GEOTERMALNA ENERGIJA: KAKO ISKORISTITI SKRIVENI POTENCIJAL SRBIJE VLADIMIR JANKOVI

BEOGRAD, NOVEMBAR 2009.

SADRAJ
Apstrakt I Uvod II Geotermalna energija III Najei naini korienja geotermalne energije - Topli izvori - Buotine - Toplotne pumpe IV Primena toplotnih pumpi u Evropskoj uniji V Primena geotermalne energije u Srbiji: trenutno stanje, problemi i preporuke 5.1. Energetska ek asnost Primer 5.2. Aktiviranje postojeih geotermalnih buotina 5.3. Nove geotermalne buotine 5.4. Masovna primena toplotnih pumpi VI Zakljuak VII Literatura

APSTRAKT
Ovaj tekst ima za cilj da ukae na nedovoljnu iskorienost potencijala geotermalne energije u Srbiji i predloi mere za reavanje ovog problema. Sadanja energetska strategija Srbije ne tretira geotermalnu energiju kao vaan i znaajan resurs koji je nekoliko puta vei od ukupnih rezervi uglja u Srbiji i koji je prisutan na svakom mestu u svakom trenutku. Procenjena snaga svih postojeih geotermalnih buotina u Srbiji je oko 160 MW od ega se trenutno koristi oko 100 MW. Upotrebom toplotnih pumpi moe se iz zemlje preuzeti onoliko potpuno iste energije koliko nam je potrebno. Tako na primer, instalacijom 20.000 toplotnih pumpi snage 20 kW za zagrevanje stambenih objekata moemo iz zemlje da preuzmemo energije koliko nam daje i termoelektrana snage 300 MW. U Evropi su postavljeni veoma visoki ciljevi u pogledu primene obnovljivih izvora energije i smanjenja emisije tetnih gasova. Geotermalna energija je najpogodnija za ostvarenje tih ciljeva i zbog toga je jedina od svih obnovljivih izvora energije u nekoliko evropskih zemalja ula u zakonsku obavezu korienja za zagrevanje novih zgrada. Pridruivanjem Evropskoj uniji, i nas oekuju obaveze u pogledu korienja obnovljivih izvora energije i smanjenja emisije tetnih gasova. Neophodno je da Srbija to bre pristupi ostvarivanju svog potencijala na ovom polju ime bi se postigli viestruki efekti: Uz minimalnu investiciju postie se maksimum instalisane snage u vrlo kratkom roku Investiciju sprovode graani, a ne drava Postie se maksimalna energetska efikasnost, jer se ulae samo 25% elektrine energije Ne postoji zagaenje niti emisija tetnih gasova Poveava se nauno i tehnoloko znanje, kao i zaposlenost

U ovom tekstu, programi koji imaju za cilj vee korienje geotermalne energije na podruju Srbije podeljeni su u tri oblasti: Ekasnije korienje postojeih geotermalnih izvora i buotina. Prilikom korienja geotermalnih voda u banjama, leilitima i sportskorekreativnim centrima energija iz vode se samo delimino koristi, dok je temperatura vode na dovoljno visokom nivou. Primenom toplotnih pumpi mogue je iskoristiti raspoloivu energiju sve do temperaturnog nivoa od 10C. To znai da se na nekim mestima moe iskoristiti dva do tri puta vei kapacitet geotermalnog izvora nego to se sada koristi. Aktiviranje zapeaenih buotina. Poveanjem cena fosilnih goriva i elektrine energije mnoge zapeaene buotine e postati atraktivne i pokazae se potreba za njihovim aktiviranjem. Ukoliko novi vlasnik NIS-a ponudi na prodaju svoje buotine, sigurno e se pojaviti kupci koji e racionalizacijom korienja iskoristiti maksimum postojeeg kapaciteta. Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 1

 Intenzivno korienje geotermalnih toplotnih pumpi Drava svojim podsticajnim merama treba da stane na elo projekta za masovno korienje toplotnih pumpi za zagrevanje zgrada, jer raunica pokazuje da je dobit i za dravu i za korisnika velika. Projekat moe brzo da se realizuje nansijskim ueem buduih korisnika i to bez bilo kakvih dugotrajnih priprema. Potrebno je samo pokrenuti kampanju, a podsticajne mere e sluiti prvenstv eno za skretanje panje na ozbiljnost i znaaj projekta.

Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 2

I UVOD
Shvatanje da se energija vadi samo u obliku uglja, nafte i gasa i da se proizvodi u termoelektranama i hidrocentralama je dominantni razlog zbog kojeg najprisutnija i najdostupnija geotermalna energija ostaje skrivena i neiskoriena. Stanovnitvo Srbije je tokom dugog perioda drano u svojevrsnoj zabludi da se pod pojmom geotermalna energija podrazumevaju izvori u kojima je temperatura vode vea od 45C. Meutim, pod geotermalnom energijom podrazumeva se energija koja moe da se preuzme iz vode, zemljita i stena ija temperatura prelazi 10C.

