Vlakovid Aleksandar

Potreba izgradnje integralnog informacionog sistema

UVOD

Ne postoji nita to bi bilo tee za planiranje, neizvesnije u pogledu rezultata, niti opasnije za uvoenje, nego to je stvaranje novog sistema; inicijator ima neprijatelje u onima koji imaju koristi od zadravanja starog sistema, a samo mlake branioce u onima koji bi imali koristi od novog sistema ... N. Machiavelli, 1513. g. ivimo i djelujemo u vremenu stalnih, brzih i znaajnih promjena. Nove tehnologije donele su i najavljuju jo vede i znaajnije promene u ivotu i delovanju pojedinca, drutva i drave. Svet se nalazi na pragu revolucionarnog prelaska iz informacionog drutva u drutvo i privredu znanja. Znanje postaje osnovna konkurentska prednost drave, proizvoda i pojedinca. U privredama znanja, temeljna pokretaka snaga postaje inovacija (nove ideje, proizvodi, naini rada, nove strategije menadmenta). Prema World Investment Reportu postoji osam kategorija po kojima se odreuje konkurentnost: otvorenost, vlada, finansije, tehnologija, infrastruktura, menadment, ljudski resursi i institucije. Prirodno je da svaki ovek, svaka firma i drava razmiljaju o svojoj poziciji u novonastalim uslovima. Prilagoavanje ovim uslovima i hvatanje prikljuka za liderima razvoja postaje imperativ za sve. Zadatak osiguranja opstanka konkurentnim prisustvom na svetskom tritu namede snanu izvoznu orijentaciju i ukljuivanje u integracijeske i globalizacijske procese. Izgradnja kvalitetnih informacionih sistema u preduzedima jedan je od znaajnih preduslova ukljuivanja u meunarodno trite i globalizacijske procese.

Vlakovid Aleksandar

Potreba izgradnje integralnog informacionog sistema

1. Pojam informacionih sistema

Informaciona tehnologija u okviru informacionih sistema predstavlja praktini aspekt kompjuterske ili raunarske nauke, koja se bavi informacionim procesima. Struktuirana je u postupcima prikazivanja ovih procesa i njihovom primenom uinformacionim sistemima.Osnovni elemenat informacione tehnologije je kompjuter ili raunar. To je elektronski ureaj koji moe da obavlja razliite zadatke velikom brzinom, ukljuujudi aritmetike i logike operacije, bez intervencije oveka. Rad raunara se kontrolie redosledom instrukcija koje zajedno ine program. Informacioni sistem (IS) prikuplja, obrauje, uva, analizira i iri informacije za odreene potrebe. Kao i svaki drugi sistem, i informacioni sistem ukljuuj e ulaze (podaci, instrukcije) i izlaze (izvetaji, izraunavanja). On koristi raunarsku tehnologiju i obrauje ulaze, a potom dobijene rezultate alje korisnicima ili drugim sistemima. U informacioni sistem moe biti ukljuen i mehanizam povratne sprege.1

ULAZ

PROCES

IZLAZ

POVRATNA SPREGA
Slika1. ematski prikaz sistema

Znanje koje se dvostruko duplira zadnjih pedeset godina postignuto je zahvaljujudi, prvenstveno, razvoju i primeni naune discipline teorije sistema. To je nauna disciplina koja prouava sisteme i zakonitosti koje u njima vladaju. Posmatrano sa informatikog aspekta informacioni sistemi predstavljaju skup metoda, postupaka i resursa dizajniranih tako da pomau dolaenje do odreenog cilja. Delatnost svakog informacionog sistema moe se dekomponovati na sledede osnovne aktivnosti:
1

prikupljanje podataka obrada podataka

J. Mitrovid; Poslovna informatika; Ni 2007, str. 59

Vlakovid Aleksandar

Potreba izgradnje integralnog informacionog sistema

memorisanje podataka i informacija i distribucija podataka i informacija korisnicima

Linearno koritenje ovih parametara rezultira podlogom za donoenje odluka koja je u preduzetnikoj ekonomiji neophodna za dobro poslovanje i skladno odgovaranje potrebama trita. Generalno se informacioni sistemi sintetizuju na dve osnovne funkcije: funkciju informisanja funkciju dokumentovanja

