cke Sb na pravoj Sa Sc i da je ta cka C podno zje visine iz ta cke Sc na pravoj Sa Sb . Primetimo da va zi B (A, S, Sa ), B (B, S, Sb ) i B (C, S, Sc ). Iz B (Sb , A, Sc ) sledi zi Sc Sa Sb = BSa C = da poluprava Sa A pripada uglu Sc Sa Sb . Va Sa BC Sa CB = ( SBC ) ( SCB ) = SBC + SCB = 2 2 1 1 1 1 ABC + ACB = BAC ) = BAC . Analogno se dokazuje da ( 2 2 2 2 2 1 1 va zi Sa Sb Sc = ABC i S S S = BCA . b c a 2 2 2 2 Konstrukcija: Ozna cimo sa A, B, C podno zja normala iz Sa , Sb , Sc na prave Sb Sc , Sa Sc , Sa Sb . Ako ta cke A, B, C pripadaju du zima Sb Sc , Sa Sc , Sa Sb , trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Ozna cimo u dobijenom trouglu sa S presek pravih ASa , BSb , CSc (taj presek postoji to je ortocentar trougla Sa Sb Sc ). Uglovi SCSb i SASb su pravi, pa je cetvorougao SCSb A tetivan, odakle sledi CSb S = CAS . Uglovi Sa ASb i Sb BSa su pravi, pa je cetvorougao Sa Sb AB tetivan, odakle sledi Sa Sb B = Sa AC tj. prava ASa je simetrala = Sa AB . Dakle, BASa unutra snjeg ugla kod temena A trougla ABC . Kako je (na osnovu konstrukcije) Sb Sc ASa , prava Sb Sc je simetrala spolja snjeg ugla kod temena A. Sli cno se dokazuje i za druga dva para simetrala. Preseci tih simetrala su ta cke Sa , Sb , Sc , pa su ta cke Sa , Sb , Sc zaista sredi sta spolja upisanih krugova za (dobijeni) trougao ABC , sto je i trebalo dokazati. Diskusija: Iz analize sledi da ako re senje postoji, tada va zi Sc Sa Sb = 2 cno i za uglove Sa Sb Sc i BAC/2. Pored toga, va zi 0 < 2 BAC/2 < 2 (sli Sb Sc Sa ), pa je trougao Sa Sb Sc o strougli. Suprotno, ako je trougao Sa Sb Sc o strougli, tada za ta cku A dobijenu u konstrukciji, va zi B (Sb , A, Sc ) (analogno i B (Sa , B, Sc ) i B (Sa , C, Sb )), a na osnovu dokaza tako dobijeni trougao zadovoljava uslove zadatka. Dakle, re senje postoji ako i samo ako je trougao S a Sb Sc o strougli i tada je re senje jedinstveno (jer su visine trougla Sa Sb Sc jedinstveno odre ene).

nsk
37

o iz dan

su datim du zima ta , tb i tc , sto je i trebalo dokazati. Diskusija: Re senje zadatka postoji ako i samo postoji trougao cije su ivice 2 2 t , t , t , tj. ako i samo ako za njihove du z ine va ze nepodudarne du zima 2 a b c 3 3 3 2 2 2 2 2 2 2 2 t + t > t , t + t > t , t + t > t . Dakle, jednakosti trougla: 2 a b c b c a c a b 3 3 3 3 3 3 3 3 3 re senje zadatka postoji ako i samo va zi ta + tb > tc , tb + tc > ta , tc + ta > tb , (tj. ako i samo ako postoji trougao cije su ivice podudarne datim du zima t a , tb i tc ) i tada zadatak ima jedinstveno re senje.

je

Sb Sc A S B Sa C

Slika 33

34. Lema: Medijatrisa ivice BC , bisektrisa unutra snjeg ugla BAC trougla ABC i opisani krug tog trougla seku su u jednoj ta cki. Dokaz leme: Videti dokaz leme 2 u re senju 16. 2

Ele ktro

Analiza: Pretpostavimo da kvadrat ABCD zadovoljava uslove zadatka tj. pretpostavimo da njegove ivice AB , BC , CD i DA sadr ze respektivno date ta cke P , Q, R, S . Neka su kA i kC krugovi ciji su pre cnici du zi P S i QR. Prava koja sadr zi dijagonalu AC kvadrata istovremeno je i simetrala uglova SAP i RCQ. Neka je M prese cna ta cka medijatrise du zi SP i kruga kA koja je u odnosu na ta cku A sa suprotne strane prave SP . Na osnovu leme, simetrala unutra snjeg ugla kod temena A trougla SAP sadr zi ta cku M , pa sledi da prava AC sadr zi ta cku M . Analogno, prava AC sadr zi ta cku N koja je prese cna ta cka medijatrise du zi RQ i kruga kC i u odnosu na ta cku C je sa suprotne strane prave RQ. Dakle, ta cke A i C su prese cne ta cke prave M N i krugova kA i kC . Ta cke A i M su sa raznih strana prave SP , ta cka A je sa suprotne strane prave SP u odnosu na ta cke R i Q, pa sledi da je ta cka M sa iste strane prave SP kao i ta cke R i Q. Analogno, ta cka N je sa iste strane prave RQ kao i ta cke S i P . Ta cke B , C i D su sa iste strane prave SP , pa su sa iste strane te prave i ta cke R i Q. Analogno, ta cke S i P su sa iste strane prave RQ. Ta cka B je prese cna ta cka pravih AP i CQ, ta cka D je prese cna ta cka pravih AS i CR. Konstrukcija: Pretpostavimo da su ta cke R i Q sa iste strane prave SP i ta cke S i P su sa iste strane prave RQ (na osnovu analize, taj uslov mora da bude ispunjen da bi re senje postojalo). Konstrui simo krugove kA i kC ciji su pre cnici du zi P S i QR. Ozna cimo sa M prese cnu ta cku medijatrise du zi SP i kruga kA koja je sa iste strane prave SP kao i ta cke R i Q. Ozna cimo sa N prese cnu ta cku medijatrise du zi RQ i kruga kC koja je sa iste strane prave RQ kao i ta cke S i P . Konstrui simo pravu ckama M i N (ako je ta cka M identi cna ta cki N , konstrui simo p odre enu ta proizvoljnu pravu p koja je sadr zi). Ozna cimo sa A prese cnu ta cku prave p i kruga kA razli citu od M . Ozna cimo sa C prese cnu ta cku prave p i kruga kC razli citu od N .

nsk
38

o iz dan
kC D R C S N Q kA M A P B

Slika 34

je

Ele ktro
<
2:

Ako se prave AP i CQ seku u ta cki takvoj da je ona sa suprotne strane ta cke P u odnosu na ta cku A i sa suprotne strane ta cke Q u odnosu na ta cku C , ozna cimo tu ta cku sa B (ina ce re senje zadatka ne postoji). Ako se prave AS i CR seku u ta cki takvoj da je ona sa suprotne strane ta cke S u odnosu na ta cku A i sa suprotne strane ta cke R u odnosu na ta cku C , ozna cimo tu ta cku sa D (ina ce re senje zadatka ne postoji). Dokaz: Na osnovu konstrukcije, prave AB , BC , CD i DA sadr ze redom ta cke P , Q, R i S i va zi B (A, P, B ), B (B, Q, C ), B (C, R, D) i B (D, S, A). Potrebno je jo s dokazati da je cetvorougao ABCD kvadrat. Na osnovu konstrukcije, ta cka M je sa iste strane prave SP kao i ta cke R i Q, a ta cke A i M su sa raznih strana prave SP , pa sledi da je ta cka A sa suprotne strane prave SP u odnosu na ta cke R i Q. Analogno, ta cka C je sa suprotne strane prave RQ u odnosu na ta cke S i P . Du z SP je pre cnik kruga kA , pa je ugao SAP prav (tj. ugao DAB je prav). Na osnovu konstrukcije ta cka M je prese cna ta cka medijatrise du zi SP i kruga kA , pa je, na osnovu leme, poluprava AM bisektrisa ugla SAP , tj. poluprava AC je bisektrisa ugla DAB . Dakle, va zi DAC = CAB = BCA = ACD = CAB = ACB = i, analogno, . Iz 4 4 4 sledi da je trougao ABC jednakokraki (AB = BC ) i ABC = CAB ACB = zi i ADC = cetvorougao ABCD ima cetiri prava ugla i 2 . Analogno va 2 , pa va zi AB = BC , odakle sledi da je on kvadrat. Diskusija: Re senje zadatka postoji ako su zadovoljeni slede ci uslovi: ta cke R i Q su sa iste strane prave SP ; ta cke S i P su sa iste strane prave RQ; postoji prese cna ta cka A prave p i kruga kA razli cita od M ; postoji prese cna C ta cka prave p i kruga kC razli cita od N ; prave AP i CQ seku se u ta cki takvoj da je ona sa suprotne strane ta cke P u odnosu na ta cku A i sa suprotne strane ta cke Q u odnosu na ta cku C ; prave AS i CR seku se u ta cki takvoj da je ona sa suprotne strane ta cke S u odnosu na ta cku A i sa suprotne strane ta cke R u odnosu na ta cku C . Ako su, pored toga, ta cke M i N identi cne, postoji beskona cno mnogo re senja zadatka, a ako su ta cke M i N razli cite, re senje je jedinstveno. 35. Pomo cna konstrukcija konstrukcija l uka za ciju svaku ta cku X va zi AXB = (gde su A i B date ta cke, a dati ugao manji od opru zenog ugla): Razlikujemo tri slu caja: Konstrui semo najpre sa iste strane prave AB poluprave sa temenima A i B takve da sa polupravom AB , odnosno BA zahvataju uglove jednake cnu ta cku tih polupravih ozna cimo sa O. Konstrui simo krug 2 . Prese k sa sredi stem O koji sadr zi ta cku A. Tra zeni (otvoreni) l uk je l uk kruga k koji je sa iste strane prave AB kao i ta cka O. Ako je ugao prav: ozna cimo sa O sredi ste du zi AB . Konstrui simo krug k sa sredi stem O koji sadr zi ta cku A. Tra zeni (otvoreni) l uk je l uk kruga k sa jedne strane prave AB . Ako je ugao tup: konstrui semo najpre sa iste strane prave AB poluprave sa temenima A i B takve da sa polupravom AB , odnosno BA 39

2:

>

2:

nsk

o iz dan

je

(Primetimo da i za ta cke X l uka koji je simetri can konstruisanom l uku u uka je skup svih odnosu na pravu AB va zi AXB = . Unija ta dva otvorena l ta caka X za koje va zi AXB = .) Dokaz pomo cne konstrukcije: <
2:

Zbir uglova u trouglu ABO jednak je , pa je AOB = OAB OBA = ( 2 ) ( 2 ) = 2. Na osnovu teoreme 28.1, periferijski ugao kruga jednak je polovini njegovog centralnog ugla koji zahvata isti krug, pa kako za svaku ta cku X konstruisanog l uka periferijski ugao AXB zahvata isti l uk kao i centralni ugao AOB (jer su ta cke X i O sa iste strane prave AB ), sledi da za svaku ta cku X konstruisanog l uka va zi 1 AXB = 1 AOB = 2 = , s to je i trebalo dokazati. 2 2

2:

>

2:

Ele ktro
40

Zbir uglova u trouglu ABO jednak je , pa je AOB = OAB OBA = ( 2 ) ( 2 ) = 2 2. Neka je X proizvoljna ta cka konstruisanog l uka i neka je Y njoj simetri cna ta cka u odnosu na ta cku O. Ta cke X i O su sa raznih strana prave AB , pa sledi i da su ta cke X i Y sa raznih strana prave AB . Du z XY je pre cnik kruga k , pa su uglovi XAY i XBY pravi. Zbir uglova u cetvorouglu jednak je zbiru cetiri prava ugla, pa kako je XAY + XBY = , sledi da je zbir uglova AXB i AY B jednak zbiru dva prava ugla. Kako (na osnovu teoreme 28.1) za svaku ta cku Y l uka kruga k koji je sa iste strane prave 1 AB kao i ta cka O va zi AY B = 1 2 AOB = 2 (2 2) = , sledi AXB = AY B = ( ) = , sto je i trebalo dokazati.

2 Analiza: Pretpostavimo da trougao XY Z zadovoljava uslove zadatka. Doka zimo najpre da je ta cka O sredi ste opisanog kruga trougla XY Z . Ozna2 cimo ugao CXY sa . Va zi CY X = ACB CXY = 3 = 3 . Va zi B (C, X, B ), B (C, Y, A) i B (A, Z, B ), pa poluprava XZ pripada konveksnom 2 uglu Y XB , odakle sledi ZXB = CXY Y XZ = 3 = 3 . 2 Dakle, CY X = ZXB (= 3 ), Y CX = ZBX (= 3 ) i Y X = XZ , odakle sledi da su trouglovi Y XC i XZB podudarni i da va zi CX = ZB . Iz OCX = OBZ (= ), OC OB (jer je O sredi s te opisanog kruga trougla = 6 ABC ) i CX zi = ZB sledi da su trouglovi COX i BOZ podudarni i da va OY , pa je ta c ka O sredi s te OZ . Analogno se dokazuje da va z i OX OX = = opisanog kruga pravilnog trougla XY Z i va zi XOZ = Y OZ = 2 Y XZ = 2 2 3 = 3 .

nsk

zeni ugao, pa na osnovu teoreme 28.1 sledi da za Ugao AOB je opru 1 svaku ta cku X konstruisanog l uka va zi AXB = 2 AOB = 1 2 = 2 = , sto je i trebalo dokazati.

o iz dan

zahvataju uglove jednake cnu ta cku tih polupravih ozna cimo 2 . Prese sa O. Konstrui simo krug k sa sredi stem O koji sadr zi ta cku A. Tra zeni (otvoreni) l uk je l uk kruga k koji je sa suprotne strane prave AB u odnosu na ta cku O.

je

Ele ktro

Rotacijom oko ta cke O za ugao 23 du z XY se preslikava na du z Y Z , a ta cka P koja pripada du zi XY u ta cku P koja pripada du zi Y Z . Iz B (X, P, Y ), cka Y pripada skupu ta caka B (Y, P , Z ) i ZY X = 3 , sledi P Y P = 3 , tj. ta cku O je sa suprotne strane prave N takvih da je P N P = 3 i u odnosu na ta P P . Ta cka Y je, dakle, prese cna ta cka tog skupa ta caka i prave AC . Ta cka Z . Ta cka X je slika ta cke Z u je slika ta cke Y u rotaciji oko ta cke O za ugao 23 rotaciji oko ta cke O za ugao 23 . Navedena svojstva omogu cavaju konstrukciju trougla XY Z . Konstrukcija: Ozna cimo sa P sliku ta cke P u rotaciji oko ta cke O za ugao 2 cne konstrukcije, konstrui simo l uk k koji je skup ta cka N 3 . Na osnovu pomo takvih da je P N P = 3 i koji je sa suprotne strane prave P P u odnosu na ta cku O. Prese cnu ta cku tog l uka i prave AC ozna cimo sa Y . Ozna cimo sa Z sliku ta cke Y u rotaciji oko ta cke O za ugao 23 . Ozna cimo sa X sliku ta cke Z . u rotaciji oko ta cke O za ugao 23 Dokaz: Na osnovu konstrukcije, ta cka Y pripada pravoj AC . Doka zimo da va zi B (A, Y, C ). Doka zimo da ne va zi B (A, C, Y ). Va zi OP = = OP i OC OP = OP sledi CA P P i P P O = CAO = . Ako bi va z ilo OA, pa iz OC OA 6 B (A, C, Y ), poluprava P C bi pripadala uglu P P Y , pa bi zbir uglova u trouglu Y P P bio ve ci od zbira uglova P P Y + P Y P , sto je kontradikcija, jer va zi 7 P P Y + P Y P > P P C + P Y P = 56 + = > . Analogno se mo z e 3 6 dokazati da ne va zi ni B (Y, A, C ), pa sledi B (A, Y, C ) i da ta cka Y pripada ivici AC . , du z CA preslikava se na du z AB , a ta cka U rotaciji oko ta cke O za ugao 23 Y za koju va zi B (C, Y, A), preslikava se u ta cku Z , pa va zi B (A, Z, B ). Analogno se dokazuje da ta cka X pripada ivici BC . Na osnovu konstrukcije va zi OY , pa = OZ = OX i Y OZ = ZOX = 23 je trougao XY Z zaista pravilan. sledi XOY = 23 , pa kako je OX zi Iz Y OZ = ZOX = 23 = OY , va 1 1 OY X = OXY = 2 ( XOY ) = 2 3 = 6 . S druge strane, iz OC = OA i 2 1 1 sledi CAO = ACO = 1 COA = 23 2 ( COA) = 2 ( 3 ) = 2 3 = 6 . 2 Iz P Y P + P OP = 3 + 3 = sledi da je cetvorougao P Y P O tetivan, pa je OY P = OP P = . Ta c ke X i P su sa iste strane prave OY , pa iz 6 OY X = OY P (= ), sledi da su ta c ke Y , P i X kolinearne. Kako je P ta cka 6 unutra snje oblasti trougla ABC , sledi da va zi raspored B (X, P, Y ), tj. ta cka P pripada ivici XY trougla XY Z . Diskusija: Na osnovu analize sledi da, ako re senje postoji, onda postoji prese cna ta cka l uka k i prave AC . Na osnovu dokaza sledi da, ako takva senje. Dakle, re senje zadatka prese cna ta cka postoji, onda ona odre uje jedno re postoji ako i samo ako l uk k i prava AC imaju zajedni ckih ta caka. Ako l uk k i prava AC imaju dve zajedni cke ta cke, postoje dva re senja zadatka (tako dobijeni trouglovi XY Z i X Y Z su podudarni), ako imaju jednu zajedni cku ta cku, zadatak ima jedinstveno re senje i ako nemaju zajedni ckih ta caka, zadatak nema re senja. 2 L uk k je skup ta caka N takvih da je P N P = 3 , a kako je P OP = 3 = 3 , sledi da je k l uk kruga k opisanog oko trougla P P O. Re senje zadatka

nsk
41

o iz dan

je

C Y

nsk
A S X B B

O P

Ele ktro
A Z

Slika 35

36. Lema: Ako je S sredi ste upisanog kruga trougla ABC , onda je 1 BSC = + BAC . 2 2 Dokaz leme: Ta cka S pripada bisektrisama unutra snjih uglova ABC i 1 BCA trougla ABC , pa va zi SBC = 1 ABC i SCB = 2 ACB , odakle 2 1 1 1 1 sledi BSC = 2 2 2 ABC 2 ACB = 2 2 2 ( BAC ) = 2 + 2 BAC . 1 2 Dakle, ivica BC se iz ta cke S vidi pod uglom 2 + 2 BAC , tj. BSC = 1 BAC . 2 + 2 2 Pomo cna konstrukcija konstrukcija l uka za ciju svaku ta cku X va zi AXB = (gde su A i B date ta cke, a dati ugao manji od opru zenog ugla): Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 35. 2
2 Ka zemo

da se du z XY iz ta cke Z vidi pod uglom , ako je

o iz dan
O C

postoji ako i samo ako krug k i prava AC imaju zajedni ckih ta caka. Kako je OP = OP , simetrala ugla P OP je medijatrisa ivice P P , a to je prava OB . Dakle, sredi ste kruga k pripada pravoj OB . Neka je B1 prese cna ta cka prave OB i prave AC , C1 prese cna ta cka prave OC i prave AB , S sredi ste du zi OB1 i neka su B i S podno zja normala iz ta caka B1 i S na pravoj OC . Trougao ABC je pravilan, pa su du zi BB1 i CC1 njegove visine. Kako je B1 sredi ste ivice AC , ta cka B je sredi ste du zi CC1 i va zi raspored B (O, S, B , C ). Krug k i prava AC imaju zajedni ckih ta caka ako i samo ako je SO SB , odnosno ako i samo ako je S O S B . Ta cka S je sredi ste opisanog kruga trougla P P O, pa pripada medijatrisi du zi OP , odakle sledi da je SS (O) = P , S O =SP i B (O, S , P ). Dakle, krug k i prava AC imaju zajedni ckih ta caka ako i samo ako je S P S B . Kako su ta cke P i B sa iste strane ta cke S , sledi da krug k i prava AC imaju zajedni ckih ta caka ako i samo ako va zi B (S , P, B ), odnosno ako i samo ako va zi B (C, B , P ). Re senje zadatka postoji ako i samo ako va zi B (C, B , P ), gde je B sredi ste visine trougla ABC koja odgovara temenu C . Ako su ta cke P i B identi cne (tada je CP : P O = 3 : 1, jer je ta cka O te zi ste trougla ABC ) postoji jedinstveno re senja zadatka. Ako va zi B (C, P, B ) (tj. CP : P O < 3 : 1), postoje dva re senja zadatka. Ina ce, re senje ne postoji.

Slika 36

XZY = .

42

je

Ele ktro
43

2r = a: Ako je 2r = a, ta cka O pripada du zi BC i va zi BOC = 2 2 . Kon1 stui simo l uk k iz cijih se ta caka du z BC vidi pod uglom 2 + 2 2 = 34 Konstrui simo, sa iste te strane prave BC , pravu d paralelnu pravoj BC i ozna to na rastojanju . Presek prave d i l uka k cimo sa S . Konstrui simo krug l sa sredi stem S i polupre cnikom . Konstrui simo tangente iz ta caka B i C na krug l i ozna cimo njihov presek sa A. Trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. 2r > a: Ako je 2r > a, onda ta cka O ne pripada du zi BC i va zi BOC < 2 2. 1 Konstrui simo l uk k iz cijih se ta caka du z BC vidi pod uglom 2 + 4 BOC iz sa iste strane prave BC sa koje je ta cka O (ili konstrui simo l uk k cijih 1 se ta caka du z BC vidi pod uglom 2 BOC sa suprotne strane prave 2 4 BC u odnosu na ta cku O). Konstrui simo, sa iste te strane prave BC , pravu d paralelnu pravoj BC i to na rastojanju . Presek prave d i l uka ozna k cimo sa S . Konstrui simo krug l sa sredi stem S i polupre cnikom . Konstrui simo tangente iz ta caka B i C na krug l i ozna cimo njihov presek sa A. Trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Ivica BC trougla ABC , na osnovu konstrukcije podudarna je datoj du zi a. Na osnovu konstrukcije, prave BC , AB i AC dodiruju krug l i pri tome su krug l i ta cka A sa iste strane prave BC ; krug l i ta cka B su iste strane prave AC i krug l i ta cka C su iste strane prave AB , odakle sledi da je krug l upisani krug trougla ABC . Rastojanje ta cke S od prave BC je, na osnovu

nsk

Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Neka su O i S sredi sta njegovog opisanog i upisanog kruga. Na osnovu leme, 1 cka O pripada du zi du z BC iz ta cke S vidi se pod uglom 2 + 2 BAC . Ako ta BC , va zi 2r = a. Ako ta cka O ne pripada du zi BC , na osnovu nejednakosti trougla, va zi BO + OC > BC , tj. 2r > a. Ako su ta cke A i O sa iste strane prave BC , onda je BAC < zi 2 i va 2r > a. Tada je, na osnovu teoreme 28.1, periferijski ugao jednak polovini centralnog ugla koji zahvata l uk BC i va zi BAC = 1 2 BOC . Odatle sledi 1 1 BSC = 2 + 2 BAC = 2 + 4 BOC . Ako su ta cke A i O sa raznih strana prave BC , onda je BAC > zi 2 i va 1 1 . Odatle sledi BAC = 2 BOC i 2r > a i 2 BOC + BAC = 2 2 2 2 1 1 1 1 BSC = BAC = BOC ) = 2 BOC . + + (2 2 2 2 2 2 2 2 4 Ako ta cka O pripada du zi BC , onda je ta cka O je sredi ste du zi BC , i va zi 1 1 3 BAC = BSC = BAC = , odakle sledi + + = . 2 2 2 2 2 2 4 Ta cka O je prese cna ta cka krugova sa sredi stima B i C i polupre cnicima r. Upisani krug dodiruje ivicu BC , pa je ta cka S prese cna ta cka l uka iz cijih se 1 BAC i prave koja je na rastojanju od prave + ta caka du z BC vidi uglom 2 2 BC i nalazi se sa iste njene strane kao i pomenuti l uk. Ta cka A je prese cna ta cka tangenti iz ta caka B i C na krug sa sredi stem S i polupre cnikom . Konstrukcija: Konstrui simo du z podudarnu du zi a i ozna cimo njena temena sa B i C . Konstrui simo krugove sa sredi stima B i C i polupre cnicima r i (jednu) njihovu prese cnu ta cku ozna cimo sa O. Razlikujemo dva slu caja:

o iz dan

je

2r = a: Ako je 2r = a, ta cka O pripada du zi BC i va zi BOC = 2 2 . Na osnovu konstrukcije, ta cka S pripada l uku iz iz cijih se ta caka du z BC 1 , tj. va zi BSC = 34 = zi vidi pod uglom 34 2 + 2 2 . Na osnovu leme va 1 BSC = sto zna ci da ta cka A pripada 2 + 2 BAC , pa sledi BAC = 2 , krugu ciji je pre cnik du z BC . Za ta cku O, dakle, va zi OB = OC = OA = a ABC i njegov polupre cnik 2 = r , pa je krug k opisani krug trougla podudaran je datoj du zi r. 2r > a: Na osnovu konstrukcije, ta cka S pripada l uku iz cijih se ta caka du z BC 1 vidi pod uglom 2 + 4 BOC i koji je sa iste strane prave BC sa koje je 1 ta cka O ili l uku iz cijih se ta caka du z BC vidi pod uglom 2 2 4 BOC i koji je sa suprotne strane prave BC u odnosu na ta cku O.

Ele ktro
44

Pretpostavimo da ta cka S pripada l uku iz cijih se ta caka du z BC vidi pod 1 uglom 2 2 4 BOC i koji je sa suprotne strane prave BC u odnosu na ta cku O. Ta cka S je sredi ste upisanog kruga trougla ABC , pa je, 1 1 na osnovu leme, BSC = zi 2 2 + 2 BAC . Dakle, va 2 4 BOC = 1 1 cke A i 2 + 2 BAC , odakle sledi BAC + 2 BOC = 2 2 . Pored toga, ta O su raznih strana prave BC , pa sledi da ta cka A pripada krugu k . Krug k je, dakle, opisani krug trougla ABC i njegov polupre cnik podudaran je datoj du zi r, sto je i trebalo dokazati.

Diskusija: Ako je 2r < a, zadatak nema re senja. Ako je 2r = a, zadatak ima i prava d seku, odnosno jedinstveno re dva simetri cna re senja ako se l uk k senje i prava d dodiruju. Ako je 2r > a, zadatak, za (do na podudarnost), ako se l uk k u konstrukciji, mo oba izbora luka k ze da nema re senja, da ima jedno ili da ima i prava d opisani u konstrukciji dva re senja, u zavisnosti od toga da li se l uk k seku. 37. Lema: Ako je S sredi ste upisanog kruga trougla ABC , A1 sredi ste ivice BC , P ta cka dodira upisanog kruga i prave BC , Pa ta cka dodira prave BC i spolja upisanog kruga trougla koji odgovara temenu A i P ta cka simetri cna ta cki P u odnosu na ta cku S , onda va zi

nsk

Pretpostavimo da ta cka S pripada l uku iz cijih se ta caka du z BC vidi pod 1 cka O. uglom 2 + 4 BOC i koji je sa iste strane prave BC sa koje je ta Ta cka S je sredi ste upisanog kruga trougla ABC , pa je, na osnovu leme, 1 BSC = zi BAC = 1 cke A i O su iste 2 + 2 BAC . Dakle, va 2 BOC i ta strane prave BC , pa ta cka A pripada krugu k . Krug k je, dakle, opisani krug trougla ABC i njegov polupre cnik podudaran je datoj du zi r, sto je i trebalo dokazati.

o iz dan

konstrukcije, podudarno datoj du zi , pa je polupre cnik kruga l jednak . Neka je k krug sa sredi stem O koji sadr zi ta cke B i C . Njegov polupre cnik, na osnovu konstrukcije, podudaran je datoj du zi r. Potrebno je dokazati da je krug k opisani krug trougla ABC , odnosno dokazati da ta cka A pripada krugu k . Ta cka S je sredi ste upisanog kruga trougla ABC , pa, na osnovu leme, va zi 1 BSC = BAC . + 2 2

je

Pomo cna konstrukcija konstrukcija tangente iz ta cke P na krug k : Neka je O sredi ste kruga k . Ako ta cka P pripada spolja snjosti kruga k , konstrui simo krug l ciji je pre cnik du z OP . Ozna cimo sa T (jednu) prese cnu ta cku krugova l i k . Konstrui simo pravu t odre enu ta ckama P i T . Prava t je tangenta iz ta cke P na krug k . Ako ta cka P pripada krugu k , konstrui simo pravu t koja sadr zi ta cku P i normalna je na pravoj OP . Prava t je tangenta na krug k u ta cki P . Ako ta cka P pripada unutra snjosti kruga k , ne postoji tangenta iz ta cke P na krug k .

Ele ktro
45

Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Neka je P ta cka dodira upisanog kruga i prave BC , Pa ta cka dodira prave BC i spolja upisanog kruga trougla koji odgovara temenu A i P ta cka simetri cna ta cki P u odnosu na ta cku S (koja je sredi ste upisanog kruga trougla ABC ). Na osnovu leme, ta cka A1 je sredi ste du zi P Pa i va zi B (A, P , Pa ). Ta cka A pripada pravoj SE i pravoj P Pa , a ta cke B i C pripadaju pravoj EA1 i tangentama iz ta cke A na krug sa sredi stem S i polupre cnikom SP . Va zi i B (S, E, N ), pa kako su ta cke S i N sa raznih strana prave BC i kako ta cke E i A1 nisu identi cne (u protivnom bi ta cke S , E i A1 bile kolinearne, sto je u suprotnosti sa zadatim uslovima) va zi raspored B (P, E, A1 ), odnosno ugao SEA1 je tup. Konstrukcija: Konstrui simo i ozna cimo sa P podno zje normale iz ta cke S na pravoj EA1 . Ozna cimo sa Pa ta cku simetri cnu ta cki P u odnosu na A1 , a sa P ta cku simetri cnu ta cki P u odnosu na S . Presek pravih Pa P i SE ozna cimo sa A. Konstrui simo krug k sa sredi stem S i polupre cnikom SP . Konstrui simo (na osnovu opisa pomo cne konstrukcije) tangente iz ta cke A na krug k i njihove prese cne ta cke sa pravom EA1 ozna cimo sa B i C . Ako je ugao SEA1 tup, trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Prave BC , AB i AC dodiruju krug k , pa je krug k upisani krug trougla ABC , a ta cka S je zaista sredi ste upisanog kruga trougla ABC . Ta cke A, S i E su kolinearne na osnovu konstrukcije, pa E pripada bisektrisi unutra snjeg ugla trougla ABC kod temena A. Kako su ta cka B , C i E kolinearne, sledi da je E zaista ta cka u kojoj bisektrisa unutra snjeg ugla BAC se ce ivicu BC . P je ta cka u kojoj upisani krug trougla ABC dodiruje pravu BC , ta cka P je (na osnovu konstrukcije) njoj simetri cna u odnosu na ta cku S , pa je ta cka u kojoj se seku prave AP i BC (ta cka Pa ), na osnovu leme, ta cka u kojoj spolja upisani krug koji odgovara temenu A dodiruje pravu BC . Na osnovu leme, sredi ste du zi P Pa je sredi ste du zi BC . Kako je, na osnovu

Dokaz pomo cne konstrukcije: Ako ta cka P pripada spolja snjosti kruga k , ta cka T pripada krugu ciji je cka T pre cnik du z OP , pa je OT P prav, tj. OT P T . Kako, pored toga, ta pripada krugu k , sledi da je prava t zaista tangenta iz ta cke P na krug k . Ako ta cka P pripada krugu k , prava t sadr zi ta cku P koja pripada krugu k i va zi t OP , sledi prava t zaista tangenta na krug k u ta cki P . 2

nsk

o iz dan
2

(a) B (A, P , Pa ); (b) ta cka A1 je sredi ste du zi P Pa . Dokaz leme: Videti dokaz leme 2 u re senju 12.

je

A P

P E

A1 P a

nsk
46

Slika 37

Ele ktro

38. Lema: Ako je S sredi ste upisanog kruga trougla ABC , A1 sredi ste ivice BC , P ta cka dodira upisanog kruga i prave BC , Pa ta cka dodira prave BC i spolja upisanog kruga trougla koji odgovara temenu A i P ta cka simetri cna ta cki P u odnosu na ta cku S , onda va zi (a) B (A, P , Pa ); (b) ta cka A1 je sredi ste du zi P Pa . Dokaz leme: Videti dokaz leme 2 u re senju 12. 2 Analiza: Pretpostavimao da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Neka je S sredi ste upisanog kruga ovog trougla, neka su Pa i P podno zja upravnih iz ta caka Sa i S na pravoj BC i neka je P ta cka takva da va zi P = SS (P ). Ta cke Sa , E , S i A su kolinearne i na osnovu leme va zi P = SA1 (Pa ) i B (Pa , P , A). Prave AB i AC su tangente iz ta cke A na krug sa sredi stem S i polupre cnikom SP . Ta cke S i Sa su sa raznih strana prave BC , pa su ta cke P i Pa sa raznih strana ta cke E , odakle, kako je Sa Pa > SP , sledi da va zi raspored B (P, E, A1 , Pa ). Konstrukcija: Ozna cimo sa Pa podno zje upravne iz ta cke Sa na pravoj EA1 . Ozna cimo sa P ta cku takvu da je P = SA1 (Pa ), a sa S presek prave ESa i prave koja sadr zi ta cku P i upravna je na pravoj EA1 . Ozna cimo sa P ta cku takvu da je P = SS (P ), a sa A presek pravih P Pa i ESa . Sa B i C ozna cimo prese cne ta cke prave EA1 i tangenti iz ta cke A na krug sa sredi stem S i polupre cnikom SP . Ako va zi raspored B (P, E, A1 , Pa ), trougao ABC zadovoljava uslove

o iz dan

konstrukcije, ta cka A1 sredi ste du zi P Pa , sledi da je ta cka A1 , zaista sredi ste ivice BC , sto je i trebalo dokazati. Diskusija: Na osnovu analize sledi da je u svakom trouglu, u kojem ta cke S , cke A1 , S i E takve E i A1 nisu kolinearne, ugao SEA1 tup. Ako su zadate ta da ugao SEA1 nije tup, onda re senje zadatka ne postoji. Ako je ugao SEA1 tup, mogu ce je izvesti konstrukciju na opisani na cin i tako konstruisani trougao zadovoljava uslove zadatka. (Ta cke ozna cene u konstrukciji sa B i sa C mogu biti i suprotno ozna cene i tom slu caju dobija se drugo mogu ce re senje). Dakle, senje odre eno re senje zadatka postoji samo ako je ugao SEA1 tup i tada je re jedinstveno do na podudarnost.
A

P E A1 P a

Slika 38

je
C Sa

39. Lema 1: Medijatrisa ivice BC , bisektrisa unutra snjeg ugla trougla ABC i opisani krug tog trougla seku su u jednoj ta cki. Dokaz leme 1: Videti dokaz leme 2 u re senju 16.

Lema 2: Ako je S sredi ste upisanog kruga trougla ABC , A1 sredi ste ivice BC , P ta cka dodira upisanog kruga i prave BC i Pa ta cka dodira prave BC i spolja upisanog kruga trougla koji odgovara temenu A, onda je ta cka A 1 sredi ste du zi P Pa . Dokaz leme 2: Videti dokaz leme 2 u re senju 12. 2 Lema 3: Ako je S sredi ste upisanog kruga trougla ABC , Sa sredi ste spolja upisanog kruga trougla ABC koji odgovara temenu A i N prese cna bisektrise ugla BAC i opisanog kruga trougla ABC razli cita od A, onda va zi N B = N S = N Sa = N C . Dokaz leme 3: Neka je A1 sredi ste du zi BC , P ta cka dodira upisanog kruga i prave BC i Pa ta cka dodira prave BC i spolja upisanog kruga trougla koji odgovara temenu A. Neka je n prava koja sadr zi ta cku N i paralelna je pravoj BC . Neka su S i Sa podno zja normala iz ta caka S i Sa na pravoj n. Na osnovu leme 1, ta cka N pripada medijatrisi ivice BC . Medijatrisa du zi BC je prava A1 N i ona je paralelna pravama SS i S Sa . Pored toga, va zi i P A1 S N stavi se i Pa A1 Sa N , pa su cetvorouglovi P S N A1 i Pa A1 N Sa paralelogrami ( pravougaonici), odakle sledi S N = P A 1 i Sa N = Pa A1 . Na osnovu leme 2, ta cka A1 je sredi ste du zi P Pa , pa va zi P A1 = Pa A1 , odakle sledi S N = Sa N . Ta cke S i Sa su sa raznih strana prave n, a ta cke S i Sa su sa raznih strana A1 N , pa su uglovi SN S i Sa N Sa podudarni. Pored toga, podudarni, kao pravi, su i uglovi SS N i Sa Sa N . Iz SN S = Sa N Sa , SS N = Sa Sa N i SN = Sa N . = Sa N sledi da su trouglovi SN S i Sa N Sa podudarni i SN Ta cke S i Sa su sa raznih strana ta cke N , pa je N sredi ste du zi SSa . Poluprave BS i BSa su bisektrise unutra snjeg i spolja snjeg ugla kod temena B , pa zahvataju prav ugao, tj. SBSa = . Dakle, ta c ka B pripada krugu ciji 2 47

Ele ktro

nsk

o iz dan

zadatka. Dokaz: Ta cka S je, na osnovu konstrukcije, sredi ste upisanog kruga trougla ABC i P je ta cka dodira tog kruga i prave BC . Ta cka E pripada pravoj AS (i pravoj BC ), pa je ona zaista prese cna ta cka prave BC i simetrale unutra snjeg cku P , na osnovu konstrukcije, va zi P = SS (P ), pa je, na ugla BAC . Za ta osnovu leme ta cka Pa ta cka dodira prave BC i spolja upisanog kruga trougla koji dodiruje ivicu BC (jer je Pa prese cna ta cka pravih P E i AP ). Ta cka Sa pripada pravoj SE i, na osnovu konstrukcije, je prava Sa Pa normalna na pravoj P E , pa je ta cka Sa zaista sredi ste spolja upisanog kruga trougla koji dodiruje ivicu BC . Na osnovu konstrukciji ta cka A1 je sredi ste du zi P Pa , pa kako su P i Pa ta cke dodira prave BC i upisanog i spolja upisanog kruga trougla ABC , na osnovu leme sledi da je ta cka A1 istovremeno i sredi ste du zi BC , sto je i trebalo dokazati. Diskusija: Re senje postoji ako i samo ako za ta cke P i Pa odre ene kao u konstrukciji va zi raspored B (P, E, A1 , Pa ). Ako postoji jedno re senje, postoji jo s jedno njemu simetri cno (sa suprotno ozna cenim ta ckama B i C ). BAC

je
2

Ele ktro
48

je pre cnik du z SSa . Ta cka D je sredi ste du zi SSa , pa va zi BN = NS = N Sa . zi BN = N S = N Sa Analogno se dokazuje i CN = N S = N Sa , pa va = N C, sto je i trebalo dokazati. 2 Lema 4: Ako je N prese cna bisektrise ugla BAC i opisanog kruga trougla ABC razli cita od A, i X i Y ta cke prave AN takve da va zi B (A, S, N, Sa ) ste upisanog kruga, a Y sredi ste i NB = N C , onda je X sredi = NY = NX spolja upisanog kruga trougla ABC koji odgovara temenu A. Dokaz leme 4: Neka je S sredi ste upisanog kruga trougla ABC i Sa sredi ste spolja upisanog kruga trougla ABC koji odgovara temenu A. Na osnovu leme cke A i N su sa raznih 3, va zi N B = N C , pa je N X = N S . Ta = NS = N Sa strana prave BC , pa va zi B (A, S, N ). Iz B (A, S, N ), B (A, X, N ) i N X = NS sledi da su ta cke X i S identi cne, tj. ta cka X je sredi ste upisanog kruga trougla ABC . Analogno se dokazuje i da je ta cka Y sredi ste spolja upisanog kruga trougla ABC koji odgovara temenu A. 2 Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Neka je N prese cna ta cka bisektrise ugla BAC i opisanog kruga trougla ABC razli cita od A. Ta cke S i Sa su sredi sta upisanog i spolja upisanog kruga, pa va zi B (A, S, Sa ). Ta cke A, B , C i N pripadaju opisanom krugu trougla ABC cije cka A je prese cna je sredi ste ta cka O, pa va zi ON = CO. Dakle, ta = BO = AO ta cka prave SSa i kruga sa sredi stem O koji sadr zi ta cku N . Na osnovu leme cke B i C su prese cne ta cke kruga l i kruga l sa 3, sledi N B = N S . Ta = NC sredi stem N koji sadr zi ta cku S . Konstrukcija: Ozna cimo sa N sredi ste du zi SSa . Konstrui simo krug l cije je sredi ste ta cka O i koji sadr zi ta cku N . Prese cnu ta cku kruga l i prave SS a razli citu od N ozna cimo sa A. Konstrui simo krug l sa sredi stem N koji sadr zi ta cku S . Prese cne ta cke krugova l i l ozna cimo sa B i C . Ako va zi raspored B (A, S, Sa ), trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Ta cke A, B i C pripadaju krugu l, pa je njegovo sredi ste (ta cka O) zaista sredi ste opisanog kruga trougla ABC . Na osnovu konstrukcije, va zi N B = N C , pa je BAN = CAN , tj. poluprava AN je bisektrisa ugla BAC , a ta cka N je prese cna ta cka bisektrise unutra snjeg ugla kod temena A i opisanog kruga trougla ABC . Ta cka N je, na osnovu konstrukcije, sredi ste du zi SSa , pa ako va zi B (A, S, Sa ), va zi i B (A, S, N, Sa ). Ta cke S , Sa , B i C pripadaju krugu l sa sredi stem N , pa va zi N B = NS = N C . Iz = N Sa B (A, S, N, Sa ) i N B = N S = N Sa = N C , na osnovu leme 4, sledi da su ta cke S i Sa zaista sredi sta upisanog i spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A trougla ABC . Diskusija: Re senje postoji ako i samo ako krug l se ce pravu SSa u ta cki A (razli citoj od N ) takvoj da va zi B (A, S, Sa ). U tom slu caju postoje dva podudarna re senja zadatka (sa simetri cno ozna cenim temenima B i C ).

nsk

o iz dan

je

l B

O C N

l Sa

Slika 39

BPb =

1 1 1 (BPb +BRb ) = (BC +CPb +BA+ARb ) = (BC +CQb +AQb +BA) = 2 2 2 =

Ele ktro
49

1 1 (BC + AC + BA) = (a + b + c) = p . 2 2 Analogno se dokazuje da va zi i CPc = p. Iz CPc = p, BC = a i B (Pc , B, C ) sledi BPc = CPc BC = p a. Iz BPc = p a, BPb = p i B (Pc , B, Pb ) sledi Pc Pb = Pc B + BPb = (p a) + p = 2p a = b + c = AB + AC . (Ako je A1 1 1 a= 2 (b + c), pa je sredi ste ivice BC , va zi i Pc A1 = Pc B + BA1 = p a + 2 ta cka A1 sredi ste i du zi Pc Pb .) 2 Pomo cna konstrukcija 1 konstrukcija tangente iz ta cke P na krug k : Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 37. 2 Pomo cna konstrukcija 2 konstrukcija zajedni cke unutra snje tangente krugova k1 i k2 : Neka su r1 i r2 polupre cnici, a O1 i O2 sredi sta krugova k1 i k2 . Ako se krugovi k1 i k2 ne seku, konstrui simo krug k1 sa sredi stem O1 i polupre cnikom r1 + r2 . Na osnovu pomo cne konstrukcije 1, konstrui simo (jednu) tangentu t0 iz ta cke O2 na krug k1 . Konstrui simo pravu p koja sadr zi ta cku O2 i normalna je na pravoj t0 i ozna cimo sa T2 njenu prese cnu ta cku sa krugom k2 koja je sa iste strane prave t0 kao i ta cka O1 . Konstrui simo pravu t koja sadr zi ta cku T2 i paralelna je pravoj t0 . Prava t je jedna od dve zajedni cke unutra snje

nsk

40. Lema 1: Ako krug cije je sredi ste ta cka O dodiruje krake ugla XY Z u ta ckama X i Z , onda va zi Y X = Y Z. Dokaz leme 1: Videti dokaz leme 1 u re senju 12. 2 Lema 2: Ako su Pb i Pc ta cke dodira prave BC i spolja upisanih krugova trougla ABC koji odgovaraju ta ckama B i C , onda je Pc Pb = AB + AC . 1 (a + b + c). Dokaz leme 2: Neka su a, b i c ivice BC , AC i AB i neka je p = 2 Neka su Qb i Rb ta cke u kojima prave AC i AB dodiruju spolja upisani krug trougla ABC koji odgovara temenu B . Na osnovu leme 1, va zi BPb = BRb , zi i B (B, A, Rb ), B (B, C, Pb ) i B (A, Qb , C ), odakle ARb = CQb . Va = AQb i CPb sledi

o iz dan
Rb A Sb Sc X Qb Pc B C Pb

Slika 40

je

Dokaz pomo cne konstrukcije 2: Ako se krugovi k1 i k2 ne seku, rastojanje izme u pravih t i t0 jednako je O2 T2 = r2 . Prava t0 sadr zi ta cku O2 , pa je rastojanje prave t od ta cke O2 jednako r2 i prava t dodiruje krug k2 . Prava t0 je tangenta na krug k1 , pa je njeno rastojenje od ta cke O1 jednako r1 + r2 , odakle sledi da je rastojanje prave t od ta cke O1 jednako r1 + r2 r2 = r1 (jer su ta cka O1 i prava t sa iste strane prave t0 ), pa prava t dodiruje krug k1 . Krugovi k1 i k2 su sa raznih strana prave t, pa je ona njihova unutra snja zajedni cka tangenta. 2

Ele ktro
50

Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Neka su Sb i Sc sredi sta spolja upisanih krugova kb i kc trougla ABC koji odgovaraju ta ckama B i C . Neka su Pb i Pc ta cke dodira prave BC i krugova kb i kc . Trougao ABC zadovoljava uslove zadatka, pa va zi AB + AC = d, Sb Pb = b i Sc Pc = c (du zi Sb Pb i Sc Pc su, redom, polupre cnici krugova kb i kc ). Na osnovu leme 2, va zi Pc Pb = AB + AC , pa, kako je AB + AC = d, sledi Pc Pb = d. Ta cke Pb i Pc su ta cke dodira prave BC i krugova kb i kc , pa su uglovi Sc Pc Pb i Sb Pb Pc pravi. Krugovi kb i kc dodiruju pravu AB i sa raznih su njenih strana. Ovi krugovi dodiruju i pravu AC i sa raznih su njenih strana. Dakle, prave AB i AC su unutra snje zajedni cke tangente krugova kb i kc i ta cka A je njihova prese cna ta cka. Prese cne ta cke ovih tangenti i prave Pc Pb su ta cke B i C pri cemu va zi B (Pc , B, C, Pb ). (Pretpostavimo da je b > c i primetimo slede ce: ako trougao ABC zadovoljava zadate uslove i ako je X ta cka takva da va zi B (Sb , X, Pb ) i Pb X = c , onda va zi Pc Pb = d, Sb X = c b (jer je B (Sb , X, Pb ), Pb X = c i Sb Pb = b ) i Sb Sc > b + c (jer se spolja upisani krugovi trougla ne seku i ne dodiruju). Na 2 2 2 2 osnovu Pitagorine teoreme va zi Pc Pb + XSb = Sc X 2 + XSb = S b Sc > ( b + c ) 2 , 2 2 2 2 odakle sledi d + (b c ) > (b + c ) odnosno d > 4b c . Ista nejednakost mo ze se sli cno dokazati i za slu cajeve b < c i b = c . Dakle, ako postoji re senje zadatka, onda va zi d2 > 4b c .) Konstrukcija: Konstrui simo du z podudarnu datoj du zi d i ozna cimo njena temena sa Pc i Pb . Sa iste strane prave Pc Pb konstrui simo poluprave sa temenima Pb i Pc koje su normalne na pravoj Pc Pb . Na tim polupravama konstrui simo simo krug redom ta cke Sb i Sc takva da je Sb Pb = c . Konstrui = b i S c Pc kb cije je sredi ste ta cka Sb i koji sadr zi ta cku Pb . Konstrui simo krug kc cije je sredi ste ta cka Sc i koji sadr zi ta cku Pc . Ukoliko se krugovi kb i kc ne dodiruju i ne seku (u suprotnom ne postoji re senje zadatka), konstrui simo, na osnovu pomo cne konstrukcije 2, njihove zajedni cke unutra snje tangente t i t . Prese cnu ta cku pravih t i t ozna cimo sa A. Prese cne ta cke prave Pb Pc i pravih t i t ozna cimo sa B i C tako da va zi B (Pc , B, C, Pb ). Trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Na osnovu konstrukcije, prave Pc Pb , t i t su tangente krugova kb i kc , pa krugovi kb i kc dodiruju prave AB , AC , BC . Krug kb sadr zi ta cku Pb i

nsk

o iz dan

tangente krugova k1 i k2 (druga se konstrui se analogno za drugu tangentu iz ta cke O2 na krug k1 ). Ako se krugovi k1 i k2 seku, onda ne postoji njihova zajedni cka unutra snja tangenta.

je

Ele ktro

41. Analiza: Pretpostavimo da ta cke P i Q zadovoljavaju uslove zadatka. Neka je P proizvoljna ta cka otvorene poluprave AC . Neka je Q ta cka prave AQ, takva da va zi P Q P Q i neka je B ta cka prave AB takva da va zi QB Q B (ta cke B , Q i Q nalaze se sa iste strane prave AC ). Na osnovu Talesove teoreme PQ QB AP =P va zi AP Q = Q B , pa iz AP = P Q = QB sledi A P = P Q = Q B . Ako je Q ta cka prave BC takva da je Q Q B B , onda je cetvorougao B BQ Q paralelogram i va zi BQ = = B Q sledi BQ = B Q i AP = B Q . Iz BQ AP . Za ta cku Q va zi AP = P Q , pa je ona prese cna ta cka kruga sa sredi stem P koji sadr zi ta cku A i prave koja sadr zi ta cku Q i paralelna je pravoj AB . Ta cka Q je prese cna ta cka prave AQ i prave BC . Ta cka P je ta cka prave AC takva da je P Q P Q . Konstrukcija: Ozna cimo sa P prizvoljnu ta cku otvorene poluprave AC . simo Ozna cimo sa Q ta cku poluprave BC takvu da je BQ = AP . Konstrui krug k sa sredi stem P koji sadr zi ta cku A. Konstrui simo pravu q koja sadr zi ta cku Q i paralelna je pravoj AB . Prese cnu ta cku kruga k i prave p (koja je sa iste strane prave AC kao i ta cka B ) ozna cimo sa Q . Prese cnu ta cku prave AQ i prave BC ozna cimo sa Q. Ozna cimo sa P prese cnu ta cku prave AC i prave koja sadr zi ta cku Q i paralelna je pravoj P Q . Ta cke P i Q zadovoljavaju uslove zadatka, tj. va zi AP = QB . = PQ Dokaz: Poluprava AQ pripada konveksnom uglu CAB , pa je ta cka Q izme u ta caka C i B , odakle sledi i da je ta cka P izme u ta caka A i C . Neka je B ta cka prave AB takva da je B Q BQ. Na osnovu Talesove AQ QB AQ P Q QB Q teoreme va zi P P Q = AQ i QB = AQ , odakle sledi P Q = QB . Na osnovu Talesove teoreme va zi i AP = P Q , pa je AP = P Q = Q B . Cetvorougao

nsk

AP

PQ

B BQ Q je paralelogram (jer je B Q BQ i, na osnovu konstrukcije, va zi Q Q BB ), pa je B Q BQ . Na osnovu konstrukcije je AP P Q i = = 51

o iz dan
AP PQ QB

va zi B (B, C, Pb ), pa su ta cka B i krug kb sa raznih strana prave AC . Pored toga, krug kb dodiruje prave AB , AC , BC , pa sledi da je krug kb spolja upisan krug trougla ABC koji odgovara temenu B . Analogno se dokazuje da je kc spolja upisan krug trougla ABC koji odgovara temenu C . Na osnovu konstrukcije je Sb Pb cnici krugova kb i kc zaista podudarni = b i S c Pc = c , pa su polupre datim du zima b i c . Ta cke Pc i Pb su ta cke dodira prave BC i spolja upisanih krugova trougla ABC kb i kc koji odgovaraju ta ckama B i C , pa je na osnovu leme 2, Pc Pb = AB + AC . S druge strane, na osnovu konstrukcije va zi Pc Pb = d, pa sledi da je zbir stranica AB i AC trougla ABC jednak datoj du zi d, sto je i trebalo dokazati. Diskusija: Re senje zadatka postoji ako se krugovi kb i kc opisani u konstrukciji ne seku i ne dodiruju. Krugovi kb i kc se ne seku i ne dodiruju ako je ispunjen uslov d2 > 4b c i, u tom slu caju, trougao ABC konstruisan na opisan na cin zadovoljava (na osnovu dokaza) uslove zadatka. S druge strane, ukoliko re senje zadatka postoji, onda va zi d2 > 4b c . Dakle, re senje zadatka 2 postoji ako i samo ako va zi d > 4b c i tada je re senje jedinstveno (do na podudarnost).

je

k P

P Q Q Q

nsk
q B A PP

Slika 41

Ele ktro
52

Ako su ta cke A i O identi cne, onda je slika ta cke A i u homotetiji HO,n/m i u homotetiji HO,n/m ona sama. Ako ta cke A i O nisu identi cne, neka je M proizvoljna ta cka koja ne pripada pravoj OA takva da va zi OM = m. Neka je N ta cka prave OM takva da su ta cke M i N sa iste strane ta cke O i va zi ON = n. Neka je N ta cka prave OM takva da su ta cke M i N sa raznih strane ta cke O i va zi ON = n. Neka je A prese cna ta cka prave OA i prave koja sadr zi ta cku N i paralelna je pravoj AM . Neka je A prese cna ta cka prave OA i prave koja sadr zi ta cku N i paralelna je pravoj AM . Va zi HO,n/m (A) = A i HO,n/m (A) = A . Dokaz pomo cne konstrukcije: Ako su ta cke A i O identi cne, onda je HO,n/m (A) = A i HO,n/m (A) = A, na osnovu denicije homotetije. Ako ta cke A i O nisu identi cne, na osnovu Talesove teoreme sledi OA : OA = n : m. Iz B (M, O, N ) sledi B (A, O, A ), pa na osnovu denicije homotetije sledi HO,n/m (A) = A . Na osnovu Talesove teoreme sledi OA : OA = n : m. Iz B (M, O, N ) sledi B (A, O, A ), pa, na osnovu denicije homotetije, sledi

42. Pomo cna konstrukcija konstrukcija slike ta cke A u homotetiji H O,n/m , odnosno u homotetiji HO,n/m .

o iz dan
C S R S R Q Q B

P Q BQ = B Q . Iz AP =P Q = BQ sledi AP = AP , pa iz B Q AP = P Q = QB sto zna ci da ta cke P i Q BQ i AP = P Q = B Q sledi AP = P Q = BQ, zadovoljavaju uslove zadatka. Diskusija: Zadatak ima re senja ako postoji prese cna ta cku kruga k i prave cna p koja je sa iste strane prave AC kao i ta cka B . Ako je CAB 2 ta prese ta cka uvek postoji (tada va zi AC < BC < 2BC ). Ako je CAB < 2 ta prese cna ta cka postoji ako prava q se ce pravu AC u ta cki P takvoj da je B (A, P , A ), gde je A simetri cna ta cka ta cki A u odnosu na ta cku P . Grani cni slu caj je kada su ta cke A i P identi cne i tada je AA = 2A B i trougao AB A je sli can trouglu ABC , pa va zi AC = 2CB . Dakle, ako va zi AC < 2CB postoji jedinstveno re senje zadatka, a ina ce ne postoji nijedno.