Tehnoloki razvoj je jo sedamdesetih godina omoguio efikasno korienje niskotemperaturne geotermalne energije posredstvom toplotnih pumpi. U tom periodu se i u Jugoslaviji, korienjem domae opreme prilino velikih snaga, radilo na poveanju energetske efikasnosti i sniavanju trokova grejanja u naim banjama. Sadanji, a i stari problem Srbije je to energetski sektor vode ljudi koji za cilj imaju samo milione tona uglja koje treba iskopati. Pojam niskotemperaturne energije ne postoji u sadanjoj Strategiji energetike Srbije. Geotermalna energija u klasinom smislu (topli izvori i buotine) pominje se u smislu deklarativnog zalaganja za razvoj potencijala Srbije u tom sektoru, ali bez konkretnih mera i reenja.

Nasuprot gore navedenom, iznenaujue veliki znaaj se pridaje korienju energije vetra koga na dobrim lokacijama ima neto vie od pola godine godinje, kao i energiji Sunca, koja je teoretski prisutna maksimalno pola dana. Biomasa takoe nije univerzalno dostupna: potrebno ju je sakupiti i uskladititi tamo gde je ima i kada je ima. Meutim u naim uslovima, preko 50% proizvedene elektrine energije troi se u zgradama za stanovanje, prvenstveno za zagrevanje prostora i sanitarne vode, za ta se efikasno moe koristiti geotermalna energija. U tom sluaju, vei deo naih proizvodnih elektrinih kapaciteta moe se usmeriti ka izvozu elektrine energije.

Moja namera i elja je da ovim lankom ukaem da je geotermalna energija svuda prisutna, da postoje tehnoloke mogunosti da se ona veoma efikasno koristi i da drava moe da ostvari, implementiranjem mera predloenih u ovom lanku, viestruke koristi: Samo informisanjem , moe se ukazati na veliku isplativost primene toplotnih pumpi. Odgovarajue mere za stimulisanje korienja toplotnih pumpi u periodu od sledeih godinu dana dovele bi do smanjenja udela elektrineenergije za grejanje stanova ime bi se omoguio i protabilni izvoz elektrine energije. Smanjila bi se potronja fosilnih goriva, emisija tetnih gasova i dolo bi do amplikacije ostalih ekolokih efekata. Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 3

lanak je organizovan na sledei nain: nakon kratkog prikaza karakteristika geotermalne energije i najzastupljenijih naina njenog korienja, prelazim na opis trenutne primene toplotnih pumpi u Evropskoj uniji. Glavni deo lanka sadri pregled stanja i predloge mera za poboljanje energetske ekasnosti, aktiviranja postojeih i novih geotermalnih buotina, kao i masovne primene toplotnih pumpi u Srbiji. Zakljuak nudi preporuke za generalnu strategiju Srbije na ovom polju.

Srbija bi ravnopravno i spremno ula u evropske integracije na polju poveanja energetske ekasnosti.

Doprinelo bi se uveanju naunog i tehnolokog znanja o korienju toplotnih pumpi.

II GEOTERMALNA ENERGIJA

Geotermalna energija u Zemlji vodi poreklo jo od nastanka nae planete pre 4,5 milijardi godina. Temperatura u sreditu Zemlje je oko 6000 C i tamo se i dalje odvijaju termonuklearne reakcije. Toplot a iz usijanog jezgra se kree ka povrini Zemljine kore. Nama je na raspolaganju samo mali deo te energije u povrinskom delu dubokom do nekoliko kilometara. Geotermalna energija se sadri u Zemljinoj kori i to u stenama, podzemnoj vodi, podzemnoj vodenoj pari i magmi. U zavisnosti od sredine u kojoj se nalazi geotermalna energija se naziva hidrogeotermalnom, petrogeotermalnom i magmogeotermalnom.

Hidrogeotermalna energija je akumulirana u podzemnim termalnim vodama ija je temperatura vea od 10C. Njena eksploatacija se obavlja iz izvora ili buotina. Petrogeotermalna energija je sadrana u suvim stenama koje ne sadre slobodnu podzemnu vodu. Ovih godina je poela i komercijalna proizvodnja elektrine energije iz elektrana koje koriste energiju vrelih stena. Za ovu primenu potrebno je da je temperatura stena vea od 100C. Magmogeotermalna energija je akumulirana u usijanoj magmi i eksperimenti za njenu eksploatacju se uspeno sprovode.
2

sekundi kroz povrinu od 1 m iz unutranjosti Zemlje dolazi do njene povrine ). 2 Prosene vrednosti u Evropi su oko 60 mW/m ,dok su u Srbiji ove vrednosti
2

Potencijal geotermalne energije odreene oblasti moe se prikazati gustinom geotermalnog toplotnog toka ( koliina geotermalne toplote koja u svakoj

znatno vee: preko 100 mW/m . Tereni u Srbiji izgraeni su od tvrdih stena i zbog tako povoljnih hidrogeolokih i geotermalnih karakteristika u Srbiji se nalazi oko 160 izvora geotermalnih voda sa temperaturom veom od 15 C. Najtopliji su izvori u Vranjskoj Banji gde temperatura iznosi do 96C. Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 4

