Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za medijske studije

SEMINARSKI RAD
Tema: Analiza participativnog novinarstva u Srbiji/ Lokalni nedeljni list ,,Zrenjanin Predmet: Menadment medija
Mentorka: Brankica Drakovi Lea Radlovaki Nataa aru Tamara Tani

Studentkinje: Tajana Pijanovi

Novi Sad, 2013

Sadraj

1.

Uvod ...................................................................................................................................................... 3 1.1 Lina karta medija .............................................................................................................................. 3 1.2 Kontekst analize, povod i definicije .................................................................................................... 3 1.3. Teorijski okvir participativnog novinarstva ....................................................................................... 6 2.1 Grafiki izgled sajta analiziranog medija ..................................................................................... 7

2.2 Struktura analiziranog medija prema reima ispitanika ................................................................... 8 2.3 Odnos ispitanika prema moderiranju korisnikih sadraja ................................................................ 9 2.4 Stavovi ispitanika po pitanju uea publike u kreiranju medijskih sadraja .................................. 11 2.5 Vanost interakcije sa publikom za novinarstvo .............................................................................. 12 3. Zakljuak............................................................................................................................................. 15

1. Uvod
1.1 Lina karta medija
Nedeljni list ,,Zrenjanin je poeo sa izlaenjem prvog novembra 1952. godine kao glasilo Gradskog odbora Narodnog fronta. Najpre je izlazio dvonedeljno, svake druge subote, zatim jednom nedeljno svakog petka. U jednom periodu izlazio je dva puta nedeljno (69 brojeva), pa se opet vratio na jednonedeljno izdanje. Kratko vreme list je izdavao i mesenik Veliki most. Ovaj list ime nikad nije menjao, a do sada je doiveo tri tehnoloke modifikacije: 1952. izaao je prvi tampani primerak lista, 1976. osnovan je i Radio Zrenjanin, a 2002. godine pojavio se prvi put na internetu na adresi www.zrenjanin.org. Kako su ga iz redakcije objasnili, i tada i sada list je dragoceni svedok vremena, svedok deavanja u naem gradu. List informie graane pet optina srednjeg Banata o politici, ekonomiji, kulturi, drutvenim temama, sportu, zdravlja i mnogim drugim temama. Zrenjanin je otvorio svoje stranice i za informisanje i na jezicima nacionalnih zajednica, to ga ini jednim od retkih medija sa ovom praksom. List je odvojen od Radio Zrenjanina kao deo priprema za privatizaciju, a uoi 55. roendana, list Zrenjanin je kupio Konzorcijum koji ine dr Duan Stupar, Sran Vuurevi, Neboja Ronevi i Miodrag Niki. Danas je list deo medijske grupe Vojvodina info koju ine osam vojvoanskih tampanih medija. Osim Zrenjanina tu su jo Graanski list (Novi Sad), Somborske novine, Kikindske novine, Subotike novine, Vrake novine, Sremske novine i Nedeljne novine (Baka Palanka). Stalni tira od oko 12.000 primeraka, a list je dobio novu adresu www.listzrenjanin.com, gde se nalazi sajt na kojem se vesti auriraju na nedeljnom nivou i mesenom nivou.

1.2 Kontekst analize, povod i definicije

Na koji nain funkcionie jedan nedeljni, lokalni list kao to je list Zrenjanin, zatim, koliko u doba digitalne ere koristi drutvene mree, aplikacije i online interakciju sa italakom publikom, a kako menadment kue odgovara na izazove savremenosti tehnologije, pokazae se na osnovu analize transkribovanog intervjua i materijala koji ovaj medij ima kao internet
3

