DR - Platne Kartice Na Primeru Banke Intesa

Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet
DIPLOMSKI RAD

PLATNE KARTICE NA PRIMERU BANKE INTESA

Mentor: Student:
doc.dr. Zoran Jovi Katarina Vidi

BEOGRAD 2009.
Diplomski rad-Platne kartice na primeru banke Intesa
2
SADRAJ

Uvod
I Glava
1. Istorijat................................................................................................................................7
1.1. Razvoj...........................................................................................................................7
2. Pojam..................................................................................................................................9
3. Osnovni pojmovi u vezi sa platnim karticama................................................................... 9

II Glava
1. Vrste platnih kartica
1.1. Debitna kartica(bank debit cards)..............................................................................12
1.2. Bankarske i nebankarske kartice.................................................................................13
1.3. Line i poslovne kartice..............................................................................................13
1.4. Pametne inteligentne kartice (smartcard)................................................................13
1.4.1. Sigurnost kod smart kartica.....................................................................................14
1.4.2. Primeri upotrebe smart kartica....................................................................................15
1.5. Kreditne kartice...........................................................................................................16
1.5.1. Funkcije kreditnih kartica........................................................................................17
1.5.2.Vrste sistema kreditnih kartica..................................................................................18
1.6. Kartice lojalnosti.........................................................................................................19
1.6.1. Savremeni trendovi u sistemima plaanja................................................................19
1.6.2. Uesnici u programu lojalnosti................................................................................21

III Glava
1. Proces plaanja..................................................................................................................23
2. RF sistemi plaanja...........................................................................................................25
3. Tehnologija......................................................................................................................27
4. Verified by Visa................................................................................................................28
4.1. Uvod...........................................................................................................................28
4.2. Postojei problemi.....................................................................................................28
4.3. Reenje - 3D model...............................................................................................30
4.4. Primer Verified by Visa.............................................................................................30
4.5. Zakljuak....................................................................................................................32
5. Migracija sa magnetne trake u ip....................................................................................32
5.1. ta je u ipu.................................................................................................................33
6. Operativni sistemi.............................................................................................................33
IV Glava
1. Srbija regionalni lider po platnim karticama....................................................................34
2. Zloupotreba platnih kartica...............................................................................................36
2.1. Najei oblici zoupotrebe..........................................................................................36
2.2. Procedura i mere sigurnosti na prodajnom mestu.......................................................37
3
2.3. Procedura za sluaj zloupotrebe.................................................................................38
2.4. Mere sigurnosti kod izdavaoca kartica.......................................................................38
2.5. Normativno regulisanje poslovanja platnim karticama u RS.....................................39
2.6. Zloupotreba u RS........................................................................................................40
2.7. Zakljuak....................................................................................................................40

V Glava
1. Banka INTESA.................................................................................................................41
1.1. Istorijat........................................................................................................................42
1.2. Banka broj 1................................................................................................................42
1.3. Korporativne vrednosti...............................................................................................42
1.4. Upravljanje.................................................................................................................43
1.5. Priznanja.....................................................................................................................43
1.6. Tim.............................................................................................................................43
1.7. Profesionalni razvoj...................................................................................................44
1.8. Drutvena odgovornost..............................................................................................45
1.9. Donatorske platne kartice..........................................................................................45
1.9.1. Visa Classic Paralympic donatorske platne kartice................................................46
1.9.2. Visa Electron Paralympic donatorske platne kartice..............................................47
1.10. Pitanja i odgovori.....................................................................................................48

VI Glava
1. Ponuda platnih kartica.......................................................................................................49
2. MasterCard platne kartice.................................................................................................50
2.1. Maestro.......................................................................................................................50
2.2. Mastercard...................................................................................................................51
3. Visa platne kartice.............................................................................................................54
3.1. Visa kreditne kartice...................................................................................................54
3.2. Internet kartice............................................................................................................56
4. American Express kreditne kartice banke Intesa..............................................................57
4.1 Prednosti kartica...........................................................................................................58
4.2. American Express Gold..............................................................................................59
4.3. American Express Blue..............................................................................................59
4.4. American Express Green...........................................................................................63
5. DinaCard platne kartice....................................................................................................66
5.1. DinaCard debitna platna kartica..................................................................................66
5.2. DinaCard kreditna platna kartica................................................................................66
6. GiftCard............................................................................................................................67
7. Affinity i co-branded kartice............................................................................................68
7.1. MasterCard Affinity platne kartice Privredna komora...............................................68
7.2. American Express Green namenjena lanovima Lekarske komore Srbije.................69
8. Biznis platne kartice..........................................................................................................70
8.1. Kreditne kartice - MasterCard Bussines i Visa Bussines Gold...................................71
8.2. Ostale usluge...............................................................................................................72

Zakljuak
4
SAETAK

Elektronska tehnologija, sve vie nalazi primenu u savremenom poslovanju, odnosno sve
vei broj preduzea u svetu posluje po konceptu elektronskog bankarstva. J edan od
znaajnih trendova u razvoju tehnologije je sve vea primena platnih kartica i proirenje
elektronskih mogunosti koje doputaju sve veu primenu platnih kartica u poslovanju i
omoguavaju pruanje potpuno novih usluga. Platna kartica je mali komad kartona ili
plastike koji sadri neko sredstvo za identifikaciju. Platna kartica je instrument
bezgotovinskog platnog prometa, plaanja roba i usluga, a pored toga omoguava i
podizanje gotovog novca sa bankomata.Uz iru popularnost platnih kartica, za firme
postaje sve interesantnija ideja prodaje robe i usluga preko Interneta, kako u zemlji tako i u
inostranstvu. Domae banke su konano poele da nude platne kartice od kojih neke
omoguavaju kupovinu preko Interneta. Platne kartice imaju mnogo prednosti u odnosu na
ke ili ekove. Graani ih jo nisu prihvatili u potpunosti, jer se kod nas i dalje koristi gotov
novac. Neki klijenti, i kada dobiju karticu od banke, ne znaju kako da uivaju u njihovim
prednostima, pa je i ne koriste u potpunosti. Kartice su jednostavniji i jeftiniji nain za
kupovinu na odloeno plaanje, a rate se skidaju sa rauna na dan dospea. Ipak, iz dana u
dan poveava se broj korisnika kartica. Delta banka poela je izdavanje Master kartica
2002. godine i do kraja te godine izdali su 11.000 kartica A poslednjih godina, u Intesa
banci izdali su godinje ukupno oko 220.000 ovih kartica.

Kljune rei: elektronska tehnologija, platne kartice, ekovi, gotov novac (ke), sistemi
plaanja

APSTRAKT

Electronic technology, is increasingly used in modern business, and a growing number of
companies in the world operates by the concept of electronic banking. One of the major
trends in technology development is the increasing use of payment cards and expansion of
electronic features that allow greater use of payment cards in business and enable the
provision of entirely new services. Payment card is a small piece of cardboard or plastic
that contains a means of identification. Payment card is an instrument of non-cash
payments, payments for goods and services, and in addition allows cash withdrawals from
ATMs. With the wider popularity of payment cards, the company becomes more
interesting the idea of selling goods and services over the Internet, both in the country and
abroad. Domestic banks have finally begun to offer credit cards, some of which allow the
purchase over the Internet. Credit cards have many advantages over the cash or checks.
Citizens of them are not yet fully accepted, because in our country still uses cash. Some
clients, and when they receive the card from a bank, do not know how to enjoy their
benefits, and is not used fully. The cards are simpler and cheaper way to purchase the
deferred payment, and the rate is removed from the account on maturity. However, from
day to day increases the number of card users. Delta Bank began issuing Master Card
2002nd and by the end of the year 11,000 cards were issued. And in recent years, Intesa
Bank released their annual total of about 220,000 of these cards.

Keywords: electronic technology, payment cards, checks, cash (cache), payment systems
5
UVOD

Banka je akcionarsko drutvo sa seditem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad
Narodne Banke Srbije (NBS) i obavlja depozitne i kreditne poslove, a moe obavljati i
dr.poslove u skladu sa zakonom (lan 2. stav 1 ZB). Niko osim banke ne moe imati u
svom poslovnom imenu re banka, ne moe se baviti primanjem depozita, davanjem
kredita, izdavanjem platnih kartica, osim ako nije ovlaen zakonom.
Izraz banka je nastao od latinske rei banco, koja u poetku oznaavala klupu, tezgu
na kojoj su prvi bankari (menjai) drali posude u kojima su izlagali razne vrste novca.
1

Ljudsko drutvo je krajem prolog i poetkom novog milenijuma doivelo najbre promene
u svojoj istoriji. U ovom periodu promenjen je nain obavljanja mnogih delatnosti,
nastupile su promene u strukturi rada, na tritu i u drugim oblastima. Time je industrijsko
drustvo evoluiralo u informatiko. Ovakve tehnologije omoguile su neuporedivo bri
protok roba i usluga.

Elektronsko bankarstvo je novijeg datuma i odvija se ubrzanim tempom poslednjih 30-ak
godina. Elektronska tehnologija je omoguila da banke u poslovima sa graanima koriste
elektronske platne kartice, a razvijene informacione mree su omoguile elektronizaciju
alterskog polovanja putem bankomata. Velike banke formirale su svoje mree bankomata,
a u trgovinama su postavljeni POS terminali za plaanje putem kreditnih kartica.Veliki
distributeri kreditnih/debitnih kartica poeli su da razvijaju svoje platne sisteme za Internet,
kao i novu generaciju vienamenskih kartica sa ugraenim integrisanim kolom, tj.
mikroipom (smart ili inteligentne kartice).
2

Moderne tehnologije su uticale na znaajne promene u oblasti platnog prometa. U strukturi
sredstava plaanja danas dominiraju plastini, elektronski, mobilni i virtualni novac.
Trgovina i bankarstvo se u sve veem obimu odvijaju putem korienja kompjuterskih i
telekomunikacionih mrea i ureaja baziranih na visokim tehnologijama. Ove promene
neminovno su dovele i do novih oblika kriminala. Poveana je frekvencija vrenja krivinih
dela kojima se iz koristoljubivih motiva zloupotrebljavaju visoke tehnologije.

Platne/debitne kartice u tradicionalnom sistemu plaanja na malo, u razvijenim zemljama,
postoje i funkcioniu dugi niz godina. U naoj zemlji njihova upotreba bila je prilino
skromna, tako da javnost nije upoznata sa osnovnim pojmovima i procesom plaanja putem
kreditnih/debitnih kartica. Kreditne/debitne kartice, danas u svetu se uveliko koriste za
elektronsku kupovinu preko Interneta.
3

Platna kartica je, naroito u nekoliko poslednjih godina, nala svoje mesto u mnogim
oblastima ljudskog komuniciranja i ivota. Danas je moemo sresti skoro na svakom

1
prof.dr. Babi Ilija, Privredno pravo, Univerzitet Singidunum, Beograd , 2008, strana 206.
2
prof.dr. Hadi Miroljub, Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, strana 50, 52, 53.
3
prof.mr. Radovanovi Predrag, autorizovano predavanje, Via ekonomska kola Leskovac,2007, strana 1
6
koraku, samostalno ili u sklopu sa raznim informacionim, sigurnosnim, raunarskim,
bankarskim ili slinim sistemima.
4

Svaka platna kartica, bilo da je re o debitnim ili kreditnim karticama, karticama za klijente
sa redovnim mesenim primanjima ili mlau populaciju, svojim dizajnom i
funkcionalnou prilagoena je trinom segmentu kome je namenjena.
Veina platnih kartica zatiena je ip tehnologijom koja prua niz mogunosti, a
zahvaljujui svojim sigurnosnim i zatitnim funkcijama gotovo da u potpunosti
onemoguava zloupotrebu kartice, mada se zloupotrebe deavaju i kod nas, kao i oteenje
kartice, izgubljene kartice, zabrane upotrebe i sl.

Bezbedne metode za transfer podataka i obezbeenje efikasnog sistema autorizacije
predstavljae veliko unapreenje u odnosu na oflajn sisteme, koji se trenutno koriste za
prodaju robe iroke potronje i usluga preko telefona ili faksa. Meutim, kreditne i debitne
kartice stvorene su u vreme kada je naglasak u industriji finansijskih usluga bio na
automatizaciji transakcija.
5

Danas se smatra da su bile nerealne ocene iz sredine 60-ih godina o perspektivi brzog
stvaranja sistema plaanja bez papirnog novca i bez papirnih ekova. Sredinom 60-ih u
Americi je bilo i preterano optimistikih oekivanja u pogledu perspektiva platnih kartica.
Govorilo se da e plastine kartice obezbediti prelaz u svet bez ekova i bez gotovog
novca.
6
Mislilo se da e razvoj platnih kartica biti tako spektakularan da e potpuno
istisnuti korienje gotovoh novca i ekova.
7

4
http://www.grafocard.co.rs.
5
6
dr. irovi Milutin, Bankarstvo, Bridge Company, Beograd, 2001, strana 237, 238.
7
George Mitchell, Effects of Automation on the Structure and Functioning of Banking, American
Economic Rewiev, 1966, strana 164. Mitchell je tada bio jedan od guvernera amerikog Federalnoh
rezervnog sistema.
7
I GLAVA

1. ISTORIJAT

1.1. Razvoj

Kreditne kartice pojavile su se u SAD tokom 1920-ih godina, kada su pojedine firme poput
naftnih kompanija i lanaca hotela poele da ih izdaju svojim potroaima. Ovakve kreditne
kartice bile su zatvorenog tipa, tj.mogle su da se koriste samo u prodajnim/uslunim
objektima kompanije koja ih je izdala. Njihova upotreba znaajno je poveana posle II
svetskog rata.
Prvu univerzalnu kreditnu karticu, koja je mogla da se koristi u raznovrsnim
prodajnim/uslunim objektima, izdavao je Diners Club.Inc., 1950 godine. U ovom sistemu
kompanija koja posluje sa kreditnim karticama (Diners Club), naplauje vlasnicima kartica
godinju proviziju, a njihove raune zaduuje meseno ili godinje. Firme-kooperanti irom
sveta plaaju proviziju za usluge Diners Cluba u rasponu od 4% do 7% od ukupnog iznosa
rauna. Drugu znaajniju karticu ovog tipa lansirala je American Express Company 1958
godine.
Kasnije su se pojavili bankarski sistemi kreditnih kartica, u kojima banka odobrava raunu
trgovca odmah po prijemu rauna o prodatoj robi, prikupljajui iznose koji e biti
zaraunati vlasniku kartice na kraju ugovorenog perioda. Vlasnik kartice ovaj iznos plaa
banci u totalu ili u mesenim ratama sa obraunatom kamatom. Prvi bankarski sistem od
nacionalnog znaaja bio je BankAmericard, koji je pokrenula Bank of America iz
Kalifornije 1959.godine. Ovaj sistem licenciran je u drugim dravama poetkom
1966.godine, a od 1976-77 godine nosi naziv VISA. Ostale znaajne bankarske kartice su
MasterCard (ranije Master Charge) i Barclays. Mnoge banke koje su organizovale sisteme
kreditnih kartica na lokalnoj ili regionalnoj osnovi odluile su da pristupe velikim
nacionalnim sistemima poto se obim usluga (ishrana i smetaj, kao i kupovina u
prodavnicama) irio. Ovi sistemi su se kasnije proirili na sve delove sveta.
U bankarskim sistemima kreditnih kartica, vlasnik kartice moe da izabere plaanje u
ratama, u kom sluaju banka naplauje kamatu na neizmireni dug. Ovi kamatni prihodi
omoguavaju bankama da se uzdre od naplaivanja godinje provizije vlasnicima kartica i
da zaraunavaju nie provizije za uslugu trgovcima koji su lanovi sistema. Jo jedna
prednost ovih sistema je ta to trgovci primaju svoje usluge promptno, nakon deponovanja
rauna o prodaji kod banke.
Znai kreditne kartice u svom dananjem obliku pojavile su se u Sjedinjenim Dravama
ezdesetih godina. Tek nedavno je upotreba kreditnih kartica znaajno proirena izvan
severne Amerike, budui da je do kraja sedamdesetih nivo njihove upotrebe u Evropi bio
mali. Debitne kartice su novijeg datuma i predstavljaju metod plaanja koji se najbre
razvija u Velikoj Britaniji i izvesnom broju zemalja OECD-a.
Kreditna kartica je, u dananjem smislu te rei, kartica koja dokazuje da je njenom vlasniku
odobrena kreditna linija. Omoguava vlasniku da kupuje i/ili podie gotovinu do
8
prethodno utvrenog iznosa. Za razliku od kreditne, debitna kartica omoguava svom
vlasniku da kupuje direktnim zaduivanjem svog rauna.
8

Kreditne i debitne kartice sve vie dobijaju na znaaju kao metod obrauna za plaanja
na malo pri kupovini odreenih roba i usluga. Najvee kompanije koje posluju kreditnim
karticama organizovale su zasebne elektronske klirinke i obraunske sisteme. MasterCard
i Visa imaju svoje sopstvene mree koje se koriste za verifikaciju transakcija irom sveta.
Elektronski terminali na mestu prodaje (sistemi za elektronski transfer novca na mestu
prodaje/usluge EFT/POS terminali) omoguavaju da se podaci sa kartice provere za
manje od 15 sekundi u okviru mree koja povezuje trgovce irom sveta sa centrom za
obradu kreditnih kartica i emitentom kreditnih kartica. Na primer, sistem koji koristi Visa,
VisaNet, sastoji se od tri raunarska centra, od kojih su dva u Sjedinjenim Dravama, a
jedan u Velikoj Britaniji. iroke komunikacione mree povezuju trgovce, koji koriste Visa
sistem, sa ovim raunarskim centrima. Ove mree se sve bre ire, uporedo sa trendom
prihvatanja kreditnih kartica od strane potroaa.
Broj kreditnih kartica u upotrebi naglo raste irom sveta. U Evropi je krajem 1990. godine
postojalo oko 200 miliona vlasnika kreditnih kartica. Prema podacima londonske
konsultantske firme Battelle, ovaj broj je do kraja 1995. godine povean na 350 miliona.
Pored toga, vlasnici kreditnih kartica sve ee koriste svoje kartice umesto tradicionalnih
naina plaanja putem gotovine i ekova. U Battelleu tvrde da je broj transakcija plaanja
putem kartica iznosio 8 milijardi krajem 1995, to predstavlja poveanje od 300% u odnosu
na 1990. Prema podacima iste firme, broj Visa kartica u Italiji je udvostruen 1990. godine,
dok je u paniji i Francuskoj povean za oko 50%.
Eurocheque i Eurocard (konkurenti Visa sistema) zajedno su lansirali debitnu karticu koja
bi konkurisala rastuem poslovanju Visa sistema u Evropi. Uprkos poveanom obimu,
poslovanje sa kreditnim karticama postalo je vrlo konkurentno, a provizije obaraju nove,
esto nebankarske firme, koje ulaze u ovu oblast poslovanja.
Platni sistemi s kreditnim/debitnim karticama pokazali su se krajnje neotpornim na
zloupotrebu. Kreditne/debitne kartice mogu se ukrasti od njihovih vlasnika i onda
zloupotrebiti, a trgovci koji primaju plaanja kreditnim/debitnim karticama mogu prevariti
potroaa i ne isporuiti mu robu (na primer, kod naruivanja preko telefona). Gubici zbog
zloupotrebe plaanja kreditnim/debitnim karticama od strane trgovaca su znaajni. Zbog
toga se vri otra selekcija trgovaca koji e dobiti ovlaenje da primaju plaanja putem
kreditnih/debitnih kartica. Slino tome, izdavanje kreditnih/debitnih kartica sve se vie
kontrolie kako bi se smanjila zloupotreba i prevara od strane vlasnika kartica.
Uprkos ovim problemima, kompanije koje posluju kreditnim/debitnim karticama, kao to
su Visa i MasterCard, trenutno su najaktivnije u razvoju bezbednih platnih sistema za
plaanje kreditnim/debitnim karticama preko Interneta. Kreditne/debitne kartice
predstavljaju previe glomazan i ogranieni sistem, tako da je malo verovatno da e se na
njima zasnivati jedan zaista globalni i elektronski platni sistem budunosti za plaanja na
malo, uprkos poetnom uspehu koji transakcije kreditnim/debitnim karticama preko
Interneta trenutno belee.
9

8
prof.mr. Radovanovi Predrag, autorizovano predavanje, Via ekonomska kola Leskovac, 2007, strana 1
9
isto, op.,cit.,strana 2
9
2. Pojam

Platna kartica se obino definie kao mali komad kartona ili plastike koji sadri neko
sredstvo za identifikaciju (npr. potpis ili sliku), to omoguava osobi, na koju kartica glasi
da kupuje robu ili usluge na teret svog rauna, koji se periodino zaduuje.
10

Platne kartice je savremeni instrument bezgotovinskog platnog prometa, plaanja roba i
usluga (preko POS terminala
11
), a pored toga omoguavaju i podizanje gotovog novca sa
bankomata.
12

Kartice se mogu koristiti za:
-plaanje roba i usluga u zemlji na svim prodajnim mestima gde postoji znak
kartice preko POST terminala i imprintera -
podizanje gotovine na bankomatima i alterima banaka i pota -
za identifikaciju uz plaanje ekovima
13

Neke od osnovnih prednosti korienja platnih kartica su:

- jednostavna upotreba
- uteda vremena pri korienju
- vea sigurnost u sluaju gubitka nego pri noenju gotovine
- raspoloivost svih sredstava sa rauna 24 sata dnevno
- plaanje i kada trenutno nema dovoljno novca na raunu (kreditne kartice).

