1

Glavni urednik Zoran Hamovi Urednik Smilja Marjanovi-Duani Likovna oprema Dragana Atanasovi

Naslov orginala THE IMORTAL EMPEROR Donald Nikol Cambridge University Press 1992

Donald Nikol

BESMRTNI CAR
Preveli

Ivan Pani Veljko Rakonjac

CLIO 1997
GLAS SRPSKI

PREDGOVOR

Uzbudljiva pria o sudbini Konstantina XI Dragaa (1448-1453), poslednjeg vladara Istonog rimskog carstva, je meu onim istorijskim temama to samom prirodom dogaaja i linosti kojima se bave zahtevaju da konani rezultat istraivanja, srazmerno nadarenosti autora, poprimi formu lepe knjievnosti. Zbog toga je knjiga o besmrtnom caru", za predstavljanje njenog autora ovdanjoj italakoj publilci, moda pogodnija od nekih drugih, u naunom smislu jednako kvalitetnih, ali zato svakako manje romantinih. Donald M. Nikol je u ovom trenutku jedan od najistaknutijih svetskih vizantologa starije generacije. Od 1970. do 1988. bio je profesor Novogrke i Vizantijske istorije, jezika i knjievnosti, na Kraljevskom koledu u Londonu. Posle penzionisanja, do 1992. godine, bio je direktor biblioteke Genadion u Atini, gde je ova knjiga najveim delom i nastala. Meu njegovim brojnim radovima valjalo bi da budu spomenuti Poslednji vekovi Vizantije, 1261-1453 (1972), Vizantija. Njena crkvena istorija u odnosi sa zapadnim svetom (1972), Meteori. Stenoviti manastiri Tesalije (1975), Crkva i drutvo poslednjih stolea Vizantije (1979), Kraj Vizantijskog carstva (1979), Epirski despotat 1267-1479 (1984), Studije iz poznovizantijske istorije u prosopografije (1986), Vizantija i Venecija. Studija o diplomatskim i kulturnim odnosima (1988) i kao poslednja, zbirka eseja o pojedinim istaknutim enama poznovizantijskog drutva, pod nazivom Vizantijska gospa. Deset portreta, 1250-1500 (1994). U ovoj godini se oekuje izlazak monografije o caru, piscu i monahu, Jovanu VI Kantakuzinu (1346-1354). Pored privlanosti tiva na odluku izdavaa da ovo delo objavi na srpskom jeziku uticale su, u jednakoj meri, i neke druge okolnosti. U naoj naunoj sredini je interes za problematiku poznovizantijskog drutva prisutan ve neko due vreme. Da se zadrimo samo na radovima

monografskog karaktera, najpre je objavljena Vizantijska provincijska uprava u doba Paleologa Ljubomira Maksimovia (1972). ivot vladara, uzet kao okvir za izlaganje kompleksnih problema poznovizantijske epohe, bio je predmet dveju obimnijih monografija: Sumrak Vizantije. ivot Jovana VIII Paleologa (1392-1448) Ivana uria (1984) i Vreme Jovana V Paleologa (1332-1391) Radivoja Radia (1992). Ovoj grupi radova mogli bismo pridodati prosopografsku studiju Sanje Meanovi Jovan VII Paleolog (1996). Knjiga profesora Nikola, koja veoma detaljno izlae pojedinosti iz ivota Konstantina Dragaa, kao i atmosferu Carstva koje je nestajalo decenijama, ovaj niz radova na izvestan nain tematski upotpunjuje. I vie od toga, kao to je tragina povest o poslednjem vizantijskom caru daleko pretrajala trenutak njegove smrti na dan pada Carstva, tako je ovo delo na kraju zavrilo daleko van vizantolokih voda, koje su u formalnom smislu ograniene godinom turskog osvajanja Carigrada (1453). Relativno mnogobrojni izvori koji omoguavaju da se prati odjek vesti o padu Carstva i smrti poslednjeg vizantijskog vladara, posluili su autoru da izloi genezu mita o caru koji nije umro, ve samo zaspao". Mitologija besmrtnog cara" nije vredna panje samo kao fenomenoloki problem, ve i kao prilog razumevanju nekih problema iz novije balkanske istorije. Od predstave o neumrlom vladaru-heroju do sna o obnovi Carstva bio je samo jedan korak, na je posmrtna povest Konstantina Dragaa znala da ima posrednog uticaja i na neke sasvim konkretne politike planove i pokrete. Ali Velika ideja" obnove grkog, odnosno vizantijskog Carstva na ruevinama Otomanske Imperije, propala je posle katastrofe grke vojske u Maloj Aziji 1922. Pria o vaskrsu Carstva vratila se sa visina svetske politike u lagume popularne kulture, gde je najveim delom i nastala. Poslednja verzija legende o besmrtnom caru" zabeleena je pre dvadesetak godina u jednoj grkoj pop-folk kompoziciji. Takoe u nedalekoj prolosti, na sasvim drugom kraju Evrope, u Engleskoj, umro je poslednji iz brojnog niza lanih potomaka Paleologa, koji su svi na specifian i pomalo bizaran nain bili zasluni za nastavljanje tradicije o

poslednjem vizantisjkom caru, i kao takvi bili predmet ove knjige. Pored navedenih, postoji bar jo jedan razlog zbog koga bi pria o Konstantinu XI mogla biti posebno zanimljiva za ovdanji milje. On je pomalo sentimentalne prirode, i lei u injenici da je majka poslednjeg vizantijskog cara bila Srpkinja, Jelena, ker srpskog velikaa Konstantina Dejanovia Dragaa. Ova okolnost je svakako bila jedan od motiva koji je inspirisao prvog, i pre profesora Nikola jedinog, autora monografije o poslednjem caru. Valja ovom prilikom podsetiti na srpskog istoriara i diplomatu, poslanika na dvoru engleskog kralja, edomira Mijatovia (18421932), koji je daleke 1892. napisao svoju knjigu Konstantin, poslednnji car Grka, ili tursko osvajanje Cartrada 1453, nadahnuto je posvetivi tadanjem nasledniku grkog prestola, princu Konstantinu. Uz nedavno prevedeni Pad Cartrada 1453. godine ser Stivena Ranismena ova knjiga e najpre biti od koristi svim onim istraivaima koji se iz bilo kojih razloga budu doticali problematike samog kraja Romejskog Carstva, kao i studentima istorije. Nesumnjivo je opravdano i oekivanje da e ono to je u njoj traginio i romaneskno privui i iru italaku publiku. Sran Pirivatri

PREDGOVOR AUTORA

Konstantin Paleolog je bio poslednji vladar Carigrada, Novog Rima. Poginuo je 1453. godine, branei svoj grad od turske najezde. Ovim turskim osvajanjem okonan je preobraaj hrianskog Vizantijskog carstva u muslimansko Osmalijsko carstvo. Konstantinova smrt oznaava kraj jednog drutva iji su temelji postavljeni u IV. veku nae ere, za vladavine Konstantina Velikog, pa ak, moe se rei i mnogo pre toga, u doba Avgusta, prvog rimskog cara. Stoga su Vizantinci nazivali sebe Romejima ili Rimljanima, a ne Helenima ili Grcima. Poslednji Konstantin je vladao kao car neto vie od etiri godine. U njegovo vreme teritorije nekada monog Vizantijskog carstva obuhvatale su samo Carigrad sa predgraima i deo Grke. On je vladao milou i uz saglasnost Turaka. Uprkos tome, do svog poslednjeg trenutka bio je svestan injenice da je jedini pravi rimski car sve dok je carica gradova" (Carigrad) u njegovoj vlasti. Bio je osmi lan porodice Paleolog koji je nasledio carsku titulu od kada je njegov predak Mihailo Paleolog oteo presto 1261. godine. Smatra se, u naelu, da je on jedanaesti car koji je nosio ime Konstantin, iako ga Edvard Gibon i neki drugi istoriari nazivaju Konstantinom XII. Osnovne injenice o njegovom ivotu i vladavini zabeleili su savremeni vizantijski hroniari koji su ga poznavali, ali i potonji grki istoriari. O nerazjanjivim okolnostima njegove pogibije tokom turske opsade Carigrada, koja predstavlja jedan od najdramatinijih dogaaja hrianskog srednjeg veka, pisali su mnogi autori: Grci, Italijani, Turci i Sloveni. O opsadi i padu Carigrada napisano je mnogo i u novije vreme, pri emu posebno istiemo tekst ser Stivena Ransimena. Ova knjiga nema za cilj da se pridrui ostalim knjigama koje govore o propasti Carigrada 1453. godine. Njena glavna te ma je Konstantin Paleolog,

njegova herojska smrt i legende koje su nastale meu hrianima na grkom govornom podruju, u potonjim generacijama. Mnogi od njih su oekivali njegovo vaskrsnue i obnovu izgubljenog carstva, to su vremenom poistovetili sa grkom nacijom zamisao koja bi bila strana veini Vizantinaca ili Romeja 15. veka. Tako je poslednji vizantijski car Konstantin postao simbol nadanja i oekivanja grke nacije u nastajanju koja bi jednog dana trijumfovala nad ruinama Osmalijskog carstva. Jedina monografija o Konstantinu, do ovog asa tampana na engleskom jeziku, jeste ona iji je autor edomilj Mijatovi, tadanji ambasador Srbije na dvoru Svetoga Dejmsa. Knjiga je izala 1892. godine pod naslovom Konstantin, poslednji Grki car, a posveena je Njegovom kraljevskom visoanstvu princu Konstantinu, tadanjem zakonitom nasledniku Kraljevine Grke. Autor nije bio usamljen u miljenju da je grki narod, prekaljen u ratu za nezavisnost protiv Turske tokom IXX veka, predodreen da oivi Vizantijsko carstvo koje je prestalo da postoji posle pada Carigrada i Konstantinove smrti. U sastavljanju ovog rada svakako mi je mnogo pomoglo bogatstvo literature biblioteke Genadion u Atini, gde sam se po slubenoj dunosti izvesno vreme nalazio na mestu upravnika. Pored toga, zahvalnost takoe dugujem i profesoru A. D. Paliurasu sa Univerziteta u Janjini koji mi je omoguio da kopiram neke od minijatura iz njegovog rukopisa o Georgiju Kloncasu; gospodinu Simonu Bendalu to je podelio sa mnom svoje odista veliko znanje o numizmatici iz doba Paleologa; doktorki Rut Makridis na pomoi prilikom beleenja stihova o mramornom caru; najzad, profesoru A. A. M. Brajeru koji me je hrabrio tokom istraivanja vizantijske genealogije.

10

SPISAK SKRAENICA BNJ BS BZ CFHB DIEE DR EEBS JOB Lambros, PP MPG NE PLP Schreiner, Chron. brev. Byzantion Byzantinisch-neugriechische Jahrbcher Byzantinoslavica Byzantinische Zeitschrift Corpus Fontium Historiae Byzantinae xxxx (grki) Dlger, F., Regesten der Kaiserurkunden des ostrmischen Reiches, V: 1341-1453 (Munich-Berlin, 1965) xxx-(grki) Jahrbuch der sterreichischen Byzantinistik /VaioXoYEia 1 ^ (Athens, 1912) Migne, J. P., Patrologiae cursus completus. Series graeco--latina xxx (grki) Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit, ed. E. Trapp et al. (Vienna, 1976-)

Chronica byzantina breviora: Die byzantinischen Kleinchroniken, ed. P. Schreiner (CFHB X1I/2: Vienna, 1977)

11

12

13

14

1 SUMRAK CARSTVA

U noi 2. marta 1354. godine razorni zemljotres opustoio je itavu obalu Trakije zapadno od Carigrada. Neki gradovi su nestali sa lica zemlje. Drugi su bili potpuno uniteni i naputeni. Ostale je stihija delimino potedela, ali su njihove odbrambene zidine sravnjene sa zemljom. Preivelo stanovnitvo ratrkalo se iz svojih poruenih domova, tragajui za utoitem u gradovima koji je nesrea potedela. Zemljotres je pratilo strahovito nevreme. Veliki broj izbeglica, naroito ena i dece, stradao je u ovoj nepogodi. Mnogo vie njih zarobili su osmanlijski vojnici, koji su se u zoru spustili do ruevina. ak i najvei grad te oblasti, Galipolj, nije izbegao tu sudbinu, iako je veina stanovnitva uspela da pobegne morem.1 Turci su dobro poznavali ovu teritoriju. Oni su godinama pre toga sluili kao najamnici, uestvujui u sukobima oko prestola ili u borbama za trgovinsku prevlast u Vizantijskom carstvu. Lako su prelazili preko Helesponta, dolazei iz Male Azije, koja se ve nalazila pod njihovom kontrolom; posle svake najamnike kampanje otputani su nazad sa platom koja im je sledovala, ali oni bi se pobrinuli da sa sobom ponesu i plen steen u pljakama. Car Jovan VI Kantakuzin je verovao da ima poseban odnos sa sultanom Orhanom, sinom Osmana, osnivaa osmanlijskih Turaka. On je 1348. godine udao svoju kerku za Orhana, kao da je eleo da pokae da je zajednica izmeu Grka i Turaka mogua i da se svet moe podeliti na hriansku Evropu i muslimansku Aziju.

Ioannis Cantacuzeni eximperatoris historiarum libri IV, ed. L. Schopenus, Bonnae 1828-1832, 298-9; Nicephorus Gregorae Byzantina historia I-II, ed. L. Schpenus, Bonnae 1829-1830, 220-2; Nicephorus Gregoras, Byzantina Historia, ed. L. Schopen, III, Bonnae 1855, 220-2. Schreiner, Chron. brev., II, 283-4.
1

15

Bilo je to, moda, prilino naivno gledite, zasnovano, pre svega, na linom prijateljstvu. Orhan je bio ovek od rei. Meutim, njegov sin Sulejman ustao je protiv ovog dentlmenskog sporazuma o podeli interesnih sfera. Jedan deo Sulejmanovih trupa, verovatno u najamnikoj slubi kod vizantijskog cara, 1352. godine okupirao je utvrenje u blizini Galipolja. Po okonanju bitke oni su odbili da se vrate kui, zahtevajui da im tvrava, po pravu osvajaa, pripadne kao plen. Tako je nastalo prvo stalno naselje osmanlijskih Turaka na evropskom tlu. Samo dve godine kasnije zemljotres im je dao priliku da se jo vie uvrste i proire. Sulejman je preao tesnace na obali Male Azije i zauzeo je ruevine Galipolja. Sa sobom je poveo mnotvo vojnika i turskih imigranata kako bi obnovili i naselili naputena sela i gradove. Galipolj je dobio turski garnizon, dok su se u naputenim kuama naselili muslimani. To je postala glavna kontrolna taka morskih puteva u Helespontu, od Azije do Evrope. U godinama koje su usledile stvorena je legenda o ovom pohodu Turaka, prema kojoj je Sulejman sledio put preko vode koji mu je obeleila meseina. Poto su jednom zauzeli Galipolj, osmanlijski Turci se nikada vie nisu vratili kui. Put ka Evropi za njih je bio otvoren. Ta 1354. godina zapravo je prelomna taka sa koje vie nije bilo povratka za hriansko Istono rimsko carstvo. Ve do 1405. godine, dakle samo pola veka kasnije, Osmanlije su postali gospodari Bugarske, Srbije, Makedonije, Tesalije i veeg dela centralne Grke. Vizantijsko carstvo svedeno je na Carigrad sa predgraima, delove Peloponeza, nekoliko grkih ostrva i na teritorije koje su Turci dozvolili Vizantincima da zadre pod uslovom da njihovi carevi plaaju danak osmanlijskim sultanima i da im slue kao vazali.2 Konstantin Paleolog je roen 8. februara 1405. godine. Bio je etvrti od sedam sinova cara Manojla II, koji je na vizantijski presto stupio 1391. godine.3 Manojlo Paleolog vladao je razjedinjenim carstvom koje je polako nestajalo.

D. M. Nicol, The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453, London 1972 249-50. 3 J. W. Barker, Manuel 11 Palaeologus 1391-1425, New Brunswick N J 1969, 494-5. PLP, IX, no. 21500.
2

16

Nekada mono stablo Carstva, sa Carigradom u kome je zasaeno prvo seme vizantijske imperije, izgleda da je poelo da se savija pod udarcima hladnog vetra koji je dolazio s Istoka. Meutim, jedna od njegovih mlaih grana jo uvek je cvetala. Car Jovan Kantakuzin, prijatelj i tast Orhanov, naimenovao je svog sina Manojla za despota 1349. godine, dodelivi mu pri tome na upravu veliku vizantijsku provinciju Peloponez (Moreja). Jo od etvrtog krstakog pohoda 1204. godine centralna i juna Grka nalazile su se pod stranom upravom. Krstai su tokom osvajakog pohoda postavili u Atini franako vojvodstvo, kao i franaku ahajsku kneevinu u Moreji. Na elu ovih uprava smenjivali su se zapadni vladari raznih nacionalnosti. Za Grke starosedeoce svi oni su bili stranci. Preko svojih kolonija na ostrvima i luka na kopnu, mletaki trgovci su prigrabili najvie koristi od okupirane Grke. Ipak, vremenom, kako je ahajska kneevina slabila, to usled loe uprave, to zbog nedostatka novih regruta koji bi popunili stare trupe, Vizantinci su malo no malo vraali izgubljene teritorije u svoj posed. Manojlo Kantakuzin je preko trideset godina bio despot Moreje. Ovaj daroviti vojskovoa, upravnik i dravnik, uspeo je da unapredi svoju oblast i da je proiri na raun stranih suseda. Prestonica Moreje se nalazila u Mistri, ije se ruevine jo uvek mogu videti na obroncima planine Tajget koja se izdie nad spartanskom ravnicom. Kada je Manojlo 1380. godine umro, vlast nad Morejom prelazi s porodice Kantakuzin na tada vladajuu kuu Paleolog, prvo na Teodora, sina cara Jovana V, a potom 1407. godine na Teodora II, sina cara Manojla II i starijeg brata Konstantina Paleologa. Oni su nosili titulu despota, koju je samo car imao prava da dodeli, a teritorija kojom su vladali postala je poznata kao despotovina Moreja.4 Krajem 13. veka carica Irina od Monferata predloila je svom suprugu Androniku II da usvoji zapadni obiaj deobe vlasti meu svojim sinovima i pastorcima. Car je bio zgranut.

O optoj istoriji despotovine Moreje moe se saznati iz: D. A. Zakythinos, Le Despotat grec de More, I: Histoire politique; II: Vie et Institutions, ed. Chryssa Maltzou, London 1975; S. Runciman, Mistra. Byzantine Capital of the Ploponnse, London 1980; I. P. Medvedev, Mistra. , Leningrad 1970. O Manojlu Kantakuzinu: D. M. Nicol, The Byzantine Family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100-1460, Washington, D. C. 1968, no. 25.
4

17

Prigovorio je da jedinstveno Istono rimsko car-stvo nikada ne moe biti podeljeno i preobraeno u poliarhiju.5 Meutim, poetkom XV veka ovakva slepa odanost vizantijskoj tradiciji postala je neodriva. Potonji carevi doli su do saznanja kako je jedini nain da sauvaju svoje rascepkano carstvo upravo ovaj: da upravu i odbranu udaljenih gradova i provincija povere svojim sinovima, koji bi njima vladali kao despoti. Manojlo II je bio blagosloven svojim mukim potomstvom. Istina, jedan od njegovih sinova, Mihailo, umro je 1406. godine, ali ostala su estorica. Najstariji sin Jovan bio je predodreen da cara nasledi na prestolu. Drugi sin Teodor vladao je kao despot u Moreji. Trei sin Andronik naimenovan je 1408. godine za despota Soluna, u vreme kada je imao nepunih osam godina. Nije preostalo jo mnogo raspoloive teritorije za deobu. Iz tog razloga je Manojlo II i ostavio kraj sebe u Carigradu svog etvrtog sina Konstantina, roenog 1405. godine, sve dok se ne uprazni odgovarajua apanaa.6 O Konstantinovom detinjstvu i ranim godinama ne zna se mnogo. Bio je odan svojoj majci Jeleni, kerki srpskog velikaa Konstantina Dragaa. esto su ga nazivali porfirogenitom, jer je roen u Purpurnoj odaji carske palate. Po tome se Konstantin razlikovao od svog starijeg brata Teodora, kao i od mlae brae Dimitrija i Tome, ali ne i od najstarijeg brata, budueg cara Jovana VIII. Jo u svojoj mladosti Konstantin je naao odanog prijatelja u Georgiju Sfrancesu, potonjem istoriaru, iji spisi predstavljaju detaljan i jedinstven izvor za prouavanje Konstantinovog ivota. Poreklom iz Moreje, Sfrances je prvobitno sluio na dvoru Manojla II. Njegov ujak je bio Konstantinov tutor, a njegovi roaci Konstantinovi poverenici, prijatelji i pratioci. Kada je Jovan VIII stupio na presto, u poetku nije bio voljan da uslii Konstantinovu molbu da Sfrances stupi u njegovu slubu, jer je u njemu imao dragocenog carskog izaslanika, diplomatu i savetnika u Carigradu.7 Ipak, kako je

Pseudo-Phrantzes, Chronicon malus, ed. V. Grecu, Georgios Sphrantzes, Memorii 1401-1477: in anexy Pseudo-Phrantzes: Macarie Melissenos Cronica 1258-1481 1966, 172, ( Sphrantzes, Chron. minus; Phrantzes, Chron. maius). 6 Manojlo je taksfe imao sina Konstantina koji je umro dok je bio beba, pre 1405. godine. Sphrantzes, Chron. minus, 4; PLP, IX, no. 20491. 7 Sphrantzes, Chron. minus, 22-4.
5

18

Konstantin oduvek bio u dobrim odnosima sa svojim starijim bratom, na kraju je uspeo da ostvari svoj zahtev. Meutim, njegova veza sa mlaom braom, Dimitrijem, roenim 1406, i Tomom, roenim 1409. godine, bila je manje prijateljska. Jedan od Konstantinovih sledbenika u kasnijim godinama hvalio je njegovu spretnost u lovu, jahanju i borbenim vetinama, kao i njegov pustolovni duh, ivotnu snagu i hrabrost.8 On je moda nasledio neto od zapovednikog dranja svog oca Manojla, ija je pojava ulivala potovanje meu onima koji su ga sretali tokom njegovih putovanja no Zapadnoj Evropi. Ne postoji ouvan nijedan Konstantinov portret, osim onih na nekoliko novia i peata. Ti nejasni i stilizovani prikazi nemaju preciznost portreta njegovog brata Jovana VIII, koji je izradio jedan italijanski slikar koji je cara lino video.9 Konstantin je roen u svetu iju su vladajuu klasu inili pripadnici raznih naroda. Bilo je to drutvo koje je ivelo pod stalnom pretnjom propasti. Meoviti brakovi njegovih vladara predstavljali su politiko sredstvo preivljavanja i opstanka. Konstantinov deda, car Jovan V Paleolog (1354-1391), bio je sin italijanske princeze Ane Savojske. Nzegov ujak, car Andronik IV, uzeo je za suprugu princezu iz bugarske carske porodice. Njegov drugi ujak, Teodor I, despot Mistre, oenio je ker firentinskog vojvode Atine Neria Aajuolija. Njegova tetka Irina bila je udata za Halila, Orhanovog sina. Roak, koji je vrlo kratko vladao kao Jovan VII, bio je oenjen enovljankom iz porodice Gatiluzija. ene njegovog starijeg brata, Jovana VIII, bile su Ana, erka Vasilija Moskovskog, zatim Sofija od Monferata i, najzad Marija, kerka Aleksija IV Komnina, cara Trapezunta. Brat Teodor II, despot Mistre, oenio se Kliopom Malatesta, kerkom Karla Malatesta, grofa od Riminija. Sam Konstantin enio se dva puta, a obe njegove ene bile su Italijanke. Teko je o njemu govoriti kao o istokrvnom Grku, budui da mu je majka bila Srpkinja, a otac poluitalijan. Ipak, kao i veina njegovih savremenika, on je sebe smatrao Rimljaninom, Romejem ili Vizantincem.

Ioannis Dokianos, Encomium of the Emperor Constantine Palaiologos, ed. Lambros, PP, I, 221-31, 227. 9 Na Konstantinovim noviima i peatima, videti nie.

19

Kada je juna 1422. godine sultan Murat II sa svojim trupama opkolio Carigrad, Konstantin je imao sedamnaest godina. Dugo pre toga Vizantija je bila poteena turske agresije. Car Manojlo II imao je dobre odnose sa prethodnim sultanom Mehmedom I. Posle Mehmedove smrti 1421. godine postalo je jasno da se politika Turske prema Vizantiji menja. Opsada Carigrada bila je duga i teka. Odbranom grada uglavnom je upravljao Jovan VIII, koji je neposredno pre toga krunisan kao savladar zajedno sa svojim ocem i predodreen za njegovog zakonitog naslednika. Zahvaljujui Jovanovoj budnosti, Turci su se povukli pre isteka te godine. Ipak, bio je to preteak napor za ve ostarelog cara Manojla. Septembra 1422. godine on je doiveo jak modani udar i ostao teko paralizovan. Iako je posle toga iveo jo pune tri godine, upravu u Carigradu faktiki je preuzeo Jovan. Izgledi na budunost bili su mrani. Solun se, takoe, nalazio pod turskom opsadom. Manojlov sin Andronik, despot Soluna, bio je mlad i loeg zdravlja. U leto 1423. godine, uz oev pristanak, on je ponudio Solun Mleanima. Grad je u septembru promenio gospodara, postavi najvea i jedna od najunosnijih mletakih kolonija na grkom tlu.10 Jovan VIII je osetio da je dolo vreme da zatrai pomo od Zapada, kao to je to pre dvadesetak godina, istina bez mnogo uspeha, uinio i njegov otac. U novembru 1423. godine poao je na put za Veneciju i Ugarsku. Pre toga je Konstantina naimenovao za regenta u Carigradu. Konstantin je bio mlad. Bio je to njegov prvi susret sa vlau, a tom prilikom je dobio i titulu despota.11 Ha svu sreu, stari car Manojlo, iako vezan za postelju, imao je dovoljno snage da savetom pomogne sinu; i posle nekoliko poetnih neuspeha, Konstantinu je polo za rukom da zakljui sa Muratom novi mirovni ugovor. Bio je to poniavajui sporazum. Ipak, on je bar za neko vreme potedeo Carigrad novih turskih napada. Potpisan je 22. februara 1424. godine.12 Konstantin je dostojanstveno i uspeno obavio svoju regentsku dunost. Poetkom novembra 1424. godine njegov

10 11

Barker, Manuel II, 361-71; Nicol, Last Centuries of Byzantium, 346-51. Sphrantzes, Chron. minus, 14-16. 12 DR, V, nos. 3402-4.

20

brat Jovan VIII vratio se sa putovanja po Italiji i Maarskoj tokom koga je malo ta postigao. Ugarski kralj mu je, kao dobar katolik, savetovao da se, zajedno sa svojim narodom, zakune papi na vernost i da sklopi uniju sa rimokatolikom crkvom, kako bi uveao mogunosti za dobijanje pomoi sa Zapada. Ovaj predlog nije bio nov. Svojevremeno je ponuen i Jovanovom ocu Manojlu II On ga, meutim, nikada nije prihvatio, smatrajui da bi unija sa rimokatolikom crkvom uzbunila Turke i izazvala njihov otpor, kao i da je to vid moralne ucene.13 Manojlo II je umro 21. jula 1425. godine u sedamdeset petoj godini ivota, poto se nekoliko meseci pre toga zamonaio. Jovan VIII je i formalno postao car. Njegov brat despot Konstantin sada je morao dobiti svoju apanau. U nedavno zakljuenom sporazumu Turci su velikoduno dozvolili Vizantincima da zadri komad zemlje severno od Carigrada kao svoj posed. Bila je to teritorija na obali Crnog mora koja se protezala od Mesemvrije na severu do Derkosa na jugu. Izgleda da je njoj pripadala i luka Selimvrija, zapadno od Carigrada. Ovo podruje je 1425. godine dodeljeno despotu Konstantinu. U stratekom smislu ono je bilo vano jer je titilo severne prilaze Carigradu. Ipak, Konstantin ne bi mogao mnogo da uini da su se Turci odluili da prekre uslove primirja i lie ga njegove apanae.14 Na putu u Veneciju 1423. godine Jovan VIII je svratio u Moreju. U Mistri se video sa svojim bratom despotom Teodorom. Teodor je bio skloniji mirnom ivotu, posveenom nauci, nego stalnim pritiscima upravljanja i ratovanja. Dve godine ranije on se oenio Kliopom Malatesta iz Riminija. To je od samog poetka bila nesrena zajednica i Teodor je pokazivao iskrenu elju da se zamonai. Bratovljevu posetu je iskoristio da mu se poveri. Kada se Jovan vratio u Carigrad, pretpostavljao je da Teodor jo uvek ima iste namere. Zbog toga je pozvao Konstantina iz Mesemvrije, da on zameni brata

13 14

Barker, Manuel II, 376-9. Sphrantzes, Chron. minus, 18. Ducas, Istoria Turco-Bizantina (1341-1462), ed. V. Grecu, Bucharest 1958, 237-245. Schreiner, Chron. brev, II, 429-30. DR, V, no. 3414.

21

na mestu despota Moreje. Konstantin je vie puta do tada dokazao svoju odanost i sposobnost. Nema sumnje da bi mogao postati dostojan gospodar Mistre. Meutim, Teodor se u meuvremenu predomislio. Neki od njegovih pristalica, naroito njegov ueni prijatelj Jovan Evgenik, podrali su ga u nameri da napusti svetovnu tatinu zarad zadovoljstva koje je pruao religiozni ivot. Ali oni drugi, oito reitiji, uspeli su da ga ubede kako je on zapravo mnogo potrebniji svetovnom ivotu. Najzad je odbio da se odrekne despotovine u korist brata Konstantina i pomirio se sa enom. Kao despot Mistre vladao je sledeih dvadeset godina. Bilo je to vreme napretka despotovine i uspona njenog kulturnog i intelektualnog ivota. Pod Teodorovim okriljem mnogi naunici i filozofi okupili su se na dvoru u Mistri. Kliopa Malatesta je podravala svog mua, hrabrei ga u ovom plemenitom poduhvatu. Kada je 1433. godine umrla, Teodor je bio krajnje utuen i potiten jer ju je vremenom iskreno i neno zavoleo.15 Ovakav razvoj dogaaja onemoguio je Konstantina da postane despot u Mistri. Ipak, posle oeve smrti, novoimenovani car Jovan VIII odluio je da Konstantinovu darovitost iskoristi to bolje. On bi mogao dobiti na upravu posebnu apanau u Moreji. Bilo je oigledno da Teodor, koji je sreno iveo na svom posedu u Mistri, nije mnogo praktian ovek i da bi mu pomo i podrka sa strane dobrodoli. Turci su 1423. godine provalili kroz odbrambeni zid Korintskog kanala, koji je izgradio Manojlo II da bi se zatitio od njihovih upada. Okupirali su Moreju i opustiili je. Malo pre toga italijanski vladar Epira i ostrva Kefalonija, Karlo Toko, okupirao je Klarencu i Elidsku niziju na severozapadnoj strani poluostrva. Teodor je sa njim sklopio primirje, ali ono je 1426. godine prekreno i Toko je nastavio svoju kampanju. Stoga je car Jovan odluio da Moreju i svog brata oslobodi ovih neprilika. Krenuo je iz Carigrada 1427. godine sa namerom da se o tome lino pobrine. Sa sobom je poveo Konstantina i Georgija Sfrancesa, koji je tada i formalno stupio u Konstantinovu slubu. U Mistru su stigli 26. decembra, odakle su produili za Klarencu koju su opseli sa kopna i sa mora. U pomorskoj bici, nedaleko od ostrva Ehinada,

15

Ioannis Eugenikos, Advice to the despot Theodore, ed. Lambros, PP, I, 67111.

22

brodovi Karla Toka su potopljeni, posle ega se on sam predao. Toko se sloio da se odrekne nedavno osvojenih teritorija, ali je pokuao da spase svoje dostojanstvo. Ponudio je Konstantinu svoju mladu bratanicu Madalenu za suprugu, dajui mu istovremeno Klarencu i Elidu kao njen miraz. Bio je to prijateljski sporazum koji je odgovarao obema stranama. Klarenca je promenila gospodara 1. maja 1428. godine, a 1. jula, u blizini Patrasa, Konstantin se oenio Madalenom Toko. Madalena je prihvatila grko ime Teodora. Posle svadbene ceremonije, njen stric Karlo Toko otplovio je nazad do svojih poseda u Epiru.16 Neposredno pre ove enidbe, Konstantinu je urueno jedno dosta udno pismo, sroeno u stihovima. Njegov nepoznati autor, tvrdei da ga je napisao pod uticajem boanske inspiracije, estitao je caru Jovanu na pobedi, ali je u isto vreme upozoravao Konstantina da odustane od venanja sa bratanicom Karla Toka, jer to je porodica kojoj se ne moe verovati.17 Bio je to mudar savet, istina dat iz neto drugaijih razloga no to je reeno. Postavljanje Konstantina za drugog despota u Moreji, bio on oenjen Italijankom ili ne, uticalo je na sistem upravljanja i vodilo novim nevoljama u budunosti. Do 1428. godine despotovinom je upravljao jedan predstavnik carske porodice, koga je postavio car. Sada je trebalo da ih bude dvojica, a ne zadugo i trojica. Taj trei despot trebalo je da bude Konstantinov mlai brat Toma, koji je odrastao u Mistri. Despotovina je teorijski ostala jedna i nedeljiva. U praksi, meutim, kako e se uskoro pokazati, centralna vlast, koja je sasvim dobro funkcionisala u XIV veku, propala je u vizantijskoj provinciji Moreji, razbivi se na pojedinane i esto zaraene principate.18 Teodor je odbio da ustupi bratu svoje mesto u Mistri, ali je podlegao nagovorima da mu preda velike delove svoje teritorije, ukljuujui luku u Vostici (Egion) na severnoj obali Moreje, nekoliko gradova i utvrenja u Lakoniji, kao i

Sphrantzes, Chron. minus, 20-4; Chalcocondylas, ed. E. Dark, Laonici Chalcocandylae Historiarum Demonstrationes, I, Budapest 1922, 17-19; Schreiner, Chron. brev., II, 435-6. Zakythinos, Despotat grec de More, I, 196201, 204-5; D. M. Nicol, The Despotate ofEpiros, 1267-1479, Cambridge 1984, 190-2. 17 Anonimno pismo y stihu upueno despotu Konstantinu y Ahaji, ed. Lambros, PP, IV, 88-9. 18 Zakythinos, Despotat, II, 81.
16

23

Kalamatu i Meseniju na zapadnoj obali poluostrva. Toma je dobio zamak Kalavrita severno od Mistre. Konstantin se se u poetku smestio u Klarenci, koja mu je pripala i kao osvajau i kao deo miraza. Ipak, izgleda da car Jovan nije dovoljno poznavao svoju brau, jer je oekivao da e oni meusobno saraivati. Bila je to greka.19 U vreme dok se car Jovan jo uvek nalazio u Moreji sa svojom braom, Konstantin je uspeo da ga ubedi kako bi bila prava teta ne iskoristiti izvrstan poloaj Klarence u cilju pohoda na trgovaki i strateki znaajnu luku Patras koja se nije nalazila daleko odatle. Ovaj grad je ve nekoliko puta promenio gospodare. Godine 1428. nalazio se pod upravom nadbiskupa Pandolfa Malateste, koga je na to mesto postavio sam papa etiri godine ranije, iako su ga Turci smatrali svojim posedom, dok su Mleani u njemu imali trgovake interese. Upravo su i oni bili ti koji su upozorili papu na opasnost koja je pretila gradu 1428. godine. U julu tri brata, Jovan, Konstantin i Toma, udruenim snagama napadaju Patras. Bilo je to prvo ratno iskustvo mladog Tome. Nisu uspeli da osvoje grad, ali su se povukli tek kada su branioci pristali da Konstantinu plaaju godinji danak u iznosu od pet stotina zlatnika. Sudei po svedoenju Georgija Sfrancesa, koji je i sam uestvovao u tom pohodu, glavni razlog neuspeha leao je u Teodorovom odbijanju da pomogne svojoj brai. On se jo uvek dvoumio u vezi sa svojim monakim pozivom. Morao je, isto tako, imati na umu i injenicu da je namesnik Patrasa, nadbiskup Malatesta, njegov urak. Bilo bi nepromiljeno uestvovati u njegovom svrgavanju. Konano, papa nije krio svoje neraspoloenje to je Kliopa Malatesta prela u pravoslavnu veru, nadajui se da e tako zadobiti naklonost svog mua. Zbog svega toga Teodor se radije opredelio da ostane u Mistri.20 Bilo je vreme da se car Jovan vrati u Carigrad. Pre nego to je krenuo na put, pozvao je Konstantina u Mistru na dogovor. Tu su se Konstantin i Sfrances sastali u tajnosti i odluili da pokuaju jo jedan pohod na Patras. Ako bi se on

19 20

Sphrantzes, Chron. minus, 26. Zakythinos, Despotat, I, 206. Sphrantzes, Chron. minus, 24-6. Zakythinos, Despotat, I, 206-7.

24

ovoga puta uspeno okonao, Konstantin bi ostao u Moreji. Ako bi propao, povukao bi se na svoje posede na obali Crnog mora, pri emu bi jo uvek zadrao pravo na Klarencu i druga mesta u Moreji koja su mu pripala kao miraz. Sfrances je detaljno opisao ono to je potom usledilo. Zajedno sa Konstantinom krenuo je iz Vostice du obale, zaobili su Patras i doli u Klarencu i Hlumuci, gde se u tom asu nalazila Konstantinova ena. Bili su uvereni da e im grko stanovnitvo, nastanjeno u Patrasu, pruiti podrku. Iz Klarence je poslao glasnike njihovim voama kako bi pripremili sve to je bilo potrebno za njegov ulazak u grad. Najzad, 1. marta 1429. godine poveo je svoje trupe na Patras. Gradske stareine poslale su pregovaraa koji se vratio sa vestima da je Konstantin spreman da napadne i zauzme grad i njegovu tvravu. Napad je otpoeo 20. marta. Vremenom se pretvorio u dugu opsadu, prekidanu manjim sukobima. U jednom od njih smrtno je stradao Konstantinov konj, ali sam Konstantin nije bio ranjen niti zarobljen. Njegov prijatelj Sfrances spasao mu je ivot, mada je tom prilikom sam ranjen i uhvaen. Osloboen je 23. aprila, vie mrtav nego iv. Tek poetkom maja branioci su pristali na pregovore. Nadbiskup Malatesta je otiao u Italiju da trai pojaanje. Ako se ne bude vratio do kraja meseca, branioci e se predati. Konstantin i njegova vojska su se povukli, i tom prilikom su zauzeli tvravu Saravali. Nadbiskup se nije vratio do kraja maja. Konstantin je 1. juna ponovo doao pod zidine Patrasa da bi podsetio gradske stareine na dato obeanje i predaju. Oni su se etiri dana kasnije sastali u crkvi Svetog Andrije, zatitnika grada, odluivi da prihvate Konstantina za svog gospodara. Patras je postao deo njegove despotovine i Konstantin je Morao da ostane u Moreji. Ipak, tvravu na brdu iznad grada zadrali su ljudi nadbiskupa Malateste i nisu je predali sledeih dvanaest meseci. Predaja Patrasa oalostila je papu, uznemirila Mleane i, najgore od svega, razbesnela Turke. Sultan Murat je bez oklevanja poslao ultimatum. Konstantinov verni i odani prijatelj Sfrances, koji je proveo punih etrdeset dana u eliji zbog svog gospodara, poslat je da umiri sultana i, posle dugih pregovora sa Muratom i Turahanom,

25

zapovednikom Tesalije, uspeo je da otkloni pretnju od turske odmazde. U isto vreme, Konstantin je poslao izaslanike da odobrovolje papu i Mleane. Pregovori su trajali nekoliko meseci. Sfrances se zatekao u Naupaktu, mletakoj luci na drugoj strani zaliva, preko puta Patrasa, kada je tu stigao i nadbiskup Malatesta, vrativi se iz Italije sa nekoliko katalonskih brodova. On je nagovarao sultana da uloi protest protiv grke okupacije njegove nadbiskupije, ali bilo je kasno da se bilo ta promeni. Neposluni Katalonci, koje je doveo kao pomo, nisu pokazali previe interesovanja da povrate izgubljeni Patras, ve su na svom putu do Klarence opljakali i opustoili obalu. Konstantin je otkupio od njih grad za 6 000 mletakih zlatnika. Kasnije je, meutim, naredio da se Klarenca sravni sa zemljom, iz bojazni da bi mogla pasti piratima u ruke. Nadbiskup je 1441. godine umro u Pezaru, u Italiji, tvrdei do kraja ivota da je Patras bio njegov i da je dunost svih zapadnih hriana bila da mu pomognu da povrati biskupiju svetog Andrije. U meuvremenu, branioci tvrave iznad Patrasa odluili su u julu 1430. godine da se predaju Konstantinu. to se tie vernog Sfrancesa, on je dobio zasluenu nagradu. U novembru iste godine postavljen je za prvog vizantijskog upravnika grada koji je trijumfalno vraen Carstvu posle punih dve stotine dvadeset pet godina strane okupacije.21 Usledile su nove pobede vizantijske vojske. Konstantinov brat Toma, ije se sedite nalazilo u Kalavriti, okonao je dugogodinju stranu upravu u Ahaji na ijem su se elu, jo od

Sphrantzes, Chron. minus, 40-2; Phrantzes, Chron. maius, 268; Chalcocondylas, II, 18-19; Schreiner, Chron. brev., II, 442-3. E. Gerland, Neue Quellen zur Geschichte des lateinischen Erzbistums Patras, Leipzig 1903, 64-9; Zakythinos, Despotat, I, 207-9; II, 224; A. Bon, La More franque, Paris 1969, 323; K. M. Setton, The Papacy and the Levant (1204-1571), II: The Fifteenth Century, Philadelphia, 1978, 31-5. Videti nie, poglavlje 6, 99. panski putnik, Pero Tafur, plovei tim pu-tem 1436. godine javio je da je Florencia" (Clarentza) blizu Patrasa bila grad predivnih graevina, ali sada bez ljudi": Andanas e Vrajes de Pero Tafur por di-versas partes del mundo avidos (14351439), Madrid 1874, 44. Engleski prevodilac Tafura preveo je Florencia" kao Corinth". Pero Tafur, Travels and Adventures, 1435-1439, u prevodu M. Letts, London 1926, 49.
21

26

etvrtog krstakog pohoda 1204. godine, smenjivali vladari raznih nacionalnosti. Poslednji od njih bio je enovljanin enturione Cakarija koji je, lien veeg dela svojih teritorija, umro 1432. godine. Njegova kerka Katarina udala se za Tomu, donosei mu preostale teritorije u miraz.22 Zapadni kolonijalizam u Moreji umirao je ve nekoliko godina. Preduzimljivost Konstantina i njegove brae, uz podrku cara Jovana VIII, ubrzala je ovaj proces. Do 1430. godine gotovo itava juna Grka osloboena je stranog uticaja i pripojena matici, osim mletakih luka i kolonija na Argosu, Nafplionu, Modonu i Koronu. Meutim, sjaj Konstantinovih uspeha umanjile su strane vesti koje su stizale caru sa drugih strana. Marta 1430. godine sultan Murat je u krvi uguio mletaku vlast u Solunu. Ona je trajala samo sedam godina. Solun je pripao Turcima. Janjina, grad na severozapadu Grke, u oktobru iste godine takoe je pripao Turcima. Iako je Moreja ponovo postala deo Vizantijskog carstva, itava severna Grka, sve do Korintskog kanala na jugu, nalazila se pod turskom upravom.23 Mleanima nikako nisu odgovarali uspesi grke vojske u Moreji. Turci su im preoteli Solun. Morali su da povedu vie rauna o teritorijama koje su im jo uvek pripadale na jugu Grke. Tu je vladalo meusobno nepoverenje izmeu Grka i Mleana. U pokuaju da nadoknadi njihov uticaj na ekonomski ivot svoje despotovine, Konstantin se okrenuo Dubrovniku, iji su trgovci bili esti posetioci tih obala. Uprava Dubrovnika je bila zainteresovana da obezbedi svoje trgovake interese, pa je u februara 1431. godine poslala Konstantinu pismeni predlog sporazuma koji je sadrao njihove uslove i zahteve.24 Sporazum nikada nije zakljuen. Ipak, i sama injenica da je predloen govori u prilog obnovljene inicijative despotovine Moreje pod Konstantinovom upravom. Turci su, takoe, bili nezadovoljni preporodom Vizantinaca u Moreji. U prolee 1431. godine

22 23

Zakythinos, Despotat, I, 209. Nicol, Last Centuries of Byzantium, 367; Nicol, Despotate of Epiros, 12671479, 200-3. 24 Izvetaj o misiji y Raguzi Georgija Paleologa Kantakuzina upuen despotu Peloponeza" y februaru 1431. objavljen je y Lambrosu, , II, 29-30. . Kreki, Dubrovnik (Raguse) et le Levant au Moyen Age, Paris-La Haye 1961, 51-2 i no. 787; Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, no. 67.