Funkcija informisanja predstavlja inilac upravljanja poslovnog odluivanja relevatnijim i efikasnijim. Svaka od funkcija informacionog sistema ima za zadatak da sve aspekte poslovanja uini postojanijim, konkretnijim i operativno razgovetnijim. Funkcija dokumentovanja omogudava pradenje (monitoring prim.prev.eng) i izvravanje razmene informacija u okviru kojih privredni sistemi olakavaju svoje aktivnosti. Raunarski informacioni sistem (eng. computer-based information system, CBIS) je informacioni sistem koji koristi raunarsku tehnologiju da bi izvrio neke, ili ak sve svoje zadatke. Takav sistem za svoje potrebe moe da koristi jedan PC raunar, ili pak nekoliko hiljada raunara razliitog kapaciteta, meusobno povezanih komunikacionom mreom, sa pristupom brojnim bazama podataka. U vedini sluajeva informacioni sistemi aktivno uede ljudi u njihovom funkcionisanju. Navedemo osnovne komponenete informacionih sistema. Hardver predstavlja skup ureaja kao to su procesor, monitor, tastatura i tampa. Zajedno, oni slue u procesu prihvatanja podataka i informacija, u njihovom obraivanju i prikazivanju Softver predstavlja skup programa koji omogudavaju da hardver obradi potrebne podatke Baza podataka je kolekcija datoteka, tabela i njihovih meusobnih veza potrebnih za uvanje podataka Mrea predstavlja sistem pomodu koga se vri povezivanje i deljenje resursa razliitih raunara koji uestvuju u informacionom sistemu Procedure predstavljaju skup instrukcija o tome kako koristiti pojedine komponente IS u cilju obrade informacija i dobijanja eljenog rezultata

Vlakovid Aleksandar

Potreba izgradnje integralnog informacionog sistema

Ljudi su oni pojedinci koji rade sa sistemom, komuniciraju sa njim ili koriste njegove rezultate

Raunari obezbeuju brz i efikasan nain obrade podataka, i oni su neophodan deo svakog informacionog sistema. Jedan IS, meutim, u sebe ukljuuje mnogo vie od raunara. Uspena primena jednog IS zahteva razumevanje celokupnog procesa i okruenja u kome se odvija dati IS. Na primer, da bi se izgradio IS koji obrauje proces prodaje u nekoj prodavnici, neophodno je razumeti procedure vezane za nabavku i prodaju robe, njeno skladitenje i dopremanje do prodavnice. U uenju o informacionim sistemima, nije dovoljno samo uiti o raunarima. Raunar je samo deo kompleksnog sistema koji se mora projektovati, pravilno izvravati i potom odravati.2

2. Potreba izgradnje integralnog IS

Danas se u industrijski razvijenim drutvima, a posebno u post -industrijskim drutvima, pie i govori o uticaju novih informacionih tehnologija na materijalnu civilizaciju i nematerijalnu kulturu, tj. na nove mogudnosti koje stoje pred preduzetnicima, poslovnim preduzedima i virtualnim menadmentom. Upravo u takvim sistemima se kriju nove mogudnosti koje mogu da kreiraju odreenu prednost u odnosu na konkurenciju. Sutina tih promena, kao posledice informacionih tehnologija, svode se na premetanje posla k ljudima, na osnovu premetanja ideja i informacija. U tom smislu, ideja i informacija postaju najvaniji resurs XXI veka, a izmeu kvaliteta i ideje, informacija i mogudnosti drutveno-ekonomskog razvoja odreenog drutva uspostavljena je odgovarajuda korelacija. Integralni informacioni sistemi predstavljaju radni i upravljaki alat za potrebe funkcioniranja poslovnog sistema i pretpostavku za uspean rad menadmenta. Od transakcijskih obrada koje su reavale pojedinane zahteve , razvili su se integralni sistemi koji se temelje na relacijskim bazama podataka, sadre sve relevantene podatke za rad preduzeda, te njegovo komuniciranje s okruenjem. U njima se za potrebe menadmenta ugrauju modeli optimizacije ili izbora povoljnih varijanti za donoenje upravljakih odluka. Kada je re o klasinim ili tradicionalnim oblicima u koncipiranju i organizaciji IS, treba istadi da oni nisu u dovoljnoj meri zadovoljavali zahteve korisnika za podacima i informacijama, jer se polazilo od trenutno snimljenih informacionih stanja i zahteva, a da se nije vodilo rauna o bazi podataka koja bi vaila za dui rok. Jednom snimljeni informacioni zahtevi mogli su da poslue za izgradnju samo jednog nivoa IS. Svaki novi informacioni zahtev dovodio je do
2