3. Osnovni pojmovi u vezi sa platnim karticama

Kartice se izdaju fizikim i pravnim licima. Za dobijanje kartice potrebno je otvoriti
tekui raun u banci ili dinarski namenski raun, a za korienje u inostranstvu najee i
devizni raun.
14
Dok kupuju upotrebom kreditnih/debitnih kartica ljudi i ne razmiljaju o
procedurama koje se odvijaju u pozadini:
ta se deava kada trgovac provue karticu kroz POS terminal?,
Ko autorizuje plaanje?,
ta je potrebno da trgovac uradi da bi mogao da obavlja transakcije putem kreditnih
kartica?.
U cilju objanjenja ovog procesa potrebno je da se prvo upoznamo sa osnovnim terminima
u vezi sa kreditnim karticama:

10
prof.mr. Radovanovi Predrag, , autorizovano predavanje, Via ekonomska kola Leskovac,2007, strana
11
POS-terminal, predstavlja metod plaanja na mestu prodaje.
12
http://www.kamatica.com.
13
http://www.privkombg.org.yu.

10
Poslovna
banka
Banka koja ima poslovni odnos sa nekim
trgovcem i koja prima sve transakcije
kreditnim/debitnim karticama od tog
trgovca. Za poslovne banke (acquiring
banks) se, takoe, koristi i termin
trgovake banke (merchant banks).
Autorizacija
in odobrenja transakcije
kreditnom/debitnom karticom nekom
trgovcu od strane banke koja je izdala
kreditnu/debitnu karticu.
Autorizaciona
ifra
ifra koju dodeljuje banka koja izdaje
kreditne/debitne kartice prilikom njihove
prodaje, a koja pokazuje da je data
transakcija autorizovana.
Bankarska
kartica
Kreditna/debitna kartica koju je izdala
neka banka. Visa i MasterCard su
bankarske kartice. American Express i
Discover nisu.
Naknadno
zaduenje
Transakcija kreditnom/debitnom
karticom koja se vraa nazad trgovcu
koji je izvrio prodaju. Ovo se deava
kada vlasnik kreditne/debitne kartice ne
odobri plaanje rauna tvrdei da uopte
nije dobio proizvod ili je, na bilo koji
nain, nezadovoljan njime. Vlasnici
kartica trebalo bi da pokuaju da problem
ree sa trgovcem pre nego to zatrae od
emitenta kreditne/debitne kartice da
odbije plaanje rauna.
Elektronsko
prevoenje"
podataka
Unos i obrada rauna elektronskim
putem. U momentu kupovine
kreditnom/debitnom karticom trgovac
dobija autorizaciju prodaje, da bi nakon
isteka radnog vremena on preveo"
podatke sa rauna u elektronski oblik i
poslao podatke iz POS terminala na
obradu. Trgovci koji nisu osposobljeni
za elektronsku obradu rauna, ve tu
obradu vre runo, na kraju radnog dana
nose sve raune u svoju poslovnu banku.
Nezavisna
prodajna
organizacija
Nezavisne prodajne organizacije igraju
znaajnu ulogu u svim poslovnim
oblastima. U industriji kreditnih/debitnih
kartica nezavisne prodajne organizacije
11
predstavljaju treu stranu izmeu trgovca
i poslovne (trgovake) banske. Mnoga
preduzea nisu u mogunosti da steknu
status trgovca preko neke poslovne
banke zbog toga to ih data banka smatra
previe rizinim, pa moraju da steknu
status trgovca preko neke nezavisne
prodajne organizacije.
Zamena
Transakcija koja se odvija izmeu
poslovne banke i banke koja emituje
kreditne/debitne kartice.
Provizija za
zamenu
Provizija koju poslovna banka plaa baci
koja emituje kreditne/debitne kartice radi
obrade tranasakcija kreditnim/debitnim
karticama koje se odnose na raun nekog
vlasnika kartice. Ovu proviziju reguliu
MasterCard i Visa, a ona se obino
izraava u vidu procenta od ukupnog
iznosa transakcije.
Trgovaki
diskont
Procenat od maloprodajne cene koji
trgovac plaa, u vidu provizije,
poslovnoj banci za obradu transakcija
kreditnim karticama. Ova provizija je
obino vea od provizije za razmenu,
koju poslovna banka plaa banci koja
emituje kreditne/debitne kartice.
Trgovaki
status
Neko preduzee smatra se trgovakim"
onda kada ima ovlaenje od strane neke
poslovne banke, nezavisne prodajne
organizacije ili druge finansijske
institucije da prima kreditne kartice.
Raun
Instrument koji pokazuje obavezu
vlasnika kartice da plati izvesnu sumu
novca emitentu kartice. To je papirni
dokument koji vlasnik kartice potpisuje
kada kupuje kreditnom karticom. Podaci
sa rauna mogu se prevesti" u
elektronski oblik i poslati na obradu
preko finansijskih mrea, a mogu se i
lino dostaviti poslovnoj banci.
15

15
prof.mr. Radovanovi Predrag, , autorizovano predavanje, Via ekonomska kola Leskovac,2007,strana 3
12
II GLAVA

1. Vrste platnih kartica

U cilju razvijanja bezgotovinskog naina plaanja, bankarski sektor nudi razliite vrste
domaih i internacionalnih platnih kartica. Pojedine banke mogu izdavati i svoje interne
kartice, koje se najee koriste samo u njihovoj poslovnoj mrei.
16

Osnovna podela platnih kartica je na debitne i kreditne kartice.
Dok je platna kartica sredstvo plaanja, debitna i kreditna kartica su njene podvrste. Kada
se koristite debitnim karticama, po pravilu, morate na raunu imati novac koji elite da
potroite. Kod kreditnih kartica je potpuno suprotno, po pravilu, nemate novac koji troite
ve na kraju meseca (ili nekog drugog perioda koji banka odredi) plaate iznos koji ste
potroili u potpunosti ili delimino.
Pri korienju debitnih kartica, raun se zaduuje istovremeno sa plaanjem i one
omoguavaju korienje sredstava samo do iznosa koji se nalazi na raunu. Kada su u
pitanju kreditne kartice, korisnik njima moe plaati i kada trenutno nema sredstava na
raunu, ali samo do iznosa ugovorenog kreditnog limita sa bankom. Ovim karticama se
korisnik zaduuje i otplauje zaduenje u delovima, a u odreenim periodima (najee
meseno).

1.1. Debitna kartica (bank debit cards)

funkcionie mnogo jednostavnije, ako ima dovoljno sredstava na raunu transakcija e biti
odobrena. U suprotnom nee. Kamate, depoziti i ostali trikovi nisu uobiajeni kod debitnih
kartica sa izuzetkom godinje lanarine. Za trgovca, meutim, ne predstavlja nikakvu
razliku da li kupac ima kreditnu ili debitnu kartic, jer e on svoju uslugu naplatiti
momentalno.
17

Debitne kartice omoguavaju korisniku, odnosno komitentu banke platne operacije u
iznosu sredstava na depozitnom (deviznom i tekuem) raunu bilo kao rentabilniji supstitut
ekova, i/ili identifikaciona kartica na elektronskim terminalima i blagajnama.
18

Koriste se kako bi komitent mogao da povlai sredstva sa svog depozitnog rauna online.
To znai da komitent putem daljinskih telekomunikacionoh mrea povlai novac sa svog
Potroeni iznos kredita plaate u mesenim ratama. Za razliku od klasinog kredita, kredit
koji ste dobili po kartici obnavljate svakom uplatom i to za iznos depozitnog rauna kod
banke, bez potrebe da fiziki doe u banku.
Monetarne vlasti jedne zemlje takoe imaju brojne koristi od korienja platnih kartica, a
meu najvanijim su smanjenje sive ekonomije i manja koliina gotovog novca u ukupnoj
novanoj masi.
Debitne kartice se koriste u trgovinskim radnjama koje su snabdevene POS terminalima ili
u bankarskim automatima (ATM). Komitent koji povlai novac ili vri plaanje za

16
http://www.kombg.org.yu
17
prof.dr. Bara Slobodan, prof.dr. Staki Budimir, prof.dr. Hadi Miroljub, prof.dr. Ivani Marko,
Praktikum za bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, strana 130.
18
prof.dr. ivkovi Aleksandar, prof.dr.Stanki Rade, prof.dr. Krsti Borko, Bankarsko poslovanje i platni
promet, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008.,strana 414
13
kupovinu robe ili usluga odmah se zaduuje na svom depozitnom raunu kod banke.
Potroai mogu po osnovu debitnih kartica da dobiju kompenzaciju npr. u vidu diskonta
kod kupovine robe ili usluga.
19

1.2. Bankarske i nebankarske kartice

Zavisno od toga ko je izdavaoc kartice, one mogu biti bankarske i nebankarske kartice.
U bankarske kartice spadaju: DinaCard, MasterCard/Maestro, VISA i mnoge druge manje
poznate. Ove kartice izdaje banka.
Najpoznatije nebankarske kartice su: American Express i Diners Club.
Izdavaoci nebankarskih kartica nisu banke, ve druga pravna lica. Banke se esto mogu
javiti kao posrednici u izdavanju ovih kartica (kao to je sluaj sa American Express
karticom u naoj zemlji).

1.3. Line i poslovne kartice

Prema korisnicima, kartice se mogu podeliti na line i poslovne.
Line kartice koriste fizika lica, a poslovne kartice koriste ovlaena lica nekog pravnog
lica (u poslovne svrhe) i one su vezane za raune pravnih lica.

Korienje platnih kartica najee povlai i odreene redovne trokove za korisnika:
trokovi izdavanja, godinja lanarina, kamata (kod kreditnih kartica), provizije od
korienja kartica na bankomatima drugih banaka i sl. Debitne kartice su esto osloboene
veine ovih trokova, ali kreditne kartice gotovo uvek povlae veinu navedenih
trokova.
20

Banke izdavaoci kartica uglavnom imaju sledee koristi od korienja kartica:

-manja optereenost altera,
-kompletnija usluga klijentu (kartica moe da se koristi 24 h dnevno),
- provizije od korienja kartica sa bankomata i POS terminala (u trgovinama), i sl.

1.4. Pametne inteligentne kartice (smartcard)

Dalji razvoj finansijskih i tehnolokih inovacija manifestovae se lansiranjem
multifunkcionalnih plastinih kartica, sa mikroprocesorom koji e istovremeno biti
garantna karta za ekove, identifikacione karte za bankomate i plaanje preko POS-
sistema.
21
Smart kartica je plastina kartica, koja po izgledu podsea na obinu kreditnu ili
debitnu karticu, s tim da poseduje jedan detalj koji je odvaja od njih, a to je integrisano
kolo ili ip, na kome se nalazi procesor i memorija.
Na ipu se na siguran nain mogu uvati odreeni podaci.

19
dr. irovi Milutin, Bankarstvo, Bridge Company, Beograd, 2001, strana 230.
20
21
POS-sistem, predstavlja metod plaanja na mestu prodaje.
14
Ovaj elektronski element omoguuje uskladitenje, sa velikim kapacitetom memorisanja,
razliitih podataka, kao to su: podaci za identifikaciju korisnik kartice, podaci o kreditnoj
sposobnosti korisnika, podaci o saldu na raunu i sl. Glavna prednost inteligentnih kartica
je brza provera platene sposobnosti kupaca (korisnika) i jednostavno, efikasno obavljanje
platno-prometnih operacija kod kupovina roba ili razliitih usluga. Inteligentna kreditna
kartica omoguuje plaanje i naplatu bez upotrebe papirne dokumentacije (platnih naloga,
ekova i sl.), elektronski prenos sredstava u realnom vremenu izmeu bankarskih rauna
kupaca i prodavaca posredstvom mrenih kompjutera. Ovu vrstu kreditnih kartica kako
pokazuju istraivanja, vrlo je teko falsifikovati, a u sluaju nestanka i gubitka neovlaeni
korisnik nije u stanju da je iskoristi zbog sigurnog sistema otkrivanja.
22

Najvea snaga Smart Card tehnologije jeste u raznovrsnosti moguih primena.
Zahvaljujui inteligenciji kartice, mogue je razviti raznovrsne sigurnosne aplikacije u
oblastima kao to su: zatita pristupa raunaru ili mrei, identifikacija, mobilna telefonija,
elektronski novac, vozaka dozvola, zdravstveni karton, zatita podataka, digitalni potpis,
kuponi, zatita autorskih prava, elektronska trgovina itd. Trenutno su u opticaju desetine
miliona smart kartica u raznim oblastima sa tendencijom daljeg razvitka.
23

1.4.1. Sigurnost kod smart kartica
Najjai adut smart card tehnologije je upravo sigurnost. Vratimo se na as unutranjoj
strukturi smart kartice. Da bi se spreilo kopiranje i zloupotreba, smart kartica se oslanja na
kontrolu pristupa podacima koji se nalaze na EEPROM-u pomou sopstvenog sigurnosnog
operativnog sistema smetenog na ROM-u. U EEPROM-u se moe nalaziti najnoviji 1024-
bitni RSA klju, lini podaci o vlasniku kartice, broj tekueg rauna, sertifikati, te je od
velikog interesa da ovi podaci ne budu podloni zloupotrebi. Moe se osigurati da deo
podataka bude vidljiv od strane itaa smart kartice, a deo da ne bude i da nikako ne moe
napustiti karticu.
Dobro dizajnirani sistemi koriste viestruke mere sigurnosti. Da bi se koristila kartica
neophodno je znati odgovarajui kod za aktiviranje PIN (Personal Identification Number).
Postojanje PINa eliminie mogunost zloupotrebe kartice u sluaju krae ili gubitka.
Identifikacija pomou PIN koda viestruko je bezbednija od bilo kog drugog naina
identifikovanja pre sveg iz sledeih razloga: PIN kod nikada ne putuje mreom i otporan je
na napade tipa brutforce ili dictonary; polise koje reguliu duinu i uestalost promene
PIN-a mogu biti manje restriktivne od onih za password, na taj nain se izbegava

22
23
dipl.ing. Popovi Branislav- IBIS-SYS, autorizovano predavanje, strana 1
15
ugroavanje bezbednosti sistema od strane osoblja pisanjem identifikacionih kodova na
papire ili u datoteke.
Umesto PIN-a, za identifikaciju vlasnika kartice mogue je u nekim sluajevima koristiti
otisak prsta. Korienjem ove metode poveava se nivo sigurnosti i sam proces
identifikacije je tehniki jednostavniji. Jedini problem je to je potrebno obezbediti ita
koji to podrava.
Podaci koji se nalaze na kartici nikada ne naputaju njeno bezbedno okruenje, otporni su
na sve napade na operativni sistem. Smart kartice su prenosne i zato su idealne za bezbednu
distribuciju privatnih kljueva u sluaju njihovog centralizovanog generisanja.
ita kartice (spoljni svet) takoe moe da proveri autentinost smart kartice aljui
sluajno odabranu re smart kartici. Od kartice se tada zahteva da potpie poslatu re
svojim privatnim kljuem, koji samo ona poseduje, vrati tako potpisanu re spoljnom
svetu gde se uz pomo javnog kljua kartice, vri verifikacija.
Kako e podaci na kartici biti zatieni zavisti dosta od procesorske snage i slobodnog
memorijskog prostora. to je vei procesor i to je vie memorije mogunosti su vee pa je
samim tim i zatita sigurnija.
Naravno, nijedna zatita nije savrena. I obine novanice se relativno lako falsifikuju i
hiljadama puta su bile zloupotrebljene pa se ipak jo uvek koriste. Stim u vezi moemo rei
da smart card tehnologija poveava nivo sigurnosti na zavidan nivo.

1.4.2. Primeri upotrebe smart kartica

U mogunosti ste da personalizujete vau smart karticu na nain koji vama odgovara. Slede
nekoliko primera koji su ve realizovani ili e to biti u skorije vreme.

1. Debitna kartica
Svraate svako jutro u va omiljeni kafi na jutarnju kafu. Kada posle popijene kafe elite
da platite svojom YUBA smart karticom, ljubazna kasirka, poto je stavila vau karticu u
ita, obavetava vas da je to vaa 10 kafa koja je besplatna, tako da je ne morate platiti.

2. Elektronski tiketi
Morate na slubeni put u inostranstvo. Na sajtu avio kompanije potvrujete rezervaciju
odreenog leta. Mole vas da ubacite vau smart karticu u ita koji je povezan sa vaim
kunim raunarom, ako je posedujete, a ako ne, da nastavite sa popunjavanjem gomile
upitnika. Na kartici se na sreu ve nalaze podaci o tome kakvo sedite elite, da ste
vegeterijanac i slino. Ubrzo zatim dobijate obavetenje da vas vaa elektronska karta eka
na aerodromu.
Naravno, uvek kada idete na aerodrom saobraaj je zakren ali to vie nije neki problem.
Stiete pred sam polazak aviona, odlazite na deo na kome se nalazi ita, ubacujete vau
karticu i bez zadravanja ukrcavate se na avion.

3. Elektronski novac
Studirate negde daleko od kue i upravo ste ostali bez para, a novac vam je hitno potreban.
Nazovete telefonom kuu i majci objanjavate kako vam je hitno potreban novac ne bi li
kupili knjigu za ispit koji upravo spremate. Vaa majka, posle kraeg dvoumljenja, stavlja
16
svoju smart karticu u terminal, vi stavljate svoju u va terminal i odreena suma novca je
prebaena na vau karticu tako da sada bez problema moete ii sa drutvom na pie.

4. Elektronska trgovina
elite da obnovite svoju kolekciju CD izdanja. Posredstvom Interneta odlazite na sajt neke
muzike On line prodavnice. Posle napravljenog izbora albuma sve to je potrebno da
uradite je da stavite vau YUBA smart karticu u va ita i sve je zavreno. Ne morate da
unosite broj rauna, ime i prezime, vau adresu ili neke druge podatke. Sve je brzo,
jednostavno i naravno sigurno.
I tako dalje i tako dalje. Naravno svi podaci potrebni da bi nabrojani primeri funkcionisali
smeteni su na samo jednu multifunkcionalnu smart karticu.
24

1.5. Kreditne kartice

Kreditna kartica(bank credit cards) je kartica kojom, kao to sama re kae, dobijate kredit
od banke. Taj kredit koristite upotrebom kartice a to znai kupovinom ili izvrene uplate
(zato se ovakav kredit naziva revolving). J o jedna prednost kredita po kartici je to sami
birate iznos uplate (mada on ne sme biti manji od minimuma koji Vam je prikazan na
izvodu). Ako do roka koji je naznaen na izvodu uplatite ceo iznos koji ste potroili u
prethodnom mesecu, banka obino ne naplauje kamatu. Period za koji ne plaate kamatu
naziva se grace period.
25

Kreditne kartice predstavljaju ne samo usavrenije sredstvo plaanja od ekova, nego i
izuzetno znaajan instrument u prodajnoj politici kojim se omoguava kratkorono
kreditiranje pojedinane trgovine i potroaa na malo. Kreditna kartica je legitimacija, koja
ovlauje legitimnog imaoca na bezgotovinsko plaanje kod ugovorenih preduzea.
U njenom daljem razvoju treba oekivati postepenu transformaciju kreditne kartice u
hartiju od vrednosti na ime.
26

Kreditne kartice, uglavnom, zahtevaju etiri strane u svakoj transakciji:
vlasnika kartice, trgovca koji prodaje robu ili usluge, onoga ko vri obradu plaanja
kreditnom karticom i emitenta kreditne kartice. U izvesnim sluajevima firma koja vri
obradu plaanja kreditnom karticom i emitent kreditne kartice bie iste mada one,
uglavnom, posluju kao razliiti pravni entiteti.
27

24
dipl.ing. Popovi Branislav- IBIS-SYS, deo rada koji je autor prezentovao na E-TRGOVINA simpozijumu
o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju , strana 4
25
prof.mr. Radovanovi Predrag, , autorizovano predavanje, Via ekonomska kola Leskovac,2007, strana 2
26
27
http://www.E-trgovina.co.sr.
17
1.5.1. Funkcije kreditnih kartica

Kreditna kartica obuhvata tri funkcije:
1. sredstvo bezgotovinskog platnog prometa
2. instrument kreditiranja vlasnika (kupca) i
3. opteprihvaeno internacionalno sredstvo plaanja, bez konverzije jedne valute u
nacionalni novac.
Kreditna banka sadri ime imaoca kreditne kartice, redni broj, vreme vaenja i izjavu da
obavezuje samo identini potpis na kreditnoj kartici i raunu. Kreditna kartica nije hartija
od vrednosti jer nema ta svojstva, ve je legitimacioni papir, koji je istovremeno i
prezentacioni list jer se bez prezentacije kreditne kartice ne moe ostaviti plaanje
bezgotovinskim putem.
Samo ime kreditne kartice potie iz jedne privredne funkcije ovog instrumenta radi se o
kreditnoj funkciji.
28

Kod univerzalnog sistema kreditnih kartica plaanje se vri u vremenskim intervalima,
preko rauna izdavaoca kartice ili preko banke bez posebnog regresa i plaanja. Plaanje
preko banke vri se smanjivanjem sredstava na raun korisnika.
Pored kreditne funkcije kreditnih kartica, naroito kod univerzalnog sistema, veoma je
znaajna i platena funkcija kreditnih kartica. Radi se o bezgotovinskom plaanju, koje ima
niz pogodnosti u odnosu na plaanje gotovim novcem.
Platena funkcija kreditnih kartica nije vezana samo za odreeno monetarno podruje.
Platena funkcija se sastoji u tome da se roba i usluge ugovorenih preduzea koje su
pruene imaocu kreditne kartice na osnovu prezentacije kreditne kartice i potpisivanja
podnetog rauna, ne isplauju odmah, nego povremeno i to ne ugovornom preduzeu, nego
izdavaocu kreditne kartice.
29

28
Platiti sa Credit Card, prevedeno na na jezik kreditnom karticom, na primer u SAD ne znai da transaktori
(privreda, umarstvo). koriste kredit, ve to znai da transaktori uivaju odreeno poverenje, na osnovu koga
im prodavci roba i usluga u zemlji i inostranstvu prikazuju jednu vrstu bezgotovinskog plaanja, konkretno
jednu od kreditnih kartica
29
18
1.5.2.Vrste sistema kreditnih kartica

Kao rezultat dosadanjeg razvoja kreditnih kartica iskristalisali su se sledei oblici:
1. specijalizovana kreditna kartica
2. univerzalna kreditna kartica
3. bankarska kreditna kartica
1. Specijalizovane kreditne kartice izdavale su naftne kompanije, veliki lanci hotela,
robnih kia itd. Ove kartice omoguuju korisniku da ostvari kupovine roba i usluga u svim
poslovnim objektima emitenta. Meutim, to je njihova najvea mana, ogranienost
upotreba za izdavaoce kreditnih kartica.
Kod sistema specijalizovanih kreditnih kartica (sistem dva uesnika) postoje dva lica:
potroa ili imalac kredite kartice i trgovac na malo. Osnovni pravni odnosi kod ovog
sistema kreditnih kartica se uspostavljaju jedino kod ovih lica. J avljaju se gotovo u svim
privrednim granama u kojima se radi o krajnjoj potronji roba ili usluga i u kojima se iz
konkurentskih razloga pojavljuje kao neophodnost kreditiranja potroaa u visini kupovne
cene robe ili cene usluga. Treba razlikovati specijalne kreditne kartice u zavisnosti od
izdavaoca i to kreditne kartice, koje izdaju:
-Robne kue,
-Petrolejske kompanije,
-Vazdune kompanije,
-Hotelske organizacije,
-Turistike organizacije,
-telefonska drutva, itd.

