Predstavljanje

Etnièkih Manjina
u Medijima Kosova

 Politike predstavljanja
 Pripadnici srpske zajednice: “To nismo mi”
 Pripadnici ne-srpske manjinske zajednice: “Mi smo
zapostavljeni od izveštavanja o srpskoj zajednici”
1

CMYK
“Ovaj projekat je finansiran preko granta Amerièke Ambasade u
Pristini. Mišljenja, stavovi i zakljuèci ili preporuke sadrzane ovde
pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State De-
partmenta.”
 Predstavljanje
Etnièkih Manjina u
Medijima Kosova

Politike predstavljanja

Pripadnici srpske zajednice: “To nismo mi”

Pripadnici ne-srpske manjinske zajednice: “Mi

smo zapostavljeni od izveštavanja o srpskoj
zajednici”

Autori:
Leonard Ibrahimi, MA
Faton Pacolli, MA

Septembar, 2009

CMYK
 O KIMP-u
Kosovski institut za politike i medije je veæ formiran; isti vrši istraživanja i analize koje
su organizovane u više od 12 programa, grupirana u dve tematike.

ISTRAŽIVANJE POLITIKA

Sa programima koji se zasnivaju na nauène kriterije, KIMP ima veliki potencijal

za proširenje debate u vezi politika i podrške demokratskom procesu izrade tih
programa. Istraživanja su zasnivana na: a) kvalitet - kroz primene unapreðenih
praksi te oblasti i moguænosti za njihovu nauènu raspravu o njima, i b) nezavisnosti
- realizovanja istraživanja bez uticaja i intervencija sa strane, predstavlja
fundamentalne vrednosti KIMP-a. Institut ima za cilj esencijalnu ulogu u tri faze
javne politike, posebno u odreðivanju agende – putem proširivanja opcija koje su
uzete u obzir od politièkih èimbenika i osnov znanja za njihovo vrednovanje, kao
i fazu sprovoðenja, služivši kao agent koji monitoriše sprovoðenje deklarisanih
politika, ali kao i nezavisno telo koje ocenjuje korisnost i cenu tih politika.

MEDIJSKE STUDIJE

KIMP je jedina institucija te vrste sa domaæim struènjacima, koji vrši istraživanja

u oblasti medija i komuniciranja. Tako da analiza sadržaja medijskih poruka i
izveštavanje nalaza (na primer, analiza tekstova medija za prikazivanje èinjenica
o problematiènom predstavljanju “drugog”; analiza sadržaja medijskih poruka u
vezi kako iste predstavljaju realnost, ali i njihovu konsistenciju sa demokratskim
Design & Layout: praksama; i analizu uticaja medija u liènom ponašanju i diskursu o raznim društvenim
trembelat pitanjima u vezi raznih društvenih pitanja) je ekskluzivnost KIMP-a.

© 2009 od Kosovskog Instituta

za Medije i Politike.
Sva prava su rezervisana.

Tel: o38 739 692

Fax: o38 739 692

Web: www.kimp-ks.org

4
Sadržaj
Zahvalnosti .................................................................................................................6
Skraæenice ...................................................................................................................7
Sažetak ........................................................................................................................8
Uvod ............................................................................................................................9
Portetisanje etnièkih manjina u novinama i glavnim vestima ..................................11
Monitorisanje novina ............................................................................................12
Monitorisanje televizija .........................................................................................13
Audijencija etnièkih manjina i njihove percepcije o kosovskim medijima ..................14
Pripadnici srpske zajednice: “To nismo mi” .......................................................14
Pripadnici ne-srpske zajednice: “Mi smo zapostavljeni od izveštavanja o srpskoj
zajednici” ...................................................................................................................16
Zakljuèci i preporuke .................................................................................................18
Prilog: Metodologija istraživanja................................................................................20
Bibliografija ................................................................................................................22

CMYK
 Zahvalnosti
Mnoga lica su ukljuèena u realizaciji ovog istraživanja; mi se svima zahvaljujemo .
Posebnu zahvalnost izražavamo g-ði Arta Demaj, g-ði Valbona Prekorogja, g-dinu
Husniji Beškoviæu , g-dinu Nur Ceku, g-dinu Afrim Balaj, g-dinu Jonuz Rizvani, kao i
g-dinu Fatmir Ramajt, na pomoæi i njihovim vrednim sugestijama u toku realizovanja
ovog projekta.

6
Skraæenice
GMG Grupa Medija Glasgow

RTK Radio Televizija Kosova

KTV Koha Vizioni

RTV21 Radio Televizija 21

AS Analiza Sadržaja

EU Evropska Unija

SAD Sjedinjene Amerièke Države

KIMP Kosovski Institut za Medije i Politike

CMYK
 Sažetak
Ovo istraživanje je odgovor na zabrinutost graðana o predstavljanju manjinskih
zajednica u kosovskim medijima. Na poèetku, na osnovu uzetih argumenata iz
meðunarodnih studija objašnjava se da predstavljanje manjinskih zajednica i pitanja
koja se odnose na njih, u medijima, jednostavno nije predstavljanje realnosti, veæ
više su konstruktovane portetisanje i veoma selektivne, koje na jedan ili drugi naèin
formiraju naše percepcije o manjinskim zajednicama.