Slika 42

je

Ele ktro
53

Analiza: Pretpostavimo da romb P QRS zadovoljava uslove zadatka. Neka je P proizvoljna ta cka poluprave AB i neka je p poluprava sa temenom P koja sa polupravom P A zahvata ugao 2R i sa iste je strane prave AB kao i ta cka C . Neka je S prese cna ta cka poluprave p i poluprave AC . Neka je R ta cku koja je sa iste strane prave AC kao i ta cka P i za koju va zi S R AB i SR cka takva da je P Q S R i R Q S P . Ta cka Q = P S . Neka je Q ta pripada polupravoj AB , cetvorougao P Q R S je romb i njegov unutra snji ugao S P Q jednak je uglu SP Q = . O cigledno, rombovi P Q R S i P QRS su sli cni. Neka je HA,k homotetija sa sredi stem A, pri cemu je k = AP/AP . U ovoj homotetiji romb P Q R S preslikava se na romb P QRS , a ta cka R u ta cku R, pa je R prese cna ta cka poluprave AR i ivice BC . Konstrukcija: Ozna cimo sa P proizvoljnu ta cku poluprave AB . Konstrui simo polupravu p sa temenom P i koja sa polupravom P A zahvata ugao 2R . Prese cnu ta cku poluprave p i poluprave AC ozna cimo sa S . Ozna cimo sa R ta cku koja je sa iste strane prave AC kao i ta cka P i za koju va zi S R AB i SR cimo sa Q ta cku takvu da je P Q S R i R Q S P . = P S . Ozna (O cigledno, ta cka Q pripada polupravoj AB i cetvorougao P Q R S je romb.) Ozna cimo sa R prese cnu ta cku poluprave AR i ivice BC . Neka je HA,k homotetija sa sredi stem A, pri cemu je k = AR/AR . Na osnovu pomo cne konstrukcije, konstrui simo slike P , Q, R i S ta caka P , Q , R , S u homotetiji HA,k . Cetvorugao P QRS je romb koji zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Cetvorougao P QRS je zaista romb (jer je P Q R S romb). Na osnovu konstrukcije, ugao S P Q = 2R SP A = 2R (2R ) = , pa je i ugao SP Q podudaran datom uglu . Teme R, na osnovu konstrukcije, pripada pravoj BC . Ta cka S , na osnovu konstrukcije pripada polupravoj AC , pa i ta cka S njena slika u homotetiji HA,k pripada polupravoj AC ; stavi se, kako ta cka R pripada ivici BC , sledi i da ta cka S pripada ivici AC . Analogno se dokazuje da ta cke P i Q pripadaju ivici AB , pa romb P QRS zaista zadovoljava uslove zadatka. Diskusija: Ako je CAB , re senje postoji i jedinstveno je. U suprotnom, re senje ne postoji. 43. Lema: Neka su a1 , 1 i r1 ivica B1 C1 , polupre cnik upisanog kruga i polupre cnik opisanog kruga trougla A1 B1 C1 . Neka su a2 , 2 i r2 ivica B2 C2 , polupre cnik upisanog kruga i polupre cnik opisanog kruga trougla A 2 B2 C2 . Ako su trouglovi A1 B1 C1 i A2 B2 C2 sli cni (pri cemu ta ckama A1 , B1 , C1 odgovaraju redom ta cke A2 , B2 i C2 ) onda va zi a1 : a2 = 1 : 2 = r1 : r2 . Dokaz leme: I na cin: Trouglovi A1 B1 C1 i A2 B2 C2 su sli cni, pa postoji transformacija sli cnosti P kojom se prvi preslikava na drugi i va zi kB1 C1 = B2 C2 tj. ka1 = a2 (gde je k koecijent sli cnosti). Tom transformacijom se upisani i opisani krug prvog trougla preslikavaju na upisani i opisani krug drugog, odakle sledi k1 = 2 i kr1 = r2 , pa je a1 : a2 = 1 : 2 = r1 : r2 = 1 : k , sto je i trebalo dokazati.

nsk

o iz dan

HO,n/m (A) = A .

je
2

Ele ktro
54

Pomo cna konstrukcija konstrukcija slike ta cke A u homotetiji H O,n/m . Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 42. 2

Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka, tj. pretpostavimo da je zbir polupre cnika upisanog kruga i polupre cnika r opisanog kruga trougla ABC jednak datoj du zi d. Neka su a, i r du zina ivice BC , polupre cnik upisanog kruga i polupre cnik opisanog kruga trougla ABC . Neka je A B C proizvoljan trougao sli can trouglu ABC (takav da zina ivice B C , je BAC = B A C i ABC = A B C ) i neka su a , i r du polupre cnik upisanog kruga i polupre cnik opisanog kruga trougla A B C . Iz = BAC + ABC = B A C + A B C = B C A , sledi B C A = . Analogno, va zi A B C = . a a Na osnovu leme, va zi a : a = : = r : r , pa je = a ir= a r , odakle a d sledi d = + r = a ( + r ) i a = +r a . Konstrukcija: Konstrui simo proizvoljnu du z B C . Konstrui simo polupravu p koja sa polupravom B C zahvata ugao . Sa iste strane prave B C konstrui simo polupravu q koja sa polupravom C B zahvata ugao . Prese cnu

nsk

II na cin: Trouglovi A1 B1 C1 i A2 B2 C2 su sli cni, pa su njihovi odgovaraju ci uglovi podudarni (T27.7). Neka je = B1 A1 C1 = B2 A2 C2 , = A1 B1 C1 = A 2 B 2 C2 i = B 1 C1 A 1 = B 1 A 1 C1 A 1 B 1 C1 = B 2 A 2 C2 A2 B2 C2 = B2 C2 A2 . Neka su O1 i S1 sredi sta opisanog i upisanog kruga trougla A1 B1 C1 , a O2 i S2 sredi sta opisanog i upisanog kruga trougla A2 B2 C2 . Ako je ugao o star, onda su ta cke O1 i A1 sa iste strane prave B1 C1 , pa je, na osnovu teoreme 28.1, B1 O1 C1 = 2. Trougao C1 O1 B1 je jednakokraki (jer je B1 O1 = C1 O1 = r1 ), pa je O1 B1 C1 = B1 C1 O1 = ( 2)/2. Analogno se dokazuje da va zi B2 O2 C2 = 2 i O2 B2 C2 = B2 C2 O2 = ( 2)/2, pa su trouglovi C1 O1 B1 i C2 O2 B2 sli cni i va zi B1 C1 : B2 C2 = B1 O1 : B2 O2 , tj. a1 : a2 = r1 : r2 . Ako je ugao prav, onda je ta cka O1 sredi ste du zi B1 C1 tj. 2r1 = a1 . Analogno se dokazuje i 2r2 = a2 , pa sledi a1 : a2 = r1 : r2 . Ako je ugao tup, onda su ta cke O1 i A1 sa raznih strana prave B1 C1 , pa je, na osnovu teoreme 28.1, B1 O1 C1 = 2. Trougao C1 O1 B1 je jednakokraki (jer je B1 O1 = C1 O1 = r1 ), pa je O1 B1 C1 = B1 C1 O1 = . Analogno se dokazuje da va zi B2 O2 C2 = 2 i O2 B2 C2 = B2 C2 O2 = , pa su trouglovi C1 O1 B1 i C2 O2 B2 sli cni i va zi B1 C1 : B2 C2 = B1 O1 : B2 O2 , tj. a1 : a2 = r1 : r2 . Neka je P1 ta cka dodira upisanog kruga trougla A1 B1 C1 i prave B1 C1 , a P2 ta cka dodira upisanog kruga trougla A2 B2 C2 i prave B2 C2 . Va zi S1 B1 C1 = /2 = S2 B2 C2 i S1 C1 B1 = /2 = S2 C2 B2 , pa su trouglovi S1 B1 C1 i S2 B2 C2 sli cni i va zi S1 B1 : S2 B2 = B1 C1 : B2 C2 = a1 : a2 . Va zi S1 B1 P1 = /2 = S2 B2 P2 i S1 P1 B1 = /2 = S2 P2 B2 , pa su trouglovi S1 B1 P1 i S2 B2 P2 sli cni i va zi S1 B1 : S2 B2 = S1 P1 : S2 P2 = 1 : 2 , odakle sledi a1 : a 2 = S 1 B 1 : S 2 B 2 = 1 : 2 , Dakle, va zi a1 : a2 = r1 : r2 i a1 : a2 = 1 : 2 , odakle sledi a1 : a2 = 1 : 2 = r 1 : r 2 , sto je i trebalo dokazati. 2

o iz dan

je

Ele ktro
C r k C r O S O S A A B B

nsk
k B

ta cku polupravih p i q ozna cimo sa A . Konstrui simo sredi ste O opisanog i sredi ste S upisanog kruga A B C . Neka su a , i r du zina ivice B C , polupre cnik upisanog kruga i polupre cnik opisanog kruga trougla A B C . Neka je H homotetija HA ,d/( +r ) . Kori s cenjem pomo cne konstrukcije, konstrui simo slike A, B i C ta caka A , B i C u homotetiji H (ta cke A i A su identi cne). Trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Na osnovu konstrukcije, va zi A B C = i B C A = . Na osnovu konstrukcije, ta cke A, B , C su slike ta caka A , B , C u homotetiji, pa su trouglovi ABC i A B C sli cni i va zi ABC = A B C i BCA = B C A . Odatle sledi ABC = , pa je CAB + BCA = ABC = (tj. zbir unutra snjih uglova trougla ABC kod temena A i C jednak je datom uglu ). Analogno se dokazuje BAC + ABC = (tj. zbir unutra snjih uglova trougla ABC kod temena A i B jednak je datom uglu ). Neka su a, i r du zina ivice BC , polupre cnik upisanog kruga i polupre cnik opisanog kruga trougla ABC . Na osnovu leme, va zi a : a = : = r : r , r a a a pa je = a i r = a r , odakle sledi + r = a ( + r ) i a = + +r a . Na d osnovu konstrukcije je a = +r a (jer je du z BC slika du zi B C u homotetiji +r d HA ,d/( +r ) ), pa je +r = +r odakle sledi + r = d, tj. zbir polupre cnika opisanog i upisanog kruga trougla ABC jednak je datoj du zi d, sto je i trebalo dokazati. Diskusija: Da bi postojalo re senje zadatka, tj. da bi postojao trougao ABC koji zadovoljavao uslove zadatka, njegovi unutra snji uglovi ABC , BCA i ACB moraju da budu redom jednaki , , ( ) + ( ), pa moraju da budu zadovoljeni uslovi 0 < < , 0 < < i 0 < ( ) + ( ) < , tj. uslovi 0 < < , 0 < < , < + . Ako su zadovoljeni ti uslovi, re senje zadatka postoji bez obzira na zadatu du z d. Dakle, re senje zadatka postoji ako i samo ako va ze uslovi 0 < < , 0 < < , < + i tada je re senje jedinstveno (do na podudarnost).

Slika 43

44. Pomo cna konstrukcija 1 konstrukcija l uka za ciju svaku ta cku X va zi AXB = (gde su A i B date ta cke, a dati ugao manji od opru zenog ugla): 55

o iz dan
A C1 T B1 C

Slika 44

je

Ele ktro
56

Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 35. 2 Pomo cna konstrukcija 2 konstrukcija slike ta cke A u homotetiji H O,n/m , odnosno u homotetiji HO,n/m : Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 42. 2 Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. skup ta Neka je l uk k caka X takvih da je BXB1 = . Ta cka A pripada , gde je k slika tom l uku i C1 je sredi ste du zi BA, pa ta cka C1 pripada l uku k u homotetiji HB,1/2 . Neka je T te l uka k zi ste trougla ABC (ta cka T je, dakle, ta cka du zi BB1 takva da je T B : T B1 = 2 : 1). Na osnovu svojstava te zi sta sledi da ta cka C1 pripada krugu k sa sredi stem T i polupre cnikom tc /3. Dakle, ta cka C1 je prese cna ta cka l uka k i kruga k (T, tc /3). Ta cka A simetri cna je ta cki B u odnosu na ta cku C1 . Ta cka C simetri cna je ta cki A u odnosu na ta cku B1 . Konstrukcija: Konstrui simo du z BB1 podudarnu datoj du zi tb . Konstrui simo ta cku T du zi BB1 , takvu da va zi BT : T B1 = 2 : 1. Konstrui simo, na osnovu prve pomo cne konstrukcije, skup ta caka X takvih da je BXB1 = . Konstrui l u homotetiji HB,1/2 (ko. Neka je to l uk k simo sliku k uka k riste ci drugu pomo cnu konstrukciju). Konstrui simo krug k sa sredi stem T i kruga k . i polupre cnikom tc /3. Ozna cimo sa C1 prese cnu ta cku l uka k Ozna cimo sa A ta cku simetri cnu ta cki B u odnosu na ta cku C1 . Ozna cimo sa C ta cku simetri cnu ta cki A u odnosu na ta cku B1 . Trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Na osnovu konstrukcije, ta cka B1 je sredi ste ivice AC , pa je BB1 te zi sna du z koja odgovara temenu B . Na osnovu konstrukcije te zi sna du z BB 1 je zaista podudarna datoj du zi tb . Na osnovu konstrukcije ta cka C1 je sredi ste ivice AB , pa je CC1 te zi sna du z koja odgovara temenu C i ona sadr zi te zi ste trougla ABC . Na osnovu konstrukcije, ta cka T deli te zi snu du z BB1 u odnosu 2 : 1, pa je ona te zi ste trougla ABC . Dakle, du z CC1 sadr zi ta cku T . Te zi ste T deli du z CC1 u odnosu 2 : 1 (CT : T C1 = 2 : 1), a kako, na osnovu konstrukcije, ta cka C1 pripada krugu cije je sredi ste ta cka T , a polupre cnik tc /3, sledi da je CC1 = 3T C1 = tc . Dakle, du z CC1 je te zi sna du z i podudarna je datoj du zi tc . Ta cka C1 je sredi ste du zi AB , pa se u homotetiji HB,2 , preslikava u ta cku preslikava se u homotetiji HB,1/2 na l , A. Na osnovu konstrukcije, l uk k uk k preslikava na l . Kako ta pa sledi da se u homotetiji HB,2 l uk k uk k cka C1 u pripada l uku k , sledi da njena slika u homotetiji HB,2 , pripada slici l uka k . Na osnovu konstrukcije, l toj homotetiji, pa sledi da ta cka A pripada l uku k uk je skup ta k caka X za koje je BXB1 = , odakle sledi BAB1 = i, kako je B1 pripada du zi AC , BAC = . i kruga sa sredi Diskusija: Re senje postoji ako postoji presek l uka k stem T i poulpre cnikom tc i tada je re senje jedinstveno (odnosno sva re senja su podudarna).

45. Pomo cna konstrukcija konstrukcija slike ta cke A u homotetiji H O,n/m , odnosno u homotetiji HO,n/m : Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 42. 2

nsk

o iz dan

je

nsk
k1 Y s k2

X P

k1

Ele ktro
Slika 45 Razlikujemo tri slu caja: 57

46. Lema: Ako bisektrisa unutra snjeg ugla kod temena A trougla ABC se ce naspramnu ivicu BC u ta cki E , onda va zi: BA : CA = BE : CE . Dokaz leme: Videti dokaz leme u re senju 14. 2 Pomo cna konstrukcija konstrukcija skupa ta caka X za koje je AX : BX = m : n, gde su A i B date razli cite ta cke, a m i n date du zi:

m = n: Konstrui simo medijatrisu s du zi AB . Ona je tra zeni skup ta caka. m > n: Neka je p proizvoljna prava sa temenom A i neka su X , Y i Z ta cke te poluprave takve da va zi AX = m, B (A, Y, X, Z ), XY = n, XZ = n.

o iz dan

Analiza: Pretpostavimo da prava s zadovoljava uslove zadatka. Ako je B (X, P, Y ), neka je H homotetija HP,n/m , a u suprotnom, neka je H homotetija HP,n/m . Va zi P X : P Y = m : n, pa je H(X ) = Y . Kako ta cka X pripada krugu k1 , sledi da njena slika pripada slici kruga k1 u homotetiji H, tj. ta cka Y pripada krugu k1 = H(k1 ). Dakle, ta cka Y je prese cna ta cka krugova k1 i k2 (razli cita od P ). Prava s sadr zi ta cke Y i P . Konstrukcija: Konstrui simo (na osnovu pomo cne konstrukcije) sliku kruga k1 u homotetiji H (gde je H homotetija HP,n/m ili HP,n/m ). Prese cnu ta cku ckama Y i krugova k1 i k2 (razli citu od P ) ozna cimo sa Y . Prava s odre ena ta P zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Neka je X prese cna ta cka prave s i kruga k1 (razli cita od ta cke P ). U homotetiji H se krug k1 preslikava na krug k1 (na osnovu konstrukcije) i prava s se preslikava na sebe (jer sadr zi sredi ste homotetije ta cku P ). Dakle, prese cna ta cka kruga k1 i prave s razli cita od ta cke P preslikava u prese cnu ta cku kruga k1 i prave s, tj. H(X ) = Y . Odatle sledi P X : P Y = m : n. Ta cka Y na osnovu konstrukcije pripada krugu k2 , pa konstruisana prava s zadovoljava uslove zadatka. Diskusija: Krugovi k1 i k2 seku se i imaju zajedni cku ta cku P , pa se seku i krugovi k1 i k2 (ne dodiruju se u ta cki P ). Za obe homotetije HP,n/m i HP,n/m postoji po jedno re senje zadatka. Zadatak, dakle, uvek ima ta cno dva re senja.

Slika 46

je
A E C

m < n: Konstrukcija je analogna konstrukciji u drugom slu caju. slu caju va zi B (Q, A, P, B ) i H(A, B ; P, Q).) Dokaz pomo cne konstrukcije:

m = n: Ta cka X pripada medijatrisi s du zi AB ako i samo ako va zi AX : BX = 1 = m : n, pa je medijatrisa du zi AB zaista tra zeni skup ta caka.

m > n: Na osnovu Talesove teoreme va zi AP : BP = AX : XZ = m : n i AQ : BQ = AX : XY = m : n, pa ta cke P i Q pripadaju tra zenom skupu. Doka zimo da je krug k ciji je pre cnik du z P Q zaista tra zeni skup ta caka.

Neka je M proizvoljna ta cka kruga k koja ne pripada pravoj AB . Neka je R prese cna ta cka prave M Q i prave koja sadr zi ta cku B i paralelna je AQ AP = BQ , pravoj AM . Neka je S prese cna ta cka pravih BR i M P . Va zi BP
AQ AP AM pa, na osnovu Talesove teoreme, sledi AM BS = BP = BQ = BR , odnosno BS = BR, tj. ta cka B je sredi ste du zi SR. Ta cka M pripada krugu cke R i S pripadaju ciji je pre cnik du z P Q, pa je ugao P M Q prav. Ta polupravama M Q i M P , pa je i ugao SM R prav, tj. ta cka M pripada krugu ciji je pre cnik du z SR, a sredi ste ta cka B . Dakle, va zi M B = BS = AQ AM m BR, pa je, na osnovu Talesove teoreme, BM = AM sto zna ci BR = BQ = n , da ta cka M pripada tra zenom skupu ta caka.

Ele ktro
58

Neka je M proizvoljna ta cka za koju va zi AM : BM = m : n i ne pripada pravoj AB . Neka je R prese cna ta cka prave M Q i prave koja sadr zi ta cku B i paralelna je pravoj AM . Neka je S prese cna ta cka pravih BR i M P . AM AP Ta cka M pripada tra zenom skupu ta caka, pa iz BM =m n = BP , na osnovu AP AM AM Talesove teoreme sledi BM = BP = BS , odakle je BM = BS . Analogno AQ AM va zi i BM = BQ = AM BR , odakle je BM = BR. Iz BM = BS = BR sledi da ta cka M pripada krugu ciji je pre cnik du z SR, pa je ugao SM R prav. Ta cke R i S pripadaju polupravama M Q i M P , pa je i ugao P M Q prav, tj. ta cka M pripada krugu ciji je pre cnik du z P Q, tj. ta cka M pripada krugu k . Dakle, za ta cku M va zi AM : BM = m : n ako i samo ako ta cka M pripada krugu k (Apolonijevom krugu), sto je i trebalo dokazati.

m < n: Dokaz za ovaj slu caj analogan je dokazu za slu caj m > n.

2 Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Kako je = ABC ACB > 0, sledi da je AC > AB . Neka je E ta cka

nsk

o iz dan
(U ovom

Ozna cimo sa P prese cnu ta cku prave AB i prave koja sadr zi ta cku X i paralelna je pravoj BZ . Ozna cimo sa Q prese cnu ta cku prave AB i prave koja sadr zi ta cku X i paralelna je pravoj BY . Konstrui simo krug k ciji je pre cnik du z P Q. Krug k je tra zeni skup ta caka (zovemo ga Apolonijev krug). (Primetimo da u ovom slu caju va zi B (A, P, B, Q) i H(A, B ; P, Q).)

je

47. Pomo cna konstrukcija konstrukcija skupa ta caka X za koje je AX : BX = m : n, gde su A i B date ta cke, a m i n date du zi: Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 46. 2 Analiza: Pretpostavimo da tetivni cetvorougao ABCD zadovoljava uslove zadatka, tj. pretpostavimo da va zi AB = a, BC = b, CD = c i DA = d gde su a, b, c i d date du zi. Neka je C1 ta cka poluprave BC takva da va zi BC1 = a i neka je D1 prese cna ta cka prave BD i prave koja sadr zi ta cku C1 i paralelna je pravoj CD. Iz BCD = BC1 D1 i DBC = D1 BC1 , sledi da su trouglovi BCD i BC1 D1 sli cni, pa va zi BC : BC1 = CD : C1 D1 , odnosno b : a = c : C1 D1 , tj. C1 D1 = c a cka takva da va zi B (D, A, D2 ) i AD2 = b . Neka je D2 ta . Cetvorougao ABCD je tetivan, pa je BAD + BCD = , odakle C1 D1 = c a b sledi D2 AB = BAD = BCD = BC1 D1 . Iz D2 AB = BC1 D1 , AD2 = C1 D1 i BA = BC1 sledi da su trouglovi BAD2 i BC1 D1 podudarni zi i BD2 = BD1 . Va BD2 BD1 BC1 a = = = . BD BD BC b Dakle, ta cka B pripada skupu ta caka za koje je odnos rastojanja od ta caka D 2 i D jednak odnosu du zina a i b (taj skup je prava ako je a = b i (Apolonijev) krug u slu caju a = b). Ta cka B je, dakle, prese cna ta cka tog skupa ta caka i kruga sa sredi stem A i polupre cnikom a. Ta cka C je prese cna ta cka kruga sa sredi stem D i polupre cnikom c i kruga sa sredi stem B i polupre cnikom b. 59

Ele ktro

nsk

preseka bisektrise unutra snjeg ugla trougla BAC i ivice BC . Ta cke A i E pripadaju skupu ta caka za koje je odnos rastojanja od ta caka B i C jednak m : n. 1 1 1 BAC ABC = Va zi BEA = 2 2 2 ( ABC ACB ) = 2 2 . Konstrukcija: Konstrui simo du z podudarnu datoj du zi a i ozna cimo njena temena sa B i C . Konstrui simo, na osnovu pomo cne konstrukcije, skup ta caka za koje je odnos rastojanja od ta caka B i C jednak odnosu m : n. Ozna cimo sa E presek kruga k i du zi BC . Konstrui simo polupravu l sa temenom E koja sa 1 . Presek poluprave l i kruga k ozna cimo polupravom EB zahvata ugao 2 2 sa A. Trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Ivica BC je, na osnovu konstrukcije, zaista podudarna du zi a. Na osnovu konstrukcije, ta cka A pripada skupu ta caka za koje je odnos rastojanja od ta caka B i C jednak odnosu m : n, pa i za ta cku A va zi AB : AC = m : n. Za ta cku E va zi B (B, E, C ) i EB : EC = m : n = AB : AC . Postoji ta cno jedna ta cka X za koju va zi B (B, X, C ) i XB : XC = AB : AC , a na osnovu leme to va zi za prese cnu ta cku bisektrise unutra snjeg ugla trougla BAC i ivice BC . Dakle, ta cka E je prese cna ta cka bisektrise unutra snjeg ugla trougla BAC i 1 ABC ACB ). Na osnovu ( ivice BC . Za ta cku E onda va zi: BEA = 2 2 1 konstrukcije je BEA = , odakle sledi ABC ACB = , sto je i 2 2 trebalo dokazati. Diskusija: Ako je m < n i < postoje dva (podudarna) re senja (za dva mogu ca izbora poluprave l). U suprotnom, re senje ne postoji (podrazumeva se da je > 0).

o iz dan

je

A D2 D1

Ele ktro
B C1 C

nsk

Konstrukcija: Konstrui simo du z podudarnu datoj du zi d i ozna cimo njena temena sa A i D. Konstrui simo ta cku D2 takvu da va zi B (D, A, D2 ) i AD2 = c a b. Konstrui simo, na osnovu opisa pomo cne konstrukcije, skup ta caka za koje je odnos rastojanja od ta caka D2 i D jednak odnosu du zina a i b (taj skup je prava ako je a = b i (Apolonijev) krug ako je slu caju a = b). Ozna cimo sa B prese cnu ta cka tog skupa i kruga sa sredi stem A i polupre cnikom a. Ozna cimo sa C prese cnu ta cku kruga sa sredi stem D i polupre cnikom c i kruga sa sredi stem B i polupre cnikom b. Cetvorougao ABCD zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Na osnovu konstrukcije va zi AB = a, BC = b, CD = c i DA = d. Potrebno je jo s dokazati da je cetvorougao ABCD tetivan. Neka je D1 ta cka poluprave BD takva da je BD1 = BD2 i neka je C1 ta cka BD2 BC1 BD1 a a 1 = = i = sledi poluprave BC takva da je BC1 = a. Iz BD BD BD b BC b BD = BC1 , pa su trouglovi BC D i BCD sli c ni (na osnovu teoreme 27.7( i)) i 1 1 BC va zi BC1 D1 = BCD i BC : BC1 = CD : C1 D1 , odnosno b : a = c : C1 D1 , a tj. C1 D1 = c a zi C1 D1 = AD2 . b . Na osnovu konstrukcije je AD2 = c b , pa va Iz C1 D1 = AD2 , BC1 = a = BA, BD1 = BD2 sledi da su trouglovi BC1 D1 i BAD2 podudarni odakle sledi BC1 D1 = BAD2 . Iz BC1 D1 = BCD zi BAD2 + BAD = , i BC1 D1 = BAD2 , pa je BCD = BAD2 . Va pa, kako je BCD = BAD2 , va zi i BCD + BAD = , sto zna ci da je cetvorougao ABCD zaista tetivan. Diskusija: Re senje zadatka postoji ako je du zina BD (gde su B i D ta cke odre ene kao u konstrukciji) manja od zbira du zina b i c i ako se konstruisani Apolonijev krug i krug sa sredi stem A i polupre cnikom A seku. Tada za obe cnim ta ckama kruga prese cne ta cke postoje po dva re senja odre ena dvema prese sa sredi stem D i polupre cnikom c i kruga sa sredi stem B i polupre cnikom b (jedno od re senja je samopresecaju ci cetvorougao). Ina ce, re senje ne postoji.
D A

Slika 47

48. Cevaova teorema: Ako su P , Q i R ta cke pravih AB , BC i AC , prave AQ, BR i CP su konkurentne ili paralelne ako i samo ako va zi AP BQ CR

P B QC RA 60

o iz dan
P B R C Q P

Slika 48

=1 .

je

Menelajeva teorema: Ako su P , Q i R ta cke pravih AB , BC i AC , one su kolinearne ako i samo ako va zi AP BQ CR P B QC RA

Analiza: Iz B (B, Q, C ), B (C, R, A), na osnovu Pa sove aksiome, sledi da se prave AQ i BR seku u ta cki S takvoj da je B (A, S, Q) i B (B, S, R). Pretpostavimo da postoji ta cka P takva da zadovoljava uslove zadatka i da CR AP pripada ivici AB . Iz BQ CR AP = QC RA P B sledi BQ QC RA P B = 1. Kako je B (B, Q, C ), B (C, R, A), B (A, P, B ), va zi i
BQ CR AP

nsk
BQ CR AP

seku (dakle, nisu paralelne), pa na osnovu Cevaove teoreme, sledi da se prave BR, AQ i CP seku u jednoj ta cki, tj. prava CP sadr zi ta cku S . Dakle, ta cka P je prese cna ta cka prave AB i prave CS . Pretpostavimo da postoji ta cka P takva da zadovoljava uslove zadatka i ne CR AP pripada ivici AB . Iz BQ CR AP = QC RA P B sledi BQ QC RA P B = 1. Kako
BQ CR AP

je B (B, Q, C ), B (C, R, A), B (A, P, B ), va zi i

Ele ktro
novu Cevaove teoreme sledi
QC RA P B

Menelajeve teoreme, sledi da su ta cke Q, R i P kolinearne. Dakle, ta cka P je prese cna ta cka prave QR i prave AB . Konstrukcija: Ozna cimo sa S prese cnu ta cku pravih BR i AQ. Ozna cimo sa P prese cnu ta cku pravih CS i AB . Ta cka P zadovoljava uslove zadatka. Ako prave QR i AB nisu paralelne, ozna cimo sa P prese cnu ta cku pravih CS i AB . Ta cka P zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Na osnovu Pa sove aksiome, iz B (B, Q, C ) i B (C, R, A) sledi B (A, S, Q). Tako e na osnovu Pa sove aksiome, iz B (B, Q, C ) i B (A, S, Q) sledi B (A, P , B ). Na osnovu konstrukcije, prave BR, AQ i CP seku se u ta cki S , pa na os

BQ CR AP = QC RA P B , sto zna ci da ta cka P zadovoljava uslove zadatka. Ako prave QR i AB nisu paralelne, iz B (B, Q, C ) i B (C, R, A), na osnovu Pa sove aksiome, sledi B (A, P , B ). Na osnovu konstrukcije, ta cke Q, R i P su kolinearne, pa na osnovu Menelajeve teoreme sledi
BQ CR AP

CR AP sto zna ci da ta cka P sledi BQ QC RA P B = 1 i BQ CR AP = QC RA P B , zadovoljava uslove zadatka. Diskusija: Ako su prave QR i AB paralelne, postoji samo jedno re senje zadatka (ta cka P koja je izme u ta caka A i B ). Ako prave QR i AB nisu paralelne, postoje ta cno dva re senja: ta cka P koja je izme u ta caka A i B i ta cka P koja nije izme u ta caka A i B (i tada va zi H(A, B ; P , P )).

o iz dan
= 1 .
QC RA P B

= 1. Prave AQ i BR se

QC RA P B

= 1, pa, na osnovu

= 1. Odatle sledi

QC RA P B

61

je
BQ CR AP QC RA P B

= 1 i

= 1. Odatle

Dokaz pomo cne konstrukcije: Pretrpostavimo da va zi B (A, C, B ). Trouglovi va zi

3 AC

AO

. Ta cka F simetri cna je ta cki E u odnosu na ta cku B , pa je ADO i AO

EB =BF . Pored toga, trouglovi Dakle, AC CB

CB

EB

odnosno

AC CB

= AD zi H(A, B ; C, D), sto je i trebalo dokazati. , tj. va

DB

Ele ktro

Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Neka je ta cka E prese cna ta cka bisektrise ugla BAC i ivice BC . Ako je AB cka E je sredi ste ivice BC i bisektrisa unutra snjeg ugla = AC , ta kod temena A je normalna na ivici BC , pa su rastojanja temena B i C od te bisektrise jednaka BE i CE . Ta cka E je sredi ste du zi BC , pa je BE = CE , odakle sledi da su du zi m i n podudarne. U ovom slu caju va zi BE = CE = m i ta cka A pripada pravoj koja je normalna na pravoj BC i pri tome va zi AE = la . Navedena svojstva omogu cavaju konstrukciju trougla ABC u slu caju m = n. Ako nije AB cka E nije sredi ste ivice BC i bisektrisa unutra snjeg = AC , ta ugla kod temena A nije normalna na ivici BC (jer bi u protivnom bilo AB = AC ). Neka su P i Q podno zja normala iz ta caka B i C na bisektrisu unutra snjeg BEP = CEQ, pa su ugla kod temena A. Va zi BP E = CQE = 2 i trouglovi BEP i CEQ sli cni, odakle sledi P E : EQ = BE : CE = BP : CQ = m : n. (Primetimo da iz AB = AC , BE : EC = AB : AC i BE : CE = m : n sledi m = n.) Iz BAP = CAQ i BP A = CQA = 2 sledi da su trouglovi BP A i CAQ sli cni i P A : AQ = BP : CQ = m : n. Ta cka E pripada du zi P Q, a ta cka A ne, pa iz P E : QE = P A : QA sledi H(P, Q; E, A) i
3 Za

Ispravnost konstrukcije dokazuje se analogno i u slu caju B (A, C, B ).

nsk
62

EB

razli cite ta cke X i Y i razli cite ta cke U i V koje pripadaju jednoj pravoj, vrednost
XY UV

XY UV

deni semo kao

, ako su orijentisane du zi XY i U V istosmerne, odnosno kao XY , UV

ako su orijentisane du zi XY i U V suprotnosmerne.

o iz dan

49. Pomo cna konstrukcija konstrukcija ta cke D takve da va zi H(A, B ; C, D), gde su A, B i C razli cite kolinearne ta cke i ta cka C nije sredi ste du zi AB : Ozna cimo sa O proizvoljnu ta cku koja ne pripada pravoj AB . Konstrui simo ckama A i O i pravu b koja sadr zi ta cku B i paralelna pravu a odre enu ta je pravoj a. Konstrui simo pravu c odre enu ta ckama O i C i ozna cimo sa E prese cnu ta cku pravih c i b (ta prese cna ta cka postoji, jer se prave a i c seku, a prave a i b su paralelne). Konstrui simo i ozna cimo sa F ta cku simetri cnu ta cki E u odnosu na ta cku B . Konstrui simo pravu d koja je odre ena ta ckama O i F . Ako ta cka C nije sredi ste du zi AB , onda postoji prese cna ta cka pravih d i AB i to je tra zena ta cka D. Ako je ta cka C sredi ste du zi AB , onda tra zena ta cka D ne postoji. ACO i CEB su sli cni, pa

BDF su sli cni, pa va zi AD

AO

BF

BD

je
AO

AD

BF

DB

nsk
AP AQ

H(A, E ; P, Q). Pored toga, va zi AE = la , P E : EQ = m : n, BP = m i CQ = n. Navedena svojstva omogu cavaju konstrukciju trougla ABC u slu caju m = n. Konstrukcija: Slu caj m = n: Konstrui simo ta cke B i C takve da je BC = 2m. Sredi ste du zi BC ozna cimo sa E . Konstrui simo pravu p normalnu na pravoj BC u ta cki E . Konstrui simo na pravoj p ta cku A takvu da je AE = la . Trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Slu caj m = n: Ozna cimo sa P , E i Q ta cke takve da je B (P , E , Q ), P E cne konstrukcije, konstrui simo ta cku =miEQ = n. Na osnovu pomo A takvu da va zi H(A, E ; P , Q ). Ozna cimo sa E proizvoljnu ta cku koja ne cimo sa P i Q ta cke na pravoj pripada pravoj AE takvu da va zi AE = la . Ozna AE takve da je P P Q Q E E . Konstrui simo normale na pravu AE koje sadr ze ta cke P i Q i na njima, sa raznih strana prave AE konstrui simo ta cke B i C takve da je BP = n. Trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. = m i CQ Dokaz: Slu caj m = n: Iz BE = CE , AE = AE i BEA = CEA = 2 sledi da su trouglovi BEA i CAE podudarni, pa je BAE = CAE , tj. poluprava AE je bisektrisa ugla BAC . Na osnovu konstrukcije je AE = la . Na osnovu konstrukcije je BE = CE = m = n, pa, kako je BE AE i CE AE , sledi da su rastojanja ta caka B i C od bisektrise ugla BAC jednaka BE = m i CE = n. Slu caj m = n: m PE m P E Na osnovu Talesove teoreme, iz E Q = n , sledi EQ = n .

Na osnovu dokaza pomo cne konstrukcije va zi H(A, E ; P , Q ) tj.

AP AQ

i AQ
QE

EP EQ .

Dakle,

EP EQ

Ele ktro
63

AP = m Na osnovu konstrukcije je BP = m i CQ = n, pa iz AQ n i BP A = cni, pa su uglovi BAP CQA = 2 sledi da su trouglovi ABP i AQC sli i CAQ podudarni. Dakle, poluprava AE je zaista bisektrisa ugla BAC . Na osnovu konstrukcije je AE = la . Na osnovu konstrukcije, prave BP i CQ su normalne na pravoj AE i podudarne datim du zima m i n, pa su rastojanja ta caka B i C od prave AE , tj. od bisektrise ugla BAC zaista jednaka merama datih du zi m i n, sto je i trebalo dokazati. Diskusija: Slu caj m = n: Re senje uvek postoji i jedinstveno je odre eno do na podudarnost. Slu caj m = n: Re senje uvek postoji i jedinstveno je odre eno do na podudarnost.

o iz dan
AP P E

m n.

je
=

la

m B

P E n Q

Slika 49

50. Lema 1: Ako su A, B , C , D i O kolinearne ta cke takve da je O sredi ste du zi AB i B (A, O, C, B, D), onda va zi H(A, B ; C, D) ako i samo ako va zi AO 2 = OC OD. Dokaz leme 1: Na osnovu pretpostavke je B (A, O, C, B, D), pa va zi: H(A, B ; C, D)

(AO + OC )(OD OA) = (AO + OD)(OA OC ) AO 2 = OC OD 2 Lema 2: Neka su A, B , C i D ta cke za koje va zi B (A, C, B, D). Neka je k krug ciji je pre cnik du z AB i l bilo koji krug koji sadr zi ta cke C i D. Va zi H(A, B ; C, D) ako i samo ako su krugovi k i l me usobno normalni. Dokaz leme 2: Neka je O sredi ste kruga k i O sredi ste kruga l Pretpostavimo da va zi H(A, B ; C, D). Neka je T prese cna ta cka krugova k i l. Ta cke A i T pripadaju krugu k , pa va zi OA = OT . Na osnovu leme 1, va zi OA2 = OC OD, pa sledi OT 2 = OC OD. Na osnovu svojstava potencije ta cke u odnosu na krug (T28.3), sledi da je ta cka T dodirna ta cka kruga l i njegove tangente koja sadr zi ta cku O. Dakle, va zi OT O = 2 , pa su krugovi k i l me usobno normalni. cna Pretpostavimo da su krugovi k i l me usobno normalni. Neka je T prese ta cka krugova k i l. Prava OT je tangenta na krug l, pa na osnovu svojstava potencije ta cke u odnosu na krug, va zi OT 2 = OC OD. Ta cke A i T pripadaju krugu k , odakle sledi OA = OT , pa va zi i OA2 = OC OD. Ta cka O pripada tangenti na krug l, pa va zi raspored B (A, O, C, B, D). Na osnovu leme 1, sledi H(A, B ; C, D). 2

AO + OC AO + OD AO + OC AO + OD = = OB OC OD OB OA OC OD OA

Ele ktro
64

nsk
AC

CB

o iz dan
A F BA E C C

Slika 50

AD

DB

AD AC = CB DB

je

 medijatrisa du zi AB , ako je m = n;

krug ciji je pre cnik du z P Q gde su P i Q ta cke prave AB takve da va zi B (A, P, B, Q) i AP : BP = AQ : BQ = m : n, ako je m > n;

krug ciji je pre cnik du z P Q gde su P i Q ta cke prave AB takve da va zi B (Q, A, P, B ) i AP : BP = AQ : BQ = m : n, ako je m < n. Dokaz leme 3:

m = n: Ta cka X pripada medijatrisi m du zi AB ako i samo ako va zi AX : BX = 1 = m : n, pa je medijatrisa du zi AB zaista skup ta caka X takvih da je AX : BX = m : n.

Doka zimo da je krug k ciji je pre cnik du z P Q zaista skup ta caka X za koje va zi AX : BX = m : n (taj krug zovemo Apolonijev krug).

Ele ktro
65

Neka je M proizvoljna ta cka kruga k koja ne pripada pravoj AB . Neka je R prese cna ta cka prave M Q i prave koja sadr zi ta cku B i paralelna je AQ AP = BQ , pravoj AM . Neka je S prese cna ta cka pravih BR i M P . Va zi BP

AQ AP AM pa, na osnovu Talesove teoreme, sledi AM BS = BP = BQ = BR , odnosno BS = BR, tj. ta cka B je sredi ste du zi SR. Ta cka M pripada krugu ciji je pre cnik du z P Q, pa je ugao P M Q prav. Ta cke R i S pripadaju cka M pripada polupravama M Q i M P , pa je i ugao SM R prav, tj. ta krugu ciji je pre cnik du z SR, a sredi ste ta cka B . Dakle, va zi M B = BS = AQ AM m BR, pa je, na osnovu Talesove teoreme, BM = AM sto zna ci BR = BQ = n , da ta cka M pripada tra zenom skupu ta caka.

Neka je M proizvoljna ta cka za koju va zi AM : BM = m : n i ne pripada pravoj AB . Neka je R prese cna ta cka prave M Q i prave koja sadr zi ta cku B i paralelna je pravoj AM . Neka je S prese cna ta cka pravih BR i M P . AP AM =m Ta cka M pripada tra zenom skupu ta caka, pa iz BM n = BP , na osnovu AM AP AM Talesove teoreme sledi BM = BP = BS , odakle je BM = BS . Analogno AQ AM va zi i BM = BQ = AM BR , odakle je BM = BR. Iz BM = BS = BR sledi da ta cka M pripada krugu ciji je pre cnik du z SR, pa je ugao SM R prav.

nsk

m > n: Doka zimo najpre da postoje ta cke P i Q prave AB takve da va zi B (A, P, B, Q) i AP : BP = AQ : BQ = m : n. Neka je p proizvoljna poluprava sa temenom A i neka su X , Y i Z ta cke te poluprave takve da va zi AX = m, B (A, Y, X, Z ), XY = n, XZ = n. Ozna cimo sa P prese cnu ta cku prave AB i prave koja sadr zi ta cku X i paralelna je pravoj BZ . Ozna cimo sa Q prese cnu ta cku prave AB i prave koja sadr zi ta cku X i paralelna je pravoj BY . Iz B (A, Y, X, Z ) sledi da va zi i B (A, P, B, Q). Na osnovu Talesove teoreme va zi AP : BP = AX : XZ = m : n i AQ : BQ = AX : AY = m : n, odakle sledi da ta cke P i Q zadovoljavaju uslov B (A, P, B, Q) i AP : BP = AQ : BQ = m : n.

o iz dan

Lema 3: Skup ta caka X euklidske ravni takvih da va zi AX : BX = m : n (A i B su date razli cite ta cke, a m i n su date du zi) je:

je

Dakle, za ta cku M va zi AM : BM = m : n ako i samo ako ta cka M pripada krugu k (Apolonijevom krugu), sto je i trebalo dokazati. m < n: Dokaz za ovaj slu caj analogan je dokazu za slu caj m > n.

