KEMIJSKE VEZE - meusobno spajanje 2 ili vie atoma u molekulu odvija se pomou elektrona u vanjskim ljuskama.

Atomi svih elemenata nisu jednako postojani. Razlozi razliite postojanosti atoma lee u elektronskoj konfiguraciji vanjske ljuske. Naroitu stabilnost pokazuju atomi plemenitih plinova (0 grupa periodnog sustava!" koji se ne spajaju sami sa sobom" a s nekim drugim vrstama atoma grade vrlo nestabilne spojeve. #lektronska konfiguracija vanjske ljuske atoma plemenitih plinova sadre po elektrona ili t!v" #K$E$ %osim &e ' (" )ostojanost atoma plemeniti* plinova temelji se na stabilnosti nji*ovi* elektronski* kon+i,ura-ija" I! to,a proi!la!i da atomi bilo koje, elementa mo,u postii stabilnost ukoliko poprime elektronsku kon+i,ura-iju plemeniti* plinova tj" da ima broj elektrona u vanjskoj ljus-i bude " I#.SK/ VEZ/ atomi mogu posti$i stabilnu strukturu dobivanjem ili gubljenjem elektrona tako da im elektronska konfiguracija postane identina onom plemenitom plinu koji im je najsliniji po broju elektrona. %o&u li u dodir ' atoma od kojih ( postie oktetnu strukturu gubitkom elektrona" a drugi primanjem elektrona prvi atom $e dati svoj elektron drugom atomu. Atom (Na! je elektron donor (daje elektrone! ) zbog toga postaje pozitivno nabijen (* nabojem. Atom (+l! je elektron akceptor (prima elektrone! ) zbog toga postaje negativno nabijen (, nabojem. -ako su atomi Na i +l elektriki nabijeni oni $e se privu$i. #lektriki nabijene atome nazivamo ).N). ).N) * (pozitivno nabijeni! -A/).N) ).N) (negativno nabijeni! AN).N) /i se ioni privlae elektrostatskim privlanim silama ) nastaje spoj Na+l. -emijska veza koja nastaje izmjenom elektrona me&u vezanim atomima naziva se I#.SK/ I0I &E$E1#)#0/1./ VEZ/" I#.SK#M VEZ#M VE23 SE E0EME.$I S 0IJEVE S$1/.E )E1I#4I5K#6 S3S$/V/ - %ME$/0I( S E0EME.$IM/ S 4ES.E S$1/.E )E1I#4I5K#6 S3S$/V/ 7 %.EME$/0IM/(" ME$/0I #$)38$/J3 E0EK$1#.E9 / .EME$/0I I& )1IM/J3 I pri tome ne nastaju molekule ve kristali koji su i!,raeni od kationa%:( i aniona%-(" 0rivlane sile u kristalnoj re1etki vrlo su jake" pa su temperature taljenja spojeva s ionskom vezom relativno visoke. 2grijemo li kristal na visokoj temperaturi on $e se rastaliti" pa se unutar taline slobodno kre$u ioni. V/0E.;IJ/ 3 S)#JEVIM/ S I#.SK#M VEZ#M #VISI # $#ME K#0IK# E0EK$1#./ .JI&#VI /$#MI #$)38$/J3 I0I )1IM/J3" 3a (Na! koji otpu1ta ( elektron kaemo da je pozitivno (*! jednovalentan. )o!itivno %:( jednovalentni su svi elektroni </ skupine periodi=ko, sustava. 2/ skupina u ionskim spojevima otputa 2 elektrona9 pa su po!itivno %:( dvovalentni" Za elektrone >? skupine ka@emo da su ne,ativno %-( dvovalentni9 jer primaju 2 elektrona"