2. Univerzalne kreditne kartice reavaju navedeni problem, jer njih izdaju firme kojima je
to osnovna delatnost, a mogu se koristiti kao instrument plaanja kod svih privrednih
subjekata koji su ukljueni u ovaj sistem. Zbog administrativnih problema, finansijskih
obrauna i obezbeenja naplate, javlja se potreba za ukljuivanjem bankarskih institucija.
Univerzalne kreditne kartice (sistem tri uesnika) predstavljaju savreniji sistem kreditnih
kartica. Ovaj sistem nemaju preduzea koja nude robu ili usluge kao sopstveni proizvod,
ve ta preduzea koriste usluge specijalizovanih finansijskih organizacija za posao
kreditnih kartica.
30

Bitno je da kod univerzalnog sistema kreditnih kartica postoje tri osnovna uesnika:
-izdavalac kreditne kartice koji je najee specijalizovana finansijska organizacija ili
institut za poslove kreditnih kartica,
-imalac kreditne kartice, pojedini potroa
-ugovorna preduzea koja prodaju robu ili pruaju usluge neposrednim potroaima.

Kod sistema univerzalnih kreditnih kartica u praksi se kao izdavai kreditnih kartica
javljaju:
-struna udruenja,
-kreditna odeljenja kupovnih centara,
-kreditni instituti ili poslovne banke,

30
19
-drutva kreditnih kartica koja su najee tada ograniena na samo pojedine privredene
brane,
-univerzalna drutva za kreditne kartice.
Daleko najznaajnije univerzalne kreditne kartice su Visa, Mastercard, Diners Club
American Express Company i Carte Blanche Corporation.
31

3. Bankarska kreditna kartica predstavlja najrazvijeniji oblik kreditne kartice koja
omoguava njenom vlasniku korienje kreditnih linija i bezgotovinsko plaanje van
nacionalnih granica. Poslovne banke se javljaju kao znaajan faktor garantovanja naplate
fakturisane realizacije roba i usluga na bazi kreditnih kartica, odnosno pruanja
kompleksnih finansijskih usluga.
32

Veliki sistemi kreditnih kartica (Visa Mastercard, Diners Club, American Express i Carte
Blanche) mogu efikasno funkcionisati, ostvarivati ogromni promet, visoke profite ako
ukljuuju veliki broj komitenata (vlasnika kreditnih kartica), to vei broj banaka,
prodajnih mesta, tako da predstavljaju internacionalno, opteprihvaeno sredstvo
bezgotovinskog platnog prometa u velikom broju zemalja i svim situacijama.
1.6. Kartice lojalnosti
1.6.1. Savremeni trendovi u sistemima plaanja

Kartice lojalnosti su se pojavile relativno davno ve 20-30-tih godina prolog veka i bile su
veoma popularne u SAD-u. Osnovni zadatak im je bio (i ostao) da firmi obezbede stalan
promet. Masovno su ih koristile prodavnice kako bi privukle korisnike i poveale promet.
Cilj je bio da se kroz popuste na koliinu privuku kupce da redovno dolaze u jednu
prodavnicu. Na taj nain su firme obezbeivale stalne porudbine, odreenom dinamikom.
Ovakav nain rada, firmi omoguava poveanje obrta kapitala, a time i poveanje profita.
U poetku su prvenstveno trgovinske kue radile u sistemima lojalnosti, a kasnije je to
proireno i na druge oblasti.
isto tehnoloko ogranienje masovnog irenja kartica u to vreme bilo je to to je svaka
nabavka morala da se registruje na kartici donosioca, to je znailo da je primena mogua u
manjim prodavnicama ili lokalnom lancu prodavnica. Papir je podloan prljanju,
falsifikovanju nepraktino je da se svaki put doda novi iznos i sabere sa prethodnim kao i
da se izdaje novi papirni raun kada se stari popuni. To su bili ograniavajui inioci za
masovnije korienje.Ovakvo stanje trajalo je sve do pojave kartica sa magnetnim zapisom,
ali su se i one pokazale ne mnogo efikasnijim, jer ih je bilo lako falsifikovati.
Tek pojavom ip kartica stvoreni su tehnoloki uslovi da se masovno primeni nain
poslovanja, putem primene kartica lojalnosti.
Sve do pojave Interneta njihova ira upotreba bila je skopana sa tehnikim i tehnolokim
problemima jer je za rukovanje sistemom lojalnosti bilo potrebno posebno organizovanje

31
32
Najznaajniji oblik plaanja postaje plaanje pomou kreditne kartice.Franklin National Bank of New
York 1952. izdaje novu kreditnu karticu. Informaciona tehnologija je omoguila obradu finansijskih
operacija na bazi kreditnih kartica.
20
mree. Internet je razreio veinu tehnolokih problema i omoguio da se sistemi lojalnosti
proire na globalni svetski nivo. Osim klasinih sistema lojalnosti (avio kompanije,
snabdevanje gorivom...) Internet je postao vaan segment gde se borba za svakog korisnika
tek rasplamsavala. Sa stanovita potencijalnih mogunosti Internet poslovanje je
najperspektivnija oblast za ovu karticu ili za poslovanje u sistemu lojalnosti. Postoji li bolji
i perspektivniji posao od sticanja korisnika irom sveta koji e redovno u odreenim
intervalima kupovati ili obavljati poslove na sajtu. Ako korisnik jednom doe na sajt, obavi
neki posao ili kupi robu, doneo je jednokratan prihod od koga se mora uloiti vei deo
profita, kako bi se novi korisnici obavestili o postojanju sajta i naveli da i oni tu neto kupe.
Ako isti korisnik doe dva puta na sajt i oba puta se sklopi posao sa njim, onda se trokovi
reklame dele na dva rauna koji su napravljeni od strane tog korisnika.

Ako se zna da trokovi reklame kod nekih proizvoda idu i do 80% zarade onda su to
znaajna sredstva koja se tede ako jedan korisnik dolazi vie puta. Naravno ovakvu
lojalnost korisnika treba nagraditi ponudom da za svaki sledei posao dobije deo zarade
koji je ostvaren kroz utedu na reklami. Ovo je dobar motiv da se kupac redovno vraa na
isti sajt i nabavlja kod istog snabdevaa. Obe strane koje uestvuju u poslu imaju zaradu,
stvara se uzajamno poverenje, a korisnik se trajno vezuje za odreenog snabdevaa.
Tehniki registrovanje svih aktivnosti nekog korisnika na sajtu je relativno jednostavno
(PIN, PASWORD) i on za svaki sledei raun dobija bonus u vidu smanjenja cene ili
uestvovanja u nagradnoj igri, putovanje itd.
Ipak vrhunac poslovnog uspeha je kada kupac dolazi redovno i odreenom dinamikom
obavlja posao, kupuje ili nabavlja robu, koju ili unapred po spisku poruuje ili je to ista
roba koju stalno uzima.

21
Analizirajmo sledei primer klasine prodavnice:
Odreeni kupac dolazi u prodavnicu i svakog utorka kupuje 10 flaa vina.
Posle izvesnog perioda trgovac pravi dogovor sa kupcem, da poto je redovna muterija
dobije veliki popust na svaku sledeu porudbinu, pod uslovom da i dalje redovno istom
dimamikom nabavlja istu robu ili pravi stalan raun. Ovakvu ponudu teko da bi neko
odbio i posao uglavnom biva sklopljen. Za trgovca je to izuzetno dobra pozicija.
Nabavka robe koja se daje distribuira se i podeava prema kupcu.
Svakog ponedeljka trgovac angauje novana sredstva da nabavi robu koju e u utorak da
proda i da i istog dana dobije svoj novac nazad.
To znai da je obrt kapitala 52 puta godinje a da su njegova novana sredstva angaovana
samo 52 dana.
Ovakvi uslovi omoguavaju trgovcu da svom redovnom kupcu da veliki popust, a da on
sam ostvari daleko vee prihode nego kada bi ekao nepoznatog kupca sa zarobljenim
novanim sredstvima i lagerom u magacinu.
33

1.6.2. Uesnici u programu lojalnosti

Korisnici
Svakako najvaniji uesnik u poslovanju sa karticama je korisnik. Da bi se korisnik
zainteresovao za plaanje karticama lojalnosti, pre svega mora da bude dobro upoznat sa
prednostima ovakvog naina rada. Sistem izdavanja kartica u svetu je veoma
pojednostavljen tako da korisnik moe karticu da porui putem Interneta, a isto tako da
otvori raun i prebaci novac. Karticu dobija potom. Postupak je jednostavan jer takva
kartica je vezana za partiju tekueg rauna i nije mogue da se sa njom napravi minus po
raunu.

Izdavaoci kartica (emitenti, issuer)
Uobiajeno su to banke koje izdaju platne kartice. Kartice mogu biti direktno emitovane od
izdavaoca kartice ili mogu biti u co-branded (sponzorske kartice) sistemu.
Co-brending sistem lojalnosti se moe uspostaviti izmeu jednog trgovca ili grupe trgovaca
i posebne platne kartice. Za svaku nabavku koja je plaena takvom karticom dobija se
odreeni broj poena, a na nekom limitu zbir poena donosi odreene pogodnosti ili popuste.
Zbir poena se odnosi na jednog trgovca, na celu grupu ili se poeni zbrajaju na osnovu
pravila koja su definisana u sistemu lojalnosti. Sponzorske kartice su danas
najrasprostranjenija tehnologija za promovisanje ponude kompanija u svetu. Emitent
ovakve kartice je u sutini banka ali kompletan dizajn je firme koja je izdaje (u sistemu
lojalnosti), a ona i odluuje koji segment trita e karticom pokriti.

Primaoci kartica (acquirer)
To su banke koje sklapaju ugovore sa trgovcima. U njihov domen poslovanja spada
servisiranje trgovake mree, instalacija i odravanje POS terminala, obuka trgovaca i
odravanje sistema i prihvatanje transakcija lojalnosti na terminalu.

33
http://www.E-trgovina.co.sr., autor: Doc dr Vaskovi Vojkan, strana 1
22
Trgovci
To su banke koje sklapaju ugovore sa trgovcima. U njihov domen poslovanja spada
servisiranje trgovake mree, instalacija i odravanje POS terminala
34
, obuka trgovaca i
odravanje sistema i prihvatanje transakcija lojalnosti na terminalu.
Sitemima lojalnosti trgovci mogu biti najrazliitiji ponuai roba i usluga. Ukoliko su
sklopili ugovor sa primaocem kartica i ako imaju oznaku da primaju odreenu karticu
obavezni su da prihvataju plaanja tom karticom. Odbijanje kartice je regulisano ugovorom
i ako je kartica ponuena kao sredstvo za plaanje ne moe biti odbijena. Ako je
pojedinani trgovac organizovao sistem lojalnosti onda uobiajeno taj sistem je nezavistan
od sistema plaanja. U tom sluaju operator lojalnosti samo registruje transakciju bez
obzira koji metod plaanja je primenjen. Ukoliko je u pitanju grupni sistem lojalnosti
uobiajeno je da se uspostavi co-brending sistem sa odreenom platnom karticom koja se
onda u tom sistemu koristi za plaanje.

Operateri poena lojalnosti
Zadatak operatera lojalnosti je administracija celokupnog sistema, bezbednost poslovanja
mree i stvaranje preduslova za kontinuiran rad. Operator sistema lojalnosti moe biti
trgovac ili se ovaj posao moe prepustiti specijalizovanim firmama. U nekim sluajevima
provajderi sistema plaanja mogu raditi poslove lojalnosti za raun svojih komitenata ili to
moe raditi finansijska organizacija koja je izdala karticu. Poslovi koje radi operater
lojalnosti su:
-Upravljanje i odravanje sistema,
-Upravljanje sistemom sigurnosti,
-Upravljanje bazom pravila lojalnosti,
-Obrada transakcija lojalnosti sa terminala ili Interneta,
-Izvetavanje,
-Prikupljanje podataka o tritu,
-Upravljanje bazom podataka korisnika,
-Transakcija plaanja.
Sama transakcija plaanja moe se posmatrati sa strane sistema i sa strane korisnika.

Na strani sistema transakcija se obavlja u tri faze i to:
-Analiza steenih prava iz sistema lojalnosti,
-Autorizacija i zaduenje kartice i
-Auriranje poena lojalnosti

Na strani korisnika tok transakcije je sledei:
-Ubacivanje kartice u ita
-Prebacivanje apleta za lojalnost sa hosta trgovca i ubacivanje u brauzer i
-Zapoinjanje procesa plaanja
Kartica u ovom sluaju slui samo kao identifikator i ukoliko je smart kartica obezbeuje
sigurnosne mehanizme plaanja.

34
POS-terminal, metod plaanja na mestu prodaje
23
Mogunosti korienja sistema lojalnosti
U realnom okruenju kartice lojalnosti mogu se koristiti u off line i on line reimu rada. U
on line reimu rada od terminala se zahteva da poziva dva razliita broja i to jedan za
odobrenje novane transakcije, bilo da je kreditna ili debitna, a drugo je da ostvari vezu sa
sistemom lojalnosti. Kod off line reima rada poziva se samo jedan broj za obavljanje
novane transakcije dok se sistem lojalnosti naknadno aurira.
Na Internetu je itav sistem pojednostavljen tako da na mestu nastanka transakcije odmah
se (ili mogu da se ) auriraju svi podaci kako za plaanje tako i za sve drugo to se odnosi
na sistem lojalnosti.
Ono to je posebno interesantno je da na Internetu itav sistem lojalnosti uope ne mora da
je zasnovan na karticama. Sistem moe biti organizovan na osnovu bilo kog sistema
plaanja s tim da se identifikacija postie PIN i PASWORD-om.

Sistemi lojalnosti kod nas
Osamdesetih godina prolog veka pa sve do velike inflacije 1993. godine postojalo je
nekoliko kartica koje su funkcionisale. Najpoznatija C-marketova kartica je i najdue
funkcionisala. Trenutno postoji nekoliko kartica ali one funkcioniu na klasinim
principima. J edna funkcionie tako to vlasnik kartice ima popust na sve usluge, dok je
druga izdata u tri nivoa plaanja i svome vlasniku u zavisnosti od cene koju je platio
obezbeuje odreeni nivo usluga. Sve postojee kartice su lokalnog nivoa i ne
omoguavaju bilo kakvo plaanje.
35

III GLAVA

1. Proces plaanja
Rekli smo da trgovci imaju odnos sa nekom poslovnom bankom ili nezavisnom prodajnom
organizacijom, preko kojih vre obradu transakcija kreditnim/debitnim karticama.
Trgovci moraju da plate poslovnoj banci ili nezavisnoj prodajnoj organizaciji diskontnu
proviziju zasnovanu na ukupnom iznosu prodaje. Slino tome, poslovna banka ili nezavisna
prodajna organizacija mora da plati emitentu kartice proviziju za zamenu onda kada izvre
obradu rauna trgovca. Naravno, ovo je samo gruba skica jednog mnogo kompleksnijeg
procesa, koji se u stvarnosti odvija. Postupak je drugaiji kod onih trgovaca koji ne
obrauju svoje raune elektronskim putem.

Uobiajena transakcija pomou kreditne kartice odvija se na sledei nain:
Trgovac izraunava vrednost kupljene robe i trai od kupca da plati.
Kupac daje trgovcu kreditnu/debitnu karticu.
Trgovac provlai kreditnu/debitnu karticu kroz POS terminal.
Vrednost prodate robe se unosi runo, ili se preuzima iz registarkase.

35
http://www.E-trgovina.co.sr., autor: Doc dr Vaskovi Vojkan, strana 2
24
Trgovac podnosi podatke o kreditnoj/debitnoj kartici i vrednosti kupljene robe svojoj
poslovnoj banci, sa zahtevom za autorizaciju. POS terminali su obino podeeni tako da
zahtevaju autorizaciju u momentu prodaje, a stvarni prenos podataka sa rauna vri se
kasnije. Poslovna banka zatim obrauje transakciju, prosleujui zahtev za autorizaciju
banci koja emituje kreditnu/debitnu karticu. Broj kreditne/debitne kartice identifikuje vrstu
kartice, banku koja ju je emitovala i raun vlasnika kartice.
Ako vlasnik kartice ima dovoljno novca na svom raunu da pokrije kupovinu (ili mu je
odobrena kreditna linija), banka koja emituje kreditnu/debitnu karticu autorizuje
transakciju i generie autorizacionu ifru. Ova ifra se alje nazad poslovnoj banci. Banka
koja emituje karticu rezervie novac na raunu vlasnika kartice u iznosu koji je
ekvivalentan vrednosti kupljene robe. Meutim, raun vlasnika kartice se jo uvek ne
zaduuje.
Poslovna banka obrauje transakciju, a zatim alje ifru za odobrenje ili odbijanje POS
terminalu trgovca. Svaki POS terminal ima svoj jedinstveni identifikacioni broj, tako da je
institucija koja vri obradu transakcija u mogunosti da prosledi podatke upravo tom
terminalu.
Raun tampa POS terminal ili registarkasa. Trgovac zahteva od kupca da potpie raun,
koji ga obavezuje da nadoknadi naznaeni iznos banci koja emituje kreditnu/debitnu
karticu.
Kasnije, u najveem broju sluajeva uvee, kada se radnja zatvara, trgovac uporeuje
autorizacije koje su memorisane u POS terminalu sa potpisanim raunima. Kada izvri
proveru podudarnosti svih autorizacija sa potpisanim raunima, trgovac e prevesti, ili
preneti podatke o svakoj autorizovanoj transakciji kreditnom/debitnom karticom poslovnoj
banci na depozit. Isto tako, on moe deponovati kod banke i realne, potpisane papirne
raune.
Poslovna banka, za svaki pojedini raun, vri sa odgovarajuom bankom koja je emitovala
karticu ono to se naziva zamenom. Banka koja je emitovala karticu odobrava poslovnoj
banci iznos konkretnog rauna, umanjen za iznos provizije za zamenu.
Poslovna banka zatim deponuje iznos svih rauna koje je podneo konkretni trgovac na
njegov raun, umanjujui ga za diskontnu proviziju.
Ovaj pregled, naravno, nije kompletan jer ne pokriva ulogu finansijskih mrea. On se
odnosi uglavnom na transakcije Visa i MasterCard karticama. Kod American Express i
Discover kartica, na primer, ne postoji emisiona banka. Ipak, pomenuti redosled aktivnosti
nam moe posluiti kao prilino veran primer jednog procesa plaanja kreditnom
/debitnom karticom.
36

Naini plaanja karticom su PIN (elektronski) i SLIP (na osnovu rauna). Uslove
korienja, visinu lanarine, kreditni limit, rok vanosti i mogunost dobijanja dodatne
kartice odreuje banka prema svojoj poslovnoj politici odnosno, uslovima internacionalnih
platnih sistema.
37

36
37
http://www.kombg.org.yu
25
1.1. POS terminal
Ovo je znaajan elekronski telekomunikacioni sistem koji spaja potroaa, banku i
trgovinu. To je elektronski sistem za plaanje kupljene robe u trgovini. Potroa koristi
kreditnu ili debitnu karticu i preko terminala dolazi u online vezu sa kompjuterom banke
koja je dotinu karticu izdala. Preko terminala daje se elektronski nalog kompjuterskom
centru banke da transferie novac sa rauna kupca na raun prodavnice. Pre toga se vri
identifikacija kupca (PIN) i proverava rok vaenja kartice. Zatim kompjuter verifikuje da li
kupac ima dovoljno pokria za kupovinu ukoliko se radi o debitnoj kartici. Ako je u pitanju
kreditna, kompjuter proverava da li kupac ima dovoljno sredstava za plaanje u okviru
kreditnog limita. Takoe se odmah dobija informacija o novom stanju rauna klijenta posle
plaanja kupljene robe.
Krajem 1997. godine u EU bilo je instalirano 7146 POS terminala na milion stanovnika, to
znai da je na svaki terminal dolazilo u proseku 140 stanovnika.
U periodu od 1993 do 1997 god. ostvaren je ukupan porast broja POS terminala od 86%.
38

2. RF sistemi plaanja

Najnoviji trend kada su u pitanju bezgotovinski sistemi plaanja, predstavljaju
beskontaktna plaanja zasnovana na RF tehnologiji. To su platne transakcije koje ne
zahtevaju fiziki kontakt izmeu ureaja koje potroa koristi za plaanje i POS terminala
na strani trgovca. Koristimo termin ureaj a ne kartica zato to sem u formi RF kartice
ovi ureaji za sada postoje u obliku priveska za kljueve, ugrauju se u rune satove,
mobilne telefone i sl.... Njihovom upotrebom prestaje potreba da svoju karticu predajete
trgovcu da bi je provukao kroz ita na POS terminalu to dodatno poveava sigurnost
prilikom obavljanja transakcija. Ovu vrstu plaanja podravaju tri najvea sistema platnih
kartica uvoenjem novih proizvoda: Visa-Visa Contactless,
MasterCard-MasterCard PayPass, i American Express ExpressPay.
Svi ovi proizvodi su usklaeni sa meunarodnim ISO 14443 standardom to je veoma
znaajno ako se eli obezbediti globalno prihvaen sistem za plaanje.