Ele ktro
66

Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Neka je A podno zje visine koja odgovara temenu A i neka su E i F prese cne ta cke prave BC i simetrala unutra snjeg i spolja snjeg ugla trougla ABC kod temena A. Ta cka E pripada bisektrisi ugla BAC , pa va zi B (B, E, C ). Ako je AA AE , tj. ako je h = l , trougao ABC je jednakokraki = a a AC ). Teme A je prese c na ta c ka medijatrise du z i BC i prave koja je (AB = paralelna pravoj BC i nalazi se na rastojanju ha = la od nje. Ako nije AA zi = AE , trougao AA E je pravougli ( AA E = 2 ), pa va AE > AA , tj. la > ha . Prave AE , AF , AB i AC su harmonijski spregnute (jer su prave AF i AE simetrale uglova koje zahvataju prave AB i AC ), pa su harmonijski spregnute i ta cke F , E , B i C , tj. H(F, E ; B, C ). Pored toga, va zi i BC = a. Navedena svojstva omogu cavaju konstrukciju. Konstrukcija: Ako je ha = la , ozna cimo sa B i C temena du zi podudarne datoj du zi a. Ozna cimo sa A prese cnu ta cka medijatrise du zi BC i prave koja

Dokaz pomo cne konstrukcije: Ta cka T pripada krugu ciji je pre cnik du z O1 O2 , pa va zi O1 T O2 = 2. cke T i T pripadaju Ta cke O i O2 pripadaju krugu l, pa je O1 O = O1 O2 . Ta krugu k1 , pa je O1 T O1 T O , O 1 O = O1 T . Iz O1 T O2 = = O1 O2 i 2 = O1 T = O1 T , sledi da su trouglovi O1 OT i O1 O2 T podudarni i O2 T = cnik kruga k2 jednak je a z CD je pre cnik kruga k2 , OT = a 2 , tj. polupre 2 . Du pa je CD = a. Krugovi k1 i k2 su me usobno normalni (jer je O1 T O2 T ), pa na osnovu leme 2, sledi H(A, B ; C, D). Dakle, va zi H(A, B ; C, D) i CD = a, sto je i trebalo dokazati. 2

nsk

Ozna cimo sa O1 sredi ste du zi AB . Konstrui simo krug k1 ciji je pre cnik du z AB . Ozna cimo sa T proizvoljnu njegovu ta cku i konstrui simo tangentu t na krug simo k1 u ta cki T . Ozna cimo sa O ta cku prave t takvu da je OT = a 2 . Konstrui krug l sa sredi stem O1 koji sadr zi ta cku O. Ozna cimo sa O2 prese cnu ta cku prave AB i kruga l. Konstrui simo krug l ciji je pre cnik du z O1 O2 . Ozna cimo sa T prese cnu ta cku kruga l i kruga k1 . Konstrui simo krug k2 sa sredi stem O2 koji sadr zi ta cku T . Prese cne ta cke prave AB i kruga k2 ozna cimo sa C i D. Va zi H(A, B ; C, D) i CD = a. (Svakoj prese cnoj ta cki kruga l i prave AB odgovara po jedno re senje zadatka. Za jedno re senje va zi B (A, C, B, D), a za drugo B (D, A, C, B ) Ta cke C i D mogu da budu i suprotno ozna cene, pa ukupno ima cetiri re senja zadatka.)

Pomo cna konstrukcija konstrukcija ta caka C i D takvih da va zi CD = a i H(A, B ; C, D), gde su A i B date razli cite ta cke i a je data du z:

o iz dan
2

Ta cke R i S pripadaju polupravama M Q i M P , pa je i ugao P M Q prav, tj. ta cka M pripada krugu ciji je pre cnik du z P Q, tj. ta cka M pripada krugu k .

je

Ele ktro
67

Na osnovu leme 3, skup ta caka X takvih da va zi XB : XC = F B : F C = EB : EC (iz B (F, B, E, C ) sledi F B > F C ) je krug ciji je pre cnik du z F E . Na oscka A pripada krugu ciji je pre cnik novu konstrukcije, ugao EAF je prav, pa ta du z F E i za nju, dakle, va zi AB : AC = F B : F C = EB : EC . Neka je D ta cka prave AC takva da je B (D, A, C ) i va zi AD zi AD = AB . Va = AB , pa je 1 1 trougao DBA jednakokraki i DBA = BDA = 2 ( DAB ) = 2 BAC . Iz AD : AC = AB : AC = ED : EC , na osnovu Talesove teoreme, sledi da su 1 trouglovi BCD i ECA sli cni i EAC = BDC = 2 BAC , tj. prava AE je simetrala ugla BAC , sto je i trebalo dokazati. Diskusija: Ako je la < ha re senje zadatka ne postoji. Ako je la = ha postoji jedinstveno re senje zadatka. Ako je la > ha postoje dva re senja zadatka sa simetri cno ozna cenim temenima B i C .

H(F, E ; B, C ), pa je

FB

nsk
C = F . Iz B (F, B, E, C ) sledi EC

je paralelna pravoj BC i nalazi se na rastojanju ha = la od nje. Ako je la > ha , ozna cimo sa A i A temena du zi podudarne datoj du zu ha . Konstrui simo pravu p koja je u ta cki A normalna na pravoj AA . Ozna cimo sa E prese cnu ta cku prave p i kruga sa sredi stem A i polupre cnikom podudarnim datoj du zi la . Konstrui simo pravu q koja je u ta cki A normalna na pravoj AE . Ozna cimo sa F prese cnu ta cku pravih p i q . Na osnovu pomo cne konstrukcije, konstrui simo ta cke B i C takve da va zi H(F, E ; B, C ) i BC = a i da je ta cka E izme u ta caka B i C (tada va zi raspored B (F, B, E, C ) ili B (F, C, E, B )). Trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Ako je ha = la , neka je E sredi ste du zi BC . Na osnovu konstrukcije je trougao ABC jednakokraki (jer ta cka A pripada medijatrisi du zi BC ). z AE je visina koja odgovara temenu Poluprava AE je bisketrisa ugla BAC i du A. Na osnovu konstrukcije je AE = ha = la i BC = a, pa trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Ako je la > ha , na osnovu konstrukcije je AA p i ta cke B i C pripadaju pravoj p, pa va zi AA BC i AA = ha , tj. AA je visina koja odgovara temenu A i ona je podudarna datoj du zi ha . Na osnovu konstrukcije, ivica BC podudarna je datoj du zi A. Na osnovu konstrukcije je AE = la . Potrebno je jo s dokazati da je poluprava AE zaista bisektrisa ugla BAC . Na osnovu konstrukcije, mogu ca su dva re senja: re senje za koje je B (F, B, E, C ) i re senje za koje je caj B (F, C, E, B ). Doka zimo da je poluprava AE bisektrisa ugla BAC za slu B (F, B, E, C ) (dokaz je analogan i za drugi slu caj). Na osnovu konstrukcije va zi

BE

51. Lema 1: Ako se simetrala unutra snjeg ugla kod temena A trougla ABC i prava BC seku u ta cki E , a simetrala spolja snjeg ugla kod temena A i prava BC u ta cki F , onda va zi BA : CA = BE : CE = BF : CF . Dokaz leme 1: Neka je D ta cka prave AC takva da va zi B (D, A, C ) i DA = AB . Trougao DBA je jednakokraki, pa iz BDA = DBA sledi 1 1 EAC = 1 2 BAC = 2 ( DAB ) = 2 ( BDA + DBA) = BDA. Dakle, prave DB i AE su paralelne, a trouglovi DBC i AEC sli cni, pa va zi BA : CA = DA : CA = BE : CE . Pretpostavimo da je AC > AB . Tada va zi B (F, B, C ) (ako je AC < AB ,

o iz dan
FB BE

je
FC EC

FB FC

EB EC .

B (A, S, E, Sa ), pa je

AS

SE

Ele ktro
Na osnovu leme 1, va zi H(A, E ; S, Sa ), tj. sto je i trebalo dokazati. tj. H(A, A ; S, Sa ), 68

Lema 3: Neka su S i Sa sredi sta upisanog kruga trougla ABC i spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A i neka je E prese cna ta cka bisektrise zje normale iz ta cke A na unutra snjeg ugla BAC i prave BC . Ako je A podno pravoj BC , a S i Sa podno zja normala iz ta caka S i Sa na pravoj AA , onda va zi H(A, A ; S, Sa ). Dokaz leme 3: Prave SS , EA i Sa Sa su paralelne, pa su trouglovi ASS , cni, odakle sledi AS : SE = AS : AA i ASa : Sa E = ASa : AA E i ASa Sa sli AA . Va zi B (A, S, E, Sa ) i B (A, S, A , Sa ), pa sledi
AS

nsk

Lema 2: Ako su S i Sa sredi sta upisanog kruga trougla ABC i spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A i ako je E prese cna ta cka bisektrise unutra snjeg ugla BAC i prave BC , onda va zi H(A, E ; S, Sa ). Dokaz leme 2: Ta cke S , E i Sa pripadaju bisektrisi unutra snjeg ugla BAC trougla ABC i va zi B (A, S, E, Sa ). Ta cka S pripada bisektrisi ugla ABE (tj. ugla ABC ), pa je ona prese cna ta cka bisektrise unutra snjeg ugla kod temena B i ivice AE trougla ABE . Analogno, ta cka Sa je prese cna ta cka simetrale spolja snjeg ugla kod temena B trougla ABE i prave AE , pa, na osnovu leme 1, vazi AS : SE = AB : BE = ASa : Sa E . Pored toga, va zi i

a = AS sto je i trebalo dokazati. , tj. H(A, E ; S, Sa ), Sa E 2

Lema 4: Ako krug cije je sredi ste ta cka O dodiruje krake ugla ta ckama X i Z , onda va zi Y X = Y Z. Dokaz leme 4: Videti dokaz leme 1 u re senju 12.

Lema 5: Ako je R ta cka dodira prave AB i upisanog kruga trougla ABC , a Ra ta cka dodira prave AB i spolja upisanog kruga trougla ABC koji odgovara 1 temenu A, onda va zi AR = 1 2 (AB + AC BC ), ARa = 2 (AB + AC + BC ) i RRa = BC . Dokaz leme 5: Neka su Q i P ta cke u kojima prave AC i BC dodiruju upisani krug trougla ABC . Na osnovu leme 4, va zi AR = AQ, BR = BP i

o iz dan

onda va zi B (B, C, F ), a ako je AC = AB , onda simetrala spolja snjeg ugla kod temena A ne se ce pravu BC ). Neka je G ta cka prave AC takva da va zi B (A, G, C ) i AG = AB . Trougao BAG je jednakokraki, pa je simetrala ugla BAG (tj. ugla BAC ) prava AE normalna na pravoj BG. S druge strane, prave AE i AF su simetrale unutra snjeg i spolja snjeg ugla trougla ABC kod temena A, pa su one me usobno normalne. Iz BG AE i AF AE sledi da su prave AF i BG paralelne, a trouglovi AF C i GBC sli cni, pa va zi caj BA : CA = GA : CA = BF : CF . (Tvr enje se dokazuje analogno za slu AC < AB .) Dakle, va zi BA : CA = BE : CE i BA : CA = BF : CF , pa sledi BA : CA = BE : CE = BF : CF , sto je i trebalo dokazati. 2

AS

AS SA

SE

SE

a = AS , pa sledi

Sa E

je
i
ASa Sa E

ASa

Sa A

AS SA

a = AS

Sa A

2 XY Z u 2

AR =

1 1 1 (AR + AQ) = (BA BR + CA CQ) = (BA BP + CA CP ) = 2 2 2 =

1 1 (BA + AC (BP + P C )) = (BA + AC BC ). 2 2 Neka su Qa i Pa ta cke u kojima prave AC i BC dodiruju spolja upisani krug trougla ABC koji odgovara temenu A. Na osnovu leme 4, va zi ARa = AQa , zi i B (A, B, Ra ), B (B, Pa , C ) i B (A, C, Qa ), BRa = BPa i CQa = CPa . Va odakle sledi ARa = 1 1 1 (ARa +AQa ) = (AB +BRa +AC +CQa ) = (AB +BPa +AC +CPa ) 2 2 2 =

OA

= =

AC

. S druge strane, na osnovu sli cnosti trouglova . Kako je HB =BG sledi AC

nsk
= OA

1 1 (AB + AC + (BPa + Pa C )) = (AB + AC + BC ). 2 2 Kako va zi raspored B (A, R, Ra ), iz AR = 1 ( BA + AC BC ) i ARa = 1 2 2 (AB + 1 (AB + AC + BC ) 1 ( BA + AC BC ) = AC + BC ) sledi RRa = ARa AR = 2 2 BC , sto je i trebalo dokazati. 2 Lema 6: Za razli cite kolinearne ta cke A, B i C postoji ta cka D takva da je H(A, B ; C, D) ako i samo ako ta cka C nije sredi ste du zi AB . Dokaz leme 6: (:) Pretpostavimo da ta cka C nije sredi ste du zi AB . Neka je O proizvoljna ta cka van prave AB i neka je G prese cna ta cka prave OC i prave koja sadr zi ta cku B i paralelna je pravoj OA. Neka je H ta cka simetri cna ta cki G u odnosu na ta cku B . Neka je D prese cna ta cka pravih AB i OH . Doka zimo da za ta cku D va zi H(A, B ; C, D). Na osnovu sli cnosti trouglova OAC i GBC sledi OAD i HBD va zi
BG OA HB

CB

AD BD

Ele ktro
= OA

CB

BG

Dakle, ako ta cka C nije sredi ste du zi AB , onda postoji ta cka D takva da je H(A, B ; C, D), sto je i trebalo dokazati. cka C sredi ste du zi AB . Tada je AD i da je ta
DB

(:) Pretpostavimo da postoji ta cka D takva da je H(A, B ; C, D), tj.

AC CB

Dakle, orijentisane du zi AD i DB nisu istosmerne, pa ta cka D nije izme u ta caka A i B (i razli cita je od ta caka A i B ). Ako va zi B (A, B, D), onda je

AD = AB + BD > BD i

AD

DB

AD < 1. Analogno, ako va zi B (D, A, B ), = DB AD

onda je BD = DA + AB > AD i

DB

o iz dan
= AD

CQ zi i B (A, R, B ), B (B, P, C ) i B (A, Q, C ), odakle sledi = CP . Va

HB

BD

AD DB

= 1, pa je

AD = DB > 1. Dakle, ni u jednom slu caju

69

je
AC CB

AD DB

= 1.

Ele ktro
70

du zi AB , onda ne postoji ta cka D, takva da je H(A, B ; C, D), sto je i trebalo dokazati. 2 Pomo cna konstrukcija 1 konstrukcija ta cke D takve da va zi H(A, B ; C, D), gde su A, B i C razli cite kolinearne ta cke i ta cka C nije sredi ste du zi AB : Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 49. 2 Pomo cna konstrukcija 2 konstrukcija tangente iz ta cke P na krug k : Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 37. 2 Pomo cna konstrukcija 3 konstrukcija zajedni cke unutra snje tangente krugova k1 i k2 : Videti opis pomo cne konstrukcije 2 u re senju 40. 2 Pomo cna konstrukcija 4 konstrukcija zajedni cke spolja snje tangente krugova k1 i k2 . Neka su r1 i r2 polupre cnici, a O1 i O2 sredi sta krugova k1 i k2 . Ako je r1 = r2 i ako su krugovi k1 i k2 identi cni, onda je svaka tangenta kruga k1 tangenta i kruga k2 . Ako je r1 = r2 i krugovi se k1 i k2 dodiruju iznutra u ta cki T , onda postoji jedna zajedni cka spolja snja tangenta krugova k 1 i k2 . Nju konstrui semo kao normalu u ta cki T na pravoj O1 O2 . Ako nijedan od krugova k1 i k2 ne pripada unutra snjosti drugog, ako se stem O1 i oni ne dodiruju iznutra i ako je r1 > r2 , konstrui simo krug k1 sa sredi polupre cnikom r1 r2 . Na osnovu pomo cne konstrukcije 2, konstrui simo (jednu) tangentu t0 iz ta cke O2 na krug k1 . Konstrui simo pravu p koja sadr zi ta cku O2 i normalna je na pravoj t0 i ozna cimo sa T2 njenu prese cnu ta cku sa krugom k2 koja je sa suprotne strane prave t0 u odnosu na ta cku O1 . Konstrui simo pravu t koja sadr zi ta cku T2 i paralelna je pravoj t0 . Prava t je jedna od dve zajedni cke spolja snje tangente krugova k1 i k2 (druga se konstrui se analogno caj za drugu tangentu iz ta cke O2 na krug k1 ). Konstrukcija je analogna za slu r2 > r 1 . Ako nijedan od krugova k1 i k2 ne pripada unutra snjosti drugog, ako se oni ckama ne dodiruju iznutra i ako je r1 = r2 , konstrui simo pravu t0 odre enu ta O1 i O2 . Konstrui simo pravu p koja sadr zi ta cku O2 i normalna je na pravoj t0 i ozna cimo sa T2 jednu njenu prese cnu ta cku sa krugom k2 . Konstrui simo pravu t koja sadr zi ta cku T2 i paralelna je pravoj t0 . Prava t je jedna od dve zajedni cke spolja snje tangente krugova k1 i k2 (druga se konstrui se analogno za drugu prese cnu ta cku prave p i kruga k2 ). Ako jedan od krugova k1 i k2 pripada unutra snjosti drugog, onda ne postoji njihova zajedni cka spolja snja tangenta. Dokaz pomo cne konstrukcije 4: Ako se krugovi k1 i k2 dodiruju iznutra u ta cki T , onda normala u ta cki T dodiruje oba kruga i oni su sa iste strane te normale, pa je ona njihova spolja snja zajedni cka tangenta. Ako nijedan od krugova k1 i k2 ne pripada unutra snjosti drugog, ako se ne dodiruju iznutra i ako je r1 > r2 , rastojanje izme u pravih t i t0 jednako je O2 T2 = r2 . Prava t0 sadr zi ta cku O2 , pa je rastojanje prave t od ta cke O2

DB

nsk

o iz dan

ne va zi

AD

= 1, sto je kontradikcija. Odatle sledi da, ako je ta cka C sredi ste

je

Ele ktro
71

Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Neka su S i Sa sredi sta upisanog kruga k trougla ABC i spolja upisanog kruga ka koji odgovara temenu A i neka je E prese cna ta cka bisektrise unutra snjeg ugla BAC trougla ABC i prave BC . Neka je A podno zje normale iz ta cke zja normala iz ta caka S i Sa na pravoj AA . A na pravoj BC , a S i Sa podno Va zi AA cke = ha i SA = , a na osnovu leme 3 je H(A, A ; S, Sa ). Za ta A, A i S jedinstveno je odre ena ta cka Sa takva da je H(A, A ; S, Sa ). Va zi i B (A, S, A , Sa ), pa je ta cka S izme u ta cke A i sredi sta du zi AA , odakle sledi da va zi ha > 2. Neka su R i Ra ta cke u kojima upisani krug trougla ABC i spolja upisani krug koji odgovara temenu A dodiruju pravu AB . Na osnovu leme 5, va zi RRa zi Ra RS = RRa Sa = /2, RS = BC = = a. Va = i R a Sa = SA A Sa . Ta cka A je prese cna ta cka pravih RRa i SSa . Ta cka B je prese cna ta cka zajedni cke unutra snje tangente t krugova k i ka i prave RRa . Ta cka C je prese cna ta cka prave t i zajedni cke spolja snje tangente krugova k i k a razli cite od prave RRa . Konstrukcija: Konstrui simo du z A0 A0 podudarnu datoj du zi ha . Konstrui simo ta cku S0 takvu da va zi A0 S0 = i B (A0 , S0 , A0 ) (ukoliko je ha > 2, takva ta cka postoji, a u suprotnom ne postoji re senje zadatka). Na osnovu pomo cne konstrukcije 1, konstrui simo ta cku S0,a takvu da va zi H(A0 , A0 ; S0 , S0,a ). Konstrui simo du z RRa podudarnu datoj du zi a. Konstrui simo sa iste strane prave RRa ta cke S i Sa takve da va zi Ra RS = RRa Sa = /2, RS = i R a Sa cimo sa A prese cnu ta cku pravih RRa i SSa . Kon= A0 S0,a . Ozna strui simo krug k sa sredi stem S koji sadr zi ta cku R. Konstrui simo krug k a sa sredi stem Sa koji sadr zi ta cku Ra . Na osnovu pomo cne konstrukcije 3, konstrui simo unutra snju zajedni cku tangentu t krugova k i ka . Ozna cimo sa B prese cnu ta cku pravih t i RRa . Na osnovu pomo cne konstrukcije 4, konstrui simo spolja snju zajedni cku tangentu t krugova k i ka koja je razli cita od prave RRa . Ozna cimo sa C prese cnu ta cku pravih t i t . Trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Krug k dodiruje prave RRa , t i t tj. prave AB , BC i AC . Ta cka B i krug k su sa iste strane prave AC , ta cka A i krug k su sa iste strane prave BC i ta cka C i krug k su sa iste strane prave AB , pa je krug k upisani krug trougla ABC . Analogno, krug ka dodiruje prave RRa , t i t tj. prave AB , BC i AC .

nsk

o iz dan

jednako r2 i prava t dodiruje krug k2 . Prava t0 je tangenta na krug k1 , pa je njeno rastojenje od ta cke O1 jednako r1 r2 , odakle sledi da je rastojanje prave t od ta cke O1 jednako r1 r2 + r2 = r1 (jer su ta cka O1 i prava t sa raznih strana prave t0 ), pa prava t dodiruje krug k1 . Krugovi k1 i k2 su sa iste strane prave t, pa je ona njihova spolja snja zajedni cka tangenta. Ako nijedan od krugova k1 i k2 ne pripada unutra snjosti drugog, ako se ne dodiruju iznutra i ako je r1 = r2 , rastojanje izme u pravih t i t0 jednako je O2 T2 = r2 = r1 . Prava t0 sadr zi ta cku O2 , pa je rastojanje prave t od ta cke O2 jednako r2 i prava t dodiruje krug k2 . Analogno, prava t0 dodiruje krug k1 . Krugovi k1 i k2 su sa iste strane prave t, pa je ona njihova spolja snja zajedni cka tangenta. 2

je

nsk

Ta cka B i krug ka su sa iste strane prave AC , ta cka A i krug ka su sa raznih strana prave BC i ta cka C i krug ka su sa iste strane prave AB , pa je krug ka spolja upisani krug trougla ABC koji odgovara temenu A. Ta cke S i Sa su sredi sta tih krugova, a ta cke R i Ra su ta cke dodira tih krugova i prave AB . Na osnovu leme 5, va zi RRa = BC . Na osnovu konstrukcije je RRa = a, pa sledi BC = a. cnik upisanog kruga trougla Na osnovu konstrukcije je SR = , pa je polupre ABC podudaran du zi . zja Neka je A podno zje normale iz ta cke A na pravoj BC , a S i Sa podno normala iz ta caka S i Sa na pravoj AA . Na osnovu leme 3, va zi H(A, A ; S, Sa ). Du z A Sa podudarna je polupre cniku kruga ka , tj. du zi Ra Sa , a na osnovu konstrukcije je Ra Sa zi = A0 S0,a , pa sledi A Sa = A0 S0,a . Pored toga, va SA caka (S, A , Sa ), dakle, = S0 A0 i B (A, S, A , Sa ). Trojka ta = = SR podudarna je trojki ta caka (S0 , A0 , S0,a ). Neka je A ta cka takva da je cetvorka ta caka (A, S, A , Sa ), podudarna cetvorki ta caka (A0 , S0 , A0 , S0,a ). Tada va zi cka A takva H(A, A ; S, Sa ). Me utim, na osnovu leme 6, postoji jedinstvena ta da je H(A, A ; S, Sa ), pa su ta cke A i A identi cne, odakle sledi AA = AA = A0 A0 . Na osnovu konstrukcije je A0 A0 = ha , pa je du z AA , tj. visina koja odgovara temenu A podudarna datoj du zi ha , sto je i trebalo dokazati. Diskusija: Da bi re senje zadatka postojalo mora da va zi ha > 2. Pored toga, da se krugovi k i ka ne bi sekli (tj. da bi imali zajedni cku unutra snju tangentu) mora da va zi SSa > + a (gde je a du zina Sa Ra ). Iz (RRa )2 +(Sa Ra SR)2 = (SSa )2 sledi a2 + (a )2 = (SSa )2 , pa je uslov SSa > + a ekvivalentan sa a2 + (a )2 > ( + a )2 , odakle se dobija a2 > 4a . Ta cke A, A , S i Sa su

harmonijski spregnute, pa iz

AS

SA

Ele ktro
A R l S S B A E C Ra Sa Sa

4h Dakle, da bi zadatak imao re senja treba da va zi a2 > 4a = h 2 i ha > 2. Ako su ispunjeni ovi uslovi, onda zadatak ima dva podudarna re senja (koja odgovaraju dvema zajedni ckim unutra snjim tangentama krugova k i k a ).

Slika 51

52. Pomo cna konstrukcija 1 konstrukcija tangente iz ta cke P na krug k : 72

o iz dan
ASa

sledi

Sa A

ha

ha +a a

k1 k A k2

Slika 52

je
i a =
2

h h2 .

k1

k2

Pomo cna konstrukcija 2 konstrukcija slike ta cke P u inverziji k : Neka je O sredi ste kruga k koji odre uje inverziju k . Ako ta cka P pripada spolja snjosti kruga k , konstrui simo (na osnovu pomo cne konstrukcije 1) najpre tangentu iz ta cke P na krug k i ozna cimo sa T njenu ta cku dodira sa krugom k . Tra zena ta cka P = k (P ) je podno zje normale iz ta cke T na pravoj OP . Ako ta cka P pripada krugu k , onda se ta cka P u inverziji k preslikava u sebe, pa je tra zena ta cka P upravo ta cka P . Ako ta cka P pripada unutra snjosti kruga k , konstrui simo najpre normalu iz ta cke P na pravoj OP i ozna cimo sa T njenu prese cnu ta cku sa krugom k . Tra zena ta cka P = k (P ) je prese cna ta cka prave OP i tangente t na krug k u ta cki T .

Ele ktro

Pomo cna konstrukcija 3 konstrukcija slike prave p u inverziji k : Neka je O sredi ste kruga k koji odre uje inverziju k . Ako prava p sadr zi ta cku O onda je slika prave p bez ta cke O u inverziji k s ama prava p bez ta cke O. Ako prava p ne sadr zi ta cku O 4 , neka je P podno zje normale iz ta cke O na pravoj p. Na osnovu pomo cne konstrukcije 2, konstrui simo sliku ta cke P u inverziji k . Konstrui simo krug p ciji je pre cnik du z OP . Slika prave p u inverziji k je krug p bez ta cke O.

Dokaz pomo cne konstrukcije 3: Ako prava p sadr zi ta cku O onda se ona bez ta cke O, zaista, na osnovu teoreme 28.7 preslikava na sebe bez ta cke O. Ako prava p ne sadr zi ta cku O, onda se ona preslikava na krug koji sadr zi ta cku O bez ta cke O. U inverziji k prava OP se preslikava na sebe (T28.7), i prava p normalna je na pravoj OP , pa kako se inverzijom uglovi preslikavaju u njima podudarne uglove (T28.9), sledi da je krug koji je slika prave p normalan
4 U specijalnom slu caju, ako prava p ne sadr zi ta cku O i se ce krug k u ta ckama P i Q, onda se ona preslikava na krug odre en ta ckama P , Q i O bez ta cke O.

nsk
73

Dokaz pomo ce konstrukcije 2: Neka je r polupre cnik kruga k . Ako ta cka P pripada spolja snjosti kruga k , va zi B (O, P , P ), pa su uglovi T OP i T OP podudarni. Pored toga, uglovi OT P i OP T su pravi, pa su trouglovi OP T i OP T sli cni odakle sledi OP : OT = OT : OP i OP OP = OT 2 = r2 . Iz B (O, P , P ) i OP OP = r2 , na osnovu denicije inverzije, sledi P = k (P ). Ako ta cka P pripada krugu k , onda je P = P , pa su ta cke P i P sa iste strane ta cke O i va zi OP OP = r2 , pa je P = k (P ). Ako ta cka P pripada unutra snjosti kruga k , va zi B (O, P, P ), pa su uglovi T OP i T OP podudarni. Pored toga, uglovi OT P i OP T su pravi, pa su trouglovi OP T i OP T sli cni odakle sledi OP : OT = OT : OP i OP OP = OT 2 = r2 . Iz B (O, P, P ) i OP OP = r2 , na osnovu denicije inverzije, sledi P = k (P ). 2

o iz dan

Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 37.

je
2

Pomo cna konstrukcija 4 konstrukcija slike kruga l u inverziji k : ste Neka je O sredi ste kruga k koji odre uje inverziju k i neka je O sredi kruga l. Ako krug l sadr zi ta cku O 5 , neka je P ta cka kruga l koja je simetri cna ta cki O u odnosu na ta cku O . Na osnovu pomo cne konstrukcije 1, konstrui simo sliku ta cke P u inverziji k i ozna cimo je sa P . Konstrui simo pravu l koja sadr zi ta cku P i normalna je na pravoj OO . Slika kruga l bez ta cke O u inverziji k je prava l . Ako krug l ne sadr zi ta cku O, neka su P i Q prese cne ta cke kruga l i prave OO . Na osnovu pomo cne konstrukcije 1, konstrui simo slike ta caka P i Q u inverziji k i ozna cimo ih sa P i Q . Konstrui simo krug l ciji je pre cnik du z P Q . Krug l je slika kruga l u inverziji k .

Ele ktro
74

Dokaz pomo cne konstrukcije 4: Ako krug l sadr zi ta cku O, onda se on bez ta cke O, na osnovu teoreme 28.8 preslikava na pravu. U inverziji k prava OO se preslikava na sebe (T28.7), i krug l je normalan na pravoj OO , pa kako se inverzijom uglovi preslikavaju u njima podudarne uglove (T28.9), sledi da je prava koja je slika kruga l normalna na pravoj OO . Krug l sadr zi ta cku P , pa slika kruga l u inverziji k sadr zi sliku ta cke P u inverziji k ta cku P . Dakle, prava koja je slika kruga l u inverziji k sadr zi ta cku P i normalna je na pravoj OO . Kako prava l sadr zi ta cku P i normalna je na pravoj OO i kako je takva prava jedinstvena 12.1, sledi da je prava l slika kruga l bez ta cke O u inverziji k . Ako krug l ne sadr zi ta cku O, onda se on na osnovu teoreme 28.8 preslikava na krug. U inverziji k prava OO se preslikava na sebe (T28.7), i krug l je normalan na pravoj OO , pa kako se inverzijom uglovi preslikavaju u njima podudarne uglove (T28.9), sledi da je krug koji je slika kruga l normalan na pravoj OO . Krug l sadr zi ta cke P i Q, pa slika kruga l u inverziji k sadr zi slike ta caka P i Q u inverziji k ta cke P i Q . Dakle, krug koji je slika kruga l u inverziji k sadr zi ta cke P i Q i normalna je na pravoj OO . Ta cke P i Q pripadaju pravoj OO , pa sledi da slika kruga l u inverziji k krug ciji je pre cnik du z P Q , a to je, na osnovu konstrukcije, upravo krug l . 2

Pomo cna konstrukcija 5 konstrukcija zajedni cke spolja snje tangente (razli citih) krugova k1 i k2 : Videti opis pomo cne konstrukcije 4 u re senju 51. 2

Pomo cna konstrukcija 6 konstrukcija zajedni cke unutra snje tangente krugova k1 i k2 :
5 U specijalnom slu caju, ako krug l sadr zi ta cku O i se ce krug k u ta ckama P i Q, onda se on bez ta cke O preslikava na pravu P Q.

nsk

o iz dan

na pravoj OP . Prava p sadr zi ta cku P , pa slika prave p u inverziji k sadr zi sliku ta cke P u inverziji k ta cku P . Dakle, krug koji je slika prave p u inverziji k sadr zi ta cke O i P i normalan je na pravoj OP , odnosno pravoj OP , tj. krug koji je slika prave p je krug ciji je pre cnik du z OP , a to je upravo krug p . Dakle, prava p se u inverziji k zaista preslikava na krug p bez ta cke O. 2

je

nsk

Analiza: Pretpostavimo da krug k zadovoljava uslove zadatka. Neka je l prozvoljan krug sa sredi stem A. Krug k sadr zi ta cku A, pa se u inverziji l on preslikava na neku pravu p koja ne sadr zi ta cku A. Krugovi k1 i k2 ne sadr ze ta cku A, pa se u inverziji l preslikavaju na krugove k1 i k2 . Krug k dodiruje krugove k1 i k2 , pa, s obzirom na to da inverzija cuva incidencije, prava p dodiruje krugove k1 i k2 , tj. prava p je zajedni cka tangenta za krugove k1 i k2 . Inverzija je involucija, pa je l (p) = k . Konstrukcija: Konstrui simo najpre proizvoljan krug l sa sredi stem A i zatim (na osnovu pomo cne konstrukcije 4) konstrui simo krugove k1 i k2 na koje se redom, u inverziji l , preslikavaju krugovi k1 i k2 . Konstrui simo zajedni cku tangentu p ovih krugova (na osnovu pomo cnih konstrukcija 5 i 6). Ako p ne sadr zi ta cku A, konstrui simo krug k koji je slika prave p u inverziji l (na osnovu pomo cne konstrukcije 3). Krug k zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Na osnovu konstrukcije, krugovi k1 i k2 se u inverziji l preslikavaju na krugove k1 i k2 . Inverzija je involucija, pa va zi i obratno, tj. krugovi k1 i k2 se u inverziji l preslikavaju na krugove k1 i k2 . Na osnovu konstrukcije, prava p preslikava se, u inverziji l , na krug k , pa, kako prava p dodiruje krugove k1 i k2 , sledi da slika prave p krug k dodiruje slike krugova k1 i k2 , tj. krugove k1 i k2 . Kako p ne sadr zi ta cku A, ona se preslikava na krug koji sadr zi ta cku A. Dakle, krug k sadr zi ta cku A i dodiruje krugove k1 i k2 , sto je i trebalo dokazati. zaja, krugovi k1 i k2 Diskusija: U zavisnosti od njihovog me usobnog polo mogu imati 0, 1, 2, 3 ili 4 zajedni cke tangente. Svaka od tih tangenti koja senje. Dakle, u zavisnosti od me usobnog ne sadr zi ta cku A odre uje jedno re polo zaja krugova k1 i k2 i ta cke A, mo ze postojati 0, 1, 2, 3 ili 4 re senja zadatka.

53. Pomo cna konstrukcija 1 konstrukcija slike prave p u inverziji k : Videti opis pomo cne konstrukcije 3 u re senju 52. 2

Ele ktro
=
2:

Pomo cna konstrukcija 2 konstrukcija slike kruga l u inverziji k : Videti opis pomo cne konstrukcije 4 u re senju 52.

Pomo cna konstrukcija 3 konstrukcija l uka za ciju svaku ta cku X va zi AXB = (gde su A i B date ta cke, a dati ugao manji od opru zenog ugla): Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 35. 2

Pomo cna konstrukcija 4 konstrukcija prave p koja sadr zi ta cku P i se ce 6 krug k pod uglom (gde je : ) 2 Neka je O sredi ste kruga k . Razlikujemo dva slu caja: Konstui simo pravu p odre enu ta ckama P i O. Prava p i krug k seku se pod uglom = caju prava p je jedinstvena prava koja 2 . (U ovom slu sadr zi ta cku P i se ce krug k pod uglom .)

6 Ugao preseka prave p i kruga k koji se seku u ta cki T je o star ili prav ugao koji zahvataju prava p i tangenta t kruga k u ta cki P . (Ako se prava p i krug k seku u dve ta cke T 1 i T2 i ako su t1 i t2 tangente kruga k u ta ckama P1 i P2 , o stri ili pravi uglovi koji zahvata prava p sa pravama t1 odnosno t2 su podudarni.)

o iz dan
2 75

Videti opis pomo cne konstrukcije 2 u re senju 40.

je
2

Ako ta cka P pripada krugu k , konstrui simo pravu t koja sadr zi P i normalna je na pravoj OP . Konstrui simo pravu p koja pravoj t zahvata ugao . (Druga prava koja sadr zi ta cku P i se ce krug k pod uglom odgovara drugoj pravoj koja sadr zi ta cku P i sa pravom t zahvata ugao .)

Ako ta cka P pripada spolja snjosti kruga k , konstrui simo otvoreni l uk za (na osnovu pomo c ne konstrukcije ciju svaku ta cku X va zi OXP = + 2 3). Prese cnu ta cku tog l uka i kruga k ozna cimo sa T . Konstui simo pravu ckama P i T . (Druga prava koja sadr zi ta cku P i se ce p odre enu ta krug k pod uglom odgovara drugom l uku za ciju svaku ta cku X va zi OXP = + .) 2

Prava p i krug k seku se pod uglom .

2:

Tangenta t na krug k u ta cki P je normalna na pravoj OP , pa su prave p i t me usobno normalne, odakle sledi da je prava p normalna na krug k , tj. prava p i krug k seku se pod uglom = 2.

<

2:

Ele ktro

Ako ta cka P pripada unutra snjosti kruga k , ta cka T pripada l uku za ciju svaku ta cku X va zi OXP = , pa je . Prave OT OT P = 2 2 i t su me usobno normalne, pa, kako su ta cke O i P sa iste strane prave t, sledi da prave p i t zahvataju ugao sto 2 OT P = 2 ( 2 ) = , je i trebalo dokazati.

Ako ta cka P pripada krugu k , prave p i t zahvataju ugao na osnovu konstrukcije.

Ako ta cka P pripada spolja snjosti kruga k , ta cka T pripada l uku za ciju , pa je . Prave OT it OT P = + svaku ta cku X va zi OXP = + 2 2 su me usobno normalne, pa, kako su ta cke O i P sa raznih strana prave sto je t, sledi da prave p i t zahvataju ugao OT P 2 = + 2 2 = , i trebalo dokazati.

2 Analiza: Pretpostavimo da krug k zadovoljava uslove zadatka. Neka je inverzija u odnosu na krug cije je sredi ste ta cka A i koji sadr zi ta cku B . Krug k sadr zi ta cku A, pa se, bez ta cke A, u inverziji preslikava na pravu k koja ne sadr zi ta cku A (T28.8). Ta cka B se preslikava u sebe, pa, kako krug k sadr zi ta cku B , sledi da prava k tako e sadr zi ta cku B . Krug l ne sadr zi ta cku A, pa 76

nsk

Dokaz pomo cne konstrukcije 4: Neka je T jedna prese cna ta cka prave p i kruga k i neka je t tangenta na krug k u ta cki T .

o iz dan

<

2:

Ako ta cka P pripada unutra snjosti kruga k , konstrui simo otvoreni l uk za (na osnovu pomo c ne konstrukcije ciju svaku ta cku X va zi OXP = 2 3). Prese cnu ta cku tog l uka i kruga k ozna cimo sa T . Konstui simo pravu ckama P i T . (Druga prava koja sadr zi ta cku P i se ce p odre enu ta krug k pod uglom odgovara drugom l uku za ciju svaku ta cku X va zi OXP = .) 2

je

ze ta cku B i seku krug l pod ako je = 2 postoje dve prave koje sadr uglom i svakoj odgovara po jedno re senje zadatka.

Ele ktro
k B l A l k

ako je = zi ta cku B i se ce krug l 2 postoji jedinstvena prava koja sadr pod pravim uglom i toj pravoj odgovara jedinstveno re senje zadatka.
k1 B s C O D k1 A

nsk
77

se, u inverziji , preslikava na krug l koji ne sadr zi ta cku A. Krugovi k i l se seku pod uglom , pa se (na osnovu teoreme 28.9) prava k i krug l seku pod uglom . Dakle, prava k sadr zi ta cku B i se ce krug l pod uglom . Krug k odre en je slikom prave k u inverziji (jer je inverzija involucija). Konstrukcija: Konstrui simo krug k0 takav da mu je sredi ste ta cka A i da sadr zi ta cku B . Konstrui simo krug l koji je slika kruga l u inverziji u odnosu na krug k0 (na osnovu pomo cne konstrukcije 2). Konstrui simo pravu k koja sadr zi ta cku B i se ce krug l pod uglom (na osnovu pomo cne konstrukcije 4). Ako ta cka A ne pripada pravoj k , onda konstrui simo sliku prave k u inverziji (na osnovu pomo cne konstrukcije 1). Tada je slika prave k u inverziji tra zeni krug k kome nedostaje ta cka A. (Ako ta cka A pripada pravoj k , onda re senje ne postoji.) Dokaz: Kako ta cka A ne pripada pravoj k , na osnovu teoreme 28.7, ona se u inverziji preslikava na krug k koji sadr zi ta cku A bez ta cke A. Ta cka B pripada krugu k0 , pa se u inverziji preslikava u sebe. Na osnovu konstrukcije, prava k sadr zi ta cku B , pa ta cku B sadr zi i krug k . Na osnovu konstrukcije, krug l se u inverziji preslikava na krug l . Inverzija je involucija, pa sledi da se krug l u inverziji preslikava na krug l. Prava k i krug l se, na osnovu konstrukcije, seku pod uglom , pa kako inverzija cuva uglove (T28.9), sledi da se i njihove slike u inverziji seku pod uglom . Dakle, krug k i krug l seku se pod uglom . Dakle, krug k sadr zi ta cke A i B i se ce krug l pod uglom . Diskusija: Ako ta cka A pripada pravoj k re senje ne postoji. Ako ta cka A ne pripada pravoj k :

Slika 53

o iz dan
k2

Slika 54

je

Ele ktro

54. Analiza: Pretpostavimo da kvadrat ABCD zadovoljava uslove zadatka. Ta cke B i D su simetri cne u odnosu na pravu AC tj. pravu s, pa va zi D = S s (B ). Ta cka B pripada krugu k1 , pa slika ta cke B u osnoj reeksiji Ss (ta cka D) cka D je, dakle, pripada slici kruga k1 u istoj toj osnoj reeksiji (krug k1 ). Ta prese cna ta cka krugova k2 i k1 . Ta cka B je slika ta cke D u osnoj reeksiji Ss . Ako je O podno zje normale iz D, onda za ta cke A i C va zi B (A, O, C ) i AO = DO. = CO can krugu k1 u Konstrukcija: Konstrui simo i ozna cimo sa k1 krug simetri odnosu na pravu s (k1 = Ss (k1 )). Jednu od pre cnih ta caka krugova k1 i k2 (ako postoji) ozna cimo sa D. Sa B ozna cimo ta cku simetri cnu ta cki D u odnosu na pravu s (B = Ss (D)). Sa O ozna cimo podno zje normale iz D na pravu s, a sa A i C ta cke prave s takve da je B (A, O, C ) i AO = CO = DO. Cetvorougao ABCD je kvadrat koji zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Na osnovu konstrukcije, ta cka D pripada krugu k2 , a ta cke A i C pripadaju pravoj s i va zi B (A, O, C ), AO = DO i DO AC , pa = CO su trouglovi AOD i CDO pravougli jednakokraki i me usobno podudarni, odakle sledi AD = CD i ADO = ODC = 4 . Na osnovu konstrukcije je B (A, O, C ), pa je ADC = 2 i OAD = OCD = 4 . Na osnovu konstrukcije ta cka D pripada krugu k1 , pa va zi ta cka B = Ss (D) pripada krugu Ss (k1 ) = k1 . Kako ta cke A i C pripadaju pravoj s i B = Ss (D), sledi BA = AD i BC = CD i ABC = 2 , OAB = OCB = 4 . Dakle, BA = AD = BC i = CD ADC = DCB = CBA = BAD = cetvorougao ABCD kvadrat 2 , pa je i ta cke A i C pripadaju pravoj s, ta cka B pripada krugu k1 i ta cka D pripada krugu k2 , sto je i trebalo dokazati. Diskusija: Ako se krugovi k2 i k1 = Ss (k1 ) dodiruju, zadatak ima dva re senja (ta cke A i C mogu biti izabrane na dva (simetri cna) na cina). Ako se krugovi k2 i k1 seku, zadatak ima cetiri re senja (za svaku prese cnu ta cku ovih krugova ta cke A i C mogu biti izabrane na po dva (simetri cna) na cina). Ako su krugovi k2 i k1 identi cni, zadatak ima beskona cno mnogo re senja. Ina ce, zadatak nema re senja.

55. Lema 1: Kompozicija tri centralne simetrije (euklidske) ravni tako e je centralna simetrija te ravni. Dokaz leme 1: Videti dokaz leme 2 u re senju 26. 2

Lema 2: Kompozicija neparnog broja centralnih simetrija ravni tako e je centralna simetrija te ravni. Dokaz leme 2: Matemati ckom indukcijom doka zimo da je kompozicija S O1 SO2 . . . SO2n1 centralna simetrija. Tv enje trivijalno va zi za n = 1 (SO1 je zaista centralna simetrija ravni). Pretpostavimo da tvr enje va zi za n i doka zimo da va zi i za n + 1, tj. doka zimo da je za proizvoljne ta cke O1 , O2 , . . ., O2n1 , O2n , O2n+1 kompozicija SO1 SO2 . . . SO2n1 SO2n SO2n+1 centralna simetrija. Na osnovu induktivne pretpostavke va zi SO1 SO2 . . . SO2n1 SO2n SO2n+1 = SO SO2n SO2n+1 . Na osnovu leme 1, va zi SO SO2n SO2n+1 = SO . Dakle, tvr enje va zi za svaku vrednost n, cime je dokazano tvr enje leme. 2

nsk
78

o iz dan

je

Ele ktro
X4 A4 P4 P3 A5 X5 A3 P5 P2 X6 X2 P1 X1 A1 A2

Analiza: Pretpostavimo da petougao A1 A2 A3 A4 A5 zadovoljava uslove zadatka. Ta cke P1 , P2 , P3 , P4 , P5 su sredi sta ivica A1 A2 , A2 A3 , A3 A4 , A4 A5 , A5 A1 petougla A1 A2 A3 A4 A5 , pa je I (A1 ) = SP5 SP4 SP3 SP2 SP1 (A1 ) = A1 , tj. ta cka A1 je invarijantna ta cka preslikavanja I . Na osnovu leme 2, I je centralna simetrija. Kako je I (A1 ) = A1 , sledi da je A1 centar centralne simetrije I . Neka je X1 proizvoljna ta cka ravni i neka je X2 = SP1 (X1 ), X3 = SP2 (X2 ), X4 = SP3 (X3 ), X5 = SP4 (X4 ), X6 = SP4 (X5 ). Dakle, X6 = SP5 SP4 SP3 SP2 SP1 (X1 ) = I (X1 ) = SA1 (X1 ). Dakle, u centralnoj cka X1 se preslikava u ta cku X6 , pa je ta cka A1 sredi ste du zi simetriji SA1 ta X1 X6 ili su ta cke X1 , X6 i A1 identi cne. Va zi i A2 = SP1 (A1 ), A3 = SP2 (A2 ), A4 = SP3 (A3 ), A5 = SP4 (A4 ). Konstrukcija: Ozna cimo sa X1 proizvoljnu ta cku ravni. Konstrui simo ta cke X2 , X3 , X4 i X5 takve da je X2 = SP1 (X1 ), X3 = SP2 (X2 ), X4 = SP3 (X3 ), cimo sa A1 sredi ste du zi X1 X6 ako su ta cke X5 = SP4 (X4 ), X6 = SP5 (X5 ). Ozna X1 i X6 razli cite, ili ta cku X1 ako su ta cke X1 i X6 identi cne. Konstrui simo ta cke A2 , A3 , A4 i A5 takve da je A2 = SP1 (A1 ), A3 = SP2 (A2 ), A4 = SP3 (A3 ), A5 = SP4 (A4 ). Petougao A1 A2 A3 A4 A5 zadovoljava uslove zadatka. Dokaz: Ta cke P1 , P2 , P3 , P4 su sredi sta du zi A1 A2 , A2 A3 , A3 A4 , A4 A5 na osnovu konstrukcije. Potrebno je jo s dokazati da je ta cka P5 sredi ste du zi A1 A5 . Na osnovu leme 2, kompozicija SP5 SP4 SP3 SP2 SP1 je centralna simetrija. U toj centralnoj simetriji ta cka X1 preslikava se u ta cku X6 , pa je centar te simetrije istovremeno sredi ste du zi X1 X6 (ako su ta cke X1 i X6 razli cite) ili ta cka X1 (ako su ta cke X1 i X6 identi cne). Kako je, na osnovu konstrukcije, ta cka A1 sredi ste du zi X1 X6 (ako su ta cke X1 i X6 razli cite) ili je identi cna ta cki X1 (ako su ta cke X1 i X6 identi cne), sledi da je SP5 SP4 SP3 SP2 SP1 = SA1 . Na osnovu konstrukcije je SP5 SP4 SP3 SP2 SP1 (A1 ) = SP5 SP4 SP3 SP2 (A2 ) = SP5 SP4 SP3 (A3 ) = SP5 SP4 (A4 ) = SP5 (A5 ). S druge strane je SA1 (A1 ) = A1 , cka P5 zaista sredi ste pa va zi SP5 (A5 ) = SA1 (A1 ) = A1 , odakle sledi da je ta du zi A1 A5 . Diskusija: Petougao A1 A2 A3 A4 A5 sa zadatim svojstvima uvek postoji s tim sto mo ze biti samopresecaju ci ili degenerisan (sa kolinearnim susednim ivicama).

nsk
M X3 X p

Slika 55

o iz dan
O Y M X N Z q

Slika 56

79

je

56. Pomo cna konstrukcija konstrukcija l uka za ciju svaku ta cku X va zi AXB = (gde su A i B date ta cke, a dati ugao manji od opru zenog ugla): Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 35. 2

Ele ktro

Analiza: Pretpostavimo da ta cka X zadovoljava uslove zadatka. Neka su zja normala iz ta caka X , M i N na polupravoj q i neka ta cke X , M i N podno je M = Sp (M ). Pretpostavimo da su identi cne ta cke M i N (tj. da va zi M N q ). Ako ta cka X ne bi bila identi cna sa njima, onda bi ta cke Y i Z bile razli cite i sa caju iste strana ta cke X , sto je u kontradikciji sa XY = XZ . Dakle, u ovom slu ta cka X je identi cna sa ta ckama M i N , a ta cka X je prese cna ta cka prave M N i poluprave p. Pretpostavimo da va zi B (O, M , N ) (analogno za slu caj B (O, N , M )). Ako ta cka X nije izme u ta caka M i N , onda ta cke Y i Z nisu sa raznih strana cke Y i Z identi cne; u tom ta cke X , odakle (i iz XY = XZ ) sledi da su ta slu caju ta cka X je prese cna ta cka prave M N i poluprave p. Ako je ta cka X izme u ta caka M i N , iz OXM = OXM i Y XX = X XZ sledi M XN = 2 OXX = 2(2 cka 2 XX O pOq ) = 2( 2 pOq ). Dakle, ta pOq ) X pripada polupravoj p i skupu ta caka K takvih da je M KN = 2( 2 (i da su sa suprotne strane prave M N u odnosu na ta cku O). Konstrukcija: Konstrui simo ta cku M = Sp (M ), a zatim, na osnovu pomo cne konstrukcije, l uk koji je skup ta caka K takvih da je M KN = 2( pOq ). 2 (i da su sa suprotne strane prave M N u odnosu na ta cku O). Presek tog l uka i poluprave p ozna cimo sa X . Ta cka X zadovoljava uslove zadatka. Ako prava M N se ce polupravu p, ta prese cna ta cka je drugo re senje zadatka. Dokaz: Ako ta cka X nije konstruisana kao prese cna ta cka prave M N i poluprave p, neka je ta cka X podno zje normale iz ta cke X na polupravoj q . Na osnovu konstrukcije je M XO = OXM i M XN = 2( 2 pOq ). Kako je OXX = pOq sledi X XZ = M XN OXX M XO = 2 pOq ) ( pOq ) M XO = ( pOq ) M XO = OXM + 2( 2 2 2 Y XX M XO = Y XX . Iz Y XX = ZXX , Y X X = ZX X = 2 i XX = XX sledi Y X X sto je i trebalo dokazati. = ZXX i XY = XZ , Ako je ta cka X konstruisana kao prese cna ta cka prave M N i poluprave p, onda su ta cke Y i Z identi cne, pa trivijalno va zi XY = XZ . Diskusija: Ta cke N i M su sa raznih strana poluprave p, pa konstruisani l uk uvek se ce polupravu p. Jedno re senje zadatka, dakle, uvek postoji. Ako prava M N se ce polupravu p, zadatak ima dva re senja. (Ako je prava M N normalna na polupravoj q , onda su ta dva re senja identi cna.)

