Geoinformacione tehnologije

Predstavljanje Zemlje i koordinatni sistemi

Predstavljanje Zemlje (1)

Povrina Zemlje je nepravilnog oblika i ne moe se potpuno tano opisati matematiki Za matematiki opis koriste se dva geometrijska tela: sfera i elipsoid Sfera je manje precizna aproksimacija i koristi se kod velikih razmera Elipsoid je najpreciznija aproksimacija Zemlje koja ima svoj analitiki oblik. Dobija se rotacijom elipse oko male ose. Elipsoid se predstavlja pomou velike (a) i male poluose (b) ili preko jedne poluose i faktora spljotenosti (f)

a f = ab

elipsoid

Predstavljanje Zemlje (2)

Geodetski datum je elipsoid za koji je definisano i rastojanje od centra Zemlje. esto se termini elipsoid i datum koriste kao sinonimi. Geodetski datum predstavlja osnovu za definisanje koordinatnog sistema. Ukoliko se geodetskim datumom predstavlja itava Zemlja onda se on naziva globalni ili geocentrini (jer se centar poklapa sa centrom Zemlje), a ukoliko se aproksimira deo Zemljine povrine naziva se lokalni ili regionalni.

globalni (geocentrini) i lokalni datum

Tipovi koordinata (1)

Kartezijanske pravougle trodimenzionalne koordinate (Dekartov pravougli koordinatni sistem). Predstavljaju rastojanje od koordinatnog poetka do take izraeno u metrima po osama:

x u ravni ekvatora usmerena ka presenoj taki ekvatora i grinikog meridijana y u ravni ekvatora, pomerena za 90 od X-ose z usmerena u pravcu severnog pola

Elipsoidne (geodetske, krivolinijske) koordinate izraene kao geografska irina (), geografska duina() i visina (h). Predstavljaju uglove koje zaklapaju normale na elipsoid kroz taku na povrini elipsoida sa ravnima ekvatora (geografska irina) i centralnog meridijana (geografska duina). Visina predstavlja rastojanje od take do elipsoida po normali na elipsoid, pa se naziva i elipsoidna ili normalna visina.

kartezijanske koordinate (x, y, z)

elipsoidne koordinate (, , h)

Tipovi koordinata (2)

Tranfsormacije iz kartezijanskih u elipsoidne i iz elipsoidnih u kartezijanske koordinate se nazivaju geografske transformacije. Da bi se transformacija mogla izvriti potrebno je poznavati parametre elipsoida (dve poluose ili poluosu i spljotenost).
Transformacija elipsoidne - kartezijanske koordinate:
x:

Transformacija kartezijanske elipsoidne koordinate:

Geografska irina:

z = arctan 2 2 (x + y )

x = (a + h) cos cos
y:

Geografska duina:

= arctan x

y = (a + h) cos cos
z:

Elipsoidna visina:

h = x2 + y2 + z 2 a

z = (a + h) sin

Datumska transformacija

Koordinatni sistem je definisan u odnosu na neki geodetski datum. Ukoliko je potrebno taku iz jednog koordinatnog sistema prikazati u drugom koordinatnom sistemu potrebno je izvriti datumsku transformaciju. Datumska transformacija konvertuje koordinate take date u koordinatnom sistemu A u koordinate u koordinatnom sistemu B. Za transformaciju je potrebno poznavati sedam parametara pa se naziva i sedmo-parametarska transformacija. Naziva se jo i Helmertova transformacija.
1 X Y = (1 + s ) Z Y B Z

Z
1 X

Y X t X Y + t X Y 1 t Z A Z

s faktor skaliranja x, y, z uglovi rotacije za ose x,y i z (u rad) tx, ty, tz translacija koordinatnog poetka po osama (u m) X, Y, Z kartezijanske koordinate take

Pri merenju GPS-om, datumska transformacija je obavezan korak koji obavlja softver. GPS koristi koordinatni sistem zasnovan na WGS84 elipsoidu. Dravni koordinatni sistem Srbije je zasnovan na Bessel 1841 elipsoidu.

Kartografske projekcije
Kartografska projekcija predstavlja aproksimaciju zakrivljene povri elipsoida na ravnoj povri. Svaka projekcija unosi odreena izoblienja, jer je nemogue projektovati zakrivljenu na ravnu povr bez deformacije

U zavisnosti od toga na ta se projetkuju zraci:

U zavisnosti od poloaja normale ravni ili ose konusa ili cilindra:

Perspektivne (ravan), Konusne (konus), Cilindrine (cilindar)

U zavisnosti od poloaja centra projektovanja:

Ortografske (centar je u ), Spoljne (centar je na konanoj udaljenosti van Zemlje), Stereografske (centar je na samoj povrini Zemlje) Centralne (centar se nalazi u centru Zemlje)

Polarne (normala ravni ili osa konusa ili cilindra poklapa se sa osom Zemlje), Poprene (normala ravni, odnosno osa konusa ili cilindra prolazi kroz ravan ekvatora), Kose (normala ravni, odnosno osa konusa ili cilindra sa obrtnom osom zaklapa ugao 0<<90)

U zavisnosti od veliine koja se NE menja u projekciji:

Konformne (uglovi su jednaki) Ekvivalentne (povrina) Ekvidistantne (razmera)

Kartografske projekcije

Centralna, poprena i kosa perspektivna projekcija

Centralna konusna projekcija

Centralna, poprena i kosa cilindrina projekcija

Gaus-Krigerova projekcija

Dravni koordinatni sistem Srbije je zasnovan na Gauss-Krger-ovoj (poprenoj Merkatorovoj) projekciji. Ona preslikava povr elipsoida na cilindar popreno postavljen u odnosu na elipsoid. Razvijanjem cilindra u ravan, dobija se ravna povr. Meridijan po kojem cilindar dodiruje elipsoid naziva se centralni meridijan.