27

Turahan, sultanov vrhovni zapovednik Tesalije, poslao je iz predostronosti svoje trupe na jug, kako bi jo jednom razorile odbrambeni bedem du Korintskog kanala. Grcima se nikako nije smelo dozvoliti da koriste ovaj zid kao zatitu za svoje pobunjenike aktivnosti. Trebalo ih je podsetiti da su bili sultanovi vazali.25 Ostalo je da se vidi da li esto zavaeni sinovi porodice Paleolog mogu graditi na svom uspehu i drati Moreju kao ostrvo hrianstva nasuprot sila islama. Sudbina nije bila naklonjena despotu Konstantinu. Novembra 1429. godine, ne zadugo posle njegove pobede kod Patrasa, u Stameronu na Elidi umrla mu je supruga Madalena Teodora. U braku su bili manje od osamnaest meseci i Konstantin je bio skrhan od bola. Sahranjena je u Klarenci, ali su njeni ostaci kasnije preneseni u crkvu Hrista ivonosca (Zoodotos) u Mistri. Dva uena knjievnika iz Mistre, Jovan Evgenik i Visarion, mitropolit Nikeje, oplakali su svojim stilskim epitafima ovaj tuni dogaaj.26 Nekoliko meseci kasnije, verovatno u elji da bude to blie Mistri, Konstantin je sklopio novi dogovor sa svojim mlaim bratom Tomom. Prestonica Tomine apanae nalazila se u Kalavriti. U martu 1432. godine on se sloio sa Konstantinom da zamene teritorije. Konstantin je premestio svoj dvor u Kalavritu, a Toma se preselio u Elidu. Bila je to prijateljska zamena, verovatno s odobrenjem njihovog brata, cara Jovana, kao i najstarijeg od trojice despota u Moreji, Teodora, koji je jo uvek drao vlast u Mistri.27

25 26

Sphrantzes, Chron. minus, 50; Schreiner, Chron. brev., II, 444. Ioannis Eugenikos, ed. Lambros, PP, 117-22; Bessarion, ed. Lambros, PP, IV 94-5. O Hristovom manastiru Zoodotos y Mistri, videti: Zakythinos, De-spotat, 197, 298. O mestu njene smrti (Stamiron, Stamira, nije St. Omer) videti: Bon, La More franque, I, 293, 343 n. I. 27 Sphrantzes, Chron. minus, 50, javlja da ce Toma preselio y Klaren-cu. Ali, poto je Klarenca ve bila razorena, mnogo je verovatnije da ce To-ma nastanio y Patrasu, gde je on i bio 1435. Gerland, Neue Quellen, 67-8, 218.

28

Dobri odnosi meu braom nisu dugo potrajali. Izvor njihovih nesuglasica bilo je pitanje prevlasti. Car Jovan se enio tri puta, ali nije imao potomka koji bi nasledio pravo na presto i bio proglaen za savladara. Moglo se pretpostaviti da e ga, kada za to doe vreme, naslediti jedan od njegove brae. injenica je da je on sam najvie nade polagao u Konstantina, to je Teodor znao i zbog ega je bio ogoren. Konstantin se prilino dobro slagao sa Tomom, ali je njegov odnos sa Teodorom bio pokvaren zbog pakosti i ljubomore. U avgustu 1435. godine car ga je pozvao u Carigrad. Na put je krenuo i Georgije Sfrances. Teodor je mogao posumnjati da je pitanje naslednika trona reeno. Marta 1436. godine on takoe stie u Carigrad. Car nije bio u stanju da navede brau na razgovor, a jo manje na dogovor. Oni su se u Moreju vratili odvojeno, eljni da svoj sukob razree borbom. Do kraja 1436. godine iz prestonice su dola dva izaslanika ne bi li smirila zavaenu brau i spreila graanski rat. Tek trea misija, koju je predvodio budui patrijarh Grigorije Mamas, prizvala ih je pameti. Dogovoreno je da se Konstantin preseli u Carigrad, a da Teodor i Toma ostanu u Moreji kao despoti. Jovan VIII se u to vreme ponovo spremao na put za Italiju i Konstantin je trebalo da ga jo jednom zameni kao regent. On je doao u Carigrad 24. septembra 1437. godine. Ne postoje nikakvi zapisi o njegovoj nominaciji u savladara. Ali, njegovo proizvoenje u regenta no drugi put ukazuje da je bio predvien za naslednika trona.28 Krajem novembra Jovan je otplovio za Italiju. Cilj njegovog puta bio je uee na saboru koji je nana Evgenije IV sazvao u Ferari kako bi se ostvarila unija izmeu grke i latinske crkve. Papstvo je oduvek smatralo da zapadni hriani ne bi trebalo da pomau Vizantiji u borbi protiv Turaka, sve dok istona crkva ne otkloni svoje greke i ne prizna poslunost Rimu. Samo u tom sluaju krstaki pohod moe krenuti da oslobodi Carigrad i porazi Turke. Posle dugih pregovora, papa Evgenije ubedio je Jovana VIII i njegove najvie crkvene velikodostojnike da o tome rasprave na saboru u Ferari. Da bi bio siguran da e se

28

Sphrantzes, Chron. minus, 52-4; Syropoulos, Les Memoires" du Grand Ecclsiarque de VEglise de Constantinople Sylvesttre Syropoulos sur le Concile de Florence (1438-1439), ed. V. Laurent, Rome 1971, 172, 608; Schreiner, Chron. brev., II, 448-9.

29

odazvati njegovom pozivu, poslao je no njih brodove koji su, kao pojaanje Carigradu, doveli jednu etu strelaca sa Krita. Na jednom od tih brodova doplovio je i Konstantin iz Moreje, poto se 1. septembra ukrcao u luci Karistos na Eubeji. Meu putnicima se nalazio i mletaki svetenik Marko Kondulmeri, koga je Konstantin poslednji put sreo prilikom opsade Patrasa 1429. godine.29 Car je poveo u Italiju zaista impresivnu delegaciju. U njoj su bili carigradski patrijarh Josif II, predstavnici patrijarija iz Aleksandrije i Jerusalima, episkopi, monasi i starije svetenstvo, meu kojima iskusni Visarion Nikejski, Marko Evgenik iz Efesa i Isidor, mitropolit kijevski. Od svetovnih linosti najugledniji je bio filozof Georgije Gemist Pliton iz Mistre, koji je ve nekoliko godina poznavao cara i njegovu brau. U carevoj pratnji nalazio se i njegov mlai brat Dimitrije, koji je titulu despota dobio 1429. godine. On je ve pokazao svoju pobunjeniku prirodu i znalo se da je protivnik bilo kakvog plana o uniji dve crkve. Ipak, nije bilo sigurno ostaviti ga u Carigradu. Postojala je sumnja da je traio od Turaka da ga podre u traenju nasledstva prestola.30 Konstantin, najpouzdaniji od brae, pravio je caru najmanje neprilika. Tokom Jovanovog prvog odsustvovanja 1423 -1424. godine on je dokazao svoju sposobnost kao regent u Carigradu; pored toga, uivao je punu podrku svoje majke, carice Jelene Draga. Iako ve u godinama, ona je i dalje aktivno uestvovala u reavanju dravnih pitanja, a Konstantin je bio njen najomiljeniji sin. U njegovoj slubi, kao ministri i savetnici, nalazili su se Luka Notaras, potonji veliki duks, ovek izuzetnog iskustva, i Dimitrije Paleolog Kantakuzin, njegov roak. Imao je uz sebe i ve proslavljenog Georgija Sfrancesa, na ijem je venanju 1438. godine Konstantin bio kum.31 injenica da su se Turci drali primirja i da nisu preduzimali pohod na Carigrad

29

Sphrantzes, Chron. minus, 56; Syropoulos, ed. Laurent, 172-3. J. Gill, The Council of Florence, Cambridge 1959.

30

Sphrantzes, Chron. minus, 62. O Dimitriju Paleologu Kantakuzinu videti: Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, no. 75.

31

30

tokom carevog odsustva moe se pripisati Konstantinovom mudrom ponaanju u toj opasnoj situaciji. Ipak, u jednom trenutku tokom 1439. godine on je u pismu zamolio brata u Italiji da podseti papu na njegovo obeanje da e do kraja prolea poslati najmanje dva ratna broda kao pojaanje u odbrani Carigrada. Konstantin se nadao da bi ti brodovi mogli da zaplove najvie petnaestak dana posle prijema njegove poruke, jer je bilo oitih znakova da se sultan priprema za veliku ofanzivu. Na ovu molbu odgovor nikada nije stigao. U svakom sluaju, bila je to lana uzbuna. Sultan je istina spremao vojsku, ali ne da bi napao Carigrad ve Smederevo, srpsko utvrenje na Dunavu.32 Sabor u Ferari produio se u svaalaku raspravu. Zavrio se juna 1439. godine zasedanjem u Firenci, gde je donet akt o ujedinjenju grke i latinske crkve. Dekret su potpisali svi pripadnici vizantijskog poslanstva, osim jednog.33 Car se vratio u Carigrad tek 1. februara sledee godine. Konstantin i Dimitrije, koji je ve ranije doao iz Italije, priredili su mu trijumfalan doek.34 Meutim, vest da je grko poslanstvo na zasedanju potpisalo sramni sporazum sa papom izazvala je talas gorine i otpora meu Vizantincima. Svom caru su priredili hladnu dobrodolicu. Mnogi su se oseali izdanim. Jovanovu tugu jo vie je uveala tragina vest da mu je, tokom njegovog odsustva, umrla voljena supruga, koju nije video vie od dve godine. Konstantinovo miljenje o crkvenom ujedinjenju bilo je isto kao i Jovanovo. On nije bio fanatino ni za, ni protiv njega. Ako ta rtva pravoslavnih hriana (amour propre) omogui dolazak krstake vojske i spas Carigrada, onda ona nije bila uzaludna. Pravoslavna crkva je oduvek verovala u princip kompromisa. Ipak, mnogi su protestovali, smatrajui da je unija u Firenci pomerila granice tog principa. To je postala tema energinih i ponekad nasilnikih prepirki tokom poslednjih godina postojanja

Konstantinovo pismo, podrano slinim porukama od ponosne carice i njegova dva ministra, predao je Fakras Kantakuzin. Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, no. 74. Syropoulos, ed. Laurent, 396-8. F. Babinger, Mehmed the Conqueror and his Time, Princeton, N. J. 1978, 16-18. 33 Latinski tekst o ovom aktu tampan je y Gill , Council of Florence, 414-15. 34 Syropoulos, ed. Laurent, 544-5.
32

31

vizantijskog drutva. Bilo je onih koji su govorili, kao nekada Konstantinov otac, da je u pitanju gruba diplomatska greka. Unija istone i zapadne hrianske crkve sigurno e izazvati podozrenje Turaka.35 Mnogo je vie bilo onih, kao mitropolit Marko Evgenik iz Efesa, koji je jedini iz grkog poslanstva odbio da potpie akt o ujedinjenju, koji su u tome videli konanu izdaju pravoslavnog naslea. Zbog toga e ih sustii gnev boiji. Kasnije e Konstantinov prijatelj Sfrances zapisati da su upravo sabor u Firenci i ujedinjenje crkava predstavljali glavni povod da Turci osvoje Carigrad. Tada, meutim, zbog oseanja vernosti prema caru i svom gospodaru Konstantinu, on nije mogao tako javno da iskae ovo svoje miljenje. Zato ga je izneo u formi parabole. Ve tolike godine" pisao je moji prijatelji i ja imamo obiaj da se, etajui uvek Srednjom ulicom kroz grad, nalazimo u crkvi Svete Sofije. A sada je pronaen neki drugi put koji vodi, kako mi rekoe, u istu crkvu; i odmah neki poee da me preklinju da krenem tim putem sa njima, govorei mi da je stari put dobar i da im je dugo odgovarao, ali i da ovaj novi ni malo za njim ne zaostaje. Sada od jednih ujem da je novi put dobar, a od drugih da je lo. Zato onda ne bih mogao rei Idite u ljubavi i miru u Svetu Sofiju putem kojim elite. Ja u ii onim kojim sam zajedno sa vama hodio ve toliko vremena, putem kojim su ili vai i moji preci i koji su smatrali dobrim".36 Ovakav pomirljiv stav bio je prava retkost. Trpeljivost se, uopte, retko sretala u Carigradu XV veka, ali isto tako i u Firenci ili Rimu. Verovatno je i despot Konstantin nosio u sebi istovetno oseanje za meru. Ipak, politika njegovog brata cara Jovana za njega je bila na prvom mestu. Konstantinovo regentstvo u Carigradu okonano je februara 1440. godine, kada se car vratio iz Italije. U gradu je ostao do kraja godine. Razlog zbog koga je odlagao povratak u Moreju bila je njegova elja da se ponovo oeni. Prolo je punih deset godina od smrti njegove prve ene Madalene Toko. Dama koju je najzad odabrao zvala se Katarina Gatiluzio, kerka enovskog gospodara Lezbosa. Porodica Gatiluzio bila je vie potovana od porodice Toko iz Epira.

35 36

Phrantzes, Chron. maius, 320. Sphrantzes, Chron. minus, 56-8.

32

Oni su u prolosti ve sklapali brakove sa Paleolozima. Bili su takoe i bogati. Decembra 1440. godine Georgije Sfrances je otputovao na Lezbos kako bi utanaio sve detalje oko veridbe i braka. Krajem sledee godine Konstantin je isplovio iz Carigrada u pratnji Sfrancesa i velikog duksa Luke Notarasa. Njihova odrednica bio je Lezbos, gde su se, u Mitileni, Konstantin i Katarina Gatiluzio u avgustu venali. On je u septembru nastavio put za Moreju, dok je njegova nova supruga ostala kod oca na Lezbosu.37 Prole su tri godine kako je Konstantin napustio Moreju. Po povratku je otkrio da se njegova braa, Teodor i Toma, sasvim dobro snalaze i bez njega. Oseao je da bi njegovi lini interesi bili potpunije zadovoljeni ako bi se pribliio Carigradu. Njegov brat Dimitrije je, po povratku iz Italije, dobio apanau na obali Crnog mora, gde ga je car imao na oku, jer je bilo dobro poznato da je on ogoreni protivnik firentinske unije, i to verovatno vie iz svojih politikih interesa nego iz iskrenih religioznih ubeenja. Konstantinu je palo na pamet da bi Dimitrije moda eleo da njih dvojica zamene svoje teritorije. Poslao je Sfrancesa da ovo predloi caru, Dimitriju i sultanu Muratu. Sultan, koji je predstavljao vrhovnu vlast, morao je biti upuen u jednu ovakvu stvar. Izgleda, meutim da to nije bio pravi as za pregovore. Dimitrije je ve nainio sopstveni dogovor sa sultanom i objavio rat caru, stavivi se na elo pokreta koji se izjanjavao protiv unije u Firenci i igrajui ulogu koja je koristila, kako njegovim linim ambicijama da se doepa vlasti tako i turskim politikim interesima. Kada je Sfrances stigao kod Dimitrija, ovaj se uveliko spremao za pohod na Carigrad sa trupama koje je rado dobio od svog novog prijatelja sultana. Nije bio raspoloen da saslua predlog svog brata Konstantina i Sfrances ga je napustio neobavljenog posla. Opasnost od ovog pohoda postala je u toj meri bliska da je car pozvao Konstantina da pouri iz Moreje kako bi pomogao u odbrani grada. Turci su napali u aprilu 1442. godine. Konstantin je u julu ponovo napustio Moreju. Zaustavio se na Lezbosu da bi sa

37

Sphrantzes, Chron. minus, 62-4; Schreiner, Chron. brev., II, 460. W. Miller, The Gattilusi of Lesbos", y Miller, Essays on the Latin Orient, Cambridge 1921, 329-30.

33

sobom poveo i svoju enu Katarinu. Meutim, Turci su znali za dolazak i kada je stigao na Lemnos turska flota je uhvatila i njega i njegovu suprugu. Sledeih nekoliko meseci Konstantin nije bio u mogunosti da produi put, iako su Mleani poslali osam ratnih galija da mu pomognu u njegovom, kako su oni opisali, hvale vrednom otporu. Usred te nesree Katarina se razbolela. Okolnosti u kojima su se nalazili samo su jo vie pogorale njenu bolest i u avgustu je umrla. Sahranjena je u Paleokastru na Lemnosu. Ubrzo posle toga Turci su otplovili. Tek je u novembru Konstantin, udovac no drugi put, stigao u Carigrad. Dotle je Dimitrijeva opsada ve propala. Car je bio vie nego spreman da Konstantinu preda tvravu Selimvriju na obali Mramornog mora, iz koje e moi da kontrolie Dimitrija. Marta 1443 godine, Sfrances postaje vrhovni zapovednik Selimvrije u ime svog gospodara. Meutim igra izmeu Konstantina i njegove brae jo nije bila zavrena. U junu iste godine u Carigrad stie Teodorov glasnik iz Mistre sa novim predlogom za cara. Ovoga puta Teodor je taj koji nudi Mistru u zamenu za Konstantinovu upravu nad Selimvrijom. Sa ovom ponudom svi su se sloili, mada je malo verovatno da je konsultovan i Dimitrije. Ona je Teodora pribliila prestolu, a Konstantina, legitimnog naslednika, nainila despotom glavnog grada Moreje. U oktobru 1443. godine Konstantin stupa u svoju novu slubu u Mistri. Istim brodom kojim je on doplovio Teodor odlazi za Carigrad.38 Konstantinovo otvoreno zalaganje za uniju iz Firence donelo mu je papinu naklonost; nema sumnje da mu je zbog toga car Jovan poverio upravljanje Morejom, poslednjom vizantijskom provincijom koja se nalazila u posedu hriana. Tu je iveo veliki broj katolika, naroito Mleana, u ijim su utvrenim lukama, Modonu i Koronu u Meseniji, poslovi jo uvek cvetali. Firentinska porodica Aajuoli takoe je zadrala, istina prilino beznaajnu kontrolu, nad Atinom. Papa je ve oplakao proterivanje arhiepiskopa iz Patrasa za koje je

38

Sphrantzes, Chron. minus, 64-6; Chalcocondylos, II, 80; Schreiner, Chron. brev., II, 461, 463-4; F. Thiriet, Rgestes des Dlibrations du Snat de Venise concernant la Romanic IH, Paris-La Haye 1961, nos. 2590, 2597.

34

Konstantin bio odgovoran. Mleani su smatrali da su despoti Moreje opasnost za njihovu imovinu i trgovaku slobodu U junoj Grkoj. Ali je papa Evgenije IV gajio iskrenu nadu da e Grci i Italijani, poto su se ujedinili u rimsku veru, moi da ive sreno pod pokrovitelstvom svetog Petra. U aprilu 1441. godine on je u tom smislu i pisao despotu Konstantinu, podseajui ga na njegovo obeanje da e uniju dve crkve uiniti realnim, kako u sadanjosti tako i u budunosti, kada, kako se to ve ini izvesnim, bude nasledio svog brata na prestolu Vizantije.39

G. Hofmann, ed., Epistolae Pontificiae ad Concilium Florentinum spec-tantes, III (Concilium Florentinum: Documenta et Scriptores, Series A, I: Rome 1946), no. 249, 35-6.
39

35

2 KONSTANTIN DESPOT MISTRE

Kada je oktobra 1443. godine Konstantin nasledio Teodora na mestu despota Mistre, uprava, administracija i odbrana Moreje postali su njegova i Tomina briga. Toma je vladao bivim Ahajskim principatom koji mu je pripao kao miraz. Konstantin je odseo u despotskoj palati u Mistri, gradu koji je oduvek bio prestonica i centralno mesto vizantijskog Peloponeza. Nzegova vlast obuhvatala je velike delove poluostrva. Sa Tomom nikada nije imao problema. Poto mu Teodor i Dimitrije nisu stajali na putu, Konstantin je video mogunost da ponovo ujedini despotovinu i pretvori je u bezbednu i, koliko je god mogue, nezavisnu teritoriju. Imao je plan, imao je i dobronamerne savetnike, sposobne da mu ponude reenja, ostvarljiva ili utopijska, za jaanje poljoprivrede, ekonomije i odbrane Moreje. Mistra je postala kulturno sredite vizantijskog sveta. Njeni prethodni vladari, uvaeni Teodor II i njegova supruga Kliopa Malatesta, podravali su nauku i umetnost. U njoj su boravili ljudi od ukusa i znanja. Mistra XV veka pruala je mnogo vie uzbuenja i stvaralake atmosfere od mranog i oajnog Carigrada. Jo uvek su graene crkve, manastiri i palate, ili su renovirane i ukraavane zidnim slikama. Biblioteke su popunjavane novim knjigama, a rukopisi prepisivani za potomstvo. Dvojica sjajnih intelektualaca u Mistri Konstantinovog vremena bili su Visarion iz Trapezunta, mitropolit nikejski, i njegov uitelj Georgije Gemist Pliton. Visarion je bio tako ubedljiv i reit tokom rasprava na saboru u Firenci, zalaui se za uniju dve crkve, da ga je papa proglasio kardinalom. Ubrzo no povratku sa ovog zasedanja on je napustio Mistru i otiao za Rim.40 Ali, bio je stalno zabrinut za

Opte o Visarionu: L. Mhler, Kardinal Bessarion als Theologe, Humanist und Staatsmann, 3 vols., Paderborn 1923-27, 1942. PLP, II, no. 2707.
40

36

blagostanje i budunost Mistre. Pliton je takoe bio i u Firenci. Iako je kao naunik bio vrlo cenjen u Italiji, sabor je smatrao dosadnim i neprilinim. Napustio ga je pre kraja da bi se vratio u Mistru, gde je ve tridesetak godina iveo i radio. Pliton je jo ranije predstavio niz referata caru Manojlu II i despotu Teodoru II, iznosei svoje predloge koji su se odnosili na obnovu Moreje kao novog centra onoga to je on nazivao helenizam". Pliton je, takoe, poznavao i dopisivao se sa carom Jovanom VIII, kao i sa Konstantinom.41 Nzegove teorijske postavke zasnivale su se na pretpostavci da je Moreja, ili Peloponez, na ta njeno drevno ime i upuuje, zapravo ostrvo, zatieno od invazije sa mora i lako branjivo zahvaljujui odbrambenom zidu du Korintskog kanala, iju je izgradnju smatrao jednim od najveih dostignua Manojla II. Usled svoje izolovanosti i sigurnosti, ono predstalja idealno ovaploenje teorije, prihvaene od strane svih civilizovanih ljudi, da je monarhija najpostojaniji i najdelotvorniji oblik vladavine. Bilo je to opte mesto vizantijskih politikih teoretiara. Ali, Pliton je izgleda savetovao da despoti Moreje treba da vladaju svojim malim kraljevstvom na isti nain kao car u Carigradu. Carigrad je bio novi Rim. Mistra bi mogla postati nova Sparta. Unutar Pelopovog ostrva vrsto centralizovana monarhija mogla bi imati snage da sprovede temeljnu reformu uprave, ekonomije, drutvene strukture, poljoprivrede i, iznad svega, odbrane Moreje. To bi moglo biti kraljevstvo Helena, kao to je i bilo u njihovoj prolosti. Pliton je tvrdio da je to jedini deo grkog sveta oduvek naseljen stanovnitvom isto helenskog porekla koje se nikada nije mealo sa doljacima. On kao da je namerno prevideo bezbrojne invazije Slovena, Bugara i ostalih nehelenskih naroda u prolosti, da se i ne govori o Albancima koje je despot Teodor I hrabrio da dou i nasele se u Moreji u isto vreme kada je u njoj iveo Pliton. Takoe je zanemario injenicu da su Konstantin Paleolog i njegova braa imali u sebi srpske krvi no svojoj majci Jeleni Draga, kao i to da je Konstantin sa ponosom nosio njeno ime.

O Plitonu: . M. Woodhouse, Gemistos Plethon. The Last of the Hellenes, Oxford 1986, posebno strane 87-8.
41

37

Plitonov utopijski program imao je odreene vrednosti, jer je bio sveobuhvatan i odnosio se na sve vidove javnog i privatnog ivota. Drutvo bi trebalo da bude podeljeno na dve klase, vojnike i poreske obveznike. Prvi bi branili Moreju i njene stanovnike, drugi bi ih podravali plaajui poreze, ali ne u novcu ve u svojim proizvodima. Kralja, ili despota, savetovala bi skuptina, sastavljena ne od aristokratije ve od umerenih ljudi ije bi ponaanje trebalo svima da slui za primer. Sva zemlja bila bi zajednika imovina. Podravala bi se kultivacija puste i neobraivane zemlje. Ali, treina svih proizvoda davala bi se u zajednike fondove. Pliton je dobro znao da bi se veliki zemljoposednici u despotovini nemilosrdno borili protiv ovakve reforme, jer su se ve dugo godina suprotstavljali i nekim manje drakonskim pokuajima da im se ogranii uticaj. Takoe je predloio i reformu finansija, kao i zatitu i unapreenje domae proizvodnje na raun smanjenja uvoza. Na prvom mestu je, ipak, stvaranje i odravanje armije, sastavljene ne od plaenika ili stranaca ve od roenih Grka, vernih svojoj dravi i svom vladaru. Da su njegovi planovi ostvareni, oni bi bez sumnje doveli do vojne diktature u kojoj bi sve bilo iskljuivo podreeno interesima drave, a drava bi bila oliena u linosti platonovskog kralja filozofa. Car Manojlo i njegov sin Teodor imali su dovoljno strpljenja i dobre volje da sasluaju Plitonove savete i da ga nagrade poastima i privilegijama. Nema, meutim, dokaza da su ita od svega toga ikada usvojili.42 Despot Konstantin je i sam uviao neophodnost uvrivanja odbrane Moreje na takama koje su bile najslabije. im se smestio u Mistri zapoeo je radove na obnavljau bedema du Korinta. Turci su ga 1423. godine lako probili, a 1431. godine i unitili. Konstantin i njegov brat Toma su ga, uz veinom nevoljnu saradnju vodeih ljudi te oblasti, u potpunosti rekonstruisali. Nazvan je Heksamilion, ili zid od est milja". Radovi su okonani u martu 1444. godine.43 Nije to bio prvi

42

43

Plitonove predloene reforme opisao je Woodhouse, Gemistos Plethon, 92109; Nicol, Last Centuries of Byzantum, 361-2. O zidu Heksamilion videti Sp. P. Lambros. NE, 2 (1905), 435-89; 4 (1907), 20-6, 240-3; 5 (1908), 115-16; Zakythinos, Despotat, I, 236-7; II, 141-2; J. W. Barker, Manuel II, 311-16; K. M. Setton, The Papacy and the Levant, II, 4-5. Datum njegovog zavretka zabeleen je y Kratkim hronikama, ed. Schreiner, Chron. brev., II, 465.

38

bedem takve vrste. Korint je bio utvren jo u drevna vremena, pre Kserksove invazije 480. godine. U VI veku car Justinijan je izgradio mnogo vri zid. Njegove ostatke iskoristio je Manojlo II 1415. godine. Taj bedem se protezao od Korintskog do Saronskog zaliva u duini od 7 028 i 7 760 metara. Celom svojom duinom bio je vrsto utvren sa 153 tornja. Drugi zapis govori o 130 manjih i devet velikih kula, sa tvravama na oba kraja bedema i zamkom na mestu Justinijanove utvrde u Istmiji. Manojlo je zavrio svoj Heksamilion u roku od dvadeset pet dana, od aprila do maja 1415. godine. Bilo je to dostignue koje je izazvalo ushienje mnogih njegovih savremenika, na i Mleana, koji su ipak ljubazno odbili da uestvuju u trokovima za njegovu izgradnju. Rashodi su zaista bili toliko veliki da su mnogi lokalni stanovnici i zemljoposednici radije izabrali bekstvo na mletaku teritoriju nego mogunost da ostanu kao najamni radnici ili da osiromae usled velikih poreza. Bilo je i onih koji su se otvoreno pobunili, ali su takvi silom primorani na poslunost. Za izgradnju Heksamiliona vezan je i niz neobinih proroanstava. Smatralo se da ih je izrekla Pitija u Delfima, u vreme Kserksove invazije na Grku. Izgleda da je prvi koji ih je zabeleio bio italijanski putnik irijako iz Ankone. Proroanstva govore o etiri zida na Korintskom kanalu. Tri e pasti pod naletima stranih vojski. Samo e etvrti odoleti neprijateljskim napadima. Prva tri proroanstva, kako se moglo tumaiti posle svega to se dogodilo, odnosila su se na Justinijanov zid i Manojlovu rekonstrukciju tog bedema, koji dva puta nije uspeo da zadri Turke. Poslednje proroanstvo najavljuje da e se etvrti zid pokazati kao poslednja i najvea prepreka neprijateljima Grka. Oni e biti odbijeni i poraeni kada bor padne na zemlju i kada iz njega izbije krv".

Graditelj etvrtog zida bie roen pod srenom zvezdom. Nisu pominjana nikakva imena, ali bilo je jasno da se misli na despota Konstantina. Iako skrivenog znaenja, ovo proroanstvo predstavljalo je izraz dirljive optimistike vere u

39

budunost i, kao i mnogi drugi proroanski iskazi, pokazalo se kao tuna zabluda.44 Ne zadugo poto je okonana izgradnja bedema 1444. godine, kardinal Visarion, udobno smeten u Rimu, poslao je Konstantinu dugako pismo. U njemu mu je posebno estitao na rekonstrukciji Heksamiliona. Ali bio je to, po njegovom miljenju, samo poetak.45 Visarion je, po ugledu na svog biveg uitelja Plitona i u vrlo slinom tonu, predloio itav niz reformi koje su imale za cilj poboljanje odbrane, ekonomije, stabilnosti i duhovnog ivota Moreje. On je predlagao da se prestonica premesti iz Mistre u mesto koje se nalazi na najkritinijoj taki despotovine. Novi grad mogao bi biti osnovan u Korintskom tesnacu i on bi predstavljao bazu stajae vojske, neophodne za uvanje bedema, jer pojedinana mobilizacija, do koje bi dolo tek u sluaju opasnosti, ne bi zadovoljila potrebe hitnih i preventivnih akcija. Posebno je isticao vanost obuke i discipline za vojnike koji bi sainjavali tu preureenu armiju. Visarionova vizija bila je ira i u nacionalnom smislu slobodnija od Plitonove. On je despotovinu Moreju pod Konstantinom video kao ovaploenje slonih napora istonih i zapadnih hriana, ujedinjenih u borbi protiv nevernika, to je, uz pomo Boju, bio rezultat crkvene unije. Visarion je oekivao da e doi do novog krstakog pohoda koji je papa Evgenije IV planirao na talasu sveopteg oduevljenja to je zahvatilo Zapad posle sabora u Firenci.46 Papa je svoj predlog izneo u oktobru 1439. godine. Trenutak je izgledao povoljan. Konstantin je bio u stalnoj vezi sa Rimom i znao je ta se sprema. Takoe je znao da su Turci napali i osvojili vei deo Srbije i da je njegov roak, despot ura Brankovi, prebegao u Ugarsku, odakle se i oekivalo da e krenuti u protivnapad na Turke. Predvodie ga Ladislav,

D. A. Zakythinos, Mlanges offerts Octave et Melpo Merlier, III, Athens 1957, 45-69, posebno 60-3; E. W. Bodnar, The Isthmian Fortifications in Oracular Prophecy", American Journal of Archaeology, 64 (1960), 165-71. 45 Visarionovo pismo Konstantinu: ed. Lambros, PP, IV, 32-45. Videti: Zakythinos, Despotat, I, 226-8, 143. 46 Nicol, Last Centuries of Byzantium, 378-9; Runciman, Mistra, 82.
44

40

poljski kralj Ugarske, i njegov briljantni vojskovoa Jano Hunjadi. Pohod protiv bezbonih nevernika trebalo je da organizuje papski izaslanik, kardinal ulijano ezarini. Papa, Mleani i vojvoda od Burgundije ve su obezbedili flotu koja e se sresti sa kopnenom vojskom na obalama Crnog mora. U junu 1443. godine sve je bilo spremno. Krstai su iz Ugarske krenuli u julu. Konstantin je bio svestan ovih priprema i arko je eleo da i sam uzme uea u borbi protiv zajednikog neprijatelja. O predlozima kardinala Visariona moi e i kasnije da razmisli. Visarion je ponudio Konstantinu dugorono vienje budunosti Moreje. Bezbedna oblast iza dobro branjenog zida trebala bi da postane sigurno utoite za imigrante i izbeglice sa raznih strana, koji bi bili pridodati ve postojeim ljudskim potencijalima u vojsci, poljoprivredi i industriji. Naglaavao je neophodnost stvaranja i izdravanja profesionalne vojske. Kao i Pliton, podravao je podelu drutva na dve klase vojnike i radnike. Veina Visarionvih ideja poticala je zapravo od Plitona. Obojica su ispravno primetili da su rudna bogastva Moreje jedva naeta; da se proizvodi sa njenih polja mogu umnogostruiti sistematinijom obradom; da izvoz robe od ivotne vanosti za domae stanovnitvo treba da bude kontrolisan; najzad, da treba prekinuti uvoz nepotrebnih luksuznih stvari. Moreja je po svemu spadala u zaostale provincije. U okolnostima ponovnog ujedinjenja hrianstva, njeno stanovnitvo moglo je mnogo toga nauiti od Zapada. Visarion je predlagao da mladi ljudi iz Grke odlaze na studije u Italiju, kako bi stekli kulturu koja bi ih nainila jezgrom obrazovane elite, oplemenjene humanizmom, ali i strune u pitanjima agrotehnike, rudarstva, metalurgije, proizvodnje oruja i brodogradnje. Steene vetine osposobile bi ih da koriste prirodna bogastva Moreje - drvo iz gotovo nedirnutih uma ili metale iz rudnika sve dok zemlja ne postane nezavisna i sama sebi dovoljna. Ponudio se da i sam lino poduava u Italiji. Smatrao je da nije sramota ako ue od Zapada. Na taj nain mogli bi samo nai neto od svog izgubljenog naslea. Uostalom, Latini su svoju mudrost i tehniku vetinu stekli na prvom mestu od Grka.

41

Visarion se nije zalagao za tako autoritaran i tvrd reim kao Pliton. Obojica su dugo ivela u Moreji. Dobro su poznavali osobenost svog naroda, koji je predstavljao najveu tekou bilo kakvim novim promenama. Konstantinov otac, car Manojlo II, alio je zbog oigledno neizleive strasti velikoposednika i lokalnih arhonata da vode meusobne borbe.47 Visarion je smatrao da je to zato to su ogrezli u lagodan ivot i letargiju. Neophodna je vrsta ruka monarha, tiranina spartanskog kova, da ujedini zaraene grupe feudalnih zemljoposednika koji su dugo radili ono to im je volja. Po svim Visarionovim preporukama, Mistra je ostala administrativni i kulurni centar despotovine. Ali, ona nikada nije bila sredite jedinstvene ili centralizovane uprave. Postavljajui ljude od poverenja za guvernere veih gradova, Konstantin je sebi obezbedio odreenu meru odanosti. Georgije Sfrances, nekada prvi grki namesnik Patrasa, postao je odgovoran za Mistru i njenu okolinu. Patrasom je upravljao Aleksije Laskaris; Korintom Jovan Kantakuzin; Vitilonom na rtu Tenar Jovan Paleolog, a za glavnog upravnika cele despotovine Konstantin je postavio Sofijanosa Evdemonojanisa, potomka uvene i uticajne peloponeske porodice.48 Lokalna feudalna aristokratija dugo se bunila to njenu slobodu ograniavaju upravnici postavljeni iz Carigrada. Konstantin je pokuao da pridobije njihovu odanost dajui im olakice i dodeljujui im nove posede. Tri sauvana dokumenta belee poklone u imanjima ili potvrde ugovora nainjenih za vladavine ranijih despota. Ona imaju formu argirovulje, ili srebrne bule, za razliku od hrisovulje, ili zlatne bule, koju je mogao izdati samo car.49 Dva je potpisao Konstantin kao despot i porfirogenit. Izgleda da je takoe pokuao da utie na patriotizam i takmiarski duh mlaih generacija time to je organizovao atletske igre u kojima su pobednike oekivale nagrade. Meutim, moda bi bolje bilo da je posluao Visarionov savet i poslao mladie u Italiju, kako bi

Letters of Manuel II Paleologus, ed. G. T. Dennis (CFHB, VIII: Washington, D. C, 1977), no. 51, 144-7; Nicol, Last Centuries of Byzantium, 357. 48 Zakythinos, Despotat, I, 228-9. 49 Lambros, PP, IV, 14-18. Zakythinos, Despotat, 1,228-9; II, 99100,109-15,123.
47

42

otkrili da se svet ne zavrava u Moreji i izuili neke korisne umetnosti i zanate. Konstantinove ambicije vezane za budunost Moreje nisu se podudarale sa Visarionovim gleditem uloge koju bi ona mogla da odigra u kontraofanzivi protiv Turaka. On je bio vie ovek od akcije nego administrator; i u leto 1444. godine, im su radovi na Heksamilionu privedeni kraju, on je krenuo u pohod, ali ne protiv Turaka ve protiv svojih latinskih suseda na severu Istma. Nema sumnje da je bio ohrabren novostima iz zapadnog hrianskog sveta. Papini krstai krenuli su 1443. godine iz Maarske niz Dunav prema Crnom moru. Njihovo napredovanje uzbunilo je sultana Murata koji je, suoen sa drugim tekoama na istoku, preklinjao za primirje. Ono je sklopljeno u Segedinu, juna 1444. godine. Konstantin je o svim okolnostima bio dobro obaveten, budui da je u julu poslao Georgija Sfrancesa na savetovanje sa voama pohoda, Ladislavom od Ugarske i kardinalom ezarinijem. Takoe je bio u kontaktu i sa mletakim admiralom Alvizom Loredanom, ija se flota 1444. ukotvila u Modonu. Segedinski mir potrajao je samo nekoliko meseci. Kardinal ezarini je, no papinom ovlaenju, razreio krstae zakletve date sultanu, posle ega je Ladislav sa vojskom nastavio napredovanje prema svom cilju. ezarini je znao za Konstantinove namere i njegovu spremnost da udari na Turke iz Moreje.50 Visarion je ubeivao Konstantina da se ne zalee. Nije mu preporuivao proirenje granica despotovine Moreje severno od zida Heksamilion, preko Korintskog kanala, jer je ono podrazumevalo invaziju na zemlju suseda koji su takoe bili hriani, ujedinjeni s njim unijom u Firenci. Konstantinovo opravdanje moglo je biti da su oni, kao i on sam, bili turski vazali i da bi oduzimanje njihove imovine uznemirilo zajednikog neprijatelja, koji se brani u drugim delovima Istone Evrope. Nekoliko meseci kasnije poto je uo da su papini krstai u pokretu, Konstantin je napao Atiku. Na elu vojvodstva Atine i Tebe, koga su postavili Franci posle etvrtog krstakog pohoda, smenilo se ve mnogo stranih vla dara. Poetkom 15. veka njega je drala firentinska trgovaka

Cesarini epistolae, ed. N. Jorga, Notes et Extraits pour servir l'histoire des Croisades au XVe sicle, III, Paris 1902, 110. Zakythinos, Despotat, I, 230.
50

43

porodica Aajuoli, mada pod pokroviteljstvom osmanlijskog sultana. Konstantin se jo od ranije nosio milju da pripoji ovu teritoriju. Kada je 1435. godine vojvoda Antonio Aajuoli umro bez naslednika, njegova udovica obratila se Konstantinu za pomo; on je poslao Sfrancesa da preuzme vojvodstvo. Turci su, meutim, bili bri, okupirali su Tebu i spreili Konstantinov zavojevaki poduhvat. On je 1444. godine poverovao da je kucnuo as za novi pokuaj. Na elu vojvodstva u to vreme nalazio se Nerio II Aajuoli, jo uvek kao vazal turskog sultana. Turci su bili zauzeti drugim poslovima. Nerio nije bio spreman za borbu. Konstantin je sa vojskom umarirao na Atiku i prisilio Nerija da preda Atinu i Tebu, kao i da mu plaa danak koji je dotle plaao sultanu. Zauzimanje Atine izgledalo je posebno velianstveno. Jedan od Konstantinovih savetnika i laskavaca uporedio ga je sa Temistoklom.51 Papini krstai nisu stigli dalje od Varne, na obali Crnog mora. Tu su ih unitili Turci pod linom komandom sultana Murata. Kralj Ladislav je poginuo, a meu nebrojenim rtvama naao se i kardinal ezarini. Varna je bila daleko od Moreje i ove vesti nisu zadrale Konstantina. Njegov prepad preko kanala pokazao se vie nego uspenim. Bio je vrlo zadovoljan sobom. Naao je, takoe, i novog saveznika u zapadnom svetu. Filip V, vojvoda od Burgundije, vatreno je podravao rat protiv nevernika. On je ponudio da opremi brodove za plovidbu do Varne. eznuo je da pomogae stvar u Grkoj i bio je u prijateljskom kontaktu sa Konstantinovim bratom Teodorom. Jedna eta od 300 vojnika stigla je 1445. godine iz Burgundije u Moreju. Konstantin ih je doekao sa dobrodolicom i odmah pridruio sopstvenim trupama u pohodu na centralnu Grku, kroz Beotiju, Fokidu i planinu Pind na severu Tesalije, gde su ga Vlasi i Albanci radosno pozdravili kao svog gospodara. Mletaki guverner Vitrinice, grada na samoj obali mora, bio je prisiljen da napusti svoje prebivalite.52 U isto vreme, Konstantinov guverner

Sphrantzes, Chron. minus, 52. Ioannis Dokeianos, Letters to the Despot Constantine, ed. Lambros, PP, I, 242. Zakythinos, Despotat, I, 212, 230. 52 Chalcocondylas, II, 91-2; Stefano Magno, Estratti degli Annali Veneti di Stefano Magno, ed. C. Hopf, Chroniques grco-romanes indites ou peu connues, Berlin 1873, 195. O Konstantinovim pohodima no Atiki i Beotiji videti: Zakythinos, Despotat, I, 230-1.
51

44

Vostice (Egiona), Konstantin Kantakuzin, preao je Korintski zaliv sa odredom peadije i konjice i proterao Turke iz nekoliko mesta na zapadu Fokide. Nzegov najvei uspeh bilo je osvajanje grada Lidoriki, iji su stanovnici bili toliko uzbueni da su ime svoga grada promenili u Kantakuzinopolis. Kada je papa Evgenije uo za Kantakuzinovo junatvo, protumaio ga je kao posledicu oduevljenja izazvanog crkvenim ujedinjenjem, a njega je proizveo u dvorskog grofa od Laterana.53 Meutim, hriani ponovo ujedinjenih crkava bili su daleko od meusobnog jedinstva, ak i u zajednikoj borbi protiv nevernika. Konstantinove pobede u centralnoj Grkoj nisu svuda izazvale podjednako oduevljenje. Mleani su bili ogoreni zbog proterivanja svog guvernera iz Vitrinice. U aprilu 1445. godine zapovedili su svom kapetanu u Naupaktu da uloi najenerginiji protest kod Konstantina i da zahteva povratak njihovih kolonija, kao i oslobaanje ratnih zarobljenika.54 Alfonso V, kral. Aragona i Napulja (1415-1458), koji je sanjao o obnavljanju poseda svojih predaka u Italiji i Grkoj, setio se da ima nasledna prava na vojvodstvo Atine i Tebe koje su nekad drali Katalonci. Da bi s tim raistio, napisao je Konstantinu jedno odluno pismo i poslao ambasadora da preuzme vojvodstvo.55 Nije zabeleeno kako se to zavrilo. Nekoliko meseci kasnije, meutim, izaslanik iz Moreje doao je na Alfonsov dvor, kako bi ispitao mogunost braka izmeu Konstantina i kerke portugalskog kralja.56 S druge strane, firentinski vojvoda Atine, koji je bio prisiljen da pred Konstantinom poloi zakletvu vernosti, poalio se svom ranijem gospodaru, sultanu Muratu, molei ga da mu pomogne kako bi se vratilo prethodno stanje. Jo uvek pod utiskom pobede nad udruenim snagama zapadnog hrianstva, kojima su pripadali i mnogi od njegovih hrianskih vazala, sultan je ocenio despota Konstantina kao najobinijeg pobunjenika, beznaajan

53

O Konstantinu Kantakuzinu: Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, no. 81. 54 Thiriet, Rgestes, III, no. 2686. 55 Tekst pisma u: F. Cerone, La politic orientale di Alfonso di Aragona", Archivio storico per le province napoletane, 27 (1902), 4301. 56 Lambros, y NE, 4 (1907), 431. Zakythinos, Despotat, I, 239.