Procenjena ukupna koliina toplote sadrane u nalazitima geotermalnih voda u Srbiji je oko dva puta vea od ekvivalentne koliine toplote koja bi se dobila sagorevanjem svih naih rezervi uglja. Ovi podaci ukazuju na veliki potencijal za eksploataciju geotermalne energije u naoj zemlji, koji je trenutno gotovo u potpunosti neostvaren. U Vojvodini postoje i 62 vetaka geotermalna izvora (buotine) ukupne izdanosti od 550 l/s i toplotne snage od oko 50 MW. U delu Srbije juno od Save i Dunava nalazi se jo 48 buotina sa procenjenom snagom od 108 MW. [1]

III NAJEI NAINI KORIENJA GEOTERMALNE ENERGIJE

TOPLI IZVORI Hidrogeotermalni potencijal je najvie korien u svetu i u Srbiji. Razlozi su jednostavni: Prirodni izvori su u prethodnom periodu privedeni nameni i pri daljem korienju potrebna su sredstva samo za odravanje i adaptaciju dodavanjem novih atraktivnih sadraja. U nekim zemljama u svetu koje vode rauna o energiji i turizmu neprekidno se ulae u banjska leilita i sportsko-rekreativne i turistike centre. To su zemlje u kojima se ulae privatni kapital koji je podstaknut da se investira u energetski efikasne , ekoloki opravdane i turistiki atraktivne projekte.

U Srbiji zbog nedostatka zakonskih i podzakonskih dokumenata geotermalni izvori ( pogotovo buotine ) nedostupni su novim investitorima. Nisu poznate nadlenosti, ili ako su poznate toliko su isprepletane izmeu raznih dravnih organa da je praktino nemogue doi u posed nekog toplog izvora i zapoeti ili poboljati njegovo korienje. Vranjska Banja je tipian primer gde cela reka tople vode protie kroz gradi, a stanovnitvo se greje na struju, drva ili ugalj. U razvijenim zemljama Evrope tednja energije je posebno istaknuta posle prologodinjeg problema sa ruskim gasom. Tamo se hidrogeotermalna energija maksimalno koristi za zagrevanje stambenog i poslovnog prostora. Vea primena je u poljoprivredi i stoarstvu jer se tada geotermalna energija koristi na svom izvoru i nije potreban njen transport do gradova. Eksploatacija hidrogeotermalne energije je toliko usavrena da se skoro svaki izvor ili buotina mogu energetski efikasno koristiti bez obzira na kvalitet vode i sadraj rastvorenih minerala i gasova u njoj, a da se pri tome ispotuju ekoloki zahtevi.

Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 5

BUOTINE Eksploatacija geotermalne energije iz buotina je neto skuplja, ali kada se uzmu u obzir dugovenost takvog energetskog izvora, supstitucija fosilnih goriva i ouvanje prirode, onda je korist velika za investitora, za lokalnu zajednicu i za dravu u celini. Bitno je samo da sve tri strane vide svoju korist i da se angauju na realizaciji svakog takvog projekta. TOPLOTNE PUMPE Toplotne pumpe su rashladne maine koje prenose toplotnu energiju iz jednog prostora u drugi tako to jedan prostor rashlauju , a drugi prostor zagrevaju. Da bi se ostvario prenos toplotne energije potrebno je da se uloi odreena, najee, elektrina energija za rad kompresora. Sutina i glavni razlog za primenu toplotnih pumpi lei u njihovoj efikasnosti: za prenos toplotne energije troi se samo 20-30% prenete energije. Naime , toplotna pumpa potroi 1kWh elektrine enrgije za prenos toplotne energije od 3-4 kWh. Ako se toplotna energija koja se prenosi dobija besplatno , na primer , korienjem niskotemperaturne geotermalne energije (10-20C), viestruko se smanjuje cena dobijene energije za korisnika.

Klimatski uslovi u Srbiji su idealni za primenu toplotnih pumpi. Pumpe u zimskom periodu rade u reimu grejanja, a leti u reimu hlaenja. Time se izbegava investicija u dodatnu opremu za hlaenje. Primenom toplotnih pumpi trokovi za grejanje se smanjuju 3 do 4 puta. Ukoliko se toplotne pumpe koriste u kombinaciji sa podnim i zidnim grejanjem ostvaruje se termoakumulacioni efekat. Na taj nain je omogueno da se u velikom delu grejne sezone koristi elektrina energija po nonoj tarifi ime se cena grejanja smanjuje jo 3 do 5 puta. Grejanje pomou toplotnih pumpi je jeftinije 9 do 16 puta u poreenju sa ekvivalentnim grejanjem na fosilna goriva , drvo ili elektrinu energiju u klasinim kotlovima. Korienje elektrine energije u toku noi ima viestruke prednosti : potronja se obavlja kada postoje vikovi elektrine energije i smanjuju se vrna optereenja u toku dana ime se ostvaruje bolja regulacija elektroenergetskog sistema.