57. Lema: Ako se u rotaciji RO, sa sredi stem O i za orijentisani ugao ( < /2) poluprava p preslikava na polupravu q , onda je ugao koji zahvataju poluprave p i q i koji je orijentisan kao ugao podudaran uglu . Dokaz leme: Neka je P teme poluprave p, Q teme poluprave q i neka je R prese cna ta cka pravih odre enih polupravama p i q . Neka je P1 proizvoljna ta cka QQ otvorene poluprave p i neka je Q1 ta cka poluprave q takva da je P P1 = 1. 80

nsk

o iz dan

je

Pomo cna konstrukcija konstrukcija l uka za ciju svaku ta cku X va zi AXB = (gde su A i B date ta cke, a dati ugao manji od opru zenog ugla): Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 35. 2 Analiza: Pretpostavimo da ta cke X i Y zadovoljavaju uslove zadatka. Neka je R rotacija sa sredi stem O za usmeren ugao XOY (taj ugao podudaran je uglu ). U toj rotaciji ta cka X preslikava se u ta cku Y . Neka je P slika ta cke P u rotaciji R i neka je Z prese cna ta cka pravih XP i Y P . Neka je x poluprava prave P X sa temenom Z koja je istosmerna sa polupravom XP i neka je y poluprava prave P Y sa temenom Z koja je istosmerna sa polupravom Y P . Poluprava XP se u rotaciji R preslikava na polupravu Y P , pa ove dve poluprave zahvataju ugao i poluprave x i y zahvataju ugao . Prave QY i P X su paralelne, pa je ili ta cka Q sa iste strane prave P Y kao i poluprava x i poluprave Y Q i Y P zahvataju ugao , ili je ta cka Q sa suprotne strane prave P Y u odnosu na polupravu x i poluprave Y Q i Y P zahvataju ugao . Dakle, ta cka Y je prese cna ta cka kruga k i skupa ta caka iz kojih se du z P Q vidi pod uglom ili skupa ta caka iz kojih se du z P Q vidi pod uglom . Ta cka X je slika ta cke Y u rotaciji R1 . Konstrukcija: Neka je R rotacija sa sredi stem O za ugao (za jednu od dve mogu ce orijentacije). Ozna cimo sa P sliku ta cke P u rotaciji R. Konstrui simo, na osnovu opisa pomo cne konstrukcije, skup ta caka iz kojih se du z P Q vidi pod uglom , tj. dva l uka sa raznih strana du zi P Q iz cijih se ta caka du z P Q vidi pod uglom . Prese cnu ta cku tog skupa i kruga k ozna cimo sa Y . Ozna cimo sa Z prese cnu ta cku pravih P X i P Y , sa x polupravu prave P X sa temenom Z koja je istosmerna kao i poluprava XP i sa y polupravu prave P Y sa temenom Z koja je istosmerna kao i poluprava Y P . Ako je ta cka Q sa iste strane prave P Y kao i poluprava x, ozna cimo sa X sliku ta cke Y u rotaciji R1 (u protivnom, ne postoji re senje za izabranu rotaciju R i prese cnu ta cku Y ). Druga mogu cnost je analogna: konstrui simo, na osnovu opisa pomo cne konstrukcije, skup ta caka iz kojih se du z P Q vidi pod uglom , tj. dva l uka sa raznih strana du zi P Q iz cijih se ta caka du z P Q vidi pod uglom .

Ele ktro
81

nsk

o iz dan

Pretpostavimo da je OP p. Na osnovu svojstava izometrijskih transformacija sledi OQ q , pa je cetvorougao sa temenima O, P , R, Q tetivan. Ako su ta cke O i R sa iste strane prave P Q, onda je P RQ = P OQ = i ugao koji zahvataju poluprave p i q podudaran je uglu koji zahvataju poluprave RP i RQ i jednak je P RQ = . Ako su ta cke O i R sa raznih strana prave P Q, onda je P RQ = /2 P OQ = /2 i ugao koji zahvataju poluprave p i q podudaran je uglu koji zahvataju poluprave p i RQ i jednak je /2 P RQ = . Pretpostavimo da nije OP p. Neka su P0 i Q0 podno zja normala iz ta cke O na pravama odre enim polupravama p i q . Na osnovu svojstava izometrijskih transformacija sledi RO, (P0 ) = Q0 . Neka su p i q poluprave sa temenima P0 , odnosno Q0 koje pripadaju pravama odre enim polupravama p i q . Na osnovu prvog dela dokaza sledi da poluprave p i q zahvataju ugao . Ugao koji zahvataju poluprave p i q jednak je uglu koji zahvataju poluprave p i q , tj. jednak je , sto je i trebalo dokazati. 2

je

nsk

Prese cnu ta cku tog skupa i kruga k ozna cimo sa Y . Ozna cimo sa Z prese cnu ta cku pravih P X i P Y , sa x polupravu prave P X sa temenom Z koja je istosmerna sa polupravom XP i sa y polupravu prave P Y sa temenom Z koja je istosmerna sa polupravom Y P . Ako su ta cka Q i poluprava x sa raznih strana prave P Y , ozna cimo sa X sliku ta cke Y u rotaciji R1 (u protivnom, ne postoji re senje za izabranu rotaciju R i prese cnu ta cku Y ). Dokaz: Ta cka Y , na osnovu konstrukcije, pripada krugu k . Ta cka X je, na osnovu konstrukcije, slika ta cke Y u rotaciji R1 , pa ta cka X pripada krugu k i ugao XOY podudaran datom uglu . Na osnovu konstrukcije, poluprava Y P se u rotaciji R1 preslikava na polupravu XP (i poluprava XP se u rotaciji R preslikava na polupravu Y P ), pa poluprave x i y zahvataju ugao . Na osnovu konstrukcije, poluprava Y Q zahvata sa polupravom Y P ugao i sa iste je strane prave P Y kao i poluprava x, ili poluprava Y Q zahvata sa polupravom Y P ugao i sa iste je strane prave P Y kao i poluprava x, pa, u oba slu caja, va zi Y Q P X . sto je i Dakle, ta cke X i Y pripadaju krugu k i va zi P X QY i XOY = w, trebalo dokazati. Diskusija: Lukovi iz cijih se ta caka du z P Q vidi pod uglom , odnosno (po dva za svaki ugao) pripadaju dvama krugovima (koji sadr ze ta cke P i Q), pa je broj prese cnih ta caka tih l ukova i kruga k najvi se cetiri. Za obe mogu ce rotacije R, u zavisnosti od broja prese cnih ta caka kruga k i skupa ta caka iz kojih se du z P Q vidi pod uglom ili pod uglom mogu ce je da re senje ne postoji, da postoji jedno, dva, tri ili cetiri re senja. caka P i Q, kruga k i Dakle, u zavisnosi od me usobnog odnosa datih ta datog ugla , mogu ce je da zadatak nema re senja ili da ima izme u jednog i osam re senja.

Ele ktro
k Y O Q X P

Slika 57

58. Lema 1: Ako je ta cka P izme u temena A i B trougla ABC , onda va zi BP C > BAC . Dokaz leme 1: Ugao BP C je spolja snji ugao trougla ACP koji odgovara temenu P , pa, na osnovu teoreme 11.11 va zi BP C > P AC = BAC . 2

Lema 2: Ako ta cka Q pripada unutra snjosti trougla 82

o iz dan
r Y R O R X P Q P

Slika 58

je
ABC , onda va zi

Ele ktro
83

(1) Na osnovu leme 1, va zi B (Q, P , Y ), pa iz OQ R P i sledi da ta cka Y pripada pravoj QP .

nsk

BQC > BAC . Dokaz leme 2: Neka je ta cka P prese cna ta cka prave CQ i ivice AB . Ta cka Q pripada unutra snjosti trougla ABC , pa va zi B (A, P, B ) i, na osnovu leme cka Q je izme u temena C i P trougla CBP , pa 1, sledi BP C > BAC . Ta na osnovu leme 1 sledi BQC > BP C . Iz BP C > BAC i BQC > BP C 2 sledi BQC > BAC . Pomo cna konstrukcija konstrukcija l uka za ciju svaku ta cku X va zi AXB = (gde su A i B date ta cke, a dati ugao manji od opru zenog ugla): Videti opis pomo cne konstrukcije u re senju 35. 2 Analiza: Pretpostavimo da ta cke X i Y zadovoljavaju uslove zadatka. Neka je R rotacija sa sredi stem O za usmeren ugao XOY (taj ugao podudaran je uglu ). U toj rotaciji ta cka X preslikava se u ta cku Y . Neka je P slika ta cke P u rotaciji R. U rotaciji ugao OP X preslikava se u ugao OP Y , pa va zi OP Y OQY = OP X OQY = , odakle sledi OQY = OP Y . Orijentisani trougao OP X se u rotaciji R (koja je direktna izometrija) preslikava na istosmerni orijentisani trougao OP Y , pa, kako su orijentisani trouglovi OQY i OP X istosmerni, sledi da su istosmerni i trouglovi OP Y i OQY i da su ta cke P i Q sa iste strane prave OY . Neka je r poluprava sa temenom P koja pripada unutra snjosti ugla OP Y i zahvata sa polupravom P O ugao i neka je r prava koja sadr zi polupravu r . Neka je R prese cna ta cka prave OY i poluprave r . Ugao OP Y ve ci je od ugla OQY , pa su ta cke P i Q razli cite. Poluprave P O i P R zahvataju ugao , pa, kako poluprava P R pripada konveksnom uglu koji zahvataju poluprave P O i P Y , sledi R P Y = OP Y OP R = OP Y . Iz OQY = OP Y i R P Y = OP Y sledi da su uglovi OQY i R P Y podudarni. zi B (O, R , Y ) i orijentisani trouglovi Poluprava r pripada uglu OP Y , pa va OP Y i R P Y su istosmerni. Pretpostavimo da su prave r i OQ paralelne.

Pretpostavimo da prave r i OQ nisu paralelne. Neka je R prese cna ta cka pravih r i OQ (ako one nisu paralelne). Razlikujemo slede ce slu cajeve: (2) Ta cke P i R su identi cne: Ugao OP Y ve ci je od ugla OQY , pa, na osnovu leme 1, va zi raspored B (O, P, Q). Va zi Y P Q = OP R R P Y = OQY , pa je P QY = Y P Q P QY = ( OQY ) OQY = . Dakle, ta cka Y pripada l uku iz cijih se ta caka du z P Q vidi pod uglom i sa suprotne je strane prave P Q u odnosu na ta cku O.

(3) Ta cke Q i R su identi cne: Ugao OP Y ve ci je od ugla OQY , pa, na osnovu leme 2, ta cka P pripada unutra snjosti trougla OQY i va zi B (R , P, Q). Va zi Y P Q = R P Y = OQY i P QY = OQY OQY = OQY ( OP Q P OQ) = OQY ( P OQ) = OQY + P OQ , pa je P Y Q = Y P Q P QY =

o iz dan
OQY = R P Y

je

(4) Ta cke Q, P i R su razli cite; razmatramo cetiri slu caja:

(a) Ta cka R pripada otvorenim polupravama r i QO: Ta cka R pripada polupravoj P R , pa su orijentisani trouglovi R P Y i RP Y istosmerni, odakle sledi da su i trouglovi OP Y i RP Y istosmerni. Ta cka R pripada polupravoj OQ, pa su orijentisani trouglovi OQY i RQY istosmerni. Trouglovi OP Y i OQY su istosmerni, pa sledi da su istosmerni i trouglovi RP Y i RQY istosmerni, tj. ta cke Q i P nalaze se sa iste strane prave RY . Du z RY vidi se iz ta caka Q i P pod podudarnim uglovima ( RQY = OQY = R P Y RP Y ) i ta cke Q i P su iste strane prave RY , pa sledi da ta cke R, Y , Q i P pripadaju jednom krugu. (b) Ta cka R pripada otvorenoj polupravoj QO i ne pripada polupravoj r : Ta cka R ne pripada polupravoj P R (va zi B (R, P , R ), pa su orijentisani trouglovi R P Y i RP Y suprotnosmerni, odakle sledi da su i trouglovi OP Y i RP Y suprotnosmerni. Ta cka R pripada polupravoj OQ, pa su orijentisani trouglovi OQY i RQY istosmerni. Trouglovi OP Y i OQY su istosmerni, pa sledi da su trouglovi RP Y i RQY suprotnosmerni, tj. ta cke Q i P nalaze se sa raznih strana prave RY . Ugao R P Y podudaran je uglu OQY , pa iz B (R, P , R ) sledi RP Y = R P Y = OQY = z RY vidi se iz ta caka Q i P pod uglovima ciji je zbir RQY . Du jednak opru zenom uglu i ta cke Q i P su raznih strana prave RY , pa sledi da ta cke R, Y , Q i P pripadaju jednom krugu.

Ele ktro

(c) Ta cka R ne pripada polupravama r i QO i razli cita je od ta caka Q i P : Ta cka R ne pripada polupravoj P R (va zi B (R, P , R ), pa su orijentisani trouglovi R P Y i RP Y suprotnosmerni, odakle sledi da su i trouglovi OP Y i RP Y suprotnosmerni. Ta cka R ne pripada polupravoj OQ, pa su orijentisani trouglovi OQY i RQY suprotnosmerni. Trouglovi OP Y i OQY su istosmerni, pa sledi da su i trouglovi RP Y i RQY istosmerni, tj. ta cke Q i P nalaze se sa iste strane prave RY . Ugao R P Y podudaran je uglu OQY , pa iz B (R, P , R ) sledi RP Y = R P Y = OQY . Iz B (O, Q, R ) sledi RQY = OQY . Dakle, du z RY vidi se iz ta caka Q i P pod podudarnim uglovima i ta cke Q i P su iste strane prave RY , pa sledi da ta cke R, Y , Q i P pripadaju jednom krugu.

(d) Ta cka R pripada otvorenoj polupravoj r i ne pripada polupravoj QO: Ta cka R ne pripada polupravoj QO, pa je sa iste strane prave OY kao i ta cke Q i P . Ta cka R, dakle, pripada unutra snjosti trougla OP Y , pa je, na osnovu leme 2, ORY > OP Y . Ta cka Q je izme u ta caka O i R, pa je, na osnovu leme 1, OQY > ORY , 84

nsk

o iz dan

( OQY ) ( OQY + P OQ ) = P OQ. Dakle, ta cka Y pripada l uku iz cijih se ta caka du z P Q vidi pod uglom P OQ i sa suprotne je strane prave P Q u odnosu na ta cku O.

je

Dakle, u slu caju (1), ta cka Y je prese cna ta cka kruga k i prave QP . U slu caju (2), ta cka Y je prese cna ta cka kruga k i l uka iz cijih se ta caka du z P Q vidi pod uglom i sa suprotne je strane prave P Q u odnosu na ta cku O. U slu caju (3), ta cka Y je prese cna ta cka kruga k i l uka iz cijih se ta caka du z P Q vidi cku pod uglom P OQ i sa suprotne je strane prave P Q u odnosu na ta O. U slu cajevima (4a), (4b) i (4c) ta cke P , Q, Y i R pripadaju jednom krugu, tj. ta cka Y je prese cna ta cka kruga k i opisanog kruga trougla P QY . Ta cka X je slika ta cke Y u rotaciji R1 . Konstrukcija: Neka je R rotacija sa sredi stem O za ugao (za jednu od dve mogu ce orijentacije). Ozna cimo sa P sliku ta cke P u rotaciji R. Konstrui simo polupravu r sa temenom P takvu da zahvata sa polupravom P O ugao i sa iste je strane prave OP kao i ta cka Q. Ozna cimo sa r pravu koja sadr zi polupravu r . Ako su ta cke P i Q identi cne, na osnovu analize, re senje zadatka ne postoji. Pretpostavimo da su prave r i OQ paralelne. (1) Ozna cimo sa Y (jednu) prese cnu ta cku prave P Q i kruga k takvu da je B (Q, P , Y ) (ako takva ta cka ne postoji, na osnovu analize sledi da ne postoji re senje zadatka). Pretpostavimo da prave r i OQ nisu paralelne. Ozna cimo sa R prese cnu ta cku prave r i prave OQ. Razlikujemo slede ce slu cajeve: (2) Ta cke P i R su identi cne: Ako va zi B (O, Q, P ), na osnovu analize, ne postoji re senje zadatka. U suprotnom, konstrui simo, na osnovu pomo cne iz konstrukcije 1, l uk k cijih se ta caka du z P Q vidi pod uglom i koji je sa suprotne strane prave P Q u odnosu na ta cku O. Ozna cimo sa Y (jednu) prese cnu ta cku tog l uka i kruga k .

Ele ktro
85

(3) Ta cke Q i R su identi cne: Ako va zi B (R , Q, P ) (gde je R prese cna ta cka poluprave r i prave OY ), onda, na osnovu analize, re senje zadatka nepostoji. U suprotnom, konstrui simo, na osnovu pomo cne konstrukcije 1, l uk iz k cijih se ta caka du z P Q vidi pod uglom P OQ i koji je sa suprotne strane prave P Q u odnosu na ta cku O. Ozna cimo sa Y (jednu) prese cnu ta cku tog l uka i kruga k .

(4) Ako su ta cke P i Q razli cite od ta cke R: Ako R pripada otvorenoj polupravoj r i ne pripada polupravoj QO, na osnovu analize, re senje zadatka ne postoji. U suprotnom, konstrui simo prese cnu ta cku O medijsatrisa du zi P R i P Q. Konstrui simo krug k sa sredi stem O koji sadr zi ta cku P . Ozna cimo sa Y (jednu) prese cnu ta cku krugova k i k .

Ako su trouglovi OQY i OP Y istosmerni (tj. ako su ta cke Q i P sa iste strane prave OY ), ozna cimo sa X sliku ta cke Y u rotaciji R1 . Dokaz: Ta cka Y , na osnovu konstrukcije, pripada krugu k . Ta cka X je, na osnovu konstrukcije, slika ta cke Y u rotaciji R1 , pa ta cka X pripada krugu k i

nsk

o iz dan

odakle sledi OQY > slu caj je nemogu c.

OP Y , sto je kontradikcija. Dakle, ovaj

je

(1) Na osnovu konstrukcije ta cka Y pripada pravoj QP i va zi B (Q, P , Y ), pa kako su ta cke P i Q sa iste strane prave OY , iz QO P R sledi R P Y = OQY . Pretpostavimo da prave r i OQ nisu paralelne. Pretpostavimo da ta cke P i R identi cne ili da su ta cke Q i R identi cne: (2) Ta cke P i R su identi cne: Na osnovu konstrukcije, ta cka Y pripada l uku k iz cijih se ta caka du z P Q vidi pod uglom koji je sa suprotne strane prave P Q u odnosu na ta cku O i va zi B (O, P , Q). Dakle, va zi P Y Q = , pa je R P Y = OP R Y P Q = ( P Y Q P QY ) = ( P QY ) = P QY .

(3) Ta cke Q i R su identi cne: Na osnovu konstrukcije, ta cka Y pripada l uku iz k cijih se ta caka du z P Q vidi pod uglom P OQ koji je sa suprotne strane prave P Q u odnosu na ta cku O i va zi B (R , P , Q). Dakle, va zi P Y Q = P OQ, pa je R P Y = P QY + P Y Q = ( OQY OQP )+( P OQ) = OQY +( P OQ OP Q)+ P OQ = OQY + P OQ( OP R )+ P OQ = OQY + ( )+ = OQY .

Ele ktro
86

(4) Pretpostavimo da prave r i OQ nisu paralelne i pretpostavimo da ta cke P , Q i R razli cite. Krug k je, na osnovu konstrukcije, opisani krug trougla P QR i ta cka Y mu pripada. Dakle, ta cke Q, P , Y i R pripadaju jednom krugu. Na osnovu konstrukcije, ta cka R pripada polupravoj QO ili ne pripada polupravoj r i trouglovi OQY i OP Y su istosmerni. Razlikujemo tri slu caja: (a) Ta cka R pripada polupravama r i QO: Ta cka R pripada polupravoj P R , pa su orijentisani trouglovi R P Y i RP Y istosmerni, odakle sledi da su i trouglovi OP Y i RP Y istosmerni. Ta cka R pripada polupravoj OQ, pa su orijentisani trouglovi OQY i RQY istosmerni. Trouglovi OP Y i OQY su istosmerni, pa sledi da su istosmerni i trouglovi RP Y i RQY istosmerni, tj. ta cke Q i P nalaze se sa iste strane prave RY . Ta cke Q, P , Y i R pripadaju jednom krugu, pa se du z RY vidi iz ta caka Q i P pod podudarnim uglovima, tj. RQY = RP Y . Kako ta cka R pripada polupravoj r , sledi da poluprava r zahvata sa polupravom P Y ugao podudaran uglu OQY .

nsk

o iz dan

ugao XOY podudaran je datom uglu . Ta cka P je, na osnovu konstrukcije, slika ta cke Y u rotaciji R1 , pa je ugao OP Y podudaran uglu OP X . Trouglovi OQY i OP Y istosmerni tj. ta cke Q i P su sa iste strane prave OY . Na osnovu konstrukcije, poluprava r pripada uglu OP Y i zahvata sa polupravom P O ugao , pa sa polupravom P Y zahvata ugao OP Y = OP X . Potrebno je, dakle, dokazati da poluprava r zahvata sa polupravom P Y ugao podudaran uglu OQY , tj. ako je R prese cna ta cka prave OY i poluprave r , poterbno je dokazati da va zi R P Y = OQY . Pretpostavimo da su prave r i OQ paralelne.

je

Ele ktro

U svakom od slu cajeva, poluprava r zahvata sa polupravom P Y ugao podudaran uglu OQY , pa je OP X = OP Y = + OQY , tj. OP X OQY = . Dakle, ta cke X i Y pripadaju krugu k i va zi XOY = w i OP X OQY = , sto je i trebalo dokazati. Diskusija: Za obe mogu ce rotacije R, u zavisnosti od broja prese cnih ta caka krugova k i prave, odnosno l uka koji se koriste u konstrukciji, mogu ce je da re senje ne postoji, da postoji jedno ili da postoje dva re senja. caka P i Q, kruga k i Dakle, u zavisnosi od me usobnog odnosa datih ta datog ugla , mogu ce je da zadatak nema re senja ili da ima izme u jednog i cetiri re senja.

59. Nazovimo pozitivnom orijentaciju trougla Oa Ob Oc , a negativnom suprotnu orijentaciju. Analiza: Pretpostavimo da trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Trouglovi ABC i Oa Ob Oc isto su orijentisani. U rotaciji ROc ,/2 u negativnom smeru ta cka A preslikava se u ta cku B . U rotaciji ROa ,/2 u negativnom smeru ta cka B preslikava se u ta cku C . U rotaciji ROb ,/2 u negativnom smeru ta cka C preslikava se u ta cku A. Dakle, u kompoziciji I = ROb ,/2 ROa ,/2 ROc ,/2 ta cka A preslikava se u sebe. Neka je c poluprava sa temenom Oc takva da je negativno orijentisan kon87

nsk

(c) Ta cka R ne pripada polupravama r i QO: Ta cka R ne pripada polupravoj P R (va zi B (R, P , R )), pa su orijentisani trouglovi R P Y i RP Y suprotnosmerni, odakle sledi da su i trouglovi OP Y i RP Y suprotnosmerni. Ta cka R ne pripada polupravoj OQ, pa su orijentisani trouglovi OQY i RQY suprotnosmerni. Trouglovi OP Y i OQY su istosmerni, pa sledi da su i trouglovi RP Y i RQY istosmerni, tj. ta cke Q i P nalaze se sa iste strane prave RY . Ta cke Q, P , Y i R pripadaju jednom krugu, pa se du z RY vidi iz ta caka Q i P pod podudarnim uglovima, tj. RQY = RP Y . Iz B (R, P , R ) i B (O, Q, R ) sledi R P Y = RP Y = RQY = OQY , tj. poluprava r zahvata sa polupravom P Y ugao podudaran uglu OQY .

o iz dan

(b) Ta cka R pripada polupravoj QO i ne pripada polupravoj r : Ta cka R ne pripada polupravoj P R (va zi B (R, P , R ), pa su orijentisani trouglovi R P Y i RP Y suprotnosmerni, odakle sledi da su i trouglovi OP Y i RP Y suprotnosmerni. Ta cka R pripada polupravoj OQ, pa su orijentisani trouglovi OQY i RQY istosmerni. Trouglovi OP Y i OQY su istosmerni, pa sledi da su trouglovi RP Y i RQY suprotnosmerni, tj. ta cke Q i P nalaze se sa raznih strana prave RY . Ta cke Q, P , Y i R pripadaju jednom krugu, pa se du z RY vidi se iz ta caka Q i P pod uglovima ciji je zbir jednak opru zenom uglu, tj. RP Y = RQY . Iz B (R, P , R ) sledi R P Y = RP Y = RQY = OQY . tj. poluprava r zahvata sa polupravom P Y ugao podudaran uglu OQY .

je

ROa ,/2 ROc ,/2 = Sa SOc Oa SOc Oa Sc = Sa Sc = SX .

Dakle, va zi I (A) = ROb ,/2 SX (A) = A, pa ako su ta cke Ob i X identi cne, onda je ROb ,3/2 (A) = A, odakle sledi da su ta cke A i Ob identi cne i, dalje, da su ta cke A i C identi cne (jer je ROb ,/2 (C ) = A), sto je nemogu ce. Dakle, ta cke Ob i X nisu identi cne. Neka je x prava koja sadr zi ta cku X i normalna je na pravoj XOb . Neka je b poluprava sa temenom Ob takva da je negativno orijentisan konveksan ugao koji zahvataju poluprave Ob X i b podudaran uglu /4 i neka je b prava koja sadr zi polupravu b . Centralna reeksija SX mo ze biti reprezentovana kao SOb X Sx , a rotacija ROb ,/2 u negativnom smeru kao Sb SOb X , pa za kompoziciju I va zi Ta cka A je invarijantna ta cka izometrije I , tj. kompozicije Sb Sx (koja je rotacija jer se prave x i b seku). Odatle sledi da je ta cka A prese cna ta cka pravih b i x. Ta cka B je slika ta cke A u rotaciji ROc ,/2 u negativnom smeru. Ta cka C je slika ta cke B u rotaciji ROa ,/2 u negativnom smeru. Konstrukcija: Konstrui simo polupravu c sa temenom Oc takvu da je negativno orijentisan konveksan ugao koji zahvataju poluprave c i Oc Oa podudaran uglu /4 i ozna cimo sa c pravu koja sadr zi polupravu c . Konstrui simo polupravu a sa temenom Oa takvu da je negativno orijentisan konveksan ugao koji zahvataju poluprave Oa Oc i a podudaran uglu /4 i ozna cimo sa a pravu koja sadr zi polupravu a . Poluprave c i a su sa iste strane prave Oc Oa i seku se u nekoj ta cki. Ozna cimo njihovu prese cnu ta cku sa X . Ukoliko su ta cke Ob i X identi cne, re senje zadatka ne postoji. Ukoliko ta cke Ob i X nisu identi cne, konstrui simo pravu x koja sadr zi ta cku X i normalna je na pravoj XOb . Konstrui simo polupravu b sa temenom Ob takvu da je negativno orijentisan konveksan ugao koji zahvataju poluprave Ob X i b podudaran uglu /4 i ozna cimo sa b pravu koja sadr zi polupravu b . Ozna cimo sa A prese cnu ta cku pravih x i b. Konstrui simo ta cku B koja je slika ta cke A u rotaciji ROc ,/2 u negativnom smeru. Konstrui simo ta cku C koja je slika ta cke B u rotaciji ROa ,/2 u negativnom smeru. Ako je trougao ABC pozitivno orijentisan, onda on zadovoljava uslove zadatka (u suprotnom, re senje zadatka ne postoji). Dokaz: Na osnovu konstrukcije, ta cka B je slika ta cke A u rotaciji ROc ,/2 u negativnom smeru, pa je ta cka Oc sredi ste kvadrata nad ivicom AB (jednog od dva takva kvadrata) i trougao ABOc je negativno orijentisan. Kako je trougao ABC pozitivno orijentisan, ta cke Oc i C su sa raznih strana prave 88

Ele ktro

nsk

I = ROb ,/2 ROa ,/2 ROc ,/2 = ROb ,/2 SX = Sb SOb X SOb X Sx = Sb Sx .

o iz dan

veksan ugao koji zahvataju poluprave c i Oc Oa podudaran uglu /4 i neka je c prava koja sadr zi polupravu c . Neka je a poluprava sa temenom Oa takva da je negativno orijentisan konveksan ugao koji zahvataju poluprave O a Oc i a podudaran uglu /4 i neka je a prava koja sadr zi polupravu a . Neka je X prese cna ta cka polupravih c i a . Poluprave a i c su sa iste strane prave Oc Oa i sa njom zahvataju uglove /4, pa se prave c i a seku pod uglom /4 /4, zi tj. prave a i c su me usobno normalne. Va

je

I = ROb ,/2 ROa ,/2 ROc ,/2 = ROb ,/2 SX = Sb SOb X SOb X Sx = Sb Sx .

Ele ktro
89

Trougao Ob XA je pozitivno orijentisan i iz AXOb = /2 i XOb A = /4 sledi XAOb = /4. Dakle, I = Sb Sx = RA,/4 , (gde je RA,/4 rotacija u pozitivnom smeru), pa je I (A) = A. S druge strane, na osnovu konstrukcije, je ROc ,/2 (A) = B i ROa ,/2 (B ) = C (ROc ,/2 i ROa ,/2 su rotacije u negativnom smeru), pa je ROa ,/2 ROc ,/2 (A) = ROa ,/2 (B ) = C . Dakle, A = I (A) = ROb ,/4 ROa ,/2 ROc ,/2 (A) = ROb ,/2 (C ), pa se rotacijom ROb ,/2 u negativnom smeru ta cka C preslikava u ta cku A, odakle sledi da je Ob sredi ste kvadrata nad ivicom CA (jednog od dva takva kvadrata) i trougao CAOb je negativno orijentisan. Trougao ABC je pozitivno orijentisan, pa su ta cke Ob i B sa raznih strana prave CA, odakle sledi da je ta cka Ob zaista sredi ste kvadrata konstruisanog spolja nad ivicom CA trougla ABC , sto je i trebalo dokazati. Diskusija: Ukoliko je konstruisana ta cka X razli cita od ta cke Ob i ukoliko je trougao ABC pozitivno orijentisan, onda je on (jedinstveno) re senje. U suprotnom, ne postoji re senje zadatka. Odredimo me usobni odnos datih ta caka Oa , Ob , Oc za koji postoji re senje zadatka. Ukoliko je trougao ABC pozitivno orijentisan, on zadovoljava uslove zadatka; ukoliko je negativno orijentisan, on ne zadovoljava uslove zadatka. Grani cni je slu caj kada su ta cke A, B i C kolinearne. Iz

C = ROa ,/2 ROc ,/2 (A) = SX (A),

sledi da je ta cka X sredi ste du zi AC i da su ta cke A, X , C kolinearne. Dakle, ta cke A, B i C su kolinearne ako i samo su ta cke A, B i X kolinearne. Pretpostavimo da su ta cke A, B i X kolinearne. Trougao Oc Oa X je pozitivno orijentisan i ima jedan ugao prav i dva ugla jednaka /4: Oa XOc = /2,

nsk

o iz dan

AB , pa je ta cka Oc zaista sredi ste kvadrata konstruisanog spolja nad ivicom AB trougla ABC . Na osnovu konstrukcije je ta cka C slika ta cke B u rotaciji ROa ,/2 u negativnom smeru, pa je ta cka Oa sredi ste kvadrata nad ivicom BC (jednog od dva takva kvadrata) i trougao BCOa je negativno orijentisan. Trougao ABC je pozitivno orijentisan, pa su ta cke Oa i A sa raznih strana prave BC , odakle sledi da je ta cka Oa zaista sredi ste kvadrata konstruisanog spolja nad ivicom BC trougla ABC . Potrebno je jo s dokazati da je ta cka Ob sredi ste kvadrata konstruisanog spolja nad ivicom BC trougla ABC . Na osnovu konstrukcije sledi da rotacija ROc ,/2 u negativnom smeru mo ze cno, rotacija ROa ,/2 u negativnom smeru biti reprezentovana kao SOc Oa Sc . Sli cki mo ze biti reprezentovana kao Sa SOc Oa . Pored toga, prave a i c se seku u ta zi ROa ,/2 ROc ,/2 = Sa SOc Oa SOc Oa Sc = X i me usobno su normalne, pa va Sa Sc = SX . Na osnovu konstrukcije sledi da centralna reeksija SX mo ze biti reprezentovana kao kompozicija SOb X Sx , a rotacija ROb ,/2 u negativnom smeru kao Sb SOb X . Dakle, za kompoziciju I rotacija ROb ,/2 , ROa ,/2 i ROc ,/2 u negativnom smeru va zi:

je

Ele ktro

XOc Oa = Oc Oa X = /4, pa je Oc X = Oa X = Oc Oa / 2. U rotaciji ROc ,/2 (u negativnom smeru) ta cka A preslikava se u ta cku B . Trougao AO c B je, dakle, pozitivno orijentisan i ima jedan ugao prav i dva ugla jednaka /4. Ukoliko je trougao AOc X pozitivno orijentisan, onda su ta cke B i X sa iste strane prave AOc , odnosno sa iste strane ta cke A, pa je Oc AX = Oc AB = /4, odakle sledi da ta cka A pripada skupu ta caka iz kojih se du z Oc X vidi pod uglom /4 i za ciju je svaku ta cku T trougao Oc XT pozitivno orijentisan. Taj skup ta caka je l uk kruga k koji sadr zi ta cke Oc i X i sa sredi stem S , gde za ta cku S S O X = S XO va zi da je trougao S Oc X pozitivno orijentisan i da je c c = /4 (odakle sledi S Oc = S X = Oc X/ 2 = (Oc Oa / 2)/ 2 = Oc Oa /2). Ukoliko je trougao AOc X negativno orijentisan, onda su ta cke B i X sa raznih strana ta cke A, pa je Oc AX = 3/4, odakle sledi da ta cka A pripada skupu ta caka iz kojih se du z Oc X vidi pod uglom 3/4 i za ciju je svaku ta cku T trougao Oc XT negativno orijentisan. Taj skup ta caka je drugi l uk kruga k . Dakle, ta cke A, B i X (odnosno ta cke A, B i C ) su kolinearne ako i samo ako ta cka A pripada krugu k . Trougao AXOb je pozitivno orijentisan i va zi XOb = XA i AXOb = /2, pa se u rotaciji RX,/2 u negativnom smeru ta cka A preslikava u ta cku Ob . Neka je ta cka Sb slika ta cke S , a krug kb slika kruga k u rotaciji RX,/2 (u negativnom smeru). Ta cke A, B i X su kolinearne ako i samo ako ta cka A pripada krugu k , tj. ako i samo ako ta cka Ob pripada krugu kb . Za sredi ste kruga kb ta cku Sb va zi Sb X = S X = Oc Oa /2. Trougao Oc XOa je orijentisan negativno, a trougao Oc XS pozitivno, pa su ta cke S i Oa sa raznih strana prave Oc X , odakle sledi S X Oc Oa (jer je XOc Oa = Oc XS = /4). Prava S X se u rotaciji RX,/2 preslikava u pravu Sb X , pa je Sb X S X . Iz S X Oc Oa i Sb X S X sledi Sb X Oc Oa ). Prava Sb X sadr zi ta cku X i normalna je na pravoj Oc Oa . Ako je ta cka P sredi ste du zi Oc Oa , onda je i XP prava koja sadr zi ta cku X i normalna je na pravoj Oc Oa (jer je Oc X = Oa X ), pa, kako je takva prava jedinstvena (T12.1), sledi da prava Sb X sadr zi ta cku P , tj. prava Sb P je medijatrisa du zi Oc Oa . Za ta cku Sb va zi: trougao Oc Oa Sb je pozitivno orijentisan, S P O = /2 i b a Sb P = Sb X + XP = Oc Oa /2 + Oc X/ 2 = Oc Oa /2 + Oc Oa /2 = Oc Oa ( cime caka Oa , Ob , Oc ). Sredi ste kruga kb je ta cka Sb odre ena na osnovu datih ta je ta cka Sb , a polupre cnik jednak Oc Oa /2 ( cime je krug kb odre en na osnovu datih ta caka Oa , Ob , Oc ). Ta cke A, B i C su kolinearne ako i samo ako ta cka Ob pripada krugu kb .

nsk
90

Trougao ABC je pozitivno orijentisan ako i samo ako ta cka Ob pripada unutra snjosti kruga kb . Tada su ta cke X i Ob razli cite i trougao ABC zadovoljava uslove zadatka. Dakle, re senje zadatka postoji i jedinstveno je ako i samo ako ta cka Ob pripada unutra snjosti kruga kb 7 .

7 Ako su krugovi k i k odre eni analogno, analogno se i dokazuje da re senje zadatka a b postoji ako i samo ako ta cka Oa pripada unutra snjosti kruga ka , odnosno ako i samo ako ta cka Oc pripada unutra snjosti kruga kc . Dakle, ta cka Oa pripada unutra snjosti kruga ka ako i samo ako ta cka Ob pripada unutra snjosti kruga kb odnosno ako i samo ako ta cka Oc pripada unutra snjosti kruga kc .

o iz dan

je

b Oc

x A

a B X Ob c Oa C

Slika 59

60. U svakoj poliedarskoj povr si zbir brojeva ivica za sve pljosni je paran (jer se svaka ivica ra cuna dvaput). Zbir brojeva ivica za pljosni sa parnim brojem ivica je paran (jer je svaki sabirak paran), pa paran mora biti i zbir brojeva ivica za pljosni sa neparnim brojem ivica. Kako su u tom zbiru svi sabirci neparni mora ih biti paran broj. Dakle, broj pljosni sa neparnim brojem ivica je paran. QED

61. Iz AM = AN , SM = SN , AS = AS , na osnovu teoreme 11.15(iii), sledi da su trouglovi AM S i AN S podudarni i da su njihovi odgovaraju ci zenom uglu, uglovi ASM i ASN podudarni. Zbir ova dva ugla jednak je opru pa je svaki od njih prav ( ASM = ASN = 2 ), odakle sledi da je prava AS normalna na pravoj M N . Analogno se dokazuje i AS P Q. Prava AS ne pripada ravni , pa kako je normalna na dvema pravama koje pripadaju toj ravni i koje se seku, na osnovu teoreme 12.4, sledi AS , sto je i trebalo dokazati.

Ele ktro
A P N M S Q

nsk
q

Slika 61

62. Neka je ravan koja je normalna na pravoj P Q i sadr zi pravu p, a ravan koja je normalna na pravoj P Q i sadr zi pravu q . Neka su P i Q ta cke 91

o iz dan
Slika 60
P P Q p Q Q

Slika 62

je

P = P , Q = Q : Trougao P QP je pravougli (sa pravim uglom kod temena P ), pa je njegova hipotenuza (du z QP ) du za od katete (du z P Q), tj. P Q < P Q. P = P , Q = Q : Analogno prethodnom delu, dokazuje se da va zi P Q < P Q .

P = P , Q = Q : Neka je Q podno zje normale iz ta cke Q na ravan . Iz Q Q i sledi Q Q i Q Q q . Prava p pripada ravni , pa iz Q Q sledi Q Q p. Ta cke P i Q su razli cite (u suprotnom, prava Q Q se ce mimoilazne prave p i q i na njima je normalna, sto je kontradikcija, jer prava P Q se ce mimoilazne prave p i q i na njima je normalna i takva prava je, na osnovu teoreme 25.16 jedinstvena). Dakle, ta cke P i Q su razli cite i prave Q Q i Q P su normalne, pa je trougao P Q Q pravougli. Hipotenuza trougla P Q Q (du z Q P ) du za je od katete Q Q . Kako je P Q zi P Q < P Q . = Q Q , sledi da va

Dakle, ako su P i Q ta cke pravih p i q i ako nisu identi cne i ta cke P i P i ta cke Q i Q , onda va zi P Q < P Q , sto je i trebalo dokazati. 63. I re senje: Pretpostavimo da ta cke A, B , C i D nisu koplanarne, tj. da su prave AB i CD mimoilazne. Mimoilazne prave AB i CD imaju dve razli cite zajedni cke normale (prave BC i DA), sto je u suprotnosti sa teoremom 25.16. Dakle, polazna pretpostavka bila je pogre sna, pa sledi da su ta cke A, B , C i D koplanarne. II re senje: Pretpostavimo da ta cke A, B , C i D nisu koplanarne. Na osnovu teoreme 13.9, zbir dvaju ivi cnih uglova konveksnog triedra ve ci je od tre ceg ivi cnog ugla . Analogno va z i i DCA + tog triedra, pa je DAC + CAB < DAB = 2 . Kako va z i i i , sledi da za zbir ACB < DCB = ADC = ABC = 2 2 2 uglova trougla ACD i ABC va zi: ( DAC + ACD + CDA) + ( CAB + ABC + BCA) =

Ele ktro
92

= ( DAC + CAB ) + ( ACD + BCA) + CDA + ABC < < DAB + DCB + + = 4 , 2 2 2 sto je kontradikcija (jer je zbir uglova dva trougla jednak zbiru cetiri prava ugla), pa sledi da je polazna pretpostavka bila pogre sna i da su ta cke A, B , C i D koplanarne. III re senje: Pretpostavimo da ta cke A, B , C i D nisu koplanarne. Uglovi ABC i CDA su pravi, pa ta cke B i D pripadaju sferi nad pre cnikom AC . Dakle, sredi ste opisane sfere tetraedra ABCD je sredi ste du zi AC . Uglovi DAB i BCD su pravi, pa ta cke A i C pripadaju sferi nad pre cnikom BD. Dakle, sredi ste opisane sfere tetraedra ABCD je sredi ste du zi BD. Postoji ta cno jedna opisana

nsk

o iz dan

pravih p, odnosno q .

je

C A B

Slika 63

Ele ktro
93

65. Od date tri sfere nikoje dve se ne dodiruju. Pretpostavimo suprotno pretpostavimo da se neke dve sfere dodiruju. Zajedni cka tangentna ravan tih dveju sfera onda bi sekla tre cu sferu po krugu (ili bi je dodirivala u ta cki P ). U slu caju da je taj presek krug, tangenta tog kruga u ta cki P bila bi zajedni cka tangenta sve tri sfere, sto je suprotno pretpostavci zadatka. U slu caju da je pomenuti presek ta cka P , bilo koja prava koja sadr zi ta cku P i pripada zajedni ckoj tangentnoj ravni prve dve sfere bila bi zajedni cka tangenta sve tri sfere, sto je suprotno pretpostavci zadatka. Dakle, dve od datih sfera seku se po krugu koji sadr zi ta cku P . Taj krug ne mo ze sa tre com sferom da ima samo jednu zajedni cku ta cku, jer bi, u suprotnom, njegova tangenta u ta cki P (u ravni kojoj pripada) bila zajedni cka tangenta sve tri sfere. Ta cka preseka tog kruga sa tre com sferom razli cita od ta cke P pripada svim trima sferama, pa, dakle, tri date sfere imaju, pored ta cke P , bar jo s jednu zajedni cku ta cku. QED

nsk

64. Pretpostavimo da ravan zadovoljava zadate uslove. Neka je A podno zje normale iz ta cke A na ravan . Va zi AA A B , pa ta cka A pripada sferi s ciji je pre cnik du z AB . Dakle, ta cka A je prese cna ta cka sfere s i prave l. Tra zena ravan je ravan koja sadr zi ta cku A i normalna je na pravoj AA .

o iz dan
l A A B

sfera tetraedra ABCD, pa su sredi sta du zi AC i BD identi cne ta cke. Dakle, prave AC i BD se seku, odakle sledi da su ta cke A, B , C i D koplanarne, sto je u suprotnosti sa polaznom pretpostavkom. Dakle, ta cke A, B , C i D su koplanarne.

Slika 64

je

Slika 65

66. Lema 1: Ako je t tangenta na opisani krug k trougla ABC u ta cki A i t poluprava sa temenom A koja joj pripada i sa suprotne strane je prave AB u odnosu na ta cku C , onda je ugao koji zahvataju poluprave t i AB podudaran uglu trougla ABC kod temena C . Dokaz leme: Neka je O sredi ste kruga k i neka je A ta cka simetri cna ta cki A u odnosu na ta cku O. Razlikujemo tri slu caja:

Ele ktro
94

ACB < cke A i B razli cite. Ugao ABA 2 : Ugao ACB nije prav, pa su ta star. Iz svih je prav i najve ci u trouglu ABA , pa je ugao AA B o ta caka kruga k koje su sa iste strane prave AB kao i ta cka C , du z AB vidi se pod uglom ACB , a iz svih ta caka kruga k koje su sa suprotne strane, du z AB vidi se pod uglom ACB . Uglovi ACB i AA B su o stri, a ugao ACB je tup, pa sledi da su ta cke A i C sa iste strane prave AB i va zi ACB cna ta cka pravih = AA B . Neka je D prese A B i t. Ta cke D i A su sa raznih, a ta cke A i C sa iste strane prave AB , pa sledi da su ta cke D i C sa raznih strane prave AB . Trouglovi ADB i ADA su pravougli ( ABD = DAA ) i imaju jedan ugao zajedni cki (ugao ADA ), pa su im podudarni i uglovi DAB i DA A. Ugao DA A, odnosno ugao BA A podudaran je uglu ACB , pa va zi DAB = ACB , tj. ugao koji zahvataju poluprave t i AB podudaran je uglu trougla ABC kod temena C .
ACB = z AB je pre cnik kruga k , pa su ta cke A i B 2 : Kako je ACB = 2 , du identi cne. Prava t je tangenta na krug k u ta cki A, pa je OA t, odnosno AB t, odakle sledi da je ugao koji zahvataju poluprava t i poluprava AB podudaran uglu trougla ABC kod temena C .

ACB > cke A i B razli cite. Ugao ABA 2 : Ugao ACB nije prav, pa su ta je prav i najve ci u trouglu ABA , pa je ugao AA B o star. Iz svih ta caka kruga k koje su sa iste strane prave AB kao i ta cka C , du z AB vidi se pod caka kruga k koje su sa suprotne strane, du z uglom ACB , a iz svih ta AB vidi se pod uglom ACB . Ugao ACB je tup, a uglovi AA B i ACB su o stri, pa sledi da su ta cke A i C sa raznih strane prave

nsk

o iz dan
D A C B C A B

Slika 66

je

Ele ktro

Neka je opisana sfera tetraedra ABCD i 1 sfera koja sadr zi ta cke A, B , C i se ce ivice AD, BD, CD redom u ta ckama A , B , C . Neka je tangentna ravan na sferu u ta cki A. Neka je ravan odre ena ta ckama A, B i D. Ravan i sfera sadr ze ta cke A, B i D, pa je njihov presek krug k koji tako e sadr zi te ta cke, tj. k je opisani krug trougla ABD. Ravan dodiruje sferu i pri tome ravni , i sfera imaju zajedni cku ta cku D, pa je presek ravni i prava t koja je u, ravni , tangenta na krug k u ta cki D. Ravan i sfera sadr ze ta cke A, B , A i B , pa je njihov presek krug k koji tako e sadr zi te ta cke. Dakle, u ravni krug k sadr zi ta cke A i B i se ce ivice AD i BD trougla ABD u ta ckama A i B i prava t je tangenta na opisani krug k trougla ABD u ta cki D, pa, na osnovu leme 2, sledi da su prave A B i t paralelne. Prava t pripada ravni , pa iz A B t sledi A B . Analogno se dokazuje i A C , pa, kako se prave A B i A C seku, sledi da je ravan odre ena ta ckama A , B i C paralelna ravni , sto je i trebalo dokazati.

67. Lema 1: Skup ta caka X euklidske ravni takvih da va zi AX : BX = m : n (A i B su date razli cite ta cke, a m i n su date du zi) je: medijatrisa du zi AB , ako je m = n; 95

nsk

Lema 2: Ako proizvoljni krug koji sadr zi ta cke B i C se ce ivice AB i AC trougla ABC u ta ckama B i C , onda je du z B C paralelna tangenti na opisani krug trougla ABC u ta cki A. Dokaz leme 2: Neka je k opisani krug trougla ABC , neka je t tangenta na krug k u ta cki A i neka je D njena prozivoljna ta cka takva da su ta cke D i C sa raznih strana prave AB . Na osnovu leme va zi DAB = ACB . Cetvorougao BCC B je tetivan i konveksan, pa va zi BB C + BCC = , odakle sledi AB C = BB C = BCC = BCA. Ta cke D i C su sa raznih strana prave AB , pa iz DAB = ACB = AB C sledi da su prave AD i B C paralelne, sto je i trebalo dokazati. 2

o iz dan
2

AB i va zi ACB cna ta cka pravih A B = AA B . Neka je D prese i t. I ta cke D i A i ta cke A i C su sa raznih strana prave AB , pa sledi da su ta cke D i C sa iste strane prave AB . Trouglovi ADB i ADA cki (ugao su pravougli ( ABD = DAA ) i imaju jedan ugao zajedni ADA ), pa su im podudarni i uglovi DAB i DA A. Za ugao DA A va zi DA A = BA A = ACB , pa sledi DAB = ACB i ACB = DAB . Neka je D proizvoljna ta cka prave t takva da sa suprotne strane ta cke A u odnosu na ta cku A. Ta cke D i D su sa raznih, a ta cke D i C su sa iste strane prave AB , pa su ta cke D i C sa raznih strana prave AB . Va zi D AB + DAB = , odakle sledi D AB = DAB = ACB , tj. ugao koji zahvataju poluprave t i AB podudaran je uglu trougla ABC kod temena C .

je

 krug ciji je pre cnik du z P Q gde su P i Q ta cke prave AB takve da va zi B (Q, A, P, B ) i AP : BP = AQ : BQ = m : n, ako je m < n.