M. Tankosid ''Informacioni sistemi'' Beograd 2001, str 117.

Vlakovid Aleksandar

Potreba izgradnje integralnog informacionog sistema

ekstezivnog razvoja IS, jer je svaki novi upravljaki problem zahtevao uvoenje nove aplikacije, to je uslovljavalo viestruko skladitenje istih podataka, njihovu novu organizacionu strukturu, nove programe i metode pristupa i dr. U svakom sluaju IS koncipirani na takav nain povedali su ponavljanje i prikupljanje podataka, time i trokove obrade i koridenja podataka, ostvarivali nisku produktivnost, odnosno nisku efikasnost funkcionisanja i razvoja IS. Ovi problemi mogli su se reili uvoenjem novog metoda u razvoju IS, tj. koridenjem sistemskog pristupa i koncepata integralnosti, predstavljanjem kao jedinstvo podataka i informacija o svim relevantnim promenama celokupnog poslovanja sistema. Naime, ako se usvoji holistiki pristup sistema tako da se sistem shvati kao sistem sainjen od meuzavisnih funkcija koje obrazuju jedinstvenu celinu, onda bi IS tako shvadenog sistema trebalo integrisati na nain da obezbeuje unakrsne tokove informacija izmeu tih delova i funkcija sistema, podravajudi tu meuzavisnost njenih funkcija. Baza podataka sistema predstavlja organizovani skup meusobno povezanih podataka koji karakteriu celokupno poslovanje i odakle se dobijaju sve informacije o procesu odluivanja. U integralnom IS se svi podaci auriraju u jedinstveni zajedniki fond podataka koji se moe ostvariti bilo fizikim, organizacionim ili logikim metodama. Naime, u IS sa jednistvenom bazom podataka umesto nezavisnih aplikacija i organizacije podataka po datotekama, skupog uvanja, neadekvatnog auriranja, njihovog oteanog koridenja i dr.sada funkcionie zajednika baza podataka bitna za sistem, koja se obrauje jedinstvenom metodologijom i za ije koridenje se primenjuje iroka komunikaciona mrea u dostavljanju podataka irem krugu korisnika. Koncepcija integralnog IS podrazumeva da se : IS zasniva na jedinstvenoj koncepciji i da deluje kao svrsishodna celina, Podaci unose samo jednaput i sa jednog mesta, a na principu automatizacije distribuiraju se svim relevantnim korisnicima, Obezbeuje centralizovana kontrola podataka, Eliminie redundacija podataka i obezbeuje se veda ekonominost i efikasnost koridenja baze podataka, Obezbeuje najbolji odnos izmeu koristi od IS i trokova, Obezbeuje bolje odravanje aurnosti podataka, Podaci u okviru baze podataka koriste se kao izvor za neogranien broj razliitih informacionih zahteva odnosno aplikacija, Jedinstvena baza podataka ne predstavlja krajnju upotrebu podataka Koridenje podataka se ostvaruje po odgovarajudim aplikacionim softverskim reenjima.