prezentaciju. Uporednom analizom, dubinskim intervjuom sa ispitanicima, urednikom i novinarkom pomenutog lista, zatim transkripcijom i analizom reenog, bie rei o tome da li postoji i kako se iskoriava ili ne iskoriava potencijal internet i koji su razlozi za to. Poseban akcenat bie na ulozi participativnog odnosno graanskog novinarstva u ovom mediju. Za ovu svrhu, intervju je raen sa glavnim i odgovornim urednikom ovog lista, Daliborom Bubnjeviem, koji e u daljem radi biti predstavljen kao Ispitanik 1, dok e Ispitanica 2 biti urednica rubrike i novinarka ovog lista, Ljiljana Bailovi. Cilj ovog seminarskog rada i analize je da se na osnovu pomenutih podataka ovog lista utvrdi koliko su mediji u Srbiji u koraku sa medijskim tritem i trendom savremenih medija, odnosno koliko koriste onlajn interakciju sa itaocima i koliko su sami itaoci ukljueni u rad medija. Zatim, koliko uticaj italaca doprinosi demokratinosti pri objavljvljenim tekstovima, a koliko se dozvoljavaju reakcije na same sadraje. I koliko zapravo itaoci mogu da utiu na list koji u svojoj strukturi ima duboko ukorenjenu naklonost prema vlasnikim strukturama, kako obino biva u manjim sredinama i lokalnim listovima. Pre nego to se predstavi analiza sakupljenog empirijskog materijala o kojem e biti re u sledeem poglavlju, vano je da se pomene teorijski okvir na osnovu kojeg e se utvrditi nain poslovanja medijske organizacije lista Zrenjanin, trite na kojem posluje, zatim definicija participativnog novinarstva, koji ini neposredan povod ove analize ali i vrste interakcije koje trenutno postoje, a analizirani medij ih koristi. Kako bi se utvrdio profil medijske organizacije vano je podsetiti se prvobitne definicije medijske organizacije koja kae da su medijske organizacije specijalizovane za selekciju, obradu i irenje identinih sadraja medijima masovnog komuniciranja do svih ili ogromne veine graanja u odreenom socijetetu.1 Na osnovu etiri tipa medijskih organizacija: 1. Partijsko-dravni 2. Profitno-komercijalni 3. Javna sluba 4. Civilni model

Osnove menadmenta, M. Mileti 2009:12

Analizirana medijska organizacija nedeljnika Zrenjanin pripada drugoj grupi, profitnokomercijalnoj. Ova vrsta medija postoji u svim drutvima i izraz je ekonomske delatnosti sa visokim potencijalom profitabilnosti. Ova medijska preduzea se prvenstveno osnivaju da bi se zadovoljili i medijski edukovali graani, a manje servisirali informacijama. Osnivaju se putem privatnog kapitala pojedinca, koji sami ili preko svojih predstavnika upravljaju preduzeem Ti predstavnici postavljaju menadersko-urednike timove ali i kontroliu ureivaku politiku. Ono to je najvanije naznaiti jeste da je interes ovakvih medijskih organizacija pre svega profit a ne politika, to ne znai da nije ispolitizovana.2 Nakon utvrene uloge jedne medijske organizacije, vano je spomenuti i definiciju kao i vrstu medijskog preduzea, koji svojim medijskim proizvodima i medijskom delatnou ima ekonomsku ali i vanu drutvenu ulogu. Dakle, preduzee se se zakonski i teorijski odreuje kao pravno lice koje obavlja odreenu delatnost u drutvu, radi ostvarivanja posebnog odreenog cilja i zadovoljenja interesa, pie u knjizi Osnove menadementa, M. Miletia. Kako preduzee moe da osnuje i grupa ljudi (holding, concern, konzorcijum), ono u zavisnosti od broja zaposlenih, godinji prihod i vrednost imovine, ini odreeno preduzee. Analizirano medijsko preduzee u ovom radu predstavlja konzorcijum, odnosno grupu ljudi koji su teritorijalno od lokalnog znaaja, odnosno malo preduzee. U kontekstu poslovanja analizirane medijske organizacije, odnosno lista Zrenjanin, vano je utvrditi i njihovu ciljnu grupu kao i izvore finansiranja. List se izdrava na osnovu prihoda ostvarenih na tritu, kako pie na njihovoj internet prezentaciji, gde je proseni tira od 12 hiljada brojeva, pored toga, tu je i prodaja oglasnog prostora kao i prodaja prostora za itulje. Kada se uzme u obzir nain funkcionisanja medija prema publici, koja je pre svega starijeg doba, ureivaka politika ovog lista zasnovana je pre svega na informativnim potrebama ovih grupa. Novine se tampaju jednom sedmino, a od lokalnog znaaja, udruivanjem u konzorcijum ove novine tee da ostvare regionalni znaaj sa istim akcentom na informisanje ove ciljne grupe graana, kao to je ve ranije navedeno.

Takoe, Osnove menademnta, M. Mileti, Novi Sad, 2009.

