ALEKSANDAR PAVI ZABRANJENA ISTINA O SREBRENICI PRIRUNIK ZASNOVAN ISKLJUIVO NA STRANIM IZVORIMA DRUGO IZDANJE LEGENDA aak 2007.

UVOD Posle svega izreenog na temu Srebrenice, mnogima je teko da se snau. Svrha ovog prirunika je da pomogne u tom snalaenju, pratei u kratkim crtama priu kako se r azvijala, kroz strane izvetaje, izjave, analize i komentare - sve do sadanjeg vrem ena. Pri tom su korieni oni strani izvori koji nisu nekritiki progutali zvaninu verzi ju srebrenikih dogaanja, koja, kao to e se videti, ne zadovoljava osnovne kriterijume traganja za istinom. A jedina istina koja je dosad utvrena - ne obazirui se na pr opagandne tvrdnje - je da je prava istina jo uvek obavijena maglom, koja se ipak, malo po malo razvejava. Ovaj prirunik e pokazati kako i gde je ta magla irena a gde delimino dignuta , pomaui u opipavanju puta ka konanom poimanju ovog dogaaja koji, hteli ne hteli, i dan-danas utie na svakodnevni ivot u Srbiji i Crnoj Gori, BiH, pa i ire. A, s obzir om da se suenje za ono to Hako tuilatvo smatra da se desilo u Srebrenici gromoglasno najavljuje za leto 2006. godine, tim je potreba za saetim i nepristrasnim podacim a o tom dogaaju jo vea. Pria o Srebrenici je, dakle, vana u jednom irokom smislu. Va je prvo za rtve i za njihove porodice - i to na celom podruju istone Bosne, od 1992 -1995. Vana je i za nestale i njihove porodice - s koga god dela ratita da su nest ali. Vana je za one koji su nevino optueni. Vana je za Srbe jer nas u ovom vremenu direktno politiki pogaa, jer se na osnovu zvanine verzije o njoj kreira ne samo sadan a i budua politika prvenstveno Zapada prema nama, ve i politiki odnosi na unutranjem planu u svim srpskim dravama. Vana je i za ostale s ovih prostora koji su zainter esovani da se postave prema svom okruenju na realnim, iskrenim i istinitim osnova ma. Meutim, njena vanost oigledno prevazilazi nacionalne i regionalne granice, i ona se pretvara u sutinsko civilizacijsko pitanje - inae oko nje ne bi bila dign uta kampanja globalnih razmera. I zato se njome ne bi toliko intenzivno bavili i toliki nezavisni zapadni posmatrai, analitiari, intelektualci i diplomate, ija zap aanja e ovde biti predstavljena. Najvanija je puna istina o Srebrenici. Ali je u isto vreme vano i sagledat i neto to bi se moglo nazvati maglom koja je dignuta oko cele te prie, koja, kako e se ovde videti, zaklanja tu istinu. A obe strane te medalje simptomi su jedne sut inske promene paradigme u svetu nastalom posle pada Berlinskog zida, i nagovetava ju jedno zlo vreme, koje je ve tu. Da bi mogli da se uhvatimo u kotac sa njime, po trebno ga je to bolje razumeti i baciti to jau svetlost na njega. Najgori deo srebrenike prie lei u injenici da se na tom podruju skoro nepreki dno ginulo od 1992-1995. Za to glavnu odgovornost snose zapadni dravnici koji su prvo priznali nezavisnost Bosne i Hercegovine pre dogovora njenih konstitutivnih naroda, znajui da e to neminovno dovesti do rata i krvoprolia, a zatim minirali Li sabonski dogovor od februara 1992. poslednju priliku da se narodi BiH ipak dogov ore i rat izbegne. Naravno, Zapad ne bi mogao sve to da ostvari da nije imao vol jnog lokalnog saveznika, Aliju Izetbegovia, koji je, na pitanje: Da li biste rtvov ali mir za nezavisnu Bosnu? nedvosmisleno, kao iz topa, odgovorio - Da! A jednom kada rat pone, nemogue je u potpunosti kontrolisati njegov tok, nemogue predvideti ta e tano da bude - osim jedne stvari: da e puno nedunih stradati i da e biti ratnih strahota. Meutim, ak i kada se stvari otrgnu kontroli, odgovorni dravnici i vojskovoe, ve suoeni s neminovnou rata, gledaju da ga okonaju to pre i da svedu rtve i razaran na minimum. ta rei, onda, o, kao to e se videti, namernom korienu UN-ovih zatienih ao to je to bila Srebrenica, kao baza za naoruanu silu koja je terorisala okolna s ela i inila zverstva nad civilima? ta rei vie od onoga to je rekao osniva Izetbegovi SDA stranke u Srebrenici, poslanik u skuptini Federacije BiH, koga su srpske sna ge zarobile po ulasku u Srebrenicu (a zatim i pustile!), Ibran Mustafi, koji je u jednom intervjuu datom dok je jo uvek bio u Srebrenici, poruio onima koji su narei vali napade iz zatiene zone da povedu svoje porodice i sami dou u Srebrenicu da bih

mogao da im dam puku da organizuju napade iz demilitarizovane zone. (Zavretak njego vog odgovora glasi: Znao sam da su takvi sramni, sraunati potezi vodili moj narod u katastrofu. Naredbe su dole iz Sarajeva i Kaknja.) *1 Dakle, svesno izazivanje odmazde u ve krvavom ratu predstavlja vrhunac od govornosti za rtve koje uslede, a tu odgovornost snose Izetbegovi i svi koji su u tom njegovom cininom poduhvatu, ravnim rtvovanju civila u ulici Vase Miskina i na pijaci u Markalama, sauestvovali. A to, naravno, nisu samo lokalni akteri. Meutim, ne treba se zadovoljavati ni tim razlozima za ono to se eventualno dogodilo - ili nije - u Srebrenici u julu 1995. godine. Naprotiv, podii e se lestv ica na najvii mogui nivo i nemilosrdno e se izbegavati posezanje za bilo kakvim even tualnim opravdanjima za ono to se eventualno desilo. U tu svrhu, bie ak koriena jedn e viena propagandistika metoda primenjena tokom ratova na tlu bive Jugoslavije 1990ih godina - izvlaenje dogaaja iz njihovog konteksta. Ovoga puta, meutim, cilj nije iskrivljavanje istine ve nastojanje da se maksimalno izotri pogled na samom dogaaju . Ova metodologija se koristi iz tri razloga: 1) kao to je ve reeno, radi postavljanja najstroijih moguih standarda ispitiv anja, ne ulazei u razloge za ono to se eventualno u Srebrenici desilo, ma koliko se oni inili opravdanim ; 2) jer navoenje nekih opravdanih razloga -ak iako je re o pokoljima koje su m uslimanske snage pravile po okolnim srpskim selima tokom prethodne tri godine, i li neprestanim oruanim provokacijama iz zatiene zone, koje su vezivale srpske snage z a taj deo fronta - praktino znai da prihvatamo zvaninu verziju i da nam je jedina nam era da opravdamo upravo ono to ona tvrdi;i 3) jer ljudi s ovih prostora treba da se oslobode nametnute navike da tr eba bilo kom spoljanjem iniocu da se pravdaju za bilo ta to se na ovim prostorima dea valo ili se deava, na ta ih upuuje trenutni mit o nekakvoj meunarodnoj zajednici (tj. trenutno najmonijim zapadnim dravama) koja se dobronamerno i velikoduno interesuje za sve ta se deava bilo gde u svetu, dok za svoje postupke ne odgovara nikome. Gde god da je bilo nepravde na ovim prostorima, to njihovi itelji treba meu sobom da rasprave i raiste, uz pomo istine. A, kao to e se videti, uloeno je dosta napora da s ta istina zamagli i izoblii, to predstavlja, na kraju, ne samo nepravdu prema oni ma koji su nevino optueni, nego i prema mrtvima, sa ijim se sudbinama i razlozima venog pokoja trguje i manipulie i dan-danas, u ime nekih viih, naizgled humanih cilj .

NETO O IZVORIMA Postoji znatan broj hrabrih, uglednih ne-Srba koji su stali ne u odbranu Srba kao takvih, ve u odbranu istine u doba Globalne Velike Lai, kao i u odbranu stvarnih rtava u Srebrenici i njenoj okolini. Jedan takav je Dered Izrael (Jared Israel), koji godinama vodi ameriki saj t Carevo novo ruho (The Emperors New Clothes www.tens.net) - posveen razobliavanju r tnih lai na prostorima bive Jugoslavije, kao i nekih drugih lai na nekim drugim mes tima, i koji je meu prvima poeo sa sakupljanjem i pisanjem kritikih lanaka i studija o onome to se stvarno desilo - ili nije desilo - u Srebrenici, kao i s analizom besmislica ratne propagande. Druga je grupa okupljena oko tzv. Srebrenike istraivake grupe (Srebrenica R esearh Group - videti njihov opseni izvetaj o Srebrenici, najavljen na konferencij i za tampu 12. jula 2005. u Njujorku, na http://www.srebrenica-report.com/), sainj ene od profesora univerziteta, novinara, analitiara i bivih diplomata i oficira, v einom sa anglo-saksonskog govornog podruja, koja je jula 2005. objavila delimian iz vetaj o tome ta se stvarno deavalo u Srebrenici - i to tokom celog rata, a ne samo u vremenu na koje iskljuivo ele da nas usredsrede tvorci zvanine verzije . Trei su razni pojedinci koje jednostavno interesuje istina, bez obzira gd e se dogodila i kome. Navodi u ovoj kompilaciji potiu od svih n>ih. Hvala im svim a to postoje i to su toliko uporni u traganju za istinom. Na kraju treba rei i ovo - ne koriste se strani izvori zato to re stranaca sama po sebi ima veu teinu (mada za mnoge pripadnike tzv. balkanskih elita ona ne samo da ima veu teinu ve je maltene i zakon), ve 1) zato to i sama zvanina verzija voje ishodite u inostranstvu, tj. u odreenim zapadnim krugovima; 2) da bi se sveli

na najmanju moguu meru prigovori o bilo kakvoj pristrasnosti koji bi mogli da odvu ku panju od same potrage za istinom (a treba istaknuti i to da, u globalu, nismo duni polagati raune za pristrasnost onima koji su i sami pristrasni); i 3) da bi se pokazalo onima koji su najglasniji zagovornici apsolutnog prihvatanja svih zapadn ih vrednosti a koji su, ujedno, i najvei zagovornici prihvatanja svih zvaninih verzi ja zapadnog establimenta - i to ne samo ove o Srebrenici da, za razliku od novog j ednoumlja kojeg bi na ovim prostorima eleli da uspostave, na stvarnom Zapadu, koj i je neto drugaiji od onoga kojeg nam oni serviraju - uprkos sve eim napadima na nju - jo uvek nije ugaena kultura kritikog miljenja - ak i o stvarima koje direktno ne do tiu uesnike debate, kao to je sluaj s ratovima na ovom prostoru, i kao to je sluaj sa samom Srebrenicom.

OPTI POGLEDI NA SREBRENIKA ZBIVANJA Zvanina verzija bilo kakvog pomena Srebrenice, gradia u bosanskom Podrinju za koji se sada zna gotovo u celom svetu, otprilike glasi ovako: zli srpski agre sori, zapenuani u svojoj borbi za Veliku Srbiju, upali su u 11. juna 1995. godine u nezatienu Srebrenicu, jednu od demilitarizovanih zatienih zona koje je UN stvorio i, odvojivi mukarce od ena i dece, poinili genocid nad oko 78.000 muslimanskih muk o predstavlja ne samo najvei zloin poinjen u graanskom ratu na tlu bive Jugoslavije t okom 1990-ih, ve i najvei zloin u Evropi od Drugog svetskog rata, i zatim uinili sve a to zlodelo prikriju, a da je dobri Zapad na kraju bio primoran da vojno interven ie i donese mir balkanskim divljacima, od kojih su najdivljiji Srbi, koji su kriv i sa apsolutno sve to se desilo na prostoru bive Jugoslavije od 1990. na ovamo - a moda i od ranije, zbog ega ih treba drati pod stalnim pritiskom, kontrolom i nadzo rom. To je zvanina verzija. Da vidimo, meutim, ta kau neki drugi glasovi. Edvard Herman, profesor na jednom od najboljih svetskih univerziteta, am erikom Univerzitetu Pensilvanije, i voa Srebrenike istraivake grupe, u zakljuku lank litika srebrenikog masakra ovako vidi zvaninu verziju: ,, Srebreniki masakr predstavlja najvei trijumf propagande u balkanskim r atovima. Neke druge tvrdnje i otvorene lai odigrale su svoju ulogu u balkanskim s ukobima ali, dok su neke dale svoj skroman doprinos propagandnom repertoaru uprk os tome to su kasnije pobijene (Raak, Markale, srpsko odbijanje da se potpie sporaz um u Rambujeu, 250.000 poginulih Bosanaca, cilj stvaranja Velike Srbije kao moto rne snage koja je pokretala balkanske ratove), srebreniki masakr ostaje nedostian u svojoj simbolikoj moi. To je simbol srpskog zla i muslimanskog statusa rtve, kao i pravednosti zapadnog rasturanja Jugoslavije i intervencije na vie nivoa, ukljuuj ui i bombardovanje i kolonijalnu okupaciju Bosne i Hercegovine i Kosova. Meutim, veza izmeu ovog trijumfa propagande i istine i pravde je nepostojea . Nepovezanost s istinom simbolizovana je injenicom da je izvorna procena od 8.00 0, ukljuujui i 5.000 nestalih (po prvim izvetajima sa terena, kao i Meunarodnog crven g krsta) koji su napustili Srebrenicu u pravcu teritorije pod kontrolom bosanski h muslimana, zadrana ak i poto je ubrzo utvreno da ih je nekoliko hiljada stiglo do odredita, dok je dodatnih nekoliko hiljada poginulo u borbama. *2 Stela Datras, ameriki kolumnista i supruga amerikog pukovnika i diplomate u penziji, u svom lanku ,, Srebrenica - ifra za uutkivanje kritiara amerike politike na Balkanu za poznati ameriki libertarijanski i antiratni sajt, www.antivar.com, o vako karakterie svrhu kampanje lai o Srebrenici: Srebrenica jednako je holokaust. Srebrenica jednako je genocid. Srebrenic a jednako je etniko ienje. I, poto se sada diskredituju tvrdnje o masovnim grobnicama i genocidu na Kosovu, postoji li bolji nain da se nastavi s demonizacijom Srba n ego da se ameriki narod podsea na Srebrenicu? Jer ima jo nezavrenog posla u rasparava nju Jugoslavije, putem amputacije Crne Gore, Sandaka i Vojvodine. Zver Novog svet skog poretka nee biti zadovoljna dok ne napuni eludac, a to zahteva da ameriki naro d prihvati sledeu intervenciju NATO pakta na Balkanu; meutim ameriki narod mora pon ovo da bude pripremljen da prihvati dodatne vojne akcije, kao to je prihvatio 78 dana bacanja bombi na jedan neduan narod. Oni moraju da budu istrenirani da ponov o zakljue: Srbi su to i zasluili! *3 U detaljnoj analizi srebrenikog fenomena za britanski Internet sajt Spajkd pod naslovom Kako je Srebrenica postala pouna pria ?, Tara Mekormak, postdiplomac n a Vestminsterskom univerzitetu u Londonu, konstatuje:

Od Kosova 1999. do Konga 2005. Srebrenica se istie kao konani dokaz da je Z apad moralno obavezan da vojno intervenie u konfliktnim situacijama. Dek Strou (Ja ck Straw, britanski ministar spoljnih poslova, prim. ur.) je branio zapadnu inte rvenciju u Makedoniji 2001. koristei Srebrenicu kao primer ta se deava kada se Zapa d ustruava da intervenie. Liberalni komentator Dejvid Aronovi (David Aronovish) je upotrebio isti argument da bi opravdao svoju podrku vojnoj akciji u Iraku. Govorei o ubistvu 60 kongoanskih vojnika od strane vojnika UN, general UN Patrik Kamert (Patrick Cammaert) je iznosio argumente u korist snane vojne intervencije, zbog lekcija iz Srebrenice, Somalije i Ruande .*4 Australijski analitiar Gali Hasan, u lanku Seajui se Srebrenice, razmiljajui Faludi, objavljenom za Internet sajt kanadskog centra za istraivanje globalizacije G lobal riser, poredi zapadne lai o Srebrenici sa stvarnim masakrom koji su amerike sn age tokom 2004. godine poinile u Faludi u Iraku i pie: Srebreniki masakr bio je samo propagandna pobeda u ratu koji SAD-NATO vo de protiv Jugoslavije. Posle toga su SAD-NATO iskoristile masakr da interveniu na strani voa bo sanskih muslimana u ratu protiv srpskih snaga a sve u funkciji sopstvenih imperi jalnih interesa. Cilj je bio razbijanje Jugoslavije i kolonizacija Bosne i Kosov a. Verodostojne informacije iz amerikih i zapadnih izvora pokazuju da je brojka o d navodno najmanje 8.000 muslimana pobijenih od strane srpskih snaga naduvana kako bi SAD-NATO imale humanitarni izgovor da demonizuju Srbe i obezbede podrku javnog mnjenja za vojnu intervenciju u regionu.*5 Da sada blie pogledamo upravo te verodostojne informacije iz zapadnih izv ora koje pominje prethodni autor.