Vlakovid Aleksandar

Potreba izgradnje integralnog informacionog sistema

Znai treba koncipirati i inplementirati to jedinstveniji i trajniji IS, iji osnovni pristup mora biti, kao to smo ved napomenuli, sistemski pristup, jer on predstavlja jedinstvo IS kao celine. Integrisanost bi trebalo da ima za posledicu sinergizam tj.da ukupni rezultati koordinisanog i kooperativnog rada delova sistema i njihovih procesa budu vedi od ukupnog zbira rezultata pojedinanih delova i procesa u sistemu. U tom kontekstu neophodni uslovi integrisanosti IS ogledaju se kroz jedinstvo ciljeva, identifikacije, sadraja, komunikacionog medija, opreme, softvera, upravljanje izgradnjom i funkcionisanjem, kadrovskom politikom i organizacijom.3 Jedinstvo sadraja zahteva od svakog korisnika IS da to preciznije definie svoje potrebe za podacima odnosno informacijama. Jedinstvo identifikacije znai da se ifre jedne injenice mogu primeniti u svim aplikacijama odnosno podsistemima, tj.gde god se ta injenica pojavljuje kao nosilac odreenih podataka. Jedinstvo komunikacionog sistema znai zahtev da prikljuena oprema udovoljava zahtevima standarda za prikljuivanje na mreu i sam radunarski sistem (kvar , iskrivljenje poruke, brisanje sadraja u datotekama i dr.) Integralnost IS zahteva jedinstveno upravljanje definisanom obradom podataka u mre i, kao i jedinstveno upravljanje bazama podataka i bibliotekom programa, kao i standarda za ulaz sa aplikacionim programom itd. Integralnost zahteva ispravno upravljanje izgradnjom i funkcionisanjem IS, jer svaka greka u njegovoj izgradnji, vremensko odla ganje i manipulacija informacijama, odnosno bazom podataka i nedoputeni zastoj u radu postrojenja moe imati nesagledive posledice za sistem. Integralnost IS zahteva jedinstvenu kadrovsku politiku kako bi se osigurao kvalitetan kadar. Takoe se zahteva ujednaenost njegove organizacije, jer eventualna neujednaenost ima za posledicu izostanak sinergijskog efekata integrisanosti. Integralni pristup u koncipiranju IS noe da bude realizovan na dva naina i to: kao centralizovan ili distribuiran, pri emu se model centralizovanog IS temelji na jedinstvenoj bazi podataka iz koje se zadovoljavaju informacione potrebe svih korisnika u poslovnom sistemu. Kod distribuiranih IS baza podataka se deli ili nju ini vie nezavisnih baza podataka, pojedinih podsistema uz prisustvo integracije prirodnih tokova podataka izmeu pojedinih podsistema. Koji de se koncept prihvatiti zavisi od toga kakve su potrebe i mogudnosti modularne izgradnje IS, kao i kakva je frekvencija obima podataka na pojedinim punktovima i slino.

J. Mitrovid; Poslovna informatika; Ni 2007, str. 62.

Vlakovid Aleksandar

Potreba izgradnje integralnog informacionog sistema

Prednost centralizovano izgraenih IS ogleda se u jedinstvenoj bazi podataka, gde se eliminie ponavljanje podataka i postie efikasnija obrada podataka. Kada je re o prednostima distribuiranog IS, onda se ona manifestuje kroz vedu prilagodljivost na promene i na bre i lake prihvatanje svih novih informacionih zahteva. Takoe i sa aspekta ekonominosti IS, prednosti su na strani distribuiranih IS, jer omogudavaju postepeni i viestepeni razvoj, izgradnja je daleko jeftinija, a odravanje je jednostavnije. 4 Dakle, svaki sistem mora imati svoj pogled na integraciju, iako ne postoji taan nivo integracije koji se moe preporuiti. Najvanije je u integracionom konceptu postidi efektivan i efikasan tok podataka i informacija izmeu pojedinih podsistema.

3. Efekti uvoenja integralnog IS

Uvedavanje sloenosti i dinaminosti okruenja organizacije i njeno nastojanje da se odri u sve jaoj konkurenciji, zahtijeva od organizacije da ui vie i uspjenije od svojih glavnih konkurenata. Uspjeno funkcionisanje organizacije namede potrebu za pouzdanim, pravovremenim, tanim, konzistentnim i integralnim podacima. Integralni informacioni sistemi pretpostavljaju koritenje raunarske opreme i mree za njeno povezivanje. Samo primenom mree raunara moe se uspostaviti dobro organizovan informacioni sistem koji de omoguditi svakom korisniku da moe dobiti traenu informaciju na vreme i na bilo kojem mestu. Primena IS-a treba da: doprinese ukupnom uinku preduzeda, ubrza protok informacija i vreme obrade podataka, poveda tanost obrade podataka, omogudi preuzimanje rutinskih poslova, poveda mogudnost za donoenje sigurnijih i produktivnih odluka, poveda finansijske efekte, omogudi primenu savremenih raunarom podranih tehnologija obrade u proizvodnji, omogudi bru komunikaciju meu mainama, kao i bru komunikaciju izmeu ljudi i maina, omogudi bre komuniciranje s okolinom (kupcima, dobavljaima, bankama itd.).

