TA, ZATO I KAKO SLAVIMO Dan ustavnosti Kraljevine Norveke kratka istorija naizgled mirnog severa

Neverovatno ali istinito - prvi crtei urezani na stenama Skandinavskog poluostrva govore o postojanju lovaca i ribara u tim predelima ak 8000 godina pre nove ere, a izmedju 3000 2500 p.n.e ve se pojavljuju zemljoradniki narodi na istonim obalama onoga to se danas zove Norveka. Trebalo je ekati do III veka nove ere da se pojave i tragovi runskih zapisa, a iz nemirnih vremena od V do VIII veka izv iruju ostaci brdskih odbrambenih utvrdjenja i poinje razvoj malih drava klanova sa prvim sudskim veima. Svima poznato Vikinko doba stranih ladja i pohoda traje od 800 1050. godine, pored naseobina na tlu dananje Norveke, niu njihova naselja u Irskoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj (Normandija), Islandu, Grenlandu, redjaju se pljake po Mediteranu, ak i doplovljavanje do Severne Amerike (Vinlanda). U tom periodu, oko 900. godine, kralj Harald Lepokosi uspeva da ujedini vei deo Norveke, Ulav I Trigvason izmedju 995. i 1000. godine, silom svoje podanike prevodi u hrianstvo, a stvarni kralj cele Norveke postaje Ulav II Haraldson, koji od 1015. do 1030. konano zavrava preobraanje svog naroda u hriane. Posle pogibije, kanonizovan je u sveca Sv. Ulava, a po njemu se zove i visoko odlikovanje Norveke. Od XI do XIII veka, pored povremenih osvajakih napada na severnu Englesku i normanske invazije, poinje i gradnja najvee norveke katedrale, Nidaros u istoimenoj biskupiji, deavaju se velike drutvene promene, brzi rast stanovnitva i uspon svetovne, ali i crkvene aristokratije. Ni tada nije sve zavreno, poto od 1130. do 1240. godine besne gradjanski ratovi, a mir dolazi vladavinom Hokona IV Hokonsona koji ponovo uspostavlja ujedinjeno kraljevstvo, a njegov naslednik, Magnus V (Ispravlja zakona) stvara i nacionalni zakonski kodeks. Crna smrt u XIV veku kosi preko jedne polovine stanovnitva, privreda je razorena, drava oslabljena, a krajem ovog veka dolazi do unije sa Danskom i vedskom, da bi od 1442. godine pa do 1814. danski kraljevi vladali zemljom. Evangelistika luteranska crkva postaje dominantna posle prihvatanja reformacije od strane Norveke, 1536. godine, a u istom veku obnavlja se izgorelo Oslo (Kristijanija) i poinje eksploatacija ruda i znaajnija prerada drveta. Apsolutizam kraljeva nije zaobiao ni ovu, danas demokratsku zemlju, te je takva vlast uspostavljena krajem XVII veka, a usred Napoleonovih ratova, Norveani 1811. godine osnivaju Univerzitet u Oslu, mada zbog bl okada zemlja trpi velike pritiske, kao i nekoliko gladnih godina. I tu smo - 1814. godine Danska ustupa Norveku vedskoj, ali Norveka proglaava nezavisnost, a njena nacionalna skuptina izglasava demokratski ustav, ali i dalje je primorana na uniju sa vedskom, mada uspeva da zadri i sopstveni parlament i novodoneti ustav. Uslovna nezavisnost steena 17. maja 1814. godine i prinudni brak sa vedskom, XIX vek pretvara u razdoblje norvekog nacionalizma. Buntovni, gorostasni poetski genije, Henrik Vergeland ulae ogromnu energiju u osvajanju norveke nezavisnosti, a kao izazov vedskom suverenu, otpoinje proslavu 17. maja, koja se, uz povremene transformacije, odrava do naih dana. Ali o tome, malo kasnije, dok ubrzano ne pretresemo ostatak istorije. Ovo je epoha drutvenih promena, Ivar Osena i jezikih reformi, Henrik Ibzena i uzleta norveke drame, Edvarda Griga i muzike