O SAMOJ PRIRODI TZV. ZATIENIH ZONA UN Iako emo se, kako je reeno na poetku, usredsrediti na ono ta se desilo u Sre brenici sredinom jula 1995. razumevanje tih samih dogaaja nije mogue bez sagledava nja celokupne slike koja je vladala na terenu u to vreme. Znai, ako se radilo o br utalnom ulasku u tzv. zatienu zonu UN, mora se sagledati i ta je zapravo ta zatiena a stvarno i bila. Po najmerodavnijim svedoenjima, zatiene zone UN, kakva je bila i Srebrenica, bile su samo jo jedan vid ratnog lukavstva, sve samo ne bezbedne - osim za oruane sn age bosanskih muslimana. Evo ta o njima kau najvii zvaninici samih UN: Generalni sekretar UN, u svom izvetaju od 30. maja 1995. navodi: Poslednjih meseci, snage (bosanske) Vlade su bitno povisile nivo vojnih a ktivnosti u veini zatienih zona i njihovoj okolini, a mnoge od njih, ukljuujui Saraje vo, Tuzlu i Biha, ukljuene su u ire vojne kampanje Vlade... Vlada takoe dri znatan br oj vojnika u Srebrenici (to u ovom sluaju predstavlja krenje dogovora o demilitariz aciji)... *6 Jasui Akai, bivi ef misije UN u BiH, u lanku za Vaington tajms od 1. novembra 1995. svedoi: injenica je da su snage bosanske Vlade koristile zatiene zone ne samo u Sr ebrenici ve i u Sarajevu, Tuzli, Bihau i Goradu za obuku, oporavak i ponovno snabde vanje svojih vojnika.*7 Pogledajmo i deo izvetaja kojeg je Holandski institut za ratnu dokumentac iju objavio u aprilu 2002. a koji je zasnovan na svedoenjima pripadnika Holandsko g bataljona (Duchbar) koji su se nalazili u srebrenikoj zatienoj zoni kao pripadnici PROFOR u vreme njenog pada u julu 1995. (objavljivanje ovog izvetaja, osim to je o tkrilo i ameriku ulogu u snabdevanju ekstremnih muslimanskih snaga u BiH, dovelo je, izmeu ostalog, i do pada holandske Vlade): Navodna demilitarizacija enklave bila je praktino mrtvo slovo na papiru. B osanska vojska (ABiH) je vodila svesnu strategiju ogranienih vojnih napada radi v ezivanja relativno velikog dela armije bosanskih Srba (VRS), sa ciljem da se spr ei njeno premetanje u punoj snazi u glavnu zonu ratnih dejstava oko Sarajeva. Ovo se takoe radilo iz srebrenike enklave. Snage ABiH nisu se uzdravale od krenja svih p ravila u okrajima s VRS. Izazivali bi vatru od strane bosanskih Srba a zatim se p ovlaili pod zatitu jedinice Holandskog bataljona, koja bi time rizikovala da bude uhvaena izmeu dve vatre. *8 Evo i jednog novinarskog osvrta na ovu temu, izvoda iz analitikog lanka Kr

istofera Dejmsa, pod naslovom Genocid ili propaganda?, iz britanskog Morning stara od 11. jula 2005. godine: Uistinu, veoma mali deo Srebrenice, onaj sredinji, je bio demilitarizovan, to je muslimanskim borcima davalo odreene ruke da operiu iz prigradskih i drugih o blinjih zona, iz kojih su organizovali ubilake napade na okolna srpska sela. Snage zloglasnog muslimanskog komandanta Nasera Oria izazvale su masovno krvoprolie izmeu 1992-95. iz svog uporita u Srebrenici, masakrirajui najmanje 1.300 srpskih civila i ranjavajui njih nekoliko hiljada.*9 I, na kraju, neto mnogo vie od analitike konstatacije - ono to bi se u sudu nazvalo korpus delikti, iz izvetaja Vaington posta napravljenog u samoj Srebrenici, od 16. februara 1994. - u vreme kada je Srebrenica navodno bila demilitarizovana, kao zatiena,zona UN: Ratni trofeji Nasera Oria nisu okaeni o zid njegovog udobnog stana. Oni su na video-kasetama: spaljene srpske kue i bezglavi srpski mukarci, sa njihovim pate tino zgrenim telima. Morali smo da upotrebimo hladno oruje te noi, objanjava Ori dok se scene m rtvih mukaraca iskasapljenih noevima smenjuju na njegovom Soni televizoru... Izleav ajui se na udobnom kauu, obuen od glave do pete u maskirnu uniformu, sa grbom Armij e SAD ponosno priivenim preko srca... komandant Ori je najei momak u ovom muslimansko m gradu tj. Srebrenici, koju je Savet bezbednosti UN proglasio zatienom bezbednom zonom .*10 Toliko o zatienim zonama UN, koje oigledno i jesu bile bezbedne - ali samo za pripadnike vojske BiH. Dakle, jedinice Vojske Republike Srpske su u okolini Sre brenice u julu 1995. bile suoene s jednim dobro naoruanim uporitem muslimanske Armi je BiH, s prekaljenim borcima koji nisu bili razoruani od strane UN, iako je dogo vor o tzv. zatienim zonama upravo to nalagao.

ULAZAK U SREBRENICU - NELOGINOSTI SA VOJNOG STANOVITA Jedna od mnogih neloginosti u zvaninoj verziji srebrenikih dogaaja lei u in i da je muslimanska vojska u Srebrenici bila ne samo dobro naoruana ve i superiorn a u odnosu na srpske snage u okruenju, tj. vie nego sposobna da se zatiti - da je t o elela. U svom lanku za potrebe Srebrenike istraivake grupe, Igra brojki iz jula 20 novinar Bi-Bi-Si-ja i lan grupe Donatan Ruper najpre analizira stanje muslimanski h snaga: Po svim svedoenjima, bilo je najmanje 5.000 naoruanih vojnika Armije BiH u Srebrenici - a verovatno i mnogo vie. Po tvrdnjama snaga UN koje su se nalazile u samoj zatienoj zoni, Armija BiH u Srebrenici bila je dobro naoruana - tavie, pripadn ici Holandskog bataljona zabeleili su priliv najmodernijeg naoruanja i komunikacio ne opreme u Srebrenicu tokom 1995. Takoe, branioci grada bili su ukopani u odlino utvrene poloaje. U svetlu svega ovoga, bilo je veliko iznenaenje kada su ini se vrlo malobrojne snage Vojske bosanskih Srba zauzele gradi gotovo bez otpora a zatim n avodno savladale i pobile neuporedivo nadmone snage sastavljene od dobro naoruanih ljudi tokom narednih dana. *11 Da su se dobro naoruane snage bosanskih muslimana nenadano povukle iz Sre brenice potvruje i deo ve pomenutog izvetaja Holandskog instituta za ratnu dokument aciju: Gledajui unazad, nema indicija da je poveana aktivnost VRS u istonoj Bosni p oetkom jula 1995. bila usmerena na bilo ta drugo osim na neutralisanje srebrenike z atiene zone i presecanje glavnog puta prema epi. Plan kampanje je sainjen 2. jula. N apad je zapoeo 6. jula. Bio je toliko uspean i naiao je na toliko malo otpora da je uvee 9. jula odlueno da se ide dalje i vidi da li je mogue zauzeti celu enklavu. * 12 (Ovde takoe treba obratiti panju i na injenicu da Holanani priznaju da nema i ndicija da je cilj cele operacije bio ita drugo do suzbijanje srebrenike zatiene zone koju su ve i sami Holanani okarakterisali kao sve samo ne demilitarizovanu. Ovo je v ano iz razloga to negira dokaze o postojanju bilo kakvog sraunatog genocidnog plana o d strane bosanskih Srba.) Osvrui se zatim na brojano stanje srpskih snaga, Ruper citira izvetaj Majkla Evansa, dugogodinjeg, visoko cenjenog vojnog dopisnika londonskog Tajmsa, u lanku za isti list, od 14. jula 1995. godine:

Postoje izvetaji da je do 1500 Srba uestvovalo u napadu na Srebrenicu, ali su obavetajni izvori ocenili da je glavni napad izvelo oko 200 ljudi, sa pet tenk ova. Bila je to operacija prilino niskog nivoa, ali iz nekog nerazumljivog razlo ga, vojnici Vlade BiH nisu pruili preveliki otpor, rekao je jedan izvor. 13 Piui za jedan od najuglednijih svetskih listova u oblasti odbrane i bezbed nosti, britanski Dejns difens, vojni analitiar Tim Ripli prenosi da su pre njenog pa da holandske snage: ...videle bosanske snage koje su beale iz Srebrenice kako prolaze pored nj ihovih posmatrakih punktova naoruani najnovijim protivtenkovskim naoruanjem. Ovi i drugi slini izvetaji uneli su sumnje meu UN-ovim oficirima i meunarodnim novinarima. *14 Portugalski oficir Karlos Martins Branko bio je jedan od glavnih UN-ovih posmatraa na terenu u Srebrenici tokom jula 1995. Kasnije je predavao na Institu tu Evropskog univerziteta u Italiji. Branko je 4. marta 1998. preneo svoje vienje srebrenikih dogaaja na jednom Internet sajtu pri Dravnom Univerzitetu Njujorka u B afalu, to je ubrzo preuzeto od strane drugih sajtova, poput Carevog novog odela, tako da sada ini nezaobilazno tivo za sve Internet istraivae prave istine o Srebreni ci. Govorei o prividnim vojnim neloginostima vezanim za pad Srebrenice, on pie: ...muslimanske snage nisu ak ni pokuale da iskoriste svoju prednost u tekoj artiljeriji koja je bila pod kontrolom snaga Ujedinjenih nacija, iako su u to vr eme imale sve razloge za to... Nedostatak vojnog odgovora je u jasnoj suprotnosti s ofanzivnim stavom k oji je karakterisao snage odbrane u ranijim opsadnim situacijama, kada bi one ob ino izvele estoke napade na srpska sela u okolini enklave, izazivajui velike rtve meu srpskim civilima. Meutim, u ovoj situaciji, s obzirom na medijsku panju koncentrisanu na ova j prostor, vojnika odbrana enklave bi razotkrila stvarno stanje u zonama bezbedno sti i pokazala da te zone nikad nisu ni bile stvarno demilitarizovane, kako se t vrdilo, ve su bile utoite za dobro naoruane vojne jedinice. Vojni otpor bi doveo u o pasnost sliku rtve koja je tako paljivo graena, i za koju su muslimani smatrali d a je neophodno da se odri. *15 Na kraju, najjednostavniji odgovor na udno ponaanje brojano i oruano superior ih snaga bosanskih muslimana u Srebrenici daje ne zapadni, ve insajderski, musliman ski izvor - ve pomenuti Ibran Mustafi. Odgovori koje je on dao u intervjuu sarajev skoj Slobodnoj Bosni od 14. jula 1996. govore sami za sebe: Ko su ljudi koje optuujete i ljudi kojima ne verujete? - Scenario za izdaju Srebrenice je svesno pripremljen. Naalost, u taj pos ao su umeani bosansko Predsednitvo i komanda Armije... Koje su bile posledice napada organizovanih iz demilitarizovane zone za i telje Srebrenice? - To je bilo svesno davanje povoda srpskim snagama da napadnu demilitari zovanu zonu. Ko u Srebrenici je prihvatio izvrenje ovih naredbi? - Iste linosti koje su, u leto 1995. napustile Srebrenicu bez ogrebotine. .. Dobro je poznato da je ta ekipa uspela da se izvue i sa sobom povede, osim sta raca, decu i konje...*16 Ukratko reeno, proizilazi da je deo muslimanskih snaga izveo klasinu nametal jku, i to na raun sopstvenog civilnog stanovnitva. Evo ta kae Izvetaj Generalnog sekr tara UN pod naslovom Pad Srebrenice, od 15. novembra 1999. godine: Neki preiveli lanovi srebrenike delegacije izjavili su da je predsednik Izet begovi takoe rekao da je saznao da je NATO intervencija u Bosni i Hercegovini mogua , ali da bi mogla da se desi jedino kada bi Srbi upali u Srebrenicu i ubili bar 5.000 ljudi. Predsednik Izetbegovi je kategoriki demantovao da je tako neto rekao. *17 Pomenuti izvetaj se odnosi na intervju dat sarajevskim Danima 22. juna 1998 . od strane biveg efa policije u Srebrenici, Hakije Meholjia, u kojem on citira Ize tbegovieve rei delegaciji iz Srebrenice: Znate, meni je Klinton nudio u aprilu 93. godine (nakon pada Cerske i K onjevi Polja, prim. a.) da etnike snage uu u Srebrenicu, izvre pokolj pet hiljada mus limana i tad e biti vojna intervencija. *18

A to se tie vrednosti Izetbegovievog demantija, koji izvetaj Generalnog sekr etara UN navodi, Meholji kae: Naa delegacija je bila sastavljena od devet ljudi, jedan je meu nama bio iz Bratunca i naalost jedini on nije iv, a svi ostali iz delegacije su ivi i to mogu potvrditi. *19 A to se tie vrednosti bilo ega to je Izetbegovi izgovorio tokom rata, o tome moda najbolje svedoi njemu prijateljski nastrojen, a nama dobro poznati i neto manj e prijateljski nastrojeni Bernar Kuner, kome se, kako prenosi u svojoj nedavno obja vljenoj autobiografiji Ratnici mira, Izetbegovi na samrti ispovedio: Nije bilo nikakvih logora smrti, koliko god da su ta mesta bila uasna... M islio sam da e moji navodi izazvati bombardovanje [protiv Srba]. *20 Znai, do zuba naoruane muslimanske snage, koje su tokom prethodnog vremena upotrebljavale tzv. zatienu zonu u Srebrenici za bazu iz koje su napadale okolna srpska sela i inile svirepe pokolje nad civilima, odjednom reavaju da se povuku pr ed relativno malobrojnim srpskim snagama, naputajui utoite koje je lako moglo da se brani, i koje je UN uzeo pod svoje pokroviteljstvo. Kako objasniti takvu velikodunos t - osim u svetlu potrebe da se od pada Srebrenice najzad napravi povod za stranu i ntervenciju, s unapred odreenim minimalnim brojem rtava neophodnim da se stvar opravd - a usput i skrene panja s istinskog zloina etnikog ienja Republike Srpske Krajine k ji je predstojao, a koji je, meutim, spadao meu zvanino odobrene vojne akcije.

PRVA SVEDOANSTVA O TOME TA SE DESILO Pre nego to vidimo kakva su prva zapadna svedoanstva o onome ta se desilo u Srebrenici nakon njenog pada preneli zapadni izvori, da steknemo i mali uvid u to kako je, za potrebe uspene predstave, deo muslimanskih snaga iz Srebrenice pos tupao sa sopstvenim narodom, u tradiciji ulice Vase Miskina i Markala 1 i 2. Ope t citiramo Ibrana Mustafia, ije je svedoenje krajnje indikativno: - ...Kada je kolona koja je pokuavala da se izvue iz Srebrenice preseena nap ola, ekipa privilegovanih, koju sam ranije pomenuo i koja je imala dozvolu da na pusti enklavu, jednostavno je nastavila dalje, pri tom bacajui letke iza sebe... Ko je bacao letke i ta je na njima pisalo? - Ostavili su iza sebe znakove na kojima je pisalo da je teren miniran d a bi to je vie mogue zbunili narod koji ih je pratio. Razgovarao sam sa puno ljudi koji su izali iz Srebrenice bez povreda i koji nisu pripadali toj ekipi; kada su mi ispriali ta se usput deavalo, razbesneo sam se...*21 Mustafieve navode o pometnji meu narodom koji se povlaio iz Srebrenice, meus obnim sukobima i lutanju po minskim poljima potvruju i dva zapadna izvora. Tako Do natan Ruper prenosi: I holandski mirovni kontigent (tzv. Dutchbat ) u Srebrenici, i obavetajni oficiri britanskih specijalnih jedinica SAS , koji su se nalazili u gradu kada je pao, bili su svedoci ogorenih borbi izmeu samih muslimana u Srebrenici kratko vreme pre nego to su Srbi uli u grad. Svedoanstva sugeriu da ih je moda oko 100 pogin ulo, i da su njihova tela ostavljena tamo gde su pala. Takoe postoje izvetaji da j e znatan broj muslimana poginuo prelazei minska polja koja je njihova strana post avila.*22 U svojoj knjizi Krstaki pohod budala: Jugoslavija, NATO i zapadne zablude, iz 2002. godine, novinar i autor Dajana Donston opisuje haos koji je vladao u Sre brenici u to vreme: Neki su hteli da se predaju, ali je veina odluila da se probije kroz srpske linije i da pobegne. Po svim svedoenjima, ovaj haos se dodatno umnoio prilikom du gog povlaenja. Deavali su se ludaki prizori, u kojima su zbunjeni vojnici upadali u srpske zasede, poneki put uzvraajui vatru, ponekad pucajui jedni u druge ili ak izv ravajui samoubistva.*23 Meutim, pre nego to se praina i slegla, buka o poinjenom masakru ve je poel zagluuje sve napore da se utvrdi ta se stvarno desilo. Na sreu, neki glasovi se nis u bavili propagandom, ve injenicama. Jedan od prvih zapadnih izvetaja sa terena stie od holandskog kapetana Shu tena, jedinog oficira UN u Bratuncu u vreme navodnog masakra, koji je holandskom listu Het parol, 27. jula 1995. posvedoio sledee, osvrui se na ve zapoetu medijsku anju, kojoj, za razliku od njega, nisu bili potrebni nikakvi dokazi:

Svi papagajski ponavljaju rei drugih, ali niko ne pokazuje vrste dokaze. Pr imeujem da u Holandiji ljudi ele da po svaku cenu dokau da je genocid poinjen... Ako je bilo egzekucija, Srbi su ih onda prokleto dobro sakrili. Zato ja nita od toga ne verujem. Dan posle pada Srebrenice, 13. jula, stigao sam u Bratunac i tamo o stao osam dana. Mogao sam da idem kud god sam hteo. Imao sam svu pomo na raspolag anju; nigde me nisu zaustavljali *24 Ruper prenosi da je i drugima dat otvoren pristup odmah posle pada Srebr enice: ...nekih 30 stranih novinara je posetilo oblast Srebrenice ubrzo posle nj enog pada. Nijedan nije objavio bilo kakvu potvrdu optubi o masovnim ubijanjima, a jedan od njih, ak Merlino iz francuske televizije Antena 2 (Jacques Merlino Ant enne 2), izvestio je da nije pronaao nita.*25 UN su ubrzo poele da ispituju i izbegle iz Srebrenice, koji su bili smeten i u okolini Tuzle, o eventualnim krenjima ljudskih prava. S tim u vezi, Tim Buer i z londonskog Dejli telegrafa od 24. jula 1995. pie: Nakon pet dana intervjuisanja, glavni istraitelj Ujedinjenih nacija po pit anju navodnih krenja ljudskih prava za vreme pada Srebrenice nije naao nijedno sve doenje o zloinima iz prve ruke. Visoki komesar UN za ljudska prava, g. Henri Vilend (Henry Wieland) izja vio je jue: ... nismo nali nikoga ko je svojim oima video neki zloin. ...G. Vilend je stigao u Tuzlu, bosanski grad u koji su odvedene Gotovo sve izbeglice iz Srebrenice, zajedno s timom istraivaa radi skupljanja dokaza o kre nju ljudskih prava... On je rekao da je njegov tim razgovarao s velikim brojem m uslimana u glavnom izbeglikom kampu na tuzlanskom aerodromu i u drugim sabirnim c entrima ali da nijedan neposredni svedok nije naen...*26 Naslov i izvod iz izvetaja Pol Kvin Dada za ameriki Boston gloub od 27. jula 995. ovo potvruje: [Naslov] Navodi o zloinima jo uvek nepotvreni; ameriko vojno izvianje otkriv malo toga Klintonova administracija jo uvek nije dola do nezavisnih potvrda o zloinim a u Srebrenici, ali ne sumnja da su se oni ipak desili...*27 Dakle, neposredni svedoci se ne mogu nai, iako su tada utisci bili najsvei ji, a traume najoiglednije. Meutim, ono to je, osim nedostatka dokaza zanimljivo je poslednji pasus iz prethodnog izvetaja - jer on pokazuje da je, uprkos tome, Kli ntonova administracija presudu ve donela, >,ne sumnjajui da su se zloini, ipak, desil ! I tu uopte nije bilo bitno to se ak i u najviim nivoima Stejt departmenta znalo da dokaza jednostavno - nema. Naime, Ruper navodi poverljivu elektronsku potu koja mu je data na uvid: Jedan bivi zvaninik amerikog Stejt departmenta koji je zadrao bliske veze s b ivim kolegama na vrlo visokim nivoima napisao je tokom 1997. da mu je reeno da Ods ek za juno-centralnu Evropu Obavetajnog biroa Stejt departmenta nije video nita, p onavljam nita, to bi potvrdilo navode iz tampe. On je dodao da je osoba koja mu je ovo prenela imala pristup najpoverljivijim informacijama i da bi morala da zna (naglasci u originalu - prim. prev.) za postojanje bilo kakve vrste te informa cije.*28 Razmiljajui logino, nedostatak sumnje od strane Klintonove administracije da se zloin ipak desio pre nalaenja bilo kakvog dokaza o njemu moe da znai samo jedno: d se za zloin znalo unapred. Dakle, ili je Klintonova administracija bila u dosluhu s organizatorima zloina pa je znala da se on desio pre svih drugih, ili je unapred znala scenario po kojem e teza poinjenog zloina biti razraena. Treeg nema. Potvrdu m razmiljanju dao je ve pomenuti Hakija Meholji u jednoj izjavi za tampu povodom dol aska sada ve biveg predsednika Klintona na otvaranje spomenika srebrenikim rtvama u leto 2003. izjavivi da se zloinac uvek vraa na mesto zloina. Vraajui se toku deavanja iz tog doba, paralelno s presudom izreenom od strane Klintonove administracije dignuta je ve krajem jula 1995. i optunica Hakog tribunal a protiv Radovana Karadia i Ratka Mladia - da ponovimo: bez ikakvih dokaza. Suprotn o svim pravilima pravnog postupka i pravde uopte, lov za dokazima e uslediti tek nak nadno. Ali, postignuto je ono to se htelo. Po reima Riarda Holbruka, jednog od arhi tekata Klintonove balkanske politike, u izjavi za Bi-Bi-Si: Shvatio sam da je Tribunal za ratne zloine vrlo dragoceno orue. Upotrebili

smo ga da bi iskljuili dva najtraenija ratna zloinca u Evropi iz Dejtonskog procesa i upotrebili smo ga da opravdamo sve to je usledilo.*29 Hvala Holbruku na otvorenosti, koja mu, mora se priznati, nikada nije ma njkala. Dejtonski pregovori su ve bili spremni za jesen, a dva najtraenija ratna zl oinca (znai, nema vie govora o tome da su oni samo osumnjieni, nego su ve i proglaen rivim) ve su imala presudu izreenu protiv sebe - i to pre nalaenja dokaza, a o suenju da i ne govorimo. Ko pogodniji od Holbruka da pokae da je Haki tribunal tu samo da bi ozakonio ono to je ve politiki odlueno? Na kraju, skoro kao fusnotu, pomenimo i to da je poetkom 2005. godine, im ajui, dakle itavu deceniju na raspolaganju da nae bar nekog svedoka, dr Dik Shunurd iz holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju morao da izjavi: Bilo je nemogue tokom naih istraivanja U Bosni da naemo bilo koga ko je bio s vedok masovnih ubistava ili ko bi govorio o sudbini nestalih mukaraca. *30 to, meutim, nije u meuvremenu spreilo medije i Haki tribunal da rade svoj pos o. Ko ima oi da vidi, videe. Neko e videti istinu. A neki e videti ak i nestale i to kao rtve. Sve zavisi od motiva.

TRAGOM PRAVE SUDBINE NESTALIH IZ SREBRENICE Ovde vredi iznova podvui injenicu da ne postoje materijalni dokazi za tvrd nju o 7-8.000 ubijenih muslimana, ve da je ta proizvoljno utvrena (ili, po Aliji Ize tbegoviu, naruena od strane Klintona) cifra dobrim delom proizila iz nagaanja (stvar nih ili izmiljenih) o nestalima iz Srebrenice. Tara Mekormak ...cifra od 8.000 nije dokazana, ve je procena napravljena na osnovu razni h spiskova nestalih. Dosad je Haki tribunal identifikovao 2.032 tela od 5.000 koj a su iskopana. I, dok neka tela nose oznake rtava ubistva, rane na mnogim telima ukazuju na smrt u ratnim dejstvima. tavie, s obzirom da je cela oblast bila poprite estokih borbi od 1992. godine, za oekivati je da je bilo mnotvo rtava na obe strane i da su mnogi sahranjeni tamo gde su i pali.*31 A treba ponoviti i to da je bilo i meumuslimanskih borbi pre i prilikom p ovlaenja iz Srebrenice, u kojima, po zapadnim svedoenjima, nije bilo manje od stot inu mrtvih. Meutim, nije se dosad ulo da je utvreno da je ijedna od identifikovanih r ava na taj nain stradala. Zna se ko ih je ubio - kao to se zna i ko su ratni zloinci i pre suenja, a kamoli presude. U svakom sluaju, to je vea mistifikacija pojma nestalih - od njihovog stvarno g broja do njihove prave sudbine - to su vee mogunosti manipulacije. Stoga ne ude ot re rei Mustafia, koje je u ve pomenutom intervjuu direktno uputio sopstvenom rukovo dstvu u Sarajevu: ini mi se da se plaite ivih stanovnika Srebrenice.*32 Zato je bitno rasvetliti, koliko je to mogue, stvarnu sudbinu tih nestalih iz Srebrenice ili bar razobliiti igre koje su se oko njih vodile - i vode. Izvetaj Meunarodnog komiteta crvenog krsta, dokument br. 37, od 13. septem bra 1995. jedan od onih na koje se profesor Herman poziva, nedvosmisleno ukazuje gde je zavrilo 5.000 nestalih, potvrujui, izmeu ostalog, i Mustafieve navode o eki abranih koja je ranije napustila grad: Oko 5.000 muslimanskih vojnika iz Srebrenice napustilo je enklavu pre nje nog pada. Muslimanska Vlada je priznala da su ti vojnici prekomandovani u druge jedinice njihovih oruanih snaga. injenica da o tome nisu obavetene njihove porodice pravdana je obavezama vojne tajne./*33 Isto je jo ranije nagovestio izvetaj londonskog Tajmsa od 2. avgusta 1995. godine: Veruje se da je na hiljade nestalih bosansko-muslimanskih vojnika iz Sr ebrenice, koji su bili U Centru panje izvetaja o moguim masovnim pogubljenjima od s trane Srba, sada bezbedno u podruju severoistono od Tuzle. *34 A izvetaj Krisa Hedisa iz Njujork tajmsa, napisan samo nedelju dana nakon zauzimanja Srebrenice, 18. jula 1995. govori o jo nekim nestalim, ovoga puta onima koji su napustili grad tek posle njegovog pada: Nekih 3.000 do 4.000 bosanskih muslimana koje su zvaninici UN smatrali nes talim posle pada Srebrenice, nali su put kroz neprijateljske linije do teritorije pod kontrolom bosanske Vlade. Ova grupa, koja ukljuuje i ranjene izbeglice, iskr

ala se pod vatrom preko srpskih linija i prela put od oko 30 milja [oko 50 km pri m. ur.] do bezbedne teritorije.*35 Evo i ta je Mustafi uo iz svojih izvora o eventualnim nestalim godinu dana posle pada Srebrenice: ...Saznao sam preko nekih ljudi bliskih hrvatskoj tajnoj slubi koji opet i maju veze sa srpskom tajnom slubom da je nekih 5.600 ljudi iz Srebrenice jo uvek iv o i da ih dre na razliitim lokacijama. Skoro mi je gospoa Merhunisa Komarica rekla da je primila neke podatke od Helsinkog komiteta za ljudska prava koji govore o b rojci od 4.500 ljudi... *36 Ipak, da ponovimo, znatan broj ljudi je stradao u borbama, to se, naravno , ne potencira u zvaninoj verziji. Moda, kao to je ve nagoveteno, zato to bi to pok o idealnu sliku bespomonih srebrenikih rtava. A moda, opet, i da bi se izbeglo jedno d kljunih pitanja: odakle toliki naoruani vojnici u jednoj demilitarizovanoj zoni? Karlos Martins Branko pie: Malo je sumnje da je najmanje 2.000 bosanskih muslimana poginulo u borbam a protiv bolje obuene i bolje voene Vojske Republike Srpske/Vojske bosanskih Srba. Ipak, ostaje pitanje, KADA je veina tih rtava pala? Po analizi koja sledi, to je bilo pre konanog pada Srebrenice: muslimani su pruili vrlo mali otpor u leto 1995. *37 Ruper navodi izvetaj Komisije Republike Srpske koji se podudara sa Branko vom cifrom: Izvetaj izdat od strane Republike Srpske u septembru 2002. daje ukupnu pro cenu od oko 2.000 pripadnika Vojske bosanskih muslimana (ABH) poginulih u borbam a, zajedno s oko 500 poginulih pripadnika Vojske Republike Srpske. I, mada je de o poginulih pripadao Tuzlanskoj brigadi ABH koja je pritekla u pomo, najvei broj p otie iz naoruane kolone koja je napustila Srebrenicu.*38* I rezimira ukupnu sliku: Moda najfrapantnija strana cifre od 78.000 rtava je da je ona sve vreme sin onim za broj onih koji su streljani. Meutim, ovo nikako nije mogue: brojni tadanji izvetaji UN i drugih nezavisnih posmatraa govore o estokim borbama s velikim brojem rtava na obe strane. Takoe je poznato da su drugi pobegli u muslimansku teritorij u u okolini Tuzle i epe, da su se neki povukli prema zapadu i severu, a da su nek i pobegli u Srbiju. Dakle, moe se sa sigurnou rei da ni priblian broj nestalih nije m ogao biti streljan... Najvei osnovni problem Je u samoj aritmetici.*39 Dakle, umesto da ove informacije o hiljadama nestalih muslimanskih vojnika tajno prekomandovanih na druga ratita, o nekoliko hiljada civila koji su se, pos le povlaenja kroz srpske linije, stvorili u okolini Tuzle, o poginulim u borbama poslue zabrinutim za sudbinu nestalih u cilju rasvetljavanja cele prie, cifra od 7-8 0 nestalih je za potrebe zvanine verzije zabetonirana - i pretoena u optuujuu brojku ja je trebalo da bude pogonsko gorivo za unapred donesenu presudu o genocidu. Meutim, ta manipulacija je, kao to emo videti, za otre i objektivne zapadne posmatrae poprilino providna.

IGRE SA BROJEVIMA RTAVA vod u srebreniku igru brojki preputamo Ruperu: ...do prve nedelje u avgustu 1995. 35.632 ljudi je registrovano od strane Svetske zdravstvene organizacije i bosanske Vlade kao raseljena lica iz srebren ike zatiene zone - drugim reima, kao preiveli iz Srebrenice. Crveni krst je takoe vid o i zabeleio da se nekoliko hiljada naoruanih muslimanskih mukaraca iz Srebrenice bez bedno povuklo iza muslimanskih linija... da bi zatim bili prekomandovani na drug a ratita bez obavetavanja njihovih porodica . A, kao to je gore navedeno, oko 700 vojnika iz Srebrenice je stiglo do epe, da bi potom bezbedno izali iz tog grada po sle njegovog pada u srpske ruke poslednje nedelje jula 1995. Dakle, ukupno je bi lo najmanje 38-39.000 preivelih iz Srebrenice - to je cifra koja se precizno podud ara sa procenama o broju ljudi u Srebrenici od strane glavnih humanitarnih organ izacija iz vremena pre njenog pada. *40 I zatim konstatuje: Da je 7.300 ljudi iz Srebrenice zbilja masakrirano, populacija unutar zatie ne zone pre pada U srpske ruke morala je da broji znatno preko 46.000 - to je cif ra koja daleko prevazilazi bilo koju verodostojnu procenu napravljenu u to vreme

.*41

Jo bitnije, Ruper je naao potvrdu za svoje tvrdnje o ciframa u samom Hakom tribunalu, hvatajui jednog od sudija u samopobijanju - i verovatno nehotinom otkri vanju prave istine skrivene u igri brojki: Od ogromne je vanosti injenica da je jedan od sudija u sluaju Krsti, sudija P atria Vald, procenila populaciju Srebrenice pre njenog pada na 37.000, u svom lank u o sluaju Krsti za Dordtaunski urnal za pravnu etiku... u izdanju za prolee, 2003. p d naslovom: General Krsti: studija o ratnom zloinu: Pre napada, Srebrenica je bila selo od nekih 37.000 stanovnika. Sudija Vald je oigledno bila krajnje nesvesna injenice da je cifra koju je sama iznela uinila nemoguim zloine za koje je Krstiu izreena presuda.*42 Josif Bodanski iz Meunarodnog udruenja za strateke studije u Vaingtonu, meuna rodno poznati strunjak i savetnik amerikog Senata za terorizam, naziva cifru od 7. 000 ubijenih u Srebrenici dezinformacijom i primeuje: Svi nezavisni forenziki dokazi ukazuju na broj od nekoliko stotina muslima nskih rtava, i to verovatno u niim stotinama. Neprestano insistiranje na visokom b roju muslimanskih rtava takoe slui prikrivanju prethodnih ubistava srpskih civila u tom Gradu od strane muslimana. *43 Filip Korvin, koji je u doba srebrenikih dogaanja bio najvii zvaninik UN u B iH i ovek na koga je, po sopstvenim reima, upravo 11. jula 1995. bosanski snajperis ta pokuao da izvri atentat, u svom lanku za Srebreniku istraivaku grupu od jula 2005 aje procenu slinu onoj koju daje Bodanski: ...injenice iznete u ovom izvetaju predstavljaju vrlo jasan argument da je cifra od 7.000 ubijenih, s kojom se esto barata u meunarodnoj zajednici, jedno neo drivo preterivanje. Prava cifra je verovatno blia broju od 700. *44 Pri tom se Korvin jasno odreuje prema zloinima te vrste uopte: Sigurno je da su u Srebrenici, kao i u svim ratnim podrujima, ubijani civi li, i da poinioci zasluuju osudu i suenje. I, bez obzira da li se radilo o troje, 3 0 ili 300 nevinih civila koji su ubijeni, to je straan zloin, i tu nema nikakvog d voumljenja. *45 I ba zato je potrebno znati ne samo koliko je nevinih ili razoruanih pogub ljeno, ve i ko je to poinio. Meutim, upravo cinina igra brojki za potrebe zvanine v e spreava da se do tih saznanja i doe. A prikrivanje okolnosti zloina jeste sauesnitv u samom zloinu. Naalost, sauesnicima ove vrste jo uvek nema ko da sudi. Ali se bar razmere njihovog sauesnitva mogu razotkriti. Instruktivan je jo jedan primer manipulacije brojkama, ovog puta na najvie m meunarodnom politikom nivou. Naime, Ruper pie o injenici da je, pod okriljem OEBSa, oko 3.000 imena sa spiska srebrenikih rtvi kojeg je prikupio Crveni krst prijavlj eno za glasanje na izborima u Bosni 1996. godine: Ukazao sam OEBS-u da se ili desila masovna izborna prevara ili da je skor o polovina ljudi na spisku nestalih Meunarodnog crvenog krsta jo uvek iva. OEBS mi je na kraju odgovorio da su biraki spiskovi zakljuani u magacinima i da nisu u mog unosti da stvar istrae*46 Ruper zatim citira i elektronsku poruku jednog amerikog zvaninika OEBS upue nu kolegama, datiranu 23. jula 1997. a povodom slinog upita upuenog od strane jo je dnog novinara Bi-Bi-Si-ja: Novinar Bi-Bi-Si-ja koji se bavi pitanjem nestalih u BiH je postavio zani mljivo pitanje. On proverava tvrdnju g. Kalinia, predsednika Narodne skuptine RS, da je nekih 3.000 ljudi koji se nalaze na spisku nestalih iz Srebrenice sainjenim od strane Meunarodnog crvenog krsta glasalo na prologodinjim izborima. Ne seam se bilo kakvog pokuaja od strane OEBS-a da uporedi>bazu podataka r egistrovanih izbeglica s kompjuterizovanim spiskom Meunarodnog crvenog krsta... Da li bi bilo mogue uporediti spisak MCK sa birakim spiskovima iz 1996.? O vo bi potencijalno spojilo dugo rastavljene ljude i, u jednom potezu, potencijal no vie doprinelo smanjenju MCK-ovog spiska patnje nego bilo koji drugi dosadanji p okuaj. Mi bi ovo trebalo da uradimo ako je ikako mogue... Dejvid Foli, Glasnogovornik i vii savetnik za javnu politiku*47 Oigledno je da je i u OEBS-u je bilo ljudi sa saveu - koja, naalost, izgleda ipak nije bila dovoljno duboko prodrmana: Posle nekoliko meseci bez odgovora, novinar Bi-Bi-Si-ja je vie puta pokuao