J. Mitrovid; Poslovna informatika; Ni 2007, str. 63.

Vlakovid Aleksandar

Potreba izgradnje integralnog informacionog sistema

Vano je naglasiti da cilj uvoenja IS-a nije samo informatizacija preduzeda, nego i omogudavanje racionalizacije ukupnog poslovanja preduzeda i njegove organizacije. Projektovanje integralnog informacionog sistema ima za cilj osiguranje potrebne baze podataka informacionog sistema, obuhvatanje celokupnog poslovno-proizvodnog sistema i stvaranje integralne funkcionalnosti svih delova sistema (odnosno podsistema), s krajnjim ciljem optimalnog upravljanja privrednim subjektom. To je kompleksan zadatak koji obuhvata i utie na sve aktivnosti privrednog subjekta, a naroito na razvoj sistema za upravljanje proizvodnjom i resursima. Nasuprot primeni u bankama i javnim upravama, u kojima su se jedino primenom raunara mogli razviti uspeni informacioni sistemi, u proizvodnim preduzedima je primena organizacijskih sredstava predstavljala znaajan korak u izgradnji klasinih informacionih sistema preduzeda (u domenu upravljanja proizvodnjom i resursima, te pradenju proizvodnje), bez podrke inforrmacionih tehnologija. Razvoj ovih metoda posebno je bio izraen u Nemakoj.5

H. Hanid, S. Krsmanovid, Upravljaki informacioni sistemi, Ekonomski fakultet Beograd, 2005 , str. 79.

10

Vlakovid Aleksandar

Potreba izgradnje integralnog informacionog sistema

Zakljuak

Podaci i informacije u IS se u skladu sa odreenim tehnikim, tehnolokim i ekonomskim zakonitostima zahvataju (prikupljaju), obradjuju, memoriu i dostavljaju, da bi se dobila realna slika o stanju procesa i da bi upravljaka struktura bila u mogudnosti da donosi odgovarajude odluke. Da bi IS mogao da zadovolji savremene zahteve i da odgovori dobro postavljenim ciljevima, treba da je koncipiran kao integralna baza podataka, podrana sistemskim i aplikativnim softverima. Razume se, stvaranje i prezentacija informacija imade svoj smisao samo ako su ljudi u upravljakom podsistemu sposobni i spremni da ih odaberu i koriste u korisne svrhe. IS imaju veoma znaajnu ulogu u poslovnim sistemima. IT i savremeni IS su korenito izmenili i transformisali poslovanje organizacija. Oni neposredno utiu na strategiju poslovanja i odluivanje o tome koji proizvod i usluge de se proizvoditi. Nova uloga IS u poslovnim sistemima i novi poslovni modeli poetkom ovog veka dobijaju nove i snane impute i pokretae. S obzirom na to da se poslovni sistemi meusobno razlikuju po nizu svojih atributa (misija, ciljeva, funkcija, resursa, organizacija, upravljanja i dr.), to se svaki poslovni sistem javlja kao relativno samostalna i specifina dinamika celina. Zbog toga IS koncipirani za jedan poslovni sistem ne mogu se direktno preuzeti od drugih poslovnih sistema. Valja imati na umu da se i informacioni zahtevi upravljakih struktura svakog poslovnog sistema u odreenoj meri razlikuju. Samo koridenje raspoloivih potrebnih informacija svakog pojedinca, zavisi od niza inilaca kao to su, izmeu ostalih: spretnost i stepen strunosti, stanje meuljudskih odnosa, odnos meu organizacionim jedinicama, lina motivisanost, porodine prilike i ukupno ponaanje prema oekivanom, uslovljeno kombinovanim sadejistvom funkcija stohastikog karaktera. Osim toga treba naglasiti da IS ima znaajan povratni uticaj na poslovni sistem.

11

Vlakovid Aleksandar

Potreba izgradnje integralnog informacionog sistema

Literatura

Prof. dr Jovan Mitrovi; Poslovna informatika; Ni 2007. Mr.Mia Tankosi ''Informacioni sistemi'' Beograd 2001. Prof. dr Hasan Hani, prof. dr Stevica Krsmanovi, Upravljaki informacioni sistemi, Ekonomski fakultet Beograd, 2005.

12