Tradicionalno, studije u oblasti medija & manjina su fokusirane uglavnom u sadržaju

poruka medija, analizirajuæi naèin predstavljanja etnièkih manjina u medijima. I ovaj
studij se zasniva na takvoj metodologiji i pruža kvalitativnu i kvantitativnu analizu
sadržaja sedam dnevnih novina i glavnih edicija vesti tri nacionalnih televizija,
Ali ipak, ovo istraživanje ide još dalje i prezentuju rezultate istraživanja audijencije
– diskusije u fokus grupama i intervjue sa èlanovima etnièkih manjina. Sve se to
realizuje u cilju pružanja objektivnih i realnih ocena etnièkih manjina naspram medija
na Kosovu.

Rezultati analize sadržaja dokazuju da nema zlonamernih predstavljanja manjinskih

zajednica u kosovskim medijima. Šta više, ima snažnih èinjenica koje sugerišu,
uopšte, da jezik pruženih informacija u pisanim i elektronskim medijima, koji se
referiše etnièkim manjinama i pitanjima koja se na njih odnose, bio je neutralan. Sa
druge strane, iako analize sadržaja medijskih poruka nisu identifikovale neki dokaz
zlonamernog predstavljanja etnièkih grupa èlanovi tih zajednica su nezadovoljni
naèinom njihovog predstavljanja i pitanja koja se na njih odnose, od strane
kosovskih medija.

Zabrinutosti pripadnika srpske manjinske zajednice, koje se odnose na obiène

informacije u vezi te manjinske zajednice predstavljaju se na iskrivljen naèin
istakavši klišee o njihovim vezama i vernosti prema Beogradu. Uèesnici su kritikovali
èinjenicu da diversitet mišljenja unutar srpske zajednice se ignoriše neprekidno. Oni
su istakli da u sluèaju intervjua pripadnika ove zajednice u vezi odreðene teme, taj
intervju se prezentuje kao opšte mišljenje srpske zajednice.
A sa druge strane, etnièke ne – srpske zajednice smatraju da najveæi prostor
u glavnim vestima u nacionalnim televizijama se posveæuje srpskoj manjini
zapostavljajuæi na taj naèin ostale etnièke manjine. Prema tome, pripadnici
ovih zajednica su izrazili ne zadovoljstvo zbog njihovog ne dostojanstvenog
predstavljanja u kosovskim medijima.

Kao zakljuèak, izveštaj istièe interesantne rezultate o predstavljanju etnièkih manjina

u kosovskim medijima. Ti rezultati èine važnu osnovu za daljna istraživanja u vezi
portretizacije manjinskih zajednica u medijima. Tako da se u zadnjem delu ovog
izveštaja pružaju odreðen preporuke o politikama njihovog predstavljanja i njihova
primena bi pomogla da se kod manjinskih zajednica stvara utisak pripadnosti i
utisak pripadništva kosovskog društva.

8
 1 Glasgow Media
Grup-a (MDG)
je veoma jasno pred-
stavila snažni uticaj koji
imaju mediji u formiranju
stavova, verovanjima i
ponašanjima javnosti,
razvijajuæi postojeæe
naèine shvaæanja, ali i
izmenjujuæi postojeæe
naèine shvaæanja.
(Izvor: Philo, str. 283 – 288)
Uvod
Istraživaèi u oblasti komuniciranja dugo vremena su se interesovali o naèinu
predstavljanja etnièkih manjina u medijima i uticaj tih predstavljanja na stavove
javnosti . Glasgow Media Grup-a (MDG) je veoma jasno predstavila snažni
uticaj koji imaju mediji u formiranju stavova, verovanjima i ponašanjima javnosti,
razvijajuæi postojeæe naèine shvaæanja, ali i izmenjujuæi postojeæe naèine shvaæanja
(Philo, str. 283 – 288).
Mediji su veoma efikasni u artikulisanju vrednosti i socio-politièkih ideologija koje
nadvladaju u društvu. Neki autori èak sugerišu da manjinske grupe se redovno
iskljuèuju i marginaliziraju, dok dominantna kultura postaje norma. Mediji imaju
moæ da izaberu koji æe imidž manjina dominirati u javnoj sferi, da bi uglavnom bilo
predstavljeno negativno obojeno, eliminirajuæi njihova pitanja iz oblasti debate
(Fleras & Kunz 2001, str. 22 – 43). Osim toga, studiji su istakli na videlo a mediji
mogu biti izuzetno efikasne u stvaranju straha od ’drugog’ u društvu putem primene
tendencioznih politika predstavljanja.
Sa druge strane, mediji mogu biti izuzetno uspešna i u pojaèanju i subordiniranju
multi kulturnih vrednosti u društvu. Iste mogu pomoæi u stvaranju oseæaja
’pripadnosti’ oseæaja ukljuèivanje i pripadati delu društva. Husband (2000, str.
199 – 214) istièe ulogu medija u stvaranju multi etnièke javne sfere gde razne etnièke
grupe mogu osetiti da daju svoj doprinos društvu.
Važna analiza za politike predstavljanja i njohov uticaj na „zajednièka shvatanja“ je
pružena od Hall (2003, str.2-19). On je argumentirao da je, predstavljanje jedna od
glavnih praktika koja promoviše (proizvodi) kulturu. Šta više, on istièe da stavovi
i mišljenja koja mi imamo prema ’drugima’, zavise od naèina na koji se ’drugi’
predstavio nama u raznim medijskin formama. To znaèi da novinari konstruktuju
imidž o etnièkim manjinima na osnovu predstavljanja – reèima koje se korista o
njima, reportažama koje se prikazuju o njima i vrednostima koje atribuiraju njima.
Prema tome, prezentacije medija mogu da utièu na stavove veæine u odnosu na
etnièke manjine. Negativne portetisanje etnièkih grupa su povezane sa negativnim
stavovima prema njima, dok su pozitivne portetisanje praæene pozitivnim stavovima.
Mediji se predstavljaju kao bitan igraè u stvaranju stava javnosti prema zajednicama
CMYK