1.3. Teorijski okvir participativnog novinarstva

Participativno, odnosno graansko novinarstvo predstavlja pojavu prouzrokovanu sve veoj ekspanziji interneta i drutvenih mrea, u kojem je razvoj tehonologije i njenih alatki omoguio obinom oveku pristup informacijama. To je omoguilo da se koncept novinarstva uveliko promeni, to je prouzrokovalno i kontra efekte, kao to su netane i neproverene informacije, kao i trend besplatnih informacija. Ipak razvojom tehnologije javljaju se nebrojene mogunosti za unapreenje novinarske profesije kao i samog procesa stvaranja vesti i plasiranja informacija u javnost, samim time i publika postaje zahtevnija. Od medija se oekuje da e nove informacije biti plasirane mnogo bre i da su dostupne mnogo veem broju italaca. To je dovelo do toga da danas i sami konzumenti informacija postanu, na neki nain, proizvoai te informacije. Nove tehnologije omoguile su itaocima da medijima alju fotografije i video snimke sa nekog dogaaja, predlau teme ili ak alju svoje tekstove. Opcija komentarisanja vesti novinarima moe doneti neke nove informacije ili ideje za istraivanje neke teme, ali sa druge strane moe doi do zloupotrebe (plasiranje netanih informacija, irenje govora mrnje, prepirki izmeu komentatora). Prema ovome, postoje tri naina na koji publika moe da uestvuje u kreiranju sadraja u onlajn medijima, a to su : 1) Postavljanje sadraja na postojee sajtove medija 2) Komentarisanje i distribucija sadraja koji se nalaze na sajtovima medija 3) Pokretanje novih samostalnih medija Postoje dva motiva za ukljuivanje publike u proces proizvodnje vesti, koji su suprotstavljeni: urnalistiki i ekonomski.3 Prema prvom modelu participativno novinarstvo doprinosi demokratinosti medija. Po ovoj ideji smanjena je mo urednika i ostalih koji eksplicitno ili implicitno utiu na ureivaku politiku. Prema ekonomskom modelu publika koja uestvuje u kreiranju sadraja na neki nain se smatra besplatnim izvorom informacija i neplaenom radnom snagom. Na ovaj nain publika se zloupotrebljava u korist vee itanosti (npr. zajednica komentatora koji na svakom tekstu otvaraju rasprave ili blogeri esto budu itaniji od same primarne informacije), to sa sobom automatski povlai i prihode od oglaivaa. To ine one

G. Tomka prema S. Paulussen, USA, 2011, str. 57

medijske kue koje imaju razraeni marketing departman. Glavni i odgovorni urednik lista Zrenjanin kae da interakcija sa publikom bitno utie na rad novinara u redakciji, ali se to ne zasniva na internet prezentaciji.

2. Analiza medija na osnovu transkribovanih intervjua ispitanika

2.1 Grafiki izgled sajta analiziranog medija
Na naslovnoj stranici portala istaknuti su najvaniji dogaaji koji su obeleili proteklu nedelju, ili, u ovom sluaju, proteklu godinu. Na poetnoj stranici su takoe postavljene skraene verzije vesti odvojene u dve rubrike Vesti Zrenjanin i Vesti Dana; u vestima dana istaknute su najvanije vesti iz zemlje. Ovi sadraji su preuzeti od drugih medija i klikom na link, koji je priloen uz vest, moe se pristupiti opirnijim verzijama vesti na adresi izvora od kojeg su preuzete. Ispod ovih sadraja nalazi se sekcija Youtube zabava koja nije ispunjena nikakvim sadrajem; pored nje nalazi se sekcija TV program u kojoj se nalazi aplikacija koja emituje skraen sadraj sa sajta http://www.tvprogram.rs. Na kraju stranice nalazi se sekcija Instagram fotke - Zrenjanin u kojoj su priloene fotografije koje su poslali itoaci. Kada su u pitanju sekcije koje se tiu autorskih tekstova ovog lista, one su na internet portalu razvrstane tematski: Nedeljno ogledalo, Tema broja, Aktuelno, Drutvo, Region, itite, Privreda, Poljoprivreda, Hronika, Hronika sela, Crna hronika, Kultura, Sport, Maarska strana, Rumunska strana, Slovaka strana, Pomeni, Reportae, Maturanti. to se tie ostalih sadraja kojima je ovaj sajt pokriven, oni se preteno odnose na informacije vezane za ekonomsko funkcionisanje lista, kao i na kontakt telefone i imejl adrese ljudi koji su zadueni za funksionisanje odreenih segmenata lista. Tako se na primer u sekciji Cenovnik nalazi detaljan pregled cena i ponuda vezanih za oglaavanje u ovom listu. Portal lista Zrenjanin se generalno solidno i pregledno aurira, no ipak sa dosta manjih propusta, koji se prevashodno odnose na slabiju interakciju sa italakom publikom. Portal vie odaje utisak neke vrste reklamnog prostora samog lista, internet stranice koja slui vie za sklapanje ekonomskih dogovora nego za bilo kakvu interakciju i komunikaciju sa itaocima. Mnoge
7

rubrike i sekcije stoje potpuno neispunjene, i mnogi linkovi ne funkcioniu ispravno, to je na neki nain nedopustivo s obzirom na vanost tehnolokog aspekta vremena u kojem ivimo, i na bezbroj digitalnih mogunosti koje danas mediji imaju mogunost da uivaju.