TOPLOTNE PUMPE PREUZIMAJU GEOTERMALNU ENERGIJU IZ PODZEMLJA NA SLEDEA TRI NAINA: 1. Voda iz bunara, koja je najee na temperaturi od 10 do 20C, dovodi se u toplotnu pumpu i posle njenog hlaenja ona se vraa u drugi bunar ili se izliva u kanale , vodotokove ili kanalizaciju. Ovo je energetski gledano najekasniji nain, jer je temperatura vode koja se izvlai u toku cele godine na konstantnoj temperaturi. Sa stanovita pouzdanosti i jednostavnosti celog sistema postoje odreeni problemi i trokovi oko izrade bunara. Ogranienje Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 6

2. Korienjem sonde se eliminiu problemi sa nedeostatkom bunarske vode. Dugovenost ovakovog sistema je zagarantovana, mogunost kvara ili drugih problema je minimalna, a jednostavnost rukovanja je svedena na apsolutni minimum. U zavisnosti od geolokih karakteristika na odreenoj lokaciji, iz jedne sonde dubine 200 m mogue je ostvariti toplotni dobitak snage do 13kW. Ekonomski gledano primena sondi je neto skuplja investicija u poreenju sa bunarima, ali pouzdanost, jednostavnost rukovanja i dugorono reavanje problema grejanja i hlaenja prostora na bilo kojoj lokaciji namee ovo reenje kao najatraktivnije i ono bi u budunosti trebalo da se maksimalno koristi u Srbiji, kao to je sada sluaj u bogatijim evropskim zemljama. 3. Zemaljski kolektor je reenje vrlo slino sondi s tom razlikom to se ne bui bunar u koji se sputa sonda, ve se plastine cevi polau u obliku mree u zemljite na dubini od oko 1,5 m. Energija koja se ovom metodom prikuplja je veim delom suneva energija akumulirana u povrinskom delu zemljita u toku leta. Ovo reenje je znatno jeftinije od sondi ukoliko se ugradnja obavlja u toku gradnje objekta i ukoliko postoji dovoljno velika povrina zemljita za postavljanje kolektora. Nepovoljna strana ovog metoda je to se energija iz zemljita troi tokom zime, pa se krajem grejnog perioda smanjuje ekasnost sistema.

kapaciteta je definisano izdanou bunara. est je sluaj da na lokacijama gde je potrebno da se izvede zagrevanje prostora pomou toplotne pumpe nema na raspolaganju potrebne koliine vode ili voda uopte nije prisutna.

IV PRIMENA TOPLOTNIH PUMPI U EVROPSKOJ UNIJI

Kao to Donson (Johnson, 2005: 257-62) navodi, ovo je u skladu sa dve glavne strategije koje Evropska unija ima na raspolaganju kako bi osigurala energetsku bezbednost i smanjila energetsku zavisnost. Prva strategija podrazumeva smanjenje potronje uvoenjem novih, preteno obnovljivih izvora energije i pronalaenjem novih izvora ili snabdevaa energentima. To je dugorona strategija, dok je jedina kratkorona strategija razvijanje bliskih odnosa i partnerstava sa glavnim snabdevaima energentima Evropske unije. [4]

Od januara 2009. godine primena toplotnih pumpi je denitivno uvrena u obnovljive izvore energije. Ovo je znaajno zbog toga to se sada primena toplotnih pumpi automatski uklapa u ve uspostavljena pravila, propise i nansijske strukture koje se primenjuju za obnovljive izvore energije. Energetska zavisnost Evrope od uvoznih energenata posebno se iskazala u gasnoj krizi u januaru 2009. godine. Evropska unija nema mnogo izbora, ali su pravci jasni.

Preko 40% primarne energije u Evropskoj uniji se troi za grejanje i hlaenje. Prema tome, to je iroka oblast u kojoj treba da se deluje i gde je neophodno da se postignu znaajni rezultati. Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 7

Visokopostavljeni ciljevi za smanjenje potronje primarne energije za 20% do 2020. godine uz istovremeno smanjenje emisije ugljendioksida za 20% doveli su do toga da se obnovljivi izvori energije tretiraju kao okosnica uteda. U tim utedama primena toplotnih pumpi e uzeti znaajno uee od 22%.

U prethodnih 5 godina nekoliko evropskih zemalja je donelo i zakonske odredbe da svaki novoizgraeni graevinski objekat mora da ima ugraenu toplotnu pumpu za zagrevanje prostora. Takoe i veina evropskih zemalja obezbeuje znaajne podsticajne mere za ugradnju toplotnih pumpi, od direktnog plaanja proizvoau za svaku isporuenu toplotnu pumpu do poreskih olakica za korisnike. Jednostavno je izraunata dobit od primene toplotnih pumpi na nivou drave i na osnovu toga su odreene podsticajne mere da bi se ostvarili planirani efekti.
2003 2004 2005 2006 3.780 1.200 0 510 8.540 13.700 15.838 1.300 0 1.557 55.081 0 68.100 8.695 0 178.301 5.129 2.400 0 750 12.648 17.300 19.636 1.800 12.131 1.800 35.390 0 100.215 9.796 0 218.995 6.098 4.000 4.000 1.095 22.307 25.200 25.486 2.300 13.000 1.891 40.000 1.465 101.350 12.008 750 260.950 8.853 4.000 4.000 2.333 36.950 61.510 51.827 2.300 13.000 2.767 40.000 1.465 122.473 15.806 750 368.034 change 03/04 35,7% 100,0% 47,1% 48,1% 26,3% 24,0% 38,5% 15,6% -35,7% 47,2% 12,7% 22,8% change 04/05 18,9% 66,7% 46,0% 76,4% 45,7% 29,8% 27,8% 7,2% 5,1% 13,0% 1,1% 22,6% 19,2%

