"Slubeni list SRJ", br. 59/98, "Slubeni glasnik RS", br.

101/2005

ZAKON
O REIMU VODA

I. OSNOVNE ODREDBE

lan 1.

Ovim zakonom ureuje se praenje i odravanje reima povrinskih i podzemnih
voda od interesa za celu zemlju i meunarodnih voda, kao i reima voda obalnog
mora.
Reimom voda, u smislu ovog zakona, smatra se i reim rada akumulacija na vodama
iz stava 1. ovog lana.

lan 2.

Vode od interesa za elu zemlju su vodotoci koji presecaju granice republika lanica i
vode u njihovim slivnim podrujima.
Vodotoci iz stava 1. ovog lana su reke Ibar i Lim.

lan 3.

Meunarodne vode su vodotoci i jezera koji ine ili presecaju granicu Savezne
Republike Jugoslavije i vode u njihovim slivnim podrujima, kao i vode obalnog
mora.
Vodotoci iz stava 1. ovog lana su reke Dunav, Vajski kanal, Plazovi, Kere, Tisa,
Zlatica, Stari Begej, Plovni Begej, Tami, Brzava, Rojga, Moravica, Kara, Nera,
Timok, Visoica, Niava, Gaberska, Jerma, Dragovitica, Pinja, Lepenac, Plavska,
Rastelnika, Beli Drim, Grnar, Kravarski Potok, Cijevna, Bojana, Tara, ehotina,
Lirjn, Rzav, Drina, Sava i Bosut.
Jezera iz stava 1. ovog lana su Skadarsko jezero i Bileko jezero.

lan 4.

Podzemne vode su vode ispod povrine zemlje u slivnim podrujima voda od interesa
za celu zemlju i meunarodnih voda iz l. 2. i 3. ovog zakona.

lan 5.

Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledee znaenje:

1) povrinske vode jesu tekue i stajae vode;
2) podzemne vode jesu vode koje poniru kroz zemljite i vode koje stoje ili teku
podzemnim kanalima;
3) vodotok je korito sa vodom koja njime protie;
4) slivno podruje je prirodna hidrografska celina;
5) jezero je udubljenje na zemlji sa vodom koja ga ispunjava.


II. REIM VODA

lan 6.

Reim voda ine elementi kojima se odreuje kvantitativno i kvalitativno stanje voda
i promene tog stanja u prostoru i vremenu.
Elementi reima voda kojima se odreuje kvantitativno stanje voda izraavaju se
pokazateljima proticaja, vodostaja i stanja leda.
Elementi reima voda kojima se odreuje kvalitativno stanje voda izraavaju se
pokazateljima fizikih, hemijskih, biolokih, bakteriolokih i radiolokih
karakteristika vode.
Reim voda obalnog mora ine elementi kojima se odreuje kvalitativno stanje voda
iz stava 3. ovog lana.


lan 7.

Klasifikacijom voda utvruje se podela voda na klase prema pokazateljima elemenata
reima voda u pogledu kvaliteta voda i prema nameni tih voda.
Kategorizacijom voda, vode se razvrstavaju na vodotoke, jezera, akumulacije,
podzemne vode i vode obalnog mora, odnosno njihovi delovi, prema kvalitetu vode
koji treba da se odri ili postigne.
Klasifikaciju i kategorizaciju voda iz st. 1. i 2. ovog lana propisuje Savezna vlada.

lan 8.

Dozvoljene vrednosti pokazatelja elemenata reima voda iz lana 6. ovog zakona su
maksimalno dozvoljene, minimalne ili okvirne vrednosti pojedinih pokazatelja
elemenata reima voda.
Dozvoljene vrednosti pokazatelja elemenata reima voda na hidrolokim stanicama
koje se postavljaju na graninim (ulaznim i izlaznim) profilima vodotoka,
akumulacija, jezera i obalnog mora, kao i na hidrolokim stanicama podzemnih voda
odreenih ovim zakonom, propisuje Savezna vlada.
Propisom iz stava 2. ovog lana odredie se mesto postavljanja hidrolokih stanica,
programi merenja i osmatranja reima voda, kao i nain uspostavljanja hidrolokih
stanica i praenja elemenata reima voda odreenih ovim zakonom.

lan 9.