Dokaz leme 1: Videti dokaz leme 3 u re senju 50. 2 Lema 2: Skup ta caka X prostora takvih da va zi AX : BX = m : n (A i B su date razli cite ta cke, a m i n su date du zi) je: medijalna ravan du zi AB , ako je m = n;

sfera ciji je pre cnik du z P Q gde su P i Q ta cke prave AB takve da va zi B (A, P, B, Q) i AP : BP = AQ : BQ = m : n, ako je m > n;

sfera ciji je pre cnik du z P Q gde su P i Q ta cke prave AB takve da va zi B (Q, A, P, B ) i AP : BP = AQ : BQ = m : n, ako je m < n.

Dokaz leme 2: Ozna cimo sa skup ta caka X prostora takvih da je AX : BX = m : n.

Ele ktro
96

Pretpostavimo da ta cka X pripada skupu , tj. pretpostavimo da va zi AX : BX = m : n = 1. Neka je ravan koja sadr zi ta cke A, B i X (ako su ta cke A, B i X kolinearne, neka je proizvoljna ravan koja sadr zi pravu AB ). Na osnovu leme 1, iz AX : BX = m : n = 1 sledi da ta cka X pripada medijatrisi du zi AB (u ravni ), pa je AX = BX odakle sledi da ta cka X pripada medijalnoj ravni du zi AB . Dakle, skup je medijalna ravan du zi AB .

m > n: Doka zimo najpre da postoje ta cke P i Q prave AB takve da va zi B (A, P, B, Q) i AP : BP = AQ : BQ = m : n. Neka je proizvoljna ravan koja sadr zi ta cke A i B , neka je p proizvoljna prava ravni sa temenom A i neka su X , Y i Z ta cke te poluprave takve da va zi AX = m, B (A, Y, X, Z ), XY = n, XZ = n. Ozna cimo sa P prese cnu ta cku prave AB i prave koja sadr zi ta cku X i paralelna je pravoj BZ . Ozna cimo sa Q prese cnu ta cku prave AB i prave koja sadr zi ta cku X i paralelna je pravoj BY . Iz B (A, Y, X, Z ) sledi da va zi i B (A, P, B, Q). Na osnovu Talesove teoreme va zi AP : BP = AX : XZ = m : n i AQ : BQ = AX : AY = m : n, odakle sledi da ta cke P i Q zadovoljavaju uslov B (A, P, B, Q) i AP : BP = AQ : BQ = m : n. Neka je sfera ciji je pre cnik du z P Q gde su P i Q ta cke prave AB takve da va zi B (A, P, B, Q) i AP : BP = AQ : BQ = m : n.

nsk

m = n: Doka zimo da je medijalna ravan du zi AB skup ta caka koje zadovoljavaju dati uslov (tj. doka zimo da svaka ta cka koja pripada medijalnoj ravni du zi AB pripada skupu i da svaka ta cka koja pripada skupu pripada medijalnoj ravni du zi AB ). Pretpostavimo da ta cka X pripada medijalnoj ravni du zi AB . Va zi AX = BX , pa je AX : BX = 1 = m : n, sto zna ci da ta cka X pripada skupu .

o iz dan

krug ciji je pre cnik du z P Q gde su P i Q ta cke prave AB takve da va zi B (A, P, B, Q) i AP : BP = AQ : BQ = m : n, ako je m > n;

je

Pretpostavimo da ta cka X pripada sferi . Neka je ravan koja sadr zi ta cke A, B i X (ako su ta cke A, B i X kolinearne, neka je proizvoljna ravan koja sadr zi pravu AB ). Ravan sadr zi ta cke A i B , pa sadr zi i ta cke P i Q i njihovo sredi ste, odakle sledi da je presek ravni i sfere krug k ciji je pre cnik du z P Q. Ta cka X pripada krugu k , pa, kako je m > n, na osnovu leme 1 sledi da za ta cku X va zi AX : BX = m : n, pa ta cka X pripada skupu .

Pretpostavimo da ta cka X pripada skupu . Neka je ravan koja sadr zi ta cke A, B i X (ako su ta cke A, B i X kolinearne, neka je proizvoljna ravan koja sadr zi pravu AB ). Ravan sadr zi ta cke A i B , pa sadr zi i ta cke P i Q i njihovo sredi ste, odakle sledi da je presek ravni i sfere krug k ciji je pre cnik du z P Q. Ta cka X pripada skupu , pa za nju va zi AX : BX = m : n, odakle, kako je m > n, na osnovu leme 1 sledi da za ta cku X va zi da pripada krugu k i sferi . Dakle, skup je sfera ciji je pre cnik du z P Q gde su P i Q ta cke prave AB takve da va zi B (A, P, B, Q) i AP : BP = AQ : BQ = m : n. m < n: Za ovaj slu caju dokaz je analogan dokazu za slu caj m > n.

Ele ktro
97

2 Lema 3: Ako su A i B dve razli cite ta cke, skup ta caka X prostora takvih ciji je pre cnik du z AB bez ta caka A i B . da je ugao AXB prav je sfera Dokaz leme 3: Neka je sfera ciji je pre cnik du z AB i neka je skup ta caka X prostora takvih da je ugao AXB prav. Pretpostavimo da je ta cka X rali cita od ta caka A i B i da pripada sferi . Neka je proizvoljna ravan koja sadr zi ta cke A i B . Ravan sadr zi ta cke A i B , pa sadr zi i njihovo sredi ste, odakle sledi da je presek ravni i sfere krug k ciji je pre cnik du z AB . Ta cka X pripada ravni i sferi , pa pripada i krugu k , odakle sledi da je ugao AXB prav, pa ta cka X pripada skupu . Pretpostavimo da ta cka X pripada skupu . Neka je proizvoljna ravan koja sadr zi ta cke A i B . Ravan sadr zi ta cke A i B , pa sadr zi i njihovo sredi ste, odakle sledi da je presek ravni i sfere krug ciji je pre cnik du z AB . Ta cka X cka X pripada ravni i skupu , pa je ugao AXB prav, odakle sledi da je ta razli cita od ta caka A i B i da pripada krugu k odnosno da je ta cka X razli cita od ta caka A i B i da pripada sferi . Dakle, skup ta caka X prostora takvih da je ugao AXB prav je sfera ciji je pre cnik du z AB bez ta caka A i B . 2 Na osnovu leme 3, skup ta caka X prostora takvih da je ugao AXB prav je sfera 2 ciji je pre cnik du z AB bez ta caka A i B . Pretpostavimo da je m = n. Na osnovu leme 2, skup ta caka X prostora takvih da je AX : BX = m : n = 1 je medijalna ravan du zi AB . U tom slu caju je, dakle, tra zeni skup ta caka krug koji je presek ravni i sfere 2 .

nsk

o iz dan

Doka zimo da je sfera skup ta caka koje zadovoljavaju dati uslov (tj. doka zimo da svaka ta cka koja pripada sferi pripada skupu i da svaka ta cka koja pripada skupu pripada sferi ).

je

Slika 67

68. Lema 1: Za razli cite kolinearne ta cke A, B i C postoji ta cka D takva da je H(A, B ; C, D) ako i samo ako ta cka C nije sredi ste du zi AB . Dokaz leme 1: Videti dokaz leme 6 u re senju 51. 2 Lema 2: Ako ta cka C nije sredi ste du zi AB , onda postoji ta cno jedna ta cka D takva da je H(A, B ; C, D). Dokaz leme 2: Ako ta cka C nije sredi ste du zi AB , na osnovu leme 1, sledi da postoji ta cka D takva da je H(A, B ; C, D). Pretpostavimo da postoji ta cka D razli cita od ta cke D takva da je H(A, B ; C, D ). Iz
AD

Ele ktro
sledi =
AD DB D B

nsk
AC

. Ta cke A, B i D su razli cite, pa va zi jedan od slede ca tri

rasporeda: B (D, A, B ), B (A, D, B ), B (A, B, D). Pretpostavimo da va zi raspored B (D, A, B ). Du zi AD i DB su suprotno

AD

orijentisane, pa je vrednost

negativna. Dakle, i vrednost

pa su du zi AD i D B suprotno orijentisane, tj. va zi jedan od dva rasporeda: B (D , A, B ), B (A, B, D ). Ako va zi raspored B (D , A, B ), onda, kako su ta cke D i D razli cite, va zi jedan od dva slu caja: B (D, D , A, B ), B (D , D, A, B ). Ako je B (D, D , A, B ), onda je
AD

DB

= odakle je AD = BD , sto je nemogu ce (jer va zi B (D , A, B )). Analogno se dokazuje da je nemogu ce i B (D , D, A, B ). Ako va zi raspored 98

AD +DD BD +DD

DB

AD D B,

AD +DD AD = BD = DB +DD i

o iz dan
2 D C C B N A B D

Pretpostavimo da je m > n. Na osnovu leme 2, skup ta caka X prostora takvih da je AX : BX = m : n je sfera 1 ciji je pre cnik du z P Q gde su P i Q ta cke prave AB takve da va zi B (A, P, B, Q) i AP : BP = AQ : BQ = m : n. Dakle, tra zeni skup ta cka je krug koji je presek sfera 1 i 2 . Pretpostavimo da je m < n. Na osnovu leme 2, skup ta caka X prostora takvih da je AX : BX = m : n je sfera 1 ciji je pre cnik du z P Q gde su P i Q ta cke prave AB takve da va zi B (Q, A, P, B ) i AP : BP = AQ : BQ = m : n. Dakle, tra zeni skup ta cka je krug koji je presek sfera 1 i 2 .

Slika 68

CB

= AD i
DB

AD

D B

AD = D B , pa iz

je
AC

CB

= AD

D B

AD

D B

je negativna,

AD

AD

DB

D B

sledi

AD DB > 1 i

AD

jer va zi

AD DB

D B

AD = D zi B < 1. Dakle, va

AD

Sli cno se dokazuje da ne va zi ni B (A, D, B ) niti B (A, B, D), pa sledi da ne postoji ta cka D razli cita od ta cke D takva da je H(A, B ; C, D ), sto je i trebalo dokazati. 2 Pretpostavimo da slika ta cke A u ravanskoj reeksiji S pripada ravni . U tom slu caju, ako proizvoljna pravu koja sadr zi ta cku A se ce ravni i u ta ckama B i C , onda je ta cka C sredi ste du zi AB . Na osnovu leme 1, tada ne postoji ta cka D takva da je H(A, B ; C, D). U ovom slu caju, dakle, tra zeni skup ta caka je prazan. Pretpostavimo da slika ta cke A u ravanskoj reeksiji S ne pripada ravni . Neka je p proizvoljna prava koja sadr zi ta cku A i koja se ce ravni i u ta ckama B i C . Ta cka C nije sredi ste du zi AB , pa postoji ta cka D takva da je H(A, B ; C, D) (tu ta cku mogu ce je odrediti na osnovu dokaza leme 1). Neka je ravan koja sadr zi ta cku D i paralelna je ravnima i . Doka zimo da je ravan tra zeni skup ta caka.

D B

(:) Neka je D proizvoljna ta cka ravni razli cita od D i neka je ravan koja sadr zi pravu p i ta cku D . Ravan se ce ravan , pa se ce i ravni i (jer je ). Neka su b, c i d prese cne prave ravni , i sa ravni . Ravni , i su paralelne, pa su paralelne i prave b, c i d. Neka su B i C prese cne ta cke prave AD sa ravnima i (tj. sa pravama b i c). Ta cke A, B , C , D, B , C , D su koplanarne (pripadaju ravni ) i na osnovu AC AD AD AC = C Talesove teoreme (T27.3) sledi: CB B i DB = D B . Pored toga,

nsk
AC

Ele ktro
H(A, B ; C, D), pa iz AC

va zi B (A, C, B, D) i B (A, C , B , D ), pa je =

sledi

AC

CB

Dakle, va zi H(A, B ; C , D ), pa ta cka D pripada tra zenom skupu ta caka.

(:) Neka je D proizvoljna ta cka koja je razli cita od ta cke D i koja pripada tra zenom skupu. Dakle, prava AD se ce ravni i u ta ckama B i C takvim da va zi H(A, B ; C , D ). Prava AD se ce ravni i , pa se ce i ravan (jer su ravni , i paralelne). Ako bi prava AD sekla ravan u ta cki D razli citoj od ta cke D , va zilo bi H(A, B ; C , D ) (na osnovu prvog smera dokaza) i H(A, B ; C , D ), sto je, na osnovu leme 2, nemogu ce. 99

o iz dan
AD

B (A, B, D ), onda va zi B (D, A, B, D ), pa je AD < BD i AD > BD i

DB

> 1 >

AD

D B

AC

CB

C B

AD DB AD

CB

DB

je
AD

DB

sto je nemogu ce

AD DB

AD

D B

. Va zi

Dakle, ako slika ta cke A u ravanskoj reeksiji S pripada ravni , tra zeni skup ta caka je prazan. U suprotnom, tra zeni skup ta caka je ravan koja je paralelna sa ravnima i i sadr zi ta cku D takvu da je H(A, B ; C, D) (ta cke B i C su prese cne ta cke ravni i sa proizvoljnom pravom koja ih se ce i sadr zi ta cku A).

Ele ktro
D DB C A DA DC B

69. Uglovi BAC i BDC su podudarni, jer su to uglovi nad podudarnim l ukovima (BC ) podudarnih krugova i oba su o stra. Analogno, podudarni su uglovi ABC i ADC i uglovi BCA i BDA, pa je zbir uglova pljosni tetraedra kod temena D jednak BDC + ADC + BDA = BAC + ABC + BCA = (zbir uglova u trouglu ABC jednak je ). Analogno se dokazuje da su zbirovi uglova pljosni kod preostala tri temena tetraedra tako e jednaki . Neka je ravan odre ena ta ckama A, B i C . Neka su DA , DB i DC ta cke ravni takve da va zi: ta cke DA i A su sa raznih strana prave BC , BD = BDA i CD cke DB i B su sa raznih strana prave AC , AD = CDA ; ta = ADB i cke DC i C su sa raznih strana prave AB , AD CD = CDB ; ta = = ADC i BD BDC . Podudarni su trouglovi ABD i ADC B , pa va zi DC AB = DAB . Podudarni su trouglovi ACD i ACDB , pa va zi DB AC = DAC . Dakle, va zi DC ADB = DC AB + BAC + CADB = DAB + BAC + DAC = (zbirovi uglova pljosni tetraedra ABCD kod sva cetiri temena jednaki su ), pa ta cka A pripada du zi DB DC . Pored toga, va zi DC A = DA = DB A, pa je ta cka A sredi ste du zi DB DC . Analogno se dokazuje da je ta cka B sredi ste du zi DA DC i da je ta cka C sredi ste du zi DB DA . Du z AB je srednja linija trougla zi i AC DB DC DA , pa je AB = BDA , = DC B = CDA . Analogno, va = DB C BC = DC A = ADB , pa su trouglovi ABC , DC BA, BDA C i ACDB podudarni. Kako je DC BA = = BCD i ACDB = ABD, BDA C ACD, sledi da su sve cetiri pljosni tetraedra ABCD podudarni trouglovi, sto je i trebalo dokazati.

nsk
B

Slika 69

o iz dan
A Q D P C

Dakle, ta cka D je prese cna ta cka prave AD i ravni , tj. ta cka D pripada ravni .

Slika 70

100

je

Ele ktro
101

71. (:) Na osnovu Pa sove aksiome sledi da ravan ne mo ze da se ce cetiri ivice tetraedra od kojih tri sadr ze jedno njegovo teme. Dakle, ravan ne se ce neke dve naspramne ivice tetraedra. Pretpostavimo da ravan se ce ivice AC , BC , BD i AD tetraedra i to u ta ckama P , Q, R i S takvim da je cetvorougao P QRS paralelogram (P Q RS i P S RQ). Doka zimo da je ravan paralelna sa pravom AB . Pretpostavimo suprotno da se ravan i prava AB seku u nekoj ta cki X . Neka je ravan odre ena ta ckama A, B i D. i neka je ravan odre ena ta ckama A, B i C . Prava AB pripada ravni , pa toj ravni pripada i ta cka X . Kako ta cka X pripada i ravni i ravni , sledi da ta cka X pripada prese cnoj pravoj ravni i , tj. sledi da ta cka X pripada pravoj SR. Analogno se dokazuje da ta cka X pripada pravoj P Q, odakle sledi da se prave SR i P Q seku, sto je suprotno pretpostavci. Dakle, ravan i prava AB nemaju zajedni ckih ta caka tj. AB . Analogno se dokazuje da va zi i CD . : Pretpostavimo da va zi AB i CD . Neka su P , Q, R i S ta cke u kojima ravan se ce ivice AC , BC , BD i AD tetraedra. Doka zimo da va zi SR AB , tj. doka zimo da prave SR i AB nemaju zajedni ckih ta caka. Pretpostavimo suprotno da prave SR i AB imaju zajedni cku ta cku X . Ta cka X pripada pravoj SR, a prava SR pripada ravni , pa sledi da ta cka X pripada ravni , sto zna ci da ravan i prava AB imaju zajedni cku ta cku, sto je u suprotnosti sa pretpostavkom. Dakle, prave SR i AB ckama A, B i nemaju zajedni ckih ta caka, a kako pripadaju ravni odre enoj ta D, one nisu mimoilazne, pa sledi SR AB . Analogno se dokazuje P Q AB , odakle sledi i SR P Q. Sli cno, va zi i SP QR, pa je P QRS paralelogram, sto je i trebalo dokazati.

nsk

o iz dan

70. Neka je ta cka P sredi ste du zi BD, a Q sredi ste du zi AC . Iz AB = CD, AD = BC i BD = BD sledi ABD = CDB i ABD = CDB . cka P sredi ste du zi BD), pa iz ABD Va zi i BP = P D (jer je ta = CDB (tj. ABP = CDP ), AB = CD i BP = P D sledi ABP = CDP i AP zi i AQ cka Q sredi ste du zi AC ), pa iz AP = CP . Va = QC (jer je ta = CP , cka Q P Q = P Q i AQ = QC sledi AP Q = CP Q i AQP = CQP . Ta je izme u ta caka A i C , pa je AQP + CQP = . Iz AQP = CQP i AQP + CQP = sledi AQP = CQP = /2, tj. P Q AC . Analogno se dokazuje i QP BD, pa sledi da je prava P Q zajedni cka normala za prave AC i BD, sto je i trebalo dokazati.

je

C P A B Q

Slika 71

Ele ktro
2 CF = Va zi AD = CD = 3 osnovu Pitagorine teoreme, va zi 2 3 3 2 a

72. I re senje: Tetradear ABCD je pravilan, pa je ta cka D sredi ste trougla ABC . Ta cka D je i te zi ste i ortocentar (i sredi ste opisanog i sredi ste upisanog kruga) trougla ABC . Neka je a du zina ivice tetraedra ABCD. Neka je F prese cna ta cka prave CD i prave AB i neka je F sredi ste du zi DC . Ta cka D je ortocentar trougla ABC , pa je du z CF visina trougla ABC . Ta cka D je te zi ste trougla ABC , pa va zi CF =F D = D F . Prave DD je normalna na ravni ABC , pa je ED F = ED F = EF D = ED F i 2 . Kako je i ED = ED i F D = D F , sledi EF EF . Du z EF je srednja linija trougla DD C , pa va z i EF = DC/2 = = a/2. Iz EF EF i EF = DC/ 2 = a/ 2 sledi EF = a/ 2. Ta c ka F je sredi ste = du zi AB , pa je AF = F B = a/2. Dakle, va zi AF = F B = EF = a/2, pa ta cka E pripada krugu sa sredi stem F i polupre cnikom a/2, odakle sledi da se pre cnik . tog kruga du z AB vidi pod pravim uglom iz ta cke E , tj. AEB = 2 Analogno se dokazuje i BEC = CEA = 2. II re senje: Neka je a du zina ivica pravilnog tetraedra ABCD. Tetradear ABCD je pravilan, pa je ta cka D sredi ste trougla ABC . Ta cka D je i te zi ste i ortocentar (i sredi ste opisanog i sredi ste upisanog kruga) trougla ABC . Neka je F sredi ste du zi AB . Prava CF normalna je na pravoj AB , ona zi ste trougla F BC ). Na sadr zi ta cku D i va zi D F = 1 3 CF (jer je D te 3 2 2 osnovu Pitagorine teoreme, va zi F C 2 = BC 2 F B 2 = a2 ( a 2 ) = 4 a , odakle 1 3 1 sledi F C = 23 a i F D = 1 3 F C = 3 2 a = 2 3 a.

nsk
=
1 a. 3

DD 2 = AD 2 AD 2 = a2
2 a 3

odakle sledi DD =

i ED =

2 a. 2 3

o iz dan
D E C A F F D B

Slika 72

Ugao
2

DD A je prav, pa, na 2 2 a , 3

1 a 3

102

je

EF = ED + F D =

1 a 2 3

i EF = a 2. Dakle, ta cka E pripada krugu sa sredi stem F i polupre cnikom a/2, odakle sledi da se pre cnik tog kruga du z AB vidi pod pravim uglom iz ta cke E , tj. AEB = 2. Analogno se dokazuje i BEC = CEA = 2.

Ele ktro
103

73. Neka su pA , pB , pC i pD , redom, prave koje sadr ze temena A, B , C , D tetraedra ABCD i normalne su na pljosnima B C D , C D A , D A B , A B C tetraedra A B C D Neka su sA , sB , sC i sD , redom, prave koje sadr ze temena A , B , C , D tetraedra A B C D i normalne su na pljosnima BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD. Prave pA i pB se seku, pa postoji ravan koja ih sadr zi. Prava pA normalna je na pljosni B C D tetraedra A B C D , pa je na toj pljosni normalna i ravan (T14.2). Prava pB normalna je na pljosni C D A tetraedra A B C D , pa je na toj pljosni normalna i ravan (T14.2). Dakle, ravan normalna je na ravnima B C D i C D A , pa je, na osnovu teoreme 14.5, normalna i na njihovoj prese cnoj pravoj pravoj C D . Ravan sadr zi pravu AB (jer sadr zi prave pA i pB ) i normalna je na pravoj C D , odakle sledi da su prave AB i C D me usobno normalne. Prave AB i C D su me usobno normalne, pa postoji ravan koja sadr zi pravu C D i normalna je na pravoj AB . Neka je X prese cna ta cka prave AB i ravni . Prave D X i AB su me usobno normalne (jer prava D X pripada ravni i va zi AB ). Ravan ABC sadr zi pravu AB , pa na osnovu teoreme 14.2, va zi ABC . Neka je x prese cna prava ravni i ravni ABC i neka je X podno zje normale iz ta cke D na pravoj x. Prava x pripada ravni , pa ravni pripada i ta cka X . Dakle, prava D X pripada ravni , pa kako je ABC i D X x, na osnovu teoreme 14.1 sledi D X ABC . Na osnovu teoreme 12.6, postoji jedinstvena prava koja sadr zi datu ta cku i normalna je na zadatoj ravni, pa su prave D X i sD identi cne. Dakle, prava sD pripada ravni koja sadr zi pravu C D i normalna je na pravoj AB . Sli cno se dokazuje da i prava sC pripada istoj ravni. Prave sD i sC nisu paralelne (u protivnom bi ta cke A, B , C i D bile kolinearne), pa se seku. Analogno se dokazuje da se svake dve od pravih sA , sB , sC i sD seku, pa kako one nisu koplanarne (u protivnom bi ta cke A , B , C i D bile koplanarne), na osnovu teoreme 1.14, sledi da se seku u jednoj ta cki, sto je i trebalo dokazati.

nsk

o iz dan
2

Ugao ED F je prav, pa na osnovu Pitagorine teoreme sledi + 2 a 2 3

2

1 2 2 1 a + a2 = a2 12 12 4

je

A pA

C B pB D B

Slika 73

Ele ktro

74. Neka su ta cke A , A1 , D i D1 ta cke simetri cne ta ckama A, A1 , D i D1 u odnosu na ravan BCC1 B1 i neka su ta cke B , B1 , C i C1 ta cke simetri cne ta ckama B, B1 , C i C1 u odnosu na ravan A D D1 A1 . Ozna cimo sa E i F ta cke preseka prave AC1 sa ravnima BCC1 B1 i A D D1 A1 redom i ozna cimo sa F ta cku simetri cnu ta cki F u odnosu na ravan BCC1 B1 . Ravni A D D1 A1 i ADD1 A1 su simetri cne u odnosu na ravan BCC1 B1 , pa, kako ta cka F pripada cka F simetri cna ta cki F u odnosu na ravan BCC1 B1 pljosni A D D1 A1 , ta pripada pljosni ADD1 A1 . Ravni ADD1 A1 , BCC1 B1 , A D D1 A1 i B C C1 D1 su paralelne, pa, iz na cina na koji su one odre ene, sledi da va zi raspored B (A, E, F , C1 ) i AE + EF + F C1 = AC1 . Doka zimo da su E i F tra zene ta cke, tj. doka zimo da za bilo koje dve ta cke iF koje pripadaju pljosnima BCC1 B1 i ADD1 A1 va +E F +F C1 E zi: AE ta u odnosu na ravan AE + EF + F C1 . Ozna cimo sa F cku simetri cnu ta cki F pripada pljosni A D D A ). Ta iF preslikavaju se, BCC1 B1 (ta cka F c ke E 1 1 i F , pa va u ravanskoj reeksiji cija je osnova ravan BCC1 B1 , u ta cke E zi F E F C , F C E F . Sli c no, va z i i F C F C , F C F C , F C = 1 = 1 1 = 1 1 1 = 1 = +E F AF i zi AE F C1 i EF = EF . Na osnovu nejednakosti trougla va +F C AC . Dakle, AE +E F +F C1 = A E +E F +F C1 = A E + AF 1 1 F +F C AF +F C AC = AE + EF + F C = AE + EF + F C1 = E 1 1 1 1 AE + EF + F C1 , sto je i trebalo dokazati. cnim pljosnima prizme i neka je p 75. Neka su , i ravni odre ene bo prese cna prava ravni i (prava p i ravan se ne seku u protivnom bi sve tri ravni , i imale zajedni cku ta cku). Doka zimo da je izometrija I = S S S klizaju ca reeksija. Neka su 1 i ravni koje sadr ze pravu p takve da je i da je usmereni ugao izme u ravni i jednak usmerenom uglu izme u ravni 1 i ). Tada je S S = Rp,2 = S S1 , pa sledi I = S S S1 . Ako je q prese cna prava ravni i , onda va zi S S = Sq , pa va zi I = Sq S1 . Ako su 2 i 3 ravni koje sadr ze pravu q , takve da su me usobno upravne i da je 2 1 (odakle sledi 3 1 ), onda va zi: I = S3 S2 S1 . Kako su ravni 1 i 2 me usobno paralelne i ravan 3 je upravna na svakoj od njih, izometrija I je klizaju ca reeksija, sto je i trebalo dokazati.

nsk

o iz dan
D1 C1 D1 C1 A1 F B1 A1 F B1 F D E C E F D C A B A B

Slika 74

104

je

A B

Slika 75

76. Neka su a, b i c prese cne prave ravni i , i , i . Neka su ravni i ravni koje sadr ze pravu b (prese cnu pravu ravni i ) takve da je i da je usmereni ugao izme u ravni i jednak usmerenom uglu izme u ravni i . Tada je S S = Rb,2 = S S , pa sledi:

Neka su ravni i ravni koje sadr ze prese cnu pravu c ravni i i takve da je i . Tada va zi S S = Sc = S S , odakle sledi: I = S S S

Neka je p prese cna prava ravni i i neka je dvostruki usmereni ugao izme u ravni i . Ravni i su normalne, pa ravanske reeksije S i S mogu da komutiraju, odakle sledi

Ele ktro

I = S S S = S Rp,

Kompozicija I je, dakle, osnorotaciona reeksija sa osnovom , osom p i za ugao . 77. Ozna cimo sa , , i ravni odre ene temenima A, B, S ; B, C, S ; C, D, S i D, A, S cetvorostrane piramide ABCDS cija je osnova cetvorougao ABCD. Potrebno je dokazati da je kompozicija S S S S osna rotacija. Neka je ravan odre ena ta ckama B , D i S . Kompozicija S S je osna rotacija (jer ravni i imaju zajedni cku pravu BS ) i ona mo ze biti reprezentovana kao kompozicija S S , gde je ravan ravan koja sadr zi pravu BS i usmereni ugao koji zahvataju ravni8 i podudaran je usmerenom uglu 1 koji zahvataju ravni i (jer je S S = RBS,2 = S S ). Kompozicija S S je osna rotacija (jer ravni i imaju zajedni cku pravu DS ) i ona mo ze biti reprezentovana kao kompozicija S S , gde je ravan ravan koja sadr zi pravu DS i usmeren

8 Uglom

koji zahvataju ravni i nazivamo ugao diedra koji zahvataju ravni i .

nsk
105

I = S S S = S S S

o iz dan
O p C

Slika 76

je
p

S S S S = S S S S = S S .

Ravni i su razli cite (jer bi u protivnom obe sadr zavale prave BS i DS , pa bi bile identi cne sa ravni ) i obe sadr ze ta cku S , odakle sledi da imaju neku zajedni cku pravu s koja sadr zi ta cku S . Data kompozicija je, dakle, osna rotacija S S cija je osa prava s, a ugao rotacije jednak dvostrukom uglu izme u ravni i .

A B

nsk
106

Slika 77

Ele ktro

BB i A B B = C B B = sledi da su B C , BB = 78. Iz A B = 2 zi BB A trouglovi BB A i BB C podudarni i A B = C B . Analogno va = zi A BC = AB C iAB = A B . Dakle, trougao A BC je pravilan, pa va 3. Neka je b prava koja sadr zi ta cku B i normalna je na ravni . Ravan sadr zi ta cku B i normalna je na ravni , pa sledi da ravan sadr zi pravu b. Za ta cku B va zi A B zi A C , tj. ta cka = C B , pa ona pripada simetralnoj ravni du B pripada ravni . Ravan sadr zi ta cku B i normalna je na ravni (jer je simetralna ravan du zi koja joj pripada), odakle sledi da ravan sadr zi pravu b. Dakle, prava b je prese cna prava ravni i . Ravni i su normalne na ravni i sadr ze prave BA i BB (gde je B sredi ste du zi A C ), pa je usmereni ugao koji zahvataju ravni i jednak usmerenom uglu koji zahvataju poluprave BA i BB . Ta cka B je sredi ste . Dakle, ugao koji ivice A C pravilnog trougla A BC , pa je A BB = 6 zahvataju ravni i jednak je 6. Ravni i imaju zajedni cku pravu b, pa je kompozicija I = S S osna rotacija Rb, cija je osa prava b, a ugao rotacije jednak dvostrukom usmerenom 6 uglu koji zahvataju ravni i . Dakle, va zi = 3 , pa je kompozicija I 6 96 6 16 koincidencija (jer je Rb, = Rb,2 ). Odatle sledi da je I = (I ) tako e koincidencija, pa je I 96 (A ) = A .

79. Ozna cimo sa ravan paralelograma ABCD, a sa , , , ravni koje

o iz dan
D C A B D C C A B

ugao 2 koji zahvataju ravni i podudaran je usmerenom uglu koji zahvataju ravni i . Dakle,

Slika 78

je

nsk
P C B B

D A

Ele ktro
Slika 79 107

80. Ozna cimo sa ravan koja sadr zi ta cke B , C i D. Du z RS je srednja linija trougla DBC , pa je RS BC . Du z P Q je srednja linija trougla ABC , pa je P Q BC , odakle, na osnovu teoreme 25.13, sledi P Q . Neka je ravan koja sadr zi ta cke R i S i normalna je na ravni ; neka je ravan koja sadr zi ta cke B i C i normalna je na ravni ; neka je ravan koja sadr zi ta cke P i Q i normalna je na ravni ; neka je ravan koja sadr zi ta cke P i Q i normalna je na ravni (te ravni postoje na osnovu teoreme 14.4). Neka je c prese cna prava ravni i . Prava P Q pripada ravni i nema zajedni ckih ta caka sa ravni , pa sledi da se prave c i P Q ne seku. One pripadaju jednoj ravni (ravni ), pa su paralelne. Iz c P Q i P Q BC , na osnovu teoreme 25.10 o tranzitivnosti paralelnosti, sledi c BC . Neka je s proizvoljna prava ravni normalna na pravoj BC . Na osnovu teoreme 14.1 sledi s . Iz c BC i s BC sledi s c, pa na

o iz dan
A Q R S C D

sadr ze prave AB, BC, CD, DA i normalne su na ravan . Tada je I = SDA SCD SBC SAB = S S S S S S S S = = S S S S Neka je p1 zajedni cka prava ravni i i neka je p2 zajedni cka prava ravni i . Ravni , , i su normalne na ravni , pa su na ravni normalne i prave p1 i p2 . Neka su 1 i 2 usmereni uglovi koje zahvataju ravni i , odnosno ravni i . Neka je ravan koja sadr zi pravu BD i normalna je na ravni (takva ravan postoji na osnovu teoreme 14.4). Neka je ravan koja sadr zi pravu p1 takva da je usmereni ugao koji zahvataju ravni i jednak 1 . Neka je ravan koja sadr zi pravu p2 takva da je usmereni ugao koji zahvataju ravni i jednak 2 . Onda je S S = Rp1 ,21 = S S i S S = Rp2 ,22 = S S , pa je S S S S = S S S S , odakle sledi I = S S S S = S S . Ako je (tj. , odnosno AB BC ), onda su ravni i normalne na ravni , i na pravoj BD, pa va zi i I = T . 2BD Ako nije , onda se ravni i seku i I je osna rotacija cija je osa prese cna prava ravni i , a ugao rotacije dvostruki ugao koji zahvataju ravni i , tj. ugao 2(2 2 ABC CDA) = 2( 2 ABC ) = 2 4 ABC . Dakle, ako je ABCD pravougaonik, I je translacija, ina ce je osna rotacija.

Slika 80

je

Ele ktro

81. Lema: Kompozicija dve osne reeksije Sa i Sb kojima su ose upravne na nekoj ravni je translacija ili koincidencija. Dokaz leme: Ako su prave a i b identi cne, kompozicija Sb Sa je koincidencija. Ako prave a i b nisu identi cne, neka su A i B prese cne ta cke tih pravih i ravni . Neka je c prava koja sadr zi ta cke A i B . Na osnovu teoreme 12.9, postoji ravan (ozna cimo je sa ) koja sadr zi prave a i b (kao prave upravne na ravni ). Ravan sadr zi ta cke A i B , pa sadr zi i pravu c. Neka su i ravni upravne na pravoj c u ta ckama A i B redom (te ravni su jedinstvene, na osnovu teoreme 12.7). Prave a i b su upravne na pravoj c, pa na osnovu teoreme 12.5, prava a pripada ravni i prava b pripada ravni . Prava c je normalna na ravnima i i pripada ravni , pa na osnovu teoreme 14.2, sledi da su me usobno upravne ravni i i ravni i . Dakle, ravni i su me usobno normalne i obe sadr ze pravu a, pa va zi Sa = S S . Analogno, va zi i Sb = S S . Dakle, va zi

Sb S a = S S S S = S S .

Ravni i su upravne na pravoj c, pa je kompozicija S S translacija prostora. 2 Doka zimo tvr enje zadatka primenom matemati cke indukcije. Na osnovu leme, tvr enje va zi za 2 1 pravih. Pretpostavimo da tvr enje va zi za 2n pravih, tj. pretpostavimo da je kompozicija 2n osnih reeksija kojima su ose upravne na nekoj ravni , translacija ili koincidencija. Neka je I kompozicija 2(n + 1) osnih reeksija kojima su ose upravne na nekoj ravni :

I = Sa1 . . . Sa2n Sa2n+1 Sa2(n+1)

I2 I1

nsk
108

Ravni , i pripadaju pramenu Xs pa je S S S = S , pri cemu je ravan zi pravu s koja je normalna na koja tako e pripada pramenu Xs . Ravan sadr ravni , pa, na osnovu teoreme 14.2 sledi . Iz i , sledi da su ravni i me usobno normalne, pa je njihova kompozicija I = S S osna reeksija prostora.

= S S S S .

o iz dan

osnovu teoreme 14.1 va zi s . Analogno, va zi s RS i s . Dakle, ravni , i pripadaju hiperboli ckom pramenu ravni Xs normalnih na pravoj s. Doka zimo da se ravni i ne seku. Pretpostavimo suprotno da postoji zajedni cka ta cka X ravni i . Neka je x prava ravni koja sadr zi ta cku X i normalna je na pravoj c. Na osnovu teoreme 14.1, prava x normalna je na ravni . Neka je x prava ravni koja sadr zi ta cku X i normalna je na pravoj P Q. Na osnovu teoreme 14.1, prava x normalna je na ravni . Postoje dve razli cite prave x i x koje sadr ze ta cku X i normalne su na ravni , sto je u kontradikciji sa teoremom 12.6, pa sledi da je pogre sna bila pretpostavka da ravni i imaju zajedni cku ta cku. Dakle, ravni i su paralelne. Osna reeksija prostora mo ze biti reprezentovana kao kompozicija dve raze osu osne reeksije, vanske reeksije cije su osnove me usobno normalne i sadr pa va zi I = SRS SBC SP Q = S S S S S S =

je

b c

Slika 81

Ele ktro

82. Pretpostavimo da prave x i y zadovoljavaju uslove zadatka. Na osnovu teoreme 25.16 postoji (jedinstvena) prava n koja se ce prave x i y i normalna je na njima. Neka su X i Y ta cke u kojima prava n se ce prave x i y . Neka su i ravni normalne na pravoj n i seku je, redom, u ta ckama X i Y . Doka zimo da prava x pripada ravni . Prave n i x se seku, pa postoji ravan koja ih sadr zi; neka je to ravan . Ravni i imaju zajedni cku ta cku X , pa imaju i zajedni cku pravu. To je upravo prava x, jer bi u suprotnom u ravni pored prave x postojala jo s jedna prava koje sadr ze ta cku X i normalna je na pravoj n, sto je u suprotnosti sa teoremom 12.1. Dakle, ravan sadr zi pravu x, sto je i trebalo dokazati. Analogno se dokazuje da ravan sadr zi pravu y . Doka zimo da su ravni i paralelne. Pretpostavimo suprotno da ravni ckama X , Y i P postoje i imaju zajedni cku ta cku P . U ravni odre enoj ta dve normale (prave P X i P Y ) na pravoj n, sto je u suprotnosti sa teoremom 12.1. Dakle, pretpostavka je bila pogre sna, pa sledi da su ravni i paralelne. Neka je ravan koja sadr zi prave n i x i neka je ravan koja sadr zi prave n i y . Ravan sadr zi pravu n koja je normalna na ravnima i , pa je, na osnovu teoreme 14.2, ravan normalna na ravnima i . Analogno se dokazuje da va zi i i . Neka je slika ravni u ravanskoj reeksiji cija je osnova ravan i neka je slika ravni u ravanskoj reeksiji cija je osnova ravan . ze pravu y , pa se osna reeksija Ravni i su me usobno normalne i sadr Sy mo ze reprezentovati kao kompozicija ravanskih reeksija cije su osnove ravni i , tj. Sy = S S . Ravni i su normalne, pa va zi S () = . Neka je slika ravni u ravanskoj reeksiji S . Ravni i sadr ze pravu n, pa tu pravu sadr zi i ravan . Prava x je prese cna prava ravni i , pa je njena slika u ravanskoj reeksiji S prese cna prava slik a ravni i u toj reeksiji,

nsk

o iz dan
x X Y y X x x

Na osnovu induktivne pretpostavke, I2 je translacija ili koincidencija, a na osnovu leme, I1 je translacija ili koincidencija. Kako je kompozicija dve translacije, translacije i koincidencije, koincidencije i translacije ili dve koincidencije, translacija ili koincidencija, sledi da je izometrija I = I2 I1 translacija ili koincidencija, sto je i trebalo dokazati.

Slika 82

109

je

Ele ktro
110

83. Lema: Ako ta cka O ne pripada ravni , onda se u centralnoj simetriji SO prostora ravan preslikava na ravan sa kojom nema zajedni ckih ta caka. Dokaz leme: Pretpostavimo suprotno pretpostavimo da se ravni i seku u nekoj ta cki X . Ta cka O ne pripada ravni , pa su ta cke X i O razli cite. Ta cka X se u centralnoj simetriji SO preslikava u ta cku X . Ta cke X i O su razli cite, pa su razli cite i ta cke X i X . Ravan se u centralnoj simetriji SO preslikava na ravan i obratno (jer je centralna simetrija prostora involucija), pa slika ta cke X ta cka X pripada slici ravni u centralnoj simetriji SO tj, ta cka X pripada ravni . Dakle, ravan sadr zi ta cke X i X , pa sadr zi i sredi ste du zi XX ta cku O, sto je kontradikcija. Dakle, ravni i nemaju zajedni ckih ta caka. 2 (:) Pretpostavimo da va zi S SC S = SD . Iz S SC S SC = SD SC , na osnovu teoreme o transmutaciji, sledi S S = SD SC = T gde je 2CD = SC (). Na osnovu leme, ravni i su paralelne. Izometrija S S je, dakle, translacija, pa nema invarijantih ta caka, odakle sledi . Kako je, na osnovu leme, i , sledi , sto je i trebalo dokazati. (:) Pretpostavimo da va zi . Neka je S SC S = I . Iz S SC

nsk

odakle sledi S (x) = x , gde je x prese cna prava ravni i . Ravan sadr zi pravu n koja je normalna na ravni , pa sledi (T14.2) i S ( ) = . Prava x je prese cna prava ravni i , pa je njena slika u ravanskoj reeksiji S prese cna prava slik a ravni i u toj reeksiji, odakle sledi S (x ) = x , gde je x prese cna prava ravni i . Dakle, Sy (x) = S S (x) = S (x ) = x . Prava x i ravni i sadr zi ta cku X , pa ta cku X sadr zi prava x . Prava n je normalna na ravni , pa se ta cka X u ravanskoj reeksiji S slika u ta cku koja pripada pravoj n. Prava x sadr zi ta cku X , pa sledi da prava x se ce pravu n u ta cki X (gde je S (X ) = SY (X ) = X ). Analogno, ako je slika ravni u ravanskoj reeksiji S , va zi Sx (y ) = S S (y ) = S (y ) = y , gde je y prese cna prava ravni i , a y je prese cna prava ravni i . Prava y se ce pravu n u ta cki Y (gde je S (Y ) = SX (Y ) = Y ). Ta cke X i Y su razli cite, pa va zi B (X , Y, X, Y ). Na osnovu pretpostavke, prave Sx (y ) i Sy (x), tj. prave y i x su koplanarne, tj. postoji ravan koja ih sadr zi. Prave x i y sadr ze ta cke X , odnosno Y prave n, pa ih sadr zi i ravan , odakle sledi da ravan sadr zi pravu n. Prava sadr zi pravu n koja je normalna na ravni , pa sledi . Prava x nije upravna na ravni , pa na osnovu teoreme 14.4, postoji jedinstvena ravan koja je sadr zi i normalna je na ravni , odakle sledi da su ravni i identi cne. Analogno se dokazuje da su ravni i identi cne, pa su identi cne i ravni i . Neka je usmereni ugao koji zahvataju ravni i . Ravni i = S ( ) zahvataju ugao 2. Ravni i = S ( ) zahvataju ugao podudaran uglu , ali suprotno usmeren. Ravni i , dakle, zahvataju ugao 3, a kako su to identi cne ravni, sledi da je ugao 3 opru zen, tj. = 3. Dakle, ako mimoilazne prave x i y pripadaju ravnima i takvim da one sadr ze pravu koja se ce prave x i y i normalna je na njima i takvim da zahvataju ugao , onda su prave Sx (y ) i Sy (x) koplanarne. 3

o iz dan

je

je I = T SC = T SC (gde je CC =XY ). Ako je D sredi ste du zi CC CC XY tada je T = SD SC i I = S D SC SC = SD , sto je i trebalo dokazati.

CC

Slika 83

84. Lema 1: Ako ta cka O ne pripada ravni , onda se u centralnoj simetriji SO prostora ravan preslikava na ravan sa kojom nema zajedni ckih ta caka. Dokaz leme 1: Videti dokaz leme u re senju 83. 2 Lema 2: U apsolutnom prostoru va zi T = SB SA (T je translacija 2AB 2AB prostora i SB i SA su centralne simetrije prostora). Dokaz leme 2: Neka je s prava odre ena ta ckama A i B (ako su ta cke A i B identi cne, neka je s proizvoljna prava koja sadr zi ta cku A). Neka je M ta cka prave s takva da va zi AB cne, = BM i B (A, B, M ), ako A i B nisu identi odnosno neka je M identi cna ta cki A, ako su A i B identi cne ta cke. Neka su , i ravni normalne na pravoj s i sadr ze, redom, ta cke A, B i M . Neka su i proizvoljne dve ravni koje sadr ze pravu s i me usobno su normalne. Va zi S (A) = M , pa je na osnovu denicije translacije T = S S . AM Na osnovu denicije centralne simetrije je SB = S S S i SA = S S S . Dakle, T = T = S S = S S S S S S = S S S S = AM 2AB SB S A , sto je i trebalo dokazati. 2

Ele ktro

(:) Pretpostavimo da je prava AB normalna na ravni . Neka su i ravni koje sadr zi redom ta cke A i B i normalne su na pravoj AB (takve ravni postoje i jedinstvene su na osnovu teoreme 12.7). Ta cka A pripada ravni i va zi AB , pa sledi SA = S SAB . Sli cno, va zi i SB = S SAB = SAB S (dve reeksije komutiraju ako su im ose me usobno upravne (T15.8)). Dakle, va zi: I = SB S SA = SAB S S S SAB .

Ravni , i pripadaju hiperboli ckom pramenu ravni sa osnovicom AB , pa je 111

nsk

o iz dan
XY XY

S SC = I SC , na osnovu teoreme o transmutaciji, sledi S S = I SC gde je = SC (). Va zi i, na osnovu leme, , pa va zi i . Dakle, izometrija S S = I SC je neka translacija T , tj. I SC = T , odakle

Slika 84

je
B

I = SAB S SAB = SAB SAB S = S .

Dakle, ako je AB , onda je kompozicija SB S SA neka ravanska reeksija S (pri cemu va zi S AB ), sto je i trebalo dokazati. (:) Pretpostavimo da za neku ravan va zi SB S SA = S . Onda va zi SB S = S SA i SB S SB = S SA SB . Na osnovu teoreme o transmutaciji je SB S SB = S gde je = SB ( ). Ako ta cka B pripada ravni , ravni i su identi cne, a ako ta cka B ne pripada ravni , ravni i , na osnovu leme 1, nemaju zajedni ckih ta caka. Dakle, va zi . Na osnovu leme 2 je T = SA SB , pa va zi S = S T i S S = T . Kompozicija 2BA 2BA 2BA S S je translacija, pa su ravni i paralelne. Neka je X proizvoljna ta cka ravni i neka je Y = S (X ). Va zi S S = T i XY , pa, kako je
2XY

, sledi XY . Iz S S = T sledi T = T , pa je XY =BA. 2XY 2XY 2BA Dakle, va zi XY BA, pa iz XY , sledi AB , sto je i trebalo dokazati.

SR S S S Q S P S N S M = S R S S S Q S P T

nsk
2M N

85. Lema: U euklidskom prostoru va zi T = SB SA (T je translacija 2AB 2AB prostora i SB i SA su centralne simetrije prostora). Dokaz leme: Videti dokaz leme 2 u re senju 84. 2 Na osnovu leme va zi:
2M N

Ele ktro
SR S S S Q S P T Na osnovu leme va zi SR S S S Q S P T
2AP

Ta cke M i N su sredi sta du zi AB i BC , pa je du z M N srednja linija trougla AC . Ta c ka P je sredi s te du z i AC , pa je T = T i ABC i M N = 1 2 MN AP T = T , odakle sledi
2M N 2AP

= SR SS SQ SA = SR SS T

sledi

Ta cke M i R su sredi sta du zi AB i BD, pa je du z M R srednja linija trougla 1 AD. Ta cka Q je sredi ste du zi AD, pa je T = T , odakle ABD i M R = 2
AQ MR

SR S S T

2AQ

= SR SS T

Na osnovu teoreme o transmutaciji va zi

SR S S S R S M = S S S M , 112

o iz dan

kompozicija S S S tako e neka ravanska reeksija S , gde je ravan koja pripada istom pramenu, tj. AB . Iz AB , na osnovu teoreme 15.8, va zi SAB S = S SAB . Odatle sledi:

= SR SS SQ SP T

= SR SS SQ SP SP SA =
2AQ

2M R

= SR SS SR SM .

je
.
2AP

SS S M = T Dakle,

SR S S S Q S P S N S M = T
A

Q M P

S B R N C S

Slika 85

86. Pretpostavimo da ravni 1 i 2 zadovoljavaju uslove zadatka. Neka je T translacija za vektor P1 P2 . Translacijom T ravan 1 preslikava na u ravan koja sadr zi ta cku P2 i paralelna je ravni 1 . Ravan 2 sadr zi ta cku P2 i paralelna je ravni 1 , pa, kako je takva ravan jedinstvena, sledi da se translacijom T ravan 1 preslikava na ravan 2 , tj. T (1 ) = 2 . Ako je 1 sfera na koju se translacijom T preslikava sfera 1 , onda je ravan T (1 ) tangenta ravan sfere 1 . Dakle, ravan T (1 ) = 2 sadr zi ta cku P2 i zajedni cka je tangentna ravan za sfere T (1 ) = 1 i 2 . Za ravan 1 va zi da je paralelna ravni 2 i da sadr zi ta cku P1 , pa se zadatak, dakle, svodi na konstrukciju zajedni cke tangentne ravni dve podudarne sfere koja sadr zi datu ta cku. Neka su O1 i O2 sredi sta sfera 1 i 2 i neka je a prava koja ih sadr zi (ako su ta cke O1 i O2 identi cne, neka je a proizvoljna prava koja ih sadr zi). Konstrukcija zajedni cke spolja snje tangentne ravni za sfere 1 i 2 koja sadr zi ta cku P2 : Opi simo konstrukciju zajedni cke spolja snje tangentne ravni za sfere 1 i 2 koja sadr zi ta cku P2 . Neka je p prava koja sadr zi ta cku P2 i paralelna je pravoj a. Neka je ravan koja sadr zi ta cku O1 i normalna je na pravoj p. Neka je P prese cna ta cka prave p i ravni , a krug k presek sfere 1 i ravni . Ako prava p ne se ce sfere 1 i 2 , tj. ako ta cka P ne pripada krugu k , neka je t tangenta (jedna od dve) iz ta cke P na krug k (u ravni ). Ravan odre ena pravama p i t je tra zena ravan 2 . Ako prava p se ce sfere 1 i 2 , ne postoji ravan koja sadr zi ta cku P2 i dodiruje sfere 1 i 2 . Ako ta cke O1 i O2 nisu identi cne i ako prava p ne se ce sfere 1 i 2 , onda postoje ta cno dve ravni koje sadr ze ta cku P2 i dodiruju sfere 1 i 2 , pri cemu

Ele ktro
113

nsk

o iz dan
2M S

pa je, na osnovu leme,

2M S

1 P1

k1

O1

Slika 86

je
2 k2 P2 O2 O1 k1

Ele ktro

Ako je ravan 2 zajedni cka tangentna ravan za sfere 1 i 2 koja sadr zi ta cku P2 , onda je ravan 1 paralelna ravni 2 i sadr zi ta cku P1 . Tako odre ene ravni 1 i 2 zadovoljavaju uslove zadatka. Na osnovu opisa zajedni cke tangentne ravni sfera 1 i 2 koja sadr zi ta cku P2 , sledi da, u zavisnosti od me usobnog odnosa sfera 1 i 2 , zadatak mo ze da nema re senja ili da ima dva, cetiri ili beskona cno mnogo re senja.