Austria Czech Rep. Denmark Estonia Finland Franc Germany Ireland Italy Netherlands Norway Poland Sweden Switzerland UK Total

change 05/06 45,2% 0,0% 0,0% 113,1% 65,6% 144,1% 103,4% 0,0% 0,0% 46,3% 0,0% 0,0% 20,8% 31,6% 0,0% 41,0%

Table 7: Sales numbers for different EU countries. (Source: EHPA) Ukupan broj novih instaliranih toplotnih pumpi u osam evropskih zemalja je u 2008. godini porastao za proseno 50%. Na primeru vedske, gde postoji zakonska obaveza da svaki novoizgraeni objekat mora da ima toplotnu pumpu, u toku 2007. godine dolo je do pada prodaje zbog zasienog trita, to jest, zbog smanjenja broja novoizgraenih objekata. Broj instaliranih toplotnih pumpi i godinje promene [5]

Najnovija vest je da je Savet Evropske unije usvojio odluku da od 2020. godine svaki novoizgraeni stambeni ili poslovn i objekat mora da bude energetski nezavisan. To znai da e u svakom objektu morati da se proizvede Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 8

Tamo je sada trend da se i u starim objektima izvri zamena postojeih sistema z a grejanje pa je zahvaljujui podsticajnim merama ve u 2008. godini prodaja porasla sa 93.000 na 128.000 toplotnih pumpi. Takoe, sve je vea ugradnja i u zgrade sa vie stanova, dok je u prvom krugu masovnija upotreba bila u porodinim kuama.

onoliko energije u toku godine koliko se u tom objektu i potroi. Nije potrebno ni naglaavati da su toplotne pumpe nosilac ostvarljivosti ove odluke i da e sada uslediti podsticajne mere za njihovo jo bre usavravanje.

V PRIMENA GEOTERMALNE ENERGIJE U SRBIJI: TRENUTNO STANJE, PROBLEMI I PREPORUKE

U periodu od 1974. do 1992. godine u Srbiji je izbueno 113 buotina [1] kojima je ispitan kapacitet i kvalitet vode. To je bio period u kom se postavljala dobra osnova za veu eksploataciju hidrogeotermalnog potencijala u Srbiji. Geotermalne buotine su napravljene u procesu potrage za nalazitima gasa i nafte i esto se nalaze van naseljenih mesta i saobraajnica. To je razlog njihovog malog korienja u prethodnom periodu. Nije postojala zainteresovanost drave da se te buotine aktiviraju. Takoe niske cene ostalih energenata, a naroito elektrine energije, nisu bile stimulans za korienje geotermalnih voda ak i u poljoprivredi mada se vei broj buotina nalazi na obradivom zemljitu. Takoe, poljoprivredna proizvodnja u zatienim i grejanim prostorima kao, to su plastenici i staklenici,kod nas je ve decenijama u zaetku,tako da se u celoj Srbiji samo nekoliko poljoprivrednih objekata greje toplom vodom iz buotina.

5.1. Energetska ekasnost

U Srbiji je veoma izraen problem nedovoljne energetske efikasnosti i neracionalnog korienja postojeih izvora ili buotina koje se nalaze u eksploataciji.

U termalnim banjama se ne posveuje skoro nikakva panja energetskoj ekasnosti i velike koliine tople vode se isputaju kao nekorisne, iako je iz njih primenom toplotnih pumpi mogue izvui dovoljno energije za zagrevanje prostora ili bazena. Istovremeno se prostor greje pomou uglja , nafte ili elektrine energije. Ukoliko bi se izvrila racionalizacija korienja toplotne energije iz toplih izvora u banjama, onda bi iz istih izvora energijom mogli da se snabdevaju i novi atraktivniji sadraji. Takoe, budui korisnici za sada zapeaenih buotina treba na vreme da se upoznaju sa nainima racionalnog korienja maksimuma energetskog potencijala ime e i nansijske analize pokazati povoljnije rezultate. Primer [2] Beejska buotina B-2/H je jedna od energetski najpovoljnijih na teritoriji Vojvodine. Projektovani izliv ima toplotnu snagu 4.153 kW ako se rauna sa hlaenjem vode do 25 C. Meutim, ugradnjom toplotne pumpe ova snaga GTV se moe poveati na 5.192 kW. Na ove snage treba Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 9

dodati i snagu koja se moe ostvariti standardnim sagorevanjem separisanog gasa i to je oko 1.425 kW sa oko 90% efikasnosti u procesu sagorevanja. Naalost i sada, i ve due vreme koristi se samo (25 40)% kapaciteta zavisno sa kojim se protokom GTV rauna. Skup sadanjih potroaa je premale snage i trajanja njenog korienja za ovako monu buotinu. Na ovom primeru se na izrazit nain vidi druga strana problematike korienja geotermalnih izvora uopte. Naime, tei deo problema je oformljenje adekvatnog potroaa, nego otvaranje i kompletno opremanje buotine. To je glavni razlog to je veliki broj uspenih buotina van upotrebe, bez obzira to je geotermalna voda ve negde iznad 45C konkurentna klasinim energetskim izvorima. Iz naih prorauna proizilazi da se na ovoj buotini, uz adekvatnog potroaa moe sagraditi mono toplotno postrojenje bazne snage grejanja prostorija preko 7 MW uz dodatnu funkciju zagrevanja potroaa kao to su plivaki bazeni i njima slini bazeni za uzgoj ribe. Moderna ema postrojenja sa toplotnom pumpom obezbeuje i letnje hlaenje, pored maksimalnog iskorienja geotermalne vode u sezoni grejanja.