da stupi u vezu sa Folijem. Na kraju je uspeo sa njim da razgovara. foli je objasnio da su podaci o glasanju iz 1996. zakljuani u skladitima ir om Bosne i da OEBS nije imao sredstva da do njih doe i uporedi imena koja su se p ojavila i na spisku glasaa i na spisku nestalih MCK. *48 Kada se zna za kakve je sve stvari OEBS dosad izdvajao novac, a da se ov de radi o ulaenju u trag hiljadama nestalih, za koje vlada tolika zabrinutost Zapad a, moe se pretpostaviti ta je po sredi, i da je prava sudbina nestalih iz Srebreni ce poslednja rupa na OEBS-ovoj svirali. Na kraju, u poznatom lanku iz marta 1998. Srebrenica: i nakon tri godine, potraga jo uvek traje, ameriki novinar Dord Pamfri otkriva stepen zabrinutosti i sam lade u Sarajevu u vezi s ovim pitanjem: Jedan zvaninik Crvenog krsta rekao je nemakom novinaru koji Ga je intervjui sao da muslimani koji su stigli na bezbedno tle ne mogu biti skinuti sa spiska n estalih... zato to nismo dobili njihova imena [od vlasti u Sarajevu - prim. ur.].* 49 Dakle, svrha igre brojki je vie nego jasna: broj nestalih se nipoto ne sme sp stiti ispod unapred odreene cifre - dovoljno velike da okira, prui izgovor za vojnu intervenciju, opravda dizanja optunica za genocid, i skrene panju s dokazivih zlode la, kao to je, na primer, ienje Srpske Krajine od srpskog stanovnitva. U tom cilju j dna igra e se pokazati vie nego delotvornom, neka vrsta visoko sofisticirane igre s krivalica. SATELITSKI SNIMCI U jednom od zakljuaka Srebrenike istraivake grupe govori se o jo jednom delu politiko-medijske kampanje u cilju predstavljanja srebrenikih deavanja onako kako s e nisu desila - o mahanju navodnim satelitskim snimcima koji su uhvatili zlotvore na delu: 10. avgusta 1995. Medlin Olbrajt je pokazala neke satelitske fotografije na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti, u prilog denunciranja bosanskih Srba, ukljuujui i jednu fotografiju koja pokazuje ljude - navodno bosanske muslimane bli zu Srebrenice - okupljene na stadionu, kao napravljen malo posl i snimak navodno e toga, koji pokazuje oblinju poljanu s uznemirenim zemljitem. Ove fotografije n ikad nisu javno objavljene, ali ak i da su verodostojne, one nisu nikakav dokaz n i za streljanja ni za zakopavanja tela.*50 Profesor Filip Hemond sa London saut benk univerziteta (London South Ban k University), koji je u julu 2005. za potrebe Srebrenike istraivake grupe napisao kratku studiju pod naslovom Britanska tampa o Srebrenici, govori o jednoj strani ma hanja satelitskim snimcima, koje je, osim to je trebalo da doprinese optoj propagand noj buci oko Srebrenice, imalo jo jedan, kratkoroniji i vrlo praktian cilj. Hemond citira britanskog novinara Dona Svinija, koji u lanku za Gardijan Manester od 20. a vgusta 1995. snimci bili tempirani tako da neutraliu pie da su satelitski ,, dobru propagandu u korist Srba, slike patnje krajikih Srba koje je i sterala hrvatska vojska: jedna ljudska lavina koja se povlaila iz domova u kojima je Generacijama ivela; spaljene kue; Srbi kamenovani dok hrvatska policija nepomin o posmatra. *51 Ipak, poto su obavile oba posla, famozne satelitske fotografije sklonjene su van dometa javnosti, to potvruje izvetaj Njujork tajmsa od 11. avgusta 1995. go dine: Amerika Vlada... odbila je da dozvoli novinarima da vide satelitske fotogr afije... za koje se tvrdilo da pokazuju terenu. Ameriki zvanin ljude na fudbalskom ici su rekli da su satelitski snimci strogo poverljivi , mada ih je g-a Olbrajt pokazala ostalim 14 lanova Saveta bezbednosti. *52 Zatim su proli meseci, a fotografije je jo uvek bilo nemogue videti. Vaingto n post je, u vezi sa skrivanjem onoga to je trebalo da predstavlja jedan od krun skih dokaza , izvestio o pismu Glavnog tuioca Hakog tribunala, Riarda Goldstona (Ri chard Golstone), upuenog amerikoj ambasadi u Hagu novembra 1995. godine: Sudija Goldston je okarakterisao kvalitet i pravovremenost obavetajnih p odataka koje su mu dostavile Sjedinjene Drave razoaravajuim . On se alio na to da m u nisu predati satelitski snimci koji bi pomogli tribunalu pod patronatom Ujedin jenih nacija da identifikuje masovne grobnice koje su se pojavile posle pada Sre

brenice u julu.*53 A posle vie od pola godine igre skrivalica s navodnim satelitskim snimcima, u svom izdanju za mart 1996. izvetaj britanskog asopisa LM (koji je razotkrio i pre varu vezanu za navodni snimak jednog muslimanskog ratnog zarobljenika iza bodlji kave ice od strane britanskog Aj-Ti-En-a) prenosi koliko su te iste snimke novina ri na terenu jo shvatali ozbiljno: Mnoge strane meunarodne TV ekipe nisu se ak ni potrudile da pretrae lokaciju prikazanu na satelitskoj fotografiji CIA, poto je vladala opta saglasnost u medij skim krugovima da to nije bila masovna grobnica.*54 A Ruper nas nedvosmisleno obavetava: Potvrda da elektronsko nadgledanje nije otkrilo nita stigla je u aprilu 19 96. kada je AP citirao rei amerikog potpukovnika Dona Batista (Lt.Col John Batiste) da su satelitski snimci masovnih grobnica pokazali da ih niko nije dirao . *55 Sa svoje strane, Dord Pamfri postavlja sledea pitanja, otkrivajui nam, pri t om, da ni Savetu bezbednosti nisu pokazani originalni snimci: Gde je originalna fotografija koju su snimili izviaki avioni? Zato Savetu be zbednosti nisu Fotografija koja je objavljena prikazane originalne fotografije? nosi oznaku Mogue masovne grobnice , koja je, meutim, pridodata naknadno, to znai d a su podaci o vremenu i mestu koje je snimljeno, a koje izviaka kamera automatski unosi, izbrisani s fotografije, dok su strelice i druga tumaenja toga ta je to to t reba zapravo da se vidi naknadno uneseni na samu fotografiju. Sama po sebi, foto grafija bi mogla biti protumaena kao neto to nema nikakve veze s ratom na Balkanu. Kako iko moe da zna da je fotografija snimljena blizu Srebrenice, u vreme koje se navodi a ne u neko drugo vreme, u nekom drugom delu sveta?*56 A zatim nam otkriva jo jedan podatak, citirajui berlinski Tagescajtung od 17. decembra 1997. godine: ...u njujorkoj centrali UN, svi dokumenti vezani za Srebrenicu oznaeni su k ao tajni za period od sledeih 30-50 Godina, i ak nisu dostupni ni Tribunalu. Ova odluka doneta je na zahtev stalnih lanica Saveta bezbednosti, SAD, Francuske i V elike Britanije.*57 Drugim reima, krajnje sumnjivi satelitski snimci moi e nekanjeno da se korist kao argument za postojanje masovnih grobnica u okolini Srebernice sledeih 30-50 godi na, bez mogunosti provere, poto je pristup njima onemoguen. Slino kao i s nestalima o o se samo moe okarakterisati kao jedna cinina igra bez granica, koju moe zaustaviti j edino odbacivanje navodnih satelitskih snimaka kao dokaza vrednog pomena. Jer, na kraju krajeva, u anglosaksonskom pravu, teret dokazivanja je na strani koja optuu je, a samo Inkvizicije zahtevaju od optuenih da dokau svoju nevinost. Vraajui se tuiocu Goldstonu, koji je ve izgubio strpljenje zbog odbijanja am erike Vlade da mu ustupi originalne satelitske snimke, Pamfri ga citira iz izvetaj a nemakog ogranka Frans pres-a, od 19. januara 1996. kako preti da e ...ekshumacija grobnica postati neophodna radi utvrivanja identiteta leeva i vremena i uzroka smrti, i radi pribavljanja neophodnih dokaza.*58 I, zatim, logino primeuje: Ono to je ovde Goldston formulisao kao pretnju trebalo je u stvari da pred stavlja - da je ovaj tribunal jedan normalan sud - prvi logini korak koji je treb alo da ustanovi da li je zloin poinjen, to je preduslov za dizanje optunice. *59 Dakle, u orvelovskom svetu koji treba da se uvede preko Hakog tribunala, bilo koja njiva sa uznemirenim zemljitem, koju je snimio satelit ije fotografije ne da vidite, moe da poslui kao osnova za dizanje optunice i pritvor. Dokazi mogu da s rae naknadno, u neogranienom vremenskom periodu, i to tako, kao to e se kasnije vide ti, da ak i sama potraga bude pod kontrolom upravo onih koji vas optuuju. U frankfurtskoj Novi za mart-april 1996. u lanku pod naslovom Nedostajui dokazi, britanski novinar Linda Rajan rezimi ra praktini uinak misterioznih satelitskih snimaka: Dok su se mediji zabavljali satelitskim snimcima, sudbina Srba iz Krajine bila je zaboravljena. Potraga za masovnim grobnicama je intenzivirana prole jese ni. Novinari iz itavog sveta su doli u Bosnu da tragaju za telima. Ekipe iz Si-EnEn, Ci-Bi-Es, Bi-Bi-Si, Frans 2, italijanskog TG1, Holandske televizije i drugih mesta stigle su tokom avgusta 1996. Ali su vrlo malo toga nale. Neke ekipe se ni su ak ni potrudile da pronau fudbalski teren iz satelitskog snimka, zato to su novi

nari ve doli do zakljuka da tamo ionako nije bilo nikakve masovne Grobnice. Meutim, o tome nisu poslali izvetaje. tavie, pomenuta fotografija se upotrebljava kao navod ni dokaz o postojanju masovne Grobnice u mnogim lancima i dan danas. *60 Znai, uprkos tome to satelitski snimci nisu potvreni nalazima novinara na ter enu, izvetavanje glavnih zapadnih medija na tu temu nije se ni malo promenilo. Po reima kritiki orijentisanih krugova na Zapadu: ukoliko se injenice ne slau sa zvanin om verzijom - utoliko gore po injenice. A, po reima Rupera, koji se osvrnuo na sam o jedan od navodnih satelitskih snimaka: injenice u vezi ovoga su neverovatne. Gospoa Olbrajt, kao ameriki ambasador pri UN obavestila je svet da lokacije oko Nove Kasabe koje je ona pokazivala na satelitskim snimcima s kojima je mahala u UN moda sadre oko 2.700 tela. Na kraju j e samo 33 tela otkriveno u Novoj Kasabi, na etiri razliite lokacije, bez detaljnih informacija o okolnostima njihove smrti (tj. da li su pogubljeni ili ne). *61 Toliko, dakle, o satelitskim snimcima kao dokazima za masakr. O SVEDOCIMA Posle svega - i svedoanstava stranih posmatraa i novinara na terenu, i int ervjua s izbeglima iz Srebrenice, i satelitskih snimaka koji zapravo nita ne otkr ivaju ali ipak nisu dostupni javnosti, nekakvi svedoci su ipak bili neophodni i medijima i Tribunalu. Prvima radi mogunosti nastavka izvetavanja u istom tonu, d rugom radi odravanja atmosfere javnog lina neophodne za podupiranje vrlo tankih os nova za dizanje optunica. Ali kakvi svedoci? Da ujemo Rupera: Dokazi svedoka su isto tako minorni... Glavni dokazi u prilog streljanja na licu mesta dolaze od aice ljudi koji tvrde da su preiveli masovna pogubljenja ta ko to su se pretvarali da su mrtvi. I to je ta nitavna osnova za Grube procene o 3 .000 plus 5.000 pogubljenja. *62 I jo: Analiza zvaninih izvetaja i medijskog izvetavanja otkriva da je istih nekoli ko ljudi, svi tvrdei da su preiveli masakre tako to su se pravili mrtvim, predstavl jalo izvor svih dokaza ... Malo napora je uloeno da bi se ispitala verodostojnos t svedoka. Njihova svedoenja su uzeta zdravo za gotovo, uprkos injenici da je jeda n od najelokventnijih, Mevludin Ori, bio roak Nasera Oria, komandanta bosanske vojs ke u Srebrenici. *63 A o kvalitetu tih dokaza i svedoenja, govori analiza holandskog antropologa R ene Gremoa i istoriara Abe de Vriesa, pod naslovom Dekonstrukcija jedne traume, za amsterdamski De grin amsterdamer od 13. marta 1996. Prvo da vidimo ta prenose o sam om Oriu: Mevludin Ori je otiao u Hrvatsku kao dobrovoljac u januaru 1992. gde je proa o kroz vojnu obuku. Na kraju se prikljuio zloglasnoj hrvatskoj dobrovoljakoj briga di Kralj Tomislav u Hercegovini, gde je uestvovao u osvajanju kasarne u apljini (koja je kasnije pretvorena u logor za Srbe). Posle kratkog odmora u Hrvatskoj, Ori je zajedno sa jo nekim dobrovoljcima preao Savu da se bori protiv etnika [izra z za srpske vojnike koji koriste muslimani i Hrvati, namenjen kao uvreda - prim. u originalu] u Oraju. Upravo su u ovoj oblasti, Posavini, poinjena prva masovna u bistva, jo pre nego to je rat i poeo. rtve nisu bili ni Hrvati ni muslimani, ve Srbi. *64 Dakle, osim svedoanstva o labilnosti svedoka koje je Haki tribunal koristio ovde imamo jo jedno dragoceno priznanje: da su prva masovna ubistva u BiH, jo pre poetka rata, lansirana sa teritorije susedne Hrvatske, a da su rtve bili Srbi. Re j e bila o stravinom zloinu nad civilima u Sijekovcu, 27. marta 1992. godine, u koje m su, po drugim svedoenjima, uestvovale i regularne jedinice hrvatske vojske. No o vde nije re o dokazu da je Hrvatska poinila agresiju - iako jeste po definicijama koje ta drava sama prihvata kada joj to ide u prilog. Ovde je re o verodostojnosti svedoka koje su prihvatili zapadni mediji. S tim u vezi, Holanani nastavljaju: Oriev lini istorijat ve daje dovoljno povoda za sumnju, ali nedoslednosti u iskazima Smaila Hodia i Hurema uljia su isto tako oigledne. (Naslov] Smail Hodi: koarkaki stadion postaje fudbalski stadion, pa onda kola Hodieva pria broj 1: Hodi je prvo rekao da je bio svedok srpskih zaseda na pu tu za Zvornik. On je bio zarobljen i prebaen na koarkaki stadion blizu Bratunca a

 zatim odveden na stratite, veliku poljanu nedaleko od ume, kako je preneo Aleks andri tiglmajer u Di Vohe [Alexanra Stiglmajer,Die Woche] od 28. jula. Hodieva pria broj 2: Ubrzo posle toga, Hodi je Roju Gatmenu (u Tagescajtungu od 11. avgusta) [Roy Gutman, die Tageszeintung] ispriao da je dran u fudbalskom s tadionu blizu Nove Kasabe, odakle su on i drugi prebaeni na streljanje, verovat no u grad pod imenom Grbavce . Hodieva pria broj 3: U treoj verziji, isprianoj 4. oktobra Aidi erkez iz Aso ted presa, Hodi je sada naveo da je proao kroz isto iskustvo kao i Ori, ulji i Avdi. da je bio odveden u kolu u Krievcima , a streljanja su se sada desila nedaleko od Karakaja.*65 I to je samo jedan od svedoka. Drugi nisu nita manje pouzdani: [Naslov] Hurem Sulji: ubistvo u koli se pretvara u prebijanja u robnoj kui Prema Suljiu, ubistva su izvrena i u ovoj koli. On je Govorio za emisiju Bi -Bi-Si-ja Njuznajt /Newsnight/ 16. februara ove Godine. Snimci neidentifikovan e kole u blizini Karakaja uistinu prikazuju rupe od metaka, jednu na plafonu i jednu u toaletu. Meutim, u detaljnoj reportai o Suljiu u Vaington postu od 6. novemb ra 1995. nema ni rei o pogubljenjima u koli, ve se pominju prebijanja u robnoj kui b lizu Bratunca, lokaciji u ijoj blizini je Sulji navodno dran kao zarobljenik. [Naslov] Srpska ena: kola postaje sportski kompleks enina pria br. 1: Bratunac je lokacija jo jedne kole Gde su masakri navodno p oinjeni, prema Robertu Bloku u [londonskom] Independentu [Robert block, The indep endent] iz jula 1995. Citiraju se navodi jedne ene koja navodno ivi u Srbiji i koj a je nedavno posetila svog zeta, vojnika u Armiji bosanskih Srba. On i njegovi prijatelji su veoma otvoreni o tome ta se tamo desilo, kae ona. Oni ubijaju musl imanske vojnike. Rekli su da su samo jue (znai: ponedeljak, 17. juli) ubili hiljad u i esto, i procenjuju da su ukupno ubili njih oko etiri hiljade. Rekli su da im s e veoma urilo, tako da su veinu streljali. enina pria br. 2: Nekoliko dana kasnije, Blokova koleginica Luiz Brenson i z Sandej tajmsa [Louise Branson, Te Sundau Times] usmerila je panju na tu istu srp sku enu. Njen mu, opet pripadnik Armije bosanskih Srba, pominje masovna streljanja sa vie od tri hiljade mrtvih. Ali ne u koli ve u sportskom kompleksu.*66 Ovde se valja podsetiti da je Dik Shunurd iz Holandskog instituta za rat nu dokumentaciju izjavio poetkom 2005. da njegovi timovi nisu uspeli da razgovaraju ni s j ednim ivim svedokom streljanja. Oigledno da su mediji usvojili neto nii standard defi icije svedoka nego to je bio sluaj s holandskom dravnom istraivakom institucijom. Da vidimo sada kakvi su standardi Tribunala na istom polju. Posluajmo Rup era o jednom takvom svedoku Hakog tuilatva, koji je bio na kraju primoran da prizna d a je lano svedoio: Za vreme suenja, jedan srpski oficir, Momir Nikoli, tvrdio je da je nadgled ao masakr nad vie od hiljadu bosanskih muslimana u jednom skladitu u Kravici, ali je pod unakrsnim ispitivanjem branioca, Majkla Karnavasa [Michael Karnavas], pri znao da ne samo da nije dao naredbu, ve da nije ak bio ni prisutan. Hteli ste da <ograniite svoju zatvorsku kaznu na 20 Godina, to je bio de o aranmana, zar ne? Usluga za uslugu? Nisam Govorio istinu kada sam to rekao, priznao je Nikoli. Lagao sam. *67 A, zatim, o uzdanici i zvezdi Tribunala, oveku ije svedoenje je irom otvoril o vrata Hakim igrama bez granica, oveku koji je priznao da je uestvovao u ubistvu oko 1.200 muslimana iz Srebrenice, pri tom navodno lino ubijajui izmeu 10 i 100: Kljuni Tribunalov svedok za podrku tvrdnji da su voe bosanskih Srba naredile pogubljenja u Srebrenici bio je Draen Erdemovi, voa jedne plaenike Grupe koja je uha pena u Srbiji 1996. godine, poto je povreen u pijanoj pucnjavi u koju je bio umean j o jedan lan njegove grupe. Iz bezbroj razloga bilo bi teko nai manje pouzdanog svedo ka od Erdemovia, etnikog Hrvata iz Tuzle, koji tvrdi da se u vie navrata borio za A rmiju Bosne i Hercegovine i snage bosanskih Hrvata, HVO. Erdemovi tvrdi da je njegova osmolana grupa primila naredbu da pogubi musl imane na vojnom gazdinstvu Branjevo kod Pilice od strane jednog potpukovnika, al i taj oficir nikada nije imenovan. Erdemovi kae da su pripadnici njegove grupe pri mili 12 kilograma zlata, ali nije mogao da se seti od koga. Poto mu je vrlo stalo