2 Mediji imaju moæ
da izaberu koji æe
imidž manjina dominirati u
javnoj sferi, da bi uglavnom
bilo predstavljeno nega-
tivno obojeno, eliminirajuæi
njihova pitanja iz oblasti
debate.
(Izvor: Fleras & Kunz
2001, str. 22 – 43)
3 Naèin prezen-
tovanja etnièkih
manjina u medijima ima
važnu odreðujuæu ulogu u
konstruktovanju njihovog
imidža i ka rezultat svega
toga i na stav veæine
prema manjinama.
(Izvor: Allen & Seaton
1999, str. 178 – 184)
10
(Van Dijk 2000, str. 33 – 55). U ovom kontekstu, vesti su posebno važne zbog
njihovog socijalnog funkcionisanja- konstrukcije realnosti za lica koja nisu bila
prisutna na mestu dogaðaja (Schlesinger 1988, str. 43 – 45). Prema Gillespie (1995,
str. 22 – 49), žanr koji najviše utièe na opredeljenje stava veæine prema manjinskim
zajednicama su vesti. Sa druge strane, vesti su veoma važne i za etnièke manjine,
jer su naj praæeniji žanr i o kome se najviše diskutuje meðu njima.
U globalu, meðunarodna istraživanja u vezi sa etnièkim manjinama i medijima,
fokusirane su uglavnom na sadržaj politièkih medijskih poruka, analizirajuæi naèin
prezentacije etnièkih manjina u medijima. Nedostatak ovih studija je izostanak
znanja o percepcijama prema medijima, na primer ocena medija od same
audijencije etnièkih manjina i njihovi stavovi prema medijima.
Ovaj izveštaj sa druge strane namerava da prevaziðe ovu slabost. Osim analize
sadržaja medijskih poruka, izveštaj obuhvata i diskusije u fokus grupama sa
èlanovima etnièkih manjina. Kvalitetna analiza diskusija u fokus grupama je
veoma bitna za objašnjenje stavova manjinske audijencije o svojim percepcijama
za kosovske medije i naèinu kako ti mediji izvršavaju o pitanjima koja se odnose
na etnièke manjine ili kao što ocenjuje Kitzinger (2004, str. 167) ’sve teorije ili
istraživanja sa medijima su nepotpuna ako se iskljuèuju audijencije’. Dok sa druge
strane, u cilju što dubljeg shvaæanja problema u istraživanju – na koji naèin se
predstavljaju etnièke manjine u kosovskim medijima i razlozi takvog predstavljanja,
izvršeno je niz intervjua sa predstavnicima organizacija etnièkih manjina .
Znaèi, upotrebljena je kombinacija kvantitativne i kvalitativne metode, kao i
razne tehnike u sakupljanju podataka kako bi imali sve obuhvatniji pregled u vezi
sa predstavljanjem etnièkih manjina u kosovskim medijima. Ideja je bila da kroz
trostranost strategije studiji bude verniji i da prevaziðe nedostatke ili jednostranosti
koje se mogu pojaviti upotrebom samo jedne metode. Prema Jick (1979, str. 602
– 611), “trostranost ne samo da analizira dati problem sa raznih perspektiva, veæ i
poveæava smisao pojavom novih pristupa”.
 4 Žanr koji najviše
utièe na opre-
Predstavljanje etnièkih manjina u
deljenje stava veæine
prema manjinskim zajed-
nicama su vesti; sa druge
novinama i glavnim vestima
strane, vesti su veoma
važne i za etnièke manjine, Naèin kojim se predstavljaju etnièke zajednice u medijima i njihovo uèešæe u
jer su naj praæeniji žanr i o vestima sa ostalim medijskim proizvodima smatraju se pokazateljom socijalnog
kome se najviše diskutuje
meðu njima. obuhvaæanja i njihove integracije u društvu. Sa druge strane, istraživaèi vrše studije
sadržaja medijskih poruka, u cilju pronalaženja predrasuda i polnih, rasnih i etnièkih
(Izvir: Gillespie 1995, str.
22 – 49)
stereotipa obièno se fokusiraju na dva osnovna naèela koje je identifikovao Clark
(1972, str. 22-31): poznavanje, ili kvantitativna prisutnost grupe intersa (u našem
sluèaju, uporeðivanje prisutnosti etnièkih manjina sa njihovim predstavljanjem u
stanovništvu); i poštovanje ili naèin tretiranja ove grupe.

11

CMYK
 MONITORISANJE DNEVNE ŠTAMPE

Monitorisanje dnevnih novina Koha Ditore, Express, Kosova Sot, Lajm, Epoka e Re,
Bota Sot, i Zëri je izvršeno za 12 nedelja , u periodu mart – maj 2009.