45

trn zaboden u jednu stranu njegovog evropskog carstva. Bie mu drago da stane na put despotovim snovima o daljnjem osvajanju. U zimu 1446. godine Murat se stavio na elo vojske za koju je reeno da je brojala izmeu 50 000 i 60 000 ljudi. Poveo ju je kroz centralnu Grku prema Moreji. Sa njim je poao i nesreni vojvoda Atine i Tebe, Nerio Aajuoli. Jedan od turskih zapovednika odvojio se sa delom trupa i u Lidoriki i Galaksidi pomraio kratkotrajnu slavu Kantakuzinopolisa, vrativi Fokidi status turske provincije. Konstantin je pourio nazad u svoju despotovinu. Zajedno sa bratom Tomom utvrdio se na bedemu Heksamilion koji su obnovili sa toliko vere. Turska vojska je stigla do zida 27. novembra. Posle ogorene borbe, Konstantin je poslao sultanu glasnika sa predloenim uslovima mira. Bio je to Georgije Halkokondil, otac potonjeg istoriara Laonika Halkokondila. Murat nije doao na pregovore. Bacio je glasnika u tamnicu, zahtevajui da se zid porui bez odlaganja. Konstantin je to odbio. Sultan mu je dao rok od nekoliko dana da se predomisli, a svojim ljudima je naredio da zauzmu poloaje itavom duinom bedema. U normalnim" uslovima srednjovekovnog ratovanja Heksamilion bi se moda i odrao. No, vremena nisu bila normalna. Sultan je posedovao novo oruje teke artiljerije, nekoliko dalekometnih topova koje je takoe rasporedio du zida kako bi ga iz njih tukao. Imao je i opsadne maine i dugake merdevine. Turske puke drale su branioce zida prikovane iza zaklona. ivopisan opis napada i odbrane dao je Laonik Halkokondil, koji je o tome sigurno uo od svog oca. Posle pet dana borbe, bojne trube su, no Muratovom nareenju, zagluujuim piskom oglasile konani juri. Njegove elitne trupe, janiari, prvi su se popeli na bedem koji se ve raspadao. Ve 10. decembra Heksamilion je pretvoren u gomilu ruevina, a njegovi branioci su ili pobijeni ili zarobljeni. Despoti Konstantin i Toma jedva su uspeli da izbegnu masakr. Tri stotine ljudi, koji su se spasli bekstvom i potraili utoite na brdu zvanom Oksi, u blizini Kenhreje, prevarom su zarobljeni i

46

svi do jednoga pobijeni. Borovi su bili natopljeni krvlju, ali se proroanstvo pokazalo pogrenim.57 Sultan je potom podelio vojsku. Jednom divizijom komandovao je Turahan beg, sa nareenjem da krene na jug, prema Mistri i zemlji despota Konstantina. Sam Murat poveo je ostatak vojske du severne obale Moreje. Grad Sikion primoran je na predaju i spaljen do temelja. Stanovnitvo je sprovedeno u Vosticu kao roblje. Sultan je nastavio da napreduje ka Patrasu. Veina graana potraila je utoite kod Mleana u Naupaktu sa druge strane obale. Oko 4 000 ljudi ostalo je u tvravi na vrhu brda, odupirui se turskim napadima. Njihov otpor nije imao veih posledica. Sultan je doao samo da bi kaznio Grke i uveo teror, to je ve sa velikim uspehom i postigao. Vreme da se zavri osvajanje i okupaciju zemlje doi e onda kada on za to bude spreman. Napustio je Patras i krenuo prema Klarenci, gde se ponovo sastao sa Turahanovim trupama. Oni nisu uspeli da stignu do Mistre. Bilo je to nepogodno godinje doba za pokuaj prelaska vojske preko planina. Sultan i njegovi ljudi povukli su se istim putem kojim su i doli, ostavljajui za sobom opustoenu i raseljenu Moreju. Savremeni grki i mletaki izvori slau se u tome da je broj hrianskih zarobljenika iznosio 60 000.58 Posle ovog dogaaja, bilo je onih koji su tvrdili da je ruenje Heksamiliona posledica izdaje Albanaca u Konstantinovoj vojsci. Drugi su opet za izdaju optuivali celokupno stanovnitvo Moreje, zbog ije je bezbednosti zid i bio izgraen. Izdaje je moglo biti. Albanci su retko kad bili pouzdani, dok su Grci iz Moreje esto osuivani zbog svoje ravnodunosti i nedostatka borbenog duha. I pored svih Plitonovih i Visarionovih inpresivnih govora, pokazalo se da se Heksamilion nije mogao odbraniti protiv odlune i disciplinovane vojske, i da bi pre ili kasnije pao usled bombardovanja teke artiljerije.

Sphrantzes, Chron. minus, 70; Ducas, 279; Chalcocondylas, II, 11218. Hronologiju je ustanovio Schreiner, Chron. brev., II, 476-9. Lament o katastrofi i njenim posledicama sastavio je Jovan Evgenik, ed. G. Mercati, Opere mino-ri, IV (Studi e Testi, 79: Citt del Vaticano 1973), 25-8. 58 Chalcocondylas, II, 118-19. Naknadnom analizom dolo se do broja mrtvih d 22 000; Lambros, y: NE, 4 (1907), 25-6. Zakythinos, Despotat, I, 232-5.
57

47

Konstantinova uloga u velikoj i traginoj drami, u kojoj su se ujedinjene snage hriana suprotstavile nevernicima, zavrila se poniavajue. On je nastavio da se bori posle velike katastrofe u Varni. Meutim, hrianske snage su bile suvie poljuljane da bi mu pruile podrku. Jedini koji mu je poslao pomo bio je Filip Burgundski. Mleani, ija se ratna flota nalazila u Modonu, takoe su mu mogli biti od pomoi. Ali, oni nisu zaboravili da je Konstantin napao njihove posede u Grkoj. U februaru 1446. godine mletaka mediteranska flota dobila je nareenje da se vrati u Italiju. Stavljajui svoje trgovake interese na prvo mesto, Mleani su obnovili primirje sa turskim sultanom. Kasnije se prialo kako je Konstantin pristao da se oeni kerkom mletakog duda Franeska Foskarija (14291457), ne bi li zadrao vlast nad mletakim ustanovama u Moreji.59 U tome sigurno nema istine. Postoje iscrpni mletaki izvori za taj period, i ni jedan jedini ne pominje ovakav predlog, a Franesko Foskari je bio dovoljno pronicljiv da prozre svako grko lukavstvo usmereno na potkopavanje mletake kontrole u Grkoj. On nije verovao Grcima i mnogo je bio zainteresovaniji da ostane u dobrim odnosima sa sultanom, kako bi bio siguran da se mletake trgovine u Carigradu nee zatvoriti ako Turci osvoje grad, to se tada ve gotovo svakoga dana oekivalo. Konstantin i Toma nisu bili u poloaju da trae od sultana primirje. Morali su da ra prihvate kao svog gospodara i da mu plaaju godinji danak, to je bio uslov da spasu svoje propale zemlje i posede; takoe su mu morali dati re da nikada vie nee obnoviti ruevine Heksamiliona. Pomo koja nikada nije dola ili je stigla prekasno bila je crvena nit Konstantinovog ivota. Neto utehe u tekim asovima moglo mu je doneti pismo, puno hvale i laskavih rei, pristiglo iz Firence, gde je njegov brat, car Jovan, postao dobro znana i potovana linost u vreme sabora 1439. godine. U njemu su uprava, graanstvo i trgovci iz Firence izjavili da e uvek biti na usluzi despotu Konstantinu. Bio je to neobian gest, jer su potpisani morali znati da je Konstantin nedavno razvlastio

59

D. M. Nicol, Byzantium and Venice. A Study in Diplomatic and Cultural Relations, Cambridge 1988, 385-7. Lambros, NE, 4 (1907), 431-3, prihvata priu.

48

poslednjeg firentinskog vojvodu od Atine. Ono nosi datum od 3. maja 1446. godine. Bilo je to prazno obeanje koje je dolo prekasno. Turci su upali u Moreju decembra iste godine.60 Poslednje godine Konstantinove vladavine u Mistru je doputovao italijanski humanista i starinar irijako iz Ankone, neumorni putnik i putopisac.61 On je pre toga jednom ve bio u Moreji 1437. godine i tom prilikom je predstavljen Konstantinovom bratu, despotu Teodoru II. Ponovo se vratio deset godina kasnije, idui na jug preko Korinta i Leondarija, gde se sreo sa despotom Tomom. Krajem jula 1447. godine stigao je do podnoja planine Tajget, a zatim i u Mistru, gde mu je dobrodolicu poeleo Konstantin, o kome je irijako pisao kao o Konstantinu Dragau iz carske porodice Paleologa, vladajuem despotu". Ha dvoru u Mistri sreo je tada ve ostarelog Georgija Gemista Plitona, najuenijeg doktora meu Grcima", koga je upoznao prilikom svoje prethodne posete, kao i Nikolu, alias Laonika Halkokondila, budueg istoriara i sina Georgija Halkokondila, s kim seirijako poznavao iz Atine i koji je godinu dana ranije bio sultanov zarobljenik. Mladi Aaonik se ljubazno prihvatio dunosti da povede irijaka u obilazak ruevina i spomenika stare Sparte u ravnici pod Mistrom. irijako je zapravo i doao da bi video i pisao o ostacima antike Grke, a ne o savremenom gradu Mistri. Poetkom oktobra nastavio je svoje putovanje prema Meseniji, u potrazi za Nestorovom palatom u Pilosu. Plovio je morem od Korona do tvrave Vitilo na rtu Tenaron, gde je susreo Jovana Paleologa, Konstantinovog namesnika za tu oblast. Iz luke Gition vratio se u planine Mistre, da bi tu proveo zimu 14471448. Tu je u februaru 1448. godine sastavio prikaz starog rimskog kalendara za despota Konstantina, opisujui ga kao Konstantina Paleologa porfirogenita i najdinijeg cara (vasilevsa) Lakedemonije".62 U martu je irijako ve bio u

Pismo iz Firence: Lambros, NE, 4 (1907), 31. O irijaku od Ankone: R. Sabbadini, Ciriaco d' Ancona e la sua de-scrizione autografa del Peloponneso trasmessa da Leonardo Botta", Miscellanea Ceriani, Milan 1910, 180-247; E. W. Bodnar, Cyriacus of Ancona and Athens (Collection La-tomus, XLIII: Brussels 1960. 62 Ed. Lambros, PP, IV, 98-9; Bodnar, Cyriacus, 57-9, 61; A. Diller, The Autographs of Georgius Gemistus Pletho", Scriptorium, 10 (1956), 27-41; Woodhouse, Gemistos Plethon, 227-8.
61 60

49

Nafplionu, a u aprilu u Korintu, gde ga je primio Jovan Kantakuzin, Konstantinov prijatelj i namesnik grada, sa kojim se ve prethodno sreo u Patrasu. irijaku iz Ankone svet danas mnogo duguje zbog njegovog vrednog sakupljanja podataka o ruevinama i ostacima antike Grke, kao i zbog zapisa i identifikacije drevnih predela. On je nazvan ocem moderne arheologije. Bio je okrenut prolosti i retko je obraao panju na uslove koji su vladali u Grkoj i Moreji tokom XV veka. Boravak u Mistri pruio mu je zadovoljstvo da vidi mesto gde se nekada nalazila stara Sparta i da se zamisli nad njenom promenljivom sreom. Napisao je epigram o njenoj prohujaloj herojskoj slavi, sada svedenoj na malu Mistru kojom vlada Konstantin (,,Misithra sub Constantino").63 Turci su se stutili na Moreju kao izgladneli vuci u zimu, pre irijakove posete. Zid Heksamilion unitili su za sva vremena. Opljakali su i opustoili gradove koji su im se nali na putu. Ali, upravo je zimsko vreme i sauvalo Mistru od njihovog razaranja, spaslo letinu i omoguilo ljudima da preive. U leto 1447. godine irijako je bio zadivljen bogatom etvom. inilo se da jo ima nade za budunost. Konstantina ta nada nikada nije napustila. Ipak, on je znao da budunost despotovine, pa i samog Carigrada, zavisi od dugovenosti vladajue porodice Paleolog. Nzegov brat, car Jovan VIII, nikada nije imao dece koja bi ga nasledila, a od 1447. godine zdravlje mu se pogoralo. Teodor i Dimitrije su bili oevi, ali su obojica imali samo po jednu kerku. Jedino je njegov brat Toma imao sinove, Andriju i Manojla, ali oni su, meutim, tek kasnije roeni. Konstantinova dva braka su se tragino zavrila. Njegova porodica i savetnici bili su ivo zainteresovani da se on oeni i trei put. Poetkom 1444. godine govorilo se o njegovom braku s Izabelom Orsini, sestrom princa od Tarenta, kome je po nasledstvu pripadalo pravo na ostrva i delove grkog kontinenta. Od toga nije bilo nita.64 U avgustu 1447. godine verni Georgije Sfrances poslat je u Caritrad da ispita mogunost

Epigram je preveden na grki. To je moda uradio Pliton. Lam-bros, , IV, 99-101. Woodhouse, Gemistos Plethon, 227. 64 Lambros, y: NE, 4 (1907), 431.
63

50

Konstan-tinovog braka sa princezama Trapezuntskog carstva ili kraljevine Gruzije. Pregovori su zahtevali vreme, a njega su pretekli dogaaji.65 Juna 1448. godine Konstantinov brat Teodor umro je na svom posedu u Selimvriji. Iste godine, 31. oktobra, umro je i car Jovan VIII.66 Konstantin, Dimitrije i Toma ostali su jedini naslednici prestola. Svi su znali da je pokojni car najvie poverenja poklonio Konstantinu. To mu je bila i elja na samrtnoj postelji. Isto tako, znalo se da je njegova majka, carica udova Jelena Paleologina, imala istovetno miljenje. Na kraju je njena volja i prevagnula.

65 66

Sphrantzes, Chron. minus, 70. Sphrantzes, Chron. minus, 72; Ducas, 279; Chalcocondylas, II, 11113, 140; Schreiner, Chron. brev., II, 470-4.

51

3 KONSTANTIN U CARIGRADU

Vest o carevoj smrti dospela je do Konstantina, koji je tada bio u Mistri. On je svakako morao znati da se njegova braa Toma i Dimitrije nalaze blie Carigradu i da e moda pokuati da ga spree u primanju nasledstva. Toma je doao u Carigrad 13. novembra. Ni Dimitrije nije gubio vreme, pourio je odmah za njim u prestonicu iz Selimvrije. Toma moda nije bio ozbiljan konkurent. Dimitrije je, meutim, uivao veliku podrku sa strane; on je bio ili je bar tvrdio da jeste glavni predstavnik snane anti-unionistike stranke koja je traila cara koji bi uklonio sramotu firentinskog ujedinjenja. Oni bi pozdravili Dimitrijevo krunisanje za cara, jer on nije priznavao uniju iz Firence koja je prouzrokovala toliko gorine i protesta, a donela tako malo koristi. Meutim, krizu i mogunost izbijanja graanskog rata spreila je svojim odlunim dranjem careva majka Jelena. Iskoristivi svoje zakonsko pravo regentstva, ona je obezbedila Konstantinu, u tom trenutku najstarijem od svojih preivelih sinova, vreme koje mu je bilo neophodno da bi stigao do Carigrada. Konstantin je oduvek bio njen miljenik, na koga je bila ponosna to, zajedno s imenom svog oca Paleologa, nosi i njeno porodino srpsko ime Draga ili Dragasis. Toma je bez protivljenja prihvatio njenu odluku i tako je Dimitrije bio odbijen. Tako su se obojica pridruila njenom proglaenju Konstantina za novog cara Romeja. Prvi koji je o tome obaveten bio je osmanlijski sultan Murat II. Carica je u decembru poslala Sfrancesa na osmanlijski dvor kako bi osigurao sultanovo odobrenje.67 Poto je pitanje nasledstva reeno bez meusobnih sukoba, carica je naimenovala dva glasnika da odmah otplove

67

Sphrantzes,Chron.minus,72;Ducas,279;Chalcocondylas,II,141.

52

za Moreju, proglase Konstantina za cara i doprate ga nazad u Carigrad. Bili su to Aleksije Filantropin Laskaris i Manojlo Paleolog Jagros, kojima se pridruio i despot Toma. Oni su oigledno imali ovlaenje da novog cara obaveste o njegovom imenovanju, ali ne i da ga kruniu. Nema sumnje da su vojska, narod i stareine Mistre bili polaskani to uestvuju u Konstantinovom proglaenju za cara. Ono je trebalo da prethodi krunisanju koje bi izvrio patrijarh. Meutim, u Mistri nije bio patrijarh; isto tako, ne postoji nijedan dokaz koji bi podrao tvrdnju da je ondanji episkop preuzeo na sebe organizaciju krunisanja u jednoj od crkava. Carska titula dodeljena je Konstantinu u graanskoj ceremoniji, najverovatnije u despotskoj palati, 6. januara 1449. godine. Upravo iz tog razloga istoriar Duka je i pisao da Konstantin zapravo nikada nije ni bio krunisan za cara i da je poslednji romejski car bio Jovan VIII.68 Za ovakav postupak postojali su i odreeni istorijski presedani. Car Manojlo I Komnin proglaen je i naimenovan za vladara od strane svog oca koji se nalazio na samrtnikoj postelji, u Kilikiji, daleko od prestonice. Jovan VI Kantakuzin, Konstantinov pradeda, prvi koji je proglaen i naimenovan za cara i 26. oktobra 1341. godine obuen u carsku odoru u Didimotici, u Trakiji. Tom prilikom na njegovu glavu nije stavljena kruna. tavie, on se tada sam odenuo carskim ruhom (pilon) koje je lealo pred ikonom device Marije.69 Konstantin je u Mistri verovatno primenio jo jednostavniju ceremoniju. Ipak, ni Manojlo I, a ni Jovan VI nisu propustili da kasnije, im su stekli kontrolu nad gradom, uprilie pravo krunisanje koje je predvodio carigradski patrijarh. U sluaju Konstantina Paleologa ova ceremonija nije formalno obavljena. Ona je mogla da izazove opasne nerede, jer novi car nikada nije pokazao elju da se odrekne crkvene unije. Kao to je ve reeno, Mistra nije imala patrijarha koji bi mogao da ga krunie, a mnogi su verovali da ni Carigrad nema pravog patrijarha, jer je tadanji patrijarh Grigorije III bio odan crkvenom jedinstvu. Po

68

Ducas, 293. Sphrantzes, Chron. minus, 72, prosto kae da su ta dva emisara y Mistri nainila Konstantina carem". Jedino to kasnije Phrantzes, Chron. maius, 348-50, kae da su oni izvrili krunisanje. 69 Cantacuzenos, II, 165-6; Gregoras, II, 611, 625.

53

njemu, davanje crkvenog odobrenja Konstantinu, njegovim krunisanjem za cara u crkvi Svete Sofije, moglo bi izazvati protivnike unije na bunu. Mnogi su se zarekli da nee prekoraiti crkveni prag sve dok je patrijarh Grigorije na svojoj dunosti. Meu njima je bio i Jovan Evgenik, brat fanatino pravoslavnog mitropolita Marka Efeskog, koji je odbio da potpie akt ujedinjenja u Firenci. U svom obraanju Konstantinu, tada 1450. godine ve caru, on objanjava zato toliko ljudi odbija da prilikom molitve u crkvi pomene i njegovo ime. Car, kae on, treba da bude glavna potpora svojih podanika, vrhovni branilac istinske vere u njihovoj crkvi. U asu svog krunisanja i miropomazanja on mora dati pismenu zakletvu o svojoj veri u pravoslavlje. Ali, obraa se Jovan dalje caru, ko je taj koji sada moe da te krunie, da ti da miropomazanje, da prihvati tvoju zakletvu? Mi imamo cara bez krune, ija se glava dii tako beznaajnim znamenjem kakvo je,,pilon", imamo vladu koja novac, brodove i priloge sa zapada ceni vie od istote vere i ne strepi od boje kazne. On nije zaboravio da podseti Konstantina na postojanost vere kakvu su gajili njegovi prethodnici Teodora, udovica Mihaila VIII, njen sin Andronik II, kao i Konstantinov mnogopotovani otac Manojlo II; uputio ga je da sledi njihov primer, da bude dostojni naslednik Konstantina Velikog, ravan apostolima u propovedanju i odbrani istinske vere, oiene od zabluda Latina.70 Drugi su ipak bili voljni da prihvate Konstantina za zakonitog cara, s jedne strane, zbog njegovog rodoslovlja, s druge, jer nije bilo drugaije mogunosti. On je imao svoje

Ioannis Eugenikos, Address to the Emperor Constantine, ed. Lambros, PP, I, 123-34. PLP, III, no. 6189. O Teodori Paleologini, udovici Mihajla VIII, videti PLP, IX, no. 21380. Dilema o Konstantinovom krunisanju bila je predmet rasprave: I. Bogiatzides, T ,\\ xfj Kcuvoxavxivoi) xo -oXyov, Laographia, 7 (1923), 449-56; Aikaterini Christophilopoulou, ', avotvopetiGic Kai crriy xo) BuavxivovJ , Athens 1956, 204-6; Margaret Carroll, 'Constantine XI Palaeologus: Some Problems of Image', Maistor. Classical, Byzantine and Renaissance Studies for Robert Browning, ed. Ann Moffatt, Canberra 1984, 329-43, 333-8; Margaret Carroll, A Contemporary Greek Source for the Siege of Constantinople 1453: The Sphrantzes Chronicle, Amsterdam 1985, 94-6.
70

54

pristalice, iako su se neki od laskavaca samo dodvoravali njegovoj milosti. Jovan Dokijan, naunik i bibliofil iz Mistre koji ga je jednom ve uporedio sa Temistoklom, napisao mu je novu pohvalu. Visokoparnim i retorikim stilom on hvali Konstantinovu lovaku, jahaku i vojniku vetinu. Naglaava njegovu sjajnu pobedu kod Patrasa, kao i period uspene vladavine u Carigradu dok je zamenjivao Jovana VIII za vreme njegovog boravka u Italiji. Dokijan je takoe odrao govor u Konstantinovu ast povodom njegovog ustolienja na presto.71 Jovan Argiropul, iz mlae generacije uenih ljudi, napisao je besedu posveenu Konstantinu kada je stigao u Carigrad da preuzme skiptar" od pokojnog brata, kao i govor koji je predstavljao pohvalu Jovanu VIII. Pomalo drsko, predstavio je novog cara tekstom pod naslovom Vasilikos ili Ogled o carevanju", verovatno poslednjim te vrste u vizantijskoj literaturi. Opisao je Konstantina kao najveeg od svih careva i zahvaljujui srei, cara Helena". Njegov stil nedvosmisleno odaje Plitonov uticaj.72 Mihailo Apostolis, Argiropulov i Plitonov uenik, takoe je uputio tekst caru Konstantinu, prilaui uz njega i izjavu o sopstvenoj veri. Meutim, drugi Argiropulov uenik, Konstantin Laskaris, koga su 1453. godine najpre zarobili Turci, a potom uspeo da pobegne u Italiju imao je manje poverenja u novog cara, izjavljujui da je on proglaen, ali nikada krunisan, za cara.73 Dimitrije Katadukin, takoe poznat i kao Katavlatas, pozdravio je Konstantina prilikom njegovog prispea u Carigrad marta 1449. godine.74 Miljenja o Konstantinovom carskom statusu bila su podeljena. Ta podela bila je uglavnom izmeu onih koji su odobravali i onih koji su osuivali njegovu politiku jedinstva sa

Ioannis Dokeianos, Encomium and Address, ed. Lambros, PP, I, 221-31, 232-5. PLP, III, no. 5577. 72 Ioannis Argyropoulos, ed. Sp. P. Lambros, ', Athens 1910, 828, 29-47. Njegovo obraanje Konstantinu, ed. Lambros, PP, IV, 67-82, ovde je pogreno pripisano Mihailu Apostolisu. PLP, I, no. 1267. 73 Michaelis Apostoles, Address, ed. Lambros, PP, IV, 83-7. PLP, I, no. 1201; Constantinos Laskaris, Chronicle, ed. Sp. P. Lambros, 'EniaxripoviKfi 'E7texr|pi. 'E9-viKv navemrjxfiuaov, III: 1906-7, Athens 1909, 150-227, posebno 226. 74 Katavlatas je bio predmet pogrda Ioannisa Argyropoulosa, ed. P. Canivet and N. Oikonomides, [Ioannis Argyropoulos] La Comdie de Katabiattas. Invective byzantine du XVe sicle Diptycha, 3 (1982-3), 85-6.
71

55

rimskom crkvom, mada je bilo i onih treih koji su ga uzdizali, ne bi li time zadobili Konstantinovu naklonost. Argiropul je oigledno bio odan ideji unije, kasnije je putovao irom zapada, doktorirao u Padovi i predavao grki u Firenci. Bio je jedan od onih, poput Visariona ili Apostolisa, koji su podravali novi humanizam u Italiji. Jovan Evgenik je imao druge stavove, ali je, uprkos tome, opisao Konstantina kao najboljeg i najsvetijeg od careva" i, moda u prevelikom zanosu, kao cara krunisanog bojom milou". Ostali zvanini predstavnici pravoslavne crkve, koji su veinom bili slinog miljenja kao i Evgenik, niti su potvrivali niti odobravali postavljanje novog cara dok se ne obavi ceremonija crkvenog krunisanja. Patrijarh Grigorije III, ije su simpatije za uniju bile isuvie dobo poznate, nije to mogao da obavi bezbedno; samo, Konstantin je bio dovoljno mudar da ne potee to pitanje. On je smatrao da je njegovo naimenovanje i postavljanje u Mistri bilo sasvim dovoljno da mu obezbedi sva prava koja treba da poseduje jedan istinski car, i to ne Helena nego Romeja. Njegov prvi zvanini dokument, upuen sinovima Gemista Plitona, jeste hrisovulja iz februara 1449. godine, doneta pre njegovog polaska za Carigrad. Povelja nosi njegov potpis: Konstantin Paleolog u Hristu verni car i avtokrator Romeja. Bila je to najvea od svih carskih titula, a Konstantin XI bio je poslednji car koji ju je nosio.75 Poetkom januara 1449. godine on je pisao mletakom namesniku od Kandije na Kritu, Antoniju Diedu, da oglasi smrt cara Jovana VIII i njegovo, Konstantinovo, stupanje na presto. Istovremeno je molio za uslugu da za Carigrad otplovi na mletakom brodu. Namesnik od Kandije mu je odmah uzvratio jednim kurtoaznim pismom od 9. januara u kome oslovljava Konstantina sa ilustrissime et serenissime imperator, istovremeno izraavajui sauee povodom smrti Jovana VIII. U to vreme u Kandiji se nalazio mletaki zapovednik jadranske flote. Vojvoda je uveravao Konstantina da e on pohitati za Modon u Moreji, kako bi tamo dobio neophodnu dozvolu

75 Tekst u: J. and P. Zepos, ed., Jus Graecoromanum, I, Athens 1931, 705-7. DR,V, no. 3521. Zakythinos, Despotat, I, 240. Vredno je zabeleiti da nekoliko peata i novia, koji su preostali, pokazuju Konstantina kao krunisanog cara. Videti nie, 70-2.

56

mletakih vlasti, te na taj nain to pre ispunio carev zahtev.76 Imajui u vidu krajnje zategnute odnose koji su vladali izmeu despota Moreje i Mleana, ovo je bila jedna neuobiajena razmena ljubaznosti. Meutim, Konstantin je, po svemu sudei, otplovio za Carigrad na katalonskom brodu. Verovatno nije imao vremena da saeka dok Mleani obave sve formalnosti. injenica da je novi car traio pomo od stranaca kako bi otputovao iz Moreje do Carigrada svedoi o nesumnjivo loem stanju u kakvom se nalazilo Vizantijsko carstvo tog vremena.77 Konstantin je stigao u Carigrad 12. marta 1449. godine. Dve nedelje kasnije preduzeo je prve neophodne korake da uvrsti svoju vlast, potvrujui mir sa Turcima i aljui Andronika Jagarisa kao svog izaslanika sultanu Muratu. Primirje se odnosilo i na Tomu i Dimitrija, i bar za neko vreme, titilo je Moreju od buduih turskih upada.78 Konstantinu je na neki nain bilo lake da se dogovori sa Turcima nego sa svojim zemljacima koji su bili protiv unije u Firenci. Ipak, pokazivao je mnogo strpljenja i ne jednom je sa njima o tome razgovarao. Jovan Evgenik mu je poslao svoje beleke sa jednog skupa antirimske pravoslavne zajednice u Carigradu. Oni su se organizovali u Sinaksis ili sinod, nasuprot sinodu na ijem je elu stajao patrijarh Grigorije, koga su odbijali da priznaju.79 Konstantin ni u kom sluaju nije bio zagrieni zastupnik i pristalica unije u Firenci, ali je verovao da to moe pomoi opstanku Carstva. Pridravanje ovog dogovora bio je jedini uslov da bi sa zapada stigla pomo, koja je Carstvu bila oajniki potrebna. Za protivnike ujedinjenja to je bio krajnje materijalistiki argument. Oni su smatrali da bi za cara i njegovu vladu, kako je to rekao Jovan Evgenik, svakako bilo bolje da veruju u Boga nego da se nadaju spasonosnoj pomoi od Latina. Svi koji su zbog sticanja materijalnog bogatstva izdali veru praoeva izgubie Boji blagoslov i pomo.

76 77

DR, V, no. 3520. Sphrantezes, Chron. minus, 74. 78 Ducas, 279. DR, V, no. 3524. 79 Ioannis Eugenikos, ed. Lambros, PP, I, 151-3.

57

Najueniji lan Sinaksisa bio je Georgije Sholarije, koji je bio uenik Marka Evgenika. On je svoje Komentare o Aristotelu posvetio Konstantinu dok je ovaj jo uvek bio despot u Mistri.80 Jedan od uglednijih lanova vizantijske delegacije na saboru u Firenci, Georgije, predstavio se kao reiti i nadahnuti zagovornik unije, sastavljajui traktate u korist latinske teologije i doktrine. Nakon zasedanja nastavio je da slui caru Jovanu VIII kao njegov sekretar i narednih nekoliko godina paljivo se klonio svih rasprava. Meutim, pod uticajem svog biveg uitelja Marka Evgenika, poeo je da menja stavove; i kada je Marko umro, u aprilu 1445. godine, Georgije ga je nasledio, postavi jedan od najisturenijih ljudi stranke koja je osuivala uniju. Smrt Jovana VIII duboko ga je pogodila. Kada je Konstantin doao u Carigrad, Sholarije se zamonaio. On je nameru da to uradi objavio u govoru odranom pred carom 21. novembra 1449. godine, dok je jo uvek bio svetovno lice.81 Razlog za ovo povlaenje od sveta objasnio je u dugom pismu upuenom Konstantinu.82 Stupio je u jedan od gradskih manastira, uzimajui monako ime Genadije. U svojstvu monaha imao je vie i slobodnog vremena i uticaja. Napisao je vei broj traktata i spisa u kojima nije vie veliao vrednosti latinske teologoje, ve je navodio njene loe strane, prvo umereno i diskretno, ali je vremenom njegovo nastupanje uzimalo sve vie maha u javnosti. Ca Konstantinom je jedno vreme odravao prijateljsku prepisku.83 On je bio na pravom putu da postane prvi patrijarh Carigrada pod osmanlijskom vlau, nakon to je grad 1453. godine pao u turske ruke. Meutim, u onih nekoliko godina koje su usledile na sve do pada Carigrada Genadije je postao smetnja poslednjem vizantijskom caru. Za razliku od drugih koji su imali slina ubeenja, on nije bio bezuslovno protiv unije sa rimskom crkvom, iju je doktrinu poznavao bolje od veine svojih savremenika Grka. Ali, on je verovao da unija mora doi kao

Georgios Scholarios (Gennadios), uvres compltes de Gennade Schola-rios, ed. L. Petit, X. A. Siderides, M. Jugie, Paris 1928-36, VII, 1-6. 81 Scholarios, I, 161-72. 82 Scholarios, IV, 463-73. 83 Scholarios, IV, 474-5.
80

58

rezultat istinskog pomirenja i razuma, kroz meusobnu toleranciju i ubeenje, a ne kao posledica nezakonitih politikih uslovljavanja i pritiska iz Rima.84 Takoe ni u jednom trenutku nije izrazio sumnju u Konstantinov carski poloaj, bez obzira to ga patrijarh nikada nije krunisao. Poto je Konstantin postavljen za cara, pitanje njegovog naslednika postalo je aktuelnije nego ikada pre. Nastala je prava potraga za buduom suprugom i caricom koja bi mu mogla roditi sina. U februaru 1449. godine, dok se jo uvek nalazio u Mistri, poslao je glasnika za Italiju, na dvor kralja Alfonsa V od Aragona i Napulja, sa kojim je Konstantin prethodno ve pregovarao. Ovaj emisar, Manojlo Disipat, imao je zaduenje da trai pomo za borbu protiv Turaka, ali i da naini predlog za eventualni brak. Predlog je bio da se car Konstantin oeni sa Beatrie, kerkom portugalskog kralja Pedra, koji je bio Alfonsov neak. Takoe je predloeno da se Pedrov brat oeni kerkom Jovana II od Lusinjana, kralja Kipra. Inae ona je bila Konstantinova neaka. Drugi od ovih predloga ostvaren je 1456. godine, kada se Karlota, ker Jovana II od Lusinjana, udala za Huana, vojvodu od Koimbre i sina Pedra od Portugala. Iz razloga koji su nam ostali nepoznati, Konstantinov pokuaj da nae sebi enu u krugu portugalske kraljevske porodice zavrio se neuspehom.85 Bilo je meutim i drugih povoljnih prilika meu princezama koje su ivele blie Carigradu. Avgusta 1447. godine Sfrances je doao iz Mistre u Carigrad kako bi ispitao mogunosti sainjavanja branog ugovora sa Gruzijskim kraljevstvom ili carstvom Trapezunta.86 Princeze carske trapezuntske porodice ranije su se ve udavale za Paleologe. Ali, vizantijska crkva, koju Konstantin nije smeo da rizikuje da uvredi, u meuvremenu je postala stroa oko uslova koje je trebalo ispuniti da bi do braka dolo. Oktobra 1449. godine Sfrances naputa Carigrad i odlazi za Gruziju i Trapezunt, kako bi doneo odluku koja bi to kraljevska familija mogla ponuditi odgovarajuu nevestu za njegovog cara. Na ovom putu on provodi gotovo pune dve godine. Njegovi memoari sadre dugu i detaljnu priu o toj

84 85

Woodhouse, Gemistos Plethon, 116-17. Sp. P. Lambros, 'O Kcovoxavxivo ^ w cruyo v ioTOpio: Kai TO , NE, 4 (1907), 417-66, posebno 433-40. 86 Sphrantzes, Chron. minus, 70.

59

misiji. On nije iao sam. Pratila ga je velika gizdava svita mladih plemia, vojnika, svetenika, lekara i muziara sa instrumentima; sa sobom je poneo i mnotvo skupocenih poklona. Gruzine su posebno zainteresovali muziki instrumenti i mnogi od njih su doli izdaleka kako bi uli muziku. Sfrances je, izmeu ostalog, imao obavezu da vodi beleke o svim devojkama koje su dolazile u obzir da postanu neveste; potom ih je slao u Carigrad, kako bi Konstantin mogao da donese odluku, te da o njoj obavesti Sfrancesa preko glasnika.87 Sfrances je prvo otiao na dvor Georgija VIII od Gruzije (Ivirije), koji je vladao kao de facto kralj od 1446. do 1465. godine. Ime njegove kerke, koja je trebalo da bude proverena, nije zabeleeno.88 Na alost, veza izmeu Konstantina i Sfrancesa je prekinuta poto je carski glasnik doiveo brodolom kod Amisosa. Sfrances je morao da eka novog glasnika i dalja uputstva. U Trapezuntu je posetio dvor cara Jovana IV Komnina (1429-1458) koji je preko svoje ene bio u srodstvu sa kraljem Gruzije, a takoe i sa Konstantinovim pokojnim bratom Jovanom, jer je njegova sestra Marija bila Jovanova trea supruga.89 Tokom svog boravka u Trapezuntu, Sfrances je u februaru 1451. godine uo vest o nedavnoj smrti sultana Murata II. Za trapezuntskog vladara bile su to dobre vesti. Sfrances je, meutim, bio zabrinut za budunost. Murat je bio star i umoran. On je odustao od ideje da osvoji Carigrad. eleo je samo mir i prijateljstvo sa Vizantijom. Njegov sin i naslednik Mehmed II bio je mlad, energian, ambiciozan i neprijateljski raspoloen prema hrianima. Jedini nain da se on obuzda i dri pod kontrolom sastojao se u tome, kako je mislio Sfrances, da se njegova maeha, Muratova udovica, uda za Konstantina.90

Sphrantzes, Chron. minus, 14. Caroll, Constantine XI", Maistor, 337-8, sugerie da je Konstantin odloio svoje krunisanje dok ne pronae caricu koja bi bila njegova ena. 88 . Toumanoff, The Fifteenth-Century Bagratids and the Institution of Collgial Sovereignty in Georgia", Traditio, 7 (1949-51), 169-221. 89 Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, no. 62. 90 Sphrantzes, Chron. minus, 76-8.
87

60

Muratova udovica - emirisa", kako ju je nazivao Sfrances bila je Mapa, ili Marija, kerka srpskog despo-ta ura Brankovia. Murat se oenio njome 1436. godine.91 Njih dvoje nisu imali dece. Posle muevljeve smrti u Jedrenu, ona je zatraila dozvolu da se vrati roditeljima u Srbiju. Ova njena namera poklapa se vremenski sa Sfrancesovim planom da, u Konstantinovo ime, zaprosi njenu ruku. Sfrances je o tome obavestio Konstantina u svom redovnom izvetaju. Napisao je da on moe videti samo etiri mogue prepreke, koje bi mogle spreiti taj brak: prvo, Marija Brankovi bi se mogla oseati drutveno inferiorna u odnosu na cara; drugo, moda bi crkva prigovorila zbog njihovih roakih veza; tree, ve je bila udovica; etvrto, poto je zalazila u godine, moglo bi se oekivati da e imati problema sa raanjem. Razmatrajui dalje ove mogunosti, Sfrances pie da prvi razlog ne bi trebalo da predstavlja ozbiljniju smetnju, jer je i Konstantinova majka takoe bila Srpkinja; drugo, crkva bi, no svemu sudei, pre odobrila branu vezu sa srpskom porodicom nego sa princezom iz Trapezunta, poto je despot ura Brankovi bio jedan od najpobonijih i najmilosrdnijih dobroinitelja crkve, njenih manastira i fondova. to se tie treeg razloga, tu je ve postojao jedan presedan: naime, Konstantinov deda, Konstantin Draga, takoe se oenio udovicom Evdokijom iji je bivi mu bio neki neznatan turski stareina, ak su njih dvoje imali i dece. Nasuprot tome, Marija Brankovi je bila udovica jednog monog vladara, da se i ne pominje iroko rasprostranjeno miljenje po kome njihov brak nikada, zapravo, nije bio potpun. Najzad, odgovor na etvrtu primedbu zavisio je iskljuivo od Boje volje, jer samo Bog zna da li e Marija moi da raa.92 Konstantin je bio oduevljen kada je primio Sfrancesovo pismo i izvetaj, krajem maja 1451. godine, jer je ve poeo da misli kako njegov, obino veran sluga gubi vreme na svom putu.

O Mariji - Mari Brankovi, videti Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, no. 92; I. A. Papadrianos, The Marriage - Arrangement between Constantine XI Palaiologos and the Serbian Mara (1451)", Balkan Studies, 6 (1965), 131-8. 92 Sphrantzes, Chron. minus, 78-80. O Konstantinu Dragau i njegovoj eni Evdokiji, videti: PLP, III, nos. 5746, 6229.
91

61

Porodica Paleologa ve je bila povezana sa srpskom kuom Brankovia preko Konstantinove neake Jelene, Tomine erke, koja se 1446. godine udala za Lazara Brankovia, urevog sina i Marinog brata.93 Car nije gubio vreme, ve je odmah poslao izaslanika u Srbiju, kako bi ovaj plan predoio despotu uru i njegovoj eni Irini. Misiju je poverio Manojlu Paleologu, poto je on bio povezan sa porodicom Kantakuzin, kojoj je i Irina pripadala. Neki od Konstantinovih savetnika u Carigradu smatrali su da bi taj brak bio dobar potez. Drugi, poput velikog domestika Andronika Kantakuzina, bili su miljenja da bi car uinio bolji izbor ako bi se oenio trapezuntskom princezom. Predlog je oduevljeno prihvatio ure Brankovi, a naroito njegova ena Irina koja je u njemu videla mogunost da se srea konano osmehne i njihovoj nesrenoj kerki. Ali, svi oni su zanemarili Marinu zakletvu da e ostatak svog ivota, ako je Bog ikada spase iz ruku nevernika, posvetiti Gospodu, ivei u celibatu. Nikakav razlog nije mogao da promeni njeno miljenje. Sfrances je, ne pojanjavajui takav svoj stav, odluio da je za Konstantina bolje da se oeni gruzijskom nego trapezuntskom princezom, pa je u tom cilju poeo da sklapa brani ugovor sa gruzijskim kraljem. Sa nacrtom tog dokumenta on se najzad vratio u Carigrad, na mletakom brodu, iskrcao se 14. septembra 1451. godine, vodei sa sobom i gruzijskog izaslanika. inilo se da je potraga za caricom najzad zavrena. Konstantin se zahvalio Sfrancesu za uloene napore, obeavi mu bogatu nagradu. Odmah je pripremio dokument koji je gruzijski emisar imao da ponese nazad, potpisao ga, zapeatio zlatom i, saglasno gruzijskim obiajima, potvrdio ga sa tri krsta iscrtana crvenim mastilom. Tom prilikom je i dogovoreno da se narednog prolea Sfrances vrati u Gruziju, kako bi buduu nevestu, uz pratnju brodova, dopratio u prestonicu. Na tome se sve i zavrilo. Dogaaji su jo jednom pretekli Konstantinove namere.94 Nzegova majka, carica Jelena Paleologina, umrla je 23. marta 1450. godine.95 Punih etvrt veka ona je provela kao

93 94 95

Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, no. 96. Sphrantzes, Chron. minus, 80-2. Sphrantzes, Chron. minus, 76. Schreiner, Chron. hrev, II, 478; PLP, IX, no. 21366.