zasnovane na narodnoj tradiciji, Edvarda Munka, najveeg norvekog slikara, jaanja parlamentarizma, uvodjenja opteg prava glasa za mukarce (ene su ekale do 1913.), i, najzad, 1905. godine, izlazak iz unije sa vedskom, plebiscitarno prihvatanje monarhije kao dravnog uredjenja, a u nedostatku sopstvene dinastije, danski princ Karl postaje norveki kralj, pod imenom Hokon VII. Tokom I svetskog rata Norveka ostaje neutralna, mada Velikoj Britaniji pomae velikim delom svoje trgovake flote. Odmah po zavretku rata, 1919. godine, Norveka uvodi prohibiciju (osea se u nedostatku prodavnica pia i skupom alkoholu do dananjih dana). Bez rata, ilavom upornou, Norveka 1920. godine zauvek osvaja veliki severni posed ( priznat suverenitet Norveke na Svaldbardu picberka ostrva). Drugi svetski rat u Norveku stie 9. aprila 1940. godine invazijom Nemake, vlada i kralj Hokon odlaze u London, ali je brzo pronadjeno marionetsko reenje, premijer Vidkun Kvisling, ije ime, u negativnom znaenju, postaje svetski poznato, i do modernih vremena ostaje pojam za izdajnika. U tim vremenima se, naalost, prvi put bolje upoznajemo (ako preskoimo epizodu s kraja XIX i poetka XX veka kada je pukovnik Angel prokrstario na skijama kroz Crnu Goru, a onda se sa srpskom vojskom naao u gudurama Albanije i na Solunskom frontu ak napisao i knjigu Srpske vojnike prie).

Gotovo 4.300 mladia sa podruja Kraljevine Jugoslavije, skoro samo Srbi, u prisilnim transportima biva internirano u nemake koncentracione logore u Norvekoj u periodu 1942 45. godina. Mnogi ostaju u ledenim grobnicama severa, streljani, mueni do smrti, umrli od gladi, zime i neoveanskih napora. Preiveli donose sliku daleke zemlje, prijatelja koje su stekli, seanje na pomo koju su im ti nepoznati ljudi pruili, neguju prijateljstva medju porodicama, da bi, 1969. godine, na Osnivakoj skuptini u Niu nastalo Drutvo prijateljstva, a slinu, sestrinsku organizaciju osnivaju i prijatelji u Norvekoj. Prijateljstvo se strpljivo neguje, bez pompe i velikih rei, tiho, gotovo tajno. Gvozdena zavesa je malo odkrinuta za Jugoslaviju, ali Norveka je zemlje Zapada, lanica NATO, a mi, i jesmo i nismo u Istonom bloku, ali smo vie nesvrstani, pa nije uputno ni privatno saradjivati sa zapadom, a kamo li imati zvanina drutva prijateljstva. Sve se menja, nestala je i zemlja ije ime nae Drutvo nosi u svom naslovu, a prijateljstva traju, hiljade ljudi sa ovih balkanskih prosto ra poznaje hiljade dalekih Norveana, mnogi se sporazumevaju na maternjem jeziku (norveki jezik je svetski u Srbiji), vie stotina stipendista je boravilo u jednoj ili drugoj zemlji, gradovi pobratimi i prijateljske optine su primer saradnje u sve tu. Spomenici palima u Norvekoj i centralno obeleje svim poginulim internircima u Gornjem Milanovcu svedoe i opominju, a Kua prijateljstva (Norveka kua) ivi kao simbol saradnje i okuplja ljude dobre volje na projektima za budunost. Predstavu vikinga koji su dugo bili simbol za Norveku, brie novo doba. Tiha medju skandinavskim zemljama, stalno tu blizu, ali po standardu, industrijskom razvoju, poljoprivredi iza vedske i Danske, mada ve tada srednje razvijena evropska zemlja, Norveka se poetkom sedamdesetih godina XX veka nezadrivo penje ka vrhu. Prva naftna platforma (Ekofisk) poinje sa eksploatacijom nafte iz dubokih mora, severni eici bivaju zapljusnuti talasom petro -dolara, vidljive investicije u velike infra-strukturne