Novine koje su najviše tretirale pitanje manjina su: Koha Ditore (4.14%), Express
(4.05%) i Zëri (3.45%). Novine koje su manje pokrivale probleme etnièkih manjina
su: Epoka e Re (2.43%), Lajm (2.27%), Bota Sot (1.99%), i Kosova Sot (1.93%).
U toku tih 12 nedelja monitorisanja konstatovalo se preko 98 % èlanaka ili vesti i
izveštaji , dok manje od 2% su bila mišljenja.

Nalazi monitorisanja pokazuju da etnièke manjine koliko toliko su malo

prezentovane u štampanim medijima. Ali, ovaj nalaz snažno sugeriše da nema
zlonamernog predstavljanja. Tako da upotrebljeni jezik u 96% naslova/podnaslova i
91% tekstova je ocenjeno kao neutralno.

12
MONITORISANJE NACIONALNIH TELEVIZIJA

Monitorisanje glavnih vesti u RTK (Radio Televizija Kosova ), KTV (Koha Vizion) i
RTV21 (Radio Televizija 21) je realizovano u šestonedeljnom periodu, april – maj
2009 . Monitorisanje je istaklo na videlo da su nacionalne televizije izveštavale više
o pitanjima etnièkih manjina nego o pisanim medijima. Prema tome u glavnim
vestima RTK-a 8.4% izveštavanja su imali za temu etnièke manjine i njihova pitanja
; u KTV 8.1% , dok u RTV21 samo 7.1% reportaže su se odnosile na etnièke
manjine. Proseèno jedna reportaža je traja dve do tri minute.

Rezultati monitorisanja su pokazali da nacionalne televizije Kosova, osim

kvantitativnog predstavljanja etnièkih manjina u centralnim vestima (priznavanje) su
se fokusirali i na tretman i status grupe manjina (poštovanje). Nacionalne televizije
su eliminisale zlonamerno prezentovanje i nedovoljno prezentovanje. Uopšte,
upotrebljeni jezik u reportažama o pitanjima etnièkih manjina je bio neutralan.

13

CMYK
 Audijencija etnièkih manjina i njihove
percepcije o Kosovskim medijima
Istraživanja percepcija audijencije u raznim zemljama Evrope pokazuju da etnièke
manjine globalno su nezadovoljne naèinom njihovog predstavljanja u medijima.
Kod etnièkih grupa raznih zemalja Evrope ukljuèujuæi i Zemlje EU vlada oseæaj
nedovoljnog i zlonamernog predstavljanja. Oni isto tako veruju da naèin na koji
mediji portretizuju manjine ima veoma važnu ulogu u stvaranju predrasuda i
negativnih stavova u odnosu na njih. (Tufte 2001, str. 33 – 48).

Imajuæi u obzir da nalazi raznih istraživanja o sadržajima medijskih tekstova

nastavljaju da dokazuju jednostranost i nedostatak objektivizma u predstavljanju
etnièkih grupa, nije ni toliko iznenaðujuæe (Ross 2000, str. 133 – 148). U ovom
sluèaju ovo je malo drugaèije. Analiza sadržaja medijskih tekstova u ovom
istraživanju nije pronašla èinjenice koje pokazuju zlonamerno predstavljanje manjina
u medijima. I uz to, etnièke manjine su nezadovoljne sa naèinom na koje kosovski
mediji predstavljaju njih i njihova pitanja. Èini se Poole (2001, str. 67 – 86), imao je
pravo kada je dokazao da percepcije etnièkih manjina o medijima ne neophodno
odnose se na aktuelni sadržaj medija; u ovom smislu je potrebno da se analizira do
koje mere njihove žalbe se odnose na aktuleni sadržaj medija.

ÈLANOVI SRPSKE ZAJEDNICE : “TO NISMO MI”

Uopšteno kod pripadnika srpske etnièke manjine je nadvladao oseæaj razoèarenja

zbog naèina njihovog predstavljanja u kosovskim medijima. Veæina uèesnika u
diskusiji u fokus grupi izrazili su svoju zabrinutost da njihova etnièka grupa skoro
se nikada ne predstavlja kako treba na TV vestima. Oni su bili sigurni da je njihovo
predstavljanje u medijima je obièno zlonamerno predstavljanje rekavši da stereotipi i
klišei koji se odnose na veze i lojalnosti kosovskih Srba prema Beogradu. Jedan od
uèesnika je istakao:

14
 Srpska etnièka manjina nije dovoljno prezentovana i da su
stereotipi veoma prisutni u kosovskim medijima, a posebno
na glavnim vestima nacionalnih televizija. Mi smo zlonamerno
predstavljeni na najrazlièitijim formama i naèinima. U sluèaju
Nije teško pronaæi da analizirate odreðene reportaže koje se odnose na nas
izvore koji priznaju primetiæete stereotipe generalizacije i izraziti nedostatak
lojalnost srpske
informacija koje u datom momentu potpuno bi promenile
zajednice prema
smisao reportaže. Nije teško pronaæi izvore koji priznaju
Beogradu, ali ipak
lojalnost srpske zajednice prema Beogradu, ali ipak svi Srbi
svi Srbi Kosova
Kosova nisu lojalni prema Beogradu. Ima nas koji živimo ovde
nisu lojalni prema
i želimo da izgradimo našu buduænost ovde. Mi insistiramo
Beogradu. Ima
da nam se pruži moguænost da izrazimo naša mišljenja i u
nas koji živimo
ovde i želimo da medijima.
izgradimo našu
buduænost ovde. Veæina uèesnika istraživanja su se izjasnili da se oseæaju iskljuèenim iz kosovskog
Mi insistiramo društva i ono što se predstavlja u medijima uopšte ne lièi na multi kulturno društvo
da nam se pruži koje oni žele da vide. Uopšteno predstavnici srpske zajednice oseæaju da se ne
moguænost da tretiraju ozbiljno kao audijencija, pa èak ni kao èlanovi kosovskog društva. Nekoliko
izrazimo naša uèesnika su priznali da su izgubili nadu u kosovske medije i ne veruju da se èine
mišljenja i u medi- dovoljna nastojanja da bi se pokazao diversitet. Jedan od njih je istakao:
jima.
Pripadnik srpske Mišljenja sam da bi trebalo da budemo jednaki graðani u ovoj
manjine zemlji. Mora biti mnogo više informacija za srpsku manjina i o
pitanjima sa kojima smo preokupirani, posebno u centralnim
vestima televizije. Televizija mora da predstavlja multikulturno
društvo, a ne mono etnièko društvo.

Drugi uèesnik ovog istraživanja je istakao da kosovski mediji neprekidno stvaraju

pseudo realnost koja može imati teške posledice za kosovsko društvo.

Mediji, uopšte, prezentiraju etnièke manjine kao ‘ostali’,

koristeæi diskurs koji se zasniva na sindromu ‘mi’ protiv ‘njih’.

Neki uèesnici fokus grupe veruju da predrasude u odnosu na srpsku etnièku

manjinu se zasnivaju na nedostatku znanja o njihovim problemima i to je snažan
razlog zbog kojeg bi mediji trebali biti više fokusirani u pružanju informacija u cilju
poboljšanja i poveæanja znanje kosovskih Albanaca o ovoj zajednici. Jedan od
uèenika je potencirao sledeæe:

15

CMYK
 Ljudi imaju pogrešne ideje o nama, oni nas optužuju da
dobijamo plate iz Beograda. Oni zaboravljaju ta je to jedini
naèin za preživljavanje. Stepen nezaposlenosti je izuzetno
visok i veoma je teško da pripadnik ove zajednice pronaðe
Mediji, uopšte,
neko radno mesto koje bi mu omoguæilo izdržavanje svoje
prezentiraju
porodice.
etnièke man-
jine kao ‘ostali’,
U toku diskusija o predstavljanju srpske manjine u vestima, uèesnici istraživanja
koristeæi diskurs
su se izjasnili još nezadovoljnijim. Njihova mišljenja o predstavljanju na televiziji
koji se zasniva
na sindromu ‘mi’ bila su razlièita od nalaza analize sadržaja medijskih tekstova. Èini se da je ovaj
protiv ‘njih’. stav posledica njihovog nezadovoljstva sa sadržajem glavnih vesti na televiziji i
sadržajem novinskih èlanaka, iz prošlosti. Nekoliko njih su potencirali da je “veoma
Pripadnik srpske
manjine teško da se izmeni mišljenje ljudi kada se jednom veæ formira”. Uopšte, uèesnici
su dokazali da kosovski mediji izveštavaju o etnièkoj srpskoj manjini samo kada se
tièu nemira raznim revoltima kao što su protesti u severnom delu Mitrovice protiv
nezavisnosti Kosova.

Uèesnici su kritikovali èinjenicu da je diversitet unutar etnièke srpske manjine

potpuno ignorisan. Ima mnogo razlika u mišljenjima i stavovima srpske zajednice.
Mnogo njih odbijaju da se tretiraju kao homogena etnièka grupa, jer kao što su neki
od njih rekli takve stvari ne postoje. Njihove uznemirenosti su se odnosile na tome
da ako pripadnik srpske zajednice daje intervju za odreðenu temu, njegove se izjave
predstavljaju kao mišljenje cele srpske zajednice.

PRIPADNICI NE-SRPSKE ETNIÈKE MANJINE: “MI SMO ZAPOSTAVLJENI

OD IZVEŠTAVANJA O SRPSKOJ MANJINSKOJ ZAJEDNICI”

Iako su pripadnici srpske manjine nezadovoljne naèinom njihovog predstavljanja i

pitanja koja se na njih odnose, u kosovskim medijima, ostale manjinske zajednice,
kao što su: bošnjaèka, turska, goranska, crnogorska i RAE su zabrinute, kao što su
istakli veæina njih, “zbog ignorisanja od kosovskih medija”.