2.2 Struktura analiziranog medija prema reima ispitanika

Nedeljni list Zrenjanin prema reima glavnog i odgovornog urednika ima ukupno 12 zaposlenih ljudi, koji obavljaju novinarski posao uz fotoreportera. Od tih 12 novinara, njih 6 obavlja svoj posao honorarno, dok su ostali stalno zaposleni novinari. List Zrenjanin nema veb redakciju, iako poseduje internet prezentaciju lista. Redakcija je ureena po klasinom principu gde u jednoj prostoriji sede svi novinari, dok urednik ima odvojenu prostoriju. Urednici rubrika takoe sede u prostoriji sa novinarima. Iako su novinari rasporeeni za rad u rubrikama, ne postoje striktno podeljena zaduenja. Veina novinara pripada starijoj generaciji, koja je u ovom listu dui niz godina, dok pored glavnog i odgovornog urednika, postoje jo dve mlae osobe koje su ujedno jedine zavrile smer urnalistike. Prema reima intervjuisanog ispitanika one se bave gradskim temama, a teme koje se inae obrauju u ovom listu su veinski od lokalnog i regionalnog znaaja, a tiu se Zrenjanina, okolnih sela i podruja Srednjeg Banata. Nakon udruivanja u konzorcijum, ovaj medij tei da pokriva teritoriju celog Banata. Glavni i odgovorni urednik, koji je ujedno i jedan od ispitanika u ovom radu, ima zavren master ekonomije i novinarsko iskustvo na jo jednoj lokalnoj televiziji, nakon ega je doao na mesto urednika ovog lista, gde je pre radio kao novinar i kolumnista. Ovaj medij je takoe specifian po tome to upravo urednik predstavlja svojevrsnu ''instituciju'', u kojem on postaje simbol, a to dokazuje i najvei broj primljenih mejlova italaca koji od njega trae da obradi neku temu u ovom listu. Pored ve navedene internet prezentacije, od nedavno ovaj list ima i svoj nalog na drutvenoj mrei Fejsbuk, koju ureuje takoe glavni i odgovorni urednik lista. Inicijativa za otvaranjem naloga na ovoj drutvenoj mrei potekla je od mlaih novinarki u redakciji. Tokom razgovora sa ispitanicima, drutvene mree Instragram i Jutjub nisu spomenute kao drutvene mree koje se

koriste, iako se one nalaze na sajtu ovog lista. U kasnijem razgovoru, urednik, odnosno Ispitanik 1 je potvrdio da ove dve mree kontrolie i ureuje veb tehniar, koji odrava i sajt lista. Kada je re o generalnom ureenju internet prezentacije lista bilo kakav rad na njegovom ureenju odobrava upravo glavni i odgovorni urednik. Prema njegovim reima, na sajtu lista postoje i blogovi korisnika i ankete, ali se ovi sadraji tamo jo uvek ne mogu pronai , a prema tvrdnjama Ispitanika 1, sadraj blogova e se ubudue koristiti i za tampano izdanje. Na pitanje, zbog ega nema anketa, ispitanik je odgovorio: ,,esto ankete posle koristimo za tekstove, ono kao ilustracija na sajtu lista Zrenjanin. To se radi povremeno, zato to, kada je ukinuta Tema dana, onda smo prestali to da radimo.4 Od postojeih naina interakcije, list Zrenjanin na internetu ima mogunost erovanja tekstova sa sajta na drutvene mree i mejl adresu za itaoce, dok je ocenjivanje i lajkovanje tekstova izostalo sa sajta ovog medija. Forumi i komentarisanje na sajtu lista Zrenjanin, ukinuti su nakon brojnih neprilinih komentara i nemogunosti pravovremenog auriranja zbog ega je urednitvo odgovaralo sudskim putem. Ispitanik 1 je to opravdao sledeim reima: ,,Zato to po Zakonu o informisanju smo mi odgovorni za sadraj toga. Jer smo mi imali jako loe iskustvo sa tim sudovima, ne za sajt, nego generalno, i onda zbog toga smo ukinuli to, ali ima na fejsbuku.5 Kao to je ve navedeno, sajt trenutno ima mogunost korienja sadraja drutvene mree Instragram, koji omoguava svim korisnicima da fotografije grada Zrenjanina oznai takozvanim hatagom (#zrenjanin), to fotografije automatski unosi na naslovnu stranu sajtu. Jedina mana ove metode interakcije jeste to se nalazi na samom, dnu sajta koji je slabo vidljiv.6 Kada je re o sadrajima sa Jutjuba na ovom sajtu ova opcija jo uvek nije iskoriena, a prostor predvien za snimke stoji prazan.