62

udovica, a poslednjih etrnaest godina provela je kao monahinja, sa crkvenim imenom Ipomonija. Ipak, njeno povlaenje iz svetovnog ivota nije oznaavalo kraj njenog uticaja u stvarima od dravnog interesa. Kao regent, posle smrti Jovana VIII, aktivno je uestvovala u otklanjanju nesuglasica oko naslea na presto, do kojih je dolo meu njenim sinovima. Nzena smrt predstavljala je veliki gubitak. Genadije Sholarije i Georgije Pliton napisali su prigodne posmrtne govore.96 Genadije je svoje rei utehe uputio njenom sinu najponosnijem caru Konstantinu". Pliton je pohvalio njenu hrabrost u tekoama i njen uzvieni duh, a no mudrosti ju je uporedio sa Penelopom. Takoe joj je odao priznanje zbog vaspitanja koje je pruila svojim sinovima, izbegavajui da pomene njihove meusobne razmirice. Iskoristio je priliku za filozofsku refleksiju o prirodi smrti, kao i o besmrtnosti uzviene ljudske due, to predstavlja jedan od njegovih najinteresantnijih manjih tekstova. Visarion je jo ranije sastavio stihove upuene njenom sinu Teodoru II Paleologu, u kojima je istovremeno visoko uzdizao i veliao vrline Jelene i pokojnog Manojla II, kako u njihovom carskom i svetovnom tako i u njihovom monakom ivotu, poto je Manojlo takoe umro kao monah.97 Konstantin je bio jedini od estorice sinova koji je usvojio njeno srpsko porodino ime Draga, a od svoje majke je esto traio utehu i savet. Nzena smrt duboko ga je pogodila. Nekako, ba u to vreme, izgledalo je da se veina ministara i savetnika ne slae sa svojim carom. Jedan od retkih, ako ne i jedini na koga se u svakom trenutku moglo raunati, bio je Sfrances. Konstantinov veliki domestik, tj. vrhovni zapovednik, Andronik Kantakuzin, nije se slagao sa carom u mnogim pitanjima. Iako zet ura Brankovia, on nije voleo Srbe, jer nisu delili njegovo oduevljenje za in ujedinjenja u Firenci. Verovatno je iz tog razloga i zastupao miljenje da bi car trebalo da se oeni

Scholarios, I, 262-70, Lambros, , II, 40-51 ; Plethon, ed. Lambros, PP, III, 266-80. Jovan Argiropulos je takoe platio pokojnoj carici retoriki danak prilikom obraanja Konstantinu, ed. Lambros, Apyupo7tov)X.sa, 48-57. 97 Bessarion, ed. Lambros, PP, III, 281-3. Woodhouse, Ge'mistos Plethon, 309-12.
96

63

princezom iz Trapezunta, a ne Marom Brankovi.98 Ovog miljenja bio je i Konstantinov stari prijatelj i poverenik Jovan Kantakuzin, nekadanji namesnik Patrasa i Korinta, mada je po svemu ostalom bio odan i veran svom gospodaru sa kojim je doao u Carigrad 1449. godine.99 Jo jedan lan iste porodice, ija je smrt pre 1451. godine takoe oalostila Konstantina, bio je Manojlo Kantakuzin, protostrator. Nzegova udovica, protostratorica", uinila je sve sa svoje strane da podri carev brak sa Marom Brankovi.100 Ipak, najmonija linost na Konstantinovom dvoru bio je veliki duks ili admiral Luka Notaras.101 Sfrances ga nije mnogo voleo i bio je ljubomoran na njegovo bogatstvo, poloaj i uticaj. Ipak, Notaras je bio dravnik s ogromnim i bogatim iskustvom. U vladi Jovana VIII imao je poloaj predsednika, a titulu velikog duksa dobio je pre Konstantinovog stupanja na presto. Nepoverljiv prema budunosti koja je dolazila, on je blagovremeno uzeo enovljansko i mletako dravljanstvo, dok je deo svog ogromnog bogatstva uvao u italijanskim bankama. Na vizantijskom dvoru vladala je borba za presti i uticaj; Sfrances je u njoj i sam uestvovao i opisao je u svojim belekama. Iako je Konstantin bio odluan ovek, sa vrsto izgraenim sopstvenim miljenjem, ipak mu je donoenje odluke bilo oteano upravo usled te podeljenosti koja je vladala meu njegovim savetnicima.102 Sfrancesovo miljenje o novom sultanu Mehmedu II vremenom se pokazalo kao ispravno. Bio je to mnogo opasniji ovek nego to se to u poetku inilo. Kada je u februaru 1451. godine nasledio svog oca na vlasti imao je samo devetnaest godina. Neko vreme prikrivao je svoju nasilnu prirodu iza maske trpeljivosti i dobre volje. Meu hrianima Istoka i Zapada vladalo je iroko rasprostranjeno miljenje da je Mehmed nezreo i smuen mlad ovek koga je lako obmanuti laskanjem. Konstantin je pohitao da mu poalje svog izaslanika kako bi,

98

O : Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, no. 68. 99 O : ibid., no. 80. 100 O : ibid., no. 63. 101 O : PLP, VIII, no. 20730. 102 Sphrantzes, Chron. minus, 84, 90-4.

64

ve na poetku, sa novim sultanom sklopio prijateljske odnose i primirje. Ovaj je emisara primio uz velike poasti, uveravajui ga u svoje dobre namere. ak se zakleo Alahom, Prorokom, Koranom, anelima i arhanelima da e do kraja svog ivota biti u miru sa carom Konstantinom i njegovim lepim gradom, te da e na svaki nain podravati prijateljstvo koje je njegov pokojni otac sklopio sa Jovanom VIII.103 Ipak, ova slatkoreiva poruka nije obmanula Konstantina, koji je podozrevao da se raspoloenje mladog sultana moe preko noi promeniti. Stoga ne bi bilo na odmet, kako ga je mudro savetovao Sfrances, pripremiti se za taj trenutak, utvrditi grad i ponovo traiti pomo sa zapada. Mleani, koji su u Carigradu imali veliku trgovaku koloniju, takoe su bili zabrinuti, mada su se oni brinuli prevashodno o sopstvenim interesima. Tokom prvih meseci svoje vladavine Konstantin je raspisao nove poreze na robu koja se uvozila u Carigrad. U avgustu 1450. godine iz Venecije je dola delegacija koja je otro protestovala zbog ove mere, zapretivi da e se mletaka trgovaka kolonija zatvoriti i premestiti na drugo mesto, verovatno u luku koja se ve nalazila pod turskom kontrolom. Konstantin je u oktobru poslao pismo dudu Franesku Foskariju, objanjavajui zato je morao da nametne vee poreze. Carska blagajna je bila prazna, trebalo je nai nove izvore prihoda. Nzegovi argumenti, meutim, nisu mnogo ubedili Mleane. Tokom 1451. godine razmirice su nastavljene. Poto je Murat umro, dud je poslao delegacju koja je estitala Mehmedu stupanje na vlast. Samo nekoliko meseci kasnije potpisan je ugovor izmeu Mehmeda II i Mletake republike. Konstantin je dobro znao da e Mleani uvek staviti sopstvene interese iznad interesa Carigrada, koji ih je uinio bogatim. Oni e svakako umeti da se snau u sluaju da jednoga dana grad padne u turske ruke.104 Zato je car morao da potrai saveznike na drugoj strani. Pre dvadeset godina on je saraivao sa Raguzom (Dubrovnikom). Zato je 1451. godine pokuao da obnovi ovu

103

Ducas, 289; Chalcocondylas, II, 142; Kritoboulos, Critobuli Imbriotae Hi-storiae, ed. D. R. Reinsch (CFHB, XXII: Berlin-New York 1983), 18. DR, V, no. 3530. 104 Nicol, Byzantium and Venice, 390-2.

65

saradnju, ponudivi njegovim trgovcima jedan deo grada gde bi imali sopstvenog konzula i u kome su im mogle biti obezbeene odreene poreske olakice. Ova prava je potvrdio u hrisovulji za Raguzu u junu.105 Konstantin se nadao da e ovim potezom uznemiriti Mleane i moda uspeti da izdejstvuje kakvu-takvu vojnu pomo, ne bi li se sauvalo ono malo to je jo preostalo od Carstva. Seanje na katastrofu u Varni, 1444. godine, jo uvek je bilo svee irom Zapadne Evrope. Ono je u znatnoj meri oslabilo romantinu reenost da se krene u novi krstaki pohod protiv nevernika. Najvei broj zapadnih vladara u to vreme bio je okupiran sopstvenim ratovima i sukobima; vest o smrti sultana Murata, kasapina iz Varne, donela je lanu utehu, a za njegovog naslednika verovalo se da je mlad i neodluan. Jedini zapadni vladar koji je i dalje pokazivao zabrinutost za sudbinu Carigrada bio je Alfonso V od Aragona i Napulja. Poetkom 1451. godine Konstantin je poslao izaslanika koji je trebalo da ohrabri Alfonsa u nameri da povede novi krstaki rat. Car se tada mudro uzdrao da ne iznese ono to mu je svakako moralo biti poznato Alfonsov san da sam postane vladar u Carigradu.106 ak je i papstvo bilo uljuljkano lanim oseanjem sigurnosti koje su donele vesti s istoka. Evgenije IV je umro 1447. godine. Poetkom aprila 1451. godine Konstantin je poslao Andronika Vrijenija Leondarisa da poseti njegovog naslednika, papu Nikolu V. Andronik je prvo svratio u Veneciju, gde je Konstantinu najzad odobreno da regrutuje strelce sa Krita. Zatim je nastavio za Feraru, da bi markizu Borsu od Este predao carevo pismo.107 U Rim je stigao u avgustu. Uz sebe je imao i izjavu Sinaksisa, napisanu po Konstantinovom nareenju, nakon prisustvovanja jednoj od njihovih rasprava. Car se nadao da e je nana proitati i uvideti tekoe sa kojima se suoio, pokuavajui da crkveno jedinstvo uini prihvatljivim u svojoj zemlji. Potpisnici dokumenta odluno su izjavljivali da ne prihvataju odluke sabora u Firenci, istovremeno predlaui

105

1449, 1450 i 1451: DR, V, nos. 3524a, 3526. Kreki, Dubrovnik, 5961, nos. 1144, 1174, 1175, 1193, 1195, 1196, 1197, 1198, 1199, 1216, 1217, 1222. O Kon-stantinovim poslovima sa Raguzom iz 1431. god. videti iznad, 12. 106 DR, V, no. 3529. 107 , , je y , , IV, 26-7. Zakythinos, Despotat, 283-4.

66

da se novi sabor odri u Carigradu, gde pripadnici pravoslavne vere nee biti u manji-ni. Ba kao da hoe da naglasi prirodu carevih problema, u Rim je, nekako u to vreme, stigla vest da se carigradski patrijarh, unionista Grigorije III povukao sa svoje dunosti. Borba s opozicijom suvie ga je iscrpla i on se tog trenutka nalazio na putu za Italiju. Papa Nikola je caru odgovorio 27. septembra 1451. godine. Bez velikog okolienja, zahtevao je od Konstantina .da uloi jo vee napore kako bi uverio svetenstvo i narod da je apsolutno prihvatanje unije uslov koji se mora ispuniti da bi Zapad poslao pomo. Patrijarh Grigorije ima da se vrati na svoj poloaj, a papino ime treba uvrstiti u grke crkvene slube. Grci koji ne bi prihvatili ove uslove bili bi poslati u Rim na obrazovne kurseve. Carev izaslanik Andronik Leondaris zakljuio je svoju misiju posetom Alfonsu V u Napulju, ali bez mnogo entuzijazma i sa malo uspeha. U Carigrad se vratio krajem 1451. godine.108 Papin ultimatum svakako nije obradovao Konstantina. On je ve uinio sve da podri uniju, a da pri tome ne izazove nerede na ulicama Carigrada. aljui dokument koji su napisali i potpisali njegovi protivnici, on je pokuao da objasni papi svoje tekoe. Naiao je, meutim, na nerazumevanje. Napetost u Carigradu jo je vie porasla kada se proulo da papa namerava da poalje svog legata koji e u crkvi Svete Sofije odrati sveanu slubu povodom ina ujedinjenja u Firenci. Glasine nisu bile bez osnova. Potvrene su dugim pismom Genadija Sholarija upuenom Konstantinu marta 1452. godine. Pisao je o tome kako je nauo da e u Carigrad doi papin izaslanik, sa ovlaenjem da anatemie Vizantince koji odbiju da javno priznaju uniju, usprotive se povratku patrijarha Grigorija i ne pristanu da pominju papino ime tokom bogosluenja. Dodatna uvreda bila je to to bi se ova ekskomunikacija objavila iz enovljanske kolonije Galate, sa druge strane zaliva.109

108

Pismo pape Nikole V datirano 27. septembra 1451. god., ed. G. Hofmann, Epistolae Pontificiae ad Concilium Florentinum spectantes, III {Concilium Florentinum: Documenta et Scriptures, Series A, I: Rome 1946), no. 304, 130-8; takoe ed. Lambros, PR IV, 49-63. DR, V, nos. 3532-5. Gill, Council of Florence, 376. 109 Scholarios, III, 152-65 (12. 1452).

67

Genadijevi sledbenici su u meuvremenu nali neoekivanog saveznika. Na samom kraju 1451. godine u Carigrad je doao glasnik iz husitske crkve u Pragu. Ime mu je bilo Konstantin Platris, poznat takoe i kao Englez". Njegov dolazak u prestonicu privukao je mnogo panje, neto zbog neobine fizike pojave, a naroito zbog stavova prema papi i rimskoj crkvi. Genadije je razgovarao s ovim zaputenim i raupanim doljakom, otkrio mu tajne prave vere i ubedio ga da prihvati pravoslavlje. Potom je pozvao Platrisa da se obrati Sinaksisu antiunionista, u jednoj crkvi nedaleko od Svete Sofije, gde su oni eleli da se sastanu. Tu je novi lan javno ispovedio svoje pravoslavlje, osudivi papu, firentinski sabor i sve ostale grehe Latina, a njegove estoke i teke rei zvuale su kao muzika okupljenim sluaocima. Tako je Platris postao poznati i javni zagovornik protiv crkvenog jedinstva. Januara 1452. godine vratio se u Prag, nosei sa sobom ukaz svetog pravoslavnog Sinaksisa iz Carigrada", u kome su bili izloeni principi prave vere, kao i pismo hijerarhiji u Pragu, koje je optuivalo papu i sabor u Firenci i pozivalo ih na uniju sa svetom crkvom iz Carigrada. Pismo je bilo potpisano od strane sedmorice episkopa i svetenstva, meu kojima se nalazio i ponizni monah Genadije. To sve ne bi vredelo nita da taj specijalni sabor Sinaksisa, kome se Platris obratio, nije organizovan na Konstantinov zahtev. Odgovor koji je potom stigao iz Praga, napisan na latinskom jeziku, prvenstveno je bio upuen caru Konstantinu, a potom i Genadiju, u kome su Husiti oigledno videli novog patrijarha. Sada niko nije mogao optuiti Konstantina to nije uspeo u svom pokuaju da pridobije protivnike unije. Papa Nikola, nepopustljiv i netrpeljiv kakav je bio, verovatno je mislio da je car preterao.110 Nije prolo mnogo a u Carigrad su zaista stigle vesti o dolasku papinog izaslanika. Bio je to kardinal Isidor, bivi mitropolit kijevski, koji je stigao u vizantijsku prestonicu tokom oktobra 1452. godine. Situacija u samom gradu i pretnja

Dokumenti u A. Sala, Constantinople et Prague en 1452 (Rospravy eskoslovensk Akademie Ved, Ronik 68: Prague 1958); M. Paulov, L'Empire byzantin et les Tchques avant la chute de Constantinople", BS, 14 (1953), 158-225.
110

68

njegovom opstanku postala je u to vreme ozbiljnija nego ikada pre. Hriani nisu bili sami u zabludi da se ne treba plaiti novog i nezrelog sultana Mehmeda II. Iluziju su gajili i muslimani iz Male Azije, protivnici Osmanlijskog carstva. Neki od njih su se pobunili u jesen 1451. godine, pokuavajui da uspostave nezavisnost. Mehmed je, meutim, ovu bunu uguio takvom brzinom i estinom da je svima postalo jasno koliko je zapravo velika njegova mo. Konstantin e to tek osetiti. Neto pre toga, iste te godine, on je poslao sultanu jednu poruku koja je, izgleda, bila sraunata na to da ga razbesni. Naime, u Carigradu je iveo u izganstvu unuk pokojnog sultana Sulejmana, Orhan. On je uz Mehmeda bio jedini ivi lan osmanlijske carske porodice; zato se Mehmed sloio da plaa Konstantinu godinji danak da bi car zadrao Orhana i dalje u zatoenitvu. Meutim, Konstantin se alio da dotadanji iznos nije dovoljan. On je od Mehmeda traio da ga udvostrui; tako je nesmotreno nagovestio da je u Orhanu imao taoca, pretendenta na sultanat i da bi mogao pasti u iskuenje da ga pusti. Ista igra je igrana i ranije. Konstantinov otac Manojlo II igrao je sa promenljivim uspehom i ona je uvek bez razlike bila riskantna. Poruku je, u Brusi, primio Mehmedov vezir Halil paa, koji je esto bio izloen agresivnosti svog gospodara. On je bio zaprepaen Konstantinovim ponaanjem i iznerviran je vikao: Vi glupi Grci, dosta mi je vae neiskrenosti i okolienja. Pokojni sultan vam je bio trpeljiv i savestan prijatelj. Sadanji sultan ne misli tako. Ako se Konstantin izvue bez kazne, zbog ovog bezonog i nepromiljenog zahteva, to e biti samo zato to Bog i dalje prelazi preko vaih podmuklih i kukavikih planova. Vi ste najobinije budale ako mislite da emo se uplaiti zbog vaih fantazija, i to ba sada, kada se mastilo na naoj nedavnoj pretnji nije ni osuilo. Mi nismo deca bez snage i razuma. Ako mislite da neto moete uiniti samo izvolite. Proglasite Orhana za sultana u Trakiji. Dovedite Ugre preko Dunava. Pokuajte da ponovo vratite gradove koje ste ve odavno izgubili. Ali jedno znajte: neemo vam dozvoliti da bilo ta od toga uinite. Na kraju ete izgubiti i to malo to vam je ostalo."

69

Sultanov odgovor na Konstantinove drske zahteve bio je lakonski. On je jednostavno obeao da e ispitati njegove zahteve, te doneti pravedan i astan sud o njima im se vrati u svoju evropsku prestonicu Jedrene. To je bez odlaganja i uinio. Sklopivi primirje sa pobunjenicima u Maloj Aziji, u zimu 1451. godine preao je Bosfor. Po njegovom miljenju, Konstantin je svojim zahtevima prekrio zajedniki sporazum iz marta 1449. godine. Stoga je Mehmed opozvao sve one male ustupke koje je tada svojom milou dodelio Vizantincima i izdao nareenje o poetku opsade Carigrada. Konstantin je napravio sudbonosnu greku u proceni svog protivnika. Sultan Murat, Mehmedov otac, poao je 1444. godine u bitku protiv hriana kod Varne prikucavi tekst prekrenog primirja za svoj barjak. Mehmedov gnev je verovatno imao manje osnova. Ipak, ono to je smatrao neverstvom i verolomstvom Grka, samo mu je pruilo opravdanje da sve svoje snage usredsredi na opsadu i zauzimanje Carigrada. Bila je to, zapravo, njegova glavna ambicija od asa kada je stupio na vlast. Sada je dolo vreme da se ona ispuni.111

111

Ducas, 294-5. S. Runciman, The Fall of Constantinople 1453, Cambridge 1965, 65-6; F. Babinger, Mehmed the Conqueror and his Time, Princeton, N. J. 1978, 72.

70

4 PAD CARIGRADA

Odmah no povratku u Jedrene sultan je poeo da planira izgradnju jedne tvrave na evropskoj obali Bosfora. Pre trideset pet godina, njegov pradeda Bajazit je na azijskoj obali tesnaca izgradio tvravu. Bio je to Anadoli hisar. Mehmed je predloio da se izgradi njen par na suprotnoj strani, to bi mu obezbedilo potpunu kontrolu nad saobraajem u Bosforu i omoguilo blokadu Carigrada sa kopna i mora. U zimu 1451. godine Mehmed je doneo ukaz da se sakupe radnici i neimari iz svih provincija njegovog carstva, te da se materijal potreban za izgradnju prenese na mesto koje je on sam lino izabrao u najui deo kanala. Stanovnici Carigrada strepeli su od najgoreg. Oni su oseali da sva ona proroanstva o kraju njihovog sveta i dolasku antihrista samo to ni-su poela da se ispunjavaju. U prolee 1452. godine oni su sa zidina svog grada mogli videti da su radovi na utvrenju otpoeli. Konstantin je bio nemoan. Ostalo mu je jedino da uloi protest kod sultana. Sa tom namerom mu je poslao glasnike, ne bi li ga podsetio na njihov sporazum. Posebno je naglasio kako je Bajazit svojevremeno sa potovanjem zatraio dozvolu za gradnju tvrave na azijskoj strani obale od Manojla II, iako je to ve tada bila osmanlijska teritorija. Meutim, Mehmed niti je bio sklon pomirenju, niti je imao nameru da objanjava svoje planove. Sada su se obe strane Bosfora nalazile pod osmanlijskom kontrolom. Uostalom, njegov pradeda je imao nameru da sagradi tvravu i na evropskom kopnu, ali nije poiveo dovoljno dugo da bi to ostvario. Ono to sultan radi, ili namerava da uradi - cara se ni malo ne tie. Tako je glasio odgovor koji su glasnici preneli Konstantinu. Sada je postalo oigledno da e nova tvrava imati dve namene. Ona e tititi, moda ak i zatvoriti Bosfor u oba

71

smera, ka i od Crnog mora, ime e Carigrad biti lien redovnih isporuka namirnica; s druge strane, Konstantin vie nee imati nikakvu kontrolu nad italijanskim brodovima koji su plovili Bosforom i za to plaali carinu. Najgore od svega bilo je to to je ova tvrava trebalo da postane centar iz koga bi se upravljalo opsadom Carigrada. U gradu je zavladala panika. Svakako ne bez osnova, jer su do marta 1452. godine na odabranom mestu sakupljeni i radnici i materijal. Gradnja je otpoela 15. aprila. Nova tvrava zavrena je u avgustu. Postala je poznata kao Rumeli hisar, evropski zamak, nasuprot tvrave Anadoli hisar, zamka Istoka. Turci su je nazvali Bogaz-Kesen, a Grci Lemokopija (gr. laimos - grlo; koph - sea, seenje) - no pod grlom. Da bi raistili mesto na kome e podii tvravu, Turci su poruili nekoliko crkava i drugih objekata koji su im smetali. Zbog toga su u junu protestvovali neki od pripadnika lokalnog grkog stanovnitva. Vojska ih je opkolila i masakrirala. Nita bolje Grci nisu proli ni u drugom sluaju, kada je grupa zemljoradnika iz Epivata, na obali Mramornog mora, zahtevala da se sa njihove zemlje uklone konji i tovarna marva koju su Turci tu pustili na pau, upravo u vreme etve. Umesto da im uslii molbu, sultan je na njih poslao svoje ete; tom prilikom pobijeno je etrdeset seljaka Grka. Istoriar Duka veruje da je ba to bio povod za sukob koji se na kraju pretvorio u propast Romeja". To je izazvalo cara Konstantina da javno objavi rat sultanu. Potom je zatvorio carigradske kapije i zarobio sve Turke koji su se nali u gradu. Ipak i sam je shvatio beskorisnost ovog poteza, tako da su turski zarobljenici puteni posle samo tri dana.112 Turski istoriar Tursun beg daje slinu verziju o sukobu izmeu grkih pastira i turskih vojnika. Posle toga su oni u gradu pomislili da je to poetak rata, te su zatvorili sve kapije. Neki od sultanovih oficira koji su se zadesili unutar zidina Carigrada ostali su zatoeni. Kada je primetio da su u pitanju osmanlijski velikodostojnici, Konstantin ih je uputio sa pratnjom u logor. Ali, sultan se rasrdio zbog ovakvog ponaanja prema

112

Sphrantzes, Chron. minus, 94; Ducas, 295-303; Kritoboulos, ed. Reinsch, 18-24; Chalcocondylas, II, 147. DR, V, no. 3542. Runciman, Fall of Constantinople, 65-6; Babinger, Mehmed, 75-9.

72

svojim ljudima. Nije prihvatio careva izvinjenja i uzvratio je ultimatumom: Ili predajte grad, ili se pripremite za boj".113 Konstantin je preduzeo jedino to mu je jo preostalo: sakupio je sve raspoloive zalihe namirnica i poeo da obnavlja i utvruje gradske zidine. U isto vreme uputio je Zapadu hitne zahteve za podrku i pomo. Ve krajem 1451. godine, kada su sultanove namere postale oigledne, on je poslao jednu poruku u Veneciju, upozoravajui Mleane da e grad pasti u turske ruke ako odmah ne poalju pomo. Odgovor je stigao u februaru 1452. godine. Mleani su iskreno saoseali sa carom, ali su bili preokupirani ratom sa svojim susedima u Lombardiji. Najvie to su mogli da urade bilo je da poalju u Carigrad brod sa tovarom baruta i oklopa, koje je car traio. Po svemu sudei, Mleani su izgubili hrabrost i interes za spasavanje hrianskog Carigrada. Njegovo osvajanje je postalo neminovno. Zbog toga nisu eleli da se meaju u sultanove planove. Nekoliko meseci kasnije, meutim, oni su promenili raspoloenje. Sultan Mehmed je obznanio da e svi brodovi koji plove Bosforom, u trenutku kada tvrava Rumeli hisar bude gotova, a topovi sa njenih zidina upereni na more, morati da plaaju carinu. Oni koji to odbiju bie potopljeni topovskom vatrom. U novembru 1452. godine jedan mletaki trgovaki brod, prolazei tim putem, ogluio se o ovu zapovest. Na to su se oglasili topovi sa tvrave. Brod je potopljen, a kapetan i trideset mornara dopali su zarobljenitva poto su uspeli da se doepaju obale. Svi su no kratkom postupku pobijeni. Mleani, koji su bili ubeeni da ih titi njihov dogovor sa sultanom, odjednom su se i sami nali u ratu sa Turcima.114 Kako su meseci prolazili situacija je postajala sve gora. Konstantin je poslao glasnika za Moreju, zahtevajui da jedan od brae odmah doe u Carigrad i pomogne mu. Nadao se da e, ako ukae zapadnim vladarima da se opsada Carigrada sve vie blii, uticati na njihovu savest. U oajanju, nudio je visoke nagrade onima koji bi doli ili poslali pojaanje. Janou

113

The History of Mehmed the Conqueror by Tursun Beg, izdanje i prevod H. Inalick i Rhoads Murphey, Minneapolis-Chicago 1978, 34. 114 Nicol, Byzantium and Venice, 393-5.

73

Hunjadiju koji je u meuvremenu i no drugi put doiveo poraz od turske vojske, na Kosovu 1448. godine uruio je carsku hrisovulju kojom mu je obeavao Selimvriju ili grad Mesemvriju na obali Crnog mora. Kralju Alfonsu V od Aragona i Napulja uruio je opet drugu hrisovulju, nudei mu ostrvo Lemnos. Obratio se i enovljanskim vladarima Hiosa, obavezujui se da im plati za pomo. Ponovo je pisao Mleanima, a poslao je novog emisara i u Raguzu, jo neke italijanske gradove i, naravno, papi. Njegovi su napori doneli malo praktine koristi.115 Papa Nikola V je razumeo Konstantinove tekoe i saoseao je sa njim. Meutim, u stvarnosti se radije opredelio da ostane po strani. Slino svojim prethodnicima, nije hteo da prui pomo istonim hrianima dok se ne pokaju zbog svojih greaka i ne prihvate jedinstvo sa crkvom u Rimu. Prioritete obe strane lepo je pokazao Edvard Gibon: Grci su insistirali na tri osnovna pitanja: pomo, sabor i ponovno ujedinjenje, dok su Latini izbegavali drugo, a prvo samo obeavali kao loginu posledicu treeg."116 Leei na samrtnoj postelji 1455. godine, okrenut svojim kardinalima, papa Nikola V pravdao se reima kako je oduvek eleo da uini sve to je u njegovoj moi da bi pomogao Konstantinu. Ali, od samog poetka je bio svestan da sam nikako nije u mogunosti da sakupi takve snage koje bi se uspeno suprotstavile strahovitoj moi Turaka. Zato je Konstantin morao da se obrati i drugim zapadnim katolikim vladarima. Isti, prilino zamagljen odgovor, Konstantin je dobio i od Mleana. Izjavili su da e mu pomoi u odbrani Carigrada ako to uine i druge hrianske zemlje.117

Phrantzes, Chron. maius, 374. DR, V, nos. 3545-7; R. Guilland, Ai Tip cf|v Aov SKKATG KcovaTavxivou A' %ox> np acoTTipav Kvoav-TivowtXe, EEBS, 22 (1952), 60-74; R. Guilland, Les Appels de Constantin XI Palologue Rome et Venise pour sauver Constantinople (1452-1453)", BS, 14 (1953), 22644. 116 E. Gibbon, Decline and Fall of the Roman Empire, ed. J. B. Bury, VII, London 1900, 97. 117 Guilland, Les Appels", 237.
115

74

Ono ega se Genadije plaio, u oktobru 1452. godine postalo je stvarnost. Papa je konano ostvario svoj plan, u maju je poslao svog izaslanika za Carigrad, kako bi u crkvi Svete Sofije potvrdio i proslavio crkvenu uniju. Bio je to Isidor, bivi mitropolit kijevski, kome je odanost ideji unije iz Firence, kao i Visarionu, donela kardinalsku titulu. On je napustio Napulj, da bi u Carigrad stigao 26. oktobra. Sa njim je doao i Leonardo sa Hiosa, enovljanski nadbiskup Lezbosa. Isidor je sa sobom poveo i jednu etu od 200 strelaca iz Napulja. Bilo je to neznatno pojaanje koje je, ipak, u srcima uznemirenih Grka probudilo kakvu-takvu nadu; oni kao da nisu uviali, ili nisu hteli da uvide, pravi razlog Isidorove misije, koji je doao da spase njihove due, a ne da pomogne u odbrani grada.118 Njegov dolazak izazvao je kod antiunionista grozniavu aktivnost i propagandu. Njihov voa Genadije, za koga je ova borba postala opsesija, povukao se 1. novembra u svoju monaku eliju. Na vratima je istakao proglas u kome se zaklinjao pred Gospodom da bi pre umro nego to bi izdao pravoslavnu veru. Unija je bila avolje delo. Predskazivala je slom onih koji su okrenuli lea Bogu.119 Mesec dana pre Isidorovog dolaska, 13. septembra 1452. godine, advokat u Carigradu Teodor Agalianos, lan Sinaksisa i nekadanji prijatelj Marka Evgenika, napisao je prvu beleku kratke hronike o savremenim zbivanjima. Zakljuio ju je sledeim reima: Ovo je zapisano u treoj godini vladavine Konstantina Paleologa, koji je ostao nekrunisan jer crkva nije imala poglavara i jer se nalazila u rasulu, to bee posledica lanog ujedinjenja, izvrenog za vladavine njegovog brata i prethodnika Jovana Paleologa... Ta unija bee delo Satane, ono je izazvalo srdbu Boga, podelilo crkvu, rasulo njenu decu i potpuno nas unitilo. Istinu govorei, ono je izvor svih naih ostalih nesrea".120 Veliki duks Luka Notaras, sluei svom caru, pokuao je da umiri raspaljene strasti. Delimino je uspeo da uveri javnost da kardinal Isidor dolazi sa najboljim namerama i da e proslava

118 119

Gill, Council of Florence, 383; Runciman, Fall of Constantinople, 69. Scholarios, uvres compltes, ed. Petit et al, III, 165-6. 120 Theodores Agallianos, ed. Schreiner, Chron. brev., II, 635-6. Phrantzes, Chron. maius, 318, ,

75

ujedinjenja u Carigradu biti od opte koristi. Ipak, njegove rei nisu ubedile gradsko plemstvo, koje je zahtevalo odreenu vrstu sporazuma. Car ih je odbio, nadajui se da su strelci iz Napulja samo prethodnica pomoi koja tek treba da doe. Slino su mislili i pravoslavci koji nisu bili tako zagrieni protivnici ujedinjenja kao Genadije i njegovi sledbenici. Bili su spremni da plate duhovnim posrnuem zarad materijalne nagrade. A, ako pomo stigne i grad bude spasen od trenutne opasnosti, doi e vreme da se pitanje unije ponovo razmotri u mirnijoj atmosferi. Kardinal Isidor, koji je i sam bio Vizantinac, dobro je poznavao snagu oseanja pravoslavnih vernika. Kada se, naime, posle skuptine u Firenci vratio u Kijev, u svojstvu papskog legata za Rusiju, narod se digao protiv njega i on je zavrio u tamnici. To ga je nauilo da bude taktian i da se prema svojim protivnicima ponaa krajnje diplomatski. Za njega je, meutim, najvanije bilo to ima Konstantinovu podrku. Po Sfrancesovom miljenju, car je trebalo da postavi Isidora za carigradskog patrijarha umetsto Grigorija III, koji nije pokazivao ni najmanju elju da se vrati. Ovo naimenovanje sigurno bi odobrovoljilo papu i moda omoguilo dobijanje pomoi od katolika sa Zapada. Ali, Konstantin je mudro uvideo da bi to samo izazvalo nove nevolje i nerede na ulicama.121 Kada je postalo jasno da novo pojaanje sa zapada nee doi, protivnici ujedinjenja ponovo su stekli neke od svojih izgubljenih pozicija. Na ulicama su zavladali neredi. Latinski nadbiskup sa Lezbosa, koji je doao s Isidorom, zamerio je Konstantinu na preteranoj toleranciji prema voama ovih nereda, koje bi trebalo pohapsiti i baciti u okove. Kao i papa Nikola V, i on je smatrao da Konstantin mora da zauzme vri stav prema opoziciji. Car je, meutim, odbio da poslua ovaj savet. Umesto toga, sazvao je novu skuptinu Sinaksisa 15. novembra, zahtevajui od njih da sastave jo jedan dokument sa primedbama na odluke firentinskog sabora. Oni su ga

121

Phrantzes, Chron. malus, 471-2. Anonimni ruski hroniar, piui o 1461-2. god., optuuje prokletog Isidora" (iz Kijeva) to je doveo do pada Konstantinopolja. A. Pertusi, ed., La Caduta di Conslantinopoli, Verona 1976, 252-3 (citirano kao Pertusi, Caduta, I, II).

76

posluali drage volje, to samo potvruje injenicu da je Konstantinova diplomatija predstavljala bolji izbor od njihovog eventualnog hapenja i pretvaranja u muenike.122 Teko je zauzeti nekakav vrst stav u vezi sa Konstantinovom iskrenou u odnosu na uniju crkava, u srcu pravoslavnog hrianskog sveta, kada je bio potpuno svestan da je ostatak tog sveta prezire. Istoriar Duka je verovao da je careva posveenost ovoj ideji samo izgovor. Jovan Evgenik nije oklevao da podseti cara na vrstu reenost njegovog oca Manojla II da ne izda pravoslavnu veru zarad spasavanja Carstva. S druge strane, Konstantin je pred sobom imao i primer svog brata Jovana VIII, kao i svog pretka cara Mihaila VIII, koji je u 13. veku, u slinim okolnostima, pribegao surovom razraunavanju s opozicijom, pokuavajui da je primora na prihvatanje ujedinjenja sa rimskom crkvom. Umro je iskljuen iz obe crkve, osuen kao lo i nesavestan misionar od strane Rima, a od strane svojih sunarodnika kao izdajnik svoje vere. Konstantin nije bio veliki teolog, ali je imao velikog strpljenja i razumevanja za one koji su se bavili teologijom. Njemu lino bilo je najvanije spasavanje Carigrada, po ma koju cenu. U toj nameri imao je i podrku velikog duksa Luke Notarasa. Notaras je uao u istoriju kao tvrdokorni protivnik unije zbog sluajne izjave koja je njemu pripisana da bi vie voleo da vidi sultanov turban u gradu nego latinsku mitru. Takoe, on je imao mnogo prijatelja i poznanika meu Latinima i poslao je neku od svojegove dece da se nastane u Italiji kao izbeglice. Moda je jednu takvu, prilino neumerenu, primedbu rekao, isprovociran netolerancijom nekih Italijana iz Carigrada. On je ipak bio saglasan sa svojim carom da se carica gradova" mora spasti po svaku cenu.123 Deset dana posle Konstantinovog pomirljivog sastanka sa pripadnicima Sinaksisa, topovi sa Rumeli hisara potopili su mletaki brod na Bosforu. Ovaj nemili dogaaj bacio je u

122

Runciman, Fall of Constantinople, 70-1; Nicol, Last Centuries of tiara Byzantium, 397-9. 123 O Luki Notarasu, videti: PLP, VIII, no. 20730. Njegovu poznatu primedbu o tijari i turbanu zabeleio je Duka (Doukas), 329. Ducas, 315. izraava skepticizam o Konstantinovoj posveenosti uniji iz Firence.

77

zasenak ostale rasprave, ujedinivi u Carigradu sve meusobno zavaene protivnike. Vapaj za pomo po bilo koju cenu postao je jo glasniji. Sledeeg dana Genadije je izdao novi proglas koji je trebalo da uvrsti odlunost onih koji su jo ostali neopredeljeni. Bio je to, po njegovom sopstvenom priznanju, pokuaj da se ugasi ve rasplamsali umski poar.124 Tutanj turskih topova iza gradskih zidina bio je mnogo ubedljiviji od Genadijevih tirada. Ovaj proglas je napisan u formi linog priznanja, u kome Genadije izjavljuje da jo uvek vrsto stoji na strani svoje nasleene vere; meutim, ako je to neophodno, drugi je mogu izdati. Bio je to, sve u svemu, dosta nejasan dokument. Krajem novembra 1452. godine kardinal Isidor je osetio da je doao as da ispuni misiju zbog koje je i stigao u Carigrad. Car se sloio i 12. decembra u crkvi Svete Sofije odrana je sveana liturgija. Konstantin i njegov dvor su bili prisutni. Tada su pomenuta imena pape Nikole i patrijarha Grigorija. Proitan je i tekst unije, donet u Firenci. Postojale su razliite procene o veliini i iskrenosti ovoga skupa. Isidor je izjavio da mu je prisustvovalo sve stanovnitvo Carigrada. Duka je verovao da se veina prisutnih samo pretvarala da odobrava skup koji je donosio utehu u asovima bliske opasnosti, a koji se moe ponititi kada kriza proe. Izvesno je da Genadije nije prisustvovao. Izdavanjem svog proglasa on se dostojanstveno povukao iz bitke i istovremeno preutno odobrio Konstantinove postupke. Genadijevo vreme je tek dolazilo.125 Konstantin je traio od Tome ili Dimitrija da dou iz Moreje sa pojaanjem. Sultan je predvideo ovu mogunost. Da bi ih zadrao na njihovoj teritoriji, naredio je starom Turahanu, u oktobru 1452. godine da ponovo napadne Moreju. Turahan je poveo veliku vojsku, a sa njim su pola i njegova dva sina, Umur i Ahmed. Kako im Heksamilion vie nije stajao na putu, oni su opljakali ceo Peloponez od Korinta do Mesenije. Samo je jedan dogaaj pokvario ovu pobedu. U obraunu sa grkom vojskom, Matija Asen, jedan od Dimitrijevih oficira, zarobio je Turahanovog sina Ahmeda. On je odveden u Mistru kao

124 125

Scholarios, III, 171-4, 177. Isidore of Kiev, Letter to Pope Nicholas V (15 July 1453), ed. Pertusi, Ca-duta, I, 92. Ducas, 317-19. Gill, Council of Florence, 386-7.

78

zarobljenik. Bio je to mali, ali ohrabrujui trijumf. Kralj Alfonso od Aragona, ija je netrpeljivost prema nevernicima bila irom poznata, estitao je u svom pismu despotu Dimitriju.126 Ovakvi sluajevi saradnje meu Konstantinovom braom bili su, naalost, dosta retki. Oni su veinu svog vremena provodili u meusobnim svaama oko granica, koje je Konstantin postavio kada je postao car. Istovremeno su izazivali bes Mleana, ohrabrujui albanske bande da napadaju zemlje oko mletakih kolonija. I kada su Turci konano reili da zavre osvajanje Moreje, shvatili su da ne moraju u to da uloe velike napore. Poto je uvideo da ne moe da se nada pomoi od svoje brae, Konstantinu nije preostalo nita drugo do da poslednje nade uloi u Veneciju, papu i kralja Alfonsa. U trenutku dok su Turahanove trupe nemilosrdno pustoile Moreju, senatori u Veneciji razmatrali su Konstantinov hitan zahtev za pomo. Odgovor su dali 16. novembra 1452. godine. Insistirali su na tome da su oni sami ve sastavili planove odbrane grada. Caru su savetovali da trai od pape da organizuje koaliciju svih zapadnih hrianskih snaga, obeavi sa svoje strane da e uiniti sve kako bi uticali na papu i mletake kardinale u kuriji da to bre delaju. Ovo pismo se nalazilo na putu za Carigrad kada su Turci potopili mletaki brod u Bosforu. Trebalo je da proe izvesno vreme kako bi vest o tome stigla u Veneciju. Meutim, Mleani koji su se zatekli na licu mesta nisu ekali uputstva iz domovine. Za ih je ta opasnost postala sasvim oigledna. Njihov zastupnik u Carigradu irolamo Minoto sazvao je hitan sastanak svog vea. Tome su prisustvovali car Konstantin i kardinal Isidor. Veina je glasala da se ostane u Carigradu i uestvuje u njegovoj odbrani. Poslunost su odbili oni iji su brodovi ve ekali spremni u luci da zaplove ka Italiji. Na kraju je doneta odluka da nijedan mletaki brod ne sme napustiti Carigrad bez saglasnosti irolama Minota i pre nego to plati kaznu u visini od 3 000 dukata.127

126

Sphrantzes, Chron. minus, 96; Chalcocondylas, II, 148. Zakythinos, Despotat, I, 246. 127 Nicol, Byzantium and Venice, 394-6.

79

Izvetaji njihovih zemljaka ostavili su vei uticaj na vladu u Veneciji nego svi emisari koje je slao Konstantin. U februaru 1453. godine dud je naredio da svi ratni brodovi i vojska budu u pripravnosti za plovidbu prema Carigradu tokom aprila. U isto vreme pisao je papi, kralju Alfonsu, Ladislavu od Ugarske i caru Fridrihu III, upoznavajui ih sa poslednjim novostima iz Carigrada. Ako se pomo ne poalje istog asa, grad e pasti u ruke nevernika. Diplomatska aktivnost Venecije bila je zadivljujua, ali je poela suvie kasno. U nedogled se oteglo i opremanje mletake flote. Papa je ve poslao tri enovljanska broda, preuzimajui na sebe da jo pet brodova naorua u Veneciji. I oni su zadrani usled cenkanja oko opreme i plate za posadu. U meuvremenu, poetkom 1453. godine, Konstantin je poslao jo nekoliko glasnika u Veneciju i kralju Alfonsu preklinjui ih da ne alju samo oruje, vojsku i brodove, ve i hranu, poto je Carigrad uveliko poeo da osea posledice turske blokade na Bosforu. Alfonso je poslao jedan tovarni brod sa hranom i namirnicama. S druge strane, jedini udeo cara Fridriha bilo je jedno pismo koje je uputio sultanu Mehmedu, pretei mu zdruenim napadom ujedinjenih hrianskih vladara ako ne srui tvravu Rumeli hisar i ne odustane od opsade Carigrada. Ovo pismo je tipian primer praznih pretnji, tako karakteristinih za krstae iz fotelja" sa Zapada.128 U zimu 1452. godine sultan je poeo pripreme za opsadu i zauzimanje Carigrada. Morao je biti siguran u uspeh, kako njegov ugled ne bi bio ukaljan, na je ovaj poduhvat pomno planirao, ne obazirui se na trokove. Tokom te duge zime car Konstantin je ohrabrivao svoje ljude, kako mukarce tako i ene, da danonono rade na popravci gradskih zidina i sakupljanju naoruanja. On je poslao brodove do okolnih ostrva kako bi dopunio zalihe namirnica. Seanje na bombardovanje Heksamiliona jo uvek je ivelo u njegovim mislima. Njegovo oruje moda nee biti dovoljno da se odupre ratnoj tehnologiji kojom je sultan raspolagao, Ipak, ako je car i imao sline

128

Guilland, ', 68-70. DR, V, nos. 3548-9, 3551. Nicol, Byzantium and Venice, 397-8. Odgovor Fridriha III, datiran 22. januara 1453. god., je y : Jorga, Notes et Extraits pour servir V histoire des Croisades au XV3 sicle II Paris 1899, 481-2.