Uèesnici u istraživanju koji pripadaju ovim manjinama smatraju da su glavne vesti

pune informacija o srpskoj manjini. Jedan od diskutanta je rekao:

16
 Da budeš pripadnik ne-srpske zajednice na Kosovu znaèi da
si potpuno iskljuèen sa medija. Veoma je teško pronaæi jednu
jedinu reportažu u glavnim edicijama vesti kosovskih televizija
o pripadnicima ne-srpske manjinske zajednice. Mediji ne
Veoma je teško vide nas, ustvari mi smo zasenjeni od izveštavanja o srpskoj
pronaæi jednu manjini.
jedinu reportažu
u glavnim Uèesnici pripadnici goranske zajednice bili su isto tako zabrinuti zbog nedovoljnog
edicijama vesti predstavljanja u glavnim vestima. Oni su istakli da im se to dešava i u širem
kosovskih tele- kontekstu kosovskog društva. Jedan od njih je istakao:
vizija o pripad-
nicima ne-srp- Goranci uopšte se ne predstavljaju u kosovskim medijima.
ske manjinske
zajednice. Mediji Šta više, predstavnici fokus grupe goranske etnièke manjine su istakli da ne postoji
ni jedan jedini izveštaj o ekonomskim ostalim pitanjima sa kojima se suoèava
ne vide nas,
opština Dragaš. Jedan pripadnik ove manjinske zajednice je istakao:
ustvari mi smo
zasenjeni od Svakog dana kupujem najmanje jednu novinu na albanskom
izveštavanja o jeziku i veruj te mi da od prošle godine nisam video nijedan
srpskoj manjini. jedini èlanak o goranskoj manjini. Još je razoèaravajuæe
Pripadnik bošnjaèke da RTK, jedini javni servis mesecima nije imao nijednu
manjine informaciju o našoj zajednici. RTK je imala jednu vest o
penzioneru koji je apliciralo za penziju u Srbiju. Taj penzioner
je hteo dobiti svoju penziju iz Fonda u kom je doprineo za 38
godina i RTK ga je etiketira njega i sve gorance kao lojalne
prema Beogradu.

Goranci uopšte Uopšte uèesnici istraživanja koji pripadaju ne – srpskoj manjinskoj zajednici bili
se ne predstav- su razoèarani u kosovske medije. Oni su se oseæali veoma loše zbog nedovoljnog
ljaju u kosovs- predstavljanja, ali i zbog zlonamernog predstavljanja koje se njima èini u medijima.
kim medijima. Pripadnici tih manjina oseæali su se iskljuèenima i to podstièe njih da razmišljaju da
Pripadnik goranske nisu pripadnici kosovskog društva.
manjine

17

CMYK
 Zakljuèci i preporuke
Ovo istraživanje je imalo za cilj da utvrdi politike predstavljanja etnièkih manjina u
kosovskim medijima. Tako da, studij kroz kvantitativne i kvalitativne metode je imao za
cilj: a) da analizira predrasude i klišee (na etnièkim osnovama) u sadržajima medijskih
poruka fokusirajuæi se na dva glavna kriterijuma: priznavanju ili kvantitativna prisutnost
etnièkih manjina uporeðujuæi njihov broj sa opštim brojem stanovništva, i poštovanje
ili tretman te grupe; b) shvaæanje percepcija i mišljenja audijencije etnièkih manjina o
njihovom predstavljanju u štampi i centralnim televizijskim vestima.

Ono što proizilazi iz ovog studija je uz samo èinjenicu da analiza sadržaja medijskih
poruka nije otkrila neko zlonamerno predstavljanje etnièkih manjina, manjine ipak su
nezadovoljne naèinom njihovog predstavljanja u kosovskim medijima.

Nalazi monitorisanja štampe i televizije dokazuju da nema zlonamerno prezentovanje

manjinskih zajednica. Upotrebljeni jezik u vestima i reportažama koji se referiše ovim
zajednicama u globalu je ocenjeno neutralno.

Za razliku od toga, pripadnici etnièkih manjina, deo ovog studija, žale se na naèine na
koje kosovske medije predstavljaju njih i pitanja koja se na njih odnose. Uèesnici fokus
grupa iz manjinske srpske zajednice držali su se stava da izveštavanje medija o njima je
zlonamerno predstavljanje koje se zasniva na klišeima i stereotipima o vezama i njihovoj
lojalnosti prema Beogradu. Oni su verovali da predrasude prema njima su posledica
nedostataka informacija o njihovim problemima i upravo zbog toga mediji moraju pružiti
dovoljne i kredibilne informacije o lokalnim Srbima u cilju poboljšanja znanja Albanaca
Kosova o toj zajednici.

Uèesnici istraživanja kritikovali su èinjenicu da diversitet u srpskoj zajednici potpuno se

ignoriše od strane medija. Oni su se žalili i kada pripadnik srpske zajednice daje intervju
o odreðenoj temi, njegova izjava se predstavlja kao mišljenje ili stav cele zajednice.

Sa druge strane, ne-srpske manjine su se žalile iz razloga, kao što su se izjasnile

zbog “ignorisanja koju kosovski mediji èine njima i pitanja koja se na njih odnose”.
Tako da uèesnici istraživanja, pripadnici tih zajednica, bili su ubeðeni da u kosovskim
medijima dominira predstavljanje i prisustvo srpske manjine i pamte samo ogranièen
broj sluèajeva predstavljanja njihovih zajednica. Uopšte, oni su se oseæali iskljuèeni od
kosovskih medija. Ovo iskljuèenje podstièe id da razmišljaju, da li su deo kosovskog
društva.

18
PREPORUKE

• Organizovanje seminara i obuke za novinare i lica koja se bave medijima o temi

politika predstavljanja.