2.3 Odnos ispitanika prema moderiranju korisnikih sadraja

4 5

Odgovor je uzet kao transkrit ispitanika tokom dubinskog intervjua za svrhu ove analize Takoe iz transkripta

Kada je re o tome ko ureuje korisnike sadraje i ko ih odobrava, prema reima glodura lista, on zajedno sa ureivakim kolegijumom donosi odluke o tome ta e se postavljati na sajt, dok funkcionisanje naloga na drutvenim mreama on obavlja sam dva puta dnevno, bez konsultovanja kolegijuma. Kao to je ve ranije navedeno, nije postojala osoba zaduena iskljuivo za auriranje tekstova i komentara na sajtu, nakon ega su komentari ukinuti. O postavljanju tekstova na sajt, takoe postoji odstupanje od klasinih ureivanja sajta. Tekstovi se auriraju po principu makar dva teksta na dan, prema reima urednika, dok prema reima druge ispitanice, princip generalnog postavljanja tekstova na sajt ne donosi nikakvu korist, ve teti tirau ovog lista, pa tako novinari ovog lista nemaju obiaj da tekstove prilagoavaju veb formi, osim po prekoj potrebi. Ve pomenuta druga ispitanica u ovom radu je i urednica rubrike i novinarka ovog medija. Njeno zaduenje pored ureivanja dela tekstova jeste i donoenje odluka o nainu funkcionisanja medija, zajedno sa glavnim i odgovornim urednikom. Ispitana novinarka je pripadnica starije generacije novinara, sa zavrenim fakultetom, smer jugoslovenska knjievnost. Dugogodinja je novinarka ovog lista. Na pitanje ko je zaduen za ureivanje korisnikih sadraja, odnosno za moderiranje komentara i naloga na drutvenim mreama, ispitanica prvobitno nije razumela pitanje, nakon ega je odgovorila uopteno, ne stavljajui do znanja da postoji vladanje materijom kada je re o internet. Imajui u vidu ispitaniino poznavanje internetskih mogunosti, ne udi njeno nepoznavanje funkcionisanja drutvenih mrea i veb sajtova u dananje vreme, a kako je navela ranije, ona smatra da ovom listu to nije potrebno, jer su njegovi itaoci takoe stariji ljudi, koji internet ne koriste. Budui da ciljna grupa ovog lista nisu samo stariji graani, ve svi stanovnici Zrenjanina i okolina, ovakav stav udi, prvenstveno zbog toga to je internet postao sredstvo mogue zarade i pored tampanih izdanja istog medija. Sa druge strane, glavni i odgovorni urednik se ne slae sa pomenutom ispitanicom i smatra da je budunost ovog lista upravo i na internetu, ali da je itav proces bolje internet prezentacije jo uvek u razradi, zbog manjka ljudstva koji bi o tome vodili brigu, jer ne postoji inicijativa od samih novinara u redakciji da se time bave. Zbog toga ovaj sajt, iako poseduje potencijal visoke itanosti, na njemu se u potpunosti mogu pronai samo rubrika itulje, dok nema nijedne reklame, a neke rubrike se ne auriraju i po mesec dana.Vano je napomenuti, da budui da
10

glodur lista obavlja i dunosti veb urednika, on ne prima dodatni novac namenje za tu svrhu, niti je bilo ko drugi od novinara plaen dodatno da se bavi time. Ono to jei nteresantno za ovaj list jeste da je primenjen kolektivni ugovor, putem kojeg je jasno odreen iznos novca koji dobija svaki zaposleni. Takoe postoji praksa smanjenja odnosno poveanja plate u odnosu na doprinos na radu. Osim veb tehniara, jedino glodur ima pristup ureivanju sajta. Iako je pokrenuta inicijata glodura za stvaranje integrisane redakcije, u kojoj bi se tekstovi pored tampanog izdanja prenosili i na sajt, novinari ovu inicijativu nisu podrali.

Budui da je u prolosti sajt ovog lista imao opciju za komentarisanje, u to vreme nisu postojale smernice putem kojih bi se na pravi nain regulisali sadraji koji su korisnici ostavljali na sajtu ispod tekstova. Pored toga, nedostatak inicijative menadementa ali i zaposlenih novinara da se i tim aspektom bave, dovelo je ukidanja ove opcije, ime je ozbiljno ugroena sloboda miljenja samih italaca. Ispitanik 1 navodi kako je nedostatak ljudstva zapravo doveo do neregulisanja ove opcije, ali ne i manjak volje zaposlenih, dok druga ispitanica tvrdi suprotno. Prema njenim reima, ova opcija je ukinuta jer je dolazilo do komentara i kritike upuenih najee gradskim vlastima. Kada je re o upotrebi samog Kodeksa novinara, oba ispitanika su odgovorila da je po pitanju primene Kodeksa stvoren kompromis, ali da se nijedan tekst na sajtu nije objavio ukoliko ne postoji potpuna sigurnost u vezi sa objavljenim sadrajem teksta.