87. Ako je = , izometrija R,s, je centralna reeksija SS0 (gde je S prese cna ta cka prave s i ravni ), pa je tra zeni skup ta caka skup {S0 }. Doka zimo da, ako je = , onda je tra zeni skup ta caka skup svih ta caka ravni . (:) Ako ta cka A pripada ravni , ravni pripada i ta cka R,s, (A) = A , pa i sredi ste S du zi AA . Ako je A ta cka koja ne pripada ravni , neka je S (A) = A , Rs, (A ) = A i neka su S i S sredi sta du zi AA i AA . Du z SS je srednja linija trougla AA A , pa je SS A A . Va zi i A A , pa sledi SS . Kako ta cka S pripada ravni , sledi da i ta cka S pripada ravni . 114

nsk

su obe sfere sa iste strane svake od tih te ravni (svaka od tih ravni odre ena je po jednom tangentom iz ta cke P na krug k u ravni ). Ako su ta cke O1 i O2 identi cne i ta cka P pripada spolja sjosti sfere 1 tj. sfere cno mnogo ravni koje 2 (prava p ne se ce sfere 1 i 2 ), onda postoji beskona sadr ze ta cku P i dodiruju sfere 1 i 2 (svaka od tih ravni odre ena je po jednom pravom a koja sadr zi ta cku O1 , tj. ta cku O2 ). Konstrukcija zajedni cke unutra snje tangentne ravni za sfere 1 i 2 koja sadr zi ta cku P2 : Opi simo konstrukciju zajedni cke unutra snje tangentne ravni za sfere 1 i 2 koja sadr zi ta cku P2 . Neka je p prava koja sadr zi ta cku P2 i sredi ste du zi O1 O2 (ako je ta cka P2 sredi ste du zi O1 O2 , neka je p proizvoljna prava koja sadr zi ta cku P2 ). Neka je ravan koja sadr zi ta cku O1 i normalna je na pravoj p. Neka je P prese cna ta cka prave p i ravni , a krug k presek sfere 1 i ravni . Ako prava p ne se ce sfere 1 i 2 , tj. ako ta cka P ne pripada krugu k , neka je t tangenta (jedna od dve) iz ta cke P na krug k (u ravni ). Ravan odre ena pravama p i t je tra zena ravan 2 . Ako prava p se ce sfere 1 i 2 ili ako su ta cke O1 i O2 identi cne, onda ne postoji ravan koja sadr zi ta cku P2 i dodiruje sfere 1 i 2 tako da su one sa raznih strana te ravni. Ako ta cke O1 i O2 nisu identi cne, ako prava p ne se ce sfere 1 i 2 i ako ta cka cno dve ravni koje sadr ze ta cku P2 i P2 nije sredi ste du zi O1 O2 , onda postoje ta dodiruju sfere 1 i 2 , pri cemu su obe sfere sa raznih strana svake od tih ravni (svaka od tih ravni odre ena je po jednom tangentom iz ta cke P na krug k u ravni ). Ako ta cke O1 i O2 nisu identi cne, ako prava p ne se ce sfere 1 i 2 i ako je ta cka P2 sredi ste du zi O1 O2 , onda postoji beskona cno mnogo ravni koje sadr ze ta cku P2 i dodiruju sfere 1 i 2 , pri cemu su obe sfere sa raznih strana svake od tih ravni (svaka od tih ravni odre ena je po jednom pravom p koja sadr zi ta cku P2 ).

o iz dan

je

S0 S

A A

nsk
CD

Slika 87

Ele ktro

88. Doka zimo da je proizvod dvaju zavojnih poluobrtanja Z i Z , (pri XY UV cemu su prave XY i U V mimoilazne) zavojno kretanje. Neka je a prava koja sadr zi ta cke X i Y , a c prava koja sadr zi ta cke U i V . Prave a i c su mimoilazne, pa, na osnovu teoreme 25.16, postoji prava n koja ih se ce i na njima je upravna. Neka je A prese cna ta cka pravih n i a i neka je C prese cna ta cka pravih n i c. Neka je B ta cka prave a takva da je T = T (tj. XY =BA) i neka je M XY BA sredi ste du zi AB . Neka je ravan koja je u ta cki A normalna na pravoj n. Na osnovu teoreme 12.5, ravan sadr zi pravu a. Neka je ravan koja sadr zi pravu a i normalna je na ravni . Va zi S S = Sa . Neka su i ravni normalne u ta ckama A i M na pravoj a. Va zi S S = T . Na osnovu teoreme 12.5, BA ravan sadr zi pravu n. Ravni i sadr ze pravu a koja je normalna na ravnima i , pa su, na osnovu teoreme 14.2, ravni i normalne na ravnima i , odakle sledi (T15.8) S S = S S i S S = S S . Kako su ravni i me usobno normalne i sadr ze pravu n va zi S S = Sn .

Neka je D ta cka prave c takva da je T = T (tj. U V =CD) i neka je N UV CD sredi ste du zi CD. Neka je ravan koja je u ta cki C normalna na pravoj n. Na osnovu teoreme 12.5, ravan sadr zi pravu c. Neka je ravan koja sadr zi pravu c i normalna je na ravni . Va zi S S = Sc . Neka su i ravni normalne u ta ckama C i N na pravoj c. Va zi S S = T . Na osnovu teoreme 12.5, 115

o iz dan
B a M A n C N D c

(:) Neka je S0 prese cna ta cka prave s i ravni . Ako je A proizvoljna ta cka prave s razli cita od S0 i R,s, (A) = A , onda je ta cka S0 je sredi ste du zi AA . Neka je S proizvoljna ta cka ravni , razli cita od S0 . Neka je A ta cka ravni i neka je R ( A ) = A . Ta cka A , takva da je SS0 A = /2 i S0 SA = ,s, 2 pripada ravni i iz S0 S = S0 A sledi = S0 S , AS0 S = A S0 S = /2 i S0 A da su trouglovi SS0 A i A S0 S podudarni i da va zi SA = SA . Kako je S0 SA = S SA , ta c ke A , S i A su kolinearne, pa iz iz B (A, S, A ) sledi = 0 2 da je ta cka S sredi ste du zi AA . Dakle, za svaku ta cku S ravni postoje ta cke A i A takve da je S sredi ste du zi AA i va zi R,s, (A) = A .

Slika 88

je

I = Z Z =
UV XY

= Z Z =
CD BA

= (T

CD

Sc ) (T Sa ) =
BA

= (S S ) (S S ) (S S ) (S S ) = = (S S ) (S S ) (S S ) (S S ) = = (S S ) Sn Sn (S S ) = = S S S S = = S S S S .

Ele ktro
PR

Pretpostavimo da su ravni i paralelne. Prava c normalna je na ravni , pa je onda normalna i na ravni . Prave a i c su normalne na ravni , pa su koplanarne (T12.9), sto je kontradikcija. Dakle, ravni i se seku. Neka je s njihova prese cna prava. Ravni i su normalne na pravoj n, pa su me usobno paralelne, a ravni i su normalne, odakle sledi da su i ravni i normalne. Dakle, ravni i su normalne na ravnima i , pa je i prava s normalna na ravnima i . Neka su P i Q prese cne ta cke prave s i ravni i , neka je R simetri cna ta cka ta cki P u odnosu na Q i neka je ugao koji zahvataju ravni i . Va zi I = S S S S =

Dakle, kompozicija I = Z Z je zavojno kretanje Z

UV XY

nsk
I = S S S S = = S S S S . = T Rs,2 = = Z
P R,2

Ravni i su normalne na pravoj n, pa su me usobno paralelne, a ravni i su normalne, odakle sledi da su i ravni i normalne. Dakle, na osnovu teoreme T15.8, va zi S S = S S . Dakle, va zi

89. Neka je trougao ABC pravougli trougao hiperboli cke ravni sa pravim uglom kod temena C i neka je C1 sredi ste njegove hipotenuze tj. du zi AB . . Pretpostavimo suprotno pretpostavimo da Doka zimo da va zi CC1 < AB 2 va zi CC1 AB = C A = C B . Tada je u trouglu AC C ivica AC manja 1 1 1 1 2 116

o iz dan
.
P R,2

ravan sadr zi pravu n. Ravni i sadr ze pravu c koja je normalna na ravnima i , pa su, na osnovu teoreme 14.2, ravni i normalne na ravnima i , odakle sledi (T15.8) S S = S S i S S = S S . Kako su ravni i ze pravu n va zi S S = Sn . me usobno normalne i sadr Za kompoziciju I va zi:

je
.

 = , 2 sto je kontradikcija, jer je zbir uglova svakog trougla hiperboli cke ravni manji sto je od . Dakle, polazna pretpostavka je bila pogre sna, pa va zi CC1 < AB 2 , i trebalo dokazati. = ACB + BCA = 2 ACB = 2
B A

= CAB + ABC + BCA C1 CA + C1 CB + BCA =

C1

nsk
A

Slika 89

Ele ktro
117

90. I re senje: Pretpostavimo suprotno, tj. pretpostavimo da je C1 B1 AB . Tada va zi BC1 C1 B1 i BC1 zje normale iz C na pravu C1 B1 . = AC1 . Neka je C podno Trouglovi AC1 B1 i CC B1 su podudarni (jer va zi AB1 = = B1 C, AB1 C1 CB1 C , AC1 B1 = CC B1 ), pa va zi AC1 = CC , odakle sledi BC1 = CC (jer va zi BC1 zi i BC1 C = CC C1 = cetvorougao = AC1 ). Va 2 , pa je C C1 BC Sakerijev (sa pravim uglovima kod temena C1 i C ). Na osnovu teoreme 11.17, uglovi na protivosnovici Sakerijevog cetvorougla su me usobno podudarni, a kako je C1 BC = C CB = , sledi 2 2 . Dakle, BCC C1 je cetvorougao u kojem su svi uglovi pravi, sto je kontradikcija, jer je zbir uglova cetvorougla u hiperboli ckoj ravni manji od zbira cetiri prava ugla. Dakle, pretpostavka C1 B1 AB je bila pogre sna, pa prava B1 C1 nije upravna na pravoj AB , sto je i trebalo dokazati. II re senje: Pretpostavimo suprotno da je prava C1 B1 normalna na pravoj AB . Neka je C = SB1 (C1 ). Trouglovi AC1 B1 i B1 CC su podudarni, pa je ugao cetvorougao BCC C1 B1 C C prav. Pored toga je i BC1 = CC , pa je = AC1 Sakerijev, odakle sledi da su i uglovi na njegovoj protivosnovici (du z BC ) podudarni (T11.17). Kako je ugao C1 BC prav, sledi da je prav i ugao BCC , odakle dalje sledi da je zbir uglova u cetvorouglu BCC C1 jednak zbiru cetiri prava ugla, sto je kontradikcija.

o iz dan
C1 B1 C B C

ili jednaka ivici CC1 , pa, na osnovu teorema 11.12 i 11.13, va zi C1 CA CAC1 = CAB . Analogno se dokazuje C1 CB CBC1 = CBA, pa za zbir uglova trougla ABC va zi:

Slika 90

je

Ele ktro

II re senje: Lema: Lambertovi cetvorouglovi ABCD i A B C D sa o strim uglovima kod temena D i D me usobno podudarni ako je AB = A B i BC =BC. Dokaz leme: Iz AB = A B , BC = B C i ABC = A B C , na osnovu teoreme o podudarnosti trouglova (T11.15(i)), sledi da su trouglovi ABC i A B C podudarni i AC = A C , BAC = B A C , BCA = B C A . Va zi DAC = BAD BAC = 2 BAC = 2 B A C = B A D B A C = D A C . Analogno va zi i ACD = A C D , pa, na osnovu teoreme o podudarnosti trouglova (T11.15(ii)), iz AC = A C , DAC = D A C i ACD = A C D sledi ACD = A C D . Iz ABC = ABC i ACD cetvorouglovi ABCD i A B C D podudarni. = A C D sledi da su 2

Neka za Lambertove cetvorouglove ABCD i A B C D sa o strim uglovima kod temena D i D va zi da je AD = A D i BC = B C . Pretpostavimo da je caka A i B takva da je BA AB > A B . Neka je A ta cka izme u ta =BA. Normala u ta cki A se ce du z CD u nekoj ta cki D (ako bi ta prava sekla du z AD, postojao bi trougao sa dva prava ugla). Cetvorougao A BCD je Lambertov i va zi A B = A B i BC = B C , pa su cetvorouglovi A BCD i A B C D podudarni (na osnovu leme). Dakle, AD = A D , pa je = AD cetvorougao A ADD Sakerijev i njegovi uglovi na protivosnovici ADD i A D D su o stri. To, me utim, zna ci da je ugao A D C tup i da je zbir uglova u cetvorouglu A BCD ve ci od zbira cetiri prava ugla, sto je kontradikcija. Analogno se pokazuje da ne va zi ni AB < A B . Dakle, va zi AB =AB, 118

nsk

91. I re senje: Neka su P QRS i P QRS Lambertovi cetvorouglovi sa o strim uglovima kod temena S i S podudarni cetvorouglovima ABCD, odnosno A B C D i takvi da je RQ = AD, = BC = B C , PQ = AB , P Q = A B , PS = AD, P S cke P i P su sa raznih strana prave RQ. SR = CD, S R = C D i ta Uglovi SRQ i S RQ su pravi, pa su ta cke S , R i S kolinearne. Uglovi P QR i P QR su pravi, pa su ta cke P , Q i P kolinearne. Uglovi SP P i cetvorougao P P S S je S P P su pravi, pa, kako je P S =P S, =AD = AD Sakerijev (sa osnovicom P P i protivosnovicom SS ). Uglovi P QR i QRS su pravi, pa je prava RQ zajedni cka normala pravih P P i SS . Na osnovu teoreme 11.18, zajedni cka normala osnovice i protivosnovice Sakerijevog cetvorougla stima, tj. zajedni cka normala osnovice i protivosodre ena je njihovim sredi novice Sakerijevog cetvorougla je istovremeno medijatrisa njegove osnovice i njegove protivosnovice. Na osnovu teoreme 31.9, zajedni cka normala dve hiperparalelne prave je jedinstvena, pa sledi da je prava RQ medijatrisa du zi P P i SS . U osnoj reeksiji SRQ , ta cke P i S se, dakle, preslikavaju u ta cke P i S (i obratno). Pored toga, u osnoj reeksiji SRQ , se ta cke R i Q preslikavaju u sebe, pa se u osnoj reeksiji SRQ cetvorougao P QRS preslikava na cetvorougao P S RQ, odakle sledi da su ovi cetvorouglovi podudarni, pa su podudarni i cetvorouglovi ABCD i A B C D .

o iz dan

Dakle, prava C1 B1 nije normalna na pravoj AB , sto je i trebalo dokazati.

je

S R

Slika 91

Ele ktro
119

92. Lema: Dva cetvorougla hiperboli cke ravni ABCD i A B C D su podudarna ako va zi CD = D A i ADC = C D , DA = CB =CB = BCD = B C D = A D C. Dokaz leme: Na osnovu teoreme o podudarnosti trouglova (T11.15(i)), trouglovi DBC i D B C su podudarni, pa va zi i DB = D B , BDC = B D C . Va zi ADC = A D C , odakle sledi ADB = ADC BDC = A D C B D C = A D B . Iz DB = D B , ADB = A D B i AD = A D , na osnovu teoreme 11.15(i), sledi da su trouglovi ABD i A B D podudarni. Kako su ta cke A i C sa raznih strana prave BD, a ta cke A i C sa raznih strana prave B D , sledi da su cetvorouglovi ABCD i A B C D podudarni. 2 zimo da va zi Pretpostavimo da va zi CD = C D i BCD = B C D i doka zi CB < C B ili CB > C B CB = C B . Pretpostavimo suprotno da va Pretpostavimo da va zi CB < C B . Neka je ta cka B takva da je CB = C B i B (C, B, B ) i neka je ta cka A takva da je DA = D A i B (D, A, A ). Na osnovu teoreme 11.17, uglovi na protivosnovici Sakerijevog cetvorougla su podudarni, pa je ADC BCD i B C D A D C . Iz BCD = = = BCD onda sledi A DC ADC BCD B CD B C D = = = = = A D C. Du zi A D i B C su bo cne ivice Sakerijevog cetvorougla A B C D , pa je A D = B C , odakle sledi A D =AD =BC = B C . Na osnovu leme, iz A DC = B CD = BCD =B C = AD = A D C, A D = B C i CD =CD sledi da su cetvorouglovi A B CD i A B C D podudarni, pa je DA B = DAB = 2 i A B C = A B C = 2 . Prave A B i AB se ne seku (jer bi, u protivnom, iz ta cke preseka postojale dve normale na pravoj AD, odnosno BC ), pa je A B AB konveksni cetvorougao sa sva cetiri prava ugla, sto je kontradikcija. Analogno do kontradikcije dovodi i pretpostavka CB > C B . Dakle, va zi CB =CB. Na osnovu leme, iz CD = C D , AD = CB = CB = A D i ADC = BCD B C D A D C sledi da su c etvorouglovi ABCD i A B C D = =

nsk

o iz dan
S D C D C A B A B A B

pa kako va zi i BC cetvorouglovi ABCD i = B C , na osnovu leme sledi da su A B C D podudarni.

Slika 92

je

Ele ktro
9 Tvr

B (B , C, C ): Poluprava C B pripada konveksnom uglu DC C , pa je ugao DC C ve ci od ugla B C C . Poluprava CD pripada konveksnom uglu C CB , pa je ugao C CD manji od ugla C CB . Cetvorougao B BCC je Sakerijev, pa su, na osnovu teoreme 11.17, uglovi B C C i C CB podudarni. Dakle, va zi DC C > B C C = C CB > C CD. S druge strane, iz CD = C D, pa je = C D sledi CD = CD i C D trougao DCC jednakokraki i DC C sto je u suprotnosti = C CD, sa DC C > C CD. B (B , C , C ): Cetvorougao AB C D je Sakerijev, pa su, na osnovu teoreme 11.17, uglovi ADC i B C D podudarni. Zbir uglova cetvorougla AB C D jednak je DAB + AB C + B C D + C D A = + 2 B C D. Taj zbir je manji od ili jednak9 2 , pa je B C D /2. Analogno se dokazuje da je CC B /2. Zbir uglova (svakog) trougla je manji od ili jednak , pa je ugao kod temena C trougla DC C manji od . Dakle, zbir ugla kod temena C cetvorougla AB C D, ugla kod temena C cetvorougla B BCC i ugla kod temena C trougla
enje zadatka i dokaz va ze i u apsolutnoj geometriji.

nsk
120

93. Lema: Sakerijevi cetvorouglovi ABCD i A B C D sa osnovicama AB i A B me usobno su podudarni ako je AB =BC. = A B i BC Dokaz leme: Iz AB = A B , BC = B C i ABC = A B C = /2 sledi da su trouglovi ABC i A B C podudarni (T11.15(i)) i AC =AC i CAB = C A B . Iz DAC = /2 CAB = /2 C A B = D A C , AD = A C , sledi da su trouglovi DAC i = A D i AC = BC = BC D A C podudarni (T11.15(i)). Pored toga, ta cke D i B su sa raznih strana prave AC , a ta cke D i B su sa raznih strana prave A C , pa su Sakerijevi cetvorouglovi ABCD i A B C D podudarni. 2 Pretpostavimo da za Sakerijeve cetvorouglove ABCD i A B C D sa osnovizimo da va zi i AB cama AB i A B va zi CD =AB. = B C i doka = C D i BC Pretpostavimo da je AB > A B . Neka je B ta cka za koju va zi AB =AB i B (A, B , B ). Neka je C ta cka za koju va zi B C = BC , C B A = /2, i ta cka C je sa iste strane prave AB kao i ta cka C . Va zi B C = AD = BC i C B A = DAB = /2, pa je cetvorougao AB C D Sakerijev. Va zi B C cetvorougao B BCC Sak= BC i C B B = CBB = /2, pa je erijev. Iz AB = BC = B C , na osnovu leme, sledi da su = AB i B C Sakerijevi cetvorouglovi AB C D i A B C D me usobno podudarni, odakle sledi C D = C D. Neka = C D sledi CD = C D i CD = C D . Iz C D je C prese cna ta cka prave B C i prave DC . Ta ta cka postoji, jer na osnovu Pa sove aksiome sledi da prava B C se ce jednu od du zi BC , CD, DA; kako prava B C ne se ce prave BC i DA (u protivnom bi postojale dve normale iz prese cne ta cke na pravoj AB ), sledi da prava B C se ce du z DC . Va zi raspored cke C i C su sa iste strane prave AB , pa va zi jedan od slede ca B (D, C, C ) i ta tri slu caja:

o iz dan

podudarni, sto je i trebalo dokazati.

je

caj C = C : U suprotnosti su veze C D = CD i B (D, C , C ), pa je i ovaj slu nemogu c.

Dakle, u sva tri slu caja dolazi se do kontradikcije, pa sledi da ne va zi AB > A B . Analogno se dokazuje da ne va zi ni AB < A B , pa va zi AB = A B . Na osnovu leme, iz AB cetvorouglovi = A B i BC = B C sledi da su Sakerijevi ABCD i A B C D me usobno podudarni.

C D C D C

B B

Slika 93

Ele ktro
121

94. Lema: Ako su B i C podno zja normala iz ta caka B i C na pravoj odre enoj sredi stima P i Q ivica AB i AC trougla ABC , onda je cetvorougao BCC B Sakerijev i zbir njegovih uglova na protivosnovici jednak je zbiru uglova trougla ABC . Dokaz leme: Neka je A podno zje normale iz ta cke A na pravoj P Q. Doka zimo da va zi BB = AA . Pretpostavimo da je AB P Q. Ta cke B , A i P su onda identi cne i va zi BB cka P sredi ste du zi AB ) = AA (jer je ta Pretpostavimo da nije AB P Q. Doka zimo da su ta cke B i A sa raznih strana prave AB . Pretpostavimo suprotno da su ta cke B i A sa iste strane prave AB . Zbir uglova BP B i AP A jednak je zbiru dva prava ugla, pa je bar jedan od ovih uglova prav ili tup. Ako je ugao BP B prav ili tup, onda je zbir uglova u trouglu BP B ve ci ili jednak zbiru dva prava ugla, sto je kontradikcija. Ako je ugao AP A prav ili tup, onda je zbir uglova u trouglu AP A ve ci ili jednak zbiru dva prava ugla, sto je kontradikcija. Dakle, polazna pretpostavka je bila pogre sna, pa sledi da su ta cke B i A sa raznih strana prave AB . Odatle sledi da su uglovi BP B i AP A podudarni kao unakrsni. Kako, pored toga, va zi i BP = AP i BB P = AA P = 2 , sledi (T11.15(v)) da su trouglovi BP B i AP A podudarni i BB AA (i B BP = A AP ). = Analogno se dokazuje da va zi i CC C CQ = A AQ), pa sledi AA (i = i BB CC . Kako su, pored toga, prave BB i CC normalne na pravoj P Q =

nsk

o iz dan
A B P N Q C A M B C

DC C manji je od /2 + /2 + = 2 . S druge strane, ta cka C pripada unutra snjosti cetvorougla ABCD, pa navedeni uglovi razla zu ravan cetvorougla, odakle sledi da je njihov zbir jednak 2 , sto je kontradikcija.

Slika 94

je

Ele ktro
122

95. Lema: Ako su B i C podno zja normala iz ta caka na pravoj odre enoj sredi stima P i Q ivica AB i AC trougla ABC , onda je cetvorougao BCC B Sakerijev i zbir njegovih uglova na protivosnovici jednak je zbiru uglova trougla ABC . Dokaz leme: Videti dokaz leme u re senju 94. 2

Pretpostavimo suprotno, tj. da su sredi sta du zi OA, OB, OC (ozna cimo ih sa P, Q, R) kolinearne ta cke. Neka je p prava koja sadr zi ta cke P , Q i R. Ne naru savaju ci op stost razmatranja, pretpostavimo da va zi B (A, B, C ). Ako su A , B i C podno zja normala iz ta caka A, B i C na pravoj p, onda su, na osnovu leme, cetvorouglovi ABB A i BCC B Sakerijevi. Na osnovu teoreme 11.18, medijatrisa du zi AB normalna je na pravoj p, pa su prave l i p hiperparalelne. Na osnovu iste teoreme, i medijatrisa du zi BC normalna je na pravoj p. Me utim, kako va zi raspored B (A, B, C ), te dve medijatrise nisu identi cne, sto zna ci da dve hiperparalelne prave l i p imaju dve zajedni cne normale, sto je u kontradikciji sa teoremom 31.9. Dakle, polazna pretpostavka je bila pogre sna, pa sledi da sredi sta du zi OA,

nsk

Neka su B i C podno zja normala iz ta caka B i C na pravu odre enu sredi stima du zi AB i AC . Na osnovu leme, cetvorougao BCC B je Sakerijev i zbir njegovih uglova na protivosnovici jednak je zbiru uglova trougla ABC . Na osnovu teoreme 11.17, uglovi na protivosnovici Sakerijevog cetvorougla ( me usobno su podudarni, pa sledi B BC = C CB = 1 ABC + BCA + 2 CAB ). Na osnovu teoreme 11.18, prava odre ena sredi stima N i M osnovice i protivosnovice Sakerijevog cetvorougla BCC B je njihova zajedni cka normala. Prave BB i M N su normalne na pravoj B C , odakle sledi da su hiperparalelne. Neka je p poluprava sa temenom B i paralelna polupravoj M N . Kako su prave BB i M N hiperparalelne, poluprava p pripada uglu B BM , pa je ugao koji zahvataju poluprava p i poluprava BM (to je ugao paralelnosti za du z BM ) manji od ugla B BM . Dakle, (BC/2) = (BM ) < B BC = 1 ( ABC + BCA + CAB ). 2

o iz dan

tj. na pravoj B C , sledi da je cetvorougao BCC B Sakerijev. star), onda poluprava BB Ako je ugao AP Q tup (tada je ugao AQP o pripada konveksnom uglu ABC , a poluprava CA pripada konveksnom uglu C CB i va zi B BC + BCC = ( P BC B BP ) + ( C CQ + BCQ) = ABC A AP + A AQ + BCA = ABC + BAC + BCA. Ako je ugao AP Q prav (tada je ugao AQP o star), onda su poluprava BB i BA identi cne, a poluprava CA pripada konveksnom uglu C CB i va zi B BC + BCC = P BC +( BCQ + QCC ) = ABC + BCA + CAB . Ako su uglovi AP Q i AQP o stri, onda poluprava BA pripada konveksnom uglu B BC , a poluprava zi B BC + BCC = ( B BP + CA pripada konveksnom uglu C CB i va P BC ) + ( BCQ + C CQ) = A AP + ABC + BCA + A AQ = BAC + ABC + BCA. U slu cajevima kada je AQP prav ili tup, analogno se dokazuje da va zi B BC + BCC = BAC + ABC + BCA. Dakle, cetvorougao BCC B je Sakerijev i zbir njegovih uglova na protivosnovici jednak je zbiru uglova trougla ABC . 2

je

Q P

Slika 95

Ele ktro
123

(:) Doka zimo da sve ta cke prave r pripadaju tra zenom skupu. Neka je A ta cka prave r, neka su P i Q podno zja normala iz ta cke A na pravama p i q i neka je s poluprava sa temenom A paralelna pravama p i q . Neka je r poluprava sa temenom A prave r koja je paralelna pravoj p, a r poluprava sa temenom A prave r koja je paralelna pravoj q (poluprave r i r su komplementne). Uglovi koji zahvataju poluprave r i AP odnosno s zinu AP . i AP su me usobno jednaki, jer su jednaki uglu paralelnosti za du Uglovi koji zahvataju poluprave r i AQ odnosno s i AQ su me usobno jednaki, jer su jednaki uglu paralelnosti za du zinu AQ. Ugao koji zahvataju poluprave r i r je, dakle, jednak dvostrukom zbiru uglova koji zahvataju poluprave AP i s i poluprave s i AQ. Ugao koji zahvataju poluprave r i r je opru zen, pa je zbir uglova koji zahvataju poluprave AP i s i poluprave s i AQ jednak pravom uglu. Poluprava s pripada konveksnom uglu koji zahvataju poluprave AP i AQ, pa je ugao P AQ prav. Dakle, sve ta cke prave r pripadaju tra zenom skupu ta caka.

(:) Doka zimo da sve ta cke tra zenog skupa pripadaju pravoj r, tj. doka zimo da ne postoji ta cka A koja ne pripada pravoj r takva da je ugao P AQ prav (gde su P i Q podno zja normala iz ta cke A na pravama p i q ). Neka su ta cka A i prava q sa raznih strana prave p i neka su P i Q podno zja normala iz ta cke A na pravama p i q . Pretpostavimo da je ugao P AQ prav. Ta cke A i Q su sa raznih strana prave p, pa kako je AP p sledi da je ugao AP Q tup. Zbir uglova u trouglu P AQ je ve ci od zbira uglova P AQ i AP Q, pa je ve ci od zbira dva prava ugla, sto je kontradikcija.

nsk

96. Neka je r prava koja je paralelna pravama p i q , ali ne u istom smeru, tj. neka je r prava koja sa pravama p i q obrazuje asimptotski trougao sa sva tri temena nesvojstvena (takva prava je jedinstvena, jer postoji jedinstvena prava koja pripada dvama raznim paraboli ckim pramenovima pravih (T32.1)). Doka zimo da je tra zeni skup ta caka skup ta caka prave r.

o iz dan
p q s P Q A r r

OB i OC nisu kolinearne ta cke, sto je i trebalo dokazati.

Slika 96

je

Dakle, ne postoji ta cka A koja ne pripada pravoj r takva da je ugao P AQ prav (gde su P i Q podno zja normala iz ta cke A na pravama p i q ). 97. Na osnovu teoreme 33.5, bilo koja dva trougla kojima su sva tri temena nesvojstvena su podudarna, pa su polupre cnici upisanih krugova za sve trouglove kojima su sva tri temena nesvojstvena jednaki. Neka je ABC proizvoljni trougao sa sva tri temena nesvojstvena i neka su prave a, b i c ivice trougla koje odgovaraju temenima A, B i C redom. Neka je S sredi ste upisanog kruga k , neka su P , Q i R ta cke u kojima ovaj krug dodiruje ivice c, a i b trougla i neka su p, q i r poluprave sa temenom S koje su paralelne polupravama QC , RA i P B redom. Kako su paralelne poluprave p i QC i poluprave QC i RC , sledi da su paralelne i poluprave p i RC . Analogno va zi i da su paralelne poluprave q i P A i poluprave r i QB . Trouglovi AP S , SP B , BSQ, SQC , SCR, SRA su, dakle, trouglovi sa nesvojstvenim temenima A, B , B , C , C i A redom. Kako va zi AP S = SP B = BQS = zi SP , SQ i SR SQC = CRS = SRA = 2 i SP = SQ = SR = (du podudarne su polupre cniku kruga k ), na osnovu teoreme 33.2 o podudarnosti asimptotskih trouglova, sledi da su trouglovi AP S , SP B , BSQ, SQC , SCR, SRA podudarni, odakle sledi da su podudarni i uglovi ASP , P SB , BSQ, QSC , CSR, RSA. Ovi uglovi sa temenom S razla zu ravan na sest disjunktnih uglova, pa je njihov zbir jednak 2 . Kako su oni podudarni, svaki od njih, dakle, jednak je 3. 124

Ele ktro

nsk

Neka su ta cka A i prava q sa iste strane prave p, neka su ta cka A i prava p sa iste strane prave q (ta cka A i prava r su, dakle, sa iste strane prave p, odnosno prave q ). Neka su P i Q podno zja normala iz ta cke A na zimo da pravama p i q . Pretpostavimo da je ugao P AQ prav i doka ta cka A pripada pravoj r. Neka je s poluprava sa temenom A paralelna pravama p i q . Neka je r poluprava sa temenom A koja je paralelna pravoj p, a nije paralelna pravoj q i neka je r poluprava sa temenom A koja je paralelna pravoj q , a nije paralelna pravoj p. Uglovi koji zahvataju poluprave r i AP odnosno s i AP su me usobno jednaki, jer su jednaki uglu paralelnosti za du zinu AP . Uglovi koji zahvataju poluprave r i AQ odnosno s i AQ su me usobno jednaki, jer su jednaki uglu paralelnosti za du zinu AQ. Ugao koji zahvataju poluprave r i r je, dakle, jednak dvostrukom zbiru uglova koji zahvataju poluprave AP i s i poluprave s i AQ. Poluprava s pripada konveksnom uglu P AQ i ovaj ugao je na osnovu pretpostavke prav, pa sledi da je ugao koji zahvataju poluprave r i r opru zen, tj. poluprave r i r pripadaju istoj pravoj. Ta prava paralelna je pravama p i q , ali ne u istom smeru. Na osnovu teoreme 32.1, takva prava je jedinstvena, pa sledi da poluprave r i r pripadaju pravoj r i da ta cka A pripada pravoj r, sto je i trebalo dokazati.

o iz dan

Analogno se dokazuje da ni za jednu ta cku A takvu da su A i p sa raznih zja normala iz strana prave q ugao P AQ nije prav (gde su P i Q podno ta cke A na pravama p i q ).

je

p R q S r P A B Q

Slika 97

Ele ktro
125

98. Zbir uglova trouglova u hiperboli ckoj ravni manji je od zbira dva prava ugla, pa, kako je ugao BCA prav, sledi da su uglovi ABC i CAB o stri. Na osnovu teoreme 31.3, postoji poluprava p sa temenom B koje pripada polupravoj BA, takva da je ona normalna na polupravoj BA i paralelna polupravoj BC . Va zi b < c, pa je B (B, B , A). Poluprave p i BC su paralelne, a poluprave BB i p normalne, pa sledi ABC = (BB ). Kako je ABC = (b ), sledi (BB ) = (b ) i BB = b . Iz B (B, B , A), BB = b i BA = c sledi AB = c b . Neka je q poluprava sa temenom A paralelna polupravoj BC . Kako je AC BC i q BC , sledi da je ugao koji zahvataju poluprave q i AC jednak (AC ) = (b). Iz p BC i BC q sledi p q , pa, kako je p AB i p q , ugao koji zahvataju poluprave AB i q jednak je (AB ) = (c b ). Poluprava AC pripada konveksnom uglu koji zahvataju poluprave AB i q , pa je ugao koji zahvataju poluprave AB i q jednak zbiru ugla BAC i ugla koji zahvataju poluprave AC i q , tj. (c b ) = BAC + (b), tj. BAC = (c b ) (b), QED. 99. Na osnovu teoreme 31.3, postoji poluprava paralelna polupravoj AB i normalna na pravoj AC . Neka je to poluprava d i neka je D zajedni cka ta cka te poluprave i prave AC . Kako je poluprava CB normalna na pravoj AC i se ce polupravu AB , va zi raspored B (A, C, D). Analogno, neka je e poluprava paralelna polupravoj AB normalna na pravoj CB (u ta cki E , B (C, B, E ) ). Poluprave AB i d su paralelne, pa, kako je AD d, sledi da je ugao BAC ugao paralelnosti za du z AD, tj. BAD = (AD). Kako je, na osnovu uslova zadatka, BAC = (x), sledi AD = x. Poluprave AB i e su paralelne, pa, kako je BE e, sledi da je ugao koji zahvataju poluprave BE i AB ugao paralelnosti za du z BE . Ugao koji zahvataju poluprave BE i AB podudaran je uglu ABC (jer su to unakrsni uglovi), pa va zi ABC = (BE ). Kako je, na osnovu uslova zadatka, ABC = (y ), sledi

nsk

o iz dan
A B p q B C

Poluprave p i QC su paralelne i prava SQ je normalna na pravoj QC , pa z SQ, tj. za du zinu . Dakle, CSQ = je ugao CSQ ugao paralelnosti za du (SQ) = (). Kako je CSQ = , sledi = ( ), odnosno = 1 ( 3 3 3 ).

Slika 98

je

(x AC ) + (BC + y ) = (AD AC ) + (BC + BE ) = = (DC ) + (CE ) = DCP + P CE = DCB = sto je i trebalo dokazati. , 2

nsk
C D B

B P

Slika 99

Ele ktro
126

100. Neka je p poluprava sa temenom C paralelna polupravoj BA. Poluprava CA se ce polupravu AB , pa su poluprava p i ta cka B sa raznih strana prave CA. Neka je D ta cka takva da je B (C, A, D) i AD = a i neka je q poluprava normalna u ta cki D na pravoj AC i sa suprotne strane prave AC u odnosu na ta cku B . Ugao koji zahvataju poluprave BA i AD podudaran je, kao unakrsni ugao, uglu BAC . Dakle, poluprave BA i AD zahvataju ugao BAC = (a ) i pored toga je AD q i AD = a , pa, na osnovu denicije ugla paralelnosti, sledi da su poluprave BA i q paralelne. Iz paralelnosti polupravih BA i q i polupravih BA i p, na osnovu tranzitivnosti paralelnosti polupravih (T25.6), sledi da su poluprave p i q paralelne. Iz AC = b, AD = a i B (C, A, D) sledi da je CD = CA + AD = b + a . Iz CD q , CD = b + a i p q sledi da poluprave CD i p zahvataju ugao (b + a ). Neka je E ta cka takva da je B (B, C, E ) i BE = b i neka je r poluprava normalna u ta cki E na pravoj BC i sa iste strane prave BC kao i ta cka A. Iz BE = b , BE q i ABE = ABC = (b ) sledi da su poluprave BA i r

o iz dan
q D A p r C E

da je BE = y . Neka je CP poluprava paralelna polupravoj AB . Poluprava CB se ce polupravu AB , pa poluprava CP pripada konveksnom uglu koji zahvataju poluprave CE i CD. Kako su paralelne poluprave AB , d i e, paralelne su i poluprave CP , d i e (na osnovu tranzitivnosti paralelnosti polupravih, T25.6). Poluprave CP i d su paralelne i va zi CD d, pa sledi da je ugao DCP ugao paralelnosti za du z DC , tj. DCP = (DC ). Poluprave CP i e su paralelne i va zi CE e, pa sledi da je ugao P CE ugao paralelnosti za du z CE , tj. P CE = (CE ). Dakle, kako je B (A, C, D) i B (E, B, C ) i kako poluprava CP pripada konveksnom uglu koji zahvataju poluprave CE i CD, va zi:

Slika 100

je

101. Prave upravne na jednoj, a paralelne drugim dvema ivicama asimptotskog trougla kojem su sva tri temena nesvojstvena, seku se u ta cki koju zovemo sredi ste tog trougla. Neka je c zajedni cka ivica dva trougla i neka su a i b, odnosno a i b njihove preostale ivice. Neka je p prava normalna na pravoj c i paralelna drugim dvema ivicama a i b prvog trougla i neka je P prese cna ta cka pravih p i c. Neka je p prava normalna na pravoj c i paralelna drugim dvema ivicama a i b drugog trougla i neka je P prese cna ta cka pravih p i c. Neka je S sredi ste prvog, a S sredi ste drugog trougla. (1) Prepostavimo da su trouglovi sa iste strane prave c.

(a) Ako bi bilo P = P trouglovi bi imali sve tri ivice zajedni cke, sto je suprotno prepostavci. (b) Ako nije P = P , neka je I1 osna reeksija So (gde je o medijatrisa du zi P P ), a I2 translacija T . (Kako je o c, u osnoj reeksiji PP So prava c se preslikava na sebe, ali suprotno usmerenu. Poluprave P S i P S su normalne na pravoj c i o je medijatrisa du zi P P , pa se u osnoj reeksiji So poluprava P S preslikava na polupravu P S . Ivica a prvog trougla (razli cita od c) paralelna je polupravoj P S i pravoj c, pa se u osnoj reeksiji So preslikava na pravu koja je pravoj c paralelna u suprotnom smeru i koja je paralelna polupravoj P S , a to je upravo ivica a drugog trougla. Analogno se dokazuje da se i tre ca ivica (b) prvog trougla osnom reeksijom So preslikava na ivicu drugog trougla (b ), pa se osnom reeksijom So prvi trougao zaista preslikava na drugi. Sli cno se dokazuje da se prvi trougao preslikava na drugi i translacijom T .)
PP

Ele ktro
127

(2) Pretpostavimo da su trouglovi sa raznih strana prave c. (a) Ako je P = P , neka je I1 centralna simetrija SP , a I2 osna reeksija Sc .

(b) Ako nije P = P , neka je I1 klizaju ca reeksija Sc T = G , a PP PP I2 centralna simetrija SO (gde je O sredi ste du zi P P ).

Ako je R rotacija oko ta cke S za ugao 2/3, onda se drugi asimptotski trougao u rotacijama R i R2 preslikava na sebe, pa su tra zene izometrije: I1 ,

nsk

o iz dan

paralelne. Iz BA p i BA r sledi p r. Va zi BC = a, BE = b i B (B, C, E ), pa je CE = BE BC = b a. Iz CE = b a, CE q i p r sledi da poluprave CE i p zahvataju ugao (b a). Ugao BCA je prav, pa je prav i njemu naporedni ugao koji zahvataju poluprave CD i CE . Poluprava p pripada uglu koji zahvataju poluprave CD i CE i razla ze ga na uglove koje zahvata sa polupravama CD i CE . Ti uglovi jednaki su (b + a ) i (b a), pa sledi (b a) + (b + a ) = /2, sto je i trebalo dokazati.

je

a b S p S

b p a

o P

Slika 101

Ele ktro

102. I re senje: cka A pripada pravoj Neka je m medijatrisa du zi BD. Va zi AB = AD, pa ta m. U osnoj reeksiji Sm ta cke B i D se preslikavaju jednu u drugu, a ta cka A je invarijantna. Dakle, u osnoj reeksiji Sm poluprava AB preslikava se u polupravu AD (i obratno). Neka je d slika poluprave DC u osnoj reeksiji Sm . (teme poluprave d je ta cka B ). Poluprave AB i DC su paralelne, pa su paralelne i njihove slike u osnoj reeksiji Sm poluprave AD i d . Poluprave BC i d su poluprave sa temenom B paralelne polupravoj AD, pa, kako je takva poluprava jedinstvena (T25.2), sledi da su poluprave BC i d identi cne. Dakle, poluprava DC se u osnoj reeksiji Sm preslikava u polupravu BC (i obratno). Prese cna ta cka polupravih BC i DC (ta cka C ) se, dakle, u osnoj reeksiji S m preslikava u sebe, sto zna ci da ta cka C pripada pravoj m. Ta cka C , dakle, pripada medijatrisi du zi BD, pa va zi CB sto je i = CD, trebalo dokazati.

II re senje:10 Neka je M nesvojstveno teme trougla DAM odre eno paralelnim polupravama AB i DC . Neka je N nesvojstveno teme trougla ABN odre eno paralelnim polupravama AD i BC . Iz AB = AD i DAM = BAN , na osnovu teoreme T33.2(a ), sledi da su nesvojstveni trouglovi DAM i ABN podudarni, pa va zi CDA = ABC . Uglovi ABC i CBM su naporedni, pa je CBM = ABC . Analogno, va zi i CDN = CDA, pa sledi CBM = ABC = CDA = CDN . Pored toga, uglovi BCM i DCN su podudarni kao unakrsni. Iz CBM = CDN i BCM = DCN , na osnovu teoreme T33.2(b), sledi da su nesvojstveni trouglovi CBM i DCN podudarni i da su njihove odgovaraju ce

10 Tvr enje zadatka va zi i u apsolutnoj geometriji. Prvo re senje va zi i u apsolutnoj geometriji, ali drugo ne.

nsk
128

o iz dan
N d D m C M A B

I2 , R I1 , R I2 , R2 I1 i R2 I2 . Navedenim izometrijskim transformacijama, ivice prvog trougla preslikaju se u ivice drugog u svim permutacijama (ima ih 3! = 6), pa su to sva tra zena preslikavanja.

Slika 102

je

103. Neka je m medijatrisa du zi BD. Va zi AB cka A pripada = AD, pa ta pravoj m. U osnoj reeksiji Sm ta cke B i D se preslikavaju jednu u drugu, a ta cka A je invarijantna. Dakle, u osnoj reeksiji Sm poluprava AB preslikava se u polupravu AD (i obratno). Neka je d slika poluprave DC u osnoj reeksiji Sm (teme poluprave d je ta cka B ). Poluprave AB i DC su paralelne, pa su paralelne i njihove slike u osnoj reeksiji Sm poluprave AD i d . Poluprave BC i d su poluprave sa temenom B paralelne polupravoj AD, pa, kako je (T25.2) takva poluprava jedinstvena, sledi da su poluprave BC i d identi cne. Dakle, poluprava DC se u osnoj reeksiji Sm preslikava u polupravu BC (i obratno). Prese cna ta cka polupravih BC i DC (ta cka C ) se, dakle, u osnoj reeksiji Sm preslikava u sebe, sto zna ci da ta cka C pripada pravoj m. Dakle, i ta cka A i ta cka C pripadaju medijatrisi du zi BD, odakle sledi da je prava AC medijatrisa du zi BD i va zi AC BD, sto je i trebalo dokazati.
N n d m C A

nsk
M B B

Slika 103

Ele ktro

104. Lema: Ako su B i C podno zja normala iz ta caka B i C na pravoj odre enoj sredi stima P i Q ivica AB i AC trougla ABC , onda je cetvorougao BCC B Sakerijev. Dokaz leme: Videti dokaz leme u re senju 94. 2 Neka je m medijatrisa du zi BC i neka su B i C podno zja normala iz ta caka B i C na pravoj P Q. Na osnovu leme, cetvorougao BCC B je Sakerijev, pa je, na osnovu teoreme 11.18, medijatrisa m ivice BC istovremeno i medijatrisa ivice B C , odakle sledi da je prava m normalna na pravoj P Q. cka A pripada medijatrisi m ivice BC . Neka je n prava Va zi AB = AC , pa ta koja sadr zi ta cku A i normalna je na pravoj m. Tada va zi SA = Sm Sn . Prave n, P Q i BC su normalne na pravoj m, tj. pripadaju hiperboli ckom pramenu Xm cija je osnovica prava m. Dakle, SA SP Q SBC = Sm Sn SP Q SBC = Sm Sm , gde je m neka prava pramena Xm , tj. prava m je normalna na pravoj m, pa je kompozicija Sm Sm centralna simetrija. Kompozicija SA SP Q SBC je, 129

o iz dan
B P Q C m C

stranice CB i CD podudarne, sto je i trebalo dokazati.

Slika 104

je

105. Lema 1: Ako je u apsolutnoj ravni ta cka B sredi ste du zi AC , onda va zi T = SB SA .

AC

Dokaz leme 1: Videti dokaz leme 1 u re senju 26.

Lema 2: Ako su B i C podno zja normala iz ta caka na pravoj odre enoj sredi stima P i Q ivica AB i AC trougla ABC , onda je cetvorougao BCC B Sakerijev i zbir njegovih uglova na protivosnovici jednak je zbiru uglova trougla ABC .

Dokaz leme 2: Videti dokaz leme u re senju 94.

Ozna cimo sa A1 , B1 i C1 sredi sta ivica BC, CA i AB redom. Na osnovu leme 1 va zi

CA BC AB

I = T T T = SB1 SC SC SA1 SC1 SA = SB1 SA1 SC1 SA . Ozna cimo sa A i B podno zja normala iz ta caka A i B na pravoj B1 A1 , sa a i b prave koje sadr ze ta cke A1 i B1 redom i normalne su na pravoj B1 A1 , a sa c i d prave koja sadr ze ta cke C1 i A redom i normalne su na pravoj AB . Na osnovu leme 2, sledi da je cetvorougao ABB A Sakerijev, pa je, na osnovu teoreme 11.18, prava koja sadr zi sredi ste protivosnovice i normalna je na protivosnovici (prava c) istovremeno normalna i na osnovici (na pravoj A B ). Prave a, b i c pripadaju pramenu pravih normalnih na pravoj B1 A1 , pa je kompozicija Sb Sa Sc osna reeksija Sd , gde je d neka prava istog tog pramena. Stoga je: I = SB1 SA1 SC1 SA = Sb SA1 B1 SA1 B1 Sa Sc SAB SAB Sd = = Sb Sa Sc Sd = Sd Sd .

Ele ktro

Iz I (A) = SB1 SA1 SC1 SA (A) = SB1 SA1 SC1 (A) = SB1 SA1 (B ) = SB1 (C ) = A sledi da je u izometriji I = Sd Sd ta cka A invarijantna. Odatle, kako prava d sadr zi ta cku A, sledi da i prava d sadr zi ta cku A. Kako je normala iz ta cke A na pravoj B1 A1 jedinstvena (T12.1), sledi da su prave AA i d identi cne.