Kako tee ceo postupak:
Korisniku banka izadaje RF ureaj u formi kartice, priveska za kljueve i sl. koji u sebi
sadri ip ( u kome su upisani podaci koji su do sada bili na magnetnoj traci - ime
korisnika, broj kartice i datum vanosti), odreenu koliinu memorije i RF antenu pomou
koje ureaj komunicira sa POS terminalom trgovca.
- Trgovac na postojei POS terminal instalira RF itac/pisa.
- Dovoljno je da kupac priblii dobijeni ureaj/karticu na par santimetara od itaa i
informacije potrebne za izvrenje transakcije prenete su do terminala bez potrebe da
trgovac kao do sada, uzima karticu i provlai je kroz terminal.
- Od tog trenutka terminal obrauje transakciju kao i do sada i alje podatke na autorizaciju
procesoru.

38
dr. irovi Milutin, Bankarstvo, Bridge Company, Beograd, 2001, strana 232
26
- Po odobrenoj autorizaciji kupac dobija potvrdu o zavretku transakcije. Ceo proces je
dodatno ubrzan i injenicom da se u mnogim oblastima primene sada ne zahteva da kupac
potpisuje potvrdu o obavljenoj transakciji.
Beskontaktno plaanje RF ureajima se zasniva na infrastrukturi koja ve godinama postoji
za potrebe plaanja karticama sa magnetnom trakom i sem dogradnje postojeih POS
terminala, ne zahteva nikakva dodatna ulaganja od strane trgovca, procesora i finansijskih
institucija koje su ukljuene u ceo proces. To je bitna razlika u odnosu na smart EMV
kartice i druge tehnologije za koje se takoe pokuava obezbediti uspeh na tritu i podrka
od strane potroaa i trgovake mree.
Da bi se i u praksi potvrdila upotrebljivost ove tehnologije VISA,
American Express i MasterCard startovali su na razliitim
lokacijama svoje pilot projekte.
Visa je u Rusiji u sklopu Moscow Social Card programa
implementirala dual interfejs kartice koje pored klasinog smart
ipa na telu kartice, unutar nje sadre i RF modul za beskontaktna
plaanja. Ovaj koncept je realizovan i u Aziji u okviru Visa Wave
projekta. American Express je ExpressPay testirao u Phoenix
(Arizona) u pilot projektu sa 25000 korisnika ureaja u obliku priveska za kljueve, u New
Yorku, Singapuru... MasterCard je takoe uspeno zavrio devetomeseni pilot projekat na
Floridi sa preko 16000 korisnika PayPass ureaja.
Relizovani pilot projekti pokazali su da se zbog brzine i jednostavnosti koje pruaju
beskontaktni sistemi poveava uestalost upotrebe ureaja/kartica, poveava prosena
potronja korisnika za 20-30%, za 30-40% smanjuje vreme potrebno za obavljanje
transakcija i za 10-15% poveava ukupna upotreba kartica jer ukljuuje i situacije u kojima
je do sada koriena iskljuivo gotovina. To se posebno odnosi na oblast mikroplaanja (do
10 $) u kojoj sadasnji oblik platnih kartica nije uspeo da zadovolji sve kriterijume i zameni
ke.S obzirom da smanjuju vreme potrebno za obavljanje transakcija, RF sistemi su
posebno pogodni za naplatna mesta na kojima je brzina usluge kljuni faktor uspeha:
restorani brze hrane, supermarketi,benzinske pumpe,naplata
putarine,naplata parkinga i sl.
39
Sada posle uspeno zavrenih pilot
projekata, sledi faza u kojoj bi trebalo da se ovi sistemi plaanja to
masovnije implementiraju na tritu. U SAD su 7-Eleven, MC Donald's
i drugi veliki sistemi objavili da e na svojim lokacijama prihvatati
PayPass i ExpressPay. Moemo oekivati da e se ovaj trend
prihvatanja RF sistema u 2006. godini pored SAD-a, nastaviti i u Evropi i Aziji.

Upotrebom ove tehnologije svi su na dobitku:
Kupci ne brinu da li su poneli dovoljno gotovine, ne ekaju u redovima da plate, ne
unose PIN prilikom plaanja, i ne potpisuju raun, to znatno pojednostavljuje proceduru i
poveava njihov komfor prilikom plaanja.
Trgovci - upotrebom RF tehnologije ostvaruju bri proces naplate, povean obim prodaje,
i za razliku od smart kartica, nisu im potrebne velike investicije da bi implementirali ovu
tehnologiju. Na postojee POS terminale se veoma jednostavno dodaju jeftini RF itai koji
im omoguuju prihvatanje novih kartica/ureaja.
Finansijske institucije ostvariju vee prihode usled poveanog broja transakcija.

39
http://www.E-trgovina.co.sr., autor: uri Neboja, strana 1
27
3. Tehnologija

U ovom trenutku postoje etiri glavna tehnoloka reenja koja se koriste za implementaciju
beskontaktnih platnih sistema:
1. reenja zasnovana na ISO 14443 standardu,
2. SONY FeliCa tehnologija,
3. reenja zasnovana na RFID tokenima i
4. NFC (Near Field Communication) sistemi
Najzastupljeniji su beskontaktni sistemi zasnovani na ISO 14443 standardu. Trenutno je
preko 280 miliona kartica irom sveta izdatih u skladu sa ovim standardom.
Implementirani su u svim vanijim sistemima: American Express-ExpressPay, MasterCard
PayPass, i Visa Contactless.
Nivo bezbednosti transakcija obavljenih RF karticama je znatno poboljan u odnosu na
standardne kartice sa magnetnom trakom i moe se rei da u ovom trenutku one dostiu isti
nivo sigurnosti kao i klasine smart kartice.
Sony FeliCa
FeliCa je beskontaktna smart kartica koja je razijena u kompaniji Sony i do sada je izdata u
preko 100 miliona primeraka irom sveta. Najvie se primenjuje u Hong Kongu, Singapuru
i J apanu. Po svojim karakteristikama vrlo je slina ISO 14443 karticama ali nije u
potpunosti usklaena sa ovim standardom. Postoje pokuaji da se obezbedi meusobna
kompatibilnost Sony FeliCa i ISO 14443 kartica.
Resenja zasnovana na RFID tokenima
Do sada su najee koriena u zatvorenim platnim sistemima pojedinih kompanija.
Koriste se za naplatu putarine, parkinga, kupovinu goriva i sl. U ovim ureajima je upisan
jedinstveni ID broj koji se putem RF-a emituje do prijemnika koji ga delje prosleuje u
autorizacioni centar. Tamo se ovaj ID vezuje sa brojem rauna u banci i vri se plaanje.
Domet ovih ureaja je neto vei i mogu se upotrebljavati na rastojanju do 10 metara od
prijemnika. Ne postoji opte prihvaeni standard za ova reenja. Smatra se da su manje
bezbedni za upotrebu od ureaja zasnovanih na ISO 14443 i zato nisu prihvaena od strane
finansijskih institucija.
NFC (Near Field Communication) sistemi
NFC omoguava povezivanje dva ureaja na rastojanju do par santimetara. Dovoljno je da
ih pribliite i poee razmena informacija bez komplikovanih procedura vezanih za
identifikaciju. Standardizovani su u ISO 18092 i obezbeena je kompatibilnost sa Philips
MIFARE i Sony FeliCa smart card protokolima. Motorola i MasterCard su pokrenuli pilot
projekte za plaanje karata u transportu upotrebom PayPass i NFC tehnologije.
Ona omoguava korisnicima mobilnih telefona i PDA ureaja da ih priblie itau i
iniciraju transakciju i plaanje.
40

40
http://www.E-trgovina.co.rs., autor: uri Neboja, strana 2
28

4. Verified by Visa

4.1. Uvod

Stalni rast broja korisnika Interneta kao i procenta onih koji ga svakodnevno koriste za
obavljanje poslovnih i finansijskih transakcija, dovodi do sve eeg postavljanja pitanja o
problemu bezbednosti upotrebe razliitih sistema plaanja na njemu. Najvie panje
svakako privlai bezbednost korienja platnih kartica.

4.2.Postojei problemi

Osnovni principi na kojima bi trebao da se zasniva odnos izmedju prodavca i kupca na
Internetu su:
Poverenje strane koje obavljaju transakciju moraju imati medjusobno poverenje. Kupac
mora verovati da je prodavac legitiman i da je sposoban da isporui proizvod/uslugu
traenog kvaliteta. Prodavac takoe mora verovati da je kupac legitiman i da e za
isporuen proizvod/uslugu platiti legalnim sredstvima plaanja traeni iznos.
I sigurnost transakcija se mora obavljati u sigurnom okruenju koje e garantovati i
kupcu i prodavcu zatitu i tajnost podataka o narudbini i nainu plaanja.
Veliki broj potrosaa nema poverenja u sistem plaanja platnim karticama na Internetu, jer
se plae mogunosti da neko presretne komunikaciju u kojoj oni alju broj kartice i ostale
poverljive detalje.
Ovo je sasvim pogreno jer SSL protokol kao postojee tehnoloko reenje koje se koristi u
komunikaciji izmeu web browsera kupca i web servera prodavca, svojim kriptografskim
mehanizmima prua gotovo 100% zatitu. Od trenutka kada se uspostavi SSL konekcija
praktino nije mogue da neka trea strana (koja eventualno presretne podatke koji se
razmenjuju), da ih deifruje i time ugroziti brojeve platnih kartica i ostale informacije o
plaanju.
Problem bezbednosti podataka o platnim karticama pojavljuje se tek na strani trgovca kada
on na svom sajtu prihvati i u svom sistemu memorie ove podatke. Najvee kradje brojeva
platnih kartica su se deavale upravo tako to su stotine hiljada brojeva pokradeni iz
evidencija koje postoje na strani Internet trgovca.
Znai, pravi problem u postojeem sistemu plaanja platnim karticama nije uspostavljanje
sigurnog kanala za komunikaciju na relaciji kupac-prodavac, ve ne postojanje naina da se
pouzdano utvrdi identitet strana ukljuenih u ove transakcije, kao i bezbednost podataka od
trenutka kada ih trgovac prihvati.
Prodavac nema mogunost provere da li je lice koje unosi traene podatke na njegovom
sajtu zaista i vlasnik te platne kartice kojom eli da obavi transakciju. U realnom okruenju
u fizikoj prodavnici prodavac e uporediti potpis kupca sa potpisom na kartici i time
potvrditi njegovu autentinost.
29
Sa druge strane postojei mehanizmi ne obezbeuju ni kupcu mogunost da bude siguran u
identitet prodavca na Internetu. Da li je vlasnik sajta zaista pravno lice koje je predstavljeno
na sajtu kao prodavac robe/usluga, i da li je ovlaeno da prima uplate platnim karticama.
Sve ee se mogu uti vesti o takozvanim phishing prevarama.
Phishing je vrsta Internet prevare sa trenutno najbrim rastom. Koristi tehnike socijalnog
inenjeringa poput falsifikovanih email poruka i ilegalnih web sajtova da bi namamili
primaoca da oda privatne finansijske podatke kao to su broj kreditne kartice, korisniko
ime i pristupnu ifru.
Phishing napad poinje slanjem Email poruke koja izgleda kao da je alje legitimni online
trgovac, banka ili druga institucija sa pitanjem korisniku da unese osetljive podatke. Email
poruka najee sadri link ka lanom web sajtu i formularu za unos podataka koji izgleda
isto kao i orginalni. Kao rezultat imamo da korisnik u velikom broju sluajeva nije svestan
da je rtva prevare.

Ovi problemi utiu na sve strane ukljuene u proces trgovine na Internetu. Veliki broj
kupaca i dalje nema poverenja i ne koristi svoje platne kartice online, trgovci zbog prevara
gube deo prihoda, trokovi po jednoj transakciji su zbog postojeeg rizika znatno vei od
realnih i sl.
Bilo koja tehnologija koja bi bila upotrebljena kao mogue reenje, mora da zadovolji niz
zahteva koje pred nju postavljaju kupci, online trgovci i finansijske institucije. To su pre
svega:
- brza i jednostavna implementacija te tehnologije od strane svih uesnika i mogunost
korienja postojee infrastrukture gde god je to mogue,
- podrka bilo kom uredjaju koji ima pristup Internetu,
- mogunost precizne identifikacije svih strana ukljuenih u obavljanje transakcija,
- obezbeenje dokumentovanosti kompletnog procesa za sluaj potrebe reavanja
eventualnih sporova.
Prvi pokuaj da se povea bezbednost obavljanja finansijskih transakcija na Internetu i na
adekvatan nain ree gore pomenuti problemi, predstavljao je projekat SET (Secure
electronic Transaction), zajedniki poduhvat kompanija VISA i MasterCard koji je
predstavljen 1996 godine.
SET je predstavljao sistem zasnovan na digitalnim sertifikatima projektovan da obezbedi
tajnost i integritet svih podataka koji se razmenjuju u procesu obavljanja online plaanja na
Internetu.
Iako je zadovoljio sve tehnike zahteve kojima je poveana bezbednost uesnika u procesu
e-trgovine, SET nikada nije uspeo da se nametne kao standard, i da u ovoj oblasti zameni
SSL protokol. Proces njegove implementacije bio je suvie kompleksan za prosenog
Internet korisnika. Zahtevao je instalaciju digitalnih sertifikata i odreenog softvera na
strani kupca, to je takoe ograniavalo i mogunost njegove upotrebe samo sa raunara na
kome je izvrena instalacija ( pr. Korisnik nije mogao da svoje transakcije ravnopravno
obavlja sa kunog i sa raunara koji ima na poslu).
Njegova implementacija je zahtevala znaajna ulaganja na strani trgovaca i finansijskih
institucija, to je takoe jedan od razloga neuspeha SET-a na tritu.
41

41
30

4.3. REENJE - 3D MODEL

Pet godina nakon objavljivanja SET specifikacije, kompanije VISA i MasterCard su
ponovo pokuale da dou do reenja koristeci iskustva steena u radu sa SET-om. Ovoga
puta su odvojeno objavile sopstvene specifikacije standarda za online transakcije. VISA je
predstavila sistem koji je nazvan 3D Secure, a MasterCard sistem pod nazivom Secure
Payment Application (SPA). Iako se tehniki razlikuju, oba sistema se zasnivaju na
takozvanom 3D modelu.
Model podrazumeva da su u svakoj transakciji na Internetu ukljueni sledei subjekti:
kupac, banka koja je izdala njegovu platnu karticu banka izdavalac, trgovac, banka
trgovca kod koje on ima otvoren raun (merchant account), kao i infrastruktura koja
povezuje banke u zajedniki sistem, i da se svi ovi uesnici mogu podeliti u tri grupe u
odnosu na relacije koje postoje medju njima.
Tako model identifikuje domen izdavaoca Issuer Domain kome pripadaju kupac i banka
koja mu je izdala platnu karticu, Acquirer Domain kome pripadaju trgovac i njegova
banka i Interoperability Domain koji predstavlja komunikacioni kanal izmedju banaka
lanica prethodna dva domena.
Svaka grupa preuzima odredjenu odgovornost za svoj udeo u sprovoenju i kompletiranju
transakcije na Internetu. Najznaajnije je da je u okviru domena izdavaoca, banka izdavalac
odgovorna za identitet korisnika kartice.
42

4.4. Primer Verified by Visa

U okviru VISA 3D Secure specifikacije predvieno je da se korisnik kartice prijavi za
uee u sistemu i u postupku prijavljivanja odredi svoje korisniko ime i lozinku, koje e
kasnije u toku plaanja na Internetu koristiti da bi se identifikovao kao vlasnik kartice koju
eli da koristi.
Banka izdavalac ima mogunost da za utvrivanje njegovog identiteta koristi i naprednija
tehnoloka reenja poput smart kartica.
Sam proces plaanja na Internetu korienjem Verified by Visa sistema odvija se na sledei
nain:
1. Kupac na sajtu trgovca, nakon to je odabrao eljeni proizvod/uslugu unosi broj kartice
kojom eli da obavi plaanje.
2. Plug-in na sajtu trgovca alje upit za proveru da li izdavalac kartice postoji u VISA
Directory sistemu i ako postoji koja je adresa servera banke izdavaoca.
Plug-in je softver koji trgovac dobija od svoje banke prilikom ukljuivanja u 3D Secure
sistem.
VISA DIRECTORY je mreni registar koji obezbeuje informacije o bankama
izdavaocima, lanicama Verified by Visa programa.
3. VISA Directory proverava kod banke izdavaoca da li je kartica prijavljena
4. Banka izdavalac potvrdjuje status kartice i uee u 3D Secure
5. VISA Directory vraa podatak o lokaciji servera banke izdavaoca
6. Na osnovu dobijene adrese iz VISA Directory sistema, Plug-in na sajtu trgovca

42
31
usmerava browser kupca na server banke izdavaoca kartice prenoseci i detalje o samoj
transakciji.
U tom trenutku se u browseru kupca otvara novi prozor u kome on mora da se identifikuje
kao vlasnik kartice
7. server banke izdavaoca zahteva korisniko ime i lozinku
8. Korisnik unosi svoje korisniko ime i odabranu lozinku.

Na ekranu su prikazani svi bitni detalji o transakciji koju kupac eli da obavi: adresa sajta
trgovca na kome kupuje, ukupan iznos transakcije, datum kada se transakcija obavlja i broj
kartice kojom eli da obavi plaanje. Kao posebna mera sigurnosti, u okviru ovog prozora
je prikazana i lina poruka koju korisnik definie prilikom prijavljivanja na 3D sistem. Ona
potvruje autentinost ovog formulara za unos ifre.
43

9. Server banke izdavaoca proverava password, i ako je sve u redu, vraa digitalno potpisan
odgovor i usmerava, vraa browser kupca na Plug-in na sajtu trgovca.