projekte, puteve, mostove, tunele kao da bude uspavanu i netaknutu prirodu. Ali, Norveka i dalje ostaje zemlja na drugi pogled, ljudi nenametljivi, spoljni sjaj i simboli bogatstva ne bodu oi. Moderna vremena donose nove izazove, mada se oni koji sada ive na ovim prostorima trude da sauvaju blagodet korienih resursa i za budue generacije, ostavljajui veliki deo prihoda u naftnom fondu za narataje koji dolaze. I ne samo za sopstvene potomke, ve kroz najvii postotak izdvajanja za razvoj nerazvijenih podruja i humanitarnu pomo, Norveka daje veliki doprinos poboljanju uslova ivota u svetu, a nesebinom razmenom iskustava uestvuje u reformama mnogih oblasti ivota u svakom kutku planete. Naalost, zbog situacije u kojoj se nala naa zemlja, vladine i nevladine organizacije Kraljevine Norveke, ve dugi niz godina, prisutne su i u gotovo svim optinama Srbije i Crne Gore. I pored pomenutih velikana umetnosti, otkrivaa i istraivaa, Leif Eriksona, Nansena i Amundsena, ogromne ribarske i trgovake flote, nafte, elektrine energije, novih tehnologija, sopstvenih satelita, lososa, irvasa i losa, trolova i gromovnika Tora, mnogih optepoznatih pojmova koji dolaze iz norvekog jezika, tradicije i kulture, i danas je mogue, skromno uti od ovog skromnog i tihog sveta da je jedini doprinos Norveke oveanstvu nekoliko malih pronalazaka: spajalice, noa za tanko seenje sira, skija i ruksaka... malo li je za jednu, kako oni kau malu naciju? Verovatno ni jedna zemlja u dananje vreme na ovakav nain ne slavi nacionalni praznik. Duvaki orkestri i bubnjari se danima pripremaju za izvodjenje mareva (apsurd u najmiroljubivijoj zemlji sveta), a na sam 17. maj ogromne kolone, u svakom gradu, uz veselje, buku i smeh, predvodjene pomenutim orkestrima, zvaninicima, politiarima, obilaze kole, bolnice, deje vrtie, starake domove, ohrabruju i podstiu optimizam. Nacionalna obeleja, zastave, optinski barjaci, zastave horova, orkestara, bezbroj zastavica u rukama dece toga dana govore o neskrivenom patriotizmu Norveana. Poslednjih decenija i plavi (ekonomske i ostale srednje kole) i crveni (gimnazijski) maturanti uestvuju u velikim predprazninim proslavama, takmiei se u nestalucima, lascivnim dnevnim novinama, ispijanju piva i raznim izborima za mis i mistera. Proslava Dana ustavnosti Kraljevine Norveke u naoj zemlji i ove godine otpoinje na otvorenom prostoru. Ne pretendujemo da prodjemo celim Beogradom, ali prijateljima Norveke, Norveanima koji ive ili zbog posla borave u naoj zemlji, elimo da doaramo bar deli atmosfere sa sveanosti u domovini, uz neto vie sunca, boja i ritmova, tako da osete da su medju prijateljima na neto junijem kraju Evrope. Program proslave osmislilo je Predsednitvo ND, uz lep dan na ulicama Beograda, oekujemo puno gostiju i prijatelja, deju radost, smeh i optimizam odraslih. Kraljevini Norvekoj, Njegovoj ekselenciji, ambasadoru Nils Ragnar Kamsvgu i svim Norveanima u naoj zemlji estitamo praznik, elimo puno sree i uspeha, mira i blagostanja! A ja ? Nadam se da sam bar malo, iz svog ugla osvetlio neke datume, godine i vekove Norveke, pomenute fakte sam prepisao iz udbenika (greke pripisati piscima istorije), a slobodniju intepretaciju prihvatam na svoju duu. Siguran sam da se prijatelji iz Norveke nee ljutiti zbog ovako neformalnog pristupa, poto sam od njih nauio da se o ozbiljnim stvarima moe govoriti obinim jezikom.

Dragan Markovi, generalni sekretar