Da li je poduavanje i dalje plemenit poziv?

Nekada, rad u osnovnim i srednjim kolama bio je na dobrom glasu. Nastavnici i profesori bili su izuzetno cenjeni. U prosveti su radili samo najbolji i taj posao je bio pristojno plaen. Odkako je Srbija u krizi (a tome ima vie decenija !ini se da rad u prosveti i nije vie tako cenjen. Sindikati prosvetni" radnika !esto trajkuju i po novinama se provla!e razli!iti naslovi vezani za #prosvetare$. %ta se to dogodilo sa zanimanjem nastavnika& 'a li je ono degradirano i kako je dolo do toga& 'a li je podu!avanje i dalje plemenit poziv& (uno je oni" koji nikada ne bi )eleli da rade u prosveti, ali je isto toliko, ili !ak vie, oni" koji bi ba u kolama da rade. S obzirom na to da deca danas provode veliki deo svog vremena u koli, uloga nastavnika je veoma ozbiljna. Nastavnik ne samo da treba da nau!i dete, on ga mora i vaspitati. (oto je u koli vie nastavnika, a svaki nastavnik je druga!iji (to je i normalno dete je pod razli!itim uticajima. *pak, nijedan od ti" uticaja ne treba da bude i nije negativan. Svaki nastavnik e dete u!iti lepom ponaanju, pravilnom izra)avanju, toleranciji, razvijae njegove radne navike. Sa druge strane, puno je dece, a ona su velikim delom )iva"na i nemirna, pa nastavnik mora biti veoma strpljiv i pun razumevanja. Nisu ni sva deca ista. Nastavnik e sa pojedinim u!enicima morati da radi du)e i strpljivije nego sa drugima a sve to u cilju sticanja znanja. *pak, u celoj pri!i oko kole zanemaruje se uloga roditelja koja nikako nije zanemarljiva. 'eca se naj!ee ugledaju na roditelje. +injenica je da neki roditelji ne posveuju dovoljno pa)nje svojim malianima, ili ipak posveuju previe pa)nje... ,od dece se javila potreba da ogovaraju svoje drugare i da iznose !injenice iz tu-eg privatnog )ivota pred drugim vrnjacima. .akve !injenice deca su mogla !uti jedino kod kue, dok je neko od roditelja komentarisao svoj komiluk, prijatelje. .o je trebalo da nau!e kod kue/da tu- )ivot ne treba da i" zanima i da se ljudi ne procenjuju iz ogovaranja. *sto tako, deca mogu imati negativan stav prema nastavniku, posebno u manjim sredinama gde nastavnika godinama svi znaju. .ada dolazi do nepotovanja nastavnika i do nemara prema predmetu koji on predaje. .u je tako-e roditelj imao uticaja nekim komentarom # 0nam ja njega, on je meni predavao... pi", mi smo kod njega radili ovako ili onako$... +esto roditelj u startu stvori negativan stav deteta prema predmetu1 # 2a ta e ti nema!ki, francuski...$. Samim tim, dete ima odobrenje od roditelja da ne mora da u!i taj predmet. 3 time

se direktno uti!e na volju deteta. Niko ne ka)e da ono mora da voli taj predmet, ali ako ga bar nee voleti, to treba da bude njegov li!ni izbor, a ne sugestija roditelja. +esto roditelj prokomentarie i neki zadatak koji je nastavnik dao u!eniku, za!udi se1 # (a ta e ti to& %to to da pie&$ .ako prenosi negativan stav o tom zadatku i u!enik gubi volju da ga uradi. Sve u svemu, 4oditelji su krivi za mnogo tota u obrazovanju svoje dece. Svakako bi morali da pripaze ta govore pred decom. (od takvim uticajem roditelja koji ima takav stav o koli, nastavnik, malo ta mo)e da uradi. U retkim slu!ajevima nastavnik e uspeti da ostvari svoju misiju i pravilno oblikuje de!iji du", ali sav njegov trud pada u vodu pred samo jednim neumesnim komentarom roditelja. 4oditelji takav stav o nastavnicima imaju zbog nji"ove predstave o nastavni!kom pozivu. Stav je mnogi" da je #u prosveti najbolje, to je dr)avni posao, plata redovna$... 2e-utim, plata za koju danas nastavnici rade omalova)ava to zanimanje. Nastavnici su pod stalnom prismotrom razli!iti" institucija, nji"ov rad se konstantno preispituje, dovodi se u pitanje nji"ov metod rada i ocenjivanja, nameu se novi pravilnici, novi sistemi evaluacije, za"teva se nji"ovo stalno usavravanje... a opet, kada neto krene naopa!ke, okrivljuje se nastavnik. 0a toliku odgovornost i prema nastavnom radu i prema drutvu i prema sistemu, nastavnici svakako zaslu)uju ako ne veu platu, a ono vie potovanja. 2o)e se po!eti od roditelja. 4oditelji bi svakako trebalo da promene stav prema koli, u!enju i nastavniku, da bi nji"ovo dete bilo usmerenije. (Naravno, ima izuzetaka koji pravilno postavljaju ulogu obrazovanja u de!ijim o!ima . *nstitucije bi mogle donositi pravilnike koji su u praksi primenljivi i efikasni. 3 plata... pa nije sve u plati. +esto se zaboravlja onaj period kad su nastavnici radili za neverovatno nisku zaradu, kojom nisu mogli kupiti ni tri artikla5 3 ipak su radili5 Nisu imali naro!itog interesa5 U osnovi plemenitosti je odsustvo interesa. Samim tim, mo)e se rei da je prosveta svakako plemenit poziv i treba taj poziv veoma voleti da bi se obavljao. ,remanac 6elena