U ovom trenutku je identitet korisnika potvrdjen i transakcija se nastavlja uobicajnim
redosledom:
10. trgovac salje podatke o transakciji svojoj banci
11. banka trgovca salje zahtev za autorizaciju preko VisaNet sistema
12. banka izdavalac vraca status autorizacije banci trgovca
13. banka trgovca vraca status transakcije trgovcu
14. trgovac potvrdjuje uspesnost transakcije kupcu

43
32
4.5. Zakljuak

Verified by Visa je kompletno okruenje koje objedinjuje poslovna pravila i tehnologiju
neophodnu za bezbedno obavljanje finansijskih transakcija. Iz predhodno navedene
procedure moze se zakljuiti da ono predstavlja nov bezbedan servis kupovine na internetu
koji omoguava reenje postojeih poblema koji su navedeni na pocetku teksta:
proveru identiteta vlasnika kartice pre nego to trgovac obradi narudbinu i obavi
transakciju, potvrdu da vlasnik kartice posluje sa originalnim Visa trgovcem,
znaajno smanjen rizik od prevara, eliminisanje trokova povezanih sa osporavanjem
transakcija.
Implementacija je znaajno pojednostavljena u odnosu na SET standard . Od korisnika
vlasnika kartica se zahteva samo da poseduju browser, bez potrebe za instalacijom
dodatnog softvera. Primenom ovog programa postiu se manji trokovi ostvareni
smanjenim nivoom zloupotreba i prevara. Ostaje nam da se nadamo da e uskoro nae
banke omoguiti domaim trgovcima otvaranje merchant account-a i poslovanje na
Internetu u okviru Verified by Visa programa.
44

5. MIGRACIJA SA MAGNETNE TRAKE NA IP

Tradicionalna kreditna ili debitna kartica uva podatke na magnetnoj traci.
Ova traka je sainjena od tri staze na kojoj se uvaju podaci. Nijedna od ovih staza nema
kapacitet za uvanje velike koliine podataka. S druge strane, upisani podaci podloni su
spoljnim uticajima, takoe mogu biti promenjeni, izbrisani ili oteeni, sluajno ili
namerno. Iako je ostavljena mogunost i za itanje i za upisivanje podataka, zbog
nedovoljne sigurnosti i praktinih razloga upisivanje se gotovo ne koristi, tako da ovu
karticu moemo nazvati samo memorijskom odnosno karticu na kojoj se podaci samo
uvaju.
Nasuprot nje imamo smart karticu. Smart kartica ima oko 100 puta vie memorijskog
prostora (sa mogunou da se taj broj povea za jo nekoliko puta) i procesor pomou
koga su omoguena razna izraunavanja direktno na kartici (i ba u ovom kontekstu uvia
se i razlog zato ovakve kartice nazivamo pametnim smart). Znai, ceo proces (npr.
kriptovanje) poinje, traje i zavrava se na samoj kartici i nikakvi podaci ne naputaju
karticu to sistem ini izolovanim od spoljnjeg sveta. Spreeno je kloniranje i zloupotreba
podataka sa kartice a mogunosti primene su viestruke.
Postoje i kartice sa ipom koji u sebi ne sadri procesor nego samo memorijsku jedinicu to
ih ne ini naroito pametnim te ih i ne uzimamo u razmatranje.
Nema nikave sumnje da je prelazak sa magnetne trake na na ip neminovan sled dogaaja.
Pitanje je samo kada i kako. U prelaznoj fazi na kartici e se nalaziti i magnetna traka i ip.

44
33
5.1. ta je u ipu?

Smart kartica je nita drugo nego PC u malom. To ukljuuje: procesor (CPU), pomou
koga se vre izraunavanja; Read-Only Memory (ROM), memorija na kojoj se nalazi
operativni sitem, Random Access Memory (RAM), memorija koja se koristi za privremeno
skladitenje prilikom rada procesora i Electronically Erasable and Programmable Read-
Only Memory (EEPROM), memorija u kojoj su smeteni podaci od interesa (broj tekueg
rauna, sertifikati, kljuevi i sl.). Zatim tu je Clock i ulazno izlazni sklop preko koga se
komunicira ca okolinom (itaem).
Daleke 1986. godine Philips-ova smart kartica sadrala je DES algoritam na ipu.
Europay, MasterCard i Visa zajedno su kreirali set smart card specifikacija (EMV96)
zasnovan na ISO 7816 standardima. Visa je zatim razvila sopstvene specifikacije
zasnovane na EMV. Realizacijom projekta YUBA CARD (prva nacionalna kartica) staraju
se uslovi i za pojavu jugoslovenske platne smart kartice i YU standarda vezanih za ovu
oblast.
45

6. Operativni sistemi
Kao to personalni raunari imaju svoj operativni sistem (DOS, Windows, Linux i sl.)
takoe i smart kartica (koja je raunar u malom) poseduju svoj, smeten u ROM.
Operativni sistemi se obino razlikuju u zavisnosti od toga ko ih je napravio. Naravno to
znai da veina smart card aplikacija ima ogranieno podruje primene, iz razloga to
odreena aplikacija, pisana za jedan operatvni sistem nee raditi na drugom. Stoga
stvaranje multifunkcionalne jeftine smart kartice koja e istovremeno biti i platna i
identifikaciona kartica kao i omoguavati pristup mobilnoj mrei, predstavlja ozbiljan
zadatak, ali je to neophodno ako se eli da smart kartica bude prihvaena od irokih
narodnih masa.
Postoji vie naina da se to postigne: kreiranjem zajednikih standarda za operativni
sistem; stvaranjem zajednikog interfejsa izmeu aplikacija i operativnog sistema; ili
usvajanjem jednog operativnog sistema koji se nalazi u najiroj primeni.

slika 2. Pos terminal

45
http://www.E-trgovina.co.rs., autor: dipl.ing. Branislav Popovi, strana 2
34

Kao prilog u standardizaciji operativnog sistema za kartice, trebali bi biti usaglaeni
standardi za programske aplikacije koje koriste smart kartice kao deo sistema. Aplikacije
komuniciraju sa itaima smart kartica (koji se nazivaju i card terminals ili "card
acceptance devices") koji itaju ili upisuju podatke sa smart kartice. Iz toga se jasno vidi da
tek postojanje Otvorenog operativnog sistema donosi pravu stvar.
46

IV GLAVA

1. Srbija regionalni lider po platnim karticama

Srbija je regionalni lider po upotrebi platnih kartica i zahvaljujui stabilnom rastu u toj
oblasti, pribliie se nivou razvijenih trita EU.
Ocenjeno je da se Srbija izdvaja od ostalih zemalja Balkana kada je u pitanju zastupljenost
platnih kartica kada se pogleda poslednji izvetaj NBS, prema kojem je krajem juna u
Srbiji bilo oko 5,8 miliona platnih kartica, 2.679 bankomata i 60.607 trgovina s
terminalima za plaanje karticama.
Velike pohvale poslednjih meseci Srbija je dobila i od kompanije Visa, koja kae da je nae
trite jedno od najbre rastuih na svetu po pitanju korienja platnih kartica.
47

Broj platnih kartica u Srbiji poslednjih godina stalno je rastao, a uporedo sa irenjem
njihove popularnosti, sve je ea upotreba plastinog novca u inostranstvu. Uprkos tome
to je za putovanje na mnoge od popularnih destinacija naim graanima i dalje potrebna
viza, podaci banaka pokazuju da se u transakcijama van granica Srbije ostvari i do 20 odsto
ukupnog prometa karticama.
Meutim, upotreba kartica se prilino razlikuje meu bankama, pa je tako ak 50 odsto
korisnika kartica Folksbanke vrilo bezgotovinska plaanja dok su bili na putu, dok je u
veini drugih banaka taj procenat znatno manji. Nenad Lui, ekspert za razvoj proizvoda
Folksbanke, napominje da se u inostranstvu ee koriste kreditne Masterkard kartice, a
manje Maestro i da se oko 20 odsto ukupnog prometa karticama ostvaruje van Srbije.
U inostranstvu se vie koriste poslovne kartice jer su one i namenjene upravo poslovnim
ljudima, onima koji zbog prirode posla najvie putuju i borave u inostranstvu. S druge
strane, svakako su brojnije kartice koje koriste graani. U poslednjih nekoliko godina
korienje kreditnih kartica se upravo vezuje za putovanja prilikom godinjih odmora, pa ih
veliki broj korisnika koristi iskljuivo za letovanje ili zimovanje, a kasnije tokom godine
otplauju dug.
Karticama se najvie plaaju hotelski smetaj, iznajmljivanje automobila i razne kupovine,
dok je dosta ree podizanje gotovine na bankomatima u drugim dravama. Graani
najee putuju tokom leta, za vreme zimskih meseci i za novogodinje praznike, kada i
koriste svoje kartice, dok je upotreba poslovnih kartica ujednaena tokom cele godine.

46
http://www.E-trgovina.co.rs., autor: dipl.ing. Branislav Popovi, strana 3
47
35
Oekuje se porast korienja kartica u inostranstvu tokom sledee godine jer e od 1.
januara stupiti na snagu bezvizni reim za zemlje Evropske unije, pa e sigurno i vei broj
graana imati mogunost za putovanje. Meutim, trend je ve sada rastui, iako je u
poreenju sa zemljama u okruenju u Srbiji jo znatno manji broj kartica.
I u drugim bankama belee sve eu upotrebu kartica na putovanjima, ali ipak u znatno
manjem obimu. U Erste banci kau da putem tog naina plaanja ostvaruju tek neto manje
od tri procenta ukupnog prometa karticama, koje u inostranstvu koristi samo pet odsto
vlasnika.
Procentualno vie se koriste poslovne nego privatne kartice. Meutim, korisnici iz drugih
zemalja ee koriste svoje kartice u inostranstvu i iznosi su vei, pogotovo kod korisnika
iz zapadnog dela EU.
Slino je i u Unikreditu gde se samo pet odsto prometa karticama ostvari u inostranstvu, s
tim to i u ovoj banci oekuju rast kada Srbija dospe na Belu engen listu. Meu bankama
se kao konstanta provlai injenica da graani znatno manje podiu novac, a vise kupuju,
ali u Unikredit banci nude uzimanje kea na bankomatima te grupacije u inostranstvu bez
ikakve provizije, zbog ega je kod njih i ova kategorija transakcija u porastu.
U Intezi se u inostranstvu ostvari oko sedam odsto ukupnog prometa karticama, koje van
Srbije svakog meseca upotrebi izmeu 15.000 i 20.000 njihovih klijenata. U toj banci ne
vide ni rast ni pad interesovanja za ovom uslugom i napominju da je znatno vie koriste
graani nego poslovni ljudi. Slino je i u Rajfajzenu, gde kau da se ubrajaju u vodee
banke po broju transakcija napravljenih u inostranstvu, ali da je upotreba plastinog novca
izvan granica jo na neto niem nivou u odnosu na razvijenije zemlje Evrope.
48

48
izvor: dnevni list DANAS, 31.08.2009.
36
2. Zloupotreba platnih kartica

Rizici kojima se bankarsko poslovanje i platni promet izloilo zbog profita, zahtevale su
izmene zakonske regulative na meunarodnom i nacionalnom nivou. Nesporno je da bi
visina tete bila mnogo velika da se ne primenjuje itav niz bezbednosnih procesa i
zatitnih mera u cilju onemoguavanja i spreavanja vrenja krivinih dela kojima se
zlouporebljavaju moderna sredstva bezbednosnog plaanja.
Iskustvo govori da se kriminalci vode idejom najmanjeg rizika, a najveeg profita. Oni se
paralelno sa razvojem novih trita u oblasti poslovanja platnim karticama, vre migriranje
procesa zloupotreba istih.
Spreavanje vrenja i efikasno otkrivanje i dokazivanje krivinih dela koja se vre u ovoj
oblasti, podrazumeva da pripadnici pravosudnih organa, kriminalistike i poreske policije i
drugih dravnih organa raspolau odreenim znanjem o:
- savremenim sredstvima bezbednosnog plaanja i tehnologijama njihovog korienja,
- tehnolokim, bezbednosnim i preventivnim merama kojima se titi funkcionisanje
platnog prometa u ovoj oblasti,
- pojavnim oblicima kriminala u ovoj oblasti,
- nainu izvrenja krivinih dela u ovoj oblasti,
- sredstvima za izvrenje ovih krivinih dela,
- metodici otkrivanja i dokazivanja ovih krivinih dela i
- profilu uinilaca krivinih dela u ovoj oblasti.

Globalna rasprostranjenost platnih kartica, njihovog korienja i laka dostupnost modernih
tehnologija, uinile su ih izuzetno atraktivnim objektom napada kriminalaca. Na meti su
nova i nedovoljno razvijena trita, bez dovoljno iskustva i u kojima ne postoji sistem za
prepoznavanje i spreavanje zloupotreba. Takvo trite je potencijalni lak plen za iskusne
kriminalce i kriminalne grupe.
Ubrzani razvoj kartiarstva doneo je u Republiku Srbiju i kriminal zloupotreba platnih
kartica. Na osnovu stanja i kretanja kriminaliteta u ovoj oblasti, republiku Srbiju je uveliko
uhvatio talas ovog oblika kriminala, i da smo ga samo delimino spremni doekali.

2.1. Najesi oblici zloupotrebe platnih kartica
Osnovni oblici falsifikovanja i zloupotreba platnih kartica su:
- zloupotreba ukradenih ili utajenih ( izgubljenih ) platnih kartica,
- zloupotreba neuruenih platnih kartica,
- neovlaena upotreba tue platne kartice,
- pravljenje i korienje lanih platnih kartica,
- pribavljanje podataka za pravljenje lane platne kartice,
- zloupotrebe i prevare od strane akceptanata ( trgovaca ),
- zloupotrebe od strane korisnika.

37
U sluaju nestanka ili gubitka kartice, korisnik je duan da to odmah prijavi centru
izdavaoca, a u sluaju krae i policiji.
Svu materijalnu tetu nastalu zbog gubitka ili krae kartice u periodu do prijave nestanka
snosi korisnik.
Materijalnu teti zbog gubitka ili krae kartice od dana prijave se regulie prema pravilima
internacionalnog sistema platnih kartica.
Izdavaoc se obavezuje da e po prijemu informacije o gubitku ili krai, karticu oglasiti
nevaeom.
Ukoliko korisnik posle prijave nestanka pronadje karticu, ne sme je koristiti ve je mora
ponititi i vratiti izdavaocu.
Imajui u vidu sve gore navedeno i pored mera sigurnosti u svim fazama finansijske
transakcije bezgotovinskog plaanja platnim karticama, zloupotrebe su i dalje veoma este
i pretnja sigurnosti ovoj vrsti bankarskog poslovanja.

2.2. Procedura i mere sigurnosti koje se preduzimaju na prodajnom mestu

Trgovac je obavezan da se prilikom prodaje robe i vrenja usluga korisnicima platnih
kartica, pridrava sledee osnovne procedure i sigurnosnih mera.
Trgovac e pregledati platnu karticu korisnika u cilju ustanovljavanja da li je kartiva
ispravna na prvi pogled (odgovarajui materijal, boja, tampa, ime, datum vaenja, potpis).
Trgovac e pregledati listu ponitenih kartica koja mu je banka dostavila sa kojom ima
zakljuen Ugovor o prihvatanju kartica,
Trgovac e obavestiti banku u sluaju da ne primi listu ponitenih kartica,
Trgovac je jasno indentifikovan svojim registracionim brojem,
Sistem mora uvek biti u mogunosti da proveri broj platne kartice, lini identifikacioni broj
( PIN ), broj transakcije, i da automacki primi sigurnosne mere,
Trgovac e potovati proceduru sistema koji je prikazan na ekranu opreme sistema,
U sluaju da je u skladu sa Uputstvom za upotrebu za trgovce, trgovac e zatraiti od
korisnika da primeni svoj PIN na siguran nain i obezbedie poseban dokaz izvrenja PIN
kontrole,
Trgovac je obavezan da trai autorizaciju od banke izdavaoca,
Trgovac e obezbediti potpis korisnika na slipu i takoe e se uveriti da je potpis identian
onome na korisnikovoj kartici,
Trgovac e predati korisniku jednu kopiju slipa kao dokaz transakcije,
Trgovac e oduzeti platnu karticu kada na to upuuje sistem ili kada o tome dobije
obavetenje prilikom zahteva za autorizaciju od banke ili ako je ta kartica na listi
ponitenih kartica i takoe e ponititi sva plaanja koja su izvrena takvom karticom na
istoj lokaciji i u istom danu,
Trgovac e dostaviti slipove banci u vremenskim rokovima kako je to predvieno
Uputstvom za upotrebu za trgovca i uvanje u arhivi informacija i dokumenata koja se
zahtevaju Ugovorom zakljuenim izmeu trgovca i banke,
Trgovac mora da se pridrava svih zahteva iz Ugovora za upotrebu za trgovce kao i drugih
instrukcija koje primi od banke,
Sve navedene mere sigurnosti se primenjuju na samom prodajnom mestu kako bi se
spreila zloupotreba kartica, i sve mere zastite su od jednake vanosti.
38
2.3. Procedure za sluaj zloupotrebe
U sluaju da trgovac poseduje karticu koja je zaboravljena od strane korisnika, trgovac e
vratiti karticu korisniku, ali samo nakon utvrenog identiteta korisnika i nakon dobijanja
dozvole banke da tako uini kroz proces autorizacije.
Kartica se moe vratiti na ovaj nain iskljuivo u roku od dva dana od dana kada je
zaboravljena, nakon ta dva dana trgovac ima obavezu da potuje proceduru za zaboravljene
kartice koja je predviena Ugovorom za upotrebu za trgovce, koji mu dostavlja banka sa
kojom ima zakljuen Ugovor o prihvatanju kartica.
U sluaju da je trgovcu punuena na prijem nepotpisana kartica, trgovac e, pre bilo kakve
transakcije, zatraiti autorizaciju od banke i ustanovie identitet draoca kartice. Trgovac
e takoe zahtevati od draoca kartice da potpie karticu i ustanovie da li je potpis
identian onome koji postoji na dokumentu kojim se utvruje identitet.
U sluaju povraaja novca od trgovca korisniku u pogledu prodate robe ili izvrenih usluga,
takav povraaj e biti izvren iskljuivo preko metoda plaanja predvienih internim
pravilima sistema kojim predmetna platna kartica pripada i nee biti izvren na bilo koji
drugi nain.

2.4. Mere sigurnosti koje se primenjuju kod izdavaoca kartica
Banka izdavaoc izdaje platnu karticu klijentu koji kod banke ima otvoren tekui raun.
Kartica je neaktivna sve do momenta dok je klijent ne potpie i ne preuzme.
Do momenta preuzimanja kartica je zatiena i obezbeena pick up codom koji se aktivira
u momentu preuzimanja kartice od strane klijenta.
Zbog sigurnosti PIN ( Personal Identification Number ) se ni u jednom momentu ne nalazi
zajedno sa karticom, niti zbog mera sigurnosti isti ljudi rade zajedno na poslovima
izdavanja kartica i dodele PIN-a.
PIN se odreuje kompjuterski, automatski se pakuje i niko ga ne zna osim samog korisnika
kartice.
Sve navedene mere sigurnosti se koriste da bi se izbegle zloupotrebe kartica kod samog
izdavaoca, ili da se iste svedu na minimum. U tom sistemu su svi sistemi bezgotovinskog
plaanja, VISA, MASTER CARD, DINERS, pripremili svoja stroga interna pravila, a sve
iz razloga sigurnosti i bezbednosti.
Zloupotreba se moe javiti i u postupku slanja poiljke tj. platnih kartica registrovanom
potom ili na neki drugi nain, zatim kod samog proizvoaa kartica ili kod procesora, bez
obzira da li je isti identian sa bankom izdavaocem, ili je odvojen fiziki od njega.
Za reavanje reklamacija u vezi sa poslovanjem platnim karticama je nadlena banka. Sve
reklamacije korisnici podnose u pisanoj formi, korienjem odgovarajueg obrasca na
alteru poslovne jedinice banke u kojoj je kartica izdata (reklamacija na meseni izvod
podnosi se u roku od 7 dana od dana prijema izvoda). Banka e zaraunati trokove
reklamacije korisnika u skladu sa vaeom poslovnom politikom banke. Banka nije
odgovorna za kvalitet robe i usluga koje korisnik plaa karticom. Korisnik neposredno na
prodajnom mestu reklamira nesporazume, pa je duan da izmiri obaveze, bez obzira na
spor sa prodajnim mestom.
49

49
prof.dr. Bara Slobodan, prof.dr. Staki Budimir, prof.dr. Hadi Miroljub, prof.dr. Ivani Marko,.
Praktikum za bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, strana 132
39
Vlasnik kartice je banka. Korisnik mora na zahtev banke da vrati karticu. Do prestanka
korienja kartice moe doi na inicijativu korisnika (otkazivanje upotrebe) ili
uskraivanjem prava na korienje od strane banke (zabrana upotrebe). Otkazivanje
upotrebe mogue je najkasnije 60 dana pre isteka vanosti kartice. Banka moe zabraniti
dalju upotrebu korienja kartice onom korisniku koji je istu koristio protivno optim
uslovima poslovanja platnom karticom i zakonu. U sluaju otkazivanja ili zabrane upotrebe
kartice korisnik mora vratiti karticu banci i izmiriti sve obaveze nastale iz poslovanja
karticom, ukljuujui i dodatne kartice, do dana vraanja kartice banci. Banka obavetava
prodajnu mreu o zabrani upotrebe kartice. Sa tim ovlaenjem radnik na prodajnom mestu
je ovlaen da oduzme karticu.
50

2.5. Normativno regulisanje poslovanja platnim karticama u Republici Srbiji

Zakoni koji trenutno na direktan nain reguliu materiju poslovanja platnim karticama u
Srbiji su:
1. Zakon o platnom prometu lan 39. daje u nadlenost Narodnoj banci Srbije da obavlja
sledee poslove platnog prometa, vri meubankarski obraun ekova po tekuim raunima
graana i obraun platnih kartica.
Na osnovu Zakona o platnom prometu, guverner Narodne banke Srbije je doneo sledeu
odluku:
1.1. Odluku o obliku, sadrini i nainu korienja jedinstvenih instrumenata platnog
prometa gde se u stavu 3. taka 12. navodi Platna kartica se koristi za bezgotovinsko
plaanje i za podizanje gotovog novca kod izdavaoca kartice ili preko bankomata. Oblik,
sadrinu i nain upotrebe platne kartice utvruje banka, u skladu sa svojim potrebama i
meunarodnim standardima.
2. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama
2.1. lan 21.Banka se moe baviti depozitnim, kreditnim i drugim bankarskim poslovima
u zemlji i to: taka 4) izdavanjem hartija od vrednosti i novanih kartica. lan 21. stav 2.
Zabranjuje se obavljanje poslova iz stava 1. ovog lana pravnim licima koja ne poseduju
dozvolu za rad NBS, izuzev poslova utvrenih u taki 4. i taki 6. ovog lana.