2.4 Stavovi ispitanika po pitanju uea publike u kreiranju medijskih sadraja

Prema reime Ispitanice 2, poseban podsticaj za italaku publiku ovom listu nije potreban, jer kako navodi, ovaj list ima tradiciju dugogodinjeg postojanja, te je vremenom stekao poverenje svojih graana. Samim tim, ovaj list ne pokazuje nikakvu inicijativu da italaku publiku oblikuje savremenim metodama. Kako Ispitanica 2 tvrdi, ovaj list sa svojom italakom publikom jo uvek praktikuje prepisku pismima i pozivima na telefon redakcije, dok s vremena na vreme, itaoci dou i lino u redakciju, pa na taj nain obrazlau probleme koje imaju, ili upuuju na neku pojavu. Sa druge strane, Ispitanik 1, odnosno urednik koristi mejl adresu za komunikaciju za itaocima, kao i inboks sandue na Fejsbuku, ali praktikuje i pisma italaca, za koje smatra da su veoma vredna. Oba ispitanika smatraju da je interakcija sa itaocima i vie nego znaajna za ovaj list, ali
11

prema njihovim odgovorima, ne moe se zakljuiti da se na toj opciji intezivnije radi. U okviru interakcije koja postoji tradicionalno u ovom listu, prema reima Ispitanika 1, itaoci se pozivaju da kuponima koje alju na adresu redakcije biraju linost godine grada, kao i sportsku linost godine. Iako su oba ispitanika naglasila da su graani ti koji iniciraju odreene teme i istraivanje odreenih pojava, tekstovi koji se objavljuju u ovom listu deluju prilino benigni u odnosu na ono to su ispitanici predstavili. Iako su oba ispitanika deklarativno odgovorila da je rad sa italakom publikom vaan i relevantan kako za njihov lini rad, tako i za rad redakcije, ispitanici su svojim drugim odgovorima to opovrgnuli. Ispitanica 2 prvenstveno smatra kako je suvino raditi na veb prezentaciji lista zbog toga to smatra da to teti tirau lista i ne donosi dobit, dok drugi ispitanik uprkos naelnom saznanju od kolike je vrednosti internet prezentacija, ne postie podsticanje svojih zaposlenih da se time aktivnije bave. Ipak, saglasnost izmeu ova dva ispitanika, odnosno zaposlenih u analiziranom listu Zrenjanin ogleda se pre svega u tome koji sadraji su vani za interakciju sa publikom, iako se mnogi od tih sadraja ne mogu pronai na sajtu ovog medija.

2.5 Vanost interakcije sa publikom za novinarstvo

Opcije u tabeli poreane su na osnovu sopstvenog izbora ispitanika, koji su za ovu svrhu reali kartice na kojima su bile opcije za oblike interakcije koji su najznaajniji za novinara. Kao i kartice sa sadrajima koji su vani za odreene delove novinarskog rada. Ova vrsta ankete pokazae miljenja ispitanika u odnosu na to ta smatraju najvanijim za rad redakcije i njih kao novinara, Tabela 1 Ispitanik 1 glavni i odgovorni urednik lista, Dalibor Bubnjevi
Oblici interakcije najznaajniji za rad novinara, prema izboru ispitanika Imejlovi redakciji Komentarisanje erovanje tekstova preko drutvenih mrea 12 Korisniki sadraji najvaniji za novinarski rad, prema izboru ispitanika Povratna informacija o vaem radu Prikupljanje dodatnih informacija o onome o emu izvetavate Izbor tema o kojima ete pisati

1. 2. 3.

4. 5. 6. 7. 8.

Ankete Blogovi korisnika Forumi Ocenjivanje tekstova na samom sajtu Lajkovanje tekstova preko drutvenih mrea

Nain na koji ete obraditi temu Distribucija tekstova Izvetavanje o dogaajima do kojih novinari nisu stigli

Tabela 2 Ispitanica 2 urednica rubrike i novinarka, Ljiljana Bailovi

Oblici interakcije najznaajniji za rad novinara, prema izboru ispitanika 1. 2. Imejlovi redakciji Ankete Korisniki sadraji najvaniji za novinarski rad, prema izboru ispitanika Nain na koji ete obraditi temu Izbor tema o kojima ete pisati Prikupljanje dodatnih informacija o onome o emu izvetavate Izvetavanje o dogaajima do kojih novinari nisu stigli Izbor tema o kojima ete pisati Povratna informacija o vaem radu Distribucija tekstova

3.

erovanje tekstova preko drutvenih mrea Komentarisanje Ocenjivanje tekstova na samom sajtu Forumi Blogovi korisnika Lajkovanje tekstova preko drutvenih mrea

4. 5. 6. 7. 8.