80

sumnje, on ih je zadrao za sebe. Neto ranije, Konstantina je posetio jedan ugarski inenjer, po imenu Urban, koji mu je ponudio svoje usluge kao projektant teke artiljerije. Bio je to isti onaj ineer koji je napravio veliki top kojim je pretio sa bedema Rumeli hisara. Meutim, novana nadoknada koju je traio daleko je nadvisivala Konstantinove mogunosti. Urban je bez oklevanja otiao u Mehmedov logor u Jedrenu, gde je prodao svoje usluge po jo vioj ceni. Nekoliko meseci potom, proulo se da je u sultanovoj livnici napravnjen ogroman top. On e se uskoro nai pod zidinama Carigrada, zajedno sa jo mnogo topova manjeg kalibra.129 Konstantin je bio uznemiren, ali ne i vidljivo uplaen. Priznati strah, znailo je priznati mogui poraz, a on to ne bi nikada uradio. Njegova hrabrost je bila zarazna, prelazila je i na njegove oficire. Velikom duksu Luki Notarasu data je komanda nad zidinama du obale Zlatnog roga. lanovi porodica Paleolog i Kantakuzin, ije su ranije zajednice u mnogo emu doprinele osipanju Carstva, preuzeli su komandu nad ostalim stratekim mestima u gradu. Bilo je prisutno i mnogo stranaca koji su u poslednjem asu pristigli da brane grad ija su bogatstva tako dugo potkradali i rasipali. Car je imao veliko poverenje u Mleane, koji su se zatekli vie sluajno no to ih je dovela namera. Traio je od njih da se pokau na gradskim zidinama, kako bi se neprijatelj uverio u njihovu brojnost; i kada su se oni svojevoljno ponudili da uvaju ulaz na etiri kapije sa kopnene strane, Konstantin im je bez oklevanja poverio kljueve. Bilo je tu i enovljana, iako su se njihovi trgovci iz Galate, kolonije sa druge strane Zlatnog roga, nadali, da e spasti i sebe i imovinu ako ostanu neutralni. Najpoznatiji meu njima bio je ovani ustinijani Longo, koji je u januaru 1453. godine doao u Carigrad kao dobrovoljac, na elu grupe od 700 vojnika. Bio je to iskusan profesionalni vojnik, uesnik mnogih ratova. I njemu je car drage volje poverio odbranu zidina sa kopnene strane.130

Ducas, 307-9, 321. Kritoboulos, ed. Reinsch, 40; Phrantzes, Chron. maius, 386; Ducas, 331; Nicolo Barbaro, Giornale deli' assedio di Costantinopoli 1453, ed. E. Cornet, Vienna 1856, 35. DR, V no. 3550. Runciman, Fall of Constantinople, 83-4; Nicol, Byzantium and Venice, 400.
130 129

81

Tokom prolea 1453. godine sultan Mehmed II krenuo je sa svojom vojskom i topovima iz Jedrena. Na uskrnji ponedeljak, 2. aprila, njegova izvidnica podigla je logor u blizini carigradskih zidina sa kopnene strane. Mehmed je imao nameru da paljbu svojih topova usmeri na jaku, trostruku liniju utvrenih zidova. Nikada ranije nijedan neprijatelj nije uspeo da prodre u grad sa te strane. Tri dana kasnije stigao je i sam Mehmed s ostatkom svojih trupa, ulogorivi se na pukomet od kapije Svetog Romana koja se nalazila na sredini zidina. Ubrzo zatim poelo je bombardovanje. Gotovo istovremeno turska flota u Bosforu pokuala je da se probije u zaliv Zlatni rog. Oekujui takav manevar, car je blagovremeno postavio lanac preko ulaza u zaliv. Nekoliko dana kasnije, pod zatitom tame, lanac je privremeno uklonjen da bi u luku ula tri enovljanska broda koja je poslao papa i jedan veliki tovarni brod pun ita koji je poslao kralj Alfonso od Aragona. Mehmed je znao da na svaki nain mora ubaciti deo svoje flote u Zlatni rog, kako bi napao grad i sa mora. Smelost i dovitljivost njegovih inenjera urodila je plodom kada je po njihovoj zamisli napravljen put koji je iz Bosfora vodio preko brda Galate u Zlatni rog. U zoru 23. aprila Konstantin i njegov narod uasnuto su posmatrali porinue sedamdesetak manjih turskih galija u more daleko iza zatitnog lanca. Pokuaj Mleana da na njih otvore vatru zavrio se katastrofom.131 Sada je postalo jasno da broj branilaca na zidovima du obale mora, kao i onih na kopnu, nee biti dovoljan. Rezerve hrane brzo su se smanjivale, a oni koji nisu mogli da plate visoke cene namirnica ostajali su gladni. Konstantin je naredio svojim podanicima da skupljaju novac od privatnih kua, crkava i manastira kako bi se kupovala hrana za siromane. Smanjio je crkvena primanja, obeavi da e ih uetvorostruiti kad proe opasnost. Turci su u meuvremenu nastavili bombardovanje spoljnih zidina. Ubrzo se u bedemu otvorila rupa i ukazao deo unutranje odbrane. Kako su kopneni zidovi poeli da se rue pred njegovim oima, Konstantin je postajao sve oajniji. Poslao je sultanu glasnika s molbom da se povue i prihvati mir,

Runciman, Fall of Constantinople, 100-8; Nicol, Byzantium and Venice, 400-2.

131

82

a za uzvrat e dobiti danak kakav god zatrai. Mehmed je meutim bio suvie blizu pobedi da bi se tek tako predomislio. Ili u ja uzeti ovaj grad" - odgovorio je, ili e grad uzeti mene, mrtvog ili ivog. Ako prihvati poraz i povue se u miru, dobie Peloponez za sebe, provincije za svoju brau i mi emo biti prijatelji. Ali, ako se i dalje protivi mom mirnom ulasku u grad, ja u ui na silu i sve u vas pobiti i poklati, a mojoj vojsci u dopustiti da po volji pljaka. Jedino to elim je grad, pa makar bio i prazan". Konstantin se nije ni potrudio da na ovo odgovori; i sama pomisao da ostavi Carigrad za njega je bila nezamisliva.132 Nekoliko dana kasnije sultan je poslao glasnika koji je savetovao graane Carigrada da se predaju i spasu sigurnog ropstva ili smrti. Mehmed im dozvoljava da ostanu u gradu, pod uslovom da plaaju godinji danak od 100.000 zlatnika; imaju i drugu mogunost - da bezbedno napuste grad i sa sobom ponesu svu svoju imovinu. Posle toga car je okupio svoje savetnike na veanje. Neki od njih preklinjali su ga da bei dok jo moe. Ako ostane, onda rizikuje smrt, a ako pobegne i ako grad padne u ruke Turaka, on moe nastaviti borbu da ga povrati. Savetovali su mu da se skloni u Moreju ili neku drugu bezbedniju provinciju, gde bi mogao da osnuje carstvo u egzilu. To nisu bile rei koje je on eleo da uje. Bio je iscrpljen i malaksao. Ako carica gradova" padne u ruke Turaka, bie to Boja volja. Konstantin Paleolog nee ui u istoriju kao car koji je kukaviki pobegao. Radije e ostati i umreti sa svojim narodom. To je bio odgovor koji je dobio turski izaslanik. Mehmed moe dobiti sve drugo, ali Carigrad nikada. Car nee pobei. Radije e umreti. Ovim je prekinuta svaka dalja veza izmeu vizantijskog cara i osmanlijskog sultana.133 Jedina jo preostala nada bila je da e obeana flota iz Venecije stii na vreme. Nada je iezla kada se jedan mletaki brod vratio iz izvianja i podneo izvetaj da flote nema na

Ducas, 345-7. Ducas, 351; Kritoboulos, ed. Reinsch, 41-2; Chalcocondylas, II, 155-7. DR, V, no. 3554. Runciman, Fall of Constantinople, 123-4; Babinger, Mehmed, 89-90.
133 132

83

vidiku. uvi to, Konstantin je zaplakao. Hrianski narodi ostavili su ga samog da se bori protiv zajednikog neprijatlja krsta. Posle tog konanog saznanja nije mu preostalo nita drugo nego da svoj grad i sebe preporui milosti Hrista, Bogorodici i senima prvog hrianskog cara, svetog Konstantina Velikog.134 injenica da su preputeni sami sebi uznemirila je neke od njegovih italijanskih saveznika, pa je ak dolo i do sukoba izmeu Mleana i enovljana. Konstantin je morao da posreduje i da ih podseti na to kako ih eka jedan mnogo vei i vaniji sukob.135 udni znaci i predskazanja uneli su jo vei nemir meu opkoljene branioce. U noi punog meseca, 24. maja, dolo je do potpunog pomraenja i puna tri asa protekla su u mrklom mraku. Ova prirodna pojava opomenula je mnoge da se prisete starog proroanstva da e Carigrad pasti kad mesec nestane. Po svemu sudei kraj, se bliio. Konstantin je naredio da se iznese ikona Bogorodice, zatitnice Carigrada i da se nosi u procesiji ulicama. Iznenada ikona je ispala iz svog postolja; gotovo u istom trenutku sa neba se obruilo jako nevreme, praeno pljuskovima i gradom. Procesija je obustavljena. Sledeeg jutra, Carigrad je osvanuo obavijen gustom maglom. A uvee, poto se magla najzad podigla, na kupoli Svete Sofije primeena je misteriozna svetlost koja se lagano pela ka pozlaenom krstu na vrhu. Turci su takoe opazili ovu svetlost iz svog logora kraj zidina. Bilo je to znamenje, omen", koje je Turcima budilo nadu, a Grke bacalo u najdublje oajanje. U ponedeljak, 28. maja, Grci su oseali da se blii as istine. Turski logor je utonuo u udnu tiinu. Sultanova vojska dobila je jedan dan odmora pre konanog napada. Graani Carigrada koji nisu uestvovali u popravci oteenih zidina izali su na ulice, usrdno se molei Gospodu. Po Konstantinovom nareenju procesije su nosile svete ikone i relikvije, a sva zvona u gradu su zvonila. Grci i Latini, pravoslavni i katolici, zaboravili su na meusobne razlike i razmirice, zdruili se u zajednikim molitvama i himnama Bogu. Sam Konstantin je vodio povorku u

134 135

Phrantzes, Chron. malus, 402. Phrantzes, Chron. malus, 402.

84

sveanom maru.136 Poto je sveanost zavrena, on se obratio svojim ministrima, oficirima, vojsci i narodu. Postoje tri zapisa o tome ta je Konstantin tom prilikom rekao. Prvi i najkrai dat je u pismu Leonarda sa Hiosa, latinskog nadbiskupa Lezbosa, koje je 19. avgusta 1453. godine uputio papi Nikoli V. Leonardo je bio u Carigradu poslednjih nedelja pred njegov pad, a izvetaj je poslao est nedelja posle pada grada, dakle u vreme kada je Leonardovo seanje bilo jo uvek svee. Preostale dve, due verzije Konstantinovog govora veinom su razrade i dopune Leonardovog teksta. Jedna je iz pera Georgija Sfrancesa koji je verovatno uo carev govor, iako ga ne pominje u svojim memoarima. Jedino je mogao da se proita u proirenoj verziji njegovih memoara, koje je u 16. veku sakupio i obradio Makarije Melisin. Trea verzija nalazi se u grkoj Hronici o turskim sultanima, takoe napisanoj u 16. veku.137 Ipak, ini se da je najpouzdaniji tekst koji je prvobitno zapisao Leonardo sa Hiosa, iako je njegova retorika previe uzviena, ak fantastina. U svakom sluaju vredno je dati ovaj govor u celini, utoliko pre to je to bilo poslednje Konstantinovo javno nastupanje i to predstavlja, kako je to Gibon primetio posmrtni govor Rimskog carstva".138 Gospodo, slavni kapetani nae vojske i vi, nai prijatelji po oruju, hriani, as bitke se pribliava. Zbog toga sam reio da vas ovde okupim, kako bi svima bilo jasno da do kraja morate ostati zajedno, odluniji nego ikada pre. Vi ste se uvek borili protiv neprijatelja Hrista, ovenani slavom. Sada je odbrana vae otadbine i grada poznatog irom sveta, koga nevernici i avolji Turci ve pedeset dva dana opsedaju, poverena vaim uzvienim duama. Nemojte da vas plai to to su njegove zidine sruene neprijateljskim topovima. Vaa snaga lei u Bojoj zatiti i vi ete je pokazati orujem i maevima uperenim

Runciman, Fall of Constantinople, 120-32. Leonardovo pismo papi Nikoli V, o Mehmedovom osvajanju Konstantinopolja je y MPG, CLIX, cols. 923-44; Konstantinov govor je y kol. 938-9; Pertusi, Caduta, I, 120-71. Postoji i engleski prevod J. R. Melville Jones, The Siege of Constantinople 1453. Seven Contemporary Accounts, Amsterdam 1972, 34-5. Cf Phrantzes, Chron. maius, 414-22; XpoviKv tv TopKCV Sotixvrav, ed. G. T. Zoras, Athens 1958, 88-9. Zoras, Tlepi TTTV riXoxnv KvoTOVTivowttec, (Athens 1959, 71-101, tei odbacivanju ak i Leonardove verzije govora kao fikcije. 138 Gibbon, Decline and Fall of the Roman Empire, ed. Bury, VII, 188.
137 136

85

ka neprijatelju. ja znam da e ova divlja rulja, po svom obiaju, jurnuti na vas odapinjui neprozirne zavese strela i glasno urlajui. To vas nee pozrediti jer, kao to vidim, dobro ste zatieni oklopima. Oni e udariti na zidine, na nae pancire i titove. Ali, vi nemojte imitirati Rimljane, koji su, kada su Kartaginjani krenuli u bitku protiv njih, dozvolili svojoj konjici da ustukne pred zastraujuim izgledom i rikom slonova. U ovom boju morate biti jaki, bez straha, bez pomisli o povlaenju, morate se odupirati herkulovskom snagom. ivotinje mogu beati od ivotinja. Ali, vi ste ljudi, ljudi hrabra srca, koji e ove beslovesne zveri zadrati u kavezu i svojim kopljima i maevima pokazati im da se ne bore protiv ivotinja, kakve su sami, ve protiv njihovih gospodara. Vi znate da su nevernici nepravedno prekinuli mir. Prekrili su zakletvu i ugovor koji su sa nama napravili; poklali su nae seljake u vreme etve; podigli su tvravu na Propontidi koja treba da proguta hriane; opkolili su Galatu u vreme primirja. A sada prete da e osvojiti grad Konstantina Velikog, vau oevinu, utoite koje je oduvek primalo sve odbegle hriane, zatitnika svih Grka. Prete da e oskrnaviti nae svete crkve, da e ih pretvoriti u tale za svoje konje i stoku. O, brao moja, sinovi moji, vena slava hrianstva u vaim je rukama. Vi, hrabri enovljani, poznati no svojim bezbrojnim pobedama, vi koji ste uvek titili ovaj grad u mnogim sukobima sa Turcima, pokaite sada jo jednom svoju hrabrost, svoj duh, svoju snagu. I vi Mleani, junaci iji su maevi toliko puta prolili tursku krv, vi koji ste nam davali pomo i poslali mnogo nevernikih dua u morske dubine, pod komandom Loredana, najdinijeg kapetana nae flote, vi koji ste obdarili ovaj grad, kao da je va sopstveni, dobrim i uzvienim ljudima, uzvisite se jo vie i pripremite se za boj. Sluajte komande vaih voa, mojih prijatelja po oruju, i znajte da je ovo dan vae slave, dan u kome ete, ako prolijete makar i kap svoje krvi, zadobiti venu slavu i oreole muenika." Konstantinov govor, bez obzira u kom obliku izreen, ulio je novu snagu svima koji su ga uli. Kada su prve senke nadolazee noi poele da se sputaju na zemlju, ljudi su nagonski krenuli ka crkvi Svete Sofije. Vojska je ostala na svojim poloajima du zidina. Svi ostali Grci, kao i Latini, okupili su se u velikoj crkvi kako bi izmolili Gospoda za svoje osloboenje. Zajedniki strah i bliska opasnost uinili su vie nego sva crkvena zasedanja. Pravoslavni episkopi, svetenici,

86

monasi, koji su se jo do jue zavetovali da nee prekoraiti crkveni prag dok su tu Latini, sada su prilazili oltaru kako bi se pridruili svojoj katolikoj brai u zajednikoj slubi. Meu prisutnima nalazio se i kardinal Isidor, koga su mnogi smatrali izdajnikom i jeretikom. Doao je i car Konstantin koji se pomolio i od svakog prisutnog episkopa, pre no to je primio priest, traio razreenje greha. Svetenik koji ga je priestio nije mogao znati da daje poslednju priest poslednjem hrianskom caru Rimljana. Nakon slube car se vratio u svoju palatu u Vlaherni, da zatrai oprotaj od svojih ukuana i poeli im poslednje zbogom. Zatim je odjahao na poslednju smotru svojih trupa. Napad je poeo bez upozorenja, u ranim jutarnjim asovima, u utorak 29. maja. Talas za talasom sultanove kopnene vojske obruavao se na zidine. U toku sledea dva asa probijen je zid na mestu koje je topovska paljba ve ozbiljno naela. Ipak, ustinijani je sa svojim ljudima, potpomognut Konstantinom, uspeo da odbije napad. Turci su krenuli u povlaenje. Tada su na njihovo mesto dole profesionalnije, bolje naoruane, disciplinovanije trupe, podravane paljbom turske artiljerije. I opet su branioci uspeli da se odre. U isto vreme, pod tekom opsadom nalazio se i zid du Zlatnog roga, mada su branioci i ovde imali inicijativu. Sultanova strategija zasnivala se na stalnim napadima, kako hriani ne bi imali ni asak odmora. Tek to su malo predahnuli od drugog napada, elitne sultanove trupe, janiari, svei i eljni pobede, grunuli su udvojenom snagom sa kopna. Pred samu zoru, ustinijani, koji je drao poloaj na najkritinijem mestu vie od est asova, pao je teko ranjen. Konstantin ga je preklinjao da izdri, ali je on bio previe slab da bi nastavio borbu. Nzegovi vojnici odneli su ga do luke i ukrcali na enovljanski brod. Kada su videli da ih je njihov komandant napustio, ustinijanijevi ljudi su izgubili hrabrost. Odbrana se ustalasala. Janiari su videli svoju ansu. Konstantin i njegova vojska borili su se kao oajnici, ali bez mnogo nade posle odlaska njihovih enovljanskih saveznika. Nije prolo mnogo, a janiari su preuzeli kontrolu nad spoljanjim zidom, da bi se potom popeli i na unutranji zid. U meuvremenu, jedna grupa od pedesetak

87

Turaka provalila je kroz malu kapiju zvanu Kerkoporta. Bili su to prvi sultanovi vojnici koji su uli u grad. Popevi se na kulu iznad ulaza, oni su razvili osmanlijski barjak. Njihovi drugovi su razumeli signal i iznutra su odjeknuli poklici da je grad pao. Osokoljeni Turci nahrlili su kroz otvore u zidinama koje su nainili topovi. Kada su uvideli da nema povlaenja, branioce je uhvatio strah. Konstantin je uinio koliko je mogao da ih ponovo okupi. Na kraju se povela borba prsa u prsa. Najstranije je bilo kod kapije Svetog Romana gde je bio probijen unutranji zid. Upravo je to mesto gde je, no svemu sudei, Konstantin Paleolog poslednji put vien iv. Pao je u boju kao obian vojnik, odbacivi prethodno svoja carska odlija, pokuavajui da zaustavi poplavu nevernika koja je nadirala u njegov hrianski grad.139 Najreitiji epitaf posvetio mu je istoriar Kritovul: Car Konstantin... je umro borei se. Bio je to uman i skroman ovek u svom privatnom ivotu, do najveeg stepena istrajan u mudrosti i vrlini, otrouman i razborit kao najdisciplinovaniji od ljudi. U politikim i dravnim stvarima doprineo je koliko i carevi koji su vladali pre njega. Brz da shvati ta mu je dunost, jo bri da svoje zamisli sprovede u delo, bio je reit u svojim govorima, mudar u mislima i uspean u javnim obraanjima. Taan i odreen u sudovima i procenama sadanjeg trenutka, kako to neko ree za Perikla, i obino taan u proceni budunosti, sjajan radnik, koji je sam odabrao svoju sudbinu, podelivi je sa svojom otadbinom i svojim podanicima."140 Potonji grki istoriari pisali su da je Konstantin umro kao heroj i muenik. Njihova uverenja, meu samim Grcima, nikada nisu dovedena u pitanje. Njegova tragina vladavina trajala je samo etiri godine, etiri meseca i dvadeset etiri dana. U ovom kratkom periodu on je uradio sve ono to se od jednog cara i oekivalo. Samo neki zapadni izvori navode da je Konstantin izbegavao svoje dunosti. to se tie njegovog dostojanstva,

Runciman, Fall of Constantinople, 133-44. O , : R. Janin, Constantinople byzantine, Paris 19642, 280. 140 Kritoboulos, ed. Reinsch, 80-2; C. T. Riggs, History of Mehmed the Conqueror by Kritovoulos, Princeton, N. J. 1954, 81.
139

88

hrabrosti ili vrstine karaktera teko da moe biti sumnje. S druge strane, o njegovom fizikom izgledu mi danas ne znamo gotovo nita. Car je, po obiaju, stavljao na dravna dokumenta svoj peat koji je nosio njegovo sopstveno oblije. Konstantin je izdao nekoliko takvih dokumenata, ali samo su dva peata ostala sauvana. Vei od njih je onaj koji se pojavljuje na hrisovulji koju je poslao u Raguzu, juna 1451. godine i danas se nalazi u Dubrovniku.141 Drugi je na pismu koje je pisao markizu od Ferare, Borsu od Este, prilikom posete Andronika Leondarisa papi Nikoli V, u aprilu iste godine.142 Oba peata nose sa jedne strane Konstantinov carski portret, a sa druge figuru Hrista. Tu je prikazan u svojim kasnim etrdesetim godinama (pedesetu nije nikada ni doekao). Ipak, u pitanju su stilizacije koje su daleko od realnosti. Kao i veina peata te vrste, na njima je prikazan simbol, a ne i linost samog vasilevsa. Na njima se vidi car sa bradom kako stoji drei u desnoj ruci krst, a u levoj knjigu ili svitak pergamenta. Sa malim razlikama, na oba stoji potpis: Konstantin Paleolog u Hristu autokrator. injenica da na ovim portretima car nosi krunu, treba da naglasi simboliku, jer on nikada nije bio zvanino krunisan. Obaveza cara je bila da kuje novac sa sopstvenim likom. Postojao je obiaj da se ti novii dele na ceremoniji njegovog krunisanja. Konstantin nije imao prilike to da uradi; ipak, i on je izdao svoj novac u ogranienoj koliini. Dva svedoka opsade Carigrada, Nikolo Barbaro i Leonardo sa Hiosa, govore o tome kako je u kriznim mesecima Konstantin naredio da se pretope crkveni putiri, kako bi se od njih napravili novac kojima je platio vojsku i radnike koji su radili na popravci zidina.143 Niko ne zna koliko ih je tano iskovano, a verovatno da su ih i Turci opljakali posle osvajanja. Sauvani Konstantinovi novii

141

F. Dlger, Fascimiles byzantinischer Kaiserurkunden, Munich 1931, no. 67, Tafel XIV (the manuskript - rukopis), XXV (the seal - peat). 142 Dlger, Fascimiles, no. 58 (Latin text), Tafel XXII (manuscript). : Sp. P. Lambros, Scppocyie TMV xekzmaim , NE, I (1904), 416-32, fig. 2. Zakythinos, Despotat, I, 240 n. 8. 143 Leonardo Chiensis, ed. Pertusi, Caduta, I, 46-7; Barbaro, Giornale, ed. Cornet, 66 (dodatna beleka je Marka Barbara).

89

danas su raritet. Sve do 1974. godine vladalo je miljenje da nijedan nije sauvan. Meutim, tada je jedan mali i prilino izubijan srebrni komad identifikovan kao njegov. Na njemu je prikazano grubo poprsje cara sa bradom, krunom i ezlom, a novi je nosio i zapis: Konst(antin) Pal(eolog). Nalije je prikazivalo Hristovo poprsje. Vrednost ovog komada iznosila je etvrtinu iperiona ili etvrtinu jednog univerzalnog zlatnika vizantijskog carstva (nomizma ili solidus). U 15. veku prestaje kovanje iperiona koga zamenjuje veliki srebrnjak, stavraton", u vrednosti polovine zlatnika. Poslednjih godina jo nekoliko Konstantinovih srebrnih novia izalo se pojavilo u javnosti, zajedno sa 154 komada iz doba kasnih Paleologa, od kojih su ne manje od 86 iz vremena njegove vladavine. Oni predstavljaju tri denominacije, od stavratona, pola stavratona i osmine stavratona. Na njima je takoe poprsje cara sa bradom i krunom, kao i zapisom, mada ne uvek itkim: Konstantin despot Paleolog Bojom milou car Romeja".144 Titula i ime su tani, ali njegov lik ostaje nejasan i nerazgovetan. Retkost ovih novia daje im veliku vrednost. Ipak, oni su samo jadni svedoci jedne civilizacije u kojoj je nekada cvetala napredna monetarna ekonomija. Rukopis iz 15. veka, Vizantijska hronika Jovana Zonare (hroniar iz 12. og veka, prim. prev.), koji se danas nalazi u biblioteci Estense u Modeni, ukraen je minijaturnim portretima glava svih vizantijskih careva, od prvog do poslednjeg Konstantina, kao i portretom Konstantina Hlora, oca Konstantina Velikog. Konstantin Paleolog je ovde oznaen kao brat Jovana VIII i predstavljen je odmah do njega. Svi portreti u ovoj carskoj galeriji su manje ili vie plod fikcije i stilizacije. Ipak, mogue je da se umetnik koristio savremenim mo-delima za poslednje od njih. Portret Jovana VIII se razlikuje od njegovih

Posebno sam zahvalan gospodinu Simon Bendalu to mi je dozvolio da vidim tekst i ilustracije njegove studije o novim nalazima novia iz doba Paleologa koji he biti tampan u Revue Numismatique. O drugim poznatim noviima sa likom Konstantina XI videti: D. R. Sear, Byzantine Coins and their Values, London 1974,410, no. 2260; S. Bendall and P. J. Donald, The Later Pa-leologan Coinage, London 1979, 176. Antike Mnzen. Auktion 50 am 25. April 1990, Zrich, 80, Lots nos. 423-5.
144

90

poznatih portreta, napravljenih tokom njegovog boravka u Italiji. Portret Konstantina XI raen je verovatno po uzoru na njegov peat koji se jo uvek nalazi u Modeni. Konstantin je prikazan kao ovek ovalnog lica, sa bradom koja je kraa od brade Jovana VIII i primetno manje nakien nego to je njegov otac Manojlo II prikazan na svom portretu.145 Kasniji pokuaji da se portretie poslednji vizantijski car kreu se u rasponu od fantastinog do kominog.146 Ipak, jedan od najinventivnijih autora svakako je bio kritski ikonopisac postvizantijskog perioda iz 16. veka Geogije Kloncas (oko 15401608). Kloncas je 1590. godine sastavio Hroniku (Hronografija), koju je ilustrovao sa 410 minijatura. To je udesna meavina istine i mate, istorije i mita. Mnoge ilustracije pokazuju scene iz vizija i predviakih proroanstava proroka Danila, Lava Mudrog i Metodija od Patare.147 Rukopis se nalazi u Veneciji.148 U njemu su data i etiri neobina portreta Konstantina Paleologa. Jedan od njih prikazuje cara sa majkom Jelenom, u drutvu sa prvim Konstantinom (Velikim) i njegovom majkom Jelenom. Drugi prikazuje tunog i potitenog cara kako sedi na prestolu, dok iznad njega stoji figura smrti. Na druga dva, Konstantin je predstavljen kako lei u grobu, sa maem kraj sebe, pri emu njegov izgled vie odgovara izgledu jednog zapadnog krstaa nego jednog vizantijskog cara.149 Naravno da su ovde prvenstveno u pitanju proizvodi mate, a ne portreti. Oni pripadaju postvizantijskim mitovima i legendama o poslednjem caru Rimljana. Konstantin Paleolog je bio daleko vie slavljen posle smrti nego to su mu ukazivane poasti tokom njegovog kratkog i nesreog ivota.

Biblioteca Estense, Modena, Cod. a. S. 5, 5 (= Gr. 122), f. 294v ; reprintovano u Lambrosu, NE, I, 239-40 pl. IV, no. 3; Lambros, Boavtivv AxoKpaxpcov, Athens 1930, pl. 91; Barker. Manuel II, 387. 146 : Sp. P. Lambros, Ai eKve KcvatavTivot xot> -oXyov, Ne, 3 (1906), 229-42; Nai ebcove KwvGTavxivou to , Ne, 4 (1907), 238-40. 147 O , : 100-108. 148 Marcianus Cod. CL. VII. no. 22 (= 1466). A. D. Paliouras, 'O co^cpo rewpyio KAv-ca ( 1540-1608) Kai ai uiKpopaxpiat KCOOIKO amov, Athens 1977. 149 Paliouras, plates 180, 183, 189, 190, 217-19.
145

91

5 KONSTANTINOVA SMRT

Pad Carigrada i Konstantinova smrt uskoro su bili interpretirani kao ispunjenje proroanstava, ove ili one vrste. Monaha Genadija, koji je caru svojevremeno zadao toliko tekoa i ije ime nije pomenuto u spisima za vreme odbrane grada, zarobili su monasi i prodali su ga kao roba Turcima. Sultan Mehmed je bio dobro obaveten o verskim razmiricama meu poraenim hrianima. Znao je da mnogi od njih svoj poraz otvoreno pripisuju uniji u Firenci; takoe je znao i da je unionist patrijarh Grigorije III pobegao, iako nije izgubio poloaj. Kao naslednik hrianskog rimskog cara u Carigradu, sultan se smatrao pozvanim da postavi novog patrijarha koji bi njemu bio odgovoran za okupljanje svih hriana pod njegovom vlau. Njegov izbor pao je na Georgija Sholarija monaha Genadija. Njega su pravoslavni potovali, a sultanu je posebno odgovaralo to to bi on bio spreman da prokae poteze koje bi zapadni hriani mogli da preduzmu kako bi preokrenuli tok istorije. Nakon pretrage, Genadije je naen i doveden u Carigrad, gde ga je u tradicionalnoj pravoslavnoj ceremoniji sultan naimenovao za patrijarha. Bilo je to januara 1454. godine.150 Genadije nije ostavio detaljan opis turskog osvajanja Carigrada niti smrti cara Konstantina. Ali, napravio je jednu zbirku, hronoloki sreenih zapaanja u kojima preovladava miljenje da je samo provienje odigralo najveu ulogu u tim stranim dogaajima. Zabeleio je da je hriansko carstvo Romeja zapoelo sa carom Konstantinom i njegovom majkom Jelenom, a i zavrilo se carom Konstantinom, sinom Jelene, koji je ubijen prilikom osvajanja njegovog grada. Izmeu prvog i poslednjeg Konstantina nije bilo nijednog cara sa tim imenom

150

Runciman, Fall of Constantinople, 154-7. 92

92

ija se majka zvala Jelena. Genadije dalje primeuje da se prvi carigradski patrijarh, za vreme Konstantina I, zvao Mitrofan, a tako je bilo ime i poslednjeg patrijarha koji je umro 1443. godine, poto je njegov naslednik, patrijarh Grigorije III, koga Genadije zapravo nikada nije priznao, otiao za Rim i tamo umro. Izmeu prvog i poslednjeg carigradskog patrijarha nije bilo nijednog drugog patrijarha sa imenom Mitrofan. Genadije, takoe, primeuje da je grad Carigrad osnovan 11. maja (330), da je njegova gradnja zavrena 5. Maja i da je pao 29. maja (1453), tako da ovi dogaaji vezani za roenje i smrt grada padaju u mesec maj. Konano, on belei i jedno proroanstvo no kome e vek Carstva i crkve doi na izmak kada se na elu i jednog i drugog nau car i patrijarh ija imena poinju sa Jo. Tako je i bilo. Poto su ljudi koji su unitili crkvu u Italiji (na zasedanju u Firenci) bili car Jovan i patrijarh Josif. Iako kolovan i uen, Genadije je oito zadrao naivnu veru u proroanstva. Uostalom, zar nije odavno ve proreknuto da e kraj sveta nastupiti sa drugom pojavom Hrista, koja je, po vizantijskom proraunu, planirana da se dogodi sedam hiljada godina od poetka njegovog stvaranja (5509-5508. p.n.e.), ili godine gospodnje 1492? Istina, datum pada Carigrada se ba ne slae s ovom raunicom, ali je Genadije utehu naao u injenici da izmeu 1453. i 1492. godine nije velika razlika.151 Ova svoja zapaanja Genadije je zabeleio 1459. godine, neposredno posle smrti patrijarha Grigorija III. Ali, on nije bio prvi koji je primetio sluajnost vezanu za imena prvog i poslednjeg cara i njihovih majki. Mletaki hirurg Nikolo Barbaro, u svom Dnevniku opsade Carigrada, belei da je Bog odluio da grad treba da padne, tako da se ostvare drevna proroanstva, a jedno od njih je i ono no kome e hriani izgubiti Carigrad za vladavine cara Konstantina, sina Jeleninog.152 Kardinal Isidor, kome je polo za rukom da pobegne iz porobljenog grada preruen u prosjaka, pisao je o tome kao o injenici, a ne kao o proroanstvu, u svom pismu

151

Scholarios, uvres compltes, IV, 510-12. A. Pertusi, Fine di Bisanzio e fine del mondo, Rome 1988, 60-1; D. M. Nicol, Church and Society in the Last Centuries of Byzantium, Cambridge 1979, 104-5. 152 Barbaro, Giornale, ed. Cornet, 61; ed. Pertusi, Caduta, I, 29-30.

93

papi Nikoli V 6. jula 1453. godine: Upravo kako je grad i osnovao Konstantin, sin Jelenin, tako ga je danas tragino izgubio drugi Konstantin, sin Jelenin".153 Ovoj sluajnosti imena u dugoj istoriji grada udio se i Kritovul sa Imbrosa, jedan od pouzdanijih istoriara tog dogaaja, piui o Carigradu, koga je izgradio, podigao do vrhunca sree i napretka, Konstantin, sreni car, sin Jelene, a koji je porobljen i baen u dubine ropstva i nesree pod nesrenim carom Konstantinom, sinom Jelene".154 Ona nije promakla ni grupi autora takozvanih Kratkih hronika, kao ni piscu jedne od mnogih tubalica o padu Carigrada.155 Osim ako Bog odista nije uredio da se tako desi, kako je Barbaro iskreno verovao, ova sluajnost, vezana za imena prvog i poslednjeg cara i njihovih majki, svakako je od one vrste kakvu naroito vole pedantni antikvari. Ipak, ona ne nudi odgovor ni na jedno pitanje vezano za sudbinu poslednjeg cara Konstantina. Tursko osvajanje Carigrada 1453. zgranulo je sav hrianski svet. O njemu se naveliko govorilo i pisalo u to vreme, a tugovalo jo mnogo godina posle toga. Kako to obino biva, izvetaji su ulepavani, a pria je vremenom narastala. Tubalice i posmrtne pesme postale su novi anr grke literature, a legende su dodavane injenicama. ak i ozbiljniji onovremeni izvetaji, bilo da su pisani na grkom, latinskom, turskom, slovenskom ili nekom drugom evropskom jeziku, razlikovali su se kada je u pitanju Konstantinova sudbina. Neki ak nisu ni pominjali njegovu smrt. Drugi su jednostavno beleili da je car pao u borbi. U pojedinim se navodi da je car pobegao iz grada.156 Linost koja je najverovatnije dobro poznavala injenice i bila na samom mestu dogaaja tog traginog 29. maja 1453. godine, bila je Konstantinov dugogodinji i do poslednjeg asa odani prijatelj Georgije Sfrances. Ipak, kako sam kae u svojim memoarima, on se u odsudnom trenutku nije

Isidore of Kiev, ed. Pertusi, Caduta, I, 60. Kritoboulos, ed. Reinsch, 80. 155 Schreiner, Chron. brev., I, 52/4, 370; 115/1, 684. Anonymi Monodia de capta Constantinopoli, ed. A. Pertusi, Testi inediti e poco noti sulla caduta di Constantino-poli, ed. A. Carile, Bologna 1983 , 326 ( : Pertusi-Carile, Testi). 156 Ovi izvori sakupljeni su u Pertusi, Caduta, I, II, and Pertusi-Carile, Testi
154 153

94

nalazio uz cara, jer je imao nareenja da vodi rauna o odbrani, u drugom delu grada. Sve to je on istinito mogao da kae bilo je da je njegov gospodar ubijen ili muen tokom osvajanja grada.157 Svedoci osvajanja grada, mada ne i careve smrti, izraavaju optu nesigurnost o pitanju njegove sudbine. Nadbiskup Leonardo sa Hiosa, koji je najpre dopao zatoenitva a potom uspeo da pobegne, pie papi 16. avgusta 1453. godine da je Konstantin kada je hrabri enovljanski kapetan ustinijani ranjen i prisiljen da se povue iz borbe sasvim klonuo duhom. Shvativi da je bitka izgubljena, on je zaklinjao jednog od svojih mlaih oficira da ga probode maem, da ne bi iv pao nevernicima u ruke. Ipak, niko nije imao dovoljno hrabrosti da ispuni ovu carevu molbu; i poto su Turci nagrnuli kroz otvore u zidinama, Konstantin je pao ranjen, zatim je ustao, ponovo pao i posle toga zauvek nestao u bojnom meteu.158 Mleanin Nikolo Barbaro, kome je takoe polo za rukom da pobegne iz zarobljenitva, zapisao je u svom Dnevniku da niko pouzdano ne zna da li je car iv ili mrtav. Postoje glasine da je njegovo telo naeno meu gomilom leeva ili da se obesio u trenutku kada su Turci provalili kroz kapiju Svetog Romana. Jedna uzgredna Barbarova beleka ponavlja Leonardovu izjavu da je Konstantin uzalud molio svoje ljude da ga probodu maem. Potom je pao u guvi, ponovo ustao, jo jednom pao i izdahnuo.159 Kardinal Isidor poslao je sa Krita pismo kardinalu Visarionu 6. jula 1453. godine, u kome kae da je Konstantin ranjen i ubijen u boju koji se vodio kod kapije Svetog Romana i to pre odluujue bitke. Ali, on je prii dodao i jednu novu pojedinost: uo je da je caru odrubljena glava i da je kao poklon predata sultanu, koji je bio oduevljen to je vidi, a potom je izloio najgorim pogrdama i udarcima i nosio je kao pobedniki trofej kada se vratio za Jedrene. Ova grozna pria oigledno je kruila meu preivelim zapadnjacima u prvim danima posle pada Ca rigrada. Kasnije su je preuzeli i razmotrili

157

Sphrantzes, Chron. minus, 96-8. Sfrances je bio zarobljen i posle nekoliko meseci zatoenitva, osloboen je 1. septembra. Napustivi Konstantinopolj otiao je za Mistru. 158 Leonardo Chiensis, Letter to Pope Nicholas V, ed. Pertusi, Caduta, I, 162-4. 159 Barbara, Ciornate, ed. Pertusi, Caduta, I, 35.

95

vizantijski istoriari Duka i Halkokondil. Firentinski trgovac akopo Tedaldi, koji je uestvovao u odbrani grada i uspeo da pobegne na jednom mletakom brodu odmah pole osvajanja, iznosi tunu injenicu o carevoj smrti i dodaje: Neki kau da mu je odrubljena glava; drugi da je poginuo u meteu na kapiji. Obe verzije mogu podjednako biti istinite." U pismu koje je napisao papi Nikoli V, istoga dana kada je pisao i Visarionu, kardinal Isidor ne kae nita o carevom pogubljenju, ali pie da je Konstantinova dua ovenana oreolom muenitva i da je otila u raj. Verovatno ni Isidor nije bio siguran u istinu.160 Ista nesigurnost ogleda se i u ostalim savremenim izvetajima. Konzul Ankone, Benvenuto takoe se zatekao u Carigradu tokom opsade. uo je od vojnika da je car poginuo, da mu je glava odrubljena, nabijena na koplje i odneta turskom sultanu. Piui krajem novembra u Bolonju, Franci iz Carigrada jednostavno javljaju da se car nalazio meu palim braniocima.161 Slian je izvetaj i vitezova reda svetog Jovana sa Rodosa, podnet u pismu od 30. juna koje su uputili Mergrejvu Branderburkom u Jerusalim. Vesti o padu Carigrada i Konstantinovoj smrti uo je i jedan hodoasnik iz Bazela 1453. godine tokom svog putovanja. O tome je pisao i Paolo Doti, advokat iz Padove, u pismu koje je, juna meseca, poslao sa Krita.162 Izvetaj dvojice grkih plemia, koji su bili u Carigradu u to vreme, zapisan kratko posle pada, sauvan je u nemakoj verziji. Oni kau da je car, poto je ustinijani ranjen i odnesen sa svog poloaja, uzviknuo Bogu da je izdan, posle ega je stradao u ratnom meteu.163 Veliki majstor vitezova sa Rodosa, piui 6. jula 1453. godine naelniku svog reda u Nemaku, navodi glasine no kojima je carevom telu otkrivenom u masi leeva odrubljena glava.164 Mogue je pretpostaviti da kardinal Isidor nije hteo da uznemirava papu nepotvrenim glasinama o skrnavljenju i

160 161

Tedaldi, ed. Pertusi, Caduta, I, 60, 74-5. Pertusi-Carile, Testi, 4, 25. 162 Pertusi, Caduta, II, 56; Pertusi-Carile, Testi, 51,54. 163 Thomas Eparchos and Joshua Diplovatatzes (?), Account of the capture of Constantinople, ed. Pertusi, Caduta, I, 237. 164 John de Lastic, ed. N. Jorga, Notes et Extraits, II, 520.

96

osakaivanju Konstantinovog mrtvog tela. Eneja Silvi-je, tadanji sijenski biskup, a potonji papa Pije II, nije meutim bio tako uviavan. On je bio vatreni pobornik pravoslavlja na istoku, u vreme kada je za to naalost bilo ve previe kasno, i smatrao je da od Turaka treba oekivati samo najgore. U svom pismu od 12. jula, upuenom papi, on kae da je uo od izbeglica ili dezertera iz Srbije da je caru Konstantinu Paleologu odrubljena glava, a da je njegov sin pobegao, te da je opkoljen u Galati. Mesec dana kasnije isto je pisao i Nikoli Kuzanskom.165 Ipak, njegov izvetaj je netaan u najmanje jednoj stvari, naime Konstantin nije imao sina. Kako su ga, meutim, o tome obavestili Srbi, moe se pretpostaviti da su oni bili bolje upoznati sa turskom verzijom dogaaja. Srbi su, naime, formirali odred od 150 konjanika koje je despot ura Brankovi, kao turski vazal, morao da uputi pod zidine Carigrada.166 Borili su se rame uz rame sa turskim vojnicima, a oni koji su se vratili u Srbiju doneli su sa sobom tursku verziju dogaaja. I svi ostali rani turski izvori o padu Carigrada navode da je Konstantinu odrubljena glava. Jedan ratnik iz srpskog odreda ostavio je svoj sopstveni zapis. To je bio Konstantin Mihailovi iz Ostrovice, koji je kasnije prihvatio islam i mogao da stupi u sultanovu slubu kao janiar. Njegovi memoari poznati su pod pogrenim nazivom Dnevnik poljskog janiara. Napisani su tek poto se navrilo punih etrdeset godina od pada Carigrada, u vreme kada je Konstantin Mihailovi iveo u Poljskoj, a njegov opis je na momente pun matovitosti. Meutim, kada je u pitanju careva smrt on bi mogao biti prilino precizan. Tu se kae da je Konstantin pao, borei se do poslednjeg daha na razvalinama zidina. Glavu mu je odrubio janiar Saneles, odnevi je potom sultanu, bacivi je pred njegove noge, pri emu je rekao da je to glava njegovog najogorenijeg neprijatelja. Mehmed je upitao jednog zatoenika, inae bliskog carevog prijatelja, ija je to glava; ovaj je potvrdio da je to zaista glava cara ( Konstantina) Dragaa. Sultan je tada velikoduno nagradio tog janiara,

165 166

Aeneas Sulvius Piccolomini, ed. Pertusi, Caduta, II, 44, 50-2. O srpskom odredu, videti Sphrantzes, Chron. minus, 102. Cf Pertusi, Caduta, I, xl.