50
isto, op., cit., strana 133.
40
2.6. Zloupotreba platnih kartica u Republici Srbiji - Duan Sikimi

Krajem 1997. godine u Evropskoj uniji na hiljadu stanovnika bilo je 741 kartica sa cash
funkcijom, 786 kartica sa debitnom ili kreditnom funkcijom, 354 kartica sa funkcijom
garantovanja ekova, dakle ukupno 1881 kartica. To znai da je na svakog stanovnika EU u
proseku dolazilo oko 1,9 kartica. U ove cifre nisu uraunate kartice trgovina na malo
(retailer cards).
51

Broj platnih kartica u Srbiji se blii cifri od 6 miliona, gde debitne uestvuju sa 4.5+ a
kreditne 1+miliona. U Srbiji kartice izdaju 34 banke, od toga Vizu 5, Master 5, Amex i
Diners po 1 i Dinu 33. POS terminala ima skoro 60 hiljada, bankomata 2,500, procesnih
kua je 7. Tokom prole godine bilo je 92 miliona transakcija sa ukupnim prometom od 3,3
milijarde evra.
Aktivnosti Foruma su se fokusirale na unoenje lanova u krivini zakonik (uz znaajan
napor) kojim bi se zloupotrebe i karakterisale kao krivina dela i omoguilo zakonsko
sankcionisanje prekrilaca.
Tokom 2007. godine je podneeno 114 krivinih protiv 129 lica od kojih su 22 liena
slobode. U 2008. ukupno je izvreno 75 hapenja, nakon 410 prijava protiv 256 lica.
Poseban napor je uloen kako bi se se kapaciteti MUP-a doveli do nivoa gde su u stanju da
reaguju na informaciju o zloupotrebi. Nakon donacija i radionica koje je sproveo i
organizovao Forum dolo se i do toga da je tokom ove godine izvreno i jedno hapenje
nakon 15 minuta od prve zloupotrebe. Ono to je vredno pomena je da policija reaguje na
prijave i iz inostranstva, vezane za zloupotrebe kartica putem Interneta koje originiraju iz
Srbije, kao to je prole godine saznao jedan 12-godinjak sa Novog Beograda.
52

2.7. ZAKLJUAK

U svetu se odavno koriste smart ili chip kartice, a kod nas jo uvek traju rasprave o
karticama sa magnetnom trakom, i jo uvek ekamo na normativno regulisanje osnovnih
pojmova iz ove oblasti, kao to su: vlasnitva nad karticom, poloaj izdavaoca i korisnika
kartice, njihovih meusobnih prava i obaveza, sankcije za nepotovanje tih obaveza, kao
pojam i vrste zloupotreba kartica, sankcija za sluaj zloupotreba ukljuujui krivina dela i
prekraje, kao i postupak i proceduru za obeteenje u tom sluaju. Kako navedena materija
nije uopte, ili delimino regulisana, to su banke primorane da, potujui okvire koje daje
postojea regulativa, kao i interna pravila diktirana od strane internacionalnih kompanija
ije platne kartice izdaju, definiu i kreiraju celokupnu materiju.

51
European Central Bank, The Effects of Technology on the EU Banking Systems, 1999, statistiki dodatak,
Tabela A-5, strana 49.
52
www.naslovi.net, autor: Sikimi Duan

41

V GLAVA

1. Banka INTESA

U Banca Intesa pronai ete sigurnost koju traite, jer je vodea banka u Srbiji, banka u
iju snagu veruje vie od 1,4 miliona klijenata. Kao deo Intesa Sanpaolo prua vam
pouzdanost koja je rezultat finansijske snage i znanja jedne od najstabilnijih meunarodnih
bankarskih grupacija.
Kombinujui savremena svetska iskustva sa lokalnim umeem svakodnevno pronalazi
najbolja mogua reenja koja zadovoljavaju Vae finansijske potrebe. Bolji kvalitet ivota,
prosperitet, razvoj privrede i itavog drutva ideje su za koje se zalae. Mi verujemo u
budunost i mislimo unapred sa Vama.
53

1.1 ISTORIJAT

53
http://www.bancaintesabg.com
42
J edna je od prvih privatnih banaka u Srbiji. Od 1991. godine do danas poverenje joj je
poklonilo 1,4 miliona klijenata.
Od 2005. godine posluje kao deo grupacije Banca Intesa, koja danas nosi naziv Intesa
Sanpaolo.
Godinu dana kasnije osnovali su lizing kompaniju, Intesa Leasing, sa eljom da zaokrui
ponudu finansijskih usluga.
Godine 2007. postaje vodea banka u Srbiji po svim najznaajnijim parametrima
uspenosti poslovanja.
Naredne godine naoj banci smo pripojili Panonsku banku i postali jo snaniji tim od
3.000 ljudi. Liderska pozicija je dodatno uvrena, a Novi Sad je postao drugo sedite.
Radujemo se budunosti i sa optimizmom se nosimo sa svim izazovima.

1.2. Banka broj 1

Jedinstveni spoj znanja, ideja i meunarodnog iskustva predstavlja klju njihovog uspeha.
Na domaem tritu prednjai po svim najznaajnijim kriterijumima uspenosti bankarskog
poslovanja: po bilansnoj sumi, plasmanima, ukupnim depozitima i prihodima.
Sveobuhvatna ponuda savremenih bankarskih proizvoda, razvijena poslovna mrea 220
ekspozitura u 120 gradova irom zemlje i pre svega strunost i posveenost zaposlenih
ine je bankom prvog izbora za 1,4 miliona klijenata, bilo da se radi o fizikim licima,
preduzetnicima, malim i srednjim preduzeima ili velikim kompanijama i lokalnim
samoupravama. Brojeve beleimo, a ljudima i njihovim delima se divimo
54
.

1.3. Korporativne vrednosti

1. Integritet
2. Izvrnost
3. J ednakost
4. Transparentnost
5. Potovanje svakog pojedinca
6. Individualne vrednosti
7. Odgovornost u korienju resursa

54
43
1.4. Upravljanje

Dinamian rukovodei tim, iskustvo i profesionalnost, primena svetskih poslovnih
standarda i dobro poznavanje lokalnog okruenja samo su neke od prednosti koje je ine
vodeom srpskom bankom.
Izvrni odbor: predsednik izvrnog odbora banke i lanovi izvrnog odbora banke
Upravni odbor: predsednik upravnog odbora banke i lanovi upravnog odbora banke.

1.5. Priznanja

Od samog poetka su nastojali da budu banka prvog izbora u svakoj situaciji. Napor, kao i
postignua, prepoznali su vodei internacionalni finansijski magazini i konsultantske kue.
2008. godine finansijski magazin The Banker, deo uvene izdavake kue Financial Times
Group, proglasio je bankom godine u Srbiji;
londonski finansijski magazin Finance Central Europe i inostrane konsultantske agencije
dodeljuju tri prestina priznanja:
- Banca Intesa najbolja banka srednje veliine u jugoistonoj Evropi,
- Banca Intesa najbolja banka u Srbiji,
- generalni direktor Banca Intesa Beograd, Draginja uri najbolji bankar u Srbiji;
asopisi Ekonometar i Biznis u kategoriji finansijskih institucija koje kroz programe
drutvene odgovornosti najvie doprinose razvoju lokalne zajednice nagradili su
predsednicu IO Banca Intesa, Draginju uri, priznanjem Planeta Biznis.

1.6. Tim

Nastoje da stvore podsticajan ambijent koji omoguuje optimalan profesionalni razvoj i
ostvarenje linih ambicija. Istovremeno, briljivo neguju kulturu timskog rada zbog
sinergije koju donose objedinjeni potencijali. Nastoje da izgrade uspean tim ljudi koji
dobro rade zajedno, ponosni na to to su deo tima banke broj 1 u Srbiji.
55

55
44

Ukupan broj zaposlenih 3002

Polna struktura

Obrazovna struktura

1.7. Profesionalni razvoj

Investiranje u razvoj i usavravanje potencijala predstavlja vaan deo poslovne politike.
Stvorili su dinaminu radnu sredinu koja prua mogunosti za praktino i teorijsko
usavravanje, profesionalni razvoj i napredovanje. Razvoj i karijera svakog zaposlenog
planira se u skladu sa stratekim ciljevima Banca Intesa, a interna mobilnost omoguava da
izlaze u susret novim profesionalnim izazovima, bilo unutar Banca Intesa, bilo unutar nae
grupacije.
Garantuju jednake mogunosti za profesionalni razvoj i usavravanje. Programi obuke su
koncipirani tako da prate promene u poslovnom okruenju. Svakom zaposlenom se prua
mogunost da se edukuje u skladu sa zahtevima radnog mesta i individualnim planom
razvoja karijere.
MOGUCNOST ZAPOSLENJ A-Nastoje da zapoljavanjem kvalitetnih profesionalaca i
stalnim razvojem potencijala zaposlenih ostvare maksimum u pruanju bankarskih usluga.
BRIGA O ZAPOSLENIMA-Veruju da je potovanje pojedinca i dostojanstva svakog
zaposlenog osnova za razvoj radnog okruenja zasnovanog na uzajamnom poverenju i
lojalnosti.
56

56
45
1.8. Drutvena odgovornost
Kao deo grupe Intesa Sanpaolo dele zajedniku posveenost ostvarenju poslovnih ciljeva
na drutveno odgovoran nain, uz trajnu brigu o razvoju zajednice kojoj pripadaju. Snano
promoviu stil rasta zasnovan na odrivim rezultatima koji proizilaze iz ostvarenog
zadovoljstva klijenata, iz oseanja pripadnosti svih zaposlenih, a uz briljivo oslukivanje
potreba lokalne zajednice u kojoj posluju.
Svoju posveenost drutvenoj zajednici demonstrirali su razvojem programa
mikrofinansiranja, posveenou, odrivom razvoju, kontinuiranim ueem u
humanitarnim akcijama i podravanjem projekata iz oblasti kulture, umetnosti i sporta.
57

1.9. Donatorske platne kartice

Donatorske kartice banke, Banca Intesa Visa Classic i Electron Paralympic,
predstavljaju primer poslovne politike iji je cilj spajanje inovativnosti, povoljnih uslova
korienja i korporativne filantropije.
Prva inicijativa ove vrste na srpskom tritu ima za cilj uspostavljanje stabilnog,
nezavisnog i finansijski monog mehanizma koji e dugorono pomagati poboljanje
poloaja sportista sa invaliditetom i podsticati razvoj paraolimpijskog sporta u Srbiji.
Aktivacijom Banca Intesa Visa Paralympic donatorske kartice postajete donator Fonda
Paraolimpijskog komiteta Srbije.

57
46
1.9.1 Banca Intesa Visa Classic Paralympic donatorske kreditne kartice

Odriemo se 30% Vae mesene lanarine i 0,45% od prihoda od svakog Vaeg plaanja
ovom karticom u zemlji i inostranstvu i ta sredstva uplaujemo na raun Fonda
Paraolimpijskog komiteta Srbije. Na taj nain Vama pruamo mogunost da jednostavnim
korienjem ove kartice, bez ikakvih dodatnih trokova, pomaete paraolimpijski sport u
Srbiji. Sa ciljem stimulisanja masovnijeg korienja ove kreditne kartice omoguili smo
Vam manju lanarinu i nie kamatne stope za korienje: mesena lanarina iznosi 160
dinara, a mesena kamata 1,5% za dinarsku, odnosno 1% za deviznu potronju (EKS
19,86% za dinare, 12,87% za evre).
Donacije Fondu moete vriti i lino, putem jednokratne uplate na alteru Banca Intesa ili
tako to ete prilikom aktiviranja svoje Visa Classic Paralympic kreditne kartice odrediti
iznos koji svakog meseca elite da donirate Fondu, a mi emo putem trajnog naloga to
uraditi umesto Vas.
Zajedno sa Fondom Paraolimpijskog komiteta Srbije obezbedili smo Vam dodatnu
pogodnost i mogunost za doniranje kroz popuste na velikom broju prodajnih mesta koja su
se prikljuila inicijativi. Nakon svake transakcije na partnerskim prodajnim mestima iznos
popusta koji dobijate se deli - 30% popusta se donira Fondu, a 70% popusta se vraa Vama,
na raun Vae Visa Classic Paralympic kreditne kartice.
Prednosti korienja Banca Intesa Visa Classic Paralympic donatorske kreditne kartice
Revolving kredit - plaanje na rate kroz model revolving kredita uz izmirenje minimum 5%
obaveza iz prethodnog meseca, dok se na ostatak duga obraunava kamata.
Plaanje na rate beskamatno plaanje na vie jednakih mesenih rata na vie od 1.200
prodajnih mesta irom zemlje sa kojima imamo ugovorenu poslovnu saradnju. Broj rata se
odreuje u dogovoru sa trgovcem, a plaaju se na unapred odreene datume.
Beskamatno odloeno plaanje do 40 dana, a za kupovinu u Maksiju, Pekabeti i C
marketu od 70 do 100 dana.
Visina kreditnog limita po Visa Classic Paralympic kreditnoj kartici moe biti izmeu 250 i
2.500 EUR
Na poklon dobijate i Europ Assistance karticu, koja Vam omoguava zdravstveno
osiguranje sa asistencijom za vreme boravka u inostranstvu. Ova kartica se u ambasadama
evropskih zemalja prihvata kao dokaz o osiguranju, to Vam prua mogunost
jednostavnijeg i breg dobijanja viza.
58

58
47
Potrebna dokumenta su:
- Lina karta
I u zavisnosti od radnog statusa:
- Zaposleni: potvrda o zaposlenju i visini primanja
- Samozaposleni: uverenje o plaenom porezu na dohodak i fotokopija Reenja Poreske
uprave o porezu na dohodak
- Penzioneri: poslednja tri penziona ek.
Potrebna dokumenta nakon odobrenja izdavanja kreditne kartice:
Za potvrdu linih podataka potrebno je da ponesete jedan od sledeih dokumenata:
zdravstvenu knjiicu, paso ili vozaku dozvolu.
Za potvrdu mesta stanovanja potreban Vam je jedan od rauna za poslednji mesec: za
struju, telefon ili komunalne usluge.

1.9.2. Banca Intesa Visa Electron Paralympic donatorske kartice

Visa Electron Paralympic je debitna kartica vezana za devizni raun, a moete je koristiti
za podizanje gotovine i plaanje roba i usluga u zemlji i inostranstvu. Za izdavanje ove
kartice dovoljna Vam je lina karta, uz koju ete otvoriti devizni raun.
Donacije Fondu moete vriti lino, putem jednokratne uplate na alteru Banca Intesa.
Prilikom aktiviranja Vae Visa Electron Paralympic kartice moete odrediti iznos koji
svakog meseca elite da donirate Fondu, a Banka e putem trajnog naloga to uraditi umesto
Vas.
Zajedno sa Fondom Paraolimpijskog komiteta Srbije obezbedili smo Vam dodatnu
pogodnost i mogunost za doniranje kroz popuste na velikom broju prodajnih mesta koja su
se prikljuila inicijativi. Nakon svake transakcije na partnerskim prodajnim mestima iznos
popusta koji dobijate se deli 30% popusta se donira Fondu, a 70% popusta se vraa
Vama, na raun Vae Visa Electron Paralympic kartice.
Za ovu karticu se ne plaa mesena lanarina.
59

59
http:// www.paralympicfund.org.
48
1.10. Pitanja i odgovori:

1. Nemam redovna primanja. Na koji nain mogu dobiti kreditnu karticu i usluge
koje nudi Intesa Hit tekui raun?
Iako niste u stalnom radnom odnosu, tekui raun moete otvoriti polaganjem sigurnosnog
depozita u minimalnom iznosu od 200 EUR (u zavisnosti od Vaih mogunosti i potreba
depozit moe biti i vei). Po zasnivanju radnog odnosa i nakon uplate cele prve zarade
moete podii depozit i zadrati isti raun. Uz tekui raun dobijate mogunost da koristite
sve pratee proizvode i usluge (kreditnu karticu American Express Blue ili
MasterCard sa limitom do visine polovine uplaenog depozita i dozvoljenim
prekoraenjem u visini polovine uplaenog depozita ovim kreditnim karticama moete na
rate plaati robu i usluge ili podizati gotovinu u zemlji i inostranstvu). Sa Intesa Hit
tekuim raunom imate mogunost korienja najpovoljnijeg kursa evra, On-line usluge,
mogunost korienja ekova, plaanja svih vrsta rauna uz minimalnu proviziju.

2. Kartica mi istie ovog meseca. Da li moram ponovo zahtevati novu karticu?
Ukoliko najkasnije 60 dana pre isteka roka vaenja kartice ne otkaete karticu, ona se
automatski obnavlja. Kartice Vam vae do poslednjeg dana u mesecu koji je oznaen na
kartici kao datum vaenja.

49
VI GLAVA

1. Ponuda platnih kartica

Inovativnost, strunost, savremene tehnologije i kontinuirano zalaganje na unapreenju
ponude doveli su banku Intesa na poziciju neprikosnovenog lidera u platnom kartiarstvu u
Srbiji. injenice da su na domae trite uveli MasterCard, izdali prvu Visa ip karticu na
Balkanu i posredstvom ekskluzivnog ugovora sa kompanijom American Express vratili
ovaj prestini kartiarski brend na srpsko trite samo potvruju lidersku poziciju u oblasti
poslovanja sa platnim karticama.
U ponudi namenjenoj fizikim licima imaju sledee platne kartice:
1. MasterCard
2. Visa
3. American Express
4. DinaCard

Takoe nam nude:
MasterCard platne kartice Privredne komore Beograda i Banca Intesa
(MasterCard Standard i Gold)
American Express Green platnu karticu namenjenu lanovima Lekarske
komore Srbije
Visa Paralympic donatorske kartice (Classic i Electron)
Maestro PayPass Gift Card poklon karticu koja Vam omoguava brojne
popuste u velikom broju prodavnica u Delta City oping molu i na drugim
lokacijama
60

Mere sigurnosti pri korienju platnih kartica
Po prijemu karticu obavezno potpiite, jer je nepotpisana kartica nevaea. uvajte je
odvojeno od PIN broja (PIN ne pokazujte nikome). Takoe, prilikom unoenja Vaeg PIN
broja na bankomatu ili POS terminalu sauvajte privatnost. Pre potpisivanja rauna
obavezno proverite iznos transakcije. Karticu uvajte dalje od izvora toplote i
elektromagnetnog zraenja (skener kase, mobilni telefoni...).

60
50
Obavetenje za sve korisnike kreditnih kartica Banca Intesa Beograd:
Efektivna kamatna stopa koja se obraunava na ostatak duga kod korienja revolving
kredita, obraunata konformnom metodom i iskazana na godinjem nivou
61
, iznosi:

- za dinarsku potronju 30,31% godinje
- za deviznu potronju 19,86% godinje

2. MasterCard platne kartice

Kao lan sistema MasterCard Europe prva je Intesa banka, koja je u naoj zemlji zvanino
poela sa izdavanjem internacionalno validnih platnih kartica: kreditnih MasterCard
(Standard, Business i Gold) i debitne Maestro kartice. U svetu ima 28 miliona
akceptantskih mesta za MasterCard i Maestro i 800.000 bankomata, a zahvaljujui mrei
POS terminala kojom raspolau, ove platne kartice se mogu koristiti i u naoj zemlji.
62

2.1. Maestro

Maestro je debitna kartica koju dobijate prilikom otvaranja tekueg rauna i koja ujedno
slui kao identifikaciona kartica tog rauna. Moete je dobiti u bilo kojoj od poslovnih
jedinica Banca Intesa Beograd i koristiti ve narednog dana od dana dobijanja kartice.
Celokupna potronja, bilo da je izvrena u inostranstvu ili u zemlji, obraunava se u
dinarima. Limit potronje je odreen visinom dozvoljenog prekoraenja po tekuem
raunu.