• Mediji se trebaju fokusirati na promovisanje multikulturnog pristupa prema

centralnim vestima i da izbegavaju pristup koji kosovsko društvo predstavlja kao
mono ili bi kulturno društvo.

• Mediji moraju izveštavati o ponašanju odreðenih lica, a da ne povezuju to sa

njegovim etnièkim poreklom.

• Eliminisanje generalizacija, znaèi da ako daje intervju pripadnik odreðene etnièke

zajednice za odreðenu temu, te deklaracije moraju se javnosti predstaviti kao lièno
mišljenje, ali ne i mišljenje cele zajednice.

• Mediji, posebno pisani, moraju razmatrati i uzeti u obzir vrednosti regrutovanja

novinara iz etnièkih manjina, po raznim opštinama Kosova koji bi pružili dovoljne
informacije o pitanjima koja se odnose na njihovu etnièku zajednicu.

• Nedostatak èlanaka koji pružaju detaljne informacije o odreðenom pitanju (eng.

feature story), u toku perioda monitorisanja, je pokazatelj nedovoljnog predstavljanja
etnièkih manjina u medijima. Prema tome, fokusiranje na ove èlanke o manjinskim
zajednicama može da obraðuje i ostala pitanja u svojoj dubini i da omoguæi nekom
licu ili èlanovima odreðene etnièke zajednice prostor za predstavljanje svojih viðenja
kako na jasniji i u potpunom smislu.

19

CMYK
 Prilog
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Sa metodološkog aspekta studij se zasniva na kombinaciji kvalitativnih i

kvantitativnih pristupa, upotrebljene su te tehnike za sakupljanje podataka u cilju
pronalaženja detaljnog shvatanja u vezi sa naèinom predstavljanja pitanja etnièkih
manjina u kosovskim medijima. Prema tome istraživanje se zasnivalo na tri metode i
to: 1) analiza sadržaja medijskih poruka; 2) fokusne grupe; 3) intervjui. Obezbeðeni
podaci su statistièki predstavljeni (upotrebom procenata) i putem citiranja koja daju
puniji smisao i stvaraju detaljne analize o problemu istraživanja.

ANALIZA SADRŽAJA

Na poèetku istraživanja je izvršena analiza sadržaja (medijskih poruka) u cilju

sakupljanja deskriptivnih podataka o predstavljanju etnièkih manjina i njihovih pitanja
u kosovskim medijima. Analiza sadržaja je kvantitativna metoda koja ima redovne i
jasne procedure otvorena je za razmatranje istraživanja gde tekstualni smisao može se
analizirati iz raznih uglova viðenja. Jedna je od retkih metoda koja se može upotrebiti
i u kvantitativnom i kvalitativnom aspektu i koja otvara široki horizont o metodološkim
moguænostima (Hesse-Biber & Leavy 2006, str. 279). Prema Jensen (2002, str. 220)
kvantitativna analiza sadržaja je dizajnirana da bi pružila objašnjenje šta sadrži odreðeni
medijski tekst. Dok, Berelson (1952, str.18) definiše analizu sadržaja kao sistematsku
objektivnu tehniku istraživanja i kvantitativni opis jasnog sadržaja komuniciranja.

FOKUS GRUPE

U cilju sakupljanja detaljnih informacija o problemu istraživanja, realizovane je sedam

fokus grupa sa 35 uèesnika. Normalno je, da uzorci metoda fokus grupa su mali,
rezultati se ne mogu generalizirati. Ipak, fokus grupe na široko su poštovana za
sakupljanje informacija koje mogu izostati sa statistièkog studija i pružaju moguænost
dubokog shvaæanja fenomena koji se studira (Lydecker in Quible 1998, str. 28 – 33).

Za obezbeðivanje dovoljnog obuhvaæanja žena i grupa manjinskih zajednica,

upotrebljena je kuotizirani uzorak. Rad na terenu se odvijao od 15. marta do 20.
jula 2009 godine. Grupe su izabrane na naèin kako bi se obuhvatile demokratske
karakteristike, životna dob, pol i zanimanje unutar etnièkih kosovskih manjina. Kasnije

20
lica su izabrana na osnovu njihove spremnosti za uèešæe gde su popunjene prethodno
odreðene kuote.

Quota sampling design was used to ensure inclusion of adequate number of woman
and minority groups; and, the field work was conducted from 15 March to 20 July 2009.
The groups were selected to cover also a range of demographics such as age and class
within Kosovar ethnic minorities. The core idea is that people were selected for study on
the grounds that they were available, convenient to access and prepared to participate.

INTERVJU

Intervju kao kvalitativna metoda je korišæenja u cilju sakupljanja detaljnih informacija

u vezi pitanja o kojoj se vrši istraživanje. Ova metoda pruža moguænosti obraðivanja i
dubokog razumevanja mišljenja struènjaka o odreðenim temama. Prema Hesse-Biber
& Leavy (2006, str. 119) intervjui su proces stvaranja smisla koji imaju za cilj stvaranja
odnosa izmeðu anketara i anketiranog...Iste se mogu upotrebiti za sakupljanje opisnih
i objašnjavajuæih podataka. Kvalitativni intervju je dizajniran kako bi ušao u dubinu
informacije i znanja (Jonson, 2002, str. 104). Šta više, intervju se može upotrebiti u
kombinaciji sa ostalim metodama, a posebno sa metodama fokus grupa.