Zabranjuje se izvoenje radova i vrenje drugih radnji koje mogu da prouzrokuju
pogoranje reima voda odreenog ovim zakonom i propisima donetim na osnovu
ovog zakona.

lan 10.

Savezni organ, odnosno savezna organizacija nadlena za hidrometeoroloke poslove
uspostavlja hidroloke stanice, prati, kontrolie i prognozira elemente reima voda i
izdaje redovne i vanredne izvetaje o tome.


III. REIM RADA AKUMULACIJA

lan 11.

Akumulacije, u smislu ovog zakona, su vodne akumulacije sa visokim branama koje
imaju jednu od sledeih karakteristika:
1) graevinsku visinu veu od 15 m;
2) graevinsku visinu veu od 10 m ako je duina brane po kruni vea od 500 m;
3) zapreminu vode u akumulaciji veu od 1.000.000 m3;
4) ukupni kapacitet organa za evakuaciju velikih voda vei od 1000 m3/s.

lan 12.

Korisnik akumulacije je duan da osmatra, meri i ispituje sve elemente kojima se prati
i utvruje stanje visoke brane, pribranskih objekata i akumulacionog prostora u
pogledu njihove stabilnosti i da o tome izradi odgovarajuu dokumentaciju.
U sluaju da elementi iz stava 1. ovog lana ukazuju na ugroenost stabilnosti visoke
brane, pribranskih objekata i akumulacionog prostora, korisnik akumulacije duan je
da preduzme potrebne mere da se njihova stabilnost uskladi sa projektovanom
stabilnou akumulacije.

lan 13.

Korisnik akumulacije je duan da izradi dokumentaciju o posledicama eventualnog
prelivanja ili ruenja visoke brane i da preduzima potrebne mere za spreavanje tih
posledica, a naroito u pogledu obeleavanja linije dopiranja poplavnih talasa na
terenu, postavljanja ureaja i funkcionisanja sistema za obavetavanje i uzbunjivanje
ugroenog stanovnitva na tom podruju.
lan 14.

Korisnik akumulacije je duan da stalno osmatra i meri elemente reima vode
neposredno u zoni uticaja akumulacije i da te podatke, zajedno sa podacima
planiranog punjenja i pranjenja akumulacije, dostavlja saveznom organu nadlenom
za poslove vodoprivrede, saveznom organu nadlenom za poslove odbrane i saveznoj
organizaciji nadlenoj za hidrometeoroloke poslove.

lan 15.

Savezni organ nadlean za poslove vodoprivrede propisuje blie elemente kojima se
prati i utvruje stanje visoke brane, pribranskih objekata i akumulacionog prostora u
pogledu njihove stabilnosti iz lana 12. stav 1, kao i sadraj i nain izrade
dokumentacije iz lana 12. stav 1. i lana 13. ovog zakona.

IV. VODOPRIVREDNA SAGLASNOST

lan 16.

Za izgradnju novih i rekonstrukciju postojeih objekata i postrojenja, kao i za
izvoenje drugih radova koji mogu da prouzrokuju promene u reimu voda
odreenom ovim zakonom, obavezna je vodoprivredna saglasnost koju izdaje savezni
organ nadlean za poslove vodoprivrede.
Investitor, odnosno korisnik akumulacije iz lana 11. ovog zakona, duan je da za
dokumentaciju iz lana 12. stav 1. i lana 13. ovog zakona pribavi vodoprivrednu
saglasnost saveznog organa nadlenog za poslove vodoprivrede pre poetka izvoenja
radova.

lan 17.

Vodoprivrednom saglasnou odreuju se uslovi i nain pod kojima se mogu izvoditi
radovi ili koristiti objekti i postrojenja iz lana 16. ovog zakona, da bi se propisani
reim voda odrao u okviru dozvoljenih vrednosti.

lan 18.

Uz zahtev za izdavanje vodoprivredne saglasnosti prilae se potrebna tehnika
dokumentacija.
Savezni organ nadlean za poslove vodoprivrede propisae vrstu objekata, postrojenja
i drugih radova kojima mogu da prouzrokuju promene u reimu voda iz lana 16.
ovog zakona, kao i vrstu i sadraj tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za
izdavanje vodoprivredne saglasnosti.

lan 19.