61
Saglasno Odluci o jedinstvenom nainu obrauna i iskazivanja efektivne kamatne stope, objavljeno u
Slubenom glasniku Republike Srbije br. 11, dana 4. februara 2005. godine.
62
51

Prednosti korienja Maestro kartice:
omoguava plaanje roba i usluga na prodajnim mestima sa oznakom Maestro
omoguava podizanje gotovine u zemlji i inostranstvu (na bankomatima Banca
Intesa Beograd novac moete podizati bez provizije)
zahvaljujui PIN zatiti i mogunosti korienja samo na elektronskim ureajima
prua visok nivo sigurnosti
eliminie potrebu odlazaka u banku putem sistema Banca Intesa On-line moete
dobiti sve potrebne informacije
trokovi korienja su izuzetno niski
na bankomatima Banca Intesa moete dobiti uvid u raspoloivo stanje na tekuem
raunu i kupiti dopunu za 064 mobilnu mreu, kao i Sezampro i Beotel internet
dopunu.
2.2. MasterCard
Prednosti korienja MasterCard kreditnih kartica:
Revolving kredit plaanje na rate uz izmirivanje minimum 5% obaveza iz
prethodnog meseca, dok se na ostatak duga obraunava kamata od 2,20% meseno
na dinarska, odnosno 1,50% meseno na devizna dugovanja. Efektivna kamatna
stopa na godinjem nivou iznosi 30,31% za dinarsku potronju, odnosno 19,86% za
deviznu potronju. Nastale obaveze se izmiruju 10. u mesecu (mogue i putem
trajnog naloga);
Plaanje na 312 jednakih mesenih rata bez kamate u trgovinama irom zemlje
sa kojima imamo ugovorenu poslovnu saradnju (spisak vie od 1.200 prodajnih
mesta na kojima moete plaati na rate). Ukupan iznos transakcije se deli na
odreen broj jednakih rata i kao takav je u celosti osloboen kamate. Prva rata
dospeva odmah, a svaka sledea na svakih 30 dana. Broj rata dogovarate sa
trgovcem;
Odloeno plaanje od 70 do 100 dana bez kamate u Maksiju, Pekabeti i C
marketu i do 40 dana na ostalim prodajnim mestima;
Uz MasterCard Standard i Gold kreditnu karticu na poklon dobijate karticu
putnog osiguranja Europ Assistance, koja Vam omoguava jednostavnije i bre
dobijanje viza i dodatnu sigurnost na putovanju (na teritoriji Evrope, ukljuujui
Tursku, Kipar i Kanarska ostrva, izuzev Srbije i Crne Gore).
63

63
52

MasterCard Standard

Kreditni limit iznosi do pet Vaih mesenih primanja (izmeu 250 i 2.490 EUR).
Mesena lanarina 200 dinara.

MasterCard Gold

Kreditni limit iznosi do pet Vaih mesenih primanja (izmeu 2.500 i 10.000 EUR).

53

mastercard 2 kreditna kartica

Kreditna kartica izuzetno atraktivnog dizajna koju moete dobiti uz MasterCard Standard i
MasterCard Gold.

Dokumenta potrebna za izdavanje MasterCard kreditnih kartica:

Korisnik MasterCard kreditnih kartica Banca Intesa moete postati bez obzira na to da li ste
klijent Banca Intesa ili ne, a priliko apliciranja potrebna su Vam sledea dokumenta:
- Lina karta




- Za potvrdu linih podataka potrebno je da ponesete jedan od sledeih dokumenata:

- Za potvrdu mesta stanovanja potreban Vam je jedan od rauna za poslednji mesec: za
64

64
54
3. VISA platne kartice

Banka Intesa je prva banka koja je na podruju Balkana poela sa izdavanjem Visa ip
kartica i time znatno doprinela unapreenju platnih tehnologija u Srbiji.
ip ili smart kartica obezbeuje maksimalnu sigurnost elektronskog plaanja. Osnovna
funkcija Visa ip kartice jeste plaanje, koje je na ovoj platformi obogaeno sigurnosnim i
zatitnim funkcijama koje potpuno onemoguavaju zloupotrebu kartice, odnosno kopiranje
ili neovlaeno korienje informacija koje se nalaze na ipu.

Visa Electron

Visa Electron je debitna kartica namenjena vlasnicima deviznih rauna. Svi koji otvore
devizni a vista raun dobijaju je besplatno. Omoguava Vam plaanje roba i usluga na
prodajnim mestima sa oznakom VISA Electron i podizanje gotovine u zemlji i
inostranstvu. Celokupna potronja, iji je limit odreen visinom sredstava raspoloivih na
deviznom raunu, obraunava se u evrima, bilo da je izvrena u inostranstvu ili u zemlji.
65

3.1. Visa kreditne kartice

Prednosti korienja Visa kreditnih kartica:

- Revolving kredit plaanje na rate uz izmirivanje minimum 5% obaveza iz prethodnog
meseca, dok se na ostatak duga obraunava kamata od 2,20% meseno na dinarska,
odnosno 1,50% meseno na devizna dugovanja. Efektivna kamatna stopa na godinjem
nivou iznosi 30,31% za dinarsku potronju, odnosno 19,86% za deviznu potronju. Nastale
obaveze se izmiruju 10. u mesecu (mogue i putem trajnog naloga);
- plaanje na 312 jednakih mesenih rata bez kamate u trgovinama irom zemlje sa
kojima imamo ugovorenu poslovnu saradnju (spisak vie od 1.200 prodajnih mesta na
kojima moete plaati na rate). Ukupan iznos transakcije deli se na odreen broj jednakih
rata i kao takav je u celosti osloboen kamate. Prva rata dospeva odmah, a svaka sledea na
svakih 30 dana. O broju rata korisnik se dogovara sa trgovcem;

65
55
- odloeno plaanje od 70 do 100 dana bez kamate u Maksiju, Pekabeti i C marketu
i do 40 dana na ostalim prodajnim mestima;

uz Visa Classic i Gold kreditnu platnu karticu:
- na poklon dobijate karticu putnog osiguranja Europ Assistance, koja Vam omoguava
jednostavnije i bre dobijanje viza i dodatnu sigurnost na putovanju (na teritoriji Evrope,
ukljuujui Tursku, Kipar i Kanarska ostrva, izuzev Srbije i Crne Gore).
66

VISA Classic

Kreditni limit moe iznositi do pet Vaih mesenih primanja (izmeu 250 i 2.490 EUR)

Visa Gold
Kreditni limit moe iznositi do pet Vaih mesenih primanja (izmeu 2.500 i 10.000 EUR).

66
56
Dokumenta potrebna za izdavanje Visa kreditnih kartica:

Korisnik VISA kreditnih kartica Banca Intesa moete postati bez obzira na to da li ste
klijent Banca Intesa ili ne, a prilikom apliciranja potrebna su Vam sledea dokumenta:
- Lina karta


- Za potvrdu linih podataka potrebno je da ponesete jedan od sledeih dokumenata:
- Za potvrdu mesta stanovanja potreban Vam je jedan od rauna za poslednji mesec: za

3.2. Internet kartica

Banca Intesa Internet je debitna platna kartica iz Visa programa platnih kartica, namenjena
za plaanje roba i usluga putem interneta. Ovu karticu nije mogue koristiti na POS
teminalima i bankomatima i iz tog razloga se izdaje bez PIN koda.
Da biste postali korisnik Banca Intesa Internet kartice, potrebno je samo da imate stalno
prebivalite na teritoriji Republike Srbije i da ste stariji od 18 godina. Za podnoenje
zahteva dovoljna Vam je lina karta.
Ova kartica Vam omoguava da na internetu kupujete brzo, lako i sigurno. Potrebno je
samo da se identifikujete brojem kartice, rokom vanosti i trocifrenim zatitnim brojem
(validation code), koji se nalazi u produetku broja, na licu kartice. Limit potronje je
odreen visinom raspoloivih sredstava na raunu Vae Banca Intesa Internet kartice.
Celokupna potronja zaduuje devizni raun za koji je Vaa kartica vezana i obraunava se
u evrima. Preporuujem Vam korienje Banca Intesa Internet kartice iskljuivo za
kupovinu putem proverenih i poznatih sajtova, kako biste izbegli mogue zloupotrebe.
67

67
57
4. American Express kreditne kartice Banca Intesa

American Express kreditne kartice moete koristiti u 200 zemalja sveta, na vie miliona
prodajnih mesta, pola miliona bankomata i u preko 2.200 American Express putnikih
agencija.
Ovaj prestini brend je posle due pauze vraen na srpsko trite zahvaljujui
ekskluzivnom ugovoru koji smo potpisali sa renomiranom kartiarskom kuom American
Express. Danas American Express platne kartice moete koristiti na vie od 14.000
prodajnih mesta u Srbiji, a broj trgovaca koji se pridruuju naoj akceptantskoj mrei
poveava se iz dana u dan.

American Express

Prednosti korienja American Express kreditnih kartica:

prethodnog meseca, dok se na ostatak duga obraunava kamata
Obaveze iz prethodnog perioda izmiruju se do 15. u mesecu, to omoguava
odloeno plaanje do 45 dana bez kamate
Vie od 2200 American Express putnikih agencija irom sveta, ukljuujui i
agenciju u Beogradu, stoji Vam na raspolaganju za planiranje i realizaciju Vaih
putovanja.

Kamata 2,2% za dinare i 1,50% za evre na mesenom nivou. EKS na godinjem nivou na
ostatak duga iznosi 30,31% za dinare i 19,86% za evre.
Besplatno dobijate karticu putnog zdravstvenog osiguranja Delta Generali sa asistencijom i
podrkom Europ Assistance (ambasade je prihvataju kao dokaz o zdravstvenom osiguranju
prilikom odobravanja viza).
Godinja lanarina 2.400 dinara.
karti
ce

58
4.1. PREDNOSTI KARTICE

Banca Intesa u svojoj ponudi ima tri American Express kreditne kartice.
Sve kartice nude posebne prednosti, a moete ih koristiti za plaanje roba i usluga, kao i
za podizanje gotovine u zemlji ili inostranstvu. One su saveznici Vaeg ivotnog stila. Ono
to ste nekada sebi mogli da priutite samo u izuzetnim prilikama, sada postaje Vaa
svakodnevica. Obaveze moete izmirivati na rate, u ritmu sopstvenih mogunosti.
68

68
American Express Blue kreditna
kartica.
American Express Green kreditna
kartica
American Express Gold kreditna
kartica.
Neuporediva. Vie od kartice. Vaa privilegija.

Najnia kamata na revolving
Specijalna promotivna ponuda
Odloeno plaanje do 45 dana
bez kamate
Transfer i otplata duga po
kreditnoj kartici druge banke bez
dodatnih trokova
Sigurnost na Internetu
ID Keeper Blue paket
Vii kreditni limit
Green paket putnog
osiguranja
Odloeno plaanje do 45
dana bez kamate
Najvii kreditni limit
Najsveobuhvatniji Gold
paket osiguranja
Fleksibilna otplata
Vrhunska usluga
59

4.2. American Express Gold

Prednosti korienja American Express kreditnih kartica:

putovanja.

Besplatno dobijate karticu putnog zdravstvenog osiguranja Delta Generali sa asistencijom i
podrkom Europe Assistance (ambasade je prihvataju kao dokaz o zdravstvenom
osiguranju prilikom odobravanja viza).
69

69
60
4.3. American Express Blue
Prednosti korienja American Express kreditnih kartica
putovanja

Ova kartica atraktivnog dizajna izraena je od transparentne plastike i sadri ID Keeper
Blue paket, koji omoguava jednostavan i bezbedan pristup web sajtovima koji zahtevaju
unos linih podataka.
70

70
61

Drugaija, prepoznatljiva, atraktivnog dizajna! Jednostavno- neuporediva kartica!
Blue, modernu karticu sa transparentnom plastikom moete da koristite u 200 zemalja
sveta, na vie miliona prodajnih mesta, na vie od pola miliona bankomata, kao i u preko
2200 American Express putnikih agencija irom sveta.
Zahtev za izdavanje moete podneti u vie od 220 ekspozitura Banca Intesa irom Srbije,
samo uz linu kartu.
Uivajte u neuporedivim prednostima ove kartice!
Blue fleksibilnost plaanja
American Express Blue kreditnom karticom moete na rate da plaate robu i usluge ili da
podiete gotovinu u zemlji ili inostranstvu. Ova kartica funkcionie po principu revolving
kredita, to podrazumeva da izmirujete minimum 5% od ukupne potronje iz prethodnog
perioda dok se na ostatak duga obraunava kamata. Obaveze iz prethodnog perioda se
izmiruju do 15. u mesecu, to omoguava odloeno plaanje do 45 dana bez kamate. Imate
mogunost da uplatite i preko minimalnog iznosa, ili da izmirite celokupno zaduenje iz
prethodnog perioda i u tom sluaju kamata nee biti obraunata.
Blue inovacije
ID Keeper Blue paket
Ova ekskluzivna usluga uz American Express Blue kreditnu karticu Vam omoguava
jednostavan i bezbedan pristup WEB sajtovima koji zahtevaju unos linih podataka (ime i
prezime, adresu, korisniko ime i lozinku, PIN lini identifikacioni broj...).
Nakon prvog pristupa WEB stranici, na ipu Vae American Express Blue kartice vri se
arhiviranje WEB adrese kao i upis linih podataka za registraciju i dalje korienje WEB
stranice. Pristup podacima arhiviranim na ipu kartice je omoguen iskljuivo nakon
uspenog unosa PIN broja kartice, ime se postie bezbednost u korienju.
Osetite slobodu bezbednog sufrovanja Internetom- prijavite se za korienje ID Keeper
Blue paketa putem Banca Intesa On-line sistema ili u najblioj ekspozituri Banca Intesa
Beograd.
Blue ip tehnologija.
American Express Blue kreditna kartica ima ugraenu ip tehnologiju koja Vam
obezbeuje maksimalnu sigurnost i jednostavniji nain plaanja. Na ipu moete da
62
sauvate sve poverljive line podatke- korisnika imena, adrese omiljenih web sajtova,
ifre za pristup na zatiene web stranice poput On-line. Uz pomo ID Keeper Blue
paketa, svi podaci sa ipa se lako i jednostavno primenjuju pri logovanju na Internet,
popunjavanju Internet obrazaca ili plaanju rauna putem On-line sistema. Takoe, ip
ima zatitnu funkciju i pri plaanju na POS terminalima i podizanju novca na
bankomatima.
Siguran nain Internet kupovine. Jedinstveno na tritu.
Kupovina putem Interneta uzima maha svugde u svetu. Ponude i virtuelni izlozi svetskih
radnji postali su blii i dostupni, a kupovina je danas mogua samo jednim klikom miem.
Meutim, retko ko od nas ne osea strepnju pri online kupovini. Od sada, uz Vau
American Express Blue kreditnu karticu moete sigurno kupovati preko Interneta, bez
straha od eventualne zloupotrebe kartice. Sve Internet stranice i sajtovi koji omoguavaju
kupovinu American Express kreditnom karticom, garantuju sigurnu online kupovinu.
Ukoliko i doe do zloupotrebe, trokove zloupotrebe kartice ne snosite Vi.
Budite sigurni na Internetu uz American Express Blue kreditnu karticu.
Blue usluge
Ova usluga Vam omoguava da putem On-line sistema Banca Intesa 24 sata dnevno:
-pratite promet i stanje raspoloivih sredstava na svojoj kreditnoj kartici,
-imate uvid u nedospele obaveze,
-proverite osnovne podatke o kartici,
-plaate mesene raune za karticu bez odlaska u banku,
-preuzmete izvetaj o pregledu potronje u prethodnom mesecu,
-odtampate svoj meseni racun,
-podnesete zahtev za Vau American Express kreditnu karticu (online zahtev, pdf zahtev).
Putovanje
Uz Vau American Express Blue kreditnu karticu sve destinacije su Vam blie.
American Express putnika agencija u Beogradu Vam nudi:
-posebne uslove pri kupovini i rezervisanju i kupovini avio karata
-rezervisanje hotelskog smetaja i rent-a-car usluga u zemlji i inostranstvu sa popustima i
do 60%
-koricenje aranmana iz programa American Express vacations
-organizovanje individualnih turistikih aranmana prema Vaim eljama
Selects
Bilo da ste na putovanju, u restoranu, omiljenoj prodavnici ili spa centru, uivajte u
brojnim ponudama i popustima iz Selects programa koji vae u zemlji i inostranstvu.
Transfer i otplata duga po kreditnoj kartici druge banke bez dodatnih trokova
Pruamo Vam mogunost transfera i otplate duga po kreditnoj kartici druge banke po
najpovoljnijim uslovima i bez dodatnih trokova, uz istovremeno korienje svih
pogodnosti American Express Blue kreditne kartice.
Procedura za transfer duga je veoma brza i jednostavna. Doite u bilo koju od 220
ekspozitura Banca Intesa, i podnesite zahtev za izdavanje ove kartice uz linu kartu i
poslednji izvod rauna kreditne kartice druge banke.
Prednosti putovanja sa American Express putnikom agencijom
63

Zakoraite u budunost uz American Express
Blue kreditnu karticu
4.4. American Express Green kreditna kartica

American Express ima najveu svetsku mreu putnikih agencija koju ini preko 2.200 agencija
irom sveta. Nae agencije, ukljuujui i agenciju u Beogradu, stoje Vam na raspolaganju
za planiranje i realizaciju Vaih putovanja.
Prednosti i pogodnosti u kojima kao korisnik American Express kreditne kartice moete
uivati su: posebni uslovi rezervisanja i kupovine avio karata, rezervisanje hotelskog
smetaja i rent-a-car usluga u inostranstvu, korienje aranmana iz programa American
Express Vacations...
Vaa American Express putnika agencija Vam takoe prua podrku u planiranju svih
detalja Vaeg putovanja, bez obzira da li je u pitanju poslovni put ili odmor.
Plaanje na rate kroz model revolving kredita
American Express kreditnom karticom moete na rate da plaate robu i usluge ili da
podiete gotovinu u zemlji i inostranstvu. Ova kartica predstavlja univerzalni kredit,
potroaki i gotovinski. Funkcionie po principu revolving kredita, to podrazumeva da
izmirujete minimum 5% od ukupne potronje iz prethodnog perioda, dok se na ostatak
duga obraunava kamata u visini od 2,2% za dinare i 1,50% za evre na mesenom nivou.
EKS na godinjem nivou na ostatak duga iznosi 30,31% za dinare i 19,86% za evre.
Revolving kredit je kredit koji se stalno obnavlja, svaka nova potronja umanjuje
raspoloivi iznos kredita, a svaka Vaa uplata otvara prostor novim kupovinama. Obaveze
iz prethodnog perioda se izmiruju do 15. u mesecu, to omoguava odloeno plaanje do
45 dana bez kamate. Ukoliko elite, moete da uplatite i preko minimalnog mesenog
iznosa, a imate i mogunost da izmirite celokupno zaduenje iz prethodnog perioda i u tom
sluaju kamata nee biti obraunata.
Minimalna mesena otplata 5%
Minimalno meseno zaduenje koje ste duni da izmirite iznosi 5% od ukupne potronje iz
prethodnog meseca
Odloeno plaanje do 45 dana bez kamate
Obaveze iz prethodnog perioda se izmiruju do 15. u mesecu, to omoguava odloeno
plaanje do 45 dana bez kamate.
Paket osiguranja
64

Plaanje na rate kroz model revolving kredita
American Express kreditnom karticom moete na rate da plaate robu i usluge ili da
podiete gotovinu u zemlji i inostranstvu. Ova kartica predstavlja univerzalni kredit,
potroaki i gotovinski. Funkcionie po principu revolving kredita, to podrazumeva da
duga obraunava kamata u visini od 2,00% za dinare i 1,25% za evre na mesenom nivou.
EKS na godinjem nivou na ostatak duga iznosi 27,24% za dinare i 16,32% za evre.
Revolving kredit je kredit koji se stalno obnavlja, svaka nova potronja umanjuje
raspoloivi iznos kredita, a svaka Vaa uplata otvara prostor novim kupovinama. Obaveze
iz prethodnog perioda se izmiruju do 15. u mesecu, to omoguava odloeno plaanje do
Uz Vau Banca Intesa American Expresskreditnu karticu besplatno dobijate karticu
putnog zdravstvenog osiguranja Delta Generali osiguranja sa asistencijom i podrkom na
putovanju koju prua Europ Assistance, a koju sve ambasade prihvataju kao dokaz o
zdravstvenom osiguranju potrebnom prilikom odobravanja viza.
Putujte uz American Express
Vie od 2200 American Express putnikih agencija irom sveta, ukljuujui i agenciju u
Beogradu, stoji Vam na raspolaganju za planiranje i realizaciju Vaih putovanja.
Prednosti kartice
Svojom Banca Intesa American Express kreditnom karticom moete da plaate robu i
usluge na prodajnim mestima u zemlji i inostranstvu na kojima je istaknut American
Express znak. Takode, ovom karticom uz PIN kod moete da podiete gotovinu na
bankomatima Banca Intesa Beograd u zemlji ili na nekom od 550 000 bankomata irom
sveta na kojima je istaknut American Express znak.
Godinja lanarina
Godinja lanarina za Banca Intesa American Express Green kreditnu karticu iznosi
2.200 dinara za osnovnu, tj. 1.000 dinara za dodatnu karticu. lanarina se otplacuje na 12
mesenih rata, a nekadanjim korisnicima American Expresskreditnih kartica nudimo
popust od 50% na celokupnu godinju clanarinu.
Spisak bankomata i POS terminala Banca Intesa Beograd
Spisak bankomata i POS terminala moete pogledati na sajtu banke Intesa.
65
45 dana bez kamate. Ukoliko elite, moete da uplatite i preko minimalnog mesenog
iznosa, a imate i mogunost da izmirite celokupno zaduenje iz prethodnog perioda i u tom
sluaju kamata nee biti obraunata.
Minimalna mesena otplata 5%
Minimalno meseno zaduenje koje ste duni da izmirite iznosi 5% od ukupne potronje iz
prethodnog meseca.
Odloeno plaanje do 45 dana bez kamate
Obaveze iz prethodnog perioda se izmiruju do 15. u mesecu, to omoguava odloeno
plaanje do 45 dana bez kamate.
Paket osiguranja
Uz Vau Banca Intesa American ExpressGold kreditnu karticu besplatno dobijate karticu
putnog zdravstvenog osiguranja Delta Generali osiguranja sa asistencijom i podrkom na
putovanju koju prua Europ Assistance, a koju sve ambasade prihvataju kao dokaz o
zdravstvenom osiguranju potrebnom prilikom odobravanja viza.
Putujte uz American Express
Vie od 2200 American Express putnikih agencija irom sveta, ukljuujui i agenciju u
Beogradu, stoji Vam na raspolaganju za planiranje i realizaciju Vaih putovanja.
Prednosti kartice
Svojom Banca Intesa American Express Gold kreditnom karticom moete da plaate
robu i usluge na prodajnim mestima u zemlji i inostranstvu na kojima je istaknut American
Express znak. Takode, ovom karticom uz PIN kod moete da podiete gotovinu na
bankomatima Banca Intesa Beograd u zemlji ili na nekom od 550 000 bankomata irom
sveta na kojima je istaknut American Express znak.
Godinja lanarina
Godinja lanarina za Banca Intesa American Express Gold kreditnu karticu iznosi 6.600
dinara za osnovnu, tj. 3.500 dinara za dodatnu karticu.
lanarina se otplauje na 12 mesenih rata.
Spisak bankomata i POS terminala Banca Intesa Beograd
Spisak bankomata i POS terminala moete pogledati na sajtu banke Intesa.
71

71
66

5.DinaCard platne kartice

Na domaem tritu jedna smo od prvih banaka (banka Intesa) koja je podrala i intenzivno
se ukljuila u projekat uvoenja nove nacionalne platne kartice DinaCard. Omoguivi
prihvatanje DinaCard platnih kartica u svojoj mrei POS terminala i bankomata, znatno
smo doprineli popularizaciji nacionalne platne kartice.