Kao to se moe videti, na osnovu Tabele 1 i Tabele 2, miljenja ispitanika se donekle podudaraju pogotovu kada je re o oblicima interakcije koji su znaajni za rad novinara. Oni su na prvo mesto stavili imejlove redakciji, koji pored pisama stiu u najveem broju u ovu redakciju i tim putem itaoci najee upuuju na svoje probleme kao i pojave u njihovoj sredini. Ovo se podudara i sa njihovim izjavama tokom intervjua, kao i sa realnim funkcionisanjem redakcije prilikom interakcije sa itaocima. Ispitanik 1 je na drugo mesto, kada je re o interakciji stavio komentarisanje tekstova, dok je Ispitanica 2 komentarisanje stavila tek na etvrto mesto. Imajui u vidu izjavu o tome koliko su komentari vani, ali i opravdanje zbog ega se komentari ne nalaze na sajtu, govori o tome da je urednik na pitanja intervjuera odgovarao deklarativno i samo na osnovu onoga to bi trebalo od njega da se oekuje.

13

Ispitanica 2 je realno svrstala komentarisanje na nie mesto, jer i sama smatra da je ono samo ruilac verodostojnosti teksta i da se sve svodi na angaovano komentarisanje partijskih simpatizera protiv vlasti grada. Kada je re o korienju drutvenih mrea, oba ispitanika su jednako rangirala erovanje tekstova na drutvenim mreama, iako je Ispitanica 2 na prethodna pitanja u vezi sa drutvenim mreama odgovarala deklarativno i u naelu, ovo rangiranje se takoe moe svrstati samo kao nasumino reanje, ali ne u po stvarnoj vanosti. Blogovi i forumi, pored komentarisanja jedine opcije putem kojih korisnici mogu da uestvuju u interakciji sa ovim medijem, pored toga to ne postoje na sajtu lista Zrenjanin, oni se nalaze i na najniim mestima u rangiranju kartica kod oba ispitanika. Ishod ovog rangiranja takoe ne udi, budui da su oba korisnika samo naelno odgovorila da su ove opcije dobre za interakciju sa italakom publikom, ali se ne osea potreba i vanost se ove opcije nau na sajtu. Vano je naglasiti da je Ispitanik 1, glodur lista, ipak odgovorio da se ove opcije mogu nai na sajtu, ali da ne postoji dovoljno inicijative zaposlenih da se to i odrava. Drugi deo tabele gde se nalaze opcije po izboru ispitanika vezan je za korisnike sadraje koji su vani za novinarski rad. Podseanja radi, prilikom intervjua, ispitanici su imali slobodu da kartice reaju po sopstvenom nahoenju. Imajui u vidu tabele oba korisnika, primetno je neslaganje u vanosti pojedinih korisnikih sadraja, koji se pre svega moe opravdati linom vienju i poziciji u mediju oba korisnika, ali pripadnost odreenom starosnom dobu. Ispitanik 1 je na prvo mesto stavio povratnu informaciju o uraenom radu, dok je Ispitanici 2 vaniji nain obrade tema kao i izbor tema. Imajui u vidu da je uredniku vanije kako italaka publika vidi sadraj ovog medija, zbog budueg ureivanja, prvo mesto ove opcija ima opravdanje. Opravdanje ima i prvo mesta Ispitanice 2, kojoj je ipak vaniji nain na koji e obraditi temu, kao i to koju e temu odabrati, to je sa pozicije novinara opravdan odabir. Po pitanju prikupljanja dodatnih informacija o onome o emu se izvetava, sloila su se oba ispitanika. Interesantno je da je Ispitanica 2 distribuiranje svrstala na poslednje mesto, dok je povratna informacija o radu na pretposlednjem mestu.