da iskoristi njegovo svedoenje ali ne i da ga izloi unakrsnom ispitivanju, Tribun al je 27. juna zakljuio da Erdemovievo mentalno stanje nije dozvoljavalo da mu se sudi. *68 Meutim, mentalna poremeenost jednog osvedoenog masovnog ubice moe biti i top la preporuka za status kljunog svedoka, bar kad je Haki tribunal u pitanju: Ali na osnovu nagodbe sa tuilatvom, Erdemoviu je dozvoljeno da uestvuje u lak rdijakim sasluanjima po tzv. Pravilu 61 koja su organizovana kasnije te godine pro tiv voa bosanskih Srba Karadia i Mladia, u jednoj proceduri medijskog suenja koje je doputalo iznoenje nepotvrenih svedoenja bez mogunosti unakrsnog ispitivanja. Pravne s trunjake je ova procedura razbesnela. Bi-Bi-Si je to nazvao cirkusom , ali je Gl avni sudija Kaseze izjavio: Oslanjam se na pritisak javnog mnjenja da bi oprav dao optunice podignute protiv srpskih voa. *69 Doskora se pritisak javnog mnjenja radi pravdanja neke optunice nazivao jed nim drugim imenom: medijski lin. Meutim, u ovakvom cirkusu, osvedoeni masovni ubica, vodno najkrvaviji uesnik genocida, ne samo da ne prolazi kroz unakrsno ispitivanje, nego jo biva i nagraen: Erdemovi, koji je poput Nikolia priznao strane zloine, osuen je na vrlo laku aznu od pet godina i nije ak bio duan da je u celosti izdri, zbog znaajne saradnje koja je pruena Kancelariji Tuioca. Izgleda da niko u Tuilatvu nije hteo da pita zato bi srpska Komanda, kada je ve nameravala da izvri preka pogubljenja, poverila tak vu misiju jednom mentalno nestabilnom bosanskom Hrvatu, koji se prethodno borio za muslimanske snage i hrvatski HVO?*70 A njegovi sauesnici dobijaju novi posao: Kasnije su stigli izvetaji da su Erdemovievi bivi partneri u zloinu sluili ka plaenici u Kongu za raun francuske obavetajne slube. *71 Uistinu, da je nekim udom komanda Vojske Republike Srpske stvarno odabral a Erdemovia za izvrioca takvog jednog ina, u normalnom sudu bi njeni pripadnici sko ro izvesno bili osloboeni odgovornosti - iz razloga njihove umne poremeenosti. ta r ei vie, osim da je traganje za istinom ovakvim odabirom svedoka jo vie oteano, i da senka sumnje na ovaj nain unapred spustila na sve druge svedoke i svedoanstva koje e Hako tuilatvo predstaviti. Po reima profesora Hermana: Ovi i drugi dokazi koje su pruili svedoci predstavljali su ozbiljnu zloupo trebu nagodbenog procesa, u kojem svedoci mogu da dobiju blae presude ako dovoljn o sarauju sa tuilatvom.*72 FORENZIKI NEDOSTACI Posle silnih optubi bez pokria i nevidljivih satelitskih snimaka, na red j e dolo i otkopavanje grobnica. Meutim, sam taj proces bio je i ostao krajnje probl ematian. Ruper daje kratak pregled: Tek je krajem leta 1996. bostonska organizacija Lekari za ljudska prava poela da istrauje okolinu Srebrenice. Kada su stali s radom kasno u jesen, bili s u nali ukupno oko 200 tela sa 20 razliitih lokaliteta. Onda je krajem 1996. Meunarodni tribunal za zloine u bivoj Jugoslaviji disk retno preuzeo kontrolu nad daljom istragom od UN. Na prvi pogled bi se inilo sasv im razumnim da Tribunal bude taj koji e da predvodi potragu za masovnim grobnicam a oko Srebrenice. Meutim, kao tribunal ustanovljen od strane drava koje su imale d irektnu ulogu u balkanskim sukobima i jasne politike ciljeve, on nije posedovao k ljune mehanizme kontrole i protivtee karakteristine za inkvizicione pravne procese, kao to je na primer francuski. Od samog poetka, tuioci Tribunala su neprestano javno izjavljivali da su S rbi masakrirali na hiljade muslimanskih mukaraca iz Srebrenice, iako su jedini do kazi da su se zloini dogodili bili nepotvrena svedoanstva svedoka. Postojao je izve stan legitimitet u potrazi za masovnim grobnicama dok je proces bio u rukama jed ne naizgled nezavisne organizacije kakva je bila Lekari za ljudska prava ; meuti m, proces je fatalno kompromitovan od 1997. pa nadalje, kada je preuzet od stran e Meunarodne komisije za nestala lica, organizacije koju je izvorno osnovala Izet begovieva Vlada - pogotovu to je, uprkos ukljuivanju jednog broja stranih forenziara , ova Komisija ostala pod kontrolom bosanskih muslimana... Upravo je ova Komisija prednjaila u irenju tvrdnje da su bosanski Srbi org anizovali veliku operaciju prikrivanja Grobnica tokom poslednjih meseci 1995. Go

dine, u kojoj su masovne grobnice iz okoline Srebrenice iskopane a tela premetena i ponovo zakopana na udaljenim lokacijama du drinske doline. A poto je teorija o prikrivanju dobila iroki publicitet, otkria masovnih Gr obnica su poela da se redovno objavljuju. Meutim, kada bi detalji izali na povrinu, postajalo bi oigledno da su sve te lokacije daleko od Srebrenice - esto 80-100 kil ometara dalje. Njihova otkria su se uglavnom tretirala kao potvrda teorije o prikrivanju tela rtava, meutim specifini dokazi u prilog te teorije nisu objavljeni do suenja E rdemoviu i Krstiu.*73 A ve smo mogli doi do nekih zakljuaka o ozbiljnosti Draena Erdemovia kao sved ka. to se tie ozbiljnosti tvrdnji da su bosanski Srbi organizovali veliku opera ciju prikrivanja grobnica, prepustimo ponovo re Filipu Korvinu, nekadanjem najviem z vaniniku UN u BiH u doba pada Srebrenice: ...dozvolite mi da istaknem koliko je glupo tvrditi, kao to neki ine, da je srpska vojska natovarila stotine rtava iz Srebrenice u kamione-hladnjae i zatim i h prevezla na neko udaljeno mesto, gde ih je zakopala u masovne grobnice. Gde bi to Srbi nali gorivo za izvoenje takve operacije? Lino se seam kako je UNPROFOR mora o da srpskoj vojsci obezbedi Gorivo kako bi povukla tenkove iz zone zabrane u ok olini Sarajeva. Srbi, ta God bili njihovi politiki ciljevi, nisu imali dovoljno Go riva za premetanje stotine ili hiljade tela bilo Gde, ni u hladnjaama ni u bilo ko jim drugim kamionima. *74 Na istu temu Ruper govori sledee: Teorija o prikrivanju je isto tako neverovatna iz raznih, nisko-tehnolokih obzira. Otkopavanje, uklanjanje, prevoz i ponovno sahranjivanje 7.000 tela ukup ne teine od oko 500 tona - teko da bi promaklo normalnom ljudskom posmatranju. Bil o je mnotvo osoblja UN u Bosni tokom cele jeseni i prolea 1995-6. tavie, Vojska bosa nskih Srba je bila pod velikim pritiskom tokom kasnog leta i jeseni 1995. borei s e protiv jakih ofanziva u nekoliko oblasti i branei liniju fronta dugaku gotovo 15 00 kilometara. Nije bilo mogue da Vojska bosanskih Srba mogla odvoji ni dovoljno ljudstva ni opreme neophodne za takvu operaciju. Isto tako malo verovatno je da su mogli da dou do neophodnog Goriva njihove zalihe su bile toliko niske da su sp ali na to da kupuju Gorivo od muslimana na crnom tritu. *75 Na kraju krajeva, ak i da su bosanski Srbi nekim udom uspeli da dou do neop hodnog goriva i da kriom, pod nosom UN i obavetajnih slubi NATO zemalja, izvedu tak o neto, famozni sateliti, koji su bili u stanju da snime uznemireno zemljite mogli s u sigurno da snime i takvu jednu masovnu operaciju kao to je raskopavanje ve posto jeih grobnica i njihovo premetanje na nove lokacije. Madlen Olbrajt, koja je po ob javi prvih snimaka lino zapretila bosanskim Srbima: mi emo vas posmatrati, po tom pit nju se nikad vie nije oglasila, niti ponudila neke nove satelitske snimke koji bi p okazali to masovno izmetanje grobnica. Da rezimiramo: imamo situaciju u kojoj je organizacija koju je osnovao A lija Izetbegovi postala zaduena za potragu za masovnim grobnicama, bez odgovarajue kontrole i nadgledanja, bez pravilnog obezbeivanja lokacija, ostavljajui vrata za manipulaciju i iste izmiljotine irom otvorenim. tavie, ista ta organizacija bila je n ajglasnija u lansiranju niim dokazanih optubi da su bosanski Srbi organizovali ope raciju masovnog premetanja tela. uli smo zapadne posmatrae koji su tu tezu argumentov ano pobili. Meutim, grobnice ipak bivaju nalaene, ali daleko od Srebrenice. Kako n am prenosi profesor Herman: Veb Jugoslaviji priznaje d sajt Meunarodne komisije za nestala lica u bivoj a su tela iskopana iz vie grobnica u severoistonoj BiH, a ne samo u oblasti Sreb renice, po Izjavi iz 2003. god. efa osoblja MKNL o osobama koje su prijavljene ka o nestale iz Srebrenice u julu 1995. *76 Dakle, imajui u vidu gore navedene argumente koji pobijaju teze o navodno m izmetanju tela na druge lokacije, imamo pravo da postavimo sledea pitanja: ija su t o tela iz grobnica udaljenih 80-100 km od Srebrenice koja se predstavljaju kao tela rtava Srebrenice? Koliko ima njih, a koliko tela sa same lokacije u okolini Srebrenice? Pod kojim okolnos tima su ti ljudi nastradali? I, s obzirom na hiljade Srba i Hrvata koji se jo uve k vode kao nestali, da li su neidentifikovana tela koja jo uvek stoje u hladnjaama

u Tuzli i Visokom iskljuivo tela muslimana? Ovo su pitanja na koja odgovor neemo dobiti od onih koji se sve vreme bav e prikrivanjem istine, ali do tih odgovora moramo nastojati da doemo sami, uz pom o srodnih tragaa za istinom irom sveta. Da se sada kratko osvrnemo i na kvalitet forenzikog rada Izetbegovieve tvo revine, tzv. Meunarodne komisije za nestala lica. Ruper o ovome kae sledee: Konvencionalni forenziki rad Meunarodne komisije za nestala lica smatra se nisko kvalitetnim. Mesta za koja se sumnjalo da sadre masovne grobnice nisu obezb eena, iskopavanja su vrena od strane ljudi bez odgovarajue obuke, koji su koristili neodgovarajue alate i metode; prevoz i skladitenje delova tela nije uraeno po prof esionalnim forenzikim standardima, a tokom celog procesa nije voena potpuna i deta ljna dokumentacija. Kao rezultat toga, ne postoje povezani podaci o tako vitalni m pitanjima kao to su vreme, uzrok i okolnosti smrti. I mora se jo jednom primetit i da su identifikacije na osnovu DNK posluile samo radi povezivanja delova tela s a osobama na spisku nestalih Meunarodnog crvenog krsta. One ne pruaju dokaze da su lica u pitanju pala kao rtve nakon pada Srebrenice.*77 I, za kraj, dva ira pogleda na celu stvar. Prvo, profesor Herman: Veliki broj tela se dri u Tuzli, nekih 7.500 ili vie, od kojih su mnoga u l oem stanju ili u delovima. Naini njihovog prikupljanja i rukovanja njima nisu u sk ladu s profesionalnim forenzikim standardima, dok je njihovo poreklo neutvreno, ve za s dogaajima iz jula 1995. nedokazana i esto malo verovatna, a nain smrti uglavno m nejasan. Zanimljivo je da, iako su Srbi redovno bivali optueni za pokuaje skriva nja tela, nikad nije bilo sugestija da bi bosanski muslimani, koji ve dugo vremen a upravljaju potragom za telima, mogli da pomeraju tela s jednog mesta na drugo i da na druge naine manipuliu s dokazima, uprkos njihovom obimnom istorijatu iznoen ja neistina. Sada je u toku sistematski pokuaj upotreba DNK analize radi poveziva nja sa Srebrenicom, koji je sam po sebi problematian, ak i ako ostavimo po strani pitanja vezana za integritet materijala koji se. pregleda kao i sam tok istrage, a koji nee reiti pitanje pravljenja razlike izmeu smrti putem pogubljenja i smrti u borbama. Takoe su tu i spiskovi nestalih, ali oni su duboko nepouzdani, sadrei du plikate, osobe koje su umrle pre jula 1995. osobe koje su pobegle radi izbegavan ja vojne obaveze, ili koje su se registrovale za glasanje 1997. a ukljuuju i osob e koje su poginule u borbama ili stigle na sigurno ili su zarobljene i zapoele no vi ivot na nekim drugim mestima. *78 Zatim i pogled Karlosa Martinsa Branka, jednog od glavnih UN posmatraa na terenu u Srebrenici jula 1995. o motivima srpske strane, o samom pojmu masovnih grobnica, i radi poreenja sa jednim drugim, istinskim genocidom: Da je postojao prethodni plan genocida, umesto to su napali iz samo jednog pravca, sa juga prema severu - to je ostavljalo mogunost izvlaenja prema severu i zapadu, Srbi bi organizovali opsadu tako da niko ne bi mogao da izae... Oigledno j e da postoje masovne grobnice na prilazima Srebrenici kao i u ostatku bive Jugosl avije gde su se vodile borbe, ali nema osnova za kampanju koja se vodi, niti za brojke koje propagira Si-En-En. Masovne grobnice su ispunjene jednim brojem tela sa obe strane, kao posl edica estokih borbi i okraja, a ne nekog unapred smiljenog plana genocida, poput on og protiv srpskog stanovnitva u Krajini u leto 1995. kada je hrvatska vojska poini la masovna ubistva nad svim Srbima koje je tamo napala... Cilj Srebrenice bio je etniko ienje a ne genocid, za razliku od onoga to se desilo u Krajini... *79 Brankovo razmiljanje je bitno ne samo zbog svoje loginosti, ve i kao demons tracija toga kako bi trebalo da izgleda rezonovanje i potraga za istinom jednog istinski objektivnog spoljnog inioca, kakav Haki tribunal oigledno nije, to se moda n ajbolje pokazuje i na terenu samog prava i njegovog tumaenja, olienog u presudama Tribunala. UPLJINE HAKOG TRIBUNALA - IZMILJANJE NOVIH DEFINICIJA GENOCIDA, ITD. Prva krupna presuda koju je Tribunal izrekao, i koja je najvie doprinela konstrukciji zvanine verzije da se u julu 1995. u Srebrenici dogodio genocid, jeste p resuda generalu Vojske Republike Srpske, Radisavu Krstiu, doneta u avgustu 2001. Usred zagluujue medijske buke koja je povodom toga dignuta, ono to je ostalo - i si gurno trebalo da ostane - neprimeeno od strane ogromne veine ljudi je( jedan sitan d

etalj - da je u stvari ustanovljeno da general Krsti nije ni poinio ni naredio bil o kakav zloin - da nije ak ni znao da su se ikakvi zloini desili! Prepustimo da nam tu neverovatnu injenicu crno na belo prenese Tara Mekormak sa Vestminsterskog un iverziteta: Na suenju Krstiu ustanovljeno je da Krsti nije znao nita o bilo kom ubistvu k oje je poinjeno i da nije na bilo koji nain uestvovao. tavie, Tribunal je prihvatio i jenicu da je Krsti lino izdao nareenja civili potede. Nje da se bosansko-muslimanski gova presuda zasnovana je na ueu u zloinakom poduhvatu , u zauzimanju Srebrenice. *8 0 A kao to e se kasnije videti, to to je general izdao nareenje da se ene i dec a potede bila je za njega samo dodatna oteavajua okolnost. Ali prvo da prenesemo i zakljuak Tare Mekormak, kao instruktivan uvod u naine Hakog deljenja pravde: Dakle, suenje Krstiu je razotkrilo ozbiljne nedostatke u prikazivanju pada Srebrenice kao genocida. Haki tribunal nije bio u stanju da dokae da je komandant jedinice koja je zauzela Srebrenicu imao ikakvu nameru da poini bilo kakvo ubistv o, niti imao bilo kakvo saznanje o istim. Uz to, da bi se ubistva svrstala u gen ocid, Tribunal se odvaio na jednu komplikovanu definiciju genocida koja ne zavisi ni od dokazivanja namere da se poini genocid ni od broja ljudi koji su u stvari pobijeni. Dakle, po ovoj definiciji, ubistvo nekih lica, ak i vojnika usred borbe nih dejstava, rauna se kao genocid.*81 Naravno, ovo poslednje se odnosi samo na neodobrena vojna dejstva, koja sv uda i uvek mogu biti proglaena genocidnim, dok se zvanino odobrene - i istinske - str hote, poput onih koje se deavaju, na primer, u Iraku, smatraju sasvim legitimnim, prihvatljivim, pa ak i poeljnim ako doprinose nekom viem, humanitarnom cilju. Dajmo sad re i pravnoj struci. Za potrebe Srebrenike istraivake grupe, Majkl Mendel, profesor meunarodnog prava na Jork univerzitetu (York Unoversity) u Toro ntu, objavio je u julu 2005. studiju pod naslovom Tribunal to naziva genocidom , u kojoj se uhvatio u kotac sa radom Hakog tribunala i njegovim proizvoljnim kvalif ikacijama. Da vidimo prvo ta Mendel naelno misli o Tribunalovim tvrdnjama o genocid u: Ako sluaj generala Krstia simbolie bilo ta, onda je to injenicu da se genocid nije desio u Srebrenici. A zakljuak Tribunala da jeste moe se samo smatrati legaln om formom propagande, kao i jo jednim doprinosom sve rasprostranjenijoj slici Tri bunala kao neega to je vie politiko orue nego sudska institucija...*82 I, dalje, o dokazima Tribunala: Tvrdnje Tribunala da se u Srebrenici dogodio genocid nisu podrane ni injeni cama koje je on ustanovio ni pravom na koje se pozivao. ak i zakljuak Sudskog vea T ribunala da su snage bosanskih Srba streljale nekoliko hiljada mukaraca bosanski h muslimana, s tim da je ukupan broj rtava... verovatno izmeu 7-8.000 nije podran nikakvim eksplicitnim nalazima Tribunala. Broj ekshumiranih tela iznosio je sveg a 2.028, a Vee je moralo da prizna da je jedan broj poginuo u borbama, ak idui toli ko daleko da izjavi da dokazi samo ukazuju na injenicu da veina ubijenih nije stradala u borbama.,*83 Ovde, dakle, treba obratiti posebnu panju na izbor rei ukazuju: koliko god o na bila neodreena, objektivnom posmatrau e biti jasno da ta re ne ukazuje ve zapravo dokazuje da Tribunal u stvari nema dokaza da veina ubijenih nije stradala u borbama . Meutim, nagaanje Tribunala - koje vodi u suprotnom smeru od utvrenog, injeninog sta nja - automatski se pretvara u presudu, to savreno odgovara njegovom orvelovskom k arakteru i novom smeru globalnog zakonodavstva koji sada pokuava da se nametne, u k ojem biti pod sumnjom ve moe da bude jednako i krivici, ako nadleni to budu smatrali litiki svrsishodnim. Nastavljajui svoju dekonstrukciju Tribunalove pravne gimnastike, Mendel u poreuje definiciju genocida kako je vidi Nobelovac Eli Vizel, ovek koji je preiveo jedan istinski genocid, s onim to Tribunal pokuava da poturi. Dakle, dok je po Viz elu genocid namera i elja da se istrebi ceo jedan narod, Sudsko vee u sluaju Krsti je upravo utvrdilo suprotno, naime da ubistvo samo mukaraca u Srebrenici nije ak predstavljalo ni deo plana da se istrebe svi muslim ani u samoj Srebrenici. Uprkos zlokobnim konotacijama izdvajanja mukaraca od ena, dece i staraca, Sudsko vee je potvrdilo da je to uinjeno upravo da bi se ene, deca i starci sklonili na sigurno. [naglasci u originalu - prim. ur.].*84