5.1. DinaCard debitna platna kartica

DinaCard debitnu karticu moete dobiti besplatno prilikom otvaranja tekueg rauna. Limit
potronje ovom karticom odreen je visinom sredstava na Vaem tekuem raunu.
Omoguava Vam plaanje roba i usluga na velikom broju prodajnih mesta i podizanje
gotovine na alterima i bankomatima sa oznakom DinaCard, kao i bankomatima Banca
Intesa bez provizije.DinaCard je nacionalna platna kartica i ne moete je koristiti van
Srbije.

5.2. DinaCard kreditna platna kartica

DinaCard kreditna kartica predstavlja vrstu potroakog i gotovinskog kredita koji se
odobrava na mestu prodaje, gde ujedno i podnosite zahtev za njeno izdavanje. Odgovor o
odobrenju dobijate u roku od 15 minuta, bez potrebe odlaska u banku. Ova kartica Vam
omoguava plaanje roba i usluga irom zemlje, na velikom broju prodajnih mesta, kao i
podizanje gotovine na alterima i bankomatima sa oznakom DinaCard. Za DinaCard
kreditnu karticu ne plaate lanarinu, a nema ni uea ni depozita. Moete je dobiti bez
obzira na to da li mesenu zaradu ili penziju primate preko Banca Intesa ili ne.

Potrebna dokumentacija:

1.Lina karta
2. Nakon odobrenja potrebno je da priloite:
Zaposleni: potvrda o zaposlenju i visini primanja
67
Samozaposleni: uverenje o plaenom porezu na dohodak i osnovicama na koje se
porez plaa, fotokopija Reenja o porezu na dohodak (original na uvid)
Penzioneri: poslednja 3 penziona eka
Poto Va zahtev bude odobren i nakon to se obavi verifikacija priloenih dokumenata,
raun kartice se zaduuje za iznos potroen na prodajnom mestu, nakon ega Vam
prodavac isporuuje robu. Kartica e Vam biti dostavljena na kunu adresu u roku od 7
dana od verifikacije dokumenata, a aktivirate je na alteru Banca Intesa uz preuzimanje
PIN koda. Moete nastaviti da je koristite kao revolving kredit. Kreditni limit se odreuje u
odnosu na Vau kreditnu sposobnost, a moe biti jednak ili vei od iznosa kupljene robe.
Meseno izmirujete minimalno 5% obaveza iz prethodnog meseca, dok se na ostatak duga
obraunava kamata. Nastale obaveze po kartici izmirujete do 10. u mesecu.
72

edi kartice
Upor6. Gift Card

Poklon koji sigurno prolazi!
kartice

Banca Intesa i Delta City nude Vam najbolji nain da obradujete sebe ili Vama dragu
osobu.
Maestro Gift Card poklon karticu sa minimalnim iznosom od 2000 dinara moete kupiti u
40 ekspozitura Banca Intesa irom Srbije. Kartica nije personalizovana, to znai da je
moe koristiti bilo ko, ali se korisnik prilikom dopune moe registrovati, ime se prijavljuje
za SMS obavetenja o raspoloivim sredstvima na kartici.
Mogu je kupiti sve punoletne osobe, i to u neogranienim koliinama. Nakon to potroite
novac sa kartice, moete je dopuniti bilo kojim iznosom u bilo kojoj od naih 220
ekspozitura.
Popusti za korisnike Gift Card poklon kartica obezbedili smo u vie od 50 prodavnica u
Delta Cityju, kao i na drugim prodajnim mestima.
Gift Card ima ugraenu MaestroPayPass tehnologiju, najsavremeniju i jednu od
najbrih tehnologija plaanja, koja Vam dodatno tedi vreme prilikom kupovine. Ova

72
68
tehnologija Vam omoguava da jednostavnim prinoenjem kartice itau obeleenom
PayPass znakom plaate iznose do 25 evra protivvrednosti bez unoenja PIN koda (to
karticu ini idealnom za plaanje manjih iznosa, gde je vana brzina transakcije). Gift Card
ima i magnetnu traku i ip, pa je za plaanje veih iznosa i na prodajnim mestima koja
nemaju PayPass itae moete koristiti na uobiajen nain.
73

7. Affinity i co-branded kartice Banca Intesa

Kao jedina banka u zemlji koja u svom portfoliju ima sva tri svetski poznata programa
platnih kartica, konstantno unapreujemo svoju ponudu i uvodimo nove proizvode sa
brojnim pogodnostima. Affinity i co-brand kartice predstavljaju spoj inovativnosti u
kreiranju proizvoda i elje da svojim klijentima obezbede povoljnije uslove korienja.
MasterCard Affinity platne kartice Privredna komora
American Express Green kreditne kartice namenjene lanovima Lekarske
komore Srbije
Visa Paralympic donatorske kartice

7.1. MasterCard Affinity platne kartice Privredna komora Banca Intesa

U saradnji sa Privrednom komorom Beograda pripremili su specijalnu ponudu Affinity
platnih kartica iz MasterCard programa MasterCard Standard i MasterCard Gold.
Za sve Affinity platne kartice razvijen je poseban Cash back sistem, koji podrazumeva da
trgovci sa kojima Banka i Privredna komora Beograda imaju ugovorenu saradnju
korisnicima ovih kartica odobravaju odreeni procenat popusta na celokupan prodajni
asortiman. Kupac karticom plaa punu cenu, a na kraju meseca mu se odobreni popust
vraa na raun kartice.

73
69

Da biste postali korisnik ovih kreditnih kartica, ne morate biti klijent Banca Intesa. Za
podnoenje zahteva za izdavanje kartice potrebno je da sa linom kartom doete u bilo koju
ekspozituru Banca Intesa.

Prednosti korienja MasterCard Standard i MasterCard Gold kreditnih kartica:

Plaanje na rate kroz model revolving kredita, uz minimalnu mesenu otplatu od
samo 5% zaduenja
Plaanje na 312 jednakih mesenih rata bez kamate na vie od 1.200 prodajnih
mesta irom zemlje sa kojima imamo ugovorenu poslovnu saradnju
Odloeno plaanje od 70 do 100 dana bez kamate u Maksiju, Pekabeti i C
marketu i do 40 dana bez kamate na ostalim prodajnim mestima
Kreditni limit je izmeu 250 i 10.000 EUR. Nastale obaveze se izmiruju tek 10. u
narednom mesecu, na alteru Banke, putem Banca Intesa On-line servisa ili putem
trajnog naloga.
74

7.2. American Express Green kreditne kartice namenjene lanovima Lekarske
komore Srbije
American Express Green kreditnom karticom namenjenom lanovima Lekarske
komore Srbije moete na rate plaati robu i usluge na prodajnim mestima na kojima je
istaknut American Express znak. Takoe, ovom karticom moete podizati gotovinu na
bankomatima Banca Intesa u zemlji ili na nekom od 550.000 bankomata irom sveta na
kojima je istaknut American Express znak.Ova kartica predstavlja univerzalni potroaki i
gotovinski kredit. Funkcionie po principu revolving kredita, to podrazumeva da
duga obraunava kamata. Obaveze iz prethodnog perioda izmiruju se do 15. u mesecu, to
omoguava odloeno plaanje do 45 dana bez kamate. Ukoliko elite, moete da uplatite i
vie od minimalnog mesenog iznosa, a imate i mogunost da izmirite celokupno
zaduenje iz prethodnog perioda i u tom sluaju kamata nee biti obraunata.
Uz ovu karticu besplatno dobijate karticu putnog zdravstvenog osiguranja Delta Generali sa
asistencijom i podrkom na putovanju koju prua Europe Assistance, a koju sve ambasade
prihvataju kao dokaz o zdravstvenom osiguranju potrebnom prilikom odobravanja viza.
On-line kupovina Banca Intesa platnim karticama
U nastojanju da utede vreme i izau u susret Vaim potrebama, omoguili su Vam da
najihovim platnim karticama vrite kupovinu i plaanje putem interneta.
Sa velikim brojem domaih firmi, preko ijih internet adresa moete kupovati proizvode i
usluge, zakljuili su i poseban ugovor o saradnji i prihvatanju Banca Intesa platnih kartica
putem interneta.

Plaanje na rate

74
70
Kreditne kartice iz programa MasterCard i VISA omoguavaju Vam beskamatno plaanje
na vie jednakih mesenih rata u trgovinama irom zemlje sa kojima Banca Intesa ima
ugovorenu poslovnu saradnju. U zavisnosti od prodajnog mesta i iznosa transakcije, broj
rata moe biti od 3 do 12. Kreditni limit na Vaoj kartici se, odmah po obavljenoj
transakciji, umanjuje za ukupan iznos.
Rate dospevaju na plaanje 10. u mesecu u originalnom iznosu i kao takve su u celosti
osloboene kamate. Na Vaem mesenom raunu za kreditnu karticu bie prikazan iznos
rate koja je dospela na plaanje, a u opisnom delu oznaeno je koja rata je u pitanju.
Dospelu ratu moete izmirite u celosti (putem Banca Intesa On-line ili na alteru Banke) ili
kroz minimalni iznos za uplatu (koji je naznaen na raunu za kreditnu karticu).

8. Biznis platne kartice

J edina banka u zemlji koja u svom portfoliju ima sva tri svetski poznata programa platnih
kartica i koja je izdala prvu MasterCard karticu u Srbiji, prvu Visa Chip karticu na Balkanu
i, zahvaljujui ekskluzivnom ugovoru, na srpsko trite vratila najprestiniji kartiarski
brend American Express. Korisnici su nas prepoznali kao pouzdanog partnera i zato se
moemo pohvaliti da smo do sada izdali preko milion platnih kartica. Pored toga, vie od
15.000 prodajnih mesta u Srbiji vri naplatu transakcija sa platnim karticama preko naih
POS terminala i jedina je banka koja je implementirala prihvatanje kartica putem
interneta.
75

U ponudi se nalaze:
Debitna kartica Visa Business Electron

75
71

Visa Business Electron je besplatna debitna kartica koja Vam omoguava jednostavan
pristup sredstvima na raunu Vaeg preduzea 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji uz popust
od 40% na bankarsku proviziju za plaanje roba i usluga i podizanje gotovine na
bankomatima irom zemlje. Potronja u zemlji obraunava se u dinarima, dok se za
potronju u inostranstvu zaduuje namenski devizni raun. U oba sluaja tekui raun
Vaeg preduzea zaduuje se maksimalno do visine pokria.

8.1. Kreditne kartice MasterCard Business i Visa Business Gold

Ove kreditne kartice pruaju Vam mogunost odloenog plaanja do 40 dana bez kamate.
Maksimalni limit se odreuje u zavisnosti od Vae kreditne sposobnosti.
MasterCard Business i Visa Business Gold kreditne kartice koriste se za plaanje roba i
usluga u zemlji i inostranstvu, po osnovu trokova slubenih putovanja, reprezentacije i sl.
Obaveze nastale u prethodnom periodu izmiruju se naknadno, nakon ispostavljanja
specifikacije obraunatih obaveza, do 10. u narednom mesecu.

Uz osnovnu MasterCard Business moete dobiti i vei broj dodatnih kartica uz minimalni
limit od 500 EUR po svakoj kartici. Ukoliko se opredelite za ovu kreditnu karticu, dobijate
i paket osiguranja koji sadri zdravstveno osiguranje sa asistencijom prilikom putovanja,
prihvaeno od ambasada kao dokaz o zdravstvenom osiguranju prilikom izdavanja viza,
kao i putno osiguranje od nezgode.
Visa Business Gold kreditna kartica je prestina kartica sa minimalnim limitom od 5000
EUR.

72

MasterCard Business

Visa Business Gold
8.2. Ostale usluge
Takoe, svim klijentima su na raspolaganju poslovne kreditne kartice koje u velikoj meri
olakavaju poslovanje. Najrasprostranjenije kreditne kartice u ponudi banke Intesa su:
MasterCard Business kartica i
Visa Business Gold kartica,
dok je Visa Business Electron debitna kartica pogodna za prvu liniju menadmenta, vozae
i drugo osoblje.
76

76
73

ZAKLJUAK

Trenutno se mnogo govori o platnim karticama i njihovom uvoenju u redovno poslovanje,
ali niko ne pominje bilo kakve sisteme lojalnosti. Posebno zauuje da veliki trgovaki
sistemi nemaju interesa da putem kartice lojalnosti obezbede poveanje prometa.

Na Internetu je mnogo vei problem nepostojanja bilo kakvih mogunosti da se neto plati
u domaem Internet okruenju. Sajtovi i provajderi kao da nisu zainteresovani da se proire
mogunosti poslovanja na Internetu ili je to jo uvek nedostatak prave konkurencije, pa se
zaotravanje tek oekuje. Jedan od najperspektivnijih poslova je kartino poslovanje, a u
okviru toga je i poslovanje u sistemima lojalnosti.
Internet je izvanredan medijum za primenu kartica (a one mogu biti i u pripejd sistemu), a u
kombinaciji sa sistemima lojalnosti efekti mogu biti izvanredni.
Sa stanovita konkurencije u ovoj oblasti naa zemlja je samo list papira i onaj ko prvi
zauzme prostor obezbedio je znaajan deo trita.
77

Internet nam nudi nepregledne mogunosti. Firme, potroai i javni sektor uivaju u
blagodetima brzog i jednostavnog dobijanje eljene informacije. Elektronska trgovina je
sigurno jedan od sektora sa najveim potencijalom. Taj potencijal e biti iskorien ako
Internet poslovanje i plaanja budu sigurna, pouzdana i zatiena od zloupotreba.
Razvojem smart card tehnologija ide se u tom pravcu.
Smart kartice su samo deo sistema sigurnosti koji ini: kriptografski algoritmi, javni i
privatni kljuevi, sertifikati itd. Smart kartica omoguava da se najosetljiviji podaci uvaju
na njoj. Druga vana stvar je to smart kartica omoguava da se proces kriptovanja i
dekriptovanja odigrava direktno na kartici uz korienje sopstvenog procesora, memorije i
programa, znai bez uticaja spoljnjeg sveta.

77
V.Vaskovi, D.Proti, Internet ogledalo br. 25,
74
Pozitivna iskustva korisnika, standardizovana tehnologija, upotrebljiva na postojeoj
infrastrukturi, jednostavna i jeftina implementacija na strani trgovaca i podrka svih
vodeih sistema platnih kartica, trebalo bi da budu dovoljni za opstanak i dalje irenje ove
tehnologije na tritu.
Nadamo se da e i domae banke lanice VISA i MasterCard sistema uskoro i kod nas jo
vie proiriti upotrebu ovih tehnologija.
78

Glavna prednost platnih kartica je brza provera platene sposobnosti korisnika i
jednostavno i efikasno obavljanje platnog poslovanja. Teko ih je falsifikovati, mada ima
tih sluajeva. U sluaju nestanka i gubitka neovlaeni korisnik ne moe da je upotrebi
zbog sigurnog sistema otkrivanja.
79

Sa stanovita zloupotreba platnih kartica, da bi se broj istih sveo na minimum, potrebno je
delovati, kako preventivno, tako i naknadno, sankcionisanjem navedenih sluajeva, pri
emu bi bila od velike koristi reforma prateeg zakonskog okvira i vea angaovanje i bolja
saradnja sa policijom.

U Srbiji se polako stanovnitvo privikava na platne kartice i iz godine u godinu sve je vie
njenih korisnika. Banke u naoj zemlji mogu samo da se pohvale porastom korisnika
platnih kartica iz njihove ponude, to je veoma dobar pokazatelj.
Mada jo uvek imamo onih koji su nepoverljivi i koji vie vole gotov novac, kao i onih koji
poseduju platnu karticu ali ne koriste sve njene pogodnosti.
Ali kao i za ostale instrumente platnog prometa, tako i za platne kartice je potreban
odreeni protok vremena da bi postale naa svakodnevnica, to se i deava poslednjih
godina.

I pored sve veeg korienja bezgotovinskih platnih instrumenata, gotov novac ostaje i
dalje vrlo znaajan instrument plaanja. Ali i u EU postoje znaajne razlike u pogledu
oblika plaanja i posebno upotrebe gotovog novca.

Banka Intesa u oblasti poslovanja sa stanovnitvom zauzima vodeu poziciju na srpskom
tritu i pouzdan je partner za vie od 1,25 miliona graana Srbije. Posveenost klijentima
demonstrira irokom lepezom kreditnih i depozitnih proizvoda i usluga skrojenih prema
njihovim potrebama.

Elektronsko bankarstvo, novi proizvodi i usluge u njihovoj ponudi, korisniki servisi i Call
centar potvruju njihovu posveenost i angaovanje zaposlenih na zadovoljenju potreba
klijenata. Podatak o postojanju 220 ekspozitura u preko 120 mesta u Srbiji potvruje da je
banka Intesa prisutna gde god to klijenti zahtevaju.

Pored vodee pozicije u poslovanju sa stanovnitvom i privredom, banka Intesa je i lider u
elektronskom bankarstvu i platnim karticama. Paket usluga elektronskog bankarstva
najsavremeniji je u zemlji, uveli su MasterCard na domae trite, izdali prvu Visa ip

78
http:// www.e-trgovina.co.yu.
79
promet, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008.,strana 414.
75
karticu na Balkanu i u Srbiju vratili najprestiniji svetski kartiarski brend American
Express.
Oslukujui narastajue potrebe trita, nastavljaju da obogauju svoj portfolio proizvoda,
dok njihovi zaposleni ine sve kako bi izali u susret svakom klijentu.
Kako bi bankarske usluge uinili to pristupanijim svojim klijentima i utedeli njihovo
vreme, razvili su usluge elektronskog bankarstva za fizika i pravna lica. Fizika lica koja
su klijenti banke Intesa na raspolaganju imaju dobijanje usluge elektronskog bankarstva on-
line (Internet i telefon), putem SMS-a ili E-mail.

LITERATURA

KNJIGE:

1. Babic Ilija - Privredno pravo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008
2. Bara Slobodan, Staki Budimir, Hadi Miroljub, Ivani Marko - Praktikum za
bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007
3. ivkovi Aleksandar, Stanki Rade, Krsti Borko - Bankarsko poslovanje i platni
promet, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2008
4. irovi Milutin - Bankarstvo, Bridge Company, Beograd, 2001
5. Hadi Miroljub - Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007

INTERNET:

1. http://www.grafocard.rs
2. http://www.kamatica.com
3. http://www.privkombg.org.yu
4. http://www.E-trgovina.sr
5. http://www.naslovi.net
6. http://www.bancaintesabg.com
7. http:// www.paralympicfund.org

76

Ostali izvori:

1. dnevni list DANAS, 31.08.2009.

DR - Platne Kartice Na Primeru Banke Intesa

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DR - Platne Kartice Na Primeru Banke Intesa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet

You might also like