Gauss-Krger (poprena Merkatorova) projekcija

Udaljavanjem od centralnog meridijana greka projekcije se poveava, pa je zato Zemlja izdeljena na zone, iji su centralni meridijani udaljeni po 3 stepena geografske duine. Svaka zona se prostire po 1.5 stepeni zapadno i istono od centralnog meridijana. Zona koja za centralni meridijan ima Grini je nulta zona. Najvei deo teritorije Srbije se nalazi u sedmoj zoni (sa centralnim meridijanom na 21 istone geografske duine), a manji deo, na krajnjem zapadu je u estoj zoni (centralni meridijan je na 18 istone geografske duine).

Ravanske koordinate (grid, state-plane)

U dravnom koordinatnom sistemu Srbije take su predstavljene koordinatama poloaja (X,Y) i nadmorskom (ortometrijskom) visinom (H). X koordinata predstavlja rastojanje u metrima od Ekvatora, u pravcu severa, u ravni Gauss-Krger projekcije. Y koordinata je kompleksna i njeno tumaenje se razlikuje od tumaenja X koordinate. Prva cifra Y koordinate oznaava zonu GK projekcije (7 sedma zona, 6 esta zona). Centralnom meridijanu se dodeljuje vrednost 500000. Ova vrednost se naziva lani istok i time onemoguuje pojavu negativnih vrednosti koordinata (do koje bi dolo da centralni meridijan ima koordinatu 0). Y koordinata se izraava u metrima. Pri definisanju koordinatnog sistema u GPS ili nekom drugom GIS softveru potrebno je definisati parametre projekcije. Vrednosti za Srbiju:

Tip projekcije: poprena Merkatorova (transverse Mercator) ili Gauss-Krger Centralna paralela: 0 Centralni meridijan: 21 (sedma zona GK7), 18 (esta zona GK6) Lani sever: 0m Lani istok: 500000m Faktor razmere: 0.9999

Neke aplikacije trae unos oznake zone u okviru lanog istoka (7500000 umesto 500000 za GK7), iako se naznai centralni meridijan.

Univerzalna poprena Merkatorova projekcija UTM

Zemljina kugla je podeljena u 60 junih i severnih zona pri emu svaka zona zauzima po 6 stepeni geografske duine (6 meridijana).
Parametar Velika poluosa Faktor spljotenosti Rotacija po X osi Rotacija po Y osi Rotacija po Z osi Translacija po X osi Translacija po Y osi Translacija po Z osi Oznaka a 1/f Rx Ry Rz x y z Vrednost 6378137.000m 298.2572229329 00000.00000 00000.00000 00000.00000 0.000m 0.000m 0.000m

Univerzalna poprena Merkatorova projekcija UTM

UTM u Evropi

Merenje u razliitim projekcijama

Koriena projekcija Gaus Kriger/Baka UTM WGS 84

Sever/ Geografska irina 5011786.229 5010791.506 4514'41.48445"N

Istok/ Geografska Nadmorska duina visina 7410024.120 409621.248 1951'13.34408"E 76.136 76.156 76.752

Geoid i visine

Visina take u odnosu na povr elipsoida naziva se elipsoidna ili normalna visina (h). Ona se u najveem broju sluajeva ne poklapa sa nadmorskom visinom, jer je nadmorska visina rastojanje do povrine koja predstavlja srednji nivo mora koji se najee ne poklapa na povrinom elipsoida. Geometrijsko telo ija se povr poklapa sa srednjim nivoom mora se naziva geoid. Povr se protee ispod kontinenata, zadravajui osobinu ekvipotencijalnosti (konstantnog gravitacionog potencijala) u svakoj taki. Visina definisana u odnosu na geoid se naziva nadmorska ili ortometrijska visina (H). Geoid nije mogue opisati analitiki. Razlika izmedju povri elipsoida i geoida sa naziva geoidna undulacija (N), i omoguuje definisanje veze izmeu normalne i nadmorske visine (H=h-N).

geoid

GPS koordinate

GPS sistem koristi koordinatni sistem zasnovan na datumu WGS84 (World Geodetic System) Koordinate se izvorno raunaju kao kertezijanske, ali se konvertuju u elipsoidne. Za potrebe prikazivanja taaka na kartama koje su u nekoj projekciji ili uporeivanja podataka sa podacima koji su u drugom koordinatnom sistemu, potrebno je definisati: parametre datumske transformacije (ukoliko datum koordinatnog sistema karte nije WGS84), parametre projekcije i model geoida. Primer procesa konverzije (u dravni koordinatni sistem Srbije)
7-parametarska transformacija

GPS koordinate (X,Y,Z)

Bessel 1841 geografska projekcija Bessel 1841 transformacija koordinate (,,h) koordinate (X,Y,Z)

GK koordinate (X,Y)

WGS 84
geografska transformacija

model geoida

(,,h)

Nadmorska visina (H)

Napomena: za precizno odreivanje nadmorske visine potrebno je poznavanje modela lokalnog geida koji za Srbiju nije definisan, pa se koristi globalni (EGM96 Earth Gravitational Model 1996)