Investicija u izgradnju ovog monog energetskog izvora nije mala, i iznosi oko 2.237.000 kada bi se startovalo sa gole ledine. Meutim, ona je realno manja za vrednost postojee proizvodne buotine (oko 360.000 ) i za jo oko 200.000, koliko bi se moglo iskoristiti od ostale postojee opreme. Prema tome cena bi se kretala oko 1.677.000 zajedno za potroae i vlasnika buotina. Jo uvek nije mala, ali bi se otplatila za oko 3,5 do 4 godine, ako bi ostvarivala godinju dobit oko 600.000, a i pod dosta tekim kreditnim uslovima sa godinjom efektivnom kamatom 10%.

Prema tome, u narednim aktivnostima oko koncipiranja arhitektonskog sadraja u blizini sadanje proizvodne buotine treba se skoncentrisati na komponovanje to jaeg i u toku godine dugotrajnijeg potroaa toplotne energije, koja e ostati ekonomski isplativa i posle verovatno neophodne izgradnje povratne buotine. Ne treba smetnuti s uma ni postojanje neto slabije, ali jo uvek prihvatljive buotine B-1/H, koja se lako moe pridruiti detaljno analiziranoj B-2/H i znaajno poveati ovaj resurs.

Na drugim lokacijama je situacija slina. Tako, na primer, ceo rehabilitacioni centar u Vrdniku se greje na mazut i pored geotermalnog izvora velikog kapaciteta koji je dovoljan za zagrevanje celog centra. U ovom centru je pre dve godine instalirana geotermalna toplotna pumpa za zagrevanje sanitarne vode i time je za 75% smanjena potronja elektine energije koja se ranije koristila u te svrhe.

U najmanju ruku,sadanji potroai bi trebalo da poboljaju postrojenje ugradnjom jedne toplotne pumpe i relativno malog toplovodnog kotla, ime bi se obezbedila sadanja potronja na bolji nain, a uvela i dodatna funkcija letnjeg hlaenja. To je investicija ispod 125.000 .

Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 10

5.2. AKTIVIRANJE POSTOJEIH GEOTERMALNIH BUOTINA Stavljanje u funkciju buotina koje su zapeaene ima veliku vanost za Srbiju. U tom procesu mora da se sprovede postupak koji je ustanovljen za tu svrhu. Na mnogim buotinama nije izvreno potpuno ispitivanje sastava i kvaliteta vode i zbog toga se ne sme dozvoliti da se takve vode nekontrolisano izlivaju u vodotokove. Mogue je da teta bude vea od koristi. Drava tada treba da uzme aktivno uee i da odredi koje vode mogu da se isputaju na povrinu, a koje mora da se vrate u podzemlje posle uzimanja toplotne energije. Znai da budui korisnik mora da ima postojee reenje o tehnikom prijemu buotine ili da posle uraenih analiza dobije novo reenje. 5.3. NOVE GEOTERMALNE BUOTINE Buenje novih buotina e verovatno biti preputeno privatnom sektoru, jer drava nema u planu da sprovodi dalja istraivanja geotermalnog potencijala. To je za sada zakonski najureeniji deo gde se znaju nadlenosti, obaveze i postupci. Cena samog buenja, odreeni stepen nesigurnosti u ishod buenja i nestabilnosti na privrednom planu su razlozi zbog kojih se ne pristupa masovnijem buenju novih buotina. Takoe, kvalitet dobijene tople vode moe iziskivati da se ona posle korienja (oduzimanja toplotne energije) mora vratiti u podzemlje to prouzrokuje dvostruki troak jer treba izbuiti jo jednu istovetnu buotinu. 5.4. MASOVNA PRIMENA TOPLOTNIH PUMPI U okviru Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine ne spominje se direktno upotreba toplotnih pumpi, ali jedan od prioriteta su i obnovljivi izvori energije.

Trei-posebni Prioritet korienja NOIE (novih obnovljivih izvora energije) i novih energetski efikasnijih i ekoloko prihvatljivih energetskih tehnologija i ureaja/opreme za korienje energije. [3]

Prioriteti selektivnog korienja novih i obnovljivih izvora energije i energetski ekasnijih tehnologija i ureaja, u okviru kojih su predviene Mere i aktivnosti za intenzivnije korienje biomase , iskorienje preostalog hidropotencijala, posebno za gradnju malih hidroelektrana i vienamenskih hidroenergetskih objekata, istovremeno sa organizovanijim istraivanjem i korienjem geotermalnih izvora, kao i za masovnije korienje suneve energije za decentralizovano korienje toplotne energije. [3]

Nesistematinost u istranim i pripremnim radovima za korienje geotermalnih izvora i odsustvo podsticaja za organizovano korienje ovog izvora energije su osnovni razlog simbolinog iskorienja energije tople vode iz stotinak postojeih buotina, relativno niske temperature (retko preko 60C), Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 11

Energetski potencijal postojeih geotermalnih izvora u Srbiji, iznosi blizu 0.2 Mt.en, na teritoriji Vojvodine, Posavine, Mave, Podunavlja i ireg podruja centralne Srbije kao i u postojeim banjama.