97

poklonivi mu provincije Ajdin i Anadoliju.167 Janiarevo ime je moda izmiljeno. Veliina nagrade svakako je preterana. Ipak, ostatak prie mogao bi biti istinit; utoliko pre to se ona kasnije ponavlja i u drugim turskim izvetajima, mada se neki od njih ne slau oko mesta gde je Konstantin pao. Tursun-beg, koji se 1453. godine nalazio u sultanovoj vojsci, napisao je kasnije Istoriju gospodara osvajaa sultana Mehmeda. On pie o carevom dranju u poslednjih nekoliko sati u nimalo epskom niti plemenitom maniru. Dalje opisuje kako su Konstantin nevernik" i njegovi ljudi panino beali, ali putem ka moru, nadajui se da e nai neki brod koji bi im omoguio spas. Meutim, naleteli su na etu turskih mornara koji su se presvukli u janiarske uniforme da bi uestvovali u pljaki, ali su zalutali u sporednim gradskim ulicama. Car, koji se nalazio na konju, jurnuo je na jednog od njih i oborio ga. Turin, iako ve polumrtav, uzvratio je napad, i odsekao Konstantinu glavu. Ostali njegovi pratioci su zarobljeni ili pobijeni, a njihovi konji pohvatani i odvedeni kao deo plena. Tako su turski mornari stekli odgovarajuu nadoknadu to su propustili pljaku grada, poskidavi uz to sa tela mrtvih hriana itavo bogatstvo u srebru, zlatu i draguljima.168 Kasniji turski izvetaj iz pera Ibn Kemala blizak je izvetaju Tursun-bega, ali ima i neke nove pojedinosti. On navodi da su car i njegova svita, nakon naputanja boja, potraili utoite u Jedi kule, zamku Sedam tornjeva. Nedaleko od Zlatne kapije sukobili su se sa grupom ratnika; jedan od njih, pravi div od oveka, oborio je cara na zemlju i odrubio mu glavu, a da nije ni znao koga je pogubio.169 Ostali turski opisi u prilinoj meri su razoaravajui. Mehmed Neri, piui oko 1492. godine, belei samo to da je caru odrubljena glava. Otprilike u isto vreme, Aik-paa Zade kae da je car ubijen; dok hoda Sadedin, koji je umro 1599. godine,

Konstantin Mihailovi, ed. Pertusi, Caduta, I, 259. I. Dujev, La Conqute turque et la prise de Constantinople dans la littrature slave de l'poque", in Medioevo hizantino-slavo, III, Rome 1971, 478-87. 168 Tursun Beg, The History ofMehmed the Conqueror, ed. i prevod H. Inal-cik R. Murphey, Mineapolis-Chicago 1978, 36-7; ed. Pertusi, Caduta, I, 324-6 (italijanski prevod). 169 Ibn Kemal, ed. Pertusi, Caduta, I, 463-5 (italijanski prevod).
167

98

sledi u svom rukopisu Istorijska dijadema verziju koju je dao Tursun-beg, istina sa mnogo vie krvoprolia, nasilja i umetnike slobode.170 Izvetaj Nikola Tinjoza da Folinja, napisan pre novembra 1453. godine, govori kako je car koga su zvali Draga vien zarobljen od Osmanlija koji su mu odrubili glavu.171 Taj detalj dodatno je razradio Mleanin Filipo da Rimini u pismu upuenom Francisku Barbaru, prokuratoru crkve Svetog Marka. Pismo je poslato sa Krfa krajem 1453. godine ili na samom poetku 1454. godine. U prilino tendencioznom, retorikom i promletakom opisu, Filipo belei da je careva glava pronaena i odneta sultanu koji je, ganut tim stranim prizorom, rekao svojim savetnicima: Ovo je sve to mi je nedostajalo da pokaem slavu koju smo izvojevali. Isti dogaaj ponovljen je od rei do rei u izetaju akoma Langusija, objavljenom u Mletakoj hronici Zorza Dolfina, svakako ne pre aprila 1454. godine.172 Nemaka verzija, iji je autor Henrih de Zemern, verovatno slubenik papske kurije, kae da su pred sultana doneli ak tri glave posaene na tri koplja. Jedna je pripadala caru, druga Turinu koji se borio na strani hriana, a trea starom bradatom monahu, za koga je reeno da pripada kardinalu Isidoru, mada je ovo bilo iz miljotina, budui da je kardinal Isidor uspeo da pobegne 24 iz grada.173 Razumljiva je sultanova elja da zna da li je Konstantin ubijen ili zarobljen, jer da je uspeo da pobegne mogao je, kako su mu to neki od njegovih savetnika i predlagali, da nastavi borbu i to uz znatno veu podrku zapadnog hrianstva. Sutina je data u jednom od vie literarnih opisa dogaaja, napisanom na zadugo nakon to se desio. Nikola Sagundino, ili Sekundinus, bio je Mleanin iz Negroponta (Eubeja). Dopao je

Mehmed Neshri, ed. Pemsi,Caduta, II, 265; Ashik Pasha-Zade, ed. Pertu-si-Carile, Testi, 241 (italijanski prevod); Sa'ad Ed-Din, preveo E. J.W. Gibb, The Capture of Constantinople, Glasgow 1879, 31; Pertusi, Caduta, II, 287-8 (italijanski prevod). 171 Pertusi-Carile, Testi, 118. 172 Pertusi-Carile, Testi, 141, 176. Dolfinov opis je delimino preveo J. R. Melville Jones, The Siege of Constantinople 1453, Amsterdam 1972, 125-30. 173 Pertusi, Caduta, II, 86.
170

99

ropstva kada su 1430. godine Turci osvojili Solun. Na saboru u Ferari i Firenci bio je u svojstvu prevodioca, a kasnije je poslat u razne misije kao predstavnik Mletake republike. Sagundino je 25. januara 1454. godine u Napulju uruio jedan sveani govor kralju Alfonsu V od Aragona. U njemu je posebno pomenuo sudbinu kralja Konstantina jer, kako je rekao, ona zasluuje da bude zapisana i upamena za sva vremena. U poslednjim asovima odbrane Carigrada, ustinijani Longo bio je dvaput ranjavan. On je rekao caru da je sve izgubljeno i savetovao mu da se povue, a za njega e se sigurno nai brod koji ga moe odvesti u bezbednost. Konstantin, meutim, nije prihvatio ovaj predlog, ak je prekoreo ustinijana za kukaviluk. Jer, ako njegovo Carstvo padne, ni on ne moe dalje da ivi. Radije e umreti zajedno sa njim. Konstantin je ponovo otiao do mesta gde je neprijatelj bio najbrojniji i tu je otkrio da su oni ve zauzeli otvore u zidinama. Biti iv uhvaen svakako nije dostojno jednog hrianskog cara. On je zatraio od svoje pratnje da ga ubiju. Ali, niko za to nije imao dovoljno hrabrosti. Da ga Turci ne bi prepoznali, car je skinuo svoja odlija i, kao obian vojnik, sa golim maem u ruci, zaleteo se u najvei mete. Tu, na ruevinama svog grada i carstva, bio je oboren i ubijen princ vredan besmrtnosti". Sultan je eleo da mu Konstantina dovedu ivog, ali posle osvajanja reeno mu je da je za to previe kasno. Po Mehmadovom nareenju, njegovo telo je pronaeno meu gomilom drugih leeva i ruevina, zatim je sultan naredio da mu se odsee glava, probode na koplje i potom sa njom, paradira logorom. Sultan je kasnije naloio svojim izaslanicima da carevu glavu, zajedno sa 40 mladia i 20 devojaka, izabranih meu zarobljenicima, odnesu na poklon egipatskom sultanu.174 Sline izvetaje podneli su i ostali pisci iz 15. veka. Ubertino Puskulo iz Bree se 1453. godine zatekao u Carigradu kao student grkog jezika. U turskom zatoenitvu se nalazio sve dok neki firentinski trgovac nije za njega platio otkup. Potom su ga zarobili pirati, koji su ga odveli na Rodos. Najzad je, putujui preko Krita, dospeo do Rima, gde je izmeu 1455. i 1457. godine sastavio poemu o padu Carigrada. To je jedan

174

Sagundino, ed. Pertusi, Caduta, II, 134-6. 100

100

prilino razvuen i za itanje naporan tekst u latinskom heksametru. Po Puskulovoj prii, iscrpljen vieasovnom neprekidnom i napornom borbom, car Konstantin je u jednom trenutku nakratko zadremao. Neto kasnije, probuen ratnom bukom, izaao je iz svog atora sa maem u ruci. Pre nego to je i sam pao, oborio je trojicu janiara. Zatim mu je jedan janiar velikim maem odrubio glavu sa ramena i odneo svom sultanu, koji ga je bogato nagradio za njegove napore.175 Poljski istoriar Jan Dlugo, u svom latinskom tekstu napisanom neto pre 1480. godine, kae da je caru Konstantinu odrubljena glava dok se borio za svoje carstvo. Njegova glava je nabodena na koplje i sa njom je, kao s eksponatom, paradirano pre nego to je odneta sultanu.176 Svedoanstva po kojima je Konstantin ubijen u borbi gotovo su jednoduna; isto tako, vie je nego verovatno da je njegovo telo kasnije pronaeno i da mu je odrubljena glava. Samo tri izvora tvrde da je car pobegao iz grada. Samil, ili Samuil, grki vladika koga su Turci zarobili, a koji je potom platio za sebe otkup i prebegao u Transilvaniju, pisao je 6. avgusta 1453.godine gradonaelniku Hermantata (Sibiu). Njegovo pismo na nemakom jeziku izvetava da je na car" (Konstantin), sa nekolicinom iz svoje pratnje, uspeo da pobegne amcem.177 Jermenski pesnik Avraam iz Ankare u svojoj Tubalici o padu Cartrada kae da su car i njegova pratnja pobegli morem.178 Najzad, Nikola dela Tuija u delu Hronika Viterba daje jako neprecizan opis dogaaja u kome belei da je car, s osamnaestoricom svojih pratilaca, pobegao malim amcem.179 Navedene tri verzije mogu se mirne due odbaciti. Svi ostali izvori slau se da je Konstantin pao na bojnom polju. Ipak, jedan zapadni izvetaj optuuje ga za kukaviluk i

Ubertini Pasculi Brixiensis Caostantinopoleos Libri IV, ed. A.Ellissen, Analekten der mittel - und neugriechischen Literatur, III Anhang, Leipzig 1857, 81. 176 Jan Dlugosz, Historiae Polonicae, lib. XII, ed. Pertusi-Carile, Testi, 234. 177 amile, ed. Pertusi, Caduta, I, 231 (italijanski prevod). 178 Abraham of Ankara, ed. Pertusi, Caduta, II, 414 (italijanski prevod); ed. M. B. Krikodan and W. Seibt, Die Eroberung Konstantinopels im Jahre 1453 aus Armenischer Sicht (Byzantinische Geschichtsschreiber, XIII; Graz-ViennaCologne 1981) (nemaki prevod). 179 Nicola della Tuccia, Cronaca di Viterbo, ed. Pertusi-Carile, Testi, 97.
175

101

dezerterstvo. Zanimljivo je da, po svemu sudei, ova optuba vodi poreklo od Eneje Silvija, kasnijeg pape Pija II, utoliko pre to u svojim prethodnim izvetajima o carevoj smrti on nije iznosio sline optube. Nije poznato sa koje je strane Eneja dobio ovu informaciju, mada se moe pretpostaviti da ju je uo od Srba. U svojoj Kosmografiji, nastaloj 1456-1457. godine, Eneja Silvije pie da se u guvi koja je pratila ustinijanijevo povlaenje car nije borio onako kako mu to dolikuje, ve se dao u bekstvo i tako upao u guvu u nekom uskom prolazu, gde je i umro, izgaen nogama vojnika. Poto mu je telo pronaeno, glava mu je odrubljena, nabodena na koplje i noena oko grada i logora, kako bi svi mogli da joj se rugaju".180 Slinu ljagu na pokojnog cara bacio je i Kristofer Rierijus, ili Rier, u svojoj Istoriji Turaka, napisanoj 1540. godine i posveenoj kralju Francuske Fransoa I. On je optuio Konstantina za sramno izbegavanje carskih dunosti i bekstvo sa bojnog polja, tokom koga je naao smrt u sudaru sa kukavicama koje su i same takoe pokuavale da pobegnu. Rierijusov izvetaj kasnije je preveden sa latinskog na italijanski i uvren u Optu istoriju Turaka koju je 1654. godine napisao Franesko Sansovio.181 Pria, koju je Eneja Silvije moda uo od Srba, verovatno potie od Turaka uz koje su se Srbi borili. Postoji slinost izmeu Tursun begovog i Ibn Kemalovog izvetaja po kojima su

Aeneas Sylvius Piccolomini, Cosmographia. Historia de Europa, VII (y: Opera quae extant omnia, Basle 1571), 400-2. Izgleda da je prvo bila tampana kao PU Ilpontificis maximi de captione urbis Constantinopolitanae tractatulus (s.a., Rome: Steph. Plannck, c. 1470): Imperator non ut regem decuit pugnando sed fugiens: in ipsis porte angustiis cum cecidisset oppressus: calcatusque obiit." Izd. ca malim varijacijama od P. A. Dthier, Monumenta Hungariae Historica, XXI, 1, Pera 1875, 678, 682. Izvetaj Eneje Silvija preveo je, bez odobrenja, na italijanski Andrea Cambini: Commentario di Andrea Canibini florentine dlia origine de Turchi et imperio dlia casa Ottomana, izdato y Veneciji 1538. 181 Christopherus Richerius ad Franciscum Gallorum Regem Christianiss. Li-bri quinque, De Rebus Turcorum, Paris 1540, 96-7; Francesco Sansovino, Historia Universale dell 'Origine, Guerre, et Imperio de Turchi, Venice 1654, 270-1. - je J. R. Melville Jones, Siege of Constantinople 1453, 122 (and p. x) Cristoforo Riccherio" - je -. , I., je - y , a y . O , : . Unbegaun, Les relations vieuxrusses de la prise de Constantinople", Revue des tudes slaves, 9 (1929), 32-3. 102
180

102

Konstantin i njegova pratnja napustili boj, te pobegli ka moru ili zamku Sedam kula i Zlatnoj kapiji gde je car ubijen, a glava mu odrubljena. Samo jo jedan izvetaj navodi ovaj deo grada kao mesto Konstantinove smrti. To je bio ruski tekst, pripisan Nestoru Iskenderu, na mahove toliko fantastian da se ne moe verovati u njegovu pouzdanost.182 Grka tradicija je, meutim, jednoglasna u tome da je car pao kod kapije Svetog Romana. to se tie manjih grkih izvora, etrdeset dve od takozvanih Kratkih hronika belee pad Carigrada 1453. godine. Od svih njih, samo pet izvetava o carevoj smrti, a samo jedna kae da mu je odrubljena glava.183 Jedan hroniar belei da Konstantin zapravo nije ni bio car ve samo despot, jer nikada nije krunisan.184 Ostale tri verzije navode da je Konstantin pao zajedno sa svim svojim oficirima kod kapije Svetog Romana, na mestu gde je zid bio probijen, dobivi tako oreol muenitva, prezirui mogunosti predaje nevernicima ili bekstva, koje su mu bile ponuene.185 Ni jedna od Kratkih hronika ne pominje Zlatnu kapiju kao mesto Konstantinove smrti. Razumljivo je da poslednji vizantijski istoriari ija su svedoanstva osnova najveeg broja potonjih izvetaja, ne daju ni najmanji nagovetaj da je car mogao izgubiti hrabrost i napustiti svoje mesto na zidinama. Ipak, ni oni nisu jedinstveni kada su u pitanju injenice ili mesto njegove herojske smrti. Piui posle 1462. godine, Duka nam daje sledei opis koji nije naen u drugim izvorima: Car je u oajanju ustao, sa maem i titom u rukama i povikao: Zar ovde nema hrianina da mi odrubi glavu?". On bee naputen od svih i preputen sam sebi. Tada ga je jedan od Turaka ranio udarcem u lice. Okrenuvi se, car mu je uzvratio. Ali, drugi mu je otpozadi zadao smrtonosan udarac i on je pao na zemlju. Ostavili su ga da izdahne kao obian vojnik, jer nisu znali da je to car. Kasnije je sultan upitao Luku Notarasa, koji je preiveo, ta se dogodilo sa carom, a on je odgovorio da ne zna, jer je bio na Carskoj kapiji kada su se

182 183

Videti nie. Schreiner, Chron. brev., I. 69/5, 529. 184 Schreiner, Chron. brev., I. 69/39, 535. 185 Schreiner, Chron. brev., I. 14/107, 155; 34/21, 271-2; 51, IV/17, 369 (= Pertusi-Carile, Testi, nos. II, IV, V, 31-2, 34-6, 38).

103

Turci sukobili sa carom na Harisijskoj kapiji. Tada su istupila dva mlada vojnika i jedan od njih je rekao sultanu: Ja sam ubio cara, moj gospodaru. U urbi da se pridruim svojim drugovima u pljaki, ostavih ga da lei". Potom je drugi rekao: Ja sam ga prvi udario". Na to je sultan poslao obojicu da mu donesu carevu glavu. Oni su pourili da je nau, odseku i donesu sultanu, koji se okrete velikom vojvodi i ree: Istinu mi kai: je li ovo glava tvoga cara?" On je pogledao iz blizine i odgovorio: Da. To je glava mog cara". I ostali su je takoe pogledali i prepoznali. Potom su je postavili na Avgustov stub, gde je ostala do veeri. Kasnije su joj odrali kou i i napunili je slamom, a (sultan) je zatim poslao da krui naokolo kao trofej i simbol njegove pobede, vladaru Persijanaca i Arabljana i ostalim Turcima."186 Ni Kritovul s Imbrosa, koji je svoju Istoriju posvetio sultanu Mehmedu, nita manje nije cenio carevu hrabrost: Car Konstantin pao je borei se viteki sa svima koji ga okruie u guvi na Justinovoj kapiji (Kerkoporta?)... Kada je uvideo da je sve izgubljeno, on je, kako kau, uskliknuo poslednje rei: Grad je pao, za mene vie nema razloga da ivim". Zatim se bacio meu neprijatelje koji su ga posekli. Bio je to dobar ovek, zatitnik optih dobara, ali imao je nesrean ivot, a najnesreniji je bio na samom kraju".187 Laonik Halkokondil, koji se nalazio u Konstantinovoj slubi od 1449. godine i koji je zavrio rad na svojoj Istoriji neto posle 1480. godine, daje ovakav opis: Poto se ranjeni ustinijani povukao sa bojnog polja, car se obratio (Dimitriju) Kantakuzinu i ostalima koji su bili oko njega: Napadnimo ove varvare!". Kantakuzin je bio ubijen, Konstantin odbaen unazad, prisiljen na povlaenje, ranjen u rame i ubijen... Kasnije, jedan od janiara odneo je sultanu carevu glavu, zbog ega je dobio nagradu... Ali, o nainu njegove smrti niko nije mogao nita rei, iako se to desilo kraj kapije (Svetog Romana), gde je pao zajedno sa mnogo svojih

186

Ducas, 361, 377. Harisijska kapija je bila neto severnije od kapije Svetog Romana. R. Janin, Constantine byzantine, 281 (Edirne kapi). 187 Kritoboulos, ed. Reinsch, 70-1, 81-2.

104

ljudi. Umro je kao obian vojnik, vladajui tri godine i tri meseca."188 Makarije Melisin, sastavlja proirene verzije Sfrancesovih memoara u 16. veku, izjavljuje da je Konstantin zadao neprijatelju teke gubitke pre nego to je i sam pao, negde u blizini kapije Svetog Romana: Poto je grad osvojen, prva sultanova briga je bila da otkrije je li car mrtav ili iv, jer jedni ga izvestie da je pobegao, drugi da se sakrio, a trei da je poginuo. elei da bude siguran u istinu, sultan je naredio da se pregledaju svi leevi, kako hriana tako i muslimana. Mnogima od njih su oprali krv sa lica, ali cara nisu mogli identifikovati. Ipak, pukom sluajnou, otkrili su njegovo telo, koje su prepoznali no ugraviranom carskom orlu na njegovom oklopu, titnicima za noge i izmama. Sultan je bio oduevljen, pa je zapovedio nekim hrianima da carevo telo sahrane sa dunim poastima."189 Ovo je jedini zapis koji nas izvetava da je Konstantin sahranjen no hrianskim obiajima. Izvetaji ostalih hroniara iz 16. veka zasnivaju se vie na fantaziji nego na injenicama. Nepoznati autor takozvane Ecthesis chronica, napisane sredinom stolea, daje sledei relativno ozbiljan opis: Neki Turci udarie na cara kraj kapije Svetog Romana. On uzvrati, ne elei da padne u njihovo ropstvo. I ne znajui da je to car, oni mu odrubie glavu, kao i glave onih iz njegove pratnje. Posle nastade velika potera za njegovim telom, jer je sultan strepeo da je car iv i da se kasnije moe opet vratiti, na elu franake vojske. Ali, njegova glava bee pronaena. Prepoznao ju je Mamalis, kao i druge stareine. Sultan je mogao mirno da spava.'"190 Hronika u stihovima nastala oko 1580. godine, iji je autor veliki logotet Hijeraks, daje jednu oigledno izmiljenu priu o

Chalcocondylas, II, 159, 163. Sphrantzes, Chron. minus, 98, daje neto precizniju sliku o duini Konstantinove vladavine od etiri godine, etiri meseca i dvadeset etiri dana", a njegovu starost kao etrdeset devet godina, tri meseca i dvadeset dana". Meutim, o nainu i mestu Konstantinove smrti ne daje informacije, podseajui samo da je njegov blagosloveni gospodar i car ubijen, a da on nije bio sa njim y to vreme. 189 Phrantzes, Chron. malus, 428-30, 432. 190 Anonimo russo, On the capture of Cargrad (Constantinople), ed. Pertusi, Caduta, II, 406 (italijanski prevod).
188

105

traginom kraju Konstantinove ene i njihove dece. Hijeraks tvrdi da je car, obuzet krajnjim oajanjem, ispovedio grehe zajedno sa svojom porodicom, posle ega je dao da se oni pogube pred njegovim oima kako ne bi dopali turskog ropstva. Posle toga je sa svojim pratiocima odjahao u susret sopstvenoj smrti. U krvavom boju turska sablja ga je presekla na pola. Grka Hronika o turskim sultanima, koja je inae najveim svojim delom zasnovana na zapisima Halkokondila, Leonarda sa Hiosa, Sansovina i Pseudo-Doroteja iz 16. veka takoe je prihvatila ovu verziju. Nju je zapisao i patrijarijski pisar Teodosije Zigomal u svom pismu upuenom profesoru iz Tibingena Martinu Krusijusu, ali kao dentlmen nije hteo da otkrije ime carice. Nije imalo ta da se otkrije, jer u vreme svoje pogibije Konstantin nije bio oenjen, a dece nikada nije imao.191 Jedan od najduih i najneobinijih opisa je stari slovenski izvetaj o padu Carigrada, koji postoji u dve verzije. Jedna od njih pripisuje se izvesnom Nestoru Iskenderu, koji je, no svemu sudei, u to vreme vodio dnevnik. Pored ove, postoje i ruska, rumunska i bugarska verzija. Nestor pie o obraunu izmeu Konstantina i turskog generala Beglerbeja u kome se car pokazao kao bolji megdandija. On nastavlja da opisuje kako se Konstantin hrabro borio kraj poruenog zida za vreme poslednjeg turskog napada i kako su ga janiari traili na sve strane, kao divlje zveri, ne bi li mu odrubili glavu. Meutim, pre nego to je poginuo, car je otiao u Veliku crkvu, bacio se na tle i traio od Gospoda milost i oprost za svoje grehe; i poto se poslednji put oprostio od patrijarha, svetenstva i carice, napustio je crkvu uz poklik: Svako ko je spreman da poloi svoj ivot za crkvu boju i za pravoslavnu veru neka poe za mnom," Uzjahavi svog arapskog drepca, jurnuo je pravo ka Zlatnoj kapiji i na svom putu posekao mnoge Turke. Kroz samu kapiju, meutim, nije mogao da proe jer je bila zakrena nebrojenim leevima poginulih sa obe strane. Tu je konano Konstantin i sam pao, poseen neprijateljskom sabljom.

191 Hierax, Threnos, ed. . N. Sathas, Meaaicoviicfi &|, I, Venice 1872, 266; ed. Dthier, Mon. Hung. Hist., XXI, 1, 387; XXI, 2, 418. XpoviKv TWV ToTjpKcov I-ovXtvmv, ed. G. T. Zoras, Athens 1958, 81; Elizabeth A. Zachariadou, T XpovtK lv To-pKcv lovXxvav... rai TO xaXtK TOU jprmo, Thessaloni-ki 1960, 62-3. Martinus Crusius, Turco-Graeciae libri octo Basle 1584, Lib. I, 96. Videti: G. Kournoutos, Ayo , I ( BIBAIOWIKTI : Athens 1956), 178.

106

Carica u znak alosti bee spustila veo preko lica; preiveli oficiri i plemii otpratie je sa njenom brojnom enskom pratnjom do ustinijanijevih brodova, kojima otplovie do svojih porodica na ostrvima i u Moreju... Mehmed je tragao za carem i caricom... Poto je obiao Veliku crkvu i zabranio svako novo unitavanje, on je otiao u carsku palatu gde mu jedan Srbin predade carevu glavu. Sultan je od zarobljenih grkih oficira i plemia zatraio da je prepoznaju pod zakletvom, potom je poslao patrijarhu da je pohrani i uva u zlatu i srebru i zatiti je; patrijarh je zatvorio carevu glavu u pozlaen koveg, koji je sakrio ispod oltara Velike crkve. Neki su opet uli kako se pria da su preiveli, koji su bili uz cara na Zlatnoj kapiji, iste noi ukrali glavu, te je odneli na Galatu da se tamo uva. Sultan je uzaludno tragao za caricom, sve dok nije uo da se ukrcala na brod uz pomo velikog duksa, velikog domestika i ostalih. Zato ih je sve stavio na muke i pobio. Tako su se, eto, ispunila proroanstva..."192 Ako i zanemarimo oigledne protivrenosti u ovom izvetaju (na primer, da li je Konstantin poginuo kod kapije Svetog Romana ili kod Zlatne kapije), jo uvek preostaje nekoliko izmiljotina. Carigrad u to vreme nije imao patrijarha koji bi primio i obasuo poastima carevu glavu i njemu samom pre toga dao blagoslov; nije bilo nikakve carice, Konstantinove ene, na samim tim ni njenog ukrcavanja na brod; Velika crkva, Sveta Sofija, pod ijim je oltarom navodno sakrivena careva glava, odmah no osvajanju zatvorena je za hriane. Moda je, u svom izvornom obliku, dnevnik Nestora Iskendera predstavljao verodostojan zapis o dogaajima tokom osvajanja Carigrada. Ali, sa vremenom koje je prolazilo, u njemu su se oigledno isprepletale legende i mata. itavo mnotvo protivrenih svedoanstava ne dozvoljava nam da stvorimo vrste i sigurne zakljuke koji se odnose na mesto i nain Konstantinove smrti. Grka tradicija se dri uverenja da je car pao kao junak i muenik, borei se na kapiji Svetoga Romana ili bar u njenoj neposrednoj blizini; s druge

192

Nestor Iskinder, Report on Constantinople, ed. Pertusi, Caduta, I, 292-8 (italijanski prevod). Cf B. Unbegaun, Les relations vieux-russes", 13-38; Dujev, Medioevo bizantinoslavo, III, 412-52; U. M. Braun and A. M. Schneider, Bericht ber die Eroberung Konstantinoples nach der Nikon-Chronik bersetzt und erlutert, Leipzig 1943. Rumunsku verziju je preveo na francuski V. Grecu, La Chute de Constantinople dans la literature populaire roumaine", BS, 14 (1953), 55-81.

107

strane, turska i slovenska tradicija smetaju mesto njegove smrti kod Zlatne kapije, bez obzira da li je poginuo u bekstvu ili borei se na svom poloaju. Prirodno, nijedan grki istoriar ne bi prihvatio podatak da je poslednji vizantijski car pao pokuavajui da pobegne sa poprita. Ali, ni Turcima ne bi ilo u prilog da su priznali carevu smrt, a da ga nisu prepoznali, da su njegova carska odlija izgubljena ili ukradena ili da njegova glava nikada nije doneta sultanu, to su tvrdili Tursun-beg i Ibn Kemal. Grku tradiciju jo vie podrava injenica da su autori najranijih savremenih izvetaja, Leonardo sa Hiosa ili Nikolo Barbaro, bili skloni tome da umanje hrabrost Grka. U celini gledano, moda je najbolje prihvatiti jednu ili drugu verziju onoga to su vizantijski istoriari rekli o Konstantinovoj smrti. To je svakako primerenije uspomeni na jednog hrabrog vladara, princa dostojnog besmrtnosti" kako ga je nazivao Sagundino.193 On je umro, kako o tome govori jedna od poslednjih tubalica o Carigradu, ne uivajui povlastice svog visokog poloaja, osim toga postao je poznat kao car koji je ubijen u velikom razaranju Rimskog carstva".194 Najlepa legenda o Konstantinovoj smrti nalazi se u jednom od mnogih lamenata o padu grada. Tu se kae da je nesreni car Konstantin, sa nekim od svojih plemia, titio kapiju Svetog Romana kada su Turci provalili kroz pukotine na zidinama. Sa njegove desne strane bila je Bogorodiina crkva. On je primetio kako prema njoj ide neka kraljica, praena velikom svitom evnuha. Poto su uli u crkvu, car i njegovi plemii su pourili da vide ko bi mogla biti ta kraljica. (Videli su je) kako otvara sveta vrata i ulazi unutra. Sela je na presto episkopa i izgledala je veoma alosno. Tada je otvorila svoja sveta usta i obratila se caru: Ovaj nesreni grad bio je posveen meni, koja ga ve toliko puta spasavah od besa Bojeg. Sada sam i ja takoe preklinjala moga sina i gospodara moga. Ali, avaj, on zapovedi da mora biti predat u ruke neprijatelja svojih , jer gresi tvog naroda izazve bes Gospodnji. Stoga mi ostavi svoju krunu, dok Boja volja ne dozvoli drugome da je uzme". Kada je car uo ove rei, postao je veoma tuan. On skide krunu i poloi

193 194

Princeps immortalitate dignus" Sagundino, ed. Pertusi, Caduta, II, 136. Anonymi Monodia, ed. Lambros, Movwiai Kai eprjvot Eni KcvaxavTivoU7tAec, NE, 5 (1908), 245.

108

je na oltar zajedno sa skiptrom. Potom kroz suze ree: O majko, poto sam zbog grehova svojih lien carstva, ja uz ovu krunu u tvoje ruke predajem i duu svoju". A Bogorodica, jer to bee ona, ree: Neka bi no volji Gospodnjoj tvoja dua u miru poivala sa svima svetima". Car se pokloni, poljubi njene skute; potom ona nestade, a evnusi, aneli njeni, nestadoe takoe sa njom. Ni kruna ni skiptar ne behu vie tamo gde ih je car ostavio, jer ih Majka Boja bee ponela da ih uva, dok vreme milosra ponovo ne zavlada za nesrene hriane. Ovo je zapisao onaj koji je prisustvovao tom udu. Car, lien svojih odlija, pope se sa plemiima na zidine grada, odakle je mogao da gleda neprijatelje. Tu se pridruie svojim drugovima po oruju, borili su se sa nekim Turcima na koje su naleteli i bili su pobeeni. Turci su ih posekli, a zatim su odrubili glavu nesrenom caru, pa su je odneli svom sultanu koji joj se veoma obradovao."195 Ova legenda daje pogodno i istovremeno boansko objanjenje zato Konstantinova kruna i skiptar nikada nisu pronaeni. injenica da on zapravo nikada nije ni imao carsku krunu koju bi mogao da izgubi nevana je u svetu legendi. Po drugima, Konstantin je namerno odbacio svoja odlija kako ga neprijatelji, ivog ili mrtvog, ne bi prepoznali. Meutim, Bogorodica mu je po legendi ostavila ma, o emu su takoe ispriane udne prie. Tokom 19. veka u Carigradu je, u svojstvu italijanskog ambasadora, slubovao izvesni Teko koji je sakupio bogatu kolekciju oruja i naoruanja, da bi je na kraju ustupio kraljevskoj oruarnici (Armeria Regia) u svom rodnom Turinu. Meu tim eksponatima nalazio se i ma sa ugraviranim hrianskim simbolima, kao i sa posvetom caru Konstantinu na grkom jeziku. Francuski naunik Viktor Langloa je 1857. godine pregledao ma, a svoja zapaanja objavio u tri razliita asopisa. On je rekao da je to van svake sumnje ma poslednjeg vizantijskog cara. Pored toga je tvrdio da ma potie iz grobnice sultana Mehmeda II. Misterija se produbila kada se neko setio da je Aleksandar Paspatis, prvi moderni grki istoriar koji se bavio

195

Ibid., 248-50; ed Pertusi-Carile, Testi, 326-31. Ista pria ispriana je y Hronici, y manastiru Sveti Jovan na Patmosu (Patmos). N. . Tomadakis, H v KWOIKI 287 Xpovoypacpia, EEBS, 25 (1955), 28-37.

109

prouavanjem pada Carigrada, verovao da je isti takav ma, sa slinim napisom na grkom jeziku, kardinal Isidor predao kao poklon Konstantinu 1452. godine. Na alost, Paspatis nije rekao kako je doao do ovog podatka. Ali, izvetava da je ma, u njegovo vreme, uvan u Carigradu. Njegova knjiga je objavljena 1890. godine. Langlo je napisao da je ma bio u Turinu 1857. godine. Postoji mogunost da je ma iz Turina bio kopija maa za koji se kae da se nalazio u Carigradu, etrdeset godina kasnije. Ipak, ni jedan drugi poznavalac ove oblasti ne deli Langloovo uverenje da je ma iz Turina isti onaj koji je nekada pripadao Konstantinu Paleologu.196 Delegacija grke zajednice iz Carigrada predala je 1886. godine jedan paradni ma princu Konstantinu, nasledniku grkog prestola, prilikom proslave njegovog punoletstva. Izgled maa, inkrustracije i posveta ukazuju na mogunost da je u pitanju kopija maa iz Turina, mada su njegovi donosioci tvrdili da je on nekada pripadao Konstantinu Paleologu. Donosei izvetaj s ove ceremonije, atinske novine toga doba prikazuju i dosta grub crte maa sa polovinom posvete i, izmeu ostalog, kae se da - iako je ma oigledno napravljen u vizantijskom stilu - nema nikakvih drugih dokaza da je ikada pripadao poslednjem caru.197 Jedna zabavna pria je preivela, u folkloru Carigrada, o jo jednom Konstantinovom mau. Za vreme opsade grada, Gospod je na zemlju poslao anela da caru preda drveni ma. Anelov izaslanik bio je sveti pustinjak Agapije, koji je urio na dvor da ispuni svetu misiju. Gospodaru

V. Langlois, Notice sur le sabre de Constantin XIV, dernier empereur de Constantinople, conserv l'Armeria Reale de Turin", Revue archologique, 14, 1 ( 1857), 292-4 ( y Nea Pandora, 8 (1858), 302-3 (ca Mana)); Langlois, Memoire sur le sabre de Constantin XIV Dracoss, dernier empereur grec de Constantinople", Revue de l'Orient et de l'Algrie et des Colonies, Paris 1858, 153-65. A. G. Paspatis, mi aXcoot xfj Kcuvaxavxivotmctec, -6710 xwv 'Oeuavwv v xet 1453, Athens 1890, 94-5. Poslednju beleku o turinskom mau izgleda da je napisao G. A. Sotiriou u grkom urnalu Kicoxc (May-June 1953), no. 17-18, 240, ca crteom, ali bez daljih informacija. 197 "Aoxt) 2nd. year, no. 64, Athens 7 December 1886, 2, no. 65 (14 December 1886), 6-8; Deltion tis Estias, no. 520 (14 December 1886), 3.
196

110

moj" rekao je on caru evo maa koji ti je poslao Gospod da njim uniti svoje neprijatelje Turke'. Kada je car uvideo da je u pitanju drveni ma, razbesneo se i uzviknuo: ta e mi taj prosti drveni ma, kad ja imam strani ma slavnoga Davida, oca Solomonovog, koji je 40 lakata dug?". Potom je sirotog Agapija isterao napolje, a ovaj je ispunjen gnevom poklonio ma sultanu Mehmedu koji ga je rado primio. Zahvaljujui ovom mau, sultan je osvojio Carigrad, a monah Agapije, ozlojeen carevim prezirom, promenio je veru i postao musliman.198 Poto postoji tako puno neizvesnosti oko naina i mesta Konstantinove smrti, kao i o sudbini njegovog obezglavljenog tela, moglo bi izgledati beskorisno tragati za mestom njegovog groba. Teodor Spanduno, ili Spandunjino, u svojoj dugakoj raspravi Poreklo Turaka, zavrenoj 1538. godine, primeuje: Turski istoriari govore da je Mehmed sproveo potragu za svetim carevim telom i da je, poto ga je naao, nad njim plakao, obasuo ga poastima i, na kraju, dostojno sahranio u grobnicu. Hriani, meutim, poriu da je telo ikada naeno ili prepoznato, jer nigde u Carigradu nema njegovog groba."199 Makarije Melisin, Pseudo-Sfrances, usamljen je meu grkim istoriarima u svom miljenju da je Konstantin sahranjen po hrianskom obiaju. Zapravo, to i nije mnogo verovatno jer sultan svakako nikad ne bi dozvolio da grob poslednjeg vizantijskog cara postane svetilite ili mesto hodoaa koji bi hriane u Carigradu podsealo na dane prohujale slave. Takoe moe biti odbaena kao fantazija i pria da su carevi ostaci sahranjeni u Svetoj Sofiji - kako je to opet rekao Makarije Melisin.200 Mit o Konstantinovom grobu, koji e jednom biti pronaen, ipak jo uvek postoji. Piui, oko 1660. godine, putnik Evlija elebija iznosi uvereja da su hriani sahranili careve posmrtne

H. . Nicolaides, Folklore de Constantinople, Paris 1894, 74-5. 199 Spandounes (Theodoro Spandugnino), De la origine deli Imperatori Otto-mani.... ed. C. N. Sathas, MvT|uea... Documents indits relatifs l'histori de la Grce au moyen ge, IX, Paris 1890, 154. 200 Phrantzes, Chron. maius, 432.
198

111

ostatke u manastiru Perivlepte ili, kako su ga Turci nazivali, Sulu manastiru.201 Perivlepta je ostala u rukama pravoslavnih hriana sve do 1643. godine i u njoj se zaista nalazi jedan carski grob, mada on datira iz vremena mnogo pre Konstantinove smrti. U 19. veku jedan turski istoriar je izjavio da je car pogubljen blizu mesta Vefa Mejdan, gde se nalazio izvor svete vode. Njegovo telo je sahranjeno u manastiru Zoodohos Pigi (izvor ivota) u umama Baluklija. Grki carigradski patrijarh, Konstancije sa Sinaja, izvetava 1844. godine da je ul damija, nekadanja crkva Svete Teodosije koja se inae svetkuje 29. maja - mesto na kome se nalazi jedan hrianski grob; mnogi turski imami, kao i posetioci hrianske veroispovesti, veruju da je to grob cara Konstantina. Nema sumnje da su ove prie podravali, ako ne ak i smiljali, lokalni gradski turistiki vodii kako bi izmamili novac od lakovernih stranaca. Tokom XIX veka turistima je servirana pria da turska vlada obezbeuje ulje za lampu koja gori nad carevim grobom u Vefa Mejdanu. Ova pria, za koju nije bilo dokaza osim rekla-kazala, bila je izmiljotina vlasnika oblinje krme. Grob, od koga vie nema ni traga, po svemu sudei pripadao je nekom derviu ili turskom vojniku Arapisu (Azapisu?) koga je, po otomanskoj legendi, pogubio sultan 1453. godine, zato to je cara Konstantina ubio umesto da ga zarobi ivog, kako je glasilo nareenje. Druga legenda kae da je to bio grob diva Hasana, prvog od janiara koji se popeo na gradske zidine. U svakom sluaju, navodni grob u blizini Vefa Mejdana ostao je nepoznat i bez poasti sve do 19. veka. Bilo je i onih koji su tvrdili da je Konstantin sahranjen u crkvi Svetih apostola, koja je bila veno boravite mnogih njegovih carskih prethodnika, a sluila je i kao patrijarija Carigrada u prvim godinama no padu grada. Kada je grki arhitekta Hristodulos podigao damiju osvajaa na mestu

Evliya Chelebi, prevod . von Hammer, Narrative of Travels in Europe, Asia and Africa in the Seventeenth Century by Evliya Efendi, London 1846, 44. H. Turkov, 'La Prise de Constantinople d'aprs le Seyahatname d'Evliya Celebi', BS, 30 (1969), 47-72, posebno 61.
201

112

crkve Svetih apostola, govorilo se da su Konstantinove moti prenete su u crkvu Svete Teodosije (ul damija).202 Postojalo je miljenje uenog doktora Paspatisa, dato u njegovoj istoriji turskog osvajanja Carigrada, da Konstantinovo telo u stvarnosti nikada nije pronaeno niti identifikovano, kao i da je pria o odrubljivanju njegove glave zapravo samo mit koji je prvi izmislio Isidor iz Kijeva. Car je najverovatnije sahranjen u zajednikoj grobnici, zajedno sa svojim drugovima po oruju i njihovim neprijateljima; a oblast grada u kojoj je on moda pao jo uvek je, 1890. godine, bila nepristupana, usled nepodnoljivog smrada.203 U svakom sluaju, beskorisna su dalja nagaanja u vezi sa tim, jer da su ponieni i ojaeni hriani u XV veku znali gde je sahranjen njihov car, svakako bi ovu tajnu preneli potomcima. Teodor Spanduno, koji se diio svojim poreklom od porodice Kantakuzin i bio odlian poznavalac Carigrada, govorio je istinu. U XVI veku Konstantinov grob niko nije mogao da pronae. ak ni narodna grka pesma o smrti uzvienog i hrabrog cara Konstantina ne daje ni najmanjeg nagovetaja gde bi se mogao nalaziti njegov grob. Pao je borei se sam, na leima svoga ata belih kopita. Ubio je deset paa i ezdeset janiara, a onda mu se koplje slomilo i ma prepolovio i nije bilo nikoga da mu pomogne. On podie oi k nebu i uzviknu: Svemogui Gospode, ti to stvori svet, smiluj se na svoj narod, smiluj se na Carigrad!" Turin ga udari on pade sa konja i ostade da lei na zemlji, u krvi i praini. Glavu mu odrubie i nabie na koplje, a telo mu pokopae pod lovorovim drvetom.204

Razliite izvetaje o Konstantinovoj grobnici i mau sakupio je X. A. Siderides, KcvotavTivoi) .6), vaxo, xcpo Kat ., 'H MeXt] (JanuaryDecember, 1908), 65-78, 129-46. : N. G. Politis, Pa-radoseis, Mnerai mpi toi) iou Kai tf\q , xov 'EM.r|ViKo Xaov. Ya-paoei. 8|| MapaoXrj, 2 vols., Athens 1904. II, 658-74; E. Pears, The Destruction of the Greek Empire and the Story of the capture of Constantinople by the Turks, London 1903, 354-5; H. J. Magoulias, Doukas. Decline and Fall of Byzantium to the Ottoman Turks, Detroit 1975, 314-15, note 289; F. W. Hasluck, Christianity and Islam under the Sultans, Oxford 1929,1, 40-1; II, 731. O tvrenju da ce y crkvi Sveta Teodosija nalazi careva grobnica, videti: A. Van Millingen, Byzantine Churches in Constantinople, London 1912, 173-8. 203 Paspatis, Poliorkia, 192. 204 E.Legrand,Recueildechansonspopulairesgrecques(Collectiondemonumentspourservir l'tudedelalanguenohellnique,n.s.,I:Paris1874),no.48,746.
202

113

Poslednje rei pripadaju velikom logotetu Hijeraksu, koji je, pedesetak godina posle Spanduna zapisao: Otadbina, koju je toliko voleo, postade grobnica cara Konstantina i njegovih plemia".205

Hierax, ed. Sathas, 1, lines (redovi) 685-6 267; ed. Dthier, Mon. Hung. Hist., XXI, 1, 388.
205

114

6 BESMRTNI CAR

Konstantin se enio dva puta. Njegova prva ena Madalena-Teodora Toko umrla je 1429. godine, a druga, Katarina Gatiluzio, 1442. godine. Ni sa jednom nije imao dece. Svi pokuaji Georgija Sfrancesa i ostalih da mu nau treu enu bili su bezuspeni. Konstantin je umro neoenjen, bez naslednika. Ove injenice potvruju i dokumentovani dokazi. U decembru 1494. godine njegov bratanac Andrija Paleolog, sin despota Tome, zvanino je ustupio svoja prava na vizantijski presto francuskom kralju Karlu VIII. U dokumentu koji je svojeruno sastavio, Andrija posebno naglaava da je njegov stric Konstantin Paleolog umro bez dece i naslednika carske titule (Constantini Paleologi sui patrui sine liberis defuncti").206 Predanje, meutim, istrajava u miljenju da je Konstantin ostavio za sobom caricu i sina ili kerke. Njega je mogla rairiti slovenska verzija dnevnika Nestora Iskendera, iako je ve ranije bilo nagoveteno u pismu koje je Eneja Silvije u julu 1453.godine napisao papi Nikoli V; sauvano je i u zapisu o osvajanju grada koji je Eneja ukljuio u svoju Kosmografiju. On pripoveda o tome kako je sultan Mehmed, na pijanki posle svoje pobede, oskrnavio suprugu cara Konstantina, njegove kerke i vodee dvorske dame, posle ega ih je pobio.207 Na drugom mestu Eneja pie o bekstvu Konstantinovog sina u Peru (Galatu).208 Matija de Kui, francuski hroniar koji je umro 1461. godine, tvrdi da je sultan silovao carevu udovicu u crkvi Svete Sofije, a potom je zatvorio u svoj harem. Lav Alacijus ipak porie da je Konstantin umro kao oenjen ovek, a tanost

Lambros, 'O KcovGxavtvo - w avt,vyoq..., NE, 4 (1907), 446. 207 Ed. Dthier, Mon. Hung. Hist., XXI, 1, 681. Lambros, NE, 4, 446, ova izjava je pogreno pripisana Isidoru iz Kijeva. 208 Videti gore, . 97.
206

115

njegovog iskaza potvrdio je nekoliko godina kasnije i Dikan.209 Sudbinu Konstantinove navodne ene i njihove dece ispriao je veliki logotet Hijeraks dramatinoj i traginoj formi; ovu verziju, kao to je ve reeno, preuzela je Hronika o turskim sultanima, kao i ueni profesor Martin Krusijus iz Tibingena. Ona je, takoe, prela i u savremeno grko predanje. Jedna pria iz 1900. godine kae da je navodna carica bila u estom mesecu trudnoe sa Konstantinom kada je on poginuo. Kasnije, dok se sultan nalazio na pohodu negde na severu, ona je rodila muko dete. Carica je krstila deaka i dala mu ime Panagi. Kada se sultan vratio, pitao je caricu kako je nazvala dete, na ta je ona odgovorila: Kan. Carica je sama podizala deaia, dok je sultan bio esto odsutan. Nala mu je mudre uitelje i svetenike da ga podue grkom pismu i hrianskoj veri. Dok je bio mlad, deak je redovno odlazio u crkvu, ali poto je odrastao, krenuo je u damiju, postavi blii Kuranu nego Jevanelju. Kada je dolo vreme postao je sultan, a tada je svu svoju srdbu usmerio ka hrianstvu. Ipak su sultani koji su ga nasledili bili hrianskog porekla.210 Po drugoj legendi, kada su Turci osvojili Carigrad, a sam car pao, njegova udovica se zatvorila u svoju palatu. Mehmed je pokuao da provali vrata, ali nije uspeo. Na kraju je morao da prihvati tri uslova koja je ona postavila: u gradu e postojati jedna ulica koju samo Heleni smeju da koriste; tela palih hriana odnee se na groblje otkrivenih, a ne pokrivenih lica, kako je to nalagao turski obiaj; sav novac koji sultan bude kovao treba da nosi ime Konstantina ili Carigrada.211 Po nekim savremenim naunicima Konstantin je bio veren, ako ne i venan, sa Anom Paleologinom, erkom velikog duksa Luke Notarasa, koga je sultan posle osvajanja muki ubio. Ovaj iskaz ima malo vanosti. Ana nikada nije objavila da se verila sa

209

Lambros, NE., 4, 447. Leo Allatius, De ecclesiae occidentalis atque orientalis perptua consensione, Coloniae Agrippinae 1648, cols. 9556; C. DuFresne DuCan-ge, Historia Byzantina duplici commentario illustrata, I: Familiae Byzantinae, Paris 1680, 245. Allatius (Allacci) of Chios (1586-1669) je bio bibliotekar uVatikanu. 210 Politis, Paradoseis, I, 26-7. 211 Ibid., U, 689-90.