14

3. Zakljuak
Nedeljnik Zrenjanin, predstavlja jedan od listova koji je jo uvek vezan za stariju generaciju novinara koji su svoju profesiju gradili pre ere kompjutera i ekspanzije interneta, ime ne udi njihovo nesnalaenje u metodama koje prua tehnologija danas, pa samim tim pojam participativnog novinarstva se ne uzima u dovoljnoj meri vano i korisno. Ovo se moe zakljuiti i na osnovu intervjuisanja Ispitanice 2, starije novinarke ovog lista, koja tvrdi da e dnevno auriranje sajta ovog lista samo nakoditi tirau, jer u tom sluaju itaoci ne bi kupovali novine, iako je ranije navela da smatra da list itaju samo stariji sugraani koji internet ne koriste. Ipak, prema procenama sadraja koji se moe nai na Fejsbuku, kada je re o ovom listu, ova tvrdnja ipak nije u potpunosti tana, budui da pored sajta ovog lista, grad Zrenjanin ima samo jo dva informativna portala, ali bez kredibilnosti koji bi sajt lista posedovao upravo zbog svog tampanog izdanja i duge tradicije postojanja. Samim tim, konkurencija za uspean portal, koji bi u kreiranje medijskih sadraja ukljuio u graane ne bi ni postojala, a ovaj list bi mogao da zarauje i putem reklama koje ve dobija za tampano izdanje. Kako je veina novinara u ovom listu upravo deo starije generacije novinara, urednik lista koji je takoe jedan od ispitanika, kao pripadnik modernije generacije u manjini, ne uspeva da starije kolege podstakne da svoje sadraje angaovanije rade, a samim tim da se ti sadraji nau i u veb formi. Inicijativa urednika postoji, ali ne i podrka veine novinara da se to i realizuje. Pohvalno je meutim, to je urednitvo ozbiljnije shvatilo cilj ove analize i u meuvremenu, nakon intervjua obogatilo sajt lista sa drutvenim mreama Instragram i Jutjub, ime je otvorena opcija za angaovanije uee graana u kreiranju politike ovog lista. Ipak, portal vie odaje utisak neke vrste reklamnog prostora samog lista, internet stranice koja slui vie za sklapanje ekonomskih dogovora, nego za bilo kakvu interakciju i komunikaciju sa itaocima. Vesti se zbog neagilnosti novinara u nekim rubrikama auriraju ak na svakih mesec dana. Kako je ovaj list dostupan svim generacijama, ne samo onim starijim koji navodno ne koriste internet, iako se po statistikama moe pronai podatak da je sve vie starijih ljudi na internetu, pogotovu na drutvenim mreama, taj potencijal moe da iskoristi i ovaj list. Ipak, kada je re o savremenim metodama u interakciji sa itaocima, ovaj list se takoe zbog nezainteresovanosti novinara nalazi na margini po upotrebi modernih naina interakcije.
15

Komentari, blogovi i forumi ne postoje na sajtu ovog lista, a bilo kakva reakcija italaca ili drugih aktera je svedena na linu i komunikaciju iza zavesa, to je ozbiljno dovelo u pitanje demokratinost ovog lista, ali i verodostojnost sadraja. Imajui u vidu da je ovaj list po strukturi dui niz godina imao dravnu vlasniku strukturu, samim tim je i veza sa dravom prisna iz vie razloga. Pre svega, kako je u Srbiji situacija takva da je medijsko trite ozbiljno ugroeno, najugroeniji su mediji u lokalnim sredinama, koji zbog malih prihoda ne mogu da opstanu. Vrlo je verovatno da se i list Zrenjanin jo uvek tim putem vezuje za gradsku vlast, pa se samim tim i izbegavaju oscilacije koje bi to dovelo u pitanje. Aktivno kritikovanje gradske vlasti na sajtu ovog lista, dovelo je do toga se opcija komentarisanja ukloni, to se nikako ne moe opravdati manjkom ljudstva, ve gore pomenutom injenicom. Ovakav zakljuak se moe doneti i na osnovu odabira tekstova i naina pisanja u kome se o vlasti pie u neutralnoj formi, dok su ostale kritike teme apsolutno benigne. Kako se reakcije italaca vie nikako ne mogu videti, transparentnost ovog medija se ne moe dokazati. Ipak, kada je re o korienju sadraja i oblicima interakcije, moe se zakljuiti da proces osavremenjivanja uveliko koe starije generacije novinara koji ne mogu da vide priliku za razvijanje medija na internetu i koji odbijaju da se tom pojavom bave. Kako je i list dugi niz godina bio u dravnom vlasnitvu, kako je ve pomenuto, novinari zaposleni u ovom listu nemaju praksu dinaminog i rada sa inicijativom, kao to je sluaj i u drugim medijskim kuama koje su imale dravnu strukturu vlasnitva. Samim tim, iako postoji potencijal ovog lista da i na internetu ostvari primeen sadraj sa ueem graana u obliku participativnog novinarstva, bie potreban dodatni napor kako urednika, tako i novinara mlae generacije u budunosti da se ova namera ostvari. U suprotnom, stagnacija tiraa ovog lista bie upravo ugroena manjkom sadraja na internetu, zbog sve vee ekspanzije ovog vida medija.

16