Iz navedenih stavova Strategije razvoja energetike Republike Srbije vidi se da ne postoji nikakva ozbiljna namera da se na polju geotermalne energije preduzmu znaajniji koraci iako je geotermalni potencijal nekoliko puta vei od svih naih rezervi uglja. U Srbiji veliku zabunu izaziva i pojam geotermalna energija koji podrazumeva da se odnosi na hidrogeotermalnu energiju, tj. na izvore tople vode ili na buotine sa toplom vodom temperature vee od 40C. Ustaljeno je miljenje da hladnije vode nisu geotermalne i da zbog toga nisu pogodne za korienje za grejanje. Ima se utisak da i Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine podrazumeva pod geotermalnom energijom samo prirodne i vetake izvore tople vode. Korienje niskotemperaturne geotermalne energije pomou toplotnih pumpi za zagrevanje i hlaenje stambenog i poslovnog prostora postalo je imperativ danas kada se planira smanjenje energetske zavisnosti i smanjenje emisije ugljendioksida. U bliskoj budunosti pribliavanjem Evropskoj uniji primena toplotnih pumpi postae obaveza.

toplotne snage ispod 160 MJ/s, iako dosadanja istraivanja ukazuju da je stvarni potencijal geotermalnih izvora bar pet puta vei od ostvarenog. [3]

Procenjena snaga svih buotina u Srbiji je oko 160 MW [1], a instalacijom samo 20.000 toplotnih pumpi kapaciteta 20 kW moemo iz zemlje da preuzmemo snagu od 300 MW, to sa potrebnom elektrinom energijom predstavlja 400 MW instalisane snage za grejanje uz investiciju od oko 100 miliona evra. Grad kao to je Jagodina ima oko 4.000 gasnih prikljuaka i isto toliko individualnih gasnih kotlova. U Subotici postoji oko 10.000 gasnih prikljuaka i nekoliko desetina velikih potroaa. Slina je situacija i u drugim gradovima. U Srbiji ima ukupno oko 100.000 gasnih prikljuaka. Ovo poreenje je potrebno da bi se ukazalo da je sasvim opravdano i mogue da se u narednom periodu od 5 godina u Srbiji instalira oko 50.000 toplotnih pumpi. Sa tolikim brojem toplotnih pumpi postigla bi se instalisana snaga od 1 GW od ega bi oko 750 MW dolazilo iz zemlje. To je znatno vie od instalisane snage budueg kogenerativnog postrojenja na gas u Novom Sadu. Za organizovano uvoenje toplotnih pumpi za zagrevanje i hlaenje stambenog i poslovnog prostora postoje sledei razlozi: Investicija koja je oko 3 puta vea nego u sluaju grejanja na gas isplati se u roku od 3 do 4 godine. Cena potroene elektrine energije u toku eksploatacije je 4 do 16 puta manja nego u sluaju grejanja na gas, struju ili fosilna goriva. Kvalitet i komfor grejanja je na najviem moguem nivou. U toku cele grejne sezone nije potrebna nikakva intervencija. Ista toplotna pumpa radi u reimu hlaenja u toku leta, ime se izbegava nabavka opreme za hlaenje. Postoji irok opseg snaga toplotnih pumpi (od 10 kW do 2 MW) ime se postie dobra pokrivenost zahteva. Mogue je da se osnuje nekoliko proizvoaa toplotnih pumpi da se ne bi ponovila situacija da su svi gasni kotlovi u Srbiji uvozni. Poveala bi se zaposlenost na proizvodnji i montai opreme. Za gradnju kogenerativnog gasnog postrojenja snage 400 MW potrebno je minimum 3 godine. Ugradnjom 10.000 toplotnih pumpi u svakoj grejnoj Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 12

Problem nedovoljne zastupljenosti toplotnih pumpi u grejanju prostora u Srbiji moe da se rei razliitim programima stimulacije ili njihovom kombinacijom:

sezoni aktiviralo bi se oko 200 MW toplotnih kapaciteta pri emu bi elektrina energija uzela uee sa instalisanom snagom od 50 MW.

1. Akcija za poveanje primene toplotnih pumpi za zagrevanje stambenih i poslovnih objekata treba da pone obrazovanjem stanovnitva putem tampe, radija, televizije i interneta o nainima, prednostima i koristima korienja niskotemperaturne geotermalne e nergije.