116

carem. Izvesno je da se nikada nije udavala, a takoe je poznato da je ivela u Italiji pre 1453. godine.212 Najzad, izvesni turski hroniari izmislili su priu da je car Konstantin bio veren sa kerkom francuskog kralja. Kralj je opremio flotu od 600 brodova, kakva je i odgovarala visokom poloaju njegove keri, i poslao je da opljaka obale Afrike i Sirije. Deo sakupljenog plena bio je njen miraz. Dvadeset brodova iz flote otpratilo je princezu u Carigrad. Ali Turci, koji, su u to vreme opsedali grad, sve su ih zarobili i doepali se plena. Francuska princeza postala je ena ne hrianskog cara Konstantina ve otomanskog sultana Mehmeda, sa kojim je ostala u drugom stanju i rodila mu naslednika, sultana Jildirima Bajazita.213 Sve ove prie spadaju u domen mita i legende, mate, naivnih oekivanja ili lanih proroanstava. Posle kobnog utorka 29. maja 1453. godine prve reakcije potresenih hriana bile su oajanje i jad. Oni su svoja oseanja pretoili u tubalice, ispevane povodom pada njihovog grada. Carigrad i crkva Svete Sofije postali su simboli prohujale i izgubljene veliine i slave o kojima se govorilo u visokoparnom stilu. Jedan od najranijih pokuaja u ovom novom knjievnom obliku bila je Monodija iz pera Jovana Evgenika.214 On nije bio jedini koji je propast grada pripisao gresima njegovih stanovnika i uniji u Firenci, koja je istotu pravoslavne vere rtvovala zarad svetovnih koristi. Konstantina Velikog, osnivaa Carigrada, izjednaavao je s apostolima, ali poslednjeg cara Konstantina, kome se nekad divio. nije ni pominjao. Andronik Kalist (1400-1480), istaknuti naunik vizantijske dijaspore u Italiji, takoe je napisao dugu i razraenu Monodiju. On oplakuje razaranje grada, koji je bio zajedniko srce svih Helena, milosrdna majka, sestra i raj za sve, stecite svih dobrih stvari"; naglaeno retorikim stilom on ali zbog gubitka najsvetijeg cara Konstantina, vladara

Lambros, NE., 4, 454-66. S. Runciman, The Marriages of the Sons of the Emperor Manuel II", Rivista di Studi Bizantini e Slavi, 1 (1980), 273-72, 281; Nicol, Byzantine Family of Cantacuzenos, 2301. 213 Evliya Chelebi, Narrative of Travels, 38-9; Turkova, 'La Prise de Constantinople', 50-5; Politis, Paradoseis, II, 690. 214 Ioannis Eugenikos, Monodia, ed. Lambros , Movco5ica Kai pijvo, 109-269, 219-26. Videti Dujev, Medioevo bizantino-slavo, III, 408-12.
212

117

pronicljivijeg od Temistokla, reitijeg od Nestora, mudrijeg od Kira, pravednijeg od Radamanta i hrabrijeg od Herkula.215 Tubalice pripadaju prolosti. Andronik Kalist ne vidi nade za budunost. On tvrdi da bi radije umro nego to bi nastavio da ivi bez grada i carstva. Genadije Sholarije i ostali pronali su utehu u proroanstvu da e doi do smaka sveta dolaskom sedmog milenijuma, na ta ne treba jo dugo ekati.216 Po miljenju Nestora Iskendera, osnivanje i gubitak Carigrada za vladavine careva koji su nosili ime Konstantin nije bila samo neobina sluajnost bilo je to ispunjenje njegove sudbine. I stari Rim osnovao je Romul, i stari Rim skonao je za vladavine Romula Avgustula. Sve je bilo gotovo. Vizantija je stigla do kraja svoga puta.217 Bilo je, meutim, i takvih koji su polagali svoje nade u budunost, oekujui dan kada e ponieni hriani opet moi da uivaju u nekadanjoj slavi Carigrada. Halkokondil se nadao da e doi vreme kada e grki car ponovo vladati znaajnim dominionom, naseljenim ostacima svoga naroda.218 Lakoverniji Grci s kraja XV veka ubedili su sebe da e poslednji car, Konstantin Paleolog, doi da ih spase. On nije zaista mrtav, ve samo spava, oekujui poziv sa neba. Ljudi su se teili milju da su se ispunila mnoga drevna proroanstva o njihovom gradu, ali da ima i onih koja tek treba da se ostvare. Tubalica neto drugaijeg karaktera je dugaka poema Osvajanje grada, pogreno pripisana pesniku sa Rodosa Manojlu Georgilasu. Sastavljena je 1453. godine i prva je u nizu slinih poema koje e ispisati mnogi pesnici i prozni pisci u vremenu koje je dolazilo i koje e nai svoje mesto u grkom narodnom predanju. Pesnik oplakuje osvajanje i razaranje svetog grada. Ali njegova glavna namera je da podstakne hrianske vladare sa Zapada da spasu grad turskog ropstva. On poziva papu, Mleane, enovljane, francuskog kralja, vojvodu od Burgundije, ak i Engleze, da udrue svoje snage u

215

Andronikos Kallistos, Monodia, ed. Lambros, Movwiai Kai epffvoi, 203-18; Pertusi, Caduta, II, 353-63 (delovi). 216 Scholarios, uvres compltes, ed. Petit et al, IV, 511-12. Videti gore, 217 Videti Dujev, Medioevo bizantino-slavo, III, 423. 218 Chalcocondylas, I, 2.

118

krstakom pohodu za oslobaanje Carigrada. Poema poinje tubalicom nad loom sreom koja je dosledno pratila poslednjeg cara Konstantina Dragaa jo iz vremena poetka njegove vladavine u Moreji. Njegova prva greka bila je razaranje Klarence, njenih crkava i manastira, kua i imanja arhonata. Ko god ga je savetovao da to uini pogreio je; to je bio greh koji je prouzrokovao svu njegovu potonju zlu sudbinu. Kada je postao despot Mistre i Moreje, u roku od trideset dana sagradio je veliki i divni zid Heksamilion. Ali, to je postigao po cenu tolikih nesrea i patnji lokalnih velikoposednika i njihovog naroda da je to prouzrokovalo samo bedu; a kada su ga Turci razorili, ceh su platili bogati grad Korint, a potom i Patras, to je Konstantinov uspeh pretvorilo u katastrofu. U njegovu zlu sudbinu umeala se tada i smrt njegovog brata Kalojana, mudrog cara. as njegove smrti oznaava poetak propasti pravoslavnog hrianstva. Temelji Carigrada bili su uzdrmani. Proklet je dan kada je Konstantin pozvan iz Moreje da bude krunisani car u nesrenom gradu, jer njega je nesrea uvek pratila. Ali, odveli su ga u dvor i krunisali za cara u Svetoj Sofiji; a 29. maja, tog crnog dana koji nikada nije trebalo da svane, turski psi osvojili su Carigrad. Bio je to dogaaj oplakan od strane svih istonih i zapadnih hriana, do koga su doveli njihovi sopstveni gresi. Ipak, car nije bio kriv. To nije bila njegova greka. On i njegov narod polagali su sve svoje nade u pomo koja je trebalo da doe od rimskog pape i njegovih kardinala, od francuskog kralja, vojvoda, grofova, prineva i drava sa zapada, od nemakog cara, Srba, Rusa, Ugara i ostalih. Car je oekivao brodove iz Venecije, enove, Katalonije i cele Italije. Ali, njegove se nade nisu ostvarile, i on se, kako priaju, ubio sopstvenim maem. Pesnik dalje nastavlja s opisima strahota turskog pustoenja i pljakanja Carigrada, pozivajui zapadne vladare, a posebno papu, da pohitaju i to pre oslobode napaeni grad i opominjui ih da, ako to odlau i dozvole Turcima da sakupe svoje snage na istoku, uskoro e i zapad biti progutan. Na kraju poeme, pesnik se obraa zlosrenom caru Konstantinu Dragau: Reci, gde te moemo nai? Da li si iv, ili si pao od sopstvenog maa? Traio te je sultan Mehmed meu obezglavljenim telima i

119

leevima, ali nikada te nije naao... Neki kau da si skriven pod monom desnicom Gospodovom. Jesi li zaista iv?"219 Druga poema nepoznatog autora, koja takoe oplakuje sudbinu grada, napisana ili 1453. godine ili odmah posle nje, poznata je kao Anakalima Tubalica o Carigradu. Njen tvorac je najverovatnije rodom sa Kipra i pie u maniru narodnog pesnitva. On daje ivopisan i dramatian zapis o smrti nesrenog cara Konstantina, koji je preklinjao svoje vojnike sa Krita da mu odrube glavu i odnesu je na Krit, kako ne bi pao iv u ruke sultanu Mehmedu i njegovim prodrljivim psima. Ali, pesnik ne pokazuje nadu u budunost obnovljenog Carigrada. On je postao Turkopolis. Otiao je aneo, ija je dunost bila da uva crkvu Svete Sofije; a mladi koji e, kako je popularno verovano, preuzeti zatitu grada doi e u drugom obliku, kao sin ne osnivaa crkve ve antihrista Mehmeda; aneli i sveci vie nee biti od pomoi.220 U svom opisu pada Carigrada istoriar Duka navodi sledeu priu: Kada su Turci nagrnuli, pohrlie hriani ka Velikoj crkvi; monasi i sestre, ljudi i ene, nosei svoju decu u naruju i naputajui domove. Ulica je bila puna ljudi koji su pokuavali da dou do crkve. Razlog njihove urbe bio je sledei: postojalo je jedno staro i lano proroanstvo da e Turci nasilno osvojiti grad i poklati sve hriane, ali samo do stuba Konstantina Velikog. Na tom mestu, aneo koji nosi ma sii e dole i predati ma nepoznatom oveku, vrlo skromnom i siromanom koji e stajati kraj stuba. Aneo e mu rei: Uzmi ovaj ma i osveti narod Gospodov". Turci e se zatim dati u bekstvo, a hriani e ih goniti i sei dok bee; i oterae ih iz grada i s istoka i zapada, sve do granica Persije, do mesta zvanog Monodendrion. Ljudi su dugo verovali da e biti bezbedni ako ostave za sobom stub Krsta (ili Konstantina Velikog)."

219

Pseudo-Georgillas, Threnos, ed. A. Ellissen, Analekten, III, Leipzig 1857, 106-249; W. Wagner, Medieval Greek Texts, London 1876, 14170; E. Legrand, Bibliothque grecque vulgaire, I, Paris 1880, 169-202. 220 ' KcovoTavTivoikoXri, ed. E. Kriaras, Thessaloniki 1965.

120

Opisujui ovaj isti pohod izbeglica ka Svetoj Sofiji, Halkokondil navodi proroanstvo po kome e Turci biti zaustavljeni na svom putu u etvrti Taurus, na Forumu bika (Teodosijev forum).221 Kasnije grko predanje kae da e Turci biti odbaeni daleko na istok, sve do mesta zvanog Drvo Crvene Jabuke (Kokini Mila) ili Monodendrion, koje je, po verovanju, bilo Muhamedovo rodno selo. Legenda o ubogom oveku kome e jednoga dana .biti povereno da oslobodi hriane i njihov grad, da uniti Saracene" i pokori svetlokose rase , potie iz spoja raznih predskazanja i proroanstava. Takozvane Vizije ili Otkrovenja proroka Danila izgleda da predskazuju kako e siromani car", po imenu Ptoholeon, unititi Ismailiane i progoniti ih do Monodendriona. Druge verzije kau da e se car za koga se pretpostavljalo da je mrtav", pojaviti iz grada Tiranisa, ili Tiranosa, i da e pobediti Ismailane u velikoj bici, u kojoj e se svetlokose rase" boriti uz njega kao saveznici.222 Vizantinci koji su nagrnuli u crkvu Svete Sofije, iza Konstantinovog stuba, 29. maja 1453. godine bili su surovo prevareni u svojoj naivnoj veri da e ih tu izbaviti siromani car" koji stoji kraj stuba. Ipak, proroanstva esto stoje otvorena za nova tumaenja. Potonje generacije dole su do uverenja da e njihov grad obnoviti i ponovo oiveti car koji je mrtav i potpuno zaboravljen. On e se probuditi iz dugog sna i ponovo uzeti skiptar svog carstva. Ova pria, poznata u mnogo verzija, zapisana je u stihu i zasnovana na takozvanim Proroanstvima Lava Mudrog.223 U nekim njenim delovima legendarni

221

Ducas, 363-5; Chalcocondylas, II, 161. Konstantinov stub je takoe bio poznat kao stub Krsta, nakon to je (posle 12. veka) statua cara zamenjena krstom. R. Janin, Constantinople byzantine, 2nd edn, Paris 1964, 77-80. 222 Ove legende sakupljene su y Politis, Paradoseis, II, 658-74. Proroanstva Danijela su uA. Vassilev, Anecdota graeco-byzantino, I, Moscow 1893, 33-47. Posebno videti: Pertusi, 'Les Visiones Danielis'", y Fine di Bisanzio, 35-127. O poreklu tih proroanstava, videti: P. J. Alexander, The Byzantine Apocalyptic Tradition, Barkley-Los AngelesLondon 1985. O turskoj verziji proroanstva o Drvetu Crvene Jabuke, videti: Hasluck, Christianity and Islam, II, 736-40. 223 Videti: . Mango, 'The Legend of Leo the Wise', Zbornik radova Vizantolokog instituta, 6, Beograd 1960, 59-93.

121

siromani ovek" zamenjen je znaajnijom linou. Car koji treba da vaskrsne je Konstantin Paleolog, heroj iz poslednjih dana hrianskog Carigrada, koji je pretvoren u mramor i postao besmrtan. U trenutku kada je trebalo da ga ubiju Turci, spasao ga je aneo gospodnji. On ga je brzo sklonio, pretvorio u mramor i sakrio u podzemnu peinu, u blizini gradske Zlatne kapije. Tu mramorni car spava i eka da ga aneo ponovo probudi. Turci, nastavlja legenda, znaju sve o ovom udu, ali nikada nisu nali peinu. Zato su zazidali Zlatnu kapiju kroz koju e car jednog dana ui da oslobodi grad. Kada bude volja Boja, aneo e sii na zemlju, oiveti okamenjenog cara i vratiti mu ma koji je nosio u boju; i vratie ce car u ivot i ui e u grad i proterae Turke sve do Drveta Crvene Jabuke. itav ciklus vaskrsnua, ustolienja i pobeda usnulog cara dat je u sedamnaest minijatura u Hronici kritskog slikara Georgija Kloncasa, koja datira iz 1590. godine. Car je prikazan kako lei u grobnici, pre buenja, okruen anelima, zatim njegovo krunisanje u Svetoj Sofiji i ulazak u carigradsku palatu. Potom se u est bitaka bori protiv Turaka. Sledea scena je molitva u kapadokijskoj Cezareji, pohod na Palestinu, trijumfalni povratak u Carigrad i konani ulazak u Jerusalim. Tu ostavlja krst i svoju krunu crkvi Vaskrsenja, da bi najzad ponovo predao Gospodu duu na Golgoti i bio sahranjen u toj istoj jerusalimskoj crkvi. Sve dok ne kucne oekivani as vaskrsenja, okamenjeni ili usnuli car lei skriven kraj Zlatne kapije u Carigradu, iste one kapije kroz koju su nekada trijumfalno prolazili carevi, vraajui ce iz bitaka. injenica da su je Turci odista zazidali daje proroanstvu dodatnu teinu, jer ukazuje na njihovu bojazan da bi u njemu moglo biti i neto istine. Uostalom, tursko predanje je oznailo Zlatnu kapiju kao mesto Konstantinove pogibije.224

224

Klontzas, ed. Paliouras ( , note 37), plates 324-31, 246-7. -litis, Paradoseis, I, 22, no. 33; 688-74. N. A. Bees, ( TOU iaTOpripevcu -A.OYot) xf| Kpomid iXio6r|tcr|c BepoXivoi) (Codex Graecus fol. 62-297) rai TOO TOU Mappapoouivovj aaiAari", BNJ, 13 (1937), 203-44. N. G. Politis, 'Croyances populaires sur le rtablissement de la nation hellnique', La Revue de Grce, 1:1 (1918), 151-70.

122

Ser Tomas Poy, tadanji britanski ambasador pri Porti, zatraio je 1625. godine dozvolu da ukloni neke antike statue i klesano kamenje koje se nalazilo iznad Zlatne kapije, u nameri da ih poalje vojvodi od Bakingema za njegovu kolekciju antikviteta. On je primetio da je Zlatna kapija zazidana i da nikada nije bila otvorena, otkad su Grki carevi" izgubili grad. Njegov pokuaj nije uspeo, ne toliko zbog zvaninog uplitanja drave koliko zbog otpora lokalnog stanovnitva. Turci iz okoline imali su sujeverni strah od Zlatne kapije i svega ostalog to je uz nju ilo. Prevodilac je objasnio ser Tomasu da postoji proroanstvo po kome su statue na kapiji zaarane i da e se, ako ih spuste, gradu desiti neka velika promena. On je govorio o nekakvom podzemnom lagumu, to ja nisam razumeo;... i istina je da sam skoro izazvao pobunu u tom delu grada, iako nisam uspeo da doem do kamenja. 225 Ledi Meri Vortli Montagju, ena tadanjeg britanskog ambasadora u Carigradu, 1717. godine ispriala je jednu neobinu priu o sujeverju Turaka. Ona se odnosi na izvesnu egipatsku mumiju koju je francuski kralj hteo da poalje na poklon vedskom kralju Karlu XII. On je za nju platio veliku cenu" pisala je ona a Turci su (jer je mumija na svom putovanju morala da proe kroz Istanbul) uvrteli sebi u glavu da kralj ima neku posebnu nameru sa njom. Umislili su da je to telo bog zna koga i da sudbina njihovog carstva zavisi od njega na neki tajanstveni nain. Neka stara proroanstva ponovo su izala na svetlost dana povodom ovog dogaaja, a mumiju su zatvorili u tvravu Sedam kula, gde su je i ostavili pod strogom prismotrom."226 Putnik i potonji francuski konzul Pukvil uo je ovu priu od nekog Turina, koji mu je rekao da su mumiju zadrali i oduzeli janiari na Jedrene kapiji. Pretpostavili su da su to moti nekog sveca, pa su ih smestili pod straom u tvravu Sedam kula. U periodu od 1799. do 1801. godine sam Pukvil imao je ast da ce u istoj tvravi nalazi kao zatvorenik,

225

The Negotiations of Sir Thomas Roe, in his Embassy to the Ottoman Porte from the Year 1621 to 1628 Inclusive, London 1740, 387. 512. 226 R. Halsband, ed., The Complete Letters of Lady Mary Wortley Mantagu, 1, Oxford 1965, 364-5 (June 1717); F. W. Hasluck, 'Constantinopolitana', Journal of Hellenic Studies, 43 (1923), 162-7; Hasluck, Christianity and Islam, 1, 353-4.

123

kojom prilikom je otkrio mesto gde je mumija sakrivena. Kako mu niko nikada nije rekao da su je Turci smatrali nekom vrstom talismana, zatitnikom svog grada, a poto je i sam imao vrlo malo razumevanja za njene natprirodne moi Pukvil joj je skinuo glavu, strpao u dep i izneo napolje.227 Nita manje i pria ledi Vortli Montagju moe imati izvesnu vrednost, kao ilustracija verovanja da je Zlatna kapija u tvravi Sedam kula mesto koje poseuje mitski le cara spasitelja, koji bi jednog dana Morao da se vrati iv i prouzrokuje neke velike promene" u gradu. Buenje usnulog cara oglasie, kako je reeno, rika bika. Bilo je, meutim, nekih razlika u miljenjima oko carevog imena. Patrijarh Tarasije, koji je iveo u 9. veku, tvrdio je kako je predskazano da e ime usnulog cara, probuenog iz dugog sna, poinjati slovom J, a zavravati ce slovom S, oznaavajui spas, drugim reima Joanis, ili Jovan. Lavu Mudrom ukazano je poverenje da sastavi spisak buduih careva i patrijarha. I on je, takoe, naveo cara po imenu Jovan, verovatno Konstantinovog brata i prethodnika, Jovana VIII. Halkokondil, koji je bio veliki potovalac Lavove upuenosti u zvezde, duhove i njihove moi, kae da Lav nije uvrstio Konstantina u ovaj spisak zato to su ga ubili varvari i nije umro kao car". Takoe nije uvrstio ni patrijarha Grigorija III, jer se ovaj povukao sa svog poloaja i otiao y Italiju.228 Izgleda da je patrijarh Tarasije, iz maglovitih senki 9. veka, predvideo ta e Lav Mudri zapisati i da e Halkokondilu biti poznata injenica da je Jovan VIII bio poslednji vizantijski car krunisan u Carigradu. Druge verzije ove legende kau da je usnuli car na Zlatnoj kapiji u tvravi Sedam kula ili Jovan Paleolog ili sveti apostol Jovan Bogoslov koji je, no pravoslavnoj tradiciji, takoe bio i autor Knjige otkrovenja i jedinstven autoritet. To je starac dugake bele brade; u ruci dri knjigu u koju belei sve grehe i Turaka i hriana. Pristup Zlatnoj kapiji bio je strogo zabranjen. Ali, oni koji bi ce nali bilo gde u starevoj blizini mogli su ga

227

F. . H. L. Pouqueville, Travels in Greece and Turkey, 2nd. edn, London 1820, 256-7. 228 Chalcocondylas, II, 169.

124

uti kako mrmlja: Vreme jo nije dolo. as jo nije kucnuo. Gresi jo nisu oproteni". Reeno je da je turska straa svake veeri tu palila sveu i ogrtala telo u pokriva koji su menjali jednom godinje. Predviali su da e doi dan kada e Carigrad biti opsednut i zauzet od strane sedam naroda koji e se boriti izmeu sebe za prevlast u gradu. Reke krvi potei e ulicama i bie to najgora nesrea od poetka sveta. Tada e se, Jovan, Bogoslov ili car probuditi iz svog dugog sna, stati u samo sredite grada i povikati da ga mogu uti svih sedam naroda: Stanite! Dosta je ve krvi proliveno!" Borbe e prestati, a Jovan e u slavi vladati tri dana i tri noi pre nego to nestane. Tada e Vizantijom zavladati mir.229 Slina narodna pria, isto tako dobro poznata Turcima kao i Grcima, kae da tri sveta oveka od 1453. godine spavaju u kripti ul damije, koja je nekada bila crkva Svete Teodosije ili Device rua. Oni spavaju uspravljeni, i ako je posetilac damije hrianin, moe uti njihove sveane glasove koji kau da jo nije vreme, da nije kucnuo as. Gresi naroda jo uvek nisu oproteni. Ova tri sveca dre knjige u koje belee i najmanje grehe hriana. Jo jedno narodno verovanje, koje potie najkasnije od 18. veka, kae da "uspavani car" lei u kovegu, u crkvi Svete Sofije.230 Do tog vremena celokupna vizantijska proroka literatura prevedena je na ruski jezik. U 15. veku Nestor Iskender je izjavio da su ispunjena skoro sva proroanstva Metodija iz Patare i Lava Mudrog o sudbini Carigrada i da e se i preostala ispuniti upravo onako kako je predvieno.231 Jedno od njih, posebno blisko tumaenju ruskih proroka, kae da e svetlokosi narod" pokoriti Ismailiane i preuzeti grad na sedam breuljaka, ili Carigrad, i njegove provincije, borei se kao saveznici dugo izgubljenog hrianskog cara. U novije vreme taj plavokosi" ili svetlokosi" narod iz proroanstava poistoveen je sa severnjacima ili Normanima, dakle sa neprijateljima Vizantije. Meutim, od 18. veka verovalo ce da su Rusi, a Moskovljani posebno, spremni

229

Carnoy and Nicolaides, Folklore de Constantinople, 79-80; Hasluck, Christianity and Islam, I, 354. 230 Politis, Paradoseis, II, 673. 231 Nestor Iskinder, ed. Pertusi, Caduta, I, 296-9.

125

da se bore za obnovu pravoslavnog hrianskog carstva sa sreditem y Carigradu.232 Oslobaanje grada od strane plavokose rase Rusa izgleda da je predvideo, ako ne i potvrdio, jedan misteriozni zapis iz grobnice Konstantina Velikog, prvi put objavljen u XVII veku. Tumaenje njegovog znaenja pripisano je patrijarhu Genadiju Sholariju. udno je to to ono nikada ranije nije bilo zapisano, niti je uvreno u Genadijeva sabrana dela. Zapravo, ovaj zapis, kao i njegovo tumaenje, no svemu sudei, delo su dovitljivog Pseudo-Doroteja iz Monemvasije, ija je hronika na narodnom grkom jeziku sastavljena 1570. godine, a prvi put tampana 1631. godine u Veneciji. Hronika je doivela trenutan uspeh i brojna izdanja, Takoe su postojale i slovenska, rumunska i ruska verzija ovog rukopisa. Tako je vizantijska proroka literatura odigrala znaajnu ulogu u pothranjivanju sujete da je Moskva trei Rim, i da e Rusi imati svetu misiju da proteraju Turke iz Carigrada.233 Delo Pseudo-Doroteja postalo je bestseler na grkom i mnogim drugim jezicima. Ipak, mnogo popularnija u 18. bila je knjiga proroanstava i otkrovenja izvesnog Agatangela. Smatra se da je sastavljena u Mesini 1279. godine, izdata u Milanu 1555, a 1751. prevedena na grki Jezik od strane grkog arhimandrita iz Jedrena. Nzegovo ime bilo je Teoklit Poliides i oigledno je da je on bio jedini pravi tvorac tog teksta. S opadanjem moi Osmanlijskog carstva i porastom ruskih interesa u Grkoj i Carigradu, Vizije Agatangela kao da su ukazivale na put kojim treba ii. Riga od Fere, tvorac prvog ustava republike Grke jo uvek neosloboene od Turaka nije bio lakoverni seljak. Ali, on je itao Agatangela, pa je ak

O svetlokosom" ili plavokosom" narodu y grkoj, latinskoj i slovenskoj prorokoj literaturi, videti Pertusi, Fine di Bisanzio, 40-77; Mango, 'Legend of Leo the Wise', 85-6. 233 O Pseudo-Doroteju, videti D. B. Oikonomides, " tew ) xa A-aoypacpuca, Laographia, 18 (1959), 113-243; 19 (1960), 3-95. B. Kns, Histoire de la littrature no-grecque, Uppsala 1962, 408-9. Lani natpis na Konstantinovom grobu prvo je tampao Matthaios Tzigalas , y Noc Zwoyi ioTopiwv, Venice 1637, a posle njega A. Banduri, Imperium Orientale sive Antiquitates Constantinopolitanae, Paris 1711, I, lib. VII, 185.
232

126

uverio i izdavaa u Beu da 1790. godine234 tampa ovu knjigu. Posle rata za nezavisnost i osloboenja nekih delova grke teritorije 1820. godine, potranja za udima i njihovim tumaenjima jo uvek se odrala. Jedna od prvih knjiga koja je tampana u Atini 1838. godine bila su proroanstva koja je sakupio izvesni Petar Stefanicez ili Lefkas. Ona su sadrala, izmeu ostalih proroanskih izliva, i: prognoze Metodija iz Patare; lani zapis iz grobnice Konstantina Velikog; proroanstva patrijarha Tarasija i Lava Mudrog; Viziju Agatangela. Ueni doktor Stefanicis doprineo je irenju uverenja da je oslobaanje od turskog ropstva na grkom kopnu bilo samo poetak. On je izneo dokaze da bi pokazao da proroanstva o obnovi Carigrada tek treba da se ispune.235 Njegovi proglasi bili su slika i prilika opteg raspoloenja, kako grkih politiara tako i grkog naroda u XIX veku, da e vaskrsnue besmrtnog cara oglasiti obnovu grkog carstva sa sreditem u Carigradu. Stefanicez je pothranjivao plamen onoga to ce zvalo megali idea" (velika ideja). Ali, on nije bio arlatan, ve obrazovan ovek, lekar no struci, koji je vodio brigu o lordu Bajronu tokom poslednjih dana njegovog ivota u Misolongiju, zbog ega je u znak zahvalnosti nagraen Bajronovim maem.236 Kasnije, tokom XIX veka mit o usnulom caru postao je tema savremenih grkih pesnika. Pesma Jorgosa Vizinosa (1849-1896) Poslednji Paleolog zavrava se priom o caru koga je probudio aneo i koji je svojim maem oterao Turke sve do Drveta Crvene Jabuke.237 Jorgos Zalokostas (1805-1858.) u svojoj pesmi Ma u kruna, prvi put objavljenoj 1854. godine,

O Agatangelu i Poliidiju, videti: Kns, Histoire, 461; Politis, H 7tpo<Typa<po|i|ir| crcv n-qya ) ) TO '.), Laographia, 1 (1969), 173-92; N. Politis, 'Croyances populaires', 165-8; D. Doikos, 'O '^ w 7| ;1 zpyov Kai TO pvup tot, Mv\ur| 1821, Thessaloniki 1971, 93-126. 235 P. D. stephanitzes Leukadios, " Txpopprjoecov (Athens: A. Angelidou, 1838). On ak daje sliku usnulog cara s anelom koji dri njegovu krunu (143). 236 O Stefanicisu videti: D. A. Lignadis, y Nov 'AO-nvaov, 2 (1957), 55-70; Th. Fatouros, y: 'Pipio '! xo?u 1844-1969 (navriyupiK Tpo Jti TTj 125 STT|pi : Athens 1969), 187-202. 237 George Bizyinos, ed. I. M. Panagiotopoulos (BaaiKi Biko9r|KT|: Athens 1954), 52-5.
234

127

predvia da e doi dan kada e Konstantinova kruna, koju je Gospod uzeo da bi je sauvao na sigurnom, biti vraena na glavu svetlokosog cara.238 Ovaj mit je dobio novo znaenje kada je danski kralj Helena, ore I (1863-1913), iz razloga samo njemu znanih, svog sina i naslednika krstio imenom Konstantin. itaoci Agatangela i Stefanicisa bili su ushieni. Monasi s Atosa setili su se starih proroanstava. Oigledno da je naslednik grkog prestola bio u direktnoj vezi sa prvim i poslednjim carem Vizantije, Konstantinom I Velikim i Konstantinom IX Paleologom. Ve smo videli kako su Grci u Carigradu darovali mladom Konstantinu ma za koji su tvrdili da je pripadao poslednjem hrianskom vladaru njihovog grada. Kada je 1913. godine stupio na presto Grke, mnogi od njegovih podanika slavili su ga kao Konstantina XII. Njegovo komandovanje armijom u Balkanskim ratovima 1912 1913. godine i proterivanje Turaka iz Soluna utvrdilo je fantaziju da e Drvo Crvene Jabuke biti njegov sledei korak. Ali, pole sukoba sa prvim ministrom Elefterosom Venizelosom i Konstantin, morao je da abdicira, ne dokrajivi poduhvat za koga su mnogi verovali da predstavlja njegovu svetu misiju.239 Iluzija o megali idea" konano se pretvorila u prah sa katastrofalnim neuspehom grke invazije na Malu Aziju 1922. godine. Iste godine Konstantin Helenski bio je prinuen da abdicira i po drugi put. Iluzija o usnulom caru ostala je da i dalje poiva u miru. Ali je sam mit nastavio svoj ivot, kao bezazlena legenda ili bajka. Kostis Palamas (1859-1943) u svojoj dugakoj poemi Careva svirala, objavljenoj 1910. godine, daje jedno od najpoetinijih vienja ovog mita u modernoj grkoj knjievnosti: Ja, car, probudiu se iz svog mramornog sna, I kroiu iz svoje tajanstvene grobnice Da irom otvorim zazidanu Zlatnu kapiju; I pobednik nad kalifima i carevima, Progonei ih do Drveta Crvene Jabuke Zaveu mir na svojim drevnim granicama."240

George Th. Zalokostas, Ta cmavxa, Athens 1873, 193-207. Videti: e.g., G. B. Tzokopoulos, 'O BaaAf Kcovataroxivoc IB', ed. E. Papapavlou, Athens n.d.; E. Driault, Constantin XII. Le Hro et Martyr Basileus, Paris 1936. 240 Kostes Palamas, The King's Flute, Grki tekst i engleski prevod je T. P. Stefanides G. C. Katsimbalis, Athens 1982, Canto XI, 320-1. Prevod je neznatno izmenjen.
238 239

128

 ce y 1970. , - : , o . je , , ce . O , . , o . , , . ..."241

Lirika i muzika je u P. Bien, J. Rassias, C. Yiannakou-Bien C. Alexiou, Demotic Greek, II: 'O 'l7tTp.evo<; , University Press of New England: Hanover and London 1982, 81-3.
241

129

7 LOZA NA UMORU

Osniva dinastije Paleolog, car Mihailo VIII, umro je osuen kao jeretik i izdajnik od svoje crkve i svog naroda jer ih je primorao na zajednicu sa rimskom crkvom. Uskratili su mu pogrebnu ceremoniju pravoslavnih careva. Nzegov potomak Konstantin Paleolog, bez obzira na stvarne okolnosti svoje smrti, umro je kao heroj u oima pravoslavne crkve. Ipak, nema dokaza da ce ikada odrekao ujedinjenja iz Firence. On je, takoe, pao i kao prijatelj rimske crkve, catholicus zelator, kako ga je opisao nemaki pesnik iz 15. veka.242 Za njegovog ivota mnogi su ga optuili za jeres i izdaju svoje vere. Smrt je od njega nainila sveca. Patrijarh Genadije nije eleo da pravi sebi neprilike. On nikada nije pruio podrku carevoj kanonizaciji i nije dolazilo u obzir da mu se priredi hrianski pogreb. Ali, njegovi bivi podanici, pravoslavni hriani, potovali su Konstantina kao muenika. Oni su zaboravili ili prenebregli injenicu da je umro u jeresi i, kada je Konstantin postao uspavani car okamenjen u mramor koji eka da kucne njegov as, od njega je nainjen nevidljivi simbol jo uvek ive pravoslavne vere. Prialo se i o sveteniku koji e se jednoga dana vratiti da zavri liturgiju u Svetoj Sofiji koja je bila tako divljaki prekinuta onog jutra 29. maja 1453. godine. Svetenik je nestao u crkvenom zidu. On, takoe, nije mrtav, ve samo spava, ekajui da doe njegovo vreme.243 Turci su se delimino plaili da bi ovo moglo biti istina, isto kao to su i strepeli od tajanstvenog prisustva u blizini Zlatne

242

Anonimo Tedesco, Carmen de desolacione civitatis Constantinopolitanae, ed. Pertusi-Carile, Testi, 254. 243 Politis, Paradoseis, I, 23; II, 678-9.

130

kapije. Prialo ce da su se visoko u zidu Svete Sofije nalazila zakljuana vrata. Sultan Mehmed je naredio da se silom otvore. Ali, ni vetina ni trud svih bravara i zidara u gradu nisu uspeli da ih pomere. Bila je Boja volja da vrata ostanu zatvorena, sve do vremena kada e grad ponovo postati hrianski. Tada e se ona otvoriti sama od sebe i iz njih e izai svetenik koji e nastaviti liturgiju. Po drugoj prii, vrata su bila nainjena od zlata i jednom prilikom, za vreme finansijske krize, turska vlada je donela odluku da ih skine i pretopi, a na njihovo mesto postavi bronzanu repliku. Jedan engleski inenjer bio je angaovan da to obavi. Nzega je to, meutim, uznemirilo, jer iako Englez, on bee hrianin". On je izloio ovu stvar svom ambasadoru u Carigradu, koji je oprezno savetovao turske vlasti da vrata ne diraju. Turci su, na svoju sreu, posluali njegov savet.244 Mnogo stvarnija i neodlonija briga za sultana osvajaa Mehmeda bila je to se mogao nai neki pretendent na vizantijski presto koji bi prouzrokovao nevolje. Konstantin Paleolog nije imao direktnih potomaka. Sultan se ipak pobrinuo da se na sve ostale muke lanove porodice Paleolog paljivo motri ili da ih likvidiraju. Bilo je, takoe, i preivelih lanova porodice Kantakuzin, potomaka cara Jovana VI, koji je sedeo na vizantijskom prestolu sredinom 14. veka. Kantakuzini su postepeno sakupljeni i likvidirani. Mnogi od njih koji su 1477. godine dovedeni u Carigrad pogubljeni su u masovnoj egzekuciji.245 Ipak, neki pripadnici carske aristokratije uspeli su da pobegnu iz turskih kandi 1453. godine. Sauvana je putna lista jednog enovljanskog broda koji je isplovio 29. maja pun izbeglica. U njoj se nalaze imena est lanova porodice Paleolog, dva Kantakuzina, dva Laskarisa, dva Komnina, dva Notarasa i itav niz imena manje plemenitog porekla. Zorzi Dorija, kapetan broda, odveo je neke od njih do Hiosa, a ostale do mletakog Krita, odakle su se kasnije razili za Moreju, Krf ili Italiju.246

Carnoy and Nicolaides, Folklore de Constantinople, 34-5; Politis, Paradoseis, II, 679. 245 Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, 226-8. 246 Ibid., 194; A. E. Vacalopoulos, Origins of the Greek Nation, 12041461, New Brunswick, N. J. 1970, 201-2.
244

131

Oni koji su pobegli za Italiju i na Zapad bili su izvan sultanovog dohvata. Konstantinova braa ostala su u Moreji. To je za sultana predstavljalo tekou, ali ne i pretnju. Dozvolio im je da se i dalje igraju despota. Oni su mogli razmiljati o tome da od svoje despotovine naprave mesto za stvaranje Vizantijskog carstva u egzilu. Ali, Dimitrije i Toma nikada nisu bili sposobni da sarauju; mnogo su vie bili zainteresovani da se bore izmeu sebe nego da nastave otpor protiv Turaka. Neposredno pre poetka opsade Carigrada 1452. godine, Konstantin je uputio u Moreju hitnu poruku jednom od svoje brae da doe i pomogne u odbrani grada. Da bi ovo predupredio, sultan je poslao generala Turahana da jo jednom okupira i opustoi Moreju.247 im su Turci obavili svoj krvavi posao i otili, protiv Tome i Dimitrija buknula je buna. Nju su digli i vodili albanski emigranti u Moreji koji su ohrabrili nezadovoljstvo mnogih lokalnih grkih velikoposednika. Za vou bune proglasili su Manojla Kantakuzina. On je bio sin Georgija Paleologa Kantakuzina koji je nekada sluio Konstantina i koga je irijako iz Ankone sreo u Kalavriti. Albanci su ga zvali in Kantakuzino. Buna je imala ogranien uspeh. Sultan nije nameravao da dopusti albansku prevlast u Moreji. Despoti Dimitrije i Toma, ma koliko slabi i zavaeni, bili su mu odgovorni. U decembru 1453. godine on je poslao vojsku u Grku kako bi uspostavio red. Ali, pobuna nije uguena sve do oktobra sledee godine, kada je ve ostareli Turahan lino poveo svoje trupe. Hrabri despoti pozvali su u pomo Turke da im pomognu u uvrivanju sopstvenog autoriteta. Pseudodespot" Manojlo Kantakuzin je proteran. Sultan je za uzvrat zahtevao od Dimitrija i Tome veliki danak u gotovom novcu.248 Izgledalo je kao da nita ne moe spreiti kliznue Moreje u anarhiju i nita nije moglo dovesti Konstantinovu brau do toga da se sloe u svojoj politici i ujedine snage. Toma je gajio naivnu nadu da bi papa i hrianski vladari sa zapada mogli zapoeti krstaki pohod za spas Grke.

247 248

Videti napred, pogl. IV. Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, nos. 67, 83; Babinger, Mehmed the Conqueror, 125-6.

132

Dimitrije, koji nikada nita nije oekivao od zapadnog hrianstva, bio je mnogo realniji u svom uverenju da treba umiriti turske gospodare. Ni jedan ni drugi nijsu mogli da nau novac da plate sultanu danak. Na kraju je sultan izgubio strpljenje s obojicom. U maju 1458. godine lino je poveo svoju vojsku iz Jedrena. Dve godine ranije Atina je pala pod tursku vlast. Zid Heksamilion bio je gomila ruevina. Jedini ozbiljniji otpor sultanovoj okupaciji doao je iz Korinta, koji se nalazio pod jurisdikcijom despota Dimitrija. Mehmed je ostavio svoje artiljerce da opsedaju i bombarduju Akrokorint, a ostatak armije poveo je na jug da osvoji i uniti Tomin deo Moreje. Napredovali su do Tripolisa, a zatim do Patrasa, koji se predao. Odatle su Turci krenuli obalom nazad prema Korintu, prihvatajui predaju ili prisiljavajui na pokornost svaki grad na koji su naili du svog puta. U avgustu 1458. godine branioci Akrokorinta bili su primorani da poloe oruje. Uslovi koje je sultan diktirao sveli su vizantijsku despotovinu Moreju, poslednji ostatak Konstantinove carevine, na njene nekadanje granice. Korint, Patras i severozapad poluostrva potpali su sada pod direktnu tursku vlast. Umur, Turahanov sin, postavljen je za namesnika. Dimitriju i Tomi galantno je dozvoljeno da zadre Mistru i ostatak Moreje, pri emu su bili obavezni da plaaju godinji danak sultanu i da svoju teritoriju i svoje obaveze podele izmeu sebe najbolje to umeju. Sultan je morao sumnjati da e dva brata, koji su i ranije teko iveli u miru, otkriti da je to nemogue kada se nau zajedno na jo ogranienijoj teritoriji. Njegove sumnje ubrzo su se potvrdile. Posvaali su se odmah im je on okrenuo lea. Toma je opet nagovarao papu da poalje pojaanje. Dimitrije je pozvao sultana da ga podri u borbi protiv brata. Ni jedan ni drugi nisu imali nikakvog uticaja nad narodom kojim je trebalo da vladaju. Lokalanim vlastelinima ostavljena je sloboda da se odaju meuplemenskoj borbi i anarhiji koja im je veinom odgovarala.249 Moda je sultan bio zabrinut da bi novi papa Pije II, nekadanji Eneja Silvije, mogao odgovoriti na poziv despota

249

Zakythinos, Despotat, I, 265-60.