Savezni organ nadlean za poslove vodoprivrede izdaje vodoprivrednu saglasnost u
roku od mesec dana od dana prijema urednog zahteva sa potrebnom dokumentacijom.

lan 20.

Vodoprivredna saglasnost prestaje da vai ako se u roku od dve godine od dana
njenog izdavanja ne zapone sa radovima.

lan 21.

Za izdate vodoprivredne saglasnosti vodi se vodna knjiga.
Sadraj i nain voenja vodne knjige propisuje savezni organ nadlean za poslove
vjodoprivrede.



V. NADZOR NAD IZVRAVANJEM ZAKONA

lan 22.

Savezni organ nadlean za poslove vodoprivrede vri upravni nadzor nad
izvravanjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona.
terenu, postavljanja ureaja i funkcionisanja sistema za obavetavanje i uzbunjivanje
ugroenog stanovnitva na tom podruju.



lan 23.
Upravni nadzor vri se nad:
1) reimom voda od interesa za celu zemlju , meunarodnih voda i obalnog mora
Savezne Republike Jugoslavije prema odreenim elementima reima voda;
2) korienjem vodnih akumulacija sa visokim branama u pogledu njihove stabilnosti
i bezbednosti nizvodnog podruja;
3) postupanjem po izdatim vodoprivrednim saglasnostima za izvoenje radova koji
mogu da prouzrokuju promene u propisanom reimu voda.

lan 24.

Upravnim nadzorom obezbeuje se zatita propisanog reima voda preduzimanjem
potrebnih mera da se elementi reima voda odre u okviru dozvoljenih vrednosti.

lan 25.

Inspekcijski nadzor vre savezni vodoprivredni inspektori.

lan 26.

Inspekcijski nadzor vri se kao redovan nadzor po programu koji utvruje nadleni
savezni organ.
Vanredni inspekcijski nadzor se vri u sluaju kad nadlenj savezni organ doe do
saznanja da su se stekle okolnosti koje mogu ugroziti dozvoljene vrednosti elemenata
reima voda ili da su te vrednosti naruene.

lan 27.

Savezni vodoprivredni inspektor je ovlaen da:
1) vri pregled tehnike i druge dokumentacije koja se odnosi na izgradnju,
rekonstrukciju i korienje objekata i postrojenja, kao i na druge radove i mere koji
mogu da prouzrokuju promene propisanog reima voda;
2) vri pregled objekata i postrojenja i nain njihovog korienja, kao i pregled svih
drugih radova i mera koji mogu ds prouzrokuju promene propisanog reima voda;
3) vri pregled korienja voda i isputanja otpadnih voda, otpadaka i drugih otpadnih
materija koje mogu da utiu na promene propisanog reima voda;
4) prikuplja podatke i uzima izjave od odgovornih i slubenih lica, svedoka i drugih
lica, kad je to potrebno za utvrivanje injeninog stanja;
5) preduzima i druge mere za koje je zakonom ovlaen.

lan 28.

Savezni vodoprivredni inspektor u vrenju poslova u okviru ovlaenja utvrenih
ovim zakonom moe po potrebi odreene strune poslove poveriti ovlaenoj strunoj
organizaciji.
Trokove za izvrene poslove iz stava 1. ovog lana snosi preduzee ili drugo pravno
ili fiziko lice koje je naruilo dozvoljene vrednosti pokazatelja elemenata reima
voda.


lan 29.

Kad utvrdi da je nekim aktom ili radnjom povreen ovaj zakon ili propis donet na
osnovu ovog zakona, savezni vodopnvredm inspektor ima obavezu i ovlaenje da
preduzima potrebne mere radi otklanjanja utvrenih nepravilnosti, i to da:
1) naredi obezbeivanje potrebne tehnike i druge dokumentacije, izvrenje
odreenih radnji i preduzimanje pottebnih mera da bi se spreilo i!i otklonilo
ugroavanje propisanog reirrta voda;
2) naredi obustavu izgradnje i rekonstrukcije objekata i postrojenja i izvoenje drugih
radova, ako se time ugroava propisani reim voda;


lan 30.

Preduzea, druga pravna lica i fizika lica su duni da saveznom vodoprivrednom
inspektoru omogue vrenje upravnog nadzora i da mu obezbede potrebne uslove za
obavljanje slubenog zadatka.

lan 31.