3. Stanovnitvo e samo nansirati nov nain grejanja u svojim kuama, ali je potrebno jasno i precizno objasniti da je grejanje pomou toplotnih pumpi najekonominiji nain koji postoji i da se cena grejanja nee drastino menjati u zavisnosti od kolebanja cena energenata na svetskom tritu. Cena elektrine energije svuda je u svetu najstabilnija u odnosu na druge energente i moe se oekivati da e tako biti i u budunosti. Veina naih graana je skeptina prema novim reenjima pogotovo to su u prethodnom tridesetogodinjem periodu nekoliko puta menjali sistem grejanja. Stoga razlozi za ponovnu promenu treba da budu jasni i da daju dugorone rezultate. 4. Drava treba da odredi podsticajne mere za primenu toplotnih pumpi po slinom modelu kao to je uradila za automobil Punto sa Fiatom. Svakom kupcu toplotne pumpe treba dotirati iznos od 500 evra to za 20.000 toplotnih pumpi iznosi 10 miliona evra. Na taj nain se postie efekat kao da je za isti novac napravljena nova elektrana snage 50 MW.

2. Stanovnitvo Srbije trenutno ima na deviznoj tednji oko 6 milijardi evra. Vlasnici tih sredstava se najee greju na fosilna goriva i svoj novac nee ulagati u elektroenergetski sistem Srbije ili u podizanje gradskih kogenerativnih toplana na gas. Drava, znai, samo akcijom informisanja treba da aktivira mali deo tog novca.

5. Drava treba da podstakne dva ili tri proizvoaa da proizvode toplotne pumpe snaga od 10 kW do 50 kW. Projektovanje i priprema za proizvodnju mogu se uraditi u periodu od godinu dana. Postoje strunjaci koji mogu da projektuju i izrade kvalitetne toplotne pumpe.Trenutno postoje dva proizvoaa koji proizvode godinje do 80 toplotnih pumpi. Takoe postoji nekoliko veih proizvoaa rashladne tehnike koji izrauju velike hladnjae i vrlo lako bi dopunili svoj proizvodni program toplotnim pumpama za zagrevanje i hlaenje zgrada.

Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 13

VI ZAKLJUAK
Trenutno stanje primene geotermalne energije u Srbiji je takvo da se u poslednjih petnaest godina skoro nita nije uradilo. Na privatnu inicijativu je izbueno nekoliko plitkih buotina (do 500 m i 40 C) i aktivirane su dve do tri postojee buotine. Energetska efikasnost u banjskim i sportskorekreativnim centrima, gde se koriste geotermalni izvori, nije poveana, jer ti centri i ovako tavore bez nansijske akumulacije i bez mogunosti da investiraju u postojee ili nove kapacitete prilagoene novim zahtevima.

U isto vreme, treba osnovati centar za primenu toplotnih pumpi gde bi nekoliko modela i tipova toplotnih pumpi neprekidno bilo na raspolaganju irokoj publici radi direktnog i praktinog upoznavanja sa nainom rada i razultatima. Drava treba putem specijalnih konkursa da podstakne istraivaki i razvojni ciklus koji bi vrlo brzo doveo do mogunosti domae proizvodnje toplotnih pumpi.

U toku prve polovine 2010. godine treba otpoeti sa medijskom kampanjom upoznavanja stanovnitva sa prednostima korienja toplotnih pumpi za zagrevanje stambenog i poslovnog prostora.

Sve vea nepredvidivost cene energije dobijene iz fosilnih goriva, zagaenje ivotne sredine, kao i usklaivanje sa zakonodvstvom Evropske unije apeluje na hitnost uspostavljanja koherentne politike drave u ovom polju i integrisanje mera za stimulaciju korienja geotermalne energije u energetsku strategiju i njeno sprovoenje.

Cela Evropa tei da smanji energetsku zavisnost i pokuava da povea svoju proizvodnju energije, a jedina mogunost je znatno poveanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom bilansu. Srbija se nalazi u slinoj energetskoj zavisnosti od uvoza i zbog toga je veoma vano hitno pristupiti poveanju primene geotermalne energije. U narednom periodu od desetak godina primenom geotermalne energije moe se obezbediti preko 10% potreba za toplotnom energijom uz najnie investicije u poreenju sa drugim izvorima energije. Cena ove investicije moe u celosti da se obezbedi ulaganjem stanovnitva bez dodatnog zaduivanja drave.

Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 14

VII LITERATURA
1. Prof dr Mihailo Milivojevi, Rudarsko-geoloki fakultet u Beogradu Energija, list Saveza energetiara Jugoslavije, br. 1, 38-42. 2. Fakultet tehnikih nauka, Institut za energetiku, procesnu tehniku i zatitu okoline Autori: Prof. dr ore Bai, Prof. dr Mia Mari, Mr. Jovan Petrovi, dipl. ing. ma. Petar Varga, dipl. in. ma. Konsultanti: Prof. dr Duan Gvozdenac, FTN, Novi Sad, Slobodan Vidovi, dipl. ing., NIS Naftagas,, Zorica Vukievi, dipl. ing., NIS Naftagas, Novi Sad 3. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.godine 4. Johnson, D. Eu-Russian Energy Links: A Marriage of Convience?. Government and Oposition, 40(2), 2005: 256-77. 5. European heat pump association, European Heat Pump Statisttics - Action Plan

Geotermalna energija: Kako iskoristiti skriveni potencijal Srbije 15