Dakle, uprkos injenici da su snage bosanskih Srba, razdvajanjem vojno-spo sobnih mukaraca od ena, dece i staraca, upravo pokazale odsustvo genocidnih namera, Tribunal ipak po svaku cenu nastoji da pronae krivicu tamo gde je nije bilo. Naime, Mendel istie da je Apelaciono vee, s tim u vezi, konstatovalo da odluka da se ne u biju ene ili deca moe biti objanjena osetljivou bosanskih Srba na javno mnjenje. Drugim reima, parafrazirajui Tribunalovo besmisleno rezonovanje - poinili bi oni genocid samo kada im to ne bi donelo negativne poene u javnosti. Sa svoje st rane, drei se podalje od virtuelnog sveta Tribunalovih nagaanja, Mendel to ironino k omentarie na sledei nain: Znate li kako se naziva to kada ak i ne pokuate da poinite zloin - ak i onaj oji imate veliku elju da poinite - zato to mislite da ete biti uhvaeni? To se naziva neinjenjem zloina.*85 Ali, kao i u Orvelovoj 1984, neinjenje zloina jo uvek ne znai i nedostatak ce -jer policija misli ve ima pravo da tumai misli, pa i donese odgovarajuu presudu. Da vidimo i kako profesor Herman gleda na rezonovanje Hake policije misli: Jo jedan od idiotluka u argumentaciji sudija Tribunala glasio je da se gen ocid desio ako si ubio puno mukaraca u grupi radi smanjenja budue populacije te gr upe, inei nemoguim njen opstanak u toj oblasti. Naravno, moda hoe da ih ubije da bi eio da oni tebe ubiju u budunosti, ali sud isuvie dobro poznaje srpsku psihologiju - nemogue je da je to jedini razlog, mora da postoji neki mnogo mraniji cilj. Rezo novanje Tribunala sadri u sebi mogunost po kojoj, uz pomo tuilatvu - naklonjenog psih ologiziranja od strane suda, bilo koji sluaj vezan za ubijanje neprijateljskih vo jnika moe biti okarakterisan kao genocid.*86 To jest, da ponovimo, pod uslovom da ubijanje neprijateljskih vojnika ni je zvanino odobreno. A kada jeste, kao na primer u Krajini (ili Faludi, u Iraku), on da se ni sistematsko ubijanje civila ne smatra genocidnim, na ta takoe ukazuje Herma n: Takoe postoji problem definisanja grupe. Da li su Srbi nastojali da elimin iu sve muslimane u Bosni, ili muslimane u celini? Ili samo u Srebrenici? Sudije s u sugerisale da je njihovo potiskivanje iz Srebrenice samo po sebi predstavljalo genocid, time u sutini stavljajui znak jednakosti izmeu genocida i etnikog ienja. Z no je da Tribunal nikad nije okarakterisao hrvatsko etniko ienje 250.000 krajikih Srb a kao genocid iako su u tom sluaju mnoge ene i deca ubijeni a etniko ienje primenje o na veu povrinu i veu populaciju nego u Srebrenici. *87 Na dupli standard na relaciji Srebrenica - Srpska Krajina osvre se i prof esor Mendel, prethodno analizirajui to da je Tribunal bio sablanjen injenicom da je akcija bosanskih Srba imala jo jedan mraan cilj - spreavanje bilo kakvog efektnog na a da bosanski muslimani preotmu teritoriju (zamislite - oni su se drznuli da pokua ju da spree neprijatelja da ih ponovo napadne!): Drugim reima, etniko ienje je odjednom genocid - ali, izgleda, samo ako su a poinili Srbi, s obzirom da je genocid taka koja je vidno izostavljena u Tribunal ovoj zakasneloj optunici za Operaciju Oluja , tj. masovno etniko ienje Srba iz Kraji ne od strane hrvatskih snaga tokom 1995.*88 Naravno, profesor Mendel naivno previa da je hrvatska operacija u Krajini bila odobrena. Ali, vratimo se zaas Tari Mekormak, koja se takoe bavi Tribunalovim i anjem misli...: U svojoj albi, odbrana generala Krstia je istakla da on ne moe biti smatran odgovornim za zloine za koje nije znao da su se uistinu desili. Tribunal je na to odgovorio da za potrebe utvrivanja krivice nije potrebno utvrditi da optueni nije znao ta se deava: bilo je dovoljno dokazati da je bio svestan da su akti mimo do govorenih akata prirodna i predvidiva posledica dogovorenog zajednikog zloinakog po duhvata, i da je optueni uestvovao u poduhvatu svestan mogunosti da e se i drugi zloi ni desiti. Po ovom rezonovanju, dakle, bilo koje uee u ratu je zloinaki poduhvat, po o je u svim ratovima prilino izvesno da e se zloini poput silovanja, ubistava i mal tretiranja ratnih zarobljenika poiniti.*89 (I ovde se treba podsetiti da bilo koje uee u ratu i jeste zloinaki poduhva o to nije prethodno odobreno. I to je prava sutina Hakog ratnog zakonodavstva - krim inalizovanje neodobrenih ratnih dejstava.) Uglavnom, kao to vidimo, Tribunal se sada ve bavi i tumaenjem svesti, to vero atno predstavlja uvod u neko budue tumaenje snova. Pri tom Mekormak ne previa jo jedn

pojavu izvrtanje pojmova naglavake: ... stvarna definicija genocida kako je koristi Tribunal ne podudara se s a onim to taj pojam obino podrazumeva: namerom da se uniti tako veliki deo jedne gr upe da to deluje na celinu. Da bi ustanovio postojanje genocida, Haki tribunal je prvo tvrdio da je vojska bosanskih Srba ciljala na celu populaciju bosanskih mu slimana u Srebrenici i okolini, nekih 40.000 ljudi, a ne samo na one koji su ubi jeni. Ovo dovodi do udne postavke po kojoj oni koji nisu ubijeni zapravo doprinos e donoenju presude o genocidu. *90 To jest, izgleda da je, po Tribunalu, kljuni momenat u krivici generala Krs tia u stvari to to je naredio da se ene i deca potede... ...Zatim se tvrdilo da ak ni broj populacije koja je bila ugroena nije u do voljnoj meri odslikavao vanost muslimanske zajednice u Srebrenici, ve da su stratek a vanost oblasti i injenica da je ova zatiena zona ve postala meunarodno poznata ono je celu akciju inilo genocidnom, poto su bosanski Srbi hteli da od nje naprave pr imer za sve bosanske muslimane. tavie, ak i injenica da ene, deca i starci iz Srebren ice nisu ubijeni ve prebaeni u oblasti pod kontrolom vojske bosanskih muslimana ne samo da ne negira genocid, ve ga zapravo dokazuje.*91 Pratei logiku Tribunala do kraja - to je vei broj onih koji su poteeni, to su i srazmere genocida vee. Uistinu, reima Velikog brata: Rat je Mir, Sloboda je Ropstv o, Istina je La moe se dodati i geslo Tribunala: Potedeti jednako je Istrebiti. Dajmo sada profesoru Hermanu da kratko rezimira neke od glavnih rupa u T ribunalovom rezonovanju: Tribunal nikad nije pitao zato genocidni Srbi nisu opkolili gradi pre njego vog zauzimanja, radi spreavanja bekstva hiljada mukaraca na sigurno, ili zato su bo sansko-muslimanski vojnici bili voljni da ostave svoje ene i decu zajedno s dosta ranjenih saboraca na milost i nemilost Srba, kao to su izostavili da se suoe sa in jenicom da je 10.000 veinom muslimanskih itelja Zvornika istrailo utoite od graanskog rata u samoj Srbiji.*92 Ali, naravno, po Hakoj logici, injenica da je SR Jugoslavija sve vreme rat a ostala jedina istinski multietnika drava meu svim republikama bive SFRJ zapravo pr edstavlja dokaz njene genocidnosti! Ipak, prepustimo poslednju re na temu prava kanadskom profesoru meunarodno g prava, Majklu Mendelu, koji ne moe da izostavi i iri, politiki i meunarodni pogled na celu priu: Na kraju, ovo zamreno klupko argumenata moe jedino da poslui isticanju injeni ce da se u Srebrenici nije dogodio nikakav genocid, pa ak ni bilo kakav pojedinani akt genocida. Ono to se desilo su uasne radnje rata, ni vie ni manje uasne bile one legalne ili ne. Ali za to odgovornost mora da bude mnogo ire podeljena, mnogo ire od neposrednih poinilaca, dakako i svih lokalnih aktera, i da ukljui i druge odgo vorne za rat u Bosni: Evropljane, koji su iz isto sebinog interesa potpalili fitil j ispod bive Jugoslavije podravajui njen raspad, i Amerikance koji su, iz slinih r azloga, potpirivali plamen, ne dozvolivi nikom drugom da ga ugasi pre nego to e nji hovi bombarderi zavriti posao. A kao pomagae i potpirivae ne treba da izostavimo ni Haki tribunal, koji je pruio propagandno pokrie za sve to nasilje u sluajevima kao t o je Krstiev, i mnogim drugim pre i posle njega. *93

NETO O NAVODNOM PRIZNANJU REPUBLIKE SRPSKE O SREBRENIKIM DOGAANJIMA Bez obzira na svu medijsku, logistiku i diplomatsku maineriju koja mu je n a raspolaganju, kao i injenicu da ne postoji nezavisna kontrola i revizija njegov og rada, Tribunal i dalje odaje znake duboke nesigurnosti u injenice koje je utvrdi o, pa su mu potrebna i oigledno iznuena priznanja. Deo kampanje oko prihvatanja zva nine verzije dogaaja u Srebrenici zasnovan je i na injenici da su bosanski Srbi i zva ino priznali genocid. Ali, da li je to ba tako? Evo ta kae profesor Herman: Ali nisu li bosanski Srbi priznali da su ubili 8.000 civila? Ovaj stav zapadnih medija samo jo jednom dokazuje njihovu servilnost politikim ciljevima nji hovih voa. Bosanski Srbi u stvari jesu izdali Izvetaj o Srebrenici u septembru 200 2. ali je on odbijen od strane Pedi Edauna zbog toga to nije doao do traenih zakljuak a. On je zatim izdejstvovao novi izvetaj tako to je otpustio masu politiara i anali tiara iz Republike Srpske, uz pretnje upuene Vladi RS, da bi konano iznudio izvetaj pripremljen od strane ljudi spremnih da dou do zvanino odobrenih zakljuaka. Ovaj iz

vetaj, izdat 11. juna 2004. godine, je zatim pozdravljen od strane zapadnih medij a kao znaajna potvrda zvanine linije - refren je glasio da su bosanski Srbi prizn ali masakr, to bi trebalo da je reilo sve nedoumice. Zanimljivo je primetiti da ak ni ovaj iznueni izvetaj nije priznao broj ni priblian onom od 8.000 pogubljenja (g ovori se o nekoliko hiljada pogubljenja).*94 A 19. septembra 2003. vaingtonska Meunarodna asocijacija za strateke studij e izdala je specijalni izvetaj pod naslovom: Kontroverza oko Srebrenice postaje sv e vie politizovana, izazivajui sve vee etnike podele i pojaavajui pritisak na mirovne snage. Izvetaj je izdat povodom dizanja spomenika stradalim u Srebrenici, oko ega j e napravljena velika medijska pompa. U tom izvetaju izmeu ostalog pie: Obavetajni strunjak i strateg Gregori Koupli (Gregory Copley), predsednik M eunarodnog udruenja za strateke studije i njenog Saveta za balkansku i istonomediter ansku politiku, optuio je amerikog ambasadora Donalda Hejza (Donald Haus), koji za uzima mesto Zamenika Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, da je upotrebi o ovlaenja Kancelarije Visokog predstavnika da primora izabrane zvaninike bosanski h Srba da potpiu lani dokument po kojem se priznaje zvanina verzija dogaaja u Srebre nici. Voe Republike Srpske su pozvale kancelariju Visokog predstavnika da se prid rui njihovoj istrazi dogaaja u Srebrenici. Umesto toga, reeno im je da potpiu izjavu sastavljenu od strane Kancelarije Visokog predstavnika, u kojoj se prihvataju b rojevi rtava koje su oni javno osporavali .*95 Osim oigledne propagandne dobiti za daljnje propagiranje zvanine verzije sre brenikih zbivanja, Herman smatra da je to i upozorenje za vrlo blisku budunost, ba r to se Srbije tie: Ova epizoda u stvari dokazuje da je zapadna kampanja da natera pobeenu S rbiju da puzi jo uvek nezavrena, i da su mediji nastavili da budu naivni, i da slue kao propagandni servis.*96 Dok Koupli tu vidi i ire implikacije: Koupli je dodao da bi, prema obavetajnim podacima iz islamistikih izvora, s pomenik trebalo da postane mesto hodoaa i godinjeg okupljanja za radikalne islamiste u Evropi.*97 Imajui u vidu gromoglasno najavljeni rat protiv terorizma, to sve deluje kr ajnje kontradiktorno. S druge strane, imajui u vidu da je Zapad i ranije bio spre man da koristi islamske ekstremiste u taktike svrhe, kao to je primer ne samo sa B iH i Kosmetom, ve i s Avganistanom i eenijom, opravdano se moe posumnjati da je posr edi neki vii cilj, koji nema toliko veze sa Srbima kao takvima. Da li je re o nou pod grlom koji konstantno treba da visi pod grkljanom Evrope, da bi se ona drala pod k ontrolom? Ili je moda re o namernom pravljenju centra stalne nestabilnosti i pretnj e, koji treba da poslui donoenju sve stroih i restriktivnijih antiteroristikih zakon zemljama zapadne Evrope, gde vlast nove evropske super-drave treba da se to vie uvr sti? Prihvatljivog objanjenja za ovu pojavu nema, to daje za pravo najcrnjim moguim slutnjama, na koje propagatori zvanine verzije o Srebrenici jo uvek ne daju zadovolj avajue odgovore.

KORPIONI Jo emo se kratko osvrnuti na jednu epizodu koja se vezuje za zvaninu verziju srebrenikih dogaaja, s obzirom da ona predstavlja najsveiji primer metodologije Tri bunala i medija u njenom oblikovanju i propagiranju. Poetkom juna 2005. tuilac u hakom procesu protiv Slobodana Miloevia, Defri Na s, prikazao je neto to je trebalo da predstavlja video snimak streljanja muslimans kih zarobljenika iz Srebrenice, u organizaciji paravojne jedinice korpioni. Evo ta o ovoj predstavi kae Dared Izrael, osniva ve pomenutog veb sajta, Care o novo ruho, koji je u junu-julu 2005. napisao seriju od tri lanka na ovu temu pod naslovom Dokaz da je takozvani video o srebrenikim streljanjima la: ...umesto to slepo verujemo da je video istinit i to samo zato to ga prikaz uje organ UN-a - bilo bi bolje da proverimo iskrenost tog samog tribunala upravo prouivi sadraj videa, kao i nain na koji ga je tribunal upotrebio. ak ako neko i eli da veruje u legitimitet Hakog tribunala, sama priroda sudskog procesa nalae da ga posmatramo, ni manje ni vie, kao obino tvrenje jedne od dveju suprotstavljenih stra na. Dakle, verodostojnost svakog prikazanog materijala za koji se tvrdi da je do kaz, po prirodi ovog posla, mora biti dovedena u sumnju, odnosno mora da se prov