Na osnovu leme 2, zbir uglova na protivosnovici AB Sakerijevog cetvorougla ABB A jednak je zbiru uglova trougla ABC tj, jednak je . U Sakerijevom cetvorouglu uglovi na protivosnovici su podudarni (T11.17), pa je A AB = 2 = 2 /2. Ugao A AB je o star, pa poluprava AA pripada pravom uglu koji zahvata poluprava AB sa onom polupravom prave d koja je sa iste strane prave AB kao i ta cka C . Ugao izme u pravih d i AA je, dakle, jednak 2 A AB = S rotacija sa sredi stem A ( / 2) = / 2, pa je kompozicija I = S d AA 2 2 za ugao 2(/2) = , tj. I = RA, , sto je i trebalo dokazati. 130

nsk

o iz dan
2 2

dakle, centralna reeksija, i ona je, na osnovu teoreme 15.2, involucija, sto je i trebalo dokazati.

je

A d A

B1 b c

A1 a

C1

Slika 105

106. Data kompozicija I je direktna izometrijska kao kompozicija tri direktne izometrijske transformacije. Iz I (A) = SB1 SA1 SC1 (A) = SB1 SA1 (B ) = SB1 (C ) = A

Ele ktro
Na osnovu leme, va zi: T

sledi da izometrija T ima invarijantnu ta cku A, pa je ova izometrija rotacija sa sredi stem A ili koincidencija. Centralnom simetrijom SC1 poluprava AB preslikava se na polupravu BA. Centralnom simetrijom SA1 poluprava BA preslikava se na polupravu p sa temenom C , pri cemu su poluprave BA i p sa raznih strana prave BC i zahvataju sa njom podudarne uglove. Poluprava p, dakle, zahvata sa polupravom CB ugao ABC , a sa polupravom CA ugao ABC + BCA. Centralnom simetrijom SB1 poluprava p preslikava se na polupravu q sa temenom A, pri cemu su poluprave p i q sa raznih strana prave AC i zahvataju sa njom podudarne uglove. Poluprava q , dakle, zahvata sa polupravom AC ugao ABC + BCA, odakle sledi da poluprava q sa polupravom AB zahvata ugao BAC + ABC + BCA. Dakle, u kompoziciji I = SB1 SA1 SC1 poluprava AB preslikava se na polupravu q (sa temenom A) i sa njom zahvata ugao BAC + ABC + BCA, odakle sledi da izometrija I nije koincidencija, ve c rotacija sa sredi stem A i za ugao BAC + ABC + BCA. QED

107. Lema: U apsolutnom prostoru va zi T = SB SA (T je 2AB 2AB translacija prostora i SB i SA su centralne simetrije prostora). Dokaz leme: Videti dokaz leme 2 u re senju 84. 2

2DA

2CD

2BC

2AB

Data izometrija je koincidencija.

nsk
131

= SA SD SD SC SC SB SB SA = SA SA = .

o iz dan
q A C1 B1 B A1 C p

Slika 106

je

A C D

Slika 107

Ele ktro
132

(a) Pretpostavimo da prava n ne pripada pramenu X (a, b). Neka je C proizvoljna ta cka prave n. Na osnovu teoreme 16.9, postoji jedinstvena prava c koja sadr zi ta cku C i pripada pramenu X (a, b). Ako je prava c normalna na pravoj n, onda je c prava koja zadovoljava tra zena svojstva. Ako prava c nije normalna na pravoj n, onda, na osnovu teoreme 31.3, postoji prava c koja je normalna na pravoj n i paralelna pravoj c u istom smeru kao i prava a (prava c , dakle, normalna je na pravoj n i pripada pramenu X (a, b)).

(b) Pretpostavimo da prava n pripada pramenu X (a, b). Pretpostavimo da postoji prava c koja je normalna na pravoj n i pripada pramenu X (a, b). Ako je C prese cna ta cka pravih n i c, onda postoje dve razli cite prave (n i c) koje sadr ze ta cku C i pripadaju pramenu X (a, b), sto je u suprotnosti sa teoremom 16.9. Dakle, ako prava n pripada pramenu X (a, b), onda ne postoji prava koja pripada tom pramenu i normalna je na pravoj n.

3 Pretpostavimo da su prave a i b hiperparalelne, tj. da one odre uju hiperboli cki pramen. Neka je prava m osnovica tog hiperboli ckog pramena. Postoji prava koja pripada tom pramenu i normalna je na pravoj n, ako i samo ako postoji prava koja je normalna i na pravoj m i na pravoj n, tj. ako i samo ako prave m i n imaju zajedni cku normalu. Na osnovu teoreme 31.8, prave m i n imaju zajedni cku normalu ako i samo ako su hiperparalelne ili identi cne. Ako su prave m i n hiperparalelne, njihova zajedni cka normala p pripada pramenu X (a, b) i normalna je na pravoj n. Ako su prave m i n identi cne, svaka prava p normalna na pravoj n pripada pramenu X (a, b).

nsk

108. 1 Pretpostavimo da se prave a i b seku u nekoj ta cki, tj. da one odre uju elipti cki pramen. Na osnovu teoreme 12.1, postoji (jedinstvena) prava p koja sadr zi ta cku S i normalna je na pravoj n. Prava p pripada pramenu X (a, b) i normalna je na pravoj n. 2 Pretpostavimo da su prave a i b paralelne, tj. pretpostavimo da one cki pramen. odre uju paraboli

o iz dan
a b c n

Slika 108

je

109. Neka su X i X paraboli cki pramenovi pravih odre eni pravama AB i DC , odnosno BC i AD. Na osnovu teoreme 32.1, postoji jedinstvena prava (ozna cimo je sa n) koja pripada paraboli ckim pramenovima X i X . Neka je a prava koja sadr zi ta cku A i upravna je na pravoj n i neka je A prese cna ta cka pravih a i n. Prava AA je normalna na pravoj n, pa su, kao uglovi paralelnosti za du zinu AA , uglovi DAA i BAA podudarni. Odatle sledi da je prava a simetrala unutra snjeg ugla kod temena A cetvorougla ABCD. Dakle, simetrala unutra snjeg ugla kod temena A cetvorougla ABCD normalna je na pravoj n. Analogno se dokazuje da su na pravoj n normalne i simetrala unutra snjeg ugla kod temena C i simetrale spolja snjih uglova cetvorougla ABCD kod temena B i D, pa sve one, dakle, pripadaju istom hiperboli ckom pramenu pravih ( cija je osnovica prava n). QED

A d D C n

nsk
A o

B c A a b

Ele ktro

Slika 109

110. Neka je P pramen paralelnih pravih koji odre uje oricikl o i neka su a i b prave ovog pramena koje sadr ze redom ta cke A i B . Prave a i b su tangente oricikla o u ta ckama A i B , pa va zi a a i b b . Neka su N i N nesvojstvene ta cke odre ene parovima pravih a i b, odnosno a i b . Neka je S sredi ste du zi AB i neka je s prava koja sadr zi ta cku S i pripada paraboli ckom pramenu P (takva prava postoji i jedinstvena je na osnovu teoreme 16.9). Ta cke A i B pripadaju oriciklu o, pa je, na osnovu teoreme 17.1, prava AB se cica jednakih nagiba pravih a i b , tj. SAN = SBN . Iz SAN = SBN i AS = SB , na osnovu teoreme o podudarnosti asimptotskih trouglova (T33.2(a)) sledi da su asimptotski trouglovi AN S i SN B podudarni i, odatle, ASN = N SB . Uglovi ASN i N SB su podudarni i njihov zbir jednak je opru zenom uglu, pa su oni pravi, tj. AB s. Dakle, prava s je medijatrisa du zi AB , pa va zi Ss (A) = B . Prave a i s pripadaju pramenu P , pa se u osnoj reeksiji Ss prava a preslikava na pravu koja sadr zi ta cku 133

o iz dan
N a b S s b B a

Dakle, tra zena prava (prava koja pripada pramenu X (a, b) i normalna je na pravoj n) postoji uvek, osim ako su prave a i b paralelne i prava n pripada pramenu X (a, b) ili ako su prave a i b hiperparalelne i njihova zajedni cka normala m nije hiperparalelna niti identi cna sa pravom n.

Slika 110

je

Ele ktro
134

111. Neka je P pramen paralelnih pravih koji odre uje oricikl o i neka su a i b prave ovog pramena koje sadr ze redom ta cke A i B . Prave a i b su tangente oricikla o u ta ckama A i B , pa va zi a a i b b . Neka su N i N nesvojstvene ta cke odre ene parovima pravih a i b, odnosno a i b . Neka je S sredi ste du zi AB i neka je s prava koja sadr zi ta cku S i pripada paraboli ckom pramenu P (takva prava postoji i jedinstvena je na osnovu teoreme 16.9). Ta cke A i B pripadaju oriciklu o, pa je, na osnovu teoreme 17.1, prava AB se cica jednakih nagiba pravih a i b , tj. SAN = SBN . Iz SAN = SBN i AS = SB , na osnovu teoreme o podudarnosti asimptotskih trouglova (T33.2(a)) sledi da su asimptotski trouglovi AN S i SN B podudarni i, odatle, ASN = N SB . Uglovi ASN i N SB su podudarni i njihov zbir jednak je opru zenom uglu, pa su oni pravi, tj. AB s. Dakle, prava s je medijatrisa du zi AB , pa va zi Ss (A) = B . Prave a i s pripadaju pramenu P , pa se u osnoj reeksiji Ss prava a preslikava na pravu koja sadr zi ta cku Ss (A) = B i pripada pramenu P . Prava b sadr zi ta cku Ss (A) = B i pripada pramenu P , pa kako je takva prava jedinstvena (na osnovu teoreme 16.9) sledi Ss (a ) = b . Prava a sadr zi ta cku A i normalna je na pravoj a , pa se u osnoj reeksiji Ss prava a preslikava na pravu koja sadr zi ta cku Ss (A) = B i normalna je na pravoj Ss (a ) = b . Prava b sadr zi ta cku Ss (A) = B i normalna je na pravoj Ss (a ) = b , pa kako je takva prava jedinstvena (na osnovu teoreme 12.1) sledi Ss (a) = b. Na osnovu teoreme o transmutaciji, sledi Ss Sa Ss = Sb , pa je kompozicija Sb Ss Sa osna reeksija (osna reeksija Ss ). Odatle, na osnovu denicije pramena pravih, sledi da prave s, a i b pripadaju jednom pramenu pravih. Na osnovu teoreme 16.12 postoji jedinstven pramen pravih kojem pripadaju prave a i b, pa prava s pripada paraboli ckom pramenu odre enom pravama a i b, tj. prava s paralelna je pravama a i b. Kako je AS s, a s, a s, o stri uglovi koji zahvataju prave AS i a , odnosno prave AS i a jednaki su (AS ). Zbir o strih uglova koji zahvataju prave AS i a ,

nsk

o iz dan

Ss (A) = B i pripada pramenu P . Prava b sadr zi ta cku Ss (A) = B i pripada pramenu P , pa kako je takva prava jedinstvena (na osnovu teoreme 16.9) sledi Ss (a ) = b . Prava a sadr zi ta cku A i normalna je na pravoj a , pa se u osnoj reeksiji Ss prava a preslikava na pravu koja sadr zi ta cku Ss (A) = B i normalna je na pravoj Ss (a ) = b . Prava b sadr zi ta cku Ss (A) = B i normalna je na pravoj Ss (a ) = b , pa kako je takva prava jedinstvena (na osnovu teoreme 12.1) sledi Ss (a) = b. Na osnovu teoreme o transmutaciji, sledi Ss Sa Ss = Sb , pa je kompozicija Sb Ss Sa osna reeksija (osna reeksija Ss ). Odatle, na osnovu denicije pramena pravih, sledi da prave s, a i b pripadaju jednom pramenu pravih. Na osnovu teoreme 16.12 postoji jedinstven pramen pravih kojem pripadaju prave a i b, pa prava s pripada paraboli ckom pramenu odre enom pravama a i b, tj. prava s paralelna je pravama a i b. Kako je AS s, a s, a s, o stri uglovi koji zahvataju prave AS i a , odnosno prave AS i a jednaki su (AS ). Zbir o strih uglova koji zahvataju prave AS i a , odnosno prave AS i a jednak je pravom uglu (jer je a a ), pa je 2(AS ) = 2, ). Ta c ka S je sredi s te du z i AB , pa je AB = 2 AS = odakle sledi AS = 1 ( 4 21 ( ). 4

je

Ele ktro
135

odnosno prave AS i a jednak je pravom uglu (jer je a a ), pa je 2(AS ) = 2, ). Ta c ka S je sredi s te du z i AB , pa je AB = 2 AS = odakle sledi AS = 1 ( 4 21 ( ). 4 Neka su c i d prave pramena P koje sadr ze redom ta cke C i D. Prave c i d su tangente oricikla o u ta ckama C i D, pa va zi c c i d d . Neka je M sredi ste du zi CD i neka je m prava koja sadr zi ta cku M i pripada paraboli ckom pramenu P (takva prava postoji i jedinstvena je na osnovu teoreme 16.9). Ta cke C i D pripadaju oriciklu o, pa je, na osnovu teoreme 17.1, prava CD se cica jednakih nagiba pravih c i d , tj. M CN = M DN . Iz M CN = M DN i CM = M D, na osnovu teoreme o podudarnosti asimptotskih trouglova (T33.2(a)) sledi da su asimptotski trouglovi CM N i M N D podudarni i, odatle, CM N = N M D. Uglovi CM N i N M D su podudarni i njihov zbir je jednak opru zenom uglu, pa su oni pravi, tj. CD m. Dakle, prava m je medijatrisa du zi CD, pa va zi Sm (C ) = D. Prave c i m pripadaju pramenu P , pa se u osnoj reeksiji Sm prava c preslikava na pravu koja sadr zi ta cku Sm (C ) = D i pripada pramenu P . Prava d sadr zi ta cku Sm (C ) = D i pripada pramenu P , pa, kako je takva prava jedinstvena (na osnovu teoreme 16.9), sledi Sm (c ) = d . Prava c sadr zi ta cku C i normalna je na pravoj c , pa se u osnoj reeksiji Sm prava c preslikava na pravu koja sadr zi ta cku Sm (C ) = D i normalna je na pravoj Sm (c ) = d . Prava d sadr zi ta cku Sm (C ) = D i normalna je na pravoj Sm (c ) = d , pa kako je takva prava jedinstvena (na osnovu teoreme 12.1) sledi Sm (c) = d. Na osnovu teoreme o transmutaciji, sledi Sm Sc Sm = Sd , pa je kompozicija Sd Sm Sc osna reeksija (osna reeksija Sm ). Odatle, na osnovu denicije pramena pravih, sledi da prave m, c i d pripadaju jednom pramenu pravih. Na osnovu teoreme 16.12, postoji jedinstven pramen pravih kojem pripadaju prave c i d (pramen pravih koje sadr ze ta cku K ), pa i prava m pripada tom pramenu, tj. prava m sadr zi ta cku M . Prava m je medijatrisa du zi CD i ona sadr zi ta cku K , pa iz CM K = DM K , M K = M D, na osnovu teoreme o podudarnosti = M K , CM 2 = trouglova (T11.15(i)), sledi da su trouglovi CM K i KM D podudarni i da su podudarni uglovi CKM i M KD. Uglovi CKM i M KD su podudarni i njihov zbir jednak je pravom uglu (jer je c d), pa va zi CKM = M KD = 4. Prave c i m su paralelne i va zi KC c, pa je ugao CKM ugao paralelnosti za du zinu CK , tj. CKM = (CK ), odakle sledi CK = 1 ( CKM ) = 1 ( 4 ). 1 Iz AB = 21 ( ( 4 ), sledi AB = 2CK , sto je i trebalo 4 ) i CK = dokazati.

nsk

o iz dan

je

N b a S A o a s b c M m d B C

K D d

Slika 111

Ele ktro
136

112. Neka je E ekvidistanta cija je osnovica prava s i neka su P , Q i R proizvoljne razli cite ta cke koje joj pripadaju. Neka su P , Q i R podno zja normala iz ta caka P , Q i R na pravoj s. Pretpostavimo, ne naru savaju ci op stost razmatranja, da va zi B (P , Q , R ). Visina ekvidistante E je razli cita od nule, pa ta cke P i P nisu identi cne (razli cite su i ta cke Q i Q i ta cke R i R ). Va zi P P = QQ = RR . Prave P P i QQ normalne su na pravoj s, pa se ne seku. Analogno, ne seku se prave P P i RR i prave QQ i RR . Va zi P P Q = QQ P = QQ R = RR Q = i , pa su P P Q Q i QQ R R 2 2 Sakerijevi cetvorouglovi. Na osnovu teoreme 11.17, uglovi na protivosnovici zi P P Q = Q QP . Sakerijevog cetvorougla me usobno su podudarni, pa va Zbir uglova u cetvoruglu P P Q Q manji je od zbira cetiri prava ugla i jednak je P P Q + P Q Q + Q QP + QP P = 2 2 + 2 Q QP , odakle sledi da star. Analogno se dokazuje da je o star i ugao Q QR. Ugao je ugao Q QP o P QR jednak je zbiru uglova Q QP i Q QR, odakle sledi da je ugao P QR zenog, pa sledi da ta cke P , manji od opru zenog. Ugao P QR manji je od opru Q i R nisu kolinearne, tj. ekvidistanta E nije prava. QED 113. Neka je a prava koja sadr zi ta cku A i pripada pramenu pravih kojem pripadaju prave b, c i d. Prave AB i AC upravne su na pravama b i c u ta ckama B i C . Prave AB , a i AC pripadaju jednom pramenu pravih (pramenu konkurentnih pravih XA cije je sredi ste ta cka A), pa na osnovu teoreme o normalama (T16.7) sledi SAB Sa SAC = Sp ,

gde je p prava koja je normalna na pravoj BC i koja pripada pramenu kojem pripadaju i prave AB , a i AC , tj. pramenu XA . Kako je prava AD normalna na pravoj BC i kako sadr zi ta cku A (dakle, prava AD pripada pramenu XA ) i, kako je, na osnovu teoreme 12.1, takva prava jedinstvena, sledi da su prave p i AD identi cne. Dakle, va zi SAB Sa SAC = SAD ,

nsk

o iz dan
Q P R c E s P Q R

Slika 112

je

SAB Sa = SAD SAC . Analogno se dokazuje i

SAB Sa SAD = SAC , odnosno

SAB Sa = SAC SAD . Iz relacija (1) i (2) sledi

SAD SAC = SAC SAD .

Prave AD , AC i AB pripadaju jednom pramenu pravih (pramenu XA ) i prave BC i CD normalne su na na pravama AD i AB u ta ckama D i B . Prave BC , AC i CD pripadaju jednom pramenu pravih (pramenu konkurentnih pravih XC cije je sredi ste C ), pa je, na osnovu teoreme o normalama (T16.7)

gde je x prava normalna na pravoj B D . Pored toga, prave AD , AC i AB pripadaju pramenu XA , pa tom pramenu pripada i prava x. Dakle, prava x sadr zi ta cku A i normalna je na pravoj B D . Na osnovu relacija (3) i (4) sledi SAC SAD SAB = Sx . (5)

Ele ktro
Sx = S y , 137

Prave AC , AD i AB pripadaju jednom pramenu (pramenu XA ), a prave BD i CD su normalne na pravama AC i AB redom u ta ckama C i B . Prave BD, AD i CD pripadaju jednom pramenu (pramenu konkurentnih pravih XD sa sredi stem D), pa, na osnovu teoreme o normalama (T16.7) va zi SAC SAD SAB = Sy , (6)

gde je y prava koja je normalna na pravoj C B . Prave AC , AD i AB pripadaju pramenu XA , pa tom pramenu pripada i prava y . Prava y , dakle, sadr zi ta cku A i normalna je na pravoj C B . Iz relacija (5) i (6) sledi

odakle sledi da su prave x i y identi cne. Dakle, prava x sadr zi ta cku A i normalna je i na pravoj B D i na pravoj C B . Na osnovu teoreme 12.1, postoji jedinstvena prava koja sadr zi ta cku B i normalna je na pravoj y , odakle sledi da su prave B D i C B identi cne, tj. ta cke B , C i D su kolinearne. QED.

nsk

SAD SAC SAB = Sx ,

o iz dan
(1) (2) (3) (4)

odnosno

je

A x

D C

a b c d D

Slika 113

Ele ktro
138

114. Neka je X jedna od prese cnih ta caka sfere i episfere F . Neka je sfera ckim snopom pravih U1 (koje sadr ze ta cku S ). Sfera je skup odre ena elipti svih ta caka prostora osnosimetri cnih ta cki X u odnosu na prave snopa U 1 . Ako je V1 elipti cki snop ravni koje sadr ze ta cku S (tj. snop ravni generisan snopom pravih U1 ), onda je sfera istovetna sa skupom svih slika ta cke X u ravanskim reeksijama u odnosu na ravni snopa V1 . Ta cka X razli cita od ta cke X , dakle, pripada sferi ako i samo medijalna ravan du zi XX pripada snopu V1 . caka Ako je episfera F odre ena snopom pravih U2 , onda je ona skup svih ta prostora osnosimetri cnih ta cki X u odnosu na prave snopa U2 . Ako je V2 snop ravni generisan snopom pravih U2 , onda je episfera F istovetna sa skupom svih slika ta cke X u ravanskim reeksijama u odnosu na ravni snopa V2 . Ta cka X razli cita od ta cke X pripada episferi F ako i samo medijalna ravan du zi XX pripada snopu V2 . Dakle, skup prese cnih ta caka sfere i episfere F je skup ta caka X takvih da medijalna ravan du zi XX pripada i snopu V1 i snopu V2 . Na osnovu teoreme 18.13, presek dva snopa ravni V1 i V2 je pramen ravni Y . Sve ravni pramena Y pripadaju snopu V1 , pa sve one sadr ze ta cku S . Odatle sledi da je Y koaksijalni pramen ravni (koje sadr ze neku pravu s kojoj pripada ta cka S ). Presek sfere i episfere F je skup slika ta cke X u odnosu na ravni pramena Y . Za svaku ta cku X koja pripada tom preseku va zi XX s (jer postoji ravan koja sadr zi pravu s i normalna je na pravoj XX ). Na osnovu teoreme 12.5, sve takve prave XX pripadaju jednoj ravni koja je tako e upravna na pravoj s. Dakle, presek sfere i episfere F pripada ravni koja sadr zi ta cku X i normalna je na pravoj s. Ako je O prese cna ta cka prave s i ravni , onda sve ravni pramena Y sadr ze tu ta cku, pa se ona u odnosu na ravni tog pramena preslikava u sebe. Dakle, du z OX se u odnosu na ravni pramena Y preslikava u podudarne du zi OX . Va zi i obratno: ako za ta cku X ravni va zi OX zi = OX , onda medijalna ravan du XX sadr zi ta cku O i normalna je na ravni , pa pripada pramenu Y . Dakle, presek sfere i episfere F je skup ta caka X ravni za koje va zi OX = OX tj. krug sa sredi stem O koji sadr zi ta cku X i pripada ravni .

nsk

o iz dan
s O S F

Slika 114

je

Ele ktro

I re senje: (1) Pretpostavimo da je A sredi ste apsolute. Ako je hprava a u euklidskom smislu du z koja pripada pravoj pa , onda je tra zena hprava n odre ena pravom koja sadr zi ta cku A i normalna je na pravoj pa . Ako je hprava a u euklidskom smislu l uk kruga ka , onda je tra zena hprava n odre ena pravom koja sadr zi ta cku A i sredi ste kruga ka . (2) Pretpostavimo da ta cka A nije sredi ste apsolute. Ako je hprava a u euklidskom smislu segment nekog kruga ka , potrebno je odrediti krug (ili pravu) koji je normalan na ka i apsoluti i pri tom sadr zi ta cku A. Neka je r radikalna osa apsolute i kruga ka (kako se oni seku, radikalna osa je odre ena upravo njihovim prese cnim ta ckama). Neka je A slika ta cke A u zi AA . Ako se prave inverziji u odnosu na apsolutu i neka je sAA medijatrisa du cki On , onda je tra zena hprava n segment euklidskog kruga r i sAA seku u ta kn sa sredi stem On i polupre cnikom On A (taj krug je normalan na apsoluti jer sadr zi ta cku A i njenu sliku A u inverziji u odnosu na apsolutu). hprava n zadovoljava uslove zadatka jer sadr zi hta cku A i normalna je na hpravu a (jer ta cka On pripada pravoj r, pa kako je kn normalan na apsoluti, normalan cke A i A pripadaju pravoj je i na ka ). Ako se prave r i sAA ne seku, tada ta odre enoj sredi stima apsolute i kruga ka , pa je i tra zena hprava n odre ena tom istom pravom. Ako je hprava a u euklidskom smislu du z koja pripada pravoj pa , potrebno je odrediti krug (ili pravu) normalan na pa i apsoluti i pri tom sadr zi ta cku A. Neka je A slika ta cke A u inverziji u odnosu na apsolutu i neka je sAA cki On , onda je tra zena medijatrisa du zi AA . Ako se prave pa i sAA seku u ta hprava n segment euklidskog kruga kn sa sredi stem On i polupre cnikom On A (taj krug je normalan na apsoluti, jer sadr zi ta cku A i njenu sliku A u inverziji u odnosu na apsolutu). hprava n zadovoljava uslove zadatka jer sadr zi hta cku A i normalna je na hpravu a (jer ta cka On pripada pravoj pa , pa je kn normalan cke A i A pripadaju pravoj na pa ). Ako se prave pa i sAA ne seku, tada ta normalnoj na krug ka pa je tra zena hprava n odre ena pravom AA .

nsk

II re senje: Lema 1: Ako se u inverziji u odnosu na krug k ta cka X koja ne pripada krugu k preslikava u ta cku X , onda je svaki krug l koji sadr zi ta cke X i X 139

o iz dan

115. Neka su p i q prave koje sadr ze sredi ste apsolute Poenkareovog disk modela hiperboli cke ravni i me usobno su normalne u euklidskom smislu. Osna reeksija Sp u smislu modela je upravo euklidska osna reeksija Sp i u njoj se hprava q preslikava na sebe samu. Dakle, prave p i q su me usobno normalne i u smislu modela. Pored toga, inverzija i osna reeksija (u euklidskom smislu) koje odgovaraju izometrijskim transformacijama u Poenkareovom modelu su konformna preslikavanja ( cuvaju uglove), pa sledi da je svaki prav hugao u smislu modela, prav i u euklidskom smislu i obratno (odatle sledi da mera hugla u modelu odgovara njegovoj euklidskoj meri i da je Poenkareov model konfomni model hiperboli cke ravni). Dakle, potrebno je odrediti hpravu n koja sadr zi hta cku A i normalna je na hpravoj a u euklidskom smislu.

je

Lema 2: Ako se u osnoj reeksiji u odnosu na pravu p ta cka X koja ne pripada pravoj p preslikava u ta cku X , onda je svaki krug l koji sadr zi ta cke X i X normalan na pravoj p. Dokaz leme 2: Ako krug l sadr zi ta cke X i X , onda njegovo sredi ste pripada medijatrisi du zi XX , a to je upravo prava p. Svaki krug cije sredi ste pripada pravoj p normalan je na pravoj p, pa je, dakle, svaki krug l koji sadr zi ta cke X i X normalan na pravoj p. 2

Ele ktro

(1) Pretpostavimo da je A sredi ste apsolute. Ako je hprava a u euklidskom smislu du z koja pripada pravoj pa , onda zi ta cku A i normalna je na je tra zena hprava n odre ena pravom koja sadr pravoj pa . Ako je hprava a u euklidskom smislu l uk kruga ka , onda je tra zena zi ta cku A i sredi ste kruga ka . hprava n odre ena pravom koja sadr (2) Pretpostavimo da ta cka A nije sredi ste apsolute i da ne pripada hpravoj a. Ako je hprava a u euklidskom smislu segment nekog kruga ka , potrebno je odrediti krug (ili pravu) normalan na ka i apsoluti i pri tom sadr zi ta cku A. Neka je A slika ta cke A u inverziji u odnosu na apsolutu i neka je A slika ta cke A u inverziji u odnosu na krug ka . Ako su ta cke A, A i A kolinearne, onda je tra zena hprava n odre ena pravom koja sadr zi ta cke A, A i A . Ako ta cke A, A i A nisu kolinearne, onda je tra zena hprava n segment euklidskog kruga kn opisanog oko trougla AA A . Ako je hprava a u euklidskom smislu du z koja pripada pravoj pa , potrebno je odrediti krug (ili pravu) normalan na pa i apsoluti i pri tom sadr zi ta cku A. Neka je A slika ta cke A u inverziji u odnosu na apsolutu i neka je A slika ta cke A u osnoj reeksiji u odnosu na pravu pa . Ako su ta cke A, A i A kolinearne, onda je tra zena hprava n odre ena tom pravom koja sadr zi ta cke A, A i A . Ako ta cke A, A i A nisu kolinearne, onda je tra zena hprava n segment euklidskog kruga kn opisanog oko trougla AA A . (3) Pretpostavimo da ta cka A nije sredi ste apsolute i da pripada hpravoj a. Pretpostavimo da je hprava a u euklidskom smislu segment nekog kruga ka . Neka je A slika ta cke A u inverziji u odnosu na apsolutu, neka je sAA medijatrisa du zi AA i neka je t tangenta u ta cki A na krug ka . Ako se prave cki Oa , onda je tra zena hprava odre ena krugom sAA i t seku u nekoj ta cije je sredi ste ta cka Oa i koji sadr zi ta cku A. Ako se prave sAA i t ne seku, onda je tra zena hprava odre ena pravom koja sadr zi ta cku A i sredi ste kruga k a .

nsk

o iz dan

normalan na krug k . Dokaz leme 1: Neka su ta cke O i O sredi sta krugova k i l, neka su r i r polupre cnici krugova k i l i neka je T ta cka dodira kruga l i tangente iz ta cke O na krug l. Ta cka X se u inverziji u odnosu na krug k preslikava u ta cku X , pa va zi OX OX = r2 . Na osnovu teoreme 28.3 (teorema o potenciji ta cke u odnosu na krug), va zi OX OX = OT 2 , pa sledi OT = r. Dakle, ta cka T pripada krugu k , a kako, pored toga, ona pripada i krugu l i va zi OT O = 2 (jer je prava OT tangenta iz ta cke O na krug l), sledi da su krugovi k i l me usobno normalni. 2

140

je

A A n

kn On

Oa a

Slika 115

Ele ktro
141

Dokaz pomo cne konstrukcije 1: Neka je (euklidska) inverzija u odnosu na krug sa sredi stem Ox koji sadr zi ta cku X i neka je r njegov polupre cnik. Va zi B (Ox , X, O), pa su uglovi X Ox X i X Ox O podudarni. Pored toga, uglovi Ox X O i Ox XX su pravi, pa su trouglovi Ox XX i Ox OX sli cni odakle sledi Ox O : Ox X = Ox X : Ox X i Ox O Ox X = OX 2 = r2 . Iz B (Ox , X, O) i Ox O Ox X = r2 , na osnovu denicije inverzije, sledi X = (O) i O = (X ). U Poenkareovom disk modelu, osnoj reeksiji u odnosu na hpravu koja je u euklidskom smislu l uk, odgovara euklidska inverzija u odnosu na krug koji sadr zi taj l uk. Dakle, euklidska inverzija odgovara osnoj reeksiji modela koja preslikava ta cku O u ta cku X i obratno, pa krug sa sredi stem Ox koji sadr zi ta cku X zaista sadr zi tra zenu hmedijatrisu, sto je i trebalo dokazati. 2 Pomo cna konstrukcija 2 konstrukcija slike ta cke P u inverziji k : Videti opis pomo cne konstrukcije 4 u re senju 52. Pomo cna konstrukcija 3 konstrukcija slike kruga l u inverziji k : Videti opis pomo cne konstrukcije 3 u re senju 52. 2 2

Pomo cna konstrukcija 4 konstrukcija u Poenkareovom disk modelu hiperboli cke ravni hkruga l sa sredi stem X koji sadr zi ta cku Y : Neka je ta cka O sredi ste apsolute. Ako su ta cke X i O identi cne, onda je tra zeni hkrug l euklidski krug sa

nsk

116. Pomo cna konstrukcija 1 konstrukcija u Poenkareovom disk modelu hiperboli cke ravni hmedijatrise hdu zi XO gde je O sredi ste apsolute: Konstrui simo (euklidsku) pravu koja sadr zi ta cku X i normalna je na pravoj OX . Prese cnu ta cku te prave i apsolute ozna cimo sa X . Konstrui simo tangentu t na apsolutu u ta cki X . Jednu prese cnu ta cku prave t i prave OX ozna cimo sa Ox . Tra zena hmedijatrisa je presek unutra snjosti apsolute i (euklidskog) kruga sa sredi stem Ox koji sadr zi ta cku X (taj krug je normalan na apsoluti).

o iz dan
ka O A C1 B C2 B Oa

Pretpostavimo da je hprava a u euklidskom smislu du z koja pripada nekoj pravoj pa . Neka je A slika ta cke A u inverziji u odnosu na apsolutu. Tra zena hprava n je l uk kruga cije je sredi ste sredi ste du zi AA i koji sadr zi ta cku A.

Slika 116

je

Ele ktro
142

nsk

sredi stem X koji sadr zi ta cku Y . Ako ta cke X i O nisu identi cne, onda na osnovu pomo cne konstrukcije 1, konstrui simo hmedijatrisu m hdu zi XO. hpravoj m odgovara euklidski krug km . Na osnovu pomo cne konstrukcije 2, konstrui simo sliku Y ta cke Y u euklidskoj inverziji u odnosu na krug km . U toj inverziji, ta cka X preslikava se u ta cku O, pa je slika tra zenog kruga l (euklidski) krug l sa sredi stem O koji sadr zi ta cku Y . Va zi i obratno, pa tra zeni krug l konstrui semo, na osnovu pomo cne konstrukcije 3, kao sliku kruga l u (euklidskoj) inverziji u odnosu na krug km . Dokaz pomo cne konstrukcije 4: hkrug je i u euklidskom smislu krug. Ako je sredi ste u smislu modela hkruga ta cka O , onda je njegovo sredi ste u euklidskom smislu ista ta ta cka ako i samo ako je ona sredi ste apsolute. Dakle, ako su ta cke X i O identi cne, onda je tra zeni hkrug l zaista euklidski krug sa sredi stem X koji sadr zi ta cku Y. Ako ta cke X i O nisu identi cne, ta cka Y je slika ta cke Y u inverziji u odnosu na krug km (jer je Y slika ta cke Y u toj inverziji). Ta cka Y pripada krugu l , pa kako je l slika kruga l u inverziji , sledi da ta cka Y pripada krugu l. Sredi ste h kruga l je ta cka O i va zi (O) = X , (l ) = l, pa je ta cka X zaista sredi ste kruga l u smislu modela. Dakle, sredi ste hkruga l je ta cka X i on sadr zi ta cku Y , sto je i trebalo dokazati. 2 Tra zena h ta cka C je prese cna ta cka hkruga sa sredi stem A koji sadr zi ta cku B i hkruga sa sredi stem B koji sadr zi ta cku A. Na osnovu pomo cne konstrukcije 4, konstrui simo ove krugove. Njihove prese cne ta cke zadovoljavaju uslove zadatka.

o iz dan

je

Ispitni rokovi
Jun 1994.

Septembar 1994.

Ele ktro
RC,
C CB

1. (28) U eukldiskoj ravni dat je trougao ABC . Neka su B i C ta cke pravih AB i AC takve da je B (A, B, B ) i B (A, C, C ). Ako je Pa ta cka u kojoj spolja upisani krug koji odgovara temenu A dodiruje ivicu BC tog trougla, dokazati da va zi RA,
BAC

2. (49) Konstruisati trougao ABC takav da je datoj du zi la podudarna du z AE , gde je E prese cna ta cka ivice BC i bisektrise unutra snjeg ugla trougla kod temena A i da su rastojanja temena B i C od te bisektrise jednaka redom merama datih du zi m i n. 3. (71) Ako ravan se ce tetraedrsku povr s ABCD, onda je taj presek paralelogram ako i samo ako je ravan paralelna sa dvema naspramnim ivicama tetraedra. Dokazati. 4. (94) Dokazati da u hiperboli ckoj ravni za tri nekolinearne ta cke A, B i C va zi BC 1 < ( ABC + BCA + CAB ) . 2 2 143

nsk
RB,
CBB

1. (3) Neka je K sredi ste te zi sne du zi CC1 trougla ABC i neka je M prese cna ta cka pravih AK i BC . Dokazati da va zi CM : M B = 1 : 2. 2. (35) Dat je pravilan trougao ABC . Neka je ta cka O sredi ste opisanog kruga trougla ABC i neka je P ta cka du zi OC . Konstruisati pravilan trougao XY Z upisan u trougao ABC takav da ta cke X , Y i Z pripadaju redom ivicama BC , CA i AB i da ivica XY sadr zi ta cku P . 3. (77) Dokazati da je kompozicija sastavljena od cetiri ravanske reeksije cnim pljosnima cetvorostrane euklidskog prostora kojima su osnove odre ene bo piramide osna rotacija tog prostora i odrediti osu te osne rotacije. 4. (108) Neka su u hiperboli ckoj ravni date prave a, b i n. Da li postoji prava koja pripada pramenu X (a, b) i normalna je na pravoj n ?

o iz dan
= S Pa .

je

1. (7) U euklidskoj ravni dat je pravougaonik ABCD takav da je AB = 3BC . zi Ako su E i F ta cke ivice AB takve da je AE = F B dokazati da va = EF AED + AF D + ABD = 2 . 2. (33) Konstruisati trougao ABC takav da su mu tri date nekolinearne ta cke Sa , Sb i Sc sredi sta spolja upisanih krugova. 3. (60) Dokazati da je u svakoj poliedarskoj povr si broj pljosni sa neparnim brojem ivica paran. 4. (95) Ako su u hiperboli ckoj ravni ta cke A, B i C tri razne neke prave l i O ta cka izvan te prave, dokazati da sredi sta du zi OA, OB i OC ne pripadaju jednoj pravoj. Novembar 1994. (apsolventski rok)

gde su SAB , SBC , SCD , SDA osne reeksije prostora E 3 ? 4. (90) U hiperboli ckoj ravni dat je pravougli trougao ABC (AB BC ). Ako su C1 i B1 sredi sta ivica AB i AC , dokazati da prava B1 C1 nije upravna na pravoj AB . Januar 1995.

Ele ktro
April 1995. (apsolventski rok) 144

1. (18) Dokazati da se u jednoj ta cki seku prave od kojih svaka sadr zi po jedno teme trougla i razla ze obim tog trougla na dva jednaka dela. 2. (55) U ravni je dato pet ta caka P1 , P2 , P3 , P4 i P5 . Konstruisati u toj ravni petougao A1 A2 A3 A4 A5 takav da su ta cke P1 , P2 , P3 , P4 , P5 sredi sta ivica A1 A2 , A2 A3 , A3 A4 , A4 A5 , A5 A1 respektivno. 3. (65) Tri sfere imaju zajedni cku ta cku P , pri cemu nijedna prava koja sadr zi ta cku P nije zajedni cka tangenta za sve tri sfere. Dokazati da te sfere imaju bar jo s jednu zajedni cku ta cku. 4. (115) U Poenkareovom disk modelu hiperboli cke ravni date su hprava a i hta cka A. Odrediti hpravu n koja je u smislu modela normalna na hpravoj a.

1. (17) Neka je u trouglu ABC ta cka A1 sredi ste ivice BC , a ta cka E presek bisektrise unutra snjeg ugla BAC i prave BC . Opisani krug k trougla

nsk
I = SDA SCD SBC SAB ,

1. (8) Ako je visina jednakokrakog trapeza jednaka h, a povr sina h2 , dokazati da su njegove dijagonale me usobno normalne. 2. (54) U ravni su dati prava s i dva kruga k1 i k2 . Konstruisati kvadrat ABCD takav da mu temena A i C pripadaju pravoj s, a temena B i D krugovima k1 i k2 . 3. (79) U euklidskom prostoru E 3 dat je paralelogram ABCD. Odrediti tip izometrijske transformacije

o iz dan

Oktobar 1994.

je

(x AC ) + (BC + y ) = Jun 1995.

Septembar 1995.

Ele ktro

1. (20) Dokazati da je prava odre ena visinom AD trougla ABC radikalna osa krugova ciji su pre cnici te zi sne du zi BB1 i CC1 tog trougla. 2. (36) Konstruisati trougao ABC takav da su mu ivica BC , polupre cnik upisanog kruga i polupre cnik opisanog kruga podudarni redom datim du zima a, i r. 3. (83) Ako su S , S ravanske reeksije i SC centralna reeksija prostora, dokazati da kompozicija S SC S predstavlja neku centralnu reeksiju SD ako i samo ako su ravni i me u sobom paralelne. 4. (92) Dokazati da su dva Sakerijeva cetvorougla hiperboli cke ravni ABCD i A B C D sa osnovicama AB i A B me usobno podudarni likovi ako je CD = C D i BCD = BCD. Oktobar 1995.

1. (5) Neka je ta cka E izme u temena A i B kvadrata ABCD. Simetrala ugla CDE se ce ivicu BC u ta cki K . Dokazati jednakost AE + KC = DE .

nsk

1. (2) U trouglu ABC sa pravim uglom kod temena A, ta cka D je podno zje visine iz temena A, ta cka E je sredi ste du zi DC , a ta cka F je sredi ste du zi AD. Dokazati da va zi BF AE . 2. (44) Konstruisati trougao ABC takav da su mu te zi sne du zi BB 1 i CC1 podudarne redom datim du zima tb i tc , a ugao BAC podudaran datom uglu . 3. (76) Dokazati da je u prostoru E 3 kompozicija sastavljena od tri ravanske reeksije kojima su osnove , , odre ene pljosnima triedra Oabc osnorotaciona reeksija. Odrediti osnovu i osu te osnorotacione reeksije. 4. (107) U hiperboli ckom prostoru date su cetiri nekoplanarne ta cke A, B , C i D. Odrediti tip izometrije T
2DA

2CD

o iz dan
. 2 T
2BC

AEA1 se ce ivice AB i AC u ta ckama F i G. Dokazati da va zi BF = CG. 2. (56) Neka su M i N dve razli cite ta cke koje pripadaju o strom uglu pOq . Konstruisati na polupravoj p ta cku X takvu da va zi XY = XZ , gde su Y i Z prese cne ta cke prave q sa pravama XM i XN redom. 3. (80) Neka je ABCD tetraedar u euklidskom prostoru i neka su ta cke P , Q, R, S sredi sta njegovih ivica AB , AC , DB , DC . Odrediti tip izometrije I = SRS SBC SP Q (SRS , SBC i SP Q su osne reeksije prostora). 4. (99) Neka je ABC trougao hiperboli cke ravni kome je ugao BCA prav. Ako je BAC = (x) i ABC = (y ), dokazati da va zi

2AB

145

je

CA

BC

AB

Novembar 1995. (apsolventski rok)

1. (26) Dokazati da je skup koji se sastoji iz koincidencije I , svih translacija T euklidske ravni i svih centralnih simetrija S te iste ravni, nekomutativna grupa u odnosu na operaciju proizvoda izometrija. 2. (57) Dati su u ravni krug k (O, r), dve ta cke P i Q i ugao w. Konstruisati ta cke X i Y takve da pripadaju krugu k i da va zi P X QY i XOY = w. 3. (82) U euklidskom prostoru odrediti dve mimoilazne prave x i y takve da prave Sx (y ) i Sy (x) budu koplanarne. 4. (97) Odrediti polupre cnik kruga upisanog u asimptotski trougao hiperboli cke ravni kojem su sva tri temena nesvojstvena. Januar 1996.

Ele ktro
Februar 1996.

1. (10) Neka je ABCD konveksan tetivni cetvorougao cije su dijagonale me usobno upravne (i seku se u ta cki E ). Dokazati da prava koja sadr zi ta cku E i upravna je na pravoj CD sadr zi sredi ste ivice AB . 2. (37) Date su tri nekolinearne ta cke A1 , S i E . Konstruisati trougao ABC takav da je ta cka A1 sredi ste ivice BC , ta cka S sredi ste upisanog kruga, a E ta cka u kojoj bisektrisa unutra snjeg ugla BAC se ce ivicu BC . 3. (75) Dokazati da je kompozicija tri ravanske reeksije kojima su osnove odre ene bo cnim pljosnima trostrane prizme ABCA B C zadate u euklidskom prostoru klizaju ca reeksija tog prostora. 4. (109) Neka je ABCD cetvorougao hiperboli cke ravni takav da je (AB ) (DC ) i (BC ) (AD). Dokazati da su simetrale unutra snjih uglova kod temena A i C i spolja snjih uglova kod temena B i D prave istog pramena.

1. (15) Neka je ABC trougao takav da je AB > AC , neka je A1 sredi ste ivice BC i neka su ta cke P i Q ta cke pravih odre enih ivicama AB i AC takve da va zi B (A, P, B ), B (C, A, Q) i AP = AQ. Ako se prave AA1 i P Q seku u ta cki R, dokazati da va zi RP AC = . RQ AB

2. (34) Konstruisati kvadrat ABCD takav da date ta cke P , Q, R, S budu izme u njegovih temena A i B , B i C , C i D, D i A, respektivno. 146

nsk

o iz dan

2. (52) U euklidskoj ravni data je ta cka A i razli citi krugovi k1 i k2 koji je ne sadr ze. Konstruisati krug k koji sadr zi ta cku A i dodiruje krugove k1 i k2 . 3. (74) U euklidskom prostoru data je kocka ABCDA1 B1 C1 D1 (paralelne su ivice AA1 , BB1 , CC1 i DD1 ). Na pljosnima BCC1 B1 i ADD1 A1 odrediti redom ta cke E i F takve da zbir AE + EF + F C1 bude najmanji mogu ci. 4. (105) Ako je ABC trougao hiperboli cke ravni, dokazati da je kompozicija T T T rotacija RA, , gde je defekt tog trougla.

je

April 1996. (apsolventski rok)

Jun 1996.

Ele ktro

1. (21) Neka je ta cka E takva da je prava AE paralelna dijagonali BD paralelograma ABCD. Dokazati da su prave AB, AD, AC i AE harmonijski spregnute. 2. (38) Date su tri nekolinearne ta cke A1 , Sa i E . Konstruisati trougao ABC takav da je ta cka A1 sredi ste ivice BC , ta cka Sa sredi ste spolja upisanog kruga koji dodiruje ivicu BC i E ta cka u kojoj simetrala unutra snjeg ugla kod temena A se ce ivicu BC . 3. (86) Date su u euklidskom prostoru dve podudarne sfere 1 i 2 i dve ta cke P1 i P2 . Konstruisati dve me usobno paralelne ravni 1 i 2 od kojih prva sadr zi ta cku P1 i dodiruje sferu 1 , a druga sadr zi ta cku P2 i dodiruje sferu 2 . 4. (106) U hiperboli ckoj ravni dat je trougao ABC i ta cke A1 , B1 i C1 koje su sredi sta ivica BC , AC i BA. Dokazati da je kompozicija SB1 S A 1 S C 1 ABC .

rotacija oko ta cke A za ugao koji je jednak zbiru uglova trougla 147

nsk
a . < 2 2

1. (6) Bisektrisa unutra snjeg ugla kod temena B trougla ABC se ce prave B1 C1 i B1 A1 (ta cke A1 , B1 i C1 su sredi sta ivica BC , AC i AB ) u ta ckama A2 i C2 . Dokazati da su prave AA2 i CC2 upravne na bisektrisi unutra snjeg ugla kod temena B i da va zi B1 A2 = B 1 C2 . 2. (45) Data su u ravni dva kruga k1 i k2 , koji se seku u dvema ta ckama P i Q i du zi m i n. Konstruisati pravu s koja sadr zi ta cku P i se ce krugove k 1 i k2 u ta ckama X i Y takvim da je P X : P Y = m : n. 3. (81) Dokazati da je kompozicija parnog broja osnih reeksija euklidskog prostora kojima su ose upravne na nekoj ravni translacija ili koincidencija. 4. (94) Ako je a proizvoljna ivica nekog trougla hiperboli cke ravni i zbir njegovih unutra snjih uglova, dokazati da va zi

o iz dan

3. (87) Ako je s data prava normalna na datoj ravni i ako je dati ugao, odrediti skup ta caka euklidskog prostora takav da mu ta cka S pripada ako i samo ako je S sredi ste neke du zi AA takve da je R,s, (A) = A . 4. (113) Neka su b, c i d prave jednog pramena apsolutne ravni i A ta cka te ravni koja im ne pripada. Ako su B , C i D podno zja upravnih iz ta cke A na pravama b, c i d, a B , C i D podno zja upravnih iz ta cke A na pravama CD, DB i BC , dokazati da su ta cke B , C i D kolinearne.

je

1. (22) Neka je O sredi ste opisanog kruga trougla ABC . Ako su B i C ta cke polupravih AB i AC takve da je AB AB = AC AC , dokazati da va zi B C AO. 2. (31) Na pravoj odre enoj ivicom AB pravougaonika ABCD konstruisati ta cku E takvu da su uglovi AED i DEC podudarni. 3. (67) Za date ta cke A i B i date du zi m i n, odrediti skup ta caka X euklidskog prostora takvih da je AX : BX = m : n i AXB = 2. 4. (101) Ako dva asimptotska trougla hiperboli cke ravni kojima su sva temena nesvojstvena imaju jednu ivicu zajedni cku, odrediti sve izometrije kojima se jedan preslikava na drugi.

Oktobar 1996.

Novembar 1996. (apsolventski rok)

Ele ktro

1. (11) Dat je trougao ABC i ta cka D na du zi BC . Ako su O1 i O2 sredi sta opisanih krugova trouglova ABD i ACD, dokazati da su trouglovi ABC i AO1 O2 sli cni. 2. (50) Konstruisati trougao ABC takav da je datoj du zi la podudarna du z AE , gde je E prese cna ta cka ivice BC i bisektrise unutra snjeg ugla trougla kod temena A i da su ivica BC i visina AA podudarne datim du zima a i ha . 3. (77) Dokazati da je kompozicija sastavljena iz cetiri ravanske reeksije euklidskog prostora kojima su osnove odre ene pljosnima cetvorostrane piramide osna rotacija tog prostora i odrediti osu te osne rotacije. 4. (96) U hiperboli ckoj ravni date su paralelne prave p i q . Odrediti skup ta caka A takvih da je ugao P AQ prav, gde su P i Q podno zja normala iz ta cke A redom na pravama p i q . Januar 1997.