Savezni vodoprivredni inspektor, kad utvrdi odreene nepravilnosti, zapisniki e
kojnstatovati postojanje tih nepravilnosti i naredie svojim reenjem mere za njihovo
otklanjanje u odreenom roku.
Preduzee, drugo pravno lice i fiziko lice je duno da obavesti saveznog
vodoprivrednog inspektora u odreenom roku o pred uzetim merama za otklanjanje
utvrenih nepravilnosti.

lan 32.

Protiv reenja saveznog vodoprivrednog inspektora alba nije doputena.

lan 33.

Kad u vrenju poslova u okviru svojih ovlaenja savezni vodoprivredni inspektor
doe do saznanja ili smatra da je ovaj zakon ili propis donet na osnovu ovog zakona
povreen, duan je da podnese prijavu nadlenom organu za uinjeno krivino delo ili
privredni prestup, odnosno da podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

lan 34.

Savezni organ nadlean za poslove odbrane vri nadzor nad ispravnou ureaja i nad
funkcionisanjem sistema za obavetavanje i uzbunjivanje ugroenog stanovnitva na
podruju dopiranja poplavnog talasa u sluaju opasnosti od ruenja ili prelivanja
brana iz lana 13. ovog zakona.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na prava, obaveze i ovlacenja saveznog
vodoprivrednog inspektora shodno se primenjuju i na odgovarajue savezne organe
nadlene za poslove odbrane kad vre poslove nadzora iz stava 1. ovog lana.



lan 35.

Savezni vodoprivredni inspektor ima slubenu legitimaciju.
Obrazac slubene legitimacije iz stava 1. ovog lana propisuje savezni organ nadlean
za poslove vodoprivrede.

VI. KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi

lan 36.

Novanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup!
preduzee ili drugo pravno lice:
1) ako izvodi radove i vri druge radnje koje mogu da prouzrokuju pogoranje
utvrenog reima voda (lan 9);
2) ako ne preduzme potrebne mere da se stabilnost akumulacije uskladi sa njenom
projektovanom stabilnou (lan 12. stav 2);
3) ako ne preduzme potrebne mere za spreavanje negativnog uticaja prelivanja ili
ruenja visoke brane na bezbednost nizvodnog podruja (lan 13);
4) ako izvodi radove koji mogu da prouzrokuju promene u propisanom reimu vodaj
bez prethodno pribavljene vodoprivredne sagiasnosti ili protivno izdatoj
vodoprivrednoj sagiasnosti (lan 16. stav 1);
5) ako pone gradnju akumulacije sa visokom branom bez prethodno pribavljene
vcjdoprivredne sagiasnosti na propisanu dokumentaciju (lan 16. stav 2):
Za radnje iz stava 1. ovog lana za privredni prestup kaznie se i odgovorno lice u
preduzeu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

2. Prekraji

lan 37.

Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj preduzee
ili drugo pravno lice:
1) ako ne dostavlja nadlenim saveznim organima i organizacijama uredno i
blagovremeno podatke o merenju elemenata reima vode neposredno u zoni uticaja
akumulacije, zajedno sa podacima planiranog punjenja i pranjenja akumulacije (lan
14);
2) ako onemogui saveznog vodoprivrednog inspektora u vrenju nadzora ili ako mu
ne obezbedi potrebne uslove za obavljanje slubenog zadatka (lan 30);
3) ako ne obavesti saveznog vodoprivrednog inspektora u odreenom roku o
preduzetim merama za otklanjanje utvrenih nepravilnosti (lan 31).
Za radnje iz stava 1. ovog lana za prekraj kaznie se i odgovorno lice u preduzeu
ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

lan 38.

Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako
uini neku od radnji odreenih u l. 36. i 37. ovog zakona.

VII. ZAVRNE ODREDBE

lan 39.

Propisi za izvravanja ovog zakona donee se u roku od est meseci od dana stupanja
na snagu ovog zakona.

lan 40.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da vai Zakon o osnovama reima;
voda od interesa za dve ili vie republika, odnosno autonomnih pokrajina i o
meudravnim vodama ("Slubeni list SFRJ", br. 2/74, 24/76 i 31/76).

lan 41.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu
SRJ".