eri. *98 Dakle, ovo je postavka nekoga ko ivi u (jo uvek) pravno ureenom sistemu, gd e nita nije dokazano dok se suenje ne zavri, i gde se tuilac tretira samo kao jedna dveju suprotstavljenih strana sve dok proces traje, a ne boanstvo ijoj se svakoj rei i tvrdnji automatski treba klanjati, samo zato to je - zamislite! - tuilac, pa jo i nekakvog uzvienog tribunala. Ali upravo tako su ga tretirali nai domai mediji, iji su urednici ba na ovom primeru, ako ne ranije, pokazali koje tradicije su oni proizv od, i koji su odmah zatim pozvali naciju na pokajanje. O domaim politiarima neemo ni troiti rei, nego nastavimo jo malo s osveavajuim dahom kritikog razmiljanja i rasui : ...ono to je prikazano u Hagu ni na koji nain ne ukazuje na to da je film s niman u (ili bar blizu) Srebrenice, niti da je to snimano ba jula 1995. kada se t akozvani masakr dogodio. Moda je taj video sniman u planinama Ajove. Ups, kaete da nema planina u Ajovi? Nema veze, sad emo da ih dodamo. S dananjom tehnologijom sve je mogue. to se tie vremena kada je ovo snimano - nita ne daje odgovor na to pit anje. Mogli su da ga snimaju bilo kada.*99 Okreui se, zatim, pisanju zapadnih reimskih medija, iji su urednici, iako nis odrasli u boljevizmu, oigledno pokupili njegove metode, Izrael primeuje: Dan nakon hakog prikazivanja, (dakle 2. juna) Vaington post pie: Video poinje prikazom pravoslavnih svetenika kako blagosiljaju paravojne jedinice u maskirnim uniformama u kampu, negde u Bosni... lan korpiona je snimio o vaj video. Ali, kao to ete videti kada ovo prostudiramo malo bolje, nema nikakvog nain a da se sazna da li ova prva scena iz filma ima bilo kakve veze s ostalim scenam a. Takoe nema naina da se sazna da li osobe koje se vide u ovoj sceni imaju bilo k akve veze s osobama koje se vide kasnije. Ne znamo ni da li je snimatelj svih sc ena ista osoba. Vaington post jednostavno ni ne spominje ove sumnje*100 Zatim, govorei o izvetavanju jo jednih velikih novina, Izrael primeuje novu zanimljivu stvar: Los Aneles tajms nas obavetava da se ovaj video pojavio upravo pred desetu godinjicu masakra 7.000 muslimana iz Srebrenice... To je, dakle, izneto kao tvrenje da, pre nego to je video prikazan, mi def initivno znamo za masakr u Srebrenici kao dokazanu injenicu. Meutim, u istom gornjem lanku, neto nie u tekstu, kae se da su bosanski musl imani doekali video s meavinom bola i olakanja jer se to sada vidi kao dugo oekivani dokaz da se zloin [u Srebrenici] zaista dogodio. Ovo dakle znai da, pre prikazivanja videa, tvrenje da se dogodio masakr NI JE bila dokazana injenica. Naprotiv, upravo ovaj video je ba taj dugo oekivani dok az. *101 Dakle, osim to mora da iznuuje priznanja od rukovodstva Republike Srpske i p osle presude generalu Krstiu, mainerija koja proizvodi zvaninu verziju dogaaja i dalj pokazuje svoju duboku nesigurnost, nalazei nove krunske dokaze onoga to je, po njoj samoj, odavno ve dokazano. ta ovde vie rei, osim izraziti alost i zaprepaenje nad om koliko je malo vremena trebalo posle pada Berlinskog zida pa da, umesto da du h slobode osvoji Istok, duh boljevizma osvoji zapadne medije i zapadno poimanje p ravde. to opet potvruje da fenomen Srebrenice uveliko nadilazi nacionalne i region alne granice, i da oznaava jednu sutinsku promenu paradigme unutar samog zapadnog vladajueg establimenta. Zatim e Izrael prei i na neloginosti iznesene u samom videu, pogotovu po pi tanju mesta snimljenog streljanja, planini Treskavici, udaljenoj preko 100 km od Srebrenice, inae popritu estokih borbi u tom periodu: Tuilac Najs nam je rekao da je u to vreme planina Treskavica bila na linij i fronta. E, tu je bio sasvim u pravu. Dakle, ako nam je volja da poverujemo Hakom tribunalu, bosanski Srbi su n a sebe uzeli ve obiman posao da pobiju hiljade ljudi i potom ih sve sakriju, a on da, da bi sve to sebi pretvorili u nepodnoljivu glavobolju, reili su da rtve prevez u kamionima, u malim grupama, po tekim drumovima. Jo gore, reili su da rtve prevezu s teritorije koja je vrsto u srpskim rukama na teritoriju blizu fronta - gde se u pravo vodi borba za kontrolu tog terena. *102 Setimo se samo svedoenja Filipa Korvina o hroninom nedostatku goriva kojem

su srpske snage bile izloene, da ne govorimo o besmislenom riziku kojem bi se iz loili da su ovako postupili. Meutim, i u ovakvoj suludoj konstrukciji moda ima meto de. Pouen dugim iskustvom posmatranja rada Tribunala, Izrael ima i svoju teoriju o odabranoj lokaciji: Mislim da znam zato je tuiocu Najsu naloeno da proba da proturi ovu novu neb uloznu priu strave i uasa, ovu bajku o prevoenju muslimana na Treskavicu. Studirao sam paljivo izvetaje s ratita. Izvetaji od aprila do jula 1995. jasno pokazuju da je na hiljade boraca - a naroito muslimana - poginulo na Treskavici ili u okolini. Sasvim je uobiajena praksa da se mrtvi s bojita pokopaju, esto u masovne grobnice, da bi se teren oistio. Nema sumnje da ima grobnica manjih ili veih - irom Treskavic e.*103 Ostaje da se vidi da li e tako i da bude. Izrael zatim detaljno demontira i druge nebuloze vezane za video, hake ma nipulacije njime i izvetavanje reimskih medija na Zapadu. Meutim, najbitnije u svem u je sledee: Utisak koji su mediji hteli da ostvare je da je tuilac Najs prikazao sirov i video koji je (pretpostavljamo) snimio neki oevidac zloina. Ovo nije tano. Tano je da je tuilac prikazao nekoliko iseaka, odnosno sekvenci koje su snimljene u razlii ta vremena i na razliitim mestima. Sam Najs priznaje da je izbor iseaka napravljen od materijala koji je sniman nedeljama i da cela traka traje dva sata. On dakle priznaje da je izvorni materijal manipulisan - odnosno redigovan.*104 I tu je kraj prie, bar to se tie tretiranja video snimka kao ozbiljnog doka znog materijala. Jer, u svakom normalnom sudu, dokazni materijal koji je bio pod loan bilo kakvoj manipulaciji - ne priznaje se, niti se ak doputa njegovo iznoenje. Druga je stvar ta e Haki tribunal uraditi s njim, ali to je ve stvar nasilja, a ne p ravde. Samim tim to je dopustio da se ovaj materijal prikae u sudnici i da tuilac p reuzme ulogu filmskog reisera, Tribunal je (jo jednom) pokazao svoje pravo lice. A isto su uradili i svi domai akteri koji su tu reiju nekritiki prihvatili. Za kraj, mora se rei i ovo: Nekoliko ljudi je ovde oigledno ubijeno, bez obzira da li to ima direktne veze sa Srebrenicom ili ne. To to se nesrea drugih opet koristi radi postizanja o dreenih, vrlo pragmatinih ciljeva, zasluuje ne manju osudu od one koju zasluuju poini oci nedela. A za iji raun i koju svrhu su poinioci radili trebalo bi da bude predme t istrage organa jedne ozbiljne drave. Jer, kao to bi trebalo saznati punu istinu o celokupnom dogaaju u Srebrenici juna 1995. tako bi trebalo istu saznati i o ovo m. Kome je sve od stranih - ali i domaih - inilaca celokupna srebrenika i korpionska scenografija bila u interesu?

KRATAK REZIME Dakle, da ukratko rezimiramo priu koja nam se sada ukazuje kroz ve poprilin o razvejanu maglu zvanine verzije dogaaja u Srebrenici: - Vojska Republike Srpske krenula je poetkom jula 1995. sa namerom da suz bije oruana dejstva snaga Armije BiH iz zatiene zone u Srebrenici, koja je bila sve s amo ne demilitarizovana. - Oko 5.000 dobro naoruanih boraca Armije BiH koji su se nalazili unutar z atiene zone naputaju jake odbrambene poloaje pred snagama VRS koje broje svega oko 1. 500 ljudi, od kojih oko 200 na kraju ulaze u samu Srebrenicu. - Prvi izvetaji zapadnih medija sa terena govore da je veina snaga ABiH bez bedno stigla na svoju teritoriju, ali bez znanja svojih porodica. - Jo neka svedoenja, ukljuujui i muslimanska, govore o meusobnim sukobima u m uslimanskim redovima pre i prilikom povlaenja. - Strani posmatrai i vojnici na licu mesta ne nalaze nikakve tragove maso vnog zloina. - Zvaninici UN na terenu ne nalaze nikakve neposredne svedoke bilo kakvih zloina. - Uprkos gore navedenim nedostacima dokaza, a na osnovu medijske buke ko ja je u meuvremenu proizvedena, ve krajem jula 1995. diu se optunice protiv Radovana Karadia i Ratka Mladia za masakr u Srebrenici. - Ubrzo posle toga, Medlin Olbrajt pred Savetom bezbednosti mae satelitski m snimcima koji dokazuju postojanje masovnih grobnica u Srebrenici i okolini. Meutim,

ti snimci nikad ne postaju dostupni javnosti, ve bivaju zapeaeni pod oznakom strogo poverljivog materijala za sledeih 30-50 godina. - Medijska buka dignuta oko satelitskih snimaka takoe odvraa panju od ienj Krajine i izgona vie od 250.000 ljudi, koji se uporedo odvija. - Oko 3.000 imena koja se vode kao nestali iz Srebrenice, pojavljuje se na birakim spiskovima za izbore u BiH 1996. godine. - Tokom 1996. proizvodi se i navodni izvrilac masovnih streljanja, Draen E rdemovi, mentalno poremeeni Hrvat iz Tuzle koji se prethodno borio u redovima musl imanske vojske i HVO, kao i u grupi plaenika koji su kasnije ratovali i u Africi. - Erdemovievo svedoenje u Hagu je primljeno kao verodostojno, bez ikakvog un akrsnog ispitivanja, da bi zatim isto lice, prethodno okarakterisano kao mentaln o labilno, koje je priznalo uee u streljanju oko 1.200 ljudi, bilo osueno na samo 5 g dina zatvora (to je uvreda za same rtve i njihovu rodbinu, za sve nad kojima su bi lo kada i bilo gde u ljudskoj istoriji stvarni genocidi poinjeni - pod uslovom, n aravno, da je njegovo priznanje istinito). - Zatim je i cela srebrenika operacija, u presudi generalu Krstiu od avgus ta 2001. okarakterisana kao genocid, iako je sam Tribunal morao da prizna da su ene , deca i starci poteeni, da dokazi samo ukazuju da veina nestalih nije stradala u bor ama i - da general Krsti nije izdao nikakve naredbe o pogubljenjima, niti je ak zna o da su se ikakva pogubljenja desila. - Komisija Republike Srpske zaduena za ispitivanje dogaaja u Srebrenici bi va primorana od zapadnih gubernatora BiH da povue svoj prvobitni izvetaj i priprem i novi, koji je blii zvaninoj verziji. - Paralelno sa svim ovim deavanjima, forenziki rad na terenu prelazi u ruk e organizacije koju je osnovao glavni lokalni sauesnik u potpirivanju rata u Bosn i, Alija Izetbegovi, koja bez adekvatnog nadzora i kontrole, van utvrenih profesio nalnih standarda, poinje da identifikuje rtve genocida, nalazei ih u krugu od ak 80-1 0 km daleko od Srebrenice; njeni se nalazi odmah, nekritiki prihvataju od strane Tribunala kao neprikosnoveni, i u paketu se vezuju za Srebrenicu. - Na osnovu proizvoljne kvalifikacije da je u Srebrenici srpska strana p oinila genocid, stvoren je izgovor za sve vee pritiske na Republiku Srpsku, kao genoc idnu tvorevinu, da se utopi u unitarnu Bosnu i Hercegovinu. - U isto vreme, bez ikakvih dokaza, Republika Srbija se proziva za skriva nje ili neizruenje glavnih osumnjienih za navodni genocid u Srebrenici, Ratka Mladia Radovana Karadia, to se koristi kao sredstvo opteg diplomatskog pritiska. - U junu 2005. bez ikakvog prethodnog vetaenja o njegovoj verodostojnosti, pojavljuje se, prvo pred Hakim tribunalom a zatim i u saradnikim inostranim i domaim medijima, izvestan izreirani video snimak kao jo jedan krunski dokaz genocida u Sre brenici. - Deset godina nakon dogaaja u kojem se tvrdi da je ubijeno 7-8.000 ljudi , do jula 2005. jednom krajnje problematinom metodom, u organizaciji samo jedne, muslimanske strane, bez odgovarajuih mera kontrole i nadzora, identifikovano je u kupno manje od 2.100 tela, za veinu od kojih se ne moe sa sigurnou rei ni kako su str adala ni gde, dok u hladnjaama na tuzlanskom aerodromu i u Visokom lei jo nekoliko hiljada neidentifikovanih tela, koja se ipak, bez dokaza, vezuju za Srebrenicu. Posle svega, ko i dalje slepo veruje u zvaninu verziju dogaaja u i oko Srebr enice, veruje i u Deda Mraza. To meutim, ne znai da u celoj prii nema zloina, tj. mi mo onih za koje se sa sigurnou moe rei da su u Srebrenici, kao i na drugim delovima ratita, poinjeni. Moe se rei da najvei takav zloin lei u propagiranju lane ili nepotpune slike onome ta se istinski desilo. To je ni manje ni vie nego trgovina mrtvima zarad ist o pragmatinih interesa - to je istinska trgovina smru. Za razliku od ubijanja u ra tu, u momentima strasti, osvete, zanosa, samoodbrane, pa ak i mrnje, ovaj zloin se i ni sistematski i hladnokrvno, sa predumiljajem i svrhom, to ga ini jo gorim, neim to e moe nazvati duhovnim genocidom. Nastavak vrenja tog zloina ne dozvoljava mrtvima da nau svoj poinak, ne dozvoljava otkrivanje prave istine o svima koji su stradali , o svim hiljadama tela koja dan-danas stoje u hladnjai na tuzlanskom aerodromu, koja bi moda bila identifikovana da ve unapred, bez ikakvog pokria nisu rezervisana k ao tela rtava masakra u Srebrenici, time zatvarajui sve druge mogunosti identifikacij e. Nastavak tog zloina uskrauje porodicama nestalih svih nacionalnosti i vera isti

nu o njihovim stradalim. Nastavak tog zloina takoe nastavlja da truje meunacionalne odnose na celom prostoru bive Jugoslavije - to neminovno dovodi do zakljuka da je po sredi samo nova varijanta stare osvajake metode, zavadi pa vladaj - i to nepreva ziena po svojoj hladnoj, bezobzirnoj cininosti. Okreui se, za trenutak, politiarima u Srbiji i Crnoj Gori, kao i Republici Srpskoj koji god meu njima je, posle uvida u argumente koje nude ovi i drugi neza visni zapadni izvori, i dalje spreman da bez kvalifikacije oznai deavanja u Srebre nici kao genocid, ko god je spreman da se u ime cele nacije izvinjava, ko god je spr eman da i dalje poziva narod u Srbiji da se suoi s istinom a da mu pritom ne predoi i protivargumente zvaninoj verziji, taj je takoe sauesnik u duhovnom zloinu nad sops tvenim narodom. Isto tako, nema izgovora za vlasti u pomenutim zemljama da putaju razne ne vladine organizacije ili domae medije, da i dalje, bez kvalifikacija, iznose sadanj u propagandnu sliku o srebrenikim deavanjima kao ve dokazanu istinu, a da bar ne daju isto toliko prostora argumentima koji zvaninu verziju opovrgavaju. To se zove nepr ijateljska propaganda, i svaka vlast je duna da dravu od iste zatiti. A ovde nije r e samo o neprijateljskoj propagandi, ovde je re i o najgoroj vrsti kleveta - i poj edinaca koji se optuuju za uasne stvari bez pokria, i celog naroda, koji se uporno poziva da se sa jednom nedokazanom istinom o sebi - suoi. Neinjenje drave po tom pita nju, dakle, moe opet da bude protumaeno samo na jedan nain: kao sauesnitvo u celom po slu. Na globalnom planu, Srebrenica se pokazala kao savreno sredstvo za uvoenje j ednog potpuno novog tipa globalnog zakonodavstva, gde niko ko se na neki nain zamer io zvaninoj verziji ne moe da se sakrije, gde se svako uee u ratu koji nije zvanin en tretira kao uee u zdruenom zloinakom poduhvatu, gde se neuestvovanje u nekom z moe konstruisati kao najtei zloin, jer je taj koji nije uestvovao u zloinu morao z da postoji mogunost da e se on moda ipak desiti, kako je saopteno generalu Krstiu pre nego to mu je izreena presuda za genocid. Srebrenica je predstavljala uvod ne samo u nove, opravdane humanitarne vojne intervencije irom sveta, ve je zakonodavstvo koje se iz nje ili uz njenu pomo razv ilo posluilo kao dodatna matrica za odomaivanje novih, totalitarnih antiteroristikih zakona koji se sad velikom brzinom, a na mala vrata, uvode ili su se ve uveli irom Zapada, zakona po kojima ak i mogunost eventualnog uea u nekom buduem teroristikom moe biti povod za oduzimanje slobode i neogranieno dranje u pritvoru bez presude, b ez pravnog zastupnika, bez znanja porodice, pa ak i bez znanja pritvorenog zbog eg a je u pritvoru. Zato treba i ovde ponoviti da je borba za istinu o Srebrenici ne toliko srpska koliko civilizacijska, metafizika, sutinska - jer ona razotkriva bar jedan deo mree lai koja se sad plete na globalnom nivou. I zato u njoj imamo - i treba d a traimo - saveznike irom sveta, koji oigledno tee slinim civilizacijskim normama, sl inom pogledu na svet. I zato se sa njima treba povezati, prihvatiti njihovu pomo i ponuditi im nau, kad doe neminovni moment njihovog iskuenja. To je globalizam ugroe ne civilizovanosti, slobode od totalitarizma, inkvizicije i pokuaja uspostavljanj a jednog globalnog orvelovskog jednoumlja, od koga e najvie koristi imati oni koji su najjai. Za kraj, dozvolimo nepristrasnim stranim posmatraima da kau poslednju re i iznesu sopstvene zakljuke o ciljevima cele propagandne akcije Srebrenica 1995.: NEKA ZAKLJUCI GOVORE Dord Pamfri: Sama injenica da je jednom meunarodnom tribunalu data nadlenost nad ljudima i dogaajima na hiljade milja udaljenih od konteksta onih koji sede i presuuju, be z postojanja ve ustanovljenih pravnih normi, stvara jednu novu osnovu za sam poja m pravde . Srebrenica je bila glavni izvor Tribunalovog kredibiliteta i njegov razlog za postojanje... Kao rezultat srebrenike prevare, pomalja se jedno novo ur eenje sveta, u kojem UNHCR pomae u stvaranju izbeglica, u kojem Crveni krst pomae u razdvajanju porodica i u kojem tribunali prvo/ diu optunice pa tek onda kreu u pot ragu za zloinima. * 05 Dered Izrael: ...[Pria o Srebrenici ima neobino vaan uticaj na svetsku politiku scenu. U to