133

Tome i na stalne opomene kardinala Visariona, te organizovati krstaki pohod za oslobaanje Moreje. On nije sumnjao u vest da je papa sazvao zasedanje koncila u Mantovi 1459. godine i da je poslao Visariona s ostalim izaslanicima kako da zastupa ideju o krstakom pohodu u Nemakoj i drugim zapadnim zemljama. Poziv je naiao na mali odjek. Ali, sultanu je nesumnjivo bilo poznato da je papa unajmio 300 vojnika kao pomo Tomi, da su oni napustili Ankonu i stigli u Moreju i da su se upravo pridruili Tominim trupama u napadu na Patras. Napad je propao, iako je Toma uspeo da povrati Kalavritu iz turskih ruku. I uz najbolju volju, bilo je teko ovo nazvati krstakim pohodom. Plaenici iz Italije uskoro su izgubili interesovanje i poeli su da se vraaju kui a Toma se ponovo posvaao sa Dimitrijem. Snovi pape Pija II i nade kardinala Visariona da se moe osloboditi zemlja koju je tako dobro poznavao rastureni su i zaboravljeni u novom bratoubilakom ratu izmeu brae poslednjeg cara Konstantina. Krajem 1459. godine episkop iz Lakedemonije, izvravajui sultanova nareenja, udesio je njihov sastanak i naterao ih da se zakunu da e uvati mir. Kroz samo nekoliko nedelja oni su opet bili u ratu.250 Sultanovom strpljenju doao je do kraj. On je morao da se suoi sa drugim, mnogo hitnijim problemima na Balkanu i u Maloj Aziji. Dolo je vreme da se zavede red u haosu koji je vladao u Grkoj, da se okona igra sa Morejom kao vazalnom dravom pod otomanskom dominacijom kojom su upravljala dva preivela despota Vizantijskog carstva. Osvajanje i aneksija bili su jedino reenje. U aprilu 1460. godine Mehmed je sakupio vojsku i lino je poveo prvo na Korint, a potom kraj ruevina Argosa na Mistru. Despot Dimitrije predao se bez otpora. Prethodno je poslao svoju porodicu u bezbednost neosvojive planine Monemvasije. Sedam godina po padu Carigrada, 29. maja 1460. godine, Mistra je prela u ruke Turaka. Vizantijska Sparta, predmet mnogih rasprava Visariona i njegovog uitelja Plitona, pokorena je tako posluno. Da je bilo drugaije, bila bi svedena na bezvredno tle ' Ovidijeve drevne Sparte, a njene crkve, palate, biblioteke i umetnika dela moda bi bili uniteni

250

Zakythinos, Despotat, I, 262-6. 134

134

od strane osvetoljubivih Turaka. U islamu je postojao zakon da se gradovi koji prue otpor opljakaju i razore. Takva je bila sudbina Carigrada. Takva je, takoe, bila sudbina i nekolicine gradova u Moreji koji su se usudili da prue otpor. Mukarci su masakrirani, njihove ene i deca odvedeni u ropstvo. Sultanovi vojnici imali su nareenje da se iivljavaju nad stanovnitvom. Izbeglice su se slivale na jug u mletake luke na Koronu i Modonu. Poslednji poznati branilac ve izgubljene despotovine Moreje bio je jedan dotle nepoznati lan porodice Paleolog, po imenu Konstantin Graicas, koji je drao Salmenikon u blizini Patrasa sve do jula 1461. godine.251 Dotle su braa poslednjeg cara Konstantina napustila svoje poloaje. Despot Toma je sa svojom porodicom otplovio za Modon, odakle je u julu 1460. godine prebegao na Krf pod zatitom Mleana. Sa njima je bio i odani Georgije Sfrances, koji je na Krfu i umro kao monah oko 1478. godine. U novembru je Toma otiao za Rim, u nadi da e podstai krstaki rat koji bi ga vratio na vlast. Sa sobom je poneo, kao poklon papi, glavu apostola Andrije koju je doneo iz Patrasa. Papa Pije II, do kraja romantian, priredio je Tomi marta 1462. toplu dobrodolicu u Rimu. Visarion je predao papi relikviju, a scena darivanja kasnije je ugravirana na papinoj grobnici u crkvi Svetog Andrije dela Vale. Toma je nagraen poastima i mirovinom koju su mu dodelili papa i kardinali. Jo uvek se zauzimao za svoju stvar u Italiji do svoje smrti maja 1465.252 Njegov brat Dimitrije nije pobegao posle predaje Mistre. On je ostao u zatoenitvu, ali je bio povlaen. Sultan se prema njemu ophodio ljubazno i obeao mu je imanje u Trakiji. Ipak, prisilio ga je da svoju enu i

251

Zakythinos, Despotat, I, 266-74; Vacalopoulos, Origins of the Greek Nation, 211-16; Babinger, Mehmed the Conqueror, 175-7. O Konstantinu Graicasu, videti: PLP, IX. no. 21497. 252 O poslednjim godinama Tome Paleologa, videti; PLP, IX, no. 21470; Zakythinos, Despotat, I, 287-90; Runciman, The Fall of Constantinople, 182-4; Setton, The Papacy and the Levant, II: 228-30. Proslave prilikom predaje relikvije svetog Andrije, opisao je papa Pije II lino. Memoirs of a Renaissance Pope. The Commentaries of Pius II, preveo Florence A. Gragg, ed. by Leona Gabel, London 1960, Book VIII, 241-59. U septembru 1964. god. papa Pavle VI, gestom ekumenskog prijateljstva, vratio je glavu svetog Andrije crkvi u Patrasu.

135

ker dovede nazad iz izbeglitva sa planine Monemvasije i da ih preda sultanovoj milosti. Neko vreme Dimitrije je iveo u udobnosti u Jedrenu, dobijajui adekvatan prilog sa dodeljenih mu ostrva Imrosa, Lemnosa, Samotrake i Tasosa. Ali, oko 1467. godine izgubio je sultanovu naklonost. Oteta mu je njegova imovina i poslat je u progonstvo u Didimotiku. Umro je kao monah 1470. godine; sa njim je umrla i njegova loza. Dimitrijeva kerka Jelena ve je bila mrtva, a supruga Teodora nadivela ga je samo nekoliko nedelja.253 Ipak, carska loza Paleologa jo uvek nije bila ugaena. Konstantinov brat Toma umro je 1465. godine. Ali, Tomina linija bila je ovekoveena u izbeglitvu kroz troje od etvoro dece, koliko mu je njegova ena Katarina rodila. Ona je bila kerka enovljanskog princa enturiona Cakarije, a umrla je na Krfu gde je i sahranjena avgusta 1462. godine. Najstarija od njenih kerki, Jelena Paleologina, udala ce za Lazara, treeg sina srpskog despota ura Brankovia. Napustila je Moreju i nastanila ce u Smederevu, u velikoj tvravi koju je njen tast izgradio na Dunavu. Lazar je bio neprijatne naravi. Kada je umro u januaru 1458. godine ostavio je Jeleni na brigu tri keri. Sledee godine sultan Mehmed je osvojio Smederevo, ime se ugasila despotovina Srbija. Dozvolio je udovici Jeleni da napusti zemlju; i posle nekog vremena, provedenog u Raguzi, ona je prela na Krf da bi se pridruila majci. Umrla je na ostrvu Santa Mavra, ili Lefkada, u novembru 1473. godine, kao asna sestra. Nije imala sinova koji bi poneli ime Paleologa.254 Mlaa ker Tome i Katarine zvala ce Zoja. Kada je imala esnaest godina, papa Sikst IV udesio je da se uda za Ivana III, velikog princa od Moskve, nadajui se da e preobratiti Ruse u katolianstvo. Papa joj je obezbedio miraz i sveano proslavio njenu veridbu s Ivanom u Rimu 1472. godine. Meutim, venanje je obavljeno u Moskvi, saglasno pravoslavnom obiaju Zojinih predaka. Rusi su je zvali Sofija. Ova veza izmeu Novog Konstantina iz Moskve", kako je Ivan voleo da ga

253 Zakythinos, Despotat, I, 285-7; Runciman, The Fall Constantinople, 181-2; PLP, IX, no. 21454. 254 Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, no. 96; PLP, IX, no. 21364.

of

136

nazivaju, i neake poslednjeg vizantijskog cara samo je jo vie pothranila ve postojee snove da je Moskva trei Rim". Zoja je imala etiri sina. Oni su preko nje nasledili amblem sa dvoglavim orlom, ali ne i ime Pa leologa koje je ilo uz njega. Ivan IV Grozni bio je njen unuk.255 Dvojica preivelih sinova despota Tome bili su Andrija, roen 1453. godine, i Manojlo, roen 1455. godine. Odgajani su u Italiji, pod brinim nadzorom kardinala Visariona. On je od njih mnogo oekivao i sastavljao im je uene rasprave. Papa Pije II obezbedio im je mirovinu posle smrti njihovog oca 1465. godine, ali njegov naslednik Sikst IV nije bio tako velikoduan. Manojlo je napustio Rim oko 1476. i predao se milosti sultana Mehmeda koji mu je dao imanje i prihod. Oenio se i dobio dva sina, Jovana, koji je umro mlad, i Andriju, koji je postao musliman.256 Tomin prvoroeni sin Andrija Paleolog, najstariji bratanac poslednjeg cara Konstantina, bio je miljenja, nita manje nego Visarion, da je punopravni naslednik ne samo vizantijskog prestola ve i despotovine Moreje. Papa mu je dodelio visok poloaj i titulu despota, a on je prisvojio za sebe i titulu imperator Constantinopolitanus. Andrija nije opravdao poverenje koje je u njega polagano. Posle Visarionove smrti 1472. godine nije imao vie nikoga ko bi ga podseao na njegove odgovornosti. Oenio se enom sa rimskih ulica po imenu Katarina. Papa je zbog toga odbio da ga neko vreme izdrava, pa je Andrija u dva maha potraio utoite kod svoje sestre Zoje-Sofije u Moskvi. Vrativi ce u Rim pole 1490. godine, ubedio je papu da pomogne finansiranje ekspedicije za osloboanje Moreje od Turaka. Novac je uloen i potroen, ali do pohoda nije dolo. Potom je Andrija zatraio zatitu i podrku francuskog kralja Karla VIII i kada je 1494. godine doao u posetu njegovom dvoru, ustupio je Karlu sva svoja

255 G. Vernadsky, A History of Russia, IV, New Haven and London 1959, 17-26; Setton, Papacy and Levant, II, 318-20. 256 O Manojlu, videti Zakythinos, Despotat, I, 291-2. Poistoveivanje njegovog sina Andrije sa vojnikom Mesih paom (Mesih Pasha), koji je ue-stvovao y neuspenom turskom napadu na Rodos 1480. god., je greka. Otac Mesih pae bio je Toma Paleolog Gidos (Thomas Palaiologos Gidos). M. L. Bi-erbrier, 'Modern descendants of Byzantine Families', Genealogists' Magazine, 20:3 (1980), 93; PLP, IX, no. 21472.

137

prava na vizantijski presto. Za sebe je jedino zadrao titulu despota Moreje. Kada je 1498. godine Karlo umro, Andrija je ostao bez zatitnika i gotovo bez pare u depu. U aprilu 1502. godine, neposredno pre sopstvene smrti, sastavio je testament u kome sve svoje titule ustupa Ferdinandu Aragonskom i Izabeli od Kastilje. U junu iste godine umro je kao ubogi beskunik. Njegova udovica morala je da preklinje papu kako bi dobila novac za sahranu svog mua. Neki kau da je Andrija umro bez dece; drugi da je imao sina Konstantina, koji je 1508. godine bio zapovednik papske garde. Ruski dokumenti pripisuju Andriji kerku Mariju, nepoznatu zapadnim izvorima, koju je njena tetka Zoja-Sofija udala za princa Vasilija Mihailovia od Verija.257 Muka linija kue Paleologa, sporedni naslednici poslednjeg vizantijskog cara Konstantina, ugasila se poetkom 16. veka. Ova dokazana injenica nije nikad obeshrabrila pretedente na vizantijsku carsku titulu koji su se sve do dananjih dana javljali iz razliitih krajeva Evrope. Porodica Paleolog bila je razgranata ak i u doba Vizantije; i nisu svi oni koji su roeni pod tim imenom imali direktne veze sa carskom linijom. Ipak, iskuenje meu potonjim Paleolozima da otkriju ili izmisle vezu sa poslednjim romejskim carevima esto je bilo neodoljivo. Siromani izbeglica iz Vizantije mogao je trgovati imenom Paleolog i zadobiti potovanje, ako ne i mirovinu, od princa, pape ili kardinala. Mnogi od njih nastanili su se na severu Italije, u Veneciji, Pezaru ili Viterbu. U XV i XVI veku brojni Paleolozi bili su u slubi Venecije kao stradioti", odnosno lako naoruani konjanici. Mletaki zapisi esto govore o njihovom energinom" junatvu u slubi Serenisima. Teodor Paleolog, ija je karijera dobro dokumentovana i koji je umro 1532. godine, najverovatnije je poticao iz Mistre. Ostali su bili Jovan iz kasnog 15. veka, Hanibal i njegov sin Lezinjan oko 1586. godine i Andrija Paleologa Graicas oko 1460. godine preko koga postojei Paleolozi u Atini, jo uvek iznenaujue

257

O Andriji, videti Zakythinos, Despota, I, 292-5; Runciman, The Fall of Constantinople, 183-4; Vernadsky, A History of Russia, IV, 122-30; PLP, IX, no 21426.

138

brojni, polau pravo na lozu.258 Poetkom 16. veka izvesni Lucio ili Livio Andronik Paleolog iveo je u Sent Elpido a Mare kraj Pezara. Neto kasnije, u istom veku, teolog Jakov Paleolog sa Hiosa, koji je postao dominikanac u Rimu i proputovao Evropu uzdu i popreko, razmetao se svojim carskim poreklom, izjavljujui da je Andrijin unuk. Njegova teologija zavela ga je u duboke vode luteranizma, te je, po nareenju pape Grigorija VIII 1585. godine spaljen kao jeretik. Meu njegovom decom nalazio ce i sin Teodor za koga se zna da je iveo u Pragu 1603. godine. Savremenik Jakova bio je izvesni Panajot ili Panagiot Paleolog koji je iveo u Beu. Na suenju za poinjeno krivino delo on se izjasnio kao punokrvni Paleolog i pravi princ Lakedemonije". Uprkos tome, osuen je kao varalica i falsifikator.259 Postojalo je verovanje da je grad Viterbo posebno povezan sa porodicom Paleolog. Do toga se dolo na osnovu tobonje etimoloke jednaine latinskog vetus verbum (=Viter-bo) i grkog palaios logos, to je bio samo jo jedan u nizu sumnjivih dokaza da porodica Paleolog ima svoje korene u ovom gradu. Ovo je takoe obezbedilo neto nasleenog uvaavanja ostalim nepoznatim Paleolozima koji su se nali zateeni na severu Italije u kasnom srednjem veku. Znatan broj dokumenata i zapisa koji su vekovima leali prikriveni i neprimeni sama je sudbina iznela na svetlost dana kako bi podrali geneaoloka tvrenja.260 Postojala je, meutim, starija grana porodice na severu Italije. Ona je poticala od sinova cara Andronika II

. N. Sathas, Documents indits relatifs l'histori de la Grce VH-IX: Documenta feudatorios Graecos, strathiotas dictos, illustrantia, Paris 1888-90. Marian-na Kolybas, Gecopo .6, Thesaurismata, 10 (1973), 13862. O -cy , : D. G. Kambouroglou, Mvrmea 'Ioxopa -tov 'AOTivaicov, III, Athens 1892, 251-6. A. Th. Papadopulos, Versuch einer Genealogie der Palaiologen, Munich 1938, nos. 180-2. 259 R. Dostlova-Jenistov, 'Jakob Palacologus', Byzantinische Beitrge, ed. J. Irmscher (Berlin, 1964), 153-75; P. Mallat, 'Byzantinische Kaiserenkel" in Wien', Adler. Zeitschrift fr Genealogie und Heraldik, II (1982), 279-81. 260 Viterbo ce smatra domom Paleologa, no Martin Crasius-u, Turco-graecia, Lib. III, 344, 1584. god. Videti . F. Vannier, 'Les Premiers Palologues. Etude gnalogique et prosopographique', y J. C. Cheynet and J. F. Vannier, Etudespro-sopographiques (Paris, 1986), 123-87, 129-31; A. Guillou, 'Faux byzantins des archives italiennes', Studi in onore di Riccardo Filangieri, I, Naples 1960, 130-43.
258

139

Paleologa i njegove druge ene Jolande-Irine od Monferata. Da bi napakostila suprugu, ona je svom najstarijem sinu Teodoru dodelila naslednu titulu markiza od Monferata 1306. godine i nastanila ga u Lombardiji zajedno sa njegovom suprugom enovljankom. Ova loza ugasila se 1533. godine smru anora koji nije imao zakonitiog naslednika. Ipak, izgleda da se ime Monferat-Paleolog odralo na grkom ostrvu Kefalonija sve do XVII veka. Meutim, oni koji su ga nosili nisu mogli polagati pravo na vezu sa porodicom poslednjeg vizantijskog cara.261 S druge strane, Paleolozi s ostrva Siros tvrdili su za sebe da su potomci sina Andronika Paleologa, despota u Solunu koji je 1429. godine umro u Carigradu i koji je imao najmanje dvoje dece. Drugi ogranak porodice izvlai svoje poreklo unazad od cara Manojla II, preko njegovog sina Teodora, despota Moreje i brata poslednjeg cara Konstantina. Za Teodora se inae govorilo da ima nezakonitog sina Manojla Petrusa. Preiveli Paleolozi na Malti i u Francuskoj ponekad govore da su njegovi potomci. Jedan od njih bio je francuski diplomata i pisac Moris Paleolog, preminuo 1944. godine, koji je bio veoma ponosan na svoju carsku krv, iako su njegovi preci bili zapravo Rumuni.262 Rumunski ogranak porodice potie iz XVIII veka, kada su Turci poverili principate Moldaviju i Vlaku prinevima grkog porekla. Oni sy bili izabrani iz bogate i uticajne grke trgovake

A. E. Laiou, 'A Byzantine Prince Latinized: Theodore Palaeologus, Marquis of Montferat', B, 38 (1968), 386-410. PLP, IX, no. 21465. P. Mallat, 'Die Palaiolo-gen nach 1453', Akten XVI Internationaler Byzantinistenkongresses (= JOB, 32:6, Vienna 1982), 9-18; M. D. Sturdza, 'Palologue de Montferrat', y: Dictionnaire Historique et gnalogique des grandes familles de Grce d'Albanie et de Constantinople, Paris 1983, 543-6. 262 O Androniku Paleologu i njegovim tzv. naslednicima, videti: PLP, IX, no. 21427; A. Sideras, 'Neue Quellen zu Andronikos Palaiologos', BZ, 80 (1987), 315; Mallat, 'Die Palaiologen', 12-13. C. A. Gauci and P. Mallat, The Palaeologos Family. A Genealogical Review, Malta 1985, table 15. O Manojlu Petrusu i njegovim tzv. naslednicima, videti: Mallat, 'Byzantinische Kaiserenkel"', 282-4. Meu njima su bile dve grane porodice De Vigo Aleramico Lascaris Paleologo koje cy volele da prikazuju kako vode poreklo sve do cara Nerona. Gauci and Mallat, The Palaeologos Family, tables 17 and 18. Postojali cy i Paleolozi koji cy iveli y Grkoj i Turskoj, neki od njih, kao na primer Andrija, unuk de-spota Tome, postao je musliman. Videti: . g., N. Beldiceanu, 'Un Palologue inconnu de la rgion de Serrs', B, 41 (1971), 5-17; Sturdza, Dictionnaire, 374.
261

140

zajednice okupljene oko pravoslavne Patrijarije u Carigradu, u oblasti zvanoj Fanar. Bili su poznati kao Fanarioti, a meu njima su se nalazili i neki koji su sebe nazivali Paleolozima i hvalili se svojim carskim poreklom. Neki od njih bili su povezani sa Fanariotima preko Dunava, u dananjoj Rumuniji. Meutim, izgleda da nijedan Paleolog nije dostigao toliko eljenu i unosnu titulu gospodara ili princa Moldavije ili Vlake. U borbi za prevlast njih su potisnuli oni Fanarioti koji su, to je takoe vrlo sumnjivo, tvrdili da su potomci carske porodice Kantakuzin ili vizantijskih porodica manje plemenite krvi, kakve su bile Argiropuli i Mavrokordati.263 Jo jedan navodni naslednik Teodora, despota Moreje, bio je Jovan Antonije Anelo Flavije Komnin Laskaris Paleolog, koji je sam sebe opisao kao Princepes de gnre Imperatorum Orientis" Umro je u Beu 1738. godine. Imena Anelo i Flavije preuzeo je od svog potovanog pretka, cara Isaka II Anela (Flavija) za koga se pretpostavljalo da je 1191. godine oiveo i obnovio Konstantinov carski red svetog ora. Poslednji veliki majstor reda koji je pripadao njegovoj porodici bio je izvesni ovani Andrea Anelo Flavije Komnin Laskaris Paleolog, duks Tesalije, princ od Makedonije, grof Drivasta, Draa itd. Budui da je bio bez potomaka, on je svoja ovlaenja i svoj red 1697. godine prepisao vojvodi od Parme, Franesku I Farneziju.264 Pripadnici Konstantinovog reda svetog ora verovali su da je red, prvi te vrste, osnovao Konstantin Veliki 312. godine. Njegova istorija, razumljivo, roena i negovana iskljuivo u mati, dala je povoda za manipulacije nebrojenim falsifikatorima

N. Iorga, Byzance aprs Byzance, Bucharest 1935: A. E. Vakalopoulos, 'IrjTopia xo NOeA.X.T)VUJHOt>, II, 2nd edn, Thessaloniki 1976, 418-23: C. Mango, 'The Phanariots and the Byzantine Tradition', y R. Clogg, ed. The struggle for Greek Independence, London 1973, 41-66. 264 Postoji mnogo radova iz 17. veka posveenih istoriji i obiajima Konstantinovog Reda. Videti: e.g., E. Legrand, Bibliographe hellnique ou Description raisonne des ouvrages publis par des Grecs au dix-septime sicle, V, Paris 1903, nos. 34, 49, 50, 53, 54, 121, 133, 134, 152, 164, 234, 252. F. Schizzi, Sulla Mili-zia Constantiniana Memoria Storica del Conte Folchino Schizzi, Milan 1828; Sturdza, Dictionnaire, 546; Mallat, 'Byzantinische Kaiserenkel"', 281-4; A. Pippidi, 'Fables, bagatelles et impertinences". Autour de certaines gnalogies byzantines des XVIe -XVIIIe sicles', Etudes byzantines et post-byzantines, 1, Bucharest 1979, 269-305.
263

141

i lovcima na titule od XVII veka do danas. Najproduktivniji od njih u XIX veku bio je bogati grki trgovac sa Hiosa Dimitrije Rodokanakis, koji je iveo y Londonu, postao britanski dravljanin i poastvovao sebe titulom Njegovo carsko velianstvo princ Rodokanakis. On je bio neumoran u izradi i izmiljanju dokaza koji je trebalo da podre njegovo pravo na vizantijski presto i titulu velikog majstora Konstantinovog reda svetog ora, u izdavanju skupih i razraenih genealokih tablica i itave serije lanih dokumenata kojima je dokazivao svoje stanovite. Kritika i razumno pobijanje njegovih tvrdnji jo su vie podsticali njegov pronalazaki dar na nove podvige. Konano je francuski naunik Emil Legran nizom nepobitnih dokaza stao na put Rodokanakisovim fantazijama, mada je ovaj pre toga uspeo da nabavi potvrdu o priznanju svog plemikog porekla od britanskog Forin ofisa, Vatikana i nekoliko evropskih sudova.265 Drugi vizantijski viteki red bio je onaj za koji se smatralo da ga je u Janjini osnovao juna 1290. Niifor Komnin Aneo, despot Epira od 1267. do 1296. godine. Bio je poznat pod imenom Konstantinov aneoski red svete mudrosti (svete Sofije) pod upravom svetog Vasilija iz Cezareje. Vredan je pomena samo zato to se tvrdilo, na osnovu falsifikovanih dokumenata, da je Konstantin XI Paleolog 1452. godine darovao privilegijama velike majstore reda. Za jednog od njih, koji je no sopstvenom tvrenju bio poslednji direktni naslednik despota Epira, reeno je da je umro 1860. godine u Palermu. Grad Janjina proizveo je mnoge istorijske nastranosti. Viteki red, koji je blagoslovio poslednji car Konstantin, svakako je najbizarnija i najmanje mogua od njih. Za one koji veruju u

265

H. I. H. the Prince Rhodocanakis, The Imperial Constantinian Order of St George. A Review of Modern Impostures and a Sketch of its True History, London 1870. Rhodocanakis, Reply to a Criticism in The Saturday Review on the Imperial House of Rhodocanakis, Westminster 1870, 20; Genealogia della Imperiale Casa Rhodocanakis di Scio (Four Genealogical Tables: n. d.); / Principi Rhodocanakis di Chio e l'Impriale Or-dine Constantiniano di S. Giorgio, giornale Araldicogenealogico, Anno IX. N. 12, Pisa 1882, 1-18. E. Legran je 1895. godine sruio sluaj 1Rodokanakisv, bogatom dokumentacijom, Dossier Rhodocanakis. Etude critique de bibliographie et d'histoire littraire, Paris 1895, 206.

142

ovakve institucije uzaludno je ukazivati na to da su zapadnjako ustrojstvo reda i njegovi heraldiki grbovi bili nepoznati u vizantijskom svetu.266 Princ" Rodokanakis ili nije znao ili ga se jednostavno nije ticalo da je u Irskoj, generaciju pre njega, postajao jedan pretendent na njegov carski presto. Nikolas Mekdonald Sarsfild iz Djuk Strita u Veksfordu uputio je 1830. godine peticiju, prvo lordu Aberdinu, a potom i lordu Palmerstonu, zahtevajui da se prizna njegovo nasledno pravo na presto u nedavno osnovanoj Kraljevini Grkoj, koja je ponuena mladom Leopoldu od SaksKoburga. Leopold je to mudro odbio. Sarsfild je opisao sebe kao grofa od Sarsfilda iz reda istinitog naslednika i zastupnika svog carskog pretka Konstantina (sic!) poslednjeg grkog cara, u Carigradu palog od Turaka". Priloio je i ogromno, gusto ispisano genealoko stablo, pratei svoje poreklo od irskog kralja Dermota, s jedne i Paleologa, s druge strane. Mata mu je bila razvijenija od pismenosti. Neprijatno iznenaen neuljudnou lordova koji nisu obratili panju na njegovu peticiju, grof Sarsfild iz Djuk Strita u Veksfordu predloio je da prezentuje svoj sluaj francuskom kralju Karlu X, ruskom caru, pruskom kralju i papi. Moda je to i uinio. Pismo koje je uputio kralju Viljemu IV postoji u rukopisu. Ali, ponovo je ostao bez priznanja. Po svemu sudei, irski pretendent na Konstantinov presto nije stigao dalje od svog Veksforda.267 Ipak, Rodokanakis je znao za vezu Engleza sa prestolom i titulom Konstantina Paleologa i iskoristio ju je u najveoj moguoj meri da bi pridao stvarnu vrednost svojim sopstvenim genealokim fantazijama. Na unutranjem zidu parohijske crkve u Landalfu kraj Plimuta, u pokrajini Kornvol, nalazi se bronzana spomen-tabla izvesnog Teodora Paleologa, preminulog 1636. godine. Tekst na njoj, koji je reprodukovan ve mnogo puta, sledee je sadrine:

Videti: e. g., Tommaso li Pira, Breve istoria della Despotal Casa Ange-lo, o de Angelis, di Epiro, Palermo 1939. 267 A. C. F. Beales, "The Irish King of Greece', Journal of Hellenic studies, 51 (1931), 101-5.
266

143

Ovde poiva telo Teodora Paleologa iz Pezara u Italiji, potomka carske loze poslednjeg hrianskog cara Grka, koji je bio sin Kamila sina Prosperovog sina Teodorovog sina Jovanovog sina Tominog drugog brata Konstantina Paleologa osmog sa tim imenom i poslednjeg u koji je vladao Carigradom dok ga nisu osvojili Turci, koji je oenio Meri ker Viljema Bolsa iz Hedlija u Safolku: i imali su petoro dece Teo dora, Jovana, Ferdinanda, Mariju i Doroti i rastao se sa ivotom u Kliftonu 21. januara 1636." Teodor Paleolog, koji je 1636. godine umro y Kliftonu, a potom sahranjen u Landalfu, verovao je, dakle, da je direktan potomak kroz etiri generacije Tome Paleologa, brata poslednjeg cara Konstantina. Nasledna linija izgleda prilino verodostojno, sve do mesta na kome se kae da je Konstantinov brat imao sina Jovana. Konstantinov prijatelj i porodini hroniar Georgije Sfrances bio je veoma pedantan u beleenju imena i datuma vezanih za sve lanove porodice. Dvojica Tominih sinova o kojima je pisao bili su Manojlo i Andrija. Drugih nema. Prvi i jedini ugledni autoritet koji je, piui o tome 1648. godine, pripisao Tomi treeg sina po imenu Jovan jeste Lav Alacijus.268 Genealoko stablo, urezano na spomeniku Teodora Paleologa y Kornvolu i ukraeno dvoglavim carskim orlom, ima greku u svojoj prvoj grani. Dosta se raspravljalo o tome da li je tobonji Jovan bio Tomin nezakoniti sin ili je njegovo pravo ime bilo Leone. Nijedna sugestija nije ubedljiva. Jedino to se, sa manje ili vie pouzdanja, moe rei to je da je Teodor bio potomak jedne od nekoliko porodica Paleologa za koje se zna da su ivele u Pezaru u severnoj Italiji tokom XV i XVI veka, a koje su kasnije tvrdile da su u srodstvu sa carskom vizantijskom kuom.269

268

269 IzgledadajetajnapisprviputtampalaVyvyanJago(Arundell),'SomeObservationson aMonumentalinscriptionintheParishChurchofLandulph, Cornwall', Archaeologia, or

Leo Allatius, De ecclesiae occidentalis atque orientalis perptua consen-sione, col. 956: '...Andrea, manuele et Ioanne Thomae Palaeologi Despotae filiis

144

Teodorova sopstvena karijera i sudbina njegove porodice ipak nisu sasvim bez znaaja. Teodor je roen oko 1560. godine i bio je neak dva gospodina iz Pezara, Aeonida i Scipliona Paleologa. Sva trojica su osueni za pokuaj ubistva. Teodor je prognan iz Italije, odakle je krenuo za Englesku, gde je naao slubu kao najamni ubica i vojnik kod erla od Ainkolna. Kao to njegov zapis govori, 1600. godine oenio se sa Meri, kerkom Viljema Bolsa iz Hedlija u Safolku. Venanje je odrano u Kotingemu u Jorkiru. Nzegovo prvo dete, Teodor, roeno je samo desetak sedmica kasnije, ali je umrlo septembra 1601. godine. Imao je jo tri sina i tri kerke, jer zapis pominje samo one koji su preiveli detinjstvo. Poznato je da se borio kao vojnik u Holandiji izmeu 1609. i 1621. godine i da je iveo u Plimutu pre nego to se smestio u naselju Klifton u Landalfu, pokrajina Kornvol. Zapisnik u Ekseter katedrali belei kao datum Teodorove sahrane 20. oktobar 1636. godine, a ne kako to stoji na ploi 21. januar. Njegov grob je 1795. godine sluajno otvoren i tom prilikom je otkriven hrastov koveg. Kada je podignut poklopac, pokazalo se da je telo u odlinom stanju. Moglo ce videti da je Teodor Paleolog bio vrlo visok ovek jakog orlovskog nosa i dosta duge sede brade. Njegova najstarija kerka Doroti udala se 1656. godine za izvesnog Viljema Arundela iz Kliftona. Jedna beleka u knjizi venanih navodi da je ona bila carskog porekla (Dorothea Paleologus de Stirpe imperatorum). Kako je tada imala pedeset godina, malo je verovatno da je imala dece. Ona i njen mu sahranjeni su u Landalfu 1681. i 1684. godine. Teodorova mlaa kerka Meri, koja se verovatno nikada nije udavala, umrla je 1674. godine; njegova trea kerka umrla je mlada. to se tie trojice njegovih sinova, Jovan Teodor Paleolog roen je 1611. godine i poznato je da je trideset godina kasnije bio na

Miscellaneous Tracts relating to antiquities, 18 (1817), 83-96. : J. T. Towson, 'A Visit to the Tomb of Theodore Palae-ologus', Transactions of the Historic Society, Liverpool 1857, 213-23. , - je , - Canon J. H. Adams, Journal of the Royal Institution of Cornwall, n. s., 6:2, Truro 1970, 95-120. : E. Legrand, 'Les Palologues anglais', y Dossier Rhodocanakis, 69-80; Gauci and P. Mallat, The Palaeologos Family, table 6.

145

Barbadosu, u zapadnoj Indiji. Teodor junior, roen 1609. godine, postao je kapetan britanske vojske, umro je 1644. godine i sahranjen je u Vestminsterskoj palati, ne zbog svog carskog naslea ve zato to se u graanskom ratu borio protiv rojalista na strani Parlamenta. Konano, postojao je i Ferdinand Paleolog, roen oko 1615. godine. On je takoe postao vojnik, ali je emigrirao na Barbados pre nego to je poeo graanski rat. Izgleda da su on i njegov brat Jovan tamo otili da bi se pridruili roacima po svojoj majci Meri Bols, koji su se ve nastanili na Barbadosu. Oni su bili meu prvim naseljenici, jer ostrvo nije kolonizovano sve do 1620. godine. Ferdinand je stekao mali zemljini posed, oenio se gospoicom Rebekom Pomfrit i dobio sina Teodorijusa. Ostao je sauvan njegov testament, datiran na septembar 1670. godine. Ferdinand je umro u oktobru 1678. i sahranjen je na Barbadosu. Tu su ga dugo pamtili kao grkog princa iz Kornvola". Kada je 1844. godine otvoren njegov grob, otkriveno je da je Ferdinand sahranjen sa nogama okrenutim ka istoku, po grkom obiaju", kao i da je bio, poput svog oca, izuzetno visok. U porti crkve Svetog Jovana na Barbadosu podignut je 1906. godine spomenik sa natpisom Ferdinandu Paleologu, potomku carske loze poslednjih hrianskih careva Grke". Njegov sin Teodorijus ili Teodor, nazvan u grkom maniru po svom dedi, postao je mornar, vratio se u Englesku i 1693. godine umro u Korunji, u paniji. Oenio se Martom Bredberi sa Barbadosa, imao je sina, roenog u Stepniju u Londonu, a moda takoe i kerku. Krajem 19. veka, poto je okonan rat za nezavisnost, privremena vlada osloboene Grke uputila je u Zapadnu Evropu delegaciju sa zadatkom da otkrije ima li ivih potomaka carske porodice Paleolog. Delegacija je posetila Italiju i ostala mesta za koja se znalo da su pruila utoite porodicama izbeglim iz Grke; i na svom putu stigla je i u Landalf u Kornvolu. Ali, ive simbole svog izgubljenog carstva nisu nali.270 U Engleskoj je ipak bilo, a moda jo uvek ima , onih koji su polagali pravo na srodstvo sa poslednjim vladarima

270

. Burke, Vicissitudes of Families, and Other Essays, by Sir Bernard Burke, Ulster King of Arms, 2nd edn, London 1859, 198-201.

146

Carigrada. Kada je 1862. godine kralj Oton proteran iz Grke, neki Teodor Paleolog, verovatno sa Mal-te, mada u tom trenutku stanovnik Engleske, isticao je svoja nasledna prava na grki presto. Nzegovo ime je uklesano na grobnoj ploi humke koja pripada njegovoj udovici, na grkom groblju u Zapadnom Norvudu, juni London: Teodor Atardo di Kristifor de Buljon, princ Niifor Komnin Paleolog (naslednik i pretendent na grki presto 1863)". Umro je 1912. godine y osamdeset devetoj godini. Nzegova udovica zvala ce Laura, kerka Nikolasa Testaferata Mareze di Noto sa Malte i, no svemu sudei, bila je y rodu sa jednom velikom damom koja je poivala y Zapadnom Norvudu, princezom Evgenijom Niifor Komnin Paleolog, roenom 1849, a upoko-jenom 1934. godine. Natpis na njenom spomeniku opisuje je kao potomka grkih vizantijskih careva". Bila je udata za Kola Edmunda Vikama, PA, koji je umro 1907. godine. Imali su e-tiri sina. Najstariji od njih, takoe sahranjen u Norvudu, preminuo je 1900. y svojoj dvadesetoj godini i opisan je kao: Konstantin Daglas princ Paleolog". Sva trojica njegove brae postali su oficiri britanske vojske i na njihovom zajednikom nadgrobnom spomeniku pie: Prinevi kue Paleolog", mada su oni izgleda vie voleli da ce nazivaju Kristifor de Buljon Vikam".271 Neto manje podoban pretendent vizantijskog nasled-stva bio je potar Ari Vajt-Paleolog, koji je 1970. godine izjavio da je grkog porekla , potomak carske porodice iz Carigrada. Nzegov pradeda ce vratio u Grku posle 1821. godine kako bi dokazao svoja nasledna prava na presto, ali niko ga nije sasluao. Ari je spomenuo da je njegovo pravo ime bi-lo princ Robert Viler Paleolog; takoe je ispriao da y Engleskoj ivi jo mnogo Paleologa koji ce s vremena na vreme oblae u svoje carske odore i odravaju skupove na kojima ce jedni drugima obraaju sa princ" i princeza".272

271

Malteke porodice Di Cristoforo, Attardo de Bouillon Testaferrata tvrdile cy za sebe da su potomci Paleologa. To pitanje su delimino objasnili Gauci and P. Mallat, The Palaeologos Family, tables 19 and 21. 272 Videti: B. Tsimpidaros, Ot "EXkr\veq axr|V 'Ayy^ia, Athens 1974, 18-19. William Thomas Palaeologus 'de Stirpe imperatorum', roen 1828, a umro 5. jula 1873, lei sahranjen y porti y Newton, Valence blizu Selborna y Hempiru.

147

ini se da jo uvek tinja ar vatre i slave poslednjeg hrianskog vladara Carigrada. Poslednji koji ga je raspirio bio je jo jedan Englez, Piter Frensis Mils iz Njuporta na ostrvu Vajtt, koji je umro januara 1988. u svojoj ezdeset prvoj godini. Dugo je sam sebe nazivao princ Petar Paleolog, mada je takoe voleo da ga poastvuju titulom Njegovo carsko velianstvo Petar I, despot i avtokrator Rimljana, princ Paleolog". U zaglavlju njegovih pisama bila je odtampana titula velikog majstora Ordo Imperialis Constantinianus Militaris Sancti Georgii". Nzegov peat prikazivao je dvoglavog orla. Nzegov carski kancelar ili kuropalat, koji je takoe bio ubeen u svoje carsko poreklo, iveo je u Dankinilu, u Irskoj. Titule koje je Piter, ili Petar, prisvojio bile su iskljuivo njegov lini izum. Ponekad je takoe nazivao sebe i duksom Moreje. Ipak, njegov zahtev da mu se prizna poreklo od porodice Paleolog zasluuje neto vie panje. Jer, iako mu je otac bio prostoduni gospodin po imenu Frenk Mils s ostrva Eli, njegova majka bila je gospoa Robina Kolenat, kerka Semjuela Kolenata, vodoinstalatera iz Nitona s ostrva Vajt. Petar se uvek odnosio prema njoj kao prema princezi Robini Kolenat-Paleolog, izjavljujui da je upravo preko svoje majke doao do vizantijskih titula. Uverenje da je kua Paleologa bila povezana sa porodicom Kolonet, Kolnet, Kolnat ili Kolenat nije novo.273 Raniji genealozi zalagali su se da dokau da je izvesni Jovan Laskaris Paleolog od Kolneta, koji se 1558. godine u Viterbu, oenio Marijom Kolnat Foka, kerkom princa Metjua de Koloneta i njegove ene, kerke Uzun Hasana, turskog kana iz plemena Bela ovca ili Ak Kojinli, gospodara Diarbakira u Persiji. Jedan od sinova Marije Kolenat i Jovana Laskarisa Paleologa bio je Riard Komnin Foka Paleolog od Koloneta koji se u Sautemptonu oenio Doanom Dauntsi, kerkom ser Dona Dauntsija, roakom Henrija VIII, nastanio u Koumbliju na ostrvu Vajt i tu umro 1551. godine.274

Gauci and P. Mallat, The Palaeologos Family, tables 6 10. Za ime Kolonet ili Kolnet je reeno da je dobijeno iz vizantijskog lajtmotiva ili no provinciji Koloneia u Maloj Aziji. injenice ili fikcije, ovde navedene, dobijene su uglavnom iz privatne korespodencije sa pokojnim 1princomv Petrom Paleologom, sa dr F. S. Stych Luke (Lucca), Cesare Sabatucci Marquis Flavi iz Rima, sa profesorom . MallatOM i sa gdin. G. Colenett- . Prineve fantazije konano je 1razbiov . D. Webster, 'The Palaeologus Legend', The Genealo gists' Magazine, 22:10 (June, 1988), 367-70. Posebno sam zahvalan profesoru A. A. M. Bryer-y to je velikoduno podelio sa mnom rezultate svojih istrai-vanja o misteriji Paleologa sa ostrva Vajt.
274 273

148

Neemo vie stavljati na probu itaoevo strpljenje, tragajui za carskom prolou princa Petra s ostrva Vajt. On je voleo da misli, mada to nikada nije mogao da dokae, da je njegova majka bila potomak Viljema Kolenuta, sina Riarda Paleologa od Koloneta, za koga se tvrdi da je iveo u Koumbliju. Jedan ozbiljan i studiozan tekst o Kolonetima s ostrva Vajt napisao je 1958. godine kontraadmiral Noel Rajt. Princ Petar, alias Piter Mils, suprtstavio mu se pamfletom pod nazivom Carski Paleolozi u Engleskoj od 1400. do 1965. godine, potpisavi se pseudonimom grof A. A. Sedington. Poslednji put ovom temom bavio ce C. D. Vebster, okruni arhivar ostrva Vit, koji je admiralovu studiju opisao kao asno istraivako delo", dok je Pseudo-Sadingtonov odgovor osudio kao istorijsko ubre". ini se da je samozvani princ, car, despot i duks bio samo jo jedan engleski ekscentrik. Nije bila retkost videti ga kako eta ulicama Nzuporta duge, leprave sede kose, u sandalama bez arapa i sa nekakvom medaljom ili vojnim ordenom vezanim oko vrata". On je oigledno bio rtva sopstvene uobrazilje. Prva ena, majka njegove dece, napustila ga je 1975. godine. Njegova druga ena, kojom se oenio deset godina kasnije, pobono i verno nastavila je da brani svoju prisvojenu titulu Njeno carsko visoanstvo Patricija Paleologina, carica Rimljana. Knjiga o genealogiji visokog plemstva (Debretts Peerage) poricala je da ima bilo ta sa Petrom. Ipak, neke novine su o njemu pisale. Kada je umro u Ventnoru 2. januara 1988. godine Tajms, Dejli Telegraf i Okrune novine ostrva Vajt objavile su nekrolog o Njegovom carskom velianstvu Petru I Paleologu. Njegov sin Nikola najzad se osetio slobodnim da kae istinu i da izloi zasluenom ismevanju ludosti svoga oca koje su itavoj porodici donele toliko neprijatnosti. Uinio je to sa prilinim zadovoljstvom i ne bez zlobe u lokalnim novinama i Tajmsu, optuujui prineve" pretenzije kao kompletnu i potpunu prevaru" i izraavajui nadu da je duh princa Paleologa" jednom zanavek pokopan.275

275

The Isle of Wight County Press, 15. January 1988; The Times, 23 January 1988. Korisna lista imena Grka koji nose ime Paleologa data je y: MeyXr\'FAnviKT) ', XIX, Athens 1932, 416-29, and Supplement, IV, Athens 1963, 93.

149

Verovatno ima jo onih koji polau pravo na nasledstvo carske vizantijske porodice Paleolog. Meutim, ako bi ak i uspeli da dokau svoje zvanje, oni bi bili samo sporedni potomci. Jer, poslednji car Konstantin umro je bez dece i neoenjen. Bila je to jedna u nizu nesrea koje su uporno pratile njegov tegobni ivot. Kada su 1397. godine Turci bili na kapijama Carigrada, Konstantinov otac Manojlo II uputio je Gospodu sledeu molitvu: Gospode Isuse Hriste, ne daj da se meu hrianima pria kako je grad sa svim svojim svetim i uzvienim spomenicima vere pao nevernicima u ruke za moje vladavine".276 Bila je to nesrea koja je zadesila njegovog sina Konstantina Paleologa, poslednjeg vizantijskog cara. I on se molio, radije da pogine nego da ostane u ivotu i vidi posledice osvajanja. Imao je sree utoliko to je njegova poslednja molitva usliena.

276

Ducas, 85. Nicol, Last Centuries of Byzantium, 320.

150