U tom kontekstu je razvijen niz intervjuisanja (pola strukturisanih) koja podstièu aktivni
razgovor. Glavne prednosti takvih intervjua su: korisne su za postizanje detaljnih
rezultata o liènim utiscima, percepcijama i mišljenjima; pružaju više prostora za
postavljanje detaljnijih pitanja i obièno postižu visok stepen jasnih odgovora gde se dvo
smisao može razjasniti.

TROSTRANOST (UPOTREBA DVE ILI VIŠE METODA)

Istraživanje se zasniva na tri metode: a) analiza sadržaja medijskih poruka – rezultati

su predstavljani na statistièki naèin, upotrebom procenata koji pružaju statistièko i
kvalitetno objašnjenje istraženog problema; b) fokus grupe- rezultati su predstavljeni
u obliku citata uz ideju da se pruži detaljna detaljna i celovita analiza o fenomenu
predmeta istraživanja; i c) intervju - rezultati su predstavljeni u obliku citata i imali su za
cilj pružanje potpunih objašnjenja o istraživanoj pojavi. Ovo istraživanje se zasnivalo
na kombinaciji kvalitativnih i kvantitativnih metoda, jer prema Yauch & Steudel (2003,
str. 465 – 481), trostranost upotreba dve ili više metoda proizvodi snažnije rezultate od
onih koji proizilaze upotrebom jedne jedine metode, što znaèi da što se više metoda
upotrebljavaju rezultati æe biti snažniji.

21

CMYK
 Bibliography
Allen, T. & Seaton, J., 1999,
1
The Media of Conflict, Zed Bo, London.

Berelson, B., 1952, Content Analysis in Communication Research,

2
Free Press Glencoe.

Clark, C.C., 1972, ‘Race, Identification and Television Violence’, in Television and Social Behavior, Television’s
3
Effects, eds. G.A. Comstock, E.A. Rubenstein & J.P. Murray, U.S. Government Printing Office, Washington, DC.

Fleras, A., & J. Kunz., 2001, Media and Minorities: Representing Diversity in a Multicultural Canada, Thompson
4 Educational Publishing Inc, Toronto.

Gillespie, M., 1995, Television, Ethnicity and Cultural Change,

5 Routledge, London.

Gunter, B., 2002, ‘The Quantitative Research Process’, in A Handbook of Media and Communication Research:
6 Qualitative and Quantitative Methodologies, ed. K. B. Jensen, Routledge, London.

Hall, S., 2003, Representation: Cultural Representations and Signifying Practices,

7
SAGE Publication, London.

Hesse-Biber, SH. N. & Leavy, P., 2006, The Practice of Qualitative Research,
8 SAGE Publication, Thousand Oaks.

Husband, C., 2000, ‘Media and the Public Sphere in Multi-Ethnic Societies’, in Ethnic Minorities and the Media,
9 ed. S. Cottle, Open University Press, Buckingham.

Jick, T. D., 1979, ‘Mixing Qualitative and Quantitative Methods: Triangulation in Action’, Administrative Science
10 Quarterly, Vol. 24, pp. 602-611.

Jonson, J. M., 2002, ‘In Depth Interviewing’, in Handbook of Interview Research: Context and Method, eds. J. F.
11 Gubrium & J. A. Holstein, SAGE Publication, Thousand Oaks.

Kellner, D., 1995, ‘Cultural Studies, Multiculturalism and Media Culture’, in Gender, Race and Class in Media, eds.
12 G. Dines & J. Hume, Sage, Thousand Oakes.

Kitzinger, J., 2004, ‘Audience and Readership Research’, in The Sage Handbook of Media Studies, eds. Downing,
13
J.D.H. et al., Sage, Thousand Oaks.

14 Philo, G., 1999, ‘Conclusions on Media Audiences and Message Reception’ in Message Received: Glasgow Media
Group Research 1993-1998, ed. G. Philo Addison Wesley Longman, Essex.

Poole, E., 2001, ‘Interpreting Islam: British Muslims and the British Press’, in Black Marks: Minority Ethnic
15
Audiences and Media, eds. Ross, K. & Playdon, P. Ashgate, Aldershot.

Ross, K., 2000, ‘In whose Image? TV Criticism and Black Minority Viewers’, in Ethnic Minorities and the Media, ed.
16
S. Cottle, Open University Press, Buckingham.

Schlesinger, P., 1998, Putting ‘Reality’ Together,

17 Routledge, London.

Tufte, T., 2001, ‘Minority Youth, Media Uses and Identity Struggle: The Role of the Media in the Production of
18
Locality’, in Black Marks: Minority Ethnic Audiences and Media, eds. Ross, K. & Playdon, P. Ashgate, Aldershot.

19 Van Dijk, T. A., 2000, ‘New(s) Racism: A Discourse Analytical Approach’, in Ethnic Minorities and the Media, ed. S.
Cottle, Open University Press, Buckingham.

Yauch, C. & Steudel, H., 2003, ‘Complementary Use of Qualitative and Quantitative Cultural Assessment Methods’,
20
Organizational Research Methods, Vol. 6, pp. 465 – 481

22
23

CMYK
© 2009 od Kosovskog Instituta za Medije i Politike.
Sva prava su rezervisana.

Tel: o38 739 692

Fax: o38 739 692
Web: www.kimp-ks.org