j slici, muslimani Srebrenice su rtve toboe rasistiki nastrojenih pravoslavnih hriana . Kada nakon toga muslimani po svetu ine zloine to se onda vidi kao jednostavna, r azumljiva posledica stradanja - odnosno kao osveta. Na ovaj nain pria o Srebrenici znatno slabi poziciju svih onih koji se, irom sveta, suprotstavljaju politici is lama. Ta politika islama koja je donedavno bila viena kao najnetolerantnija i kao najgori tlaitelj na svetu, odjednom kao maginim tapiem - dobija vid razumljivog otp ora netoleranciji i tlaenju. Ovaj - nazovimo to Srebrenica efekat - je, verujem, vana komponenta str ategije vlada Zapada u nameri da kontroliu politiku sveta nakon zavretka hladnog r ata. *106 Ed Herman: Jasno je da ciljevi onih koji propagiraju osvetu nisu pravda i pomirenje - ve da se ujedini i ojaa pozicija bosanskih muslimana, da se uniti Republika Srpsk a, da se ak i eliminie kao nezavisni entitet unutar Bosne, da se Srbija dri u stanj u rasula, slabosti i zavisnosti u odnosu na Zapad, i da se uvrsti pozitivna slika amerikog i NATO napada na Jugoslaviju i njenog razbijanja. Ovo poslednje zahteva odvraanje panje od uloge Klintona i bosanskih muslimana u davanju uporita Alkaidi na Balkanu, Izetbegovievog bliskog saveznitva s Bin-Ladenom, njegove Islamske dekl aracije koja izraava neprijateljski stav prema postojanju multietnike drave, dovoenj a 4.000 mudahedina radi voenja svetog rata u Bosni, uz aktivnu pomo Klintonove admi nistracije, i veze izmeu OVK i Al-kaide.*107 Srebrenika istraivaka grupa: Razumevanje dogaaja vezanih za Srebrenicu moe takoe odrediti da li e Srbi nas taviti da nose glavni teret krivice za tragini sukob koji je izbio kada su velike sile - EU, Sjedinjene Drave i UN - podstakle raspad Jugoslavije putem diplomatsk og priznavanja naoruanih separatistikih drava, uprkos upozorenju Generalnog sekreta ra UN Pereza de Kuejara. Uveavajui razmere te Greke, SAD su zatim, kao najvanija lani ca UN doprinele produavanju sukoba stajanjem na jednu stranu, umesto da su pustil e UN da deluje kao nezavisni arbitar, to je i njegova tradicionalna uloga, a koja je, meutim, bivala neprekidno potkopavana za vreme njegove misije u bivoj Jugosla viji. *108 Filip Korvin: U mom sluaju, moja glavna greka bila je u tome to sam se usudio da branim Uj edinjene nacije u vreme kada su se one iz sve snage trudile da se predstave kao krivac. Vostvo UN, koje je oajniki pokuavalo da se dodvori Sjedinjenim Dravama kako b i spreilo potpuni kolaps svetske organizacije, nije sebi moglo da dopusti luksuz kritikovanja jedine preostale svetske supersile. Sjedinjenim Dravama, koje su bil e neupotrebljive u Ruandi, poniene u Somaliji i frustrirane u bivoj Jugoslaviji, b ilo je potrebno rtveno jagnje. I zato to sam odbio da se pridruim UN-ovoj kampanji maksimalnog samooptuivanja, bio sam ignorisan. Bilo je i drugih, istaknutih intel ektualaca, koji su bili ignorisani u lavini izvetaja koji su se pojavili - studi ja koje su duebriniki kritikovale Ujedinjene nacije to nisu prepoznale postojanje z la. Ali, jednog dana, njihova pria, naa pria, mora da bude sasluana ako elimo da ikad razumemo istorijat Srebrenice, bive Jugoslavije, Evrope i sveta. Poeci ove neispr iane prie, dosad marginalizovane zvaninim verzijama, nalaze se ovde, za sve da proit aju, u ovom izvetaju [misli se na Izvetaj Srebrenike istraivake grupe - prim. ur.].*1 09 Stela Datras: Zato se posle pet godina neuspelih pokuaja da se rtve jednog traginog graansk g rata, manje krvavog od mnogih u svetu, pretvore u optube za holokaust i genocid , Srebrenica ponovo aktuelizuje? Odgovor na to je da je to pokuaj da se zaplae i uu tkaju revizionisti koji dovode u pitanje nau neuspelu spoljnu politiku na Balka nu, politiku zasnovanu na laima o zloinima u Bosni i na Kosovu, voenu krenjem meunaro dnog prava, NATO Sporazuma i Ustava SAD.*110 Dulija Gorin, Svetski jevrejski pregled (SAD) od 11. jula 2005. u lanku Set ite se Srebrenice tj. Pa ta ako smo globalizovali Al-kaidu! : Balkan je predstavljao onu ranu, kljunu taku koju su Iran i Osama Bin Laden traili kao teroristiki koridor prema Zapadu. Mi smo im je isporuili. Zato?*111 Donatan Ruper: Oni koji bez predubeenja budu pregledali dostupne podatke o Srebrenici nei

zostavno e zakljuiti da se zvanina verzija onoga to se desilo vrlo teko uklapa sa ras poloivim injenicama. S druge strane, ima mnotvo jasnih pokazatelja da su Alija Izet begovi, SAD, Velika Britanija i druge sile sledili kompleksne politike strategije, i da je Srebrenica odigrala kljunu ulogu u njihovom razvoju. *112 Dakle, mada gore navedeni zakljuci nisu istovetni, niti polaze sa istih s tanovita, svi imaju jednu vanu zajedniku crtu: svi nam govore da je u Srebrenici na joiglednije stradala istina, i da postoji organizovana kampanja da se ona i dalje dri skrivenom. ta god bili pravi ciljevi propagatora zvanine verzije oni nas ne obav ezuju osim u jednom: da razvejemo maglu lai radi naeg sopstvenog mira i orijentisa nosti u sadanjem vremenu, kao i onome koje nam predstoji. A sada znamo da u tome nismo sami. Februar 2006. god. Beograd

Fusnote 1. Predsjednitvo i ratna komanda su rtvovali Srebrenicu. Intervju sa Ibranom Mustafiem, Slobodna Bosna, Sarajevo, 14. juli 1996. (postavljeno u celosti na ht tp://www.srebrenica-report.com/sacrificed.htm). 2. Edward S. Herman. ,.The Politics of the Srebrenica Massacre, y sklopu i reg Izvetaja: Findings of the Srebrenica Research Group into the allegations of e vents and the background leading up to them, in Srebrenica, Bosnia & Herzegovina , in 1995. (Nalazi Srebrenike istraivake grupe u vezi navodnih dogaaja i dogaaja koji su im prethodili, u Srebrenici, Bosni i Hercegovini, tokom 1995), 11. juli 2005 . http://www.srebrenica-report.com/politics.htm 3. Stella Jatras, Srebrenica - Code Word to Silence Critics of US Policy in the Balkans, 31.7. 2000. http://www.antiwar.com/orig/jatras3.html. 4. Tara McCormack, How did Srebrenica become a morality tale? 3. 8. 2005 . Sp;ferf-o,?/;ne,http://www.spite^ 5. Ghali Hassan, Remembering Srebrenica, Thinking of Fallujah, 27. 7. 2005 . Global Research, httpy/www.globalresearch.ca/irKtex.php?conte\^ 6. S/1995/4444, 30 may 1995, SECRETARY-GENERAL PURSUANT TO SECURITY COUN CIL RESOLUTIONS 982 (1995) AND987 (1995), p 11 (http://daccessdds.un.org/doc /UN DOaGEN/N95/l60/38/PDF/N9516038.pdf?OpenElement). 7. Washington Times, November 1, 1995, (citirano y Stella Jatras, Srebren ica - Code Word to Silence Critics of US Policy in the Balkans). 8. Nederlands Oorlogsdocumentatie, Srebrenica, a ,.Safe Ar Instituut voor ea (Srebrenica, bezbedna zona ), 2. april 2002. (http://www.srebrenica.nl/en/). 9. Christopher James, Genocide or Propaganda? , Morning Star. (U.K.), 11. 7.2005. (postaaljeno i na htlp: //listserv.rxiffalo.edu cgi-biiVwa?A2^n*^ 10. John Pomfret, \Veapons, Cash and Chaos Lend Clout to Srebrenica s Tou gh Guy, (Oruje, novac i xaoc daju dodatnu teinu srebrenikom loem momku), Washington t, February 16, 1994. 11. Jonathan Rooper, The Numbers Game, Srebrenika Istraivaka Grupa, http://ww w.srebrenica-report.com/numbers.htm 12. Nederlands Instituut voor Oorlogsdocumentatie. Srebrenica. a ,.Safe A rea. 13. Muslim soldiers failed to defend town from Serbs, Michael Evans, The Times, 14, July 1995, (citirano y http://www.srebrenica-report.com/numbers.htm). 14. Tim Ripley, Jane s Defence, citirano y .Conclusions of Srebrenica Re search Group (Zakljuii SrebrenikE isgraivake grupe), http://www sretoenica-reportcorn conclusic>ns.htrn 15. Carlos Martins Branco, Was Srebrenica a Hoax? Eye-Witness Account of a Former United Nations Military Observer in Bosnia (,Da li je Srebrenica prevar a? Lino svedoanstvo jednog vojnog posmatraa UN u Bosni), postavljeno, izmeu ostalog, na http://globalresearch.ca/articles/BRA403A.html 16. Predsjednitvo i ratna komanda su rtvovali Srebrenicu, Slobodna Bosna. Sa rajevo. 17. The Fall of Srebrenica [A/54/549], Report of the Secretary-General pur suant to General Assembly resolution 53/35, November 15, 1999, par. 115 (Pad Srebrenice, Izvetaj Generalnog sekretara UN), postavl>eno i na http:

//daccessdds.un.org/doc/UNDOC/GEN/N99/348/7MMG/N9934876.pdf?OpenElement. 18. Hakija Meholjic , Predsjednik SDP Srebrenica: 5000 Muslimanskih glava za vojnu inter venciju, Dani, Sarajevo, 22. juni 1998. (postaaljeno i na http://www.bhda ni.com/arhiva/78/tekst278.htm). 19. Ibid. 20. Bernard Kouchner, Les Guerriers de la Paix, Paris: Grasset, 2004. pp . 372-4 (citat preuzet iz lanka Srebrenica and the Politics of War Crimes, by Georg e Bogdanich, Defense cv Foreign Affairs Special Analysis, Volume XXIII, No. 62, July 17, 2005, postavljeno i na http://www.srebrenica-report.com/defense.htm). 21. Predsjednitvo i ratna komanda su rtvovali Srebrenicu. 22. Jonathan Rooper, The Numbers Game 23. Diana Johnstone, Fool s Crusade: Yugoslavia NA TO and Western Delusi ons, Pluto: 2002. London, citirano y Christopher James, Genocide or Propaganda?, M orning Star. 24. Hel Parool. 27. juli 1995. svedoenje kapetana Shutena (Schouten), cit irano u tekstu, Rene Gremaux, Abe de Vries, Deconsructie van een trauma (Dekonstru kcija jedne traume). De Groene Amslerdanimer. Amsterdam, 13. mart 1996. 25. Rooper, ,.The Numbers Game . 26. Tim Butcher, Serb Atrocities In Srebrenica Are Unproved (Srpski zloini y Srebrenici nisu dokazani), Daily Telegraph, July 24, 1995, citirano u Rooper, Th e Numbers Game . 27. Paul Quinn-Judge. Reports of atrocities unconfirmed so far; US aerial surveillance reveals little. Boston Globe. July 27, 1995. citirano y Rooper. ,.The Num bers Game. 28. Rooper, The Numbers Game. 29. Citirano y George Bogdanich, Srebrenica and the Politics of War Crime s, Defense & Foreign Affairs Special Analysis, June 17, 2005. 30. Dr Dick Schoonoord. citirano y Rooper, The Numbers Game. 31. Tara McCormack. How did Srebrenica become a morality tale? 32. Predsjednitvo i ratna komanda su rtvovali Srebrenicu, Slobodna Bosna. 33. Former Yugoslavia: Srebrenica: help for families still awaiting news , International Committee of the Red Cross. September 13, 1995. citirano y Edward S. Herman, The Politics of the Srebrenica Massacre, juli, 2005. 34. The Times of London. August 2, 1995, iitirano y George Pumphrey, Sreb renica. 3 Years Later, And Still Searching, jednim od klasinih tekstova .o srebren ikom mitu (postavljeno, izmeu ostalog, na http://www.ocf.berke-ley.edu/~bip/docs/k osovo-polje/srebrenica-hoax.html). 35. Chris Hedges, Conflict in the Balkans: In Bosnia: Muslim Refugees Sli p Across Serb Lines. New York Times, July 18, 1995. p. 7. takoe citirano y George Pumphrey, Srebrenica: 3 Years Later, And Still Searching 36. Predsjednitvo i ratna komanda su rtvovali Srebrenicu. Slobodna Bosna. 37. Carlos Martins Branco. Was Srebrenica a Hoax Eye-Witness Account of a Former United Nations Military Observer in Bosnia 38. Rooper, ,.The Numbers Game. 39. Ibid. 40. Ibid. 41. Ibid. 42. Ibid. Ruper citira [Patricia M. Wald, The Georgetown Journal of Lega l Ethics Spring 2003, SECTION: Vol. 16, No. 3; Pg. 445; ISSN: 10415548, HEADLINE : General Radislav Krstic: A war crimes case study] 43. Yossef Bodansky, citaran y Srebrenica Controversy Becomes Increasingl y Politicized and Ethnically Divisive, Increasing Pressure on Peacekeepers, Inter national Strategic Studies Association, September 19,2003, (http://128.121.186.4 7flSSA/reports/Balkan/Sepl903.htm). 44. Phillip Corwin, Foreword, (UvoD y Izvetaj Srebrenike grupe),

http://www.srebrenica-report.com/foreword.htm. 45. Ibid. 46. Rooper, The Numbers Game. 47. Ibid. Citiran je David Foley. Spokesman and Senior Advisor for Publi c Policy 48. Ibid. 49. George Pumphrey, Srebrenica: 3 Years l.aler. And Still Searching. 50. Conclusions of Srebrenica Research Group (Zakljuci Srebrenike istraivake yrie), http://vvA\av.srebrenica-report.coni/conclusions.htni. 51. Philip Hammond, ,.The UK Press on Srebrenica. Srebrenika istraivaka grup a. Citiran je John Sweeney. The Guardian Manchester. August 20. 1995, http://www .srebrenica-report.com/UK-press.htm. 52. Barbara Crosette, ,.U.S. Seeks to Prove Mass Killings. (SAD pokuavaju d a dokau masovna ubistva). August II. 1995, The New York Times, takoe citirano y Geo rge Pumphrey. Srebrenica: 3 Years Later, And Still Searching. 53. Dobbs, Michael, ,.War Crimes Prosecutor Says U.S. Information Insuff icient, (Tuilac za ratne zloine kae da su informacije dobijene od SAD nedovoljne), Wa hington Post. Nov 7. 1995, takoe citirano u George Pumphrey, Srebrenica: 3 Years L ater. And Still Searching 54. LM Magazine. March, 1996, citirano y Rooper, ,.The Numbers Game. 55. Rooper, The Numbers Game. 56. George Pumphrey, Srebrenica: 3 Years Later, And Still Searching. 57. Ibid. Citiran je Zumach, Andreas; UN-Tribunal kritisiert franzosisch e Totalblockade: Paris verbietet Zeugenvernehmung Janviers und anderer franzosisch er Offiziere in Den Haag; Tageszeitung (Berlin). 58. Ibid. Citat iz: god/cha. UN-Tribunal will Massengraber in Bosnien of fnen lassen; Goldstone: Exhumierung notwendig zur Beweissicherung, Agence France Presse (Deutschland - AFD) 19.01.1996 - 17:54. 59. Ibid. 60. Linda Ryan, Missing Evidence, Nova, Frankfurt o/m, citirano y Stella Jatras. Srebrenica - Code Word to Silence Critics of US Policy in the Balkans. 61. Rooper, The Numbers Game. 62. Ibid. 63. Ibid. 64. Rene Gremaux, Abe de Vries, Deconsmctie van een trauma, De Greene Ains lerdammer. Amsterdam, 13. mart 1996. Original postavljen na http://www.groene.n1 /1996/l 1/rg-sreb.html, engleski prevod sa komentarima na http://emperors-clotli es.roiTi/articles/jared/falsely htm 65. Ibid. 66. Ibid. 67. Rooper. ,.The Numbers Game. 68. Ibid. 69. Ibid. 70. Ibid. 71. Ibid. 72. Edward S. Herman,The Politics of the Srebrenica Massacre. 73. Rooper, The Numbers Game. 74. Phillip Corwin, ,.Foreword. 75. Rooper, The Numbers Game. 76. Edward S. Herman,The Politics of the Srebrenica Massacre. Citiran je Statement by 1CMP Chief of Staff Concerning Persons Reported Missing fro m Srebrenica in July 1995. 77. Rooper, The Numbers Game. 78. Edward S. Herman,The Politics of the Srebrenica Massacre. 79. Carlos Martins Branco, Was Srebrenica a Hoax? 80. Tara McCormack, ,.How did Srebrenica become a morality tale? 81. Ibid. 82. Michael Mandel, The ICTY Calls it Genocide. Srebrenika istraivaka grupa, http://www.srebrenica-report.a>m/ict\.htm.

83. Ibid. 84. Ibid. 85. Ibid. 86. Edward S. Herman.,.The Politics of the Srebrenica Massacre. 87. Ibid. 88. Michael Mandel, The ICTY Calls it Genocide. 89. Tara McCormack, How did Srebrenica become a morality tale? 90. Ibid. 91. Ibid. 92 Edward S. Herman,The Politics of the Srebrenica Massacre. 93. Michael Mandel, The ICTY Calls it Genocide. 94. Edward S. Herman,The Politics of the Srebrenica Massacre. 95. International Strategic Studies Association: Srebrenica Controversy B ecomes Increasingly Politicized and Ethnically Divisive, Increasing Pressure on Peacekeepers, (Kontroverza oko Srebrenice postaje sve vie ispolitizovana, prouzroku jui etnike deobe i poveavajui pritisak na mirovne snage), September 20, 2003, http:// www.StrategicStudies.org 96. Edward S. Herman.The Politics of the Srebrenica Massacre. 97. International Strategic Studies Association: Srebrenica Controversy B ecomes Increasingly Politicized and Ethnically Divisive. 98. Dokaz da je takozvani video o Srebrenikim streljanjima la; Prvi deo: ta u da dokaem i kako u to da dokaem, Dzared Izrael (Jared Israel), y prevodu Petra Maka re, 25. juni, 2005. godine, Emperor s Clothes vebsajt, http://emper- ors-clothes .com/s-c/s-sreb 1 htm 99. Ibid. 100. Ibid. 101. Ibid. 102. Ibid. 103. Ibid. 104. Ibid. 105. George Pumphrey, Srebrenica: 3 Years Later, And Still Searching. 106. Jared Israel u Evidence that the Supposed Srebrenica Execution Video is a Lie; Part 2 - The Srebrenica Execution Video: Mission Impossible (Dokaz da je takozvani video o Srebrenikim streljanjima la, Drugi deo - Video srebrenike eg zekucije : nemogua misija), http://www tenc.net/sreb/location.htm. 107. Edward S. Herman.The Politics of the Srebrenica Massacre. 108. Conclusions of Srebrenica Research Group. 109. Phillip Corwin, Foreword, 110. Jatras, Srebrenica - Code Word to Silence Critics of US Policy in th e Balkans. 111. Julia Gorin, Remember Srebrenica - a.k.a. So what if we globalized al Qaeda! , Jewish World Review, http://www.jewishworldreview.com/julia/gorin.php 3. 112. Rooper, The Numbers Game.