1. (9) Neka su ta cke P i Q izme u temena A i B , odnosno B i C kvadrata ABCD takve da va zi BP cka H podno zje normale iz ta cke B = BQ. Ako je ta na pravoj P C , dokazati da je ugao DHQ prav.

nsk
148

1. (25) Ako neka gura euklidske ravni ima ta cno dve ose simetrije, onda je ona centralno simetri cna. Dokazati. 2. (58) Dati su u ravni krug k (O, r), dve ta cke P i Q i dva ugla i . Konstruisati na krugu k ta cke X i Y takve da su orijentisani trouglovi OP X i OQY istosmerni i da va zi XOY = i OP X OQY = . 3. (78) U euklidskom prostoru data je kocka ABCDA B C D (paralelne su ivice AA , BB , CC i DD ). Neka je ravan A BC , ravan koja sadr zi pravu A B i normalna je na ravni i neka je simetralna ravan du zi A C . Ako je I kompozicija S S , odrediti I 96 (A ). 4. (116) U Poenkareovom disk modelu date su hta cke A i B . Odrediti hta cku C takvu da je htrougao ABC pravilan.

o iz dan

Septembar 1996.

je

Februar 1997.

1. (4) Dokazati da ve coj ivici trougla odgovara manja te zi sna du z i obratno. 2. (41) Konstruisati ta cke P i Q redom na ivicama AC i BC trougla ABC takve da va zi AP = QB. = PQ 3. (69) Sve cetiri pljosni tetraedra ABCD su o strougli trouglovi. Oko svake njegove pljosni opisan je krug. Ako sva cetiri kruga imaju podudarne polupre cnike, dokazati da su sve cetiri pljosni tetraedra podudarni trouglovi. 4. (111) Neka su u hiperboli ckoj ravni prave a, b, c i d tangente oricikla o u ta ckama A, B, C i D takve da je a b i c d. Ako je K prese cna ta cka pravih c i d, dokazati da va zi AB = 2CK . April 1997. (apsolventski rok)

Ele ktro
Jun 1997. (apsolventski rok) 149

1. (14) U krug je upisan trougao ABC . Ta cke M , N i P su sredi sta l ukova BC , CA i AB (ta cke M i A, N i B , P i C nalaze se sa raznih strana pravih BC , AC , AB ). Tetiva M N se ce ivicu BC u ta cki K , a tetiva N P se ce ivicu AB u ta cki L. Dokazati da su prave KL i AC paralelne. 2. (39) Konstruisati trougao ABC takav da su sredi sta opisanog kruga, upisanog kruga i spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A tog trougla tri date ta cke O, S i Sa . 3. (62) Ako su P i Q redom ta cke mimoilaznih pravih p i q euklidskog prostora takve da je prava P Q normalna na pravama p i q , dokazati da je du z P Q kra ca od svih ostalih du zi koje spajaju ta cke pravih p i q . 3. (90) U hiperboli ckoj ravni dat je pravougli trougao ABC (AB BC ). Ako su C1 i B1 sredi sta ivica AB i AC , dokazati da prava B1 C1 nije upravna na pravoj AB .

1. (23) U ravni su data dva kruga l1 i l2 koja se seku. Krug k1 dodiruje spolja krugove l1 i l2 , krug k2 dodiruje spolja krugove l1 , l2 i k1 , krug k3 dodiruje spolja krugove l1 , l2 i k2 , itd. Dokazati da su krugovi k1 , k2 , k3 , . . . normalni na nekoj pravoj ili na nekom krugu. 2. (46) Konstruisati trougao ABC takav da mu je ivica BC podudarna datoj du zi a, odnos ivica AC i AB jednak odnosu datih du zi m i n i razlika unutra snjih uglova kod temena B i C jednaka uglu .

nsk

o iz dan

2. (32) Konstruisati trougao ABC takav da su mu te zi sne du zi podudarne trima datim du zima. 3. (66) Sfera koja sadr zi temena A, B, C tetraedra ABCD se ce ivice AD, ckama A , B BD, CD u ta ckama A , B , C . Dokazati da je ravan odre ena ta i C paralelna tangentnoj ravni na opisanu sferu tetraedra ABCD u ta cki D. 4. (110) U hiperboli ckoj ravni, ta cke A i B su dodirne ta cke tangenti a i b oricikla o i va zi a b. Izra cunati du zinu AB .

je

SR S S S Q S P S N S M = T

gde je S ta cka simetri cna ta cki S u odnosu na ta cku R. 4. (91) Dokazati da su Lambertovi cetvorouglovi hiperboli cke ravni ABCD i A B C D sa o strim uglovima kod temena D i D me usobno podudarni ako je AD =BC. = A D i BC

Jun 1997.

Septembar 1997.

Ele ktro
Oktobar 1997. 150

1. (27) Ako je H ta cka koja pripada unutra snjosti paralelograma ABCD takva da je zbir uglova AHB i CHD jednak zbiru dva prava ugla, dokazati da su uglovi HAB i HCB podudarni. 2. (53) Konstruisati krug k koji sadr zi dve date ta cke A i B i se ce dati krug ). l pod datim uglom (ta cke A i B ne pripadaju krugu l; 2 3. (63) U prostoru su date ta cke A, B , C i D. Ako su uglovi ABC , BCD, CDA i DAB pravi, dokazati da su ta cke A, B , C i D koplanarne. 4. (104) U hiperboli ckoj ravni dat je trougao ABC takav da je AB = AC . Ako su P i Q sredi sta ivica AB i AC , dokazati da je izometrija SA SP Q SBC involucija.

1. (13) Dokazati da su kolinearna podno zja normala iz ta cke A na simetralama unutra snjih i spolja snjih uglova kod temena B i C trougla ABC . 2. (47) Konstruisati tetivni cetvorougao takav da su mu ivice podudarne datim du zima.

nsk

1. (12) U ravni su dati krug k , prava p koja ga dodiruje i ta cka M koja pripada pravoj p. Odrediti skup svih ta caka P koje zadovoljavaju slede ci uslov: postoje ta cke Q i R koje pripadaju pravoj p, takve da je M sredi ste du zi QR i da je k upisani krug trougla P QR. 2. (42) Dat je trougao ABC i o star ugao . Konstruisati romb P QRS takav da njegova temena P i Q pripadaju ivici AB , teme R ivici BC , teme S ivici CA i da je njegov unutra snji ugao SP Q podudaran datom uglu . 3. (64) U prostoru su date ta cke A i B i prava l. Odrediti ravan takvu da ona sadr zi ta cku B i da podno zje normale iz ta cke A na ravni pripada pravoj l. 4. (98) Neka je ABC trougao hiperboli cke ravni kojem je ugao C prav. Ako zi b < c, dokazati jednakost je ABC = (b ), CA = b, AB = c, i ako va CAB = (c b ) (b).

o iz dan
2M S

3. (85) Neka su ta cke M , N , P , Q, R i S redom sredi sta ivica AB , BC , CA, AD, BD i CD tetraedra ABCD. Dokazati: ,

je

4. (100) Neka je ABC trougao hiperboli cke ravni kojem je ugao kod temena C prav. Ako je BAC = (a ), ABC = (b ), BC = a, CA = b, dokazati da va zi (b a) + (b + a ) = /2.

Oktobar 1997. (dodatni rok)

1. (29) Neka je ABC pravougli trougao sa pravim uglom kod temena A, neka je AKLB kvadrat takav da su ta cke K i C sa raznih strana prave AB i neka je ACP Q kvadrat takav da su ta cke P i B sa raznih strana prave AC . Ako je ta cka S sredi ste du zi LP , dokazati da je trougao BCS jednakokraki i pravougli. 2. (48) Dat je trougao ABC i ta cke Q i R koje su izme u njegovih temena B i C , odnosno A i C . Konstruisati sve ta cke P takve da pripadaju pravoj AB i da va zi BQ CR AP = QC RA P B .

4. (112) Ako je visina ekvidistante u hiperboli ckoj ravni ve ca od nule, onda ta ekvidistanta nije prava. Dokazati.

Ele ktro

Novembar 1997.

1. (1) Neka je ABC proizvoljan trougao i neka su ta cke D, E i F takve da su trouglovi ADB , BEC , CF A pravilini i pri tome su ta cke D i C sa raznih strana prave AB , ta cke A i E su sa raznih strana prave BC , ta cke B i F su sa raznih strana prave AC . Dokazati da su du zi AE , BF i CD me usobno podudarne.

2. (39) Konstruisati trougao ABC takav da su date ta cke S , Sa i O redom sredi sta upisanog kruga, spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A i sredi ste opisanog kruga trougla ABC .

3. (61) Neka su M , N , P i Q razli cite ta cke neke ravni takve da je ta cka S prese cna ta cka prave odre ene ta ckama M i N i prave odre ene ta ckama P i Q i pri tome va zi M S cka van ravni takva da = NS i PS = QS . Ako je A ta je AM = AN i AP = AQ, dokazati da je prava AS normalna na ravni . stem hipotenuze i temenom pravog 4. (89) Dokazati da je du z odre ena sredi ugla pravouglog trougla hiperboli cke ravni manja od polovine hipotenuze. 151

nsk

3. (73) Ako se seku u jednoj ta cki prave koje sadr ze temena A, B , C , D tetraedra ABCD i normalne su, redom, na pljosnima B C D , C D A , D A B , A B C tetraedra A B C D , dokazati da se u jednoj ta cki seku i prave koje sadr ze temena A , B , C , D tetraedra A B C D i normalne su, redom, na pljosnima BCD, CDA, DAB , ABC tetraedra ABCD.

o iz dan

3. (72) Neka je ABCD pravilan tetraedar i neka je D podno zje visine koje odgovara temenu D. Ako je E sredi ste du zi DD , dokazati da su uglovi AEB , BEC i CEA pravi.

je

1. (30) U ravni su date tri razne ta cke A, B i C i uglovi , i manji od opru zenog ugla. Odrediti kada je kompozicija I = RC, RB, RA,

rotacija, translacija odnosno koincidencija (uglovi , i su isto orijentisani). 2. (40) Konstruisati trougao ABC takav da mu je zbir stranica AB i AC jednak datoj du zi d, a polupre cnici spolja upisanih krugova koji odgovaraju temenima B i C podudarni datim du zima b i c . 3. (84) Ako su SA i SB dve razne centralne reeksije i S ravanska reeksija euklidskog prostora, dokazati da je kompozicija SB S S A

neka ravanska reeksija S ako i samo ako je AB . 4. (114) Ako se u apsolutnom prostoru neka sfera i neka episfera seku (a ne dodiruju), onda je njihov presek krug. Dokazati. Februar 1998.

BXP

nsk
CY P

1. (19) Ta cka P pripada unutra snjosti trougla ABC . Ako su X , Y i Z redom prese cne ta cke pravih AP i BC , BP i AC , odnosno CP i AB , dokazati da va zi: P
AZP

Ele ktro
April 1998. 152

2. (59) Konstruisati trougao ABC takav da su date nekolinearne ta cke Oa , Ob i Oc sredi sta kvadrata konstruisanih spolja nad njegovim ivicama BC , CA i AB . 3. (68) Date su dve paralelne ravni i i ta cka A takva da su ta ta cka i ravan sa raznih strana ravni . Odrediti skup svih ta caka D za koje prava AD se ce ravni i u ta ckama B i C takvim da va zi H(A, B ; C, D). 4. (102) Neka je ABCD cetvorougao hiperboli cke ravni takav da je poluprava AB paralelna sa polupravom DC , poluprava AD paralelna sa polupravom BC i AB zi CB = AD. Dokazati da va = CD.

1. (16) U trouglu ABC va zi BC = 1 cke M i N 2 (AB + AC ). Neka su ta sredi sta ivica AB i AC i neka je l opisani krug trougla AM N . Dokazati da sredi ste upisanog kruga trougla ABC pripada krugu l. 2. (51) Konstruisati trougao ABC takav da su njegova visina koja odgovara temenu A, polupre cnik upisanog kruga i ivica BC podudarne redom datim du zima ha , i a. 3. (70) U prostornom cetovorouglu ABCD naspramne stranice su podudarne (AB stima dijagonala CD , AD BC ). Dokazati da je prava odre ena sredi = = cetvorougla ujedno i njihova zajedni cka normala.

o iz dan
=P
CP X

Januar 1998.

AP Y

je
BP Z

Jun 1998.

1. (24) Krug k1 pripada unutra snjosti kruga k2 i krug l1 dodiruje krugove k1 i k2 . Krug li+1 (i > 1) dodiruje krugove li , k1 i k2 . Ako postoji krug ln takav da dodiruje krug l1 , dokazati da takav krug postoji bez obzira na izbor kruga l1 . 2. (43) Konstruisati trougao ABC takav da mu je zbir unutra snjih uglova kod temena A i B jednak datom uglu , zbir unutra snjih uglova kod temena A i C jednak datom uglu , a zbir polupre cnika opisanog i upisanog kruga jednak datoj du zi d. je, u euklidskom prostoru, proizvod dvaju zavojnih poluobrtanja 3. (88) Sta ako su njihove ose dve mimoilazne prave? 4. (93) Dokazati da su Sakerijevi cetvorouglovi ABCD i A B C D sa osnovicama AB i A B me usobno podudarni ako je CD = C D i BC =BC.

Septembar 1998.

Ele ktro
Oktobar 1998. 153

1. Neka su P i M ta cke ivica DC i BC kvadrata ABCD takve da je prava P M tangenta kruga sa sredi stem A koji sadr zi ta cku B . Ako su Q i N prese cne ta cke dijagonale BD sa pravama AP i AM , dokazati da je petougao P QN M C tetivan. 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu polupre cnici opisanog kruga, upisanog kruga i spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A, podudarni redom datim du zima r, i a . 3. Sta je, u euklidskom prostoru, proizvod dvaju zavojnih poluobrtanja cije se ose seku? 4. Odrediti potreban i dovoljan uslov da kompozicija tri centralne simetrije SA , SB , SC hiperboli cke ravni bude neka centralna simetrija SD .

1. Neka je ta cka O sredi ste date du zi AB . Neka su C i D ta cke koje pripadaju krugu ciji je pre cnik du z AB , nalaze se sa iste strane prave AB i va zi COD = /2. Ta cka E je prese cna ta cka pravih AC i BD, a ta cka F pravih AD i BC . Dokazati da du zina EF ne zavisi od izbora ta caka C i D. 2. Dati su krugovi k1 i k2 koji se ne seku, ne seku pravu p i sa iste su njene strane. Konstruisati krug l koji dodiruje krugove k1 , k2 i pravu p. je, u euklidskom prostoru, kompozicija klizaju 3. Sta ce reeksije i zavojnog poluobrtanja cija osa pripada osnovi te klizaju ce reeksije? 4. Dokazati da su Lambertovi cetvorouglovi hiperboli cke ravni ABCD i A B C D sa o strim uglovima kod temena D i D me usobno podudarni ako je AB = A B i ADC = ADC.

nsk

o iz dan

4. (103) Neka je ABCD cetvorougao hiperboli cke ravni takav da je poluprava AB paralelna sa polupravom DC , poluprava AD paralelna sa polupravom BC zi AC BD. i AB = AD. Dokazati da va

je

1. Neka je ABC trougao sa pravim uglom kod temena A. Neka je P proizvoljna ta cka izmedju ta caka B i C i neka je p prava koja sadr zi ta cku P i normalna je na pravoj BC . Ako prava p se ce prave AB i AC u ta ckama Q i R, a opisani krug trougla ABC u ta ckama K i L, dokazati da va zi H(Q, R; K, L). 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu tri date nekolinearne ta cke S a , Sb i Sc sredi sta spolja upisanih krugova. 3. Dokazati da se du zi odredjene sredi stima naspramnih stranica tetraedra seku u jednoj ta cki koja ih polovi. 4. Neka su a, b i c medjusobno paralelne prave, ali ne sve u istom smeru. Ako su b i c normale iz ta cke A prave a na b i c, odrediti ugao koji one zahvataju. Decembar 1998.

Januar 1999.

Ele ktro
Mart 1999. 154

1. Neka su H i O ortocentar i sredi ste opisanog kruga trougla ABC i neka va zi AH zi: BAC = 2R/3. = AO. Dokazati da va 2. Konstruisati trougao ABC takav da su te zi sne du zi koje odgovaraju temenima A i B podudarne datim du zima ta i tb , a visina koja odgovara temenu A podudarna datoj du zi ha . 3. Presek neke ravni sa tetraedarskom povr si ABCD je paralelogram ako i samo ako je ravan paralelna sa dvema naspramnim ivicama tetraedra. Dokazati. 4. Ako su oba para naspramnih ivica konveksnog cetvorougla medjusobno podudarne du zi, dokazati da su one i hiperparalelne.

1. Ako je S sredi ste upisanog kruga trougla ABC , Sa sredi ste spolja upisanog kruga koje odgovara temu A, A , P i Pa podno zja normala iz ta caka A, S i Sa na pravoj BC i K sredi ste du zi AA , dokazati: (a) ta cke A, P i Pa su kolinearne; (b) ta cke K , P i Sa su kolinearne.

nsk

1. U o strouglom trouglu ABC visine BD i CE se seku u ta cki H . Ta cke M , N , P i Q su sredi sta du zi BH , CH , AC i AB . Dokazati da je cetvorougao M N P Q pravougaonik. 2. Konstruisati trougao ABC takav da je ugao BAC podudaran datom uglu , polupre cnik opisanog kruga podudaran datoj du zi r i zbir visina koje odgovaraju temenima B i C jednak datoj du zi d. 3. Dokazati da se iz sredi sta F visine AE pravilnog tetraedra ABCD svaka ivica pljosni BCD vidi pod pravim uglom. 4. Ako je visina ekvidistante u hiperboli ckoj ravni ve ca od nule, dokazati da ta ekvidistanta nije prava.

o iz dan

Novembar 1998.

je

(x AC ) + (BC + y ) = April 1999.

1. Neka je ta cka E izme u temena A i B kvadrata ABCD. Simetrala ugla CDE se ce ivicu BC u ta cki K . Dokazati jednakost AE + KC = DE . 2. Konstruisati trougao ABC takav da mu je razlika ivica AC i AB jednaka datoj du zi x, visina koja odgovara temenu B jednaka datoj du zi h b , a polupre cnik upisanog kruga jednak datoj du zi . 3. Neka su OP , OQ i OR tri medjusobno normalne du zi euklidskog prostora. Dokazati da je kompozicija triju zavojnih poluobrtanja

translacija. stem hipotenuze i temenom pravog ugla 4. Dokazati da je du z odre ena sredi pravouglog trougla hiperboli cke ravni manja od polovine hipotenuze.

Maj 1999.

Ele ktro
BC 2 < Jun 1999. 155

1. Ako je ABCD konveksan i tetivan cetvorougao, dokazati da je proizvod du zina njegovih dijagonala jednak zbiru proizvoda du zina njegovih naspramnih stranica. 2. Konstruisati trougao ABC takav da mu je ivica BC podudarna datoj du zi a, odnos ivica AC i AB jednak odnosu datih du zi m i n i razlika unutra snjih uglova kod temena B i C jednaka uglu . 3. Dokazati da je kompozicija neparnog broja centralnih simetrija prostora ponovo centralna simetrija prostora. 4. Dokazati da u hiperboli ckoj ravni za tri nekolinearne ta cke A, B i C va zi 1 ( ABC + BCA + CAB ) . 2

1. Neka su A, B , C razli cite ta cke jedne prave, a A , B , C razli cite ta cke koje ne pripadaju toj pravoj takve da va zi AB BA i AC CA . Dokazati da su ta cke A , B i C kolinearne ako i samo ako va zi BC CB . 2. Konstruisati tetivni cetvorougao kojem su ivice podudarne datim du zima.

nsk
OR OQ OP

Z Z Z

o iz dan
. 2

2. Konstruisati trougao ABC takav da mu je zbir ivica AB i AC jednak datoj du zi d, te zi sna du z koja odgovara temenu A podudarna datoj du zi t a a visina koja odgovara temenu B datoj du zi hb . 3. Neka su a, b i c prave odredjene ivicama BC , CA i AB trougla ABC . je (u ravni tog trougla) kompozicija Sc Sb Sa ? Ste 4. Neka je ABC trougao hiperboli cke ravni kome je ugao BCA prav. Ako je BAC = (x) i ABC = (y ), dokazati da va zi

je

Septembar 1999.

1. Neka su P i M ta cke ivica DC i BC kvadrata ABCD takve da je prava P M tangenta kruga sa sredi stem A koji sadr zi ta cku B . Ako su Q i N prese cne ta cke dijagonale BD sa pravama AP i AM , dokazati da je petougao P QN M C tetivan. 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu polupre cnici opisanog kruga, upisanog kruga i spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A, podudarni redom datim du zima r, i a . 3. Ako su SA i SB dve razne centralne reeksije i S ravanska reeksija euklidskog prostora, dokazati da je kompozicija SB S S A

Oktobar 1999.

1. Neka je L prese cna ta cka stranice AB i bisektrise ugla kod temena C i neka je B1 sredi ste stranice AC trougla ABC . Neka je P prese cna ta cka pravih BB1 i CL. Dokazati da va zi

Ele ktro
CA BC AB

2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu stranice BC i AC podudarne redom datim du zima a i b i da va zi BAC = 3 ABC . 3. Neka je ABCD pravilan tetraedar i neka je E podno zje visine koje odgovara temenu A. Ako je M sredi ste du zi AE , dokazati da se ivice pljosni BCD vide pod pravim uglom. 4. Ako je ABC trougao hiperboli cke ravni, dokazati da je kompozicija T T T rotacija RA, , gde je defekt tog trougla. Oktobar II 1999.

1. Ako je ABCD pravougaonik i ako su ta cke P i Q prave AC takve da je H(A, C ; P, Q), a R i S ta cke prave BD takve da je H(B, D; R, S ), dokazati da ta cke P , Q, R i S pripadaju jednom krugu. 2. Dat je krug l i u njegovoj ravni ta cka H . U krug l upisati trougao ABC kojem je ortocentar ta cka H , a stranica BC jednaka datoj du zi a. 156

nsk
AC PC =1. PL BC

neka ravanska reeksija S ako i samo ako je AB . 4. Ako su oba para naspramnih ivica konveksnog cetvorougla medjusobno podudarne du zi, dokazati da su one i hiperparalelne.

o iz dan

je, u euklidskom prostoru, proizvod dvaju zavojnih poluobrtanja ako 3. Sta su njihove ose dve mimoilazne medjusobno normalne prave? 4. U hiperboli ckoj ravni dat je trougao ABC takav da je AB = AC . Ako su P i Q sredi sta ivica AB i AC , dokazati da je izometrija SA SP Q SBC involucija.

je

Oktobar III 1999.

Novembar I 1999.

Ele ktro
a+b 2 Novembar II 1999. (apsolventski rok) 157

1. Neka su B i C dodirne ta cke tangenti AB i AC iz neke ta cke A na krug k , a S proizvoljna ta cka kruga k . Ako su P , Q i R podno zja normala iz ta cke S na pravama BC , CA i AB , dokazati da je SP = SQ SR. 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu polupre cnik opisanog kruga, razlika stranica AC i AB i te zi sna du z koja odgovara temenu A podudarni redom trima datim du zima , b c i ta . 3. Neka je ABCD tetraedar sa sva tri prava ivi cna ugla kod temena A i neka su P i Q sredi sta ivica AD i BC . Dokazati da je du z P Q pre cnik sfere koja sadr zi sredi sta ostalih ivica tetraedra i teme A. 4. Neka je u trouglu ABC hiperboli cke ravni BC = a, AC = b i zbir unutra snjih uglova. Dokazati da va zi: < . 2

1. Ako je ABCD konveksan i tetivan cetvorougao, dokazati da je proizvod du zina njegovih dijagonala jednak zbiru proizvoda du zina njegovih naspramnih stranica. 2. Konstruisati trougao ABC takav da mu je ivica BC podudarna datoj du zi a, odnos ivica AC i AB jednak odnosu datih du zi m i n i razlika unutra snjih uglova kod temena B i C jednaka uglu .

nsk

1. Ugao kod temena A u o strouglom trouglu ABC jednak je /3. Ta cke B i C su podno zja visina iz temena B i C . Dokazati da sredi ste opisanog kruga trougla ABC pripada simetrali jednog od uglova koje zahvataju prave BB i CC . 2. Date su prave p, q i r od kojih se svake dve seku, ali ne sve u istoj ta cki. Konstruisati pravu s koja je normalna na pravoj p i se ce prave p, q i r redom u ta ckama P , Q i R takvim da va zi P Q = QR. 3. Dokazati da te zi ste tetraedra pripada du zi odredjenoj temenom i te zi stem naspramne strane tetraedra i da deli tu du z u odnosu 3:1. (Te zi ste tetraedra je prese cna ta cka du zi odredjenih sredi stima naspramnih stranica tetraedra.) 4. Dokazati da su Lambertovi cetvorouglovi hiperboli cke ravni ABCD i A B C D sa o strim uglovima kod temena D i D me usobno podudarni ako je AD =BC. = A D i BC

o iz dan

3. Dokazati da je kompozicija sastavljena od tri ravanske reeksije kojima su osnove , i odredjene poljosnima nekog triedra Oabc u prostoru E 3 , osnorotaciona reeksija. Odrediti osnovu i osu te osnorotacione reeksije. 4. U Poenkareovom disk modelu hiperboli cke ravni konstruisati hdu z mere 1 (R/2).

je

BC 2

<

1 ( ABC + BCA + CAB ) . 2

Decembar 1999. (apsolventski rok)

1. U o strouglom trouglu ABC visine BD i CE se seku u ta cki H . Ta cke M , N , P i Q su sredi sta du zi BH , CH , AC i AB . Dokazati da je cetvorougao M N P Q pravougaonik. 2. Konstruisati trougao ABC takav da je ugao BAC podudaran datom uglu , polupre cnik opisanog kruga podudaran datoj du zi r i zbir visina koje odgovaraju temenima B i C jednak datoj du zi d. 3. Dokazati da se iz sredi sta F visine AE pravilnog tetraedra ABCD svaka ivica pljosni BCD vidi pod pravim uglom. 4. Ako je visina ekvidistante u hiperboli ckoj ravni ve ca od nule, dokazati da ta ekvidistanta nije prava. Januar 2000.

Ele ktro
Mart 2000. 158

1. Dijagonale AC i BD jednakokrakog trapeza ABCD sa osnovicom AB seku se u ta cki O pod uglom /3. Dokazati da su sredi sta du zi OA, OD i BC temena pravilnog trougla. 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu date ta cke O, A i E redom sredi ste opisanog kruga, podno zje visine iz temena A i prese cna ta cka bisektrise unutra snjeg ugla kod temena A i prave BC . 3. Odrediti tangentnu ravan sfere takvu da sadr zi datu pravu p (prava p i sfera nemaju zajedni ckih ta caka). 4. U Poenkareovom disk modelu hiperboli cke ravni date su h-ta cke X i Y . Odrediti h-krug sa sredi stem X koji sadr zi ta cku Y .

1. Neka je unutra snji ugao kod temena A trougla ABC jednak /3. Dokazati da te zi ste tog trougla pripada simetrali jednog od uglova koji zahvataju visine iz temena B i C . 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu polupre cnik opisanog kruga, razlika stranica AC i AB i te zi sna du z koja odgovara temenu A podudarni redom trima datim du zima , b c i ta . 3. Dokazati da je kompozicija SX S SY neka ravanska reeksija S ako i samo ako je prava XY normalna na . 4. Ako su oba para naspramnih ivica konveksnog cetvorougla medjusobno podudarne du zi, dokazati da su one i hiperparalelne.

nsk

o iz dan

3. Dokazati da je kompozicija neparnog broja centralnih simetrija prostora ponovo centralna simetrija prostora. 4. Dokazati da u hiperboli ckoj ravni za tri nekolinearne ta cke A, B i C va zi

je

1. Dat je konveksni cetvorougao ABCD takav da je ABD = 50 , ADB = 80 , ACB = 40 i DBC = BDC + 30 . 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu visina koja odgovara temenu A, te zi sna du z koja odgovara temenu A i zbir polupre cnika upisanog i polupre cnika spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A jednake redom ha , ta i x. 3. Neka je Sabc triedar cije su dve strane jednake /4, a jedna jednaka /3. Izra cunati ugao diedra triedra naspram strane koja je jednaka /3. 4. Dokazati da su dva Sakerijeva cetvorougla ABCD i A B C D sa osnovicama AB i A B medjusobno podudarna ako i samo ako je (a) AB = A B i BC =BC (b) CD = C D i BCD = BCD

Maj 2000.

Jun 2000.

Ele ktro
Septembar 2000. 159

1. Dat je trougao ABC takav da va zi CAB = 50 i ABC = 60 . Neka su D i E ta cke na stranicama AB i BC redom takve da je DCA = EAC = 30 . Odrediti CDE . 2. Date su ta cka A, prava p i krug k . Konstruisati krug l koji sadr zi ta cku A, dodiruje pravu p i normalan je na krug k . 3. Data je prava a, ravan i ugao pri cemu va zi a . Odrediti skup sredi sta du zi XX , gde je X proizvoljna ta cka prostora, a X njena slika u rotacionoj reeksiji odredjenoj sa ravni , pravom a i uglom . 4. Dokazati da su Lambertovi cetvorouglovi ABCD i A B C D (sa o strim uglovima kod temena D i D ) podudarni ako va zi AD = A D i CD =CD.

1. U jednakokrakom trouglu ABC sa osnovicom AB va zi BCA = 80 . Neka je M ta cka u unutra snjosti trougla ABC takva da je M BA = 30 i M AB = 10 . Izra cunati ugao AM C . 2. Date su ta cka A, prava p i krug k . Konstruisati krug l koji sadr zi ta cku A, dodiruje pravu p i normalan je na krug k .

nsk

1. Neka su P i M ta cke ivica DC i BC kvadrata ABCD takve da je prava P M tangenta kruga sa sredi stem A koji sadr zi ta cku B . Ako su Q i N prese cne ta cke dijagonale BD sa pravama AP i AM , dokazati da je petougao P QN M C tetivan. 2. Dati su krugovi k1 i k2 koji se ne seku i ta cka A koja im ne pripada. Konstruisati krug k koji sadr zi ta cku A i spolja dodiruje krugove k1 i k2 . je, u euklidskom prostoru, proizvod dvaju zavojnih poluobrtanja 3. Sta cije se ose seku? 4. Odrediti potreban i dovoljan uslov da kompozicija tri centralne simetrije SA , SB , SC hiperboli cke ravni bude neka centralna simetrija SD .

o iz dan

April 2000.

je

Oktobar 2000.

1. Neka su A, B , C razli cite ta cke jedne prave, a A , B , C razli cite ta cke koje ne pripadaju toj pravoj takve da va zi AB BA i AC CA . Dokazati da su ta cke A , B i C kolinearne ako i samo ako va zi BC CB . 2. Konstruisati tetivni cetvorougao kojem su ivice podudarne datim du zima. 3. Sta je, u euklidskom prostoru, proizvod dvaju zavojnih poluobrtanja ako su njihove ose dve mimoilazne medjusobno normalne prave? 4. U hiperboli ckoj ravni dat je trougao ABC takav da je AB = AC . Ako su P i Q sredi sta ivica AB i AC , dokazati da je izometrija SA SP Q SBC involucija. Oktobar II 2000.

Ele ktro
Novembar 2000. 160

1. Dokazati da u o strouglom trouglu ABC va zi AH + BH + CH = 2(r + ) (H je ortocentar trougla). 2. Konstruisati trougao ABC takav da je razlika njegovih ivica AC i AB jednaka datoj du zi d, visina koja odgovara temenu B jednaka datoj du zi h b , a polupre cnik upisanog kruga jednak datoj du zi . 3. Date su dve paralelne ravni i i ta cka C izmedju njih. Odrediti skup svih ta caka D za koje prava CD se ce ravni i u ta caka A i B takvim da va zi H(A, B ; C, D). 4. Preslikavanje I je izometrija hiperboli cke ravni takva da je rastojanje XX (gde je X = I (X )) jednako za sve ta cke X . Dokazati da je I koincidencija.

1. Dijagonale AC i BD trapeza ABCD (AB CD ) su medjusobno normalne. Ako su ta cke M i N sredi sta krakova AD i BC , dokazata da va zi P m2 , gde je m du zina du zi M N , a P povr sina trapeza ABCD. 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu razlika ivica AB i BC , visina koja odgovara temenu C i te zi sna du z koja odgovara temenu B jednake datim du zima d, hc i tb . 3. Normalne projekcije nekog tela na dve razli cite ravni su zatvorene kru zne povr si. Dokazati da su njihovi polupre cnici podudarni. 4. Neka je ABCD Lambertov cetvorougao (AB = a, BC = b, CD = c, DA = d) sa o strim uglom kod temena D takav da je b < c, gde je b = 1 (R (b)). Dokazati da va zi P i(c b ) (d) = D.

nsk

o iz dan

3. Sve cetiri pljosni tetraedra ABCD su o strougli trouglovi. Oko svake njegove pljosni opisan je krug. Ako sva cetiri kruga imaju podudarne polupre cnike, dokazati da su sve cetiri pljosni tetraedra podudarni trouglovi. 4. Preslikavanje I je izometrija hiperboli cke ravni takva da je rastojanje XX (gde je X = I (X )) jednako za sve ta cke X . Dokazati da je I koincidencija.

je

1. Ta cke X , Y i Z su ta cke u kojima tangente opisanog kruga trougla ABC u njegovim temenima seku naspramne stranice trougla. Dokazati da su ta cke X , Y i Z kolinearne. 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu te zi sna du z koja odgovara temenu A, visina koja odgovara temenu A i zbir polupre cnika upisanog kruga i spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A jednaki redom du zima t a , ha i d. 3. Date su dve paralelne ravni i i ta cka C izmedju njih. Odrediti skup svih ta caka D za koje prava CD se ce ravni i u ta caka A i B takvim da va zi H(A, B ; C, D). 4. Neka je ABCD Lambertov cetvorougao (AB = a, BC = b, CD = c, DA = d) sa o strim uglom kod temena D takav da je b < c, gde je b = 1 (R (b)). Dokazati da va zi P i(c b ) (d) = D. Januar 2001.

AB

CA

BC

Mart 2001.

Ele ktro
April 2001. 161

1. U o strouglom trouglu ABC visine BD i CE se seku u ta cki H . Ta cke M , N , P i Q su sredi sta du zi BH , CH , AC i AB . Dokazati da je cetvorougao M N P Q pravougaonik. 2. Konstruisati trougao ABC takav da je ugao BAC podudaran datom uglu , polupre cnik opisanog kruga podudaran datoj du zi r i zbir visina koje odgovaraju temenima B i C jednak datoj du zi d. 3. Dokazati da se iz sredi sta F visine AE pravilnog tetraedra ABCD svaka ivica pljosni BCD vidi pod pravim uglom. 4. Ako je visina ekvidistante u hiperboli ckoj ravni ve ca od nule, dokazati da ta ekvidistanta nije prava.

1. Ta cka D je proizvoljna ta cka ivice BC trougla ABC . Ta cke O i S su sredi sta opisanih krugova trouglova ABD i ACD. Dokazati da va zi ABC AOS .

nsk

1. Neka je u euklidskoj ravni zadat krug l opisan oko trougla ABC . Ako su P i Q ta cke u kojima medijatrisa du zi BC se ce redom prave AB i AC , dokazati da je l (P ) = Q. 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu stranica AB , polupre cnih spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A i polupre cnih spolja upisanog kruga koji odgovara temenu B jednaki redom datim du zima c, a , b (a > b ). 3. Odrediti skup sredi sta svih du zi kojima temena pripadaju dvema mimoilaznim pravama p i q euklidskog prostora. je kompozi4. Ta cke A, B i C su nekolinearne ta cke hiperboli cke ravni. Sta cija T T T ?

o iz dan

Decembar 2000.

je

Maj 2001.

Jun 2001.

Ele ktro
AA1

1. Neka je polupre cnik opisanog kruga trougla ABC jednak r i neka je O sredi ste tog kruga. Prava m koja sadr zi ta cku O i koja je normalna na pravoj BC se ce prave AC i AB redom u ta ckama M i N . Dokazati da va zi OM ON = r 2 . 2. Date su tri nekolinearne ta cke X , Y i Z . Konstruisati trougao ABC kojem su ta cke X , Y i Z (redom) sredi sta spolja konstruisanih kvadrata nad stranicama BC , CA i AB . je kompozicija 3. Neka je ABCDA1 B1 C1 D1 kocka euklidskog prostora. Sta dva zavojna poluobrtanja I = Z Z ? 4. U Poenkareovom disk modelu hiperboli cke ravni konstruisati du z a takvu da je (a) = R/2. Septembar 2001.
C 1 D1

1. Ako je ABCD pravougaonik i ako su ta cke P i Q prave AC takve da je H(A, C ; P, Q), a R i S ta cke prave BD takve da je H(B, D; R, S ), dokazati da ta cke P , Q, R i S pripadaju jednom krugu. 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu polupre cnici opisanog kruga, upisanog kruga i spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A, podudarni redom datim du zima r, i a . je, u euklidskom prostoru, proizvod dvaju zavojnih poluobrtanja 3. Sta cije se ose seku? 162

nsk

1. Neka su P , Q, R proizvoljne ta cke ivica BC , CA, AB trougla ABC euklidske ravni. Dokazati da se krugovi opisani oko trouglova AQR, BP R, CP Q seku u jednoj ta cki. 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu visina koja odgovara temenu A, te zi sna du z koja odgovara temenu A i zbir polupre cnika upisanog i polupre cnika spolja upisanog kruga koji odgovara temenu A jednake redom ha , ta i x. 3. Dokazati da je zbir dve strane triedra ve ci od tre ce. 4. Dokazati da su dva Sakerijeva cetvorougla ABCD i A B C D podudarna ako je BC =CD. = B C i CD

o iz dan

2. Konstruisati trougao ABC takav da je njegova stranica BC podudarna datoj du zi a, odnos stranica AC i AB jednak odnosu datih du zi m i n i du z AE jednaka datoj du zi la (gde je E prese cna ta cka prave BC i bisektrise unutra snjeg ugla trougla kod temena A). 3. U prostoru su date ravni , , i ta cka A koja im ne pripada. Odrediti ta cke B , C i D takve da je tetraedar ABCD tetraedar kojem su ravni , i simetralne ravni diedara CD, DB i BC . 4. U Poenkareovom disk modelu hiperboli cke ravni konstruisati hdu z mere 1 (R/2).

je

Oktobar 2001.

1. Ako se prave odredjene tetivama AB i CD dvaju krugova k1 i k2 (ta cke A, B , C , D su razli cite) seku u ta cki R, dokazati da va zi: ta cka R pripada radikalonoj osi krugova k1 i k2 ako i samo ako ta cke A, B , C i D pripadaju jednom krugu. 2. Konstruisati trougao ABC takav da je ugao BAC podudaran datom uglu , polupre cnik opisanog kruga podudaran datoj du zi r i zbir visina koje odgovaraju temenima B i C jednak datoj du zi d. 3. Dokazati da se iz sredi sta F visine AE pravilnog tetraedra ABCD svaka ivica pljosni BCD vidi pod pravim uglom. 4. Ako je visina ekvidistante u hiperboli ckoj ravni ve ca od nule, dokazati da ta ekvidistanta nije prava. Januar 2002.

Ele ktro
Februar 2002. 163

translacija. 4. Ako su oba para naspramnih ivica konveksnog cetvorougla medjusobno podudarne du zi, dokazati da su one i hiperparalelne.

1. Neka je L prese cna ta cka stranice AB i bisektrise ugla kod temena C i neka je B1 sredi ste stranice AC trougla ABC . Neka je P prese cna ta cka pravih BB1 i CL. Dokazati da va zi PC AC =1. PL BC

2. Konstruisati ta cke P i Q redom na ivicama AC i BC trougla ABC takve QB. da va zi AP P Q = = 3. Presek neke ravni sa tetraedarskom povr si ABCD je paralelogram ako i samo ako je ravan paralelna sa dvema naspramnim ivicama tetraedra. Dokazati.

nsk
Z Z Z
OR OQ OP

1. Upisani krug trougla ABC dodiruje stranice AB , BC i CA u ta ckama M , N i P . Bisketrisa unutra snjeg ugla kod temena A se ce pravu M N u ta cki Q. Dokazati da je ugao AQC prav. 2. Konstruisati trougao ABC takav da su mu stranice BC i AC podudarne redom datim du zima a i b i da va zi BAC = 3 ABC . 3. Neka su OP , OQ i OR tri medjusobno normalne du zi euklidskog prostora. Dokazati da je kompozicija triju zavojnih poluobrtanja

o iz dan

4. Odrediti potreban i dovoljan uslov da kompozicija tri centralne simetrije SA , SB , SC hiperboli cke ravni bude neka centralna simetrija SD .

je

 April 2002.

BC 2

<

1 ( ABC + BCA + CAB ) . 2

1. Neka je S ta cka stranice AB paralelograma ABCD takva da je ASD = DSC i K presek prave DS i prave koja sadr zi presek dijagonala i paralelna je sa AB , a P presek prave CK i normale na AB iz ta cke S . Dokazati da va zi DP SC . 2. Konstruisati krug k koji dodiruje datu pravu a, dodiruje dati krug l i sadr zi datu ta cku A (pretpostaviti da ta cka A ne pripada pravoj a i ne pripada krugu l). 3. Dokazati da je zbir dve strane triedra ve ci od tre ce. 4. Neka je ABCD Lambertov cetvorougao sa o strim uglom kod temena D. zi (AD + l)+(x AB ) = Ako je (x)+(BC ) = /2 i (l) = ADC , onda va /2.

Ele ktro
164

nsk

o iz dan

4. Dokazati da u hiperboli ckoj ravni za tri nekolinearne ta cke A, B i C va zi

je

Teoreme

Teoreme iz knjige prof.dr Zorana Lu ci ca Euklidska i hiperboli cka geometrija (Gratti i Matemati cki fakultet, Beograd, 1994; prvo izdanje) koje se koriste u re senjima:

T1.14 Ako se svake dve prave iz nekog podskupa klase L seku, onda su prave iz tog podskupa konkurentne ili koplanarne.

T11.12 Naspram jednakih ivica nekog trougla su jednaki uglovi i obratno, naspram jednakih uglova su jednake ivice. T11.13 Jedna ivica trougla je ve ca od druge ako i samo ako je naspram nje ve ci ugao. T11.15 Dva trougla su podudarna ako i samo ako su: (i) dve ivice i njima zahva ceni ugao jednog trougla podudarni odgovaraju cim ivicama i uglu drugog trougla; (ii) jedna ivica i na njoj nalegli uglovi jednog trougla podudarni odgovaraju coj ivici i uglovima drugog trougla; (iii) ivice jednog trougla podudarne odgovaraju cim ivicama drugog trougla; (iv) dve ivice i ugao naspram jedne od njih jednog trougla podudarni odgovaraju cim ivicama i uglu drugog trougla, dok su uglovi naspram drugih dveju stra, oba prava ili oba tupa; me usobno podudarnih ivica oba o (v) jedna ivica, na njoj nalegli ugao i njoj naspramni ugao jednog trougla podudarni odgovaraju coj ivici i uglovima drugog trougla.

Ele ktro
165

T11.16 Ako su ABC i A B C dva trougla kod kojih je AB = = A B i AC A C , tada je BC > B C ako i samo ako je A > A .

T11.17 Uglovi na protivosnovici Sakerijevog cetvorougla me usobno su podudarni. T11.18 Ako su M i N redom sredi sta osnovice AB i sredi ste protivosnovice

nsk

T11.11 Spolja snji ugao trougla je ve ci od bilo kojeg unutra snjeg, nesusednog ugla.

o iz dan

je

T12.1 Ako ta cka P i prava p pripadaju ravni , tada u ravni postoji jedinstvena prava koja sadr zi ta cku P i upravna je na pravoj p. T12.4 Ako je prava n upravna na dvema pravama a i b ravni koje se seku, tada je n .

T12.5 Sve prave koje sadr ze neku ta cku zadate prave i na toj pravoj su upravne, pripadaju jednoj ravni koja je tako e upravna na zadatoj pravoj. T12.6 Postoji jedinstvena prava koja sadr zi datu ta cku i upravna je na zadatoj ravni. T12.7 Postoji jedistvena ravan koja sadr zi datu ta cku i upravna je na zadatoj pravoj. T12.9 Dve prave upravne na istoj ravni su koplanarne.

T13.9 Zbir dvaju ivi cnih uglova konveksnog triedra je ve ci od tre ceg ivi cnog ugla tog triedra.

T14.1 Prava n koja pripada ravni upravnoj na ravni i upravna je u ta cki S na preseku s tih dveju ravni, bi ce upravna i na ravni . T14.2 Svaka ravan koja sadr zi pravu upravnu na zadatoj ravni upravna je na toj ravni. T14.4 Ako data prava nije upravna na datoj ravni, tada postoji jedinstvena ravan koja tu pravu sadr zi, a upravna je na zadatoj ravni.

Ele ktro

T14.5 Ako je presek dveju raznih ravni upravnih na tre coj ravni neprazan, taj presek je prava koja je tako e upravna na tre coj ravni. T15.2 Svaka reeksija je involucija.

T15.8 Dve reeksije komutiraju ako i samo ako su im osnove istovetne ili su me uosbno upravne.

T15.13 Ako su a i b dve konkurente prave, tada postoje ta cno dve osne reeksije sa me usobno upravnih osama, koje te dve prave preslikavaju jednu na drugu, a ako su a i b koplanarne, disjunktne prave, tada postoji jedinstvena osna reeksija koja ih preslikava jednu na drugu.

T16.7 Neka su a, b, c tri prave jednog pramena, a a i c prave upravne na a i c, redom, u ta ckama A i C . Prave a , b, c pripadaju jednom pramenu ako i samo ako je Sc Sb Sa = Sd i d prava upravna na AC . T16.9 Ako su a i c dve razne prave neke ravni i B ta cka te ravni koja im 166

nsk

o iz dan

CD Sakerijevog cetvorougla ABCD, tada su AM N D i BM N C Lambertovi cetvorouglovi.

je

T16.12 Ako su a i b dve razne prave ravni , tada postoji jedinstven pramen pravih te ravni kojem pripadaju i a i b. T17.1 Ta cka Y pripada epiciklu E (X , X ) ako i samo ako je prava XY se cica jednakih nagiba pravih x i y koje redom sadr ze ta cke X i Y i pripadaju pramenu X.

T18.10 Presek proizvoljnog pramena ravni i bilo koje ravni koja tom pramenu ne pripada je pramen pravih. T18.13 Presek dva snopa ravni je pramen ravni.

ckom A van prave koja sadr zi T25.2 U ravni odre enoj polupravom a i ta a , postoji jedinstvena poluprava sa temenom A koja je paralelna polupravoj a . T25.6 Ako su a , b i c tri disjunktne poluprave jedne ravni takve da je a c i c b , tada je i a b .

T25.13 Ako je prava p van ravni paralelna bilo kojoj pravoj q te ravni, tada je p . T25.16 Postoji jedinstvena prava n koja se ce dve mimoilazne prave p i q i na njima je upravna. T27.3 Neka se prave p i q seku u ta cki S i neka su m i n dve prave koje ne sadr ze S i seku, redom, prave p i q u ta ckama M , M i N , N . Ako su m i n dve me usobno paralelne prave, tada je

Ele ktro

Obratno va zi ako prave p i q nisu me usobno upravne, a ako su upravne, obratno va zi kada je ispunjen uslov da su ta cke M i N sa iste strane ta cke S ako i samo ako su M i N sa iste strane te ta cke.

T27.7 Dva trougla su sli cna ako i samo ako su: (i) dve ivice jednog trougla srazmerne odgovaraju cim uglovima drugog trougla, a uglovi zahva ceni tim ivicama me usobno podudarni; (ii) uglovi jednog trougla podudarni odgovaraju cim uglovima drugog trougla; (iii) ivice jednog trougla srazmerne odgovaraju cim ivicama drugog trougla; (iv) dve ivice jednog trougla srazmerne odgovaraju cim ivicama drugog trougla, uglovi naspram dveju od tih odgovaraju cih ivica me usobno podudarni, a uglovi naspram drugih dveju odgovaraju cih ivica oba o stra, oba prava ili oba tupa.

nsk
SM SM MM = = SN SN NN . 167

T25.10 Ako su a , b , c tri nekoplanarne poluprave apsolutnog prostora takve da je a c i c b , tada je i a b .

o iz dan

ne pripada, tada postoji jedinstvena prava b koja sadr zi B , takva da prave a , b i c pripadaju jednom pramenu.

je

T28.3 Neka je P proizvoljna ta cka neke ravni koja ne pripada zadatom krugu k te ravni, a p i q prave koje sadr ze P , takve da p se ce krug k u ta ckama A i B , a q u ta ckama C i D. Tada je P A P B = P C P D. Ako je P izvan kruga k , a T dodirna ta cka kruga k i tangente koja sadr zi P , tada je P A P B = P T 2 . T28.4 Skup p svih ta caka zadate ravni kojima su potencije u odnosu na dva kruga k (O, r) i k (O , r ), O = O , me usobno jednake, je prava upravna na pravoj OO .

T28.7 Ako sadr zi sredi ste inverzije prava se inverzijom preslikava na sebe, a ako ne sadr zi sredi ste inverzije, preslikava se na krug kome nedostaje sredi ste inverzije.

T28.8 Ako sadr zi sredi ste O inverzije, krug (kome nedostaje ta cka O) se preslikava na pravu, a ako ne sadr zi sredi ste inverzije, krug se preslikava na krug.

T31.3 U hiperboli ckoj ravni postoji jedinstvena prava upravna na jednom kraku, a paralelna drugom kraku o strog ugla. T31.8 Ako je prava c hiperparalelna pravoj b, onda je i prava b hiperparalelna pravoj c. T31.9 Postoji jedinstvena prava upravna na dvema me usobno hiperparalelnim pravama.

Ele ktro

T32.1 Postoji jedinstvena prava koja pripada dvama raznim paraboli ckim pramenovima pravih. T33.2 Trouglovi ABN i A B N sa nesvojstvenim temenima N i N su me usobno podudarni ako i samo ako su: (a) me usobno podudarni uglovi A i A i ivice AB i A B , (b) uglovi A i B podudarni uglovima A i B . T33.3 Ako su ABN i A B N asimptotski trouglovi sa nesvojstvenim temenima N i N i pravim uglovima kod temena B i B , tada su uglovi A i A tih dvaju trouglova ma usobno podudarni ako i samo ako je AB =AB.

T33.5 Bilo koja dva trougla kojima su sva temena nesvojstvena su me usobno podudarni likovi.

nsk
168

T28.9 Inverzijom se uglovi preslikavaju u njima podudarne uglove.

o iz dan

T28.1 Periferijski ugao kruga jednak je polovini njegovog centralnog ugla koji zahvata isti luk.

je

Sadr zaj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Re senja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ispitni rokovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Teoreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Ele ktro
169

nsk

o iz dan
1 3 13

je