K#V/0E.$./ I0I /$#MSK/ VEZ/ .)1' % &2( vodik

/tomi neki* elemenata spajaju se meusobno tvorei molekule ti* elemenata . /ako se npr4 molekule nemetala 5'" N'" .'" 6'" +l'" sastoje iz ' atoma (plinovi!. 7olekula (8! se sastoji od 9 atoma" a :ijelog fosfora (0! od ; atoma. K/K# S3 3 M#0EK30I VEZ/.I /$#MI IS$#6 E0EME.$/ .EM#63AE JE 4/ JE JE4/. #4 .JI& E0" 4#.#19 / 4136I E0" /K;E)$#19 )/ SE #5I$# .E 1/4I # I#.SK#J VEZI" 2zmemo li kao primjer spajanja atoma (5! u molekulu (5 '!" atomi (5! sadre u omotau samo jedan elektron. 3NA<) atomima (5! potreban je ( elektron da postignu elektronsku konfiguraciju atoma (5e! plemenitog plina. #ni to ne mo,u postii prijela!om elektrona s jedno, atoma na dru,i ve svaki od nji* daje po < elektron I oni tada stvaraju !ajedni=ki E0EK$1#.SKI )/1" $aj !ajedni=ki elektronski par pripada I jednoj I dru,oj je!,ri pove!ujui oba atoma9 pa se takva ve!a na!iva /$#MSK/ I0I K#V/0E.$./ VEZ/" 4o stvaranja kovalentne ve!e u %&2 molekuli( dolo je preklapanjem <s orbitale atoma %&(" K#V/0E.$.3 VEZ3 ./S$/03 )1EK0/)/.JEM S-#1?I$/0/ ./ZIV/M# SI6M/ VEZ#M" .)1' %B2( +lor

=eza izme&u atoma (6! u molekuli (6'! tako&er je K#V/0E.$./. /tomi stvaraju !ajedni=ki elektronski par I tako posti@u #K$E$" Elektronski par je nastao preklapanjem 2 p orbitala dvaju atoma" K#V/0E.$.3 VEZ3 ./S$/03 )1EK0/)/.JEM )-#1?I$/0/ $/K#CE1 ./ZIV/M# SI6M/ VEZ#M"

.)1' &B 7 +lorovodik %molekula(

2 molekuli 56 (florovodika! veza je nastala preklapanjem ( s orbitale atoma (5! i 'p orbitale atoma (6!. 2 molekuli 56 (florovodika! zajedniki el. par privuen je prema atomu 6" pa molekula 56 ima polarni karakter. Na atomu (5! javlja se (*! pozitivan naboj" a na atomu (6! negativan naboj (,!. Atomi koji imaju svojstvo da k sebi privlae zajedniki elektronski par nazivamo #>#-/R.N#?A/)=N)7. /o svojstvo je naroito izraeno kod atom +>" 6" ." N.

.)1' &2# molekula vode vezan je ( atom (.! sa ' atoma (5'!

4a atom %#( posti,ne #K$E$ tvori 2 !ajedni=ka elektronska para s atomima %&(" 0ri tome nastaju 2 K#V/0E.$.E SI6M/ VEZE" 3ajedniki elektronski parovi vi1e pripadaju atomu (.! nego atomima (5!. Na atomima (5! zbog toga se javlja mali (*! pozitivan naboj" a na atomu (.! mali (,! negativan naboj" pa molekula %&2#( ima )#0/1.I K/1/K$E1" .)1' .&D molekula amonijaka

V/0E.;IJ/ 3 S)#JEVIM/ S K#V/0E.$.#M VEZ#M 7 u svim spojevima s kovalentnom ve!om atomu su pove!ani !ajedni=kim elektronskim parom" Svaki !ajedni=ki elektronski par predstavlja < kovalentnu ve!u" ?roj !ajedni=ki* el" parova kojima je neki atom ve!an s dru,im atomima na!ivamo V/0E.;IJ/" &I?1I4IZ/;IJ/ .)1' atom ;

.)1' ;&E metan

-ako se 's orbitala energetski ne razlikuje mnogo od 'p orbitala" dovo&enjem energije moe se ( elektron iz 's orbitale pomaknuti u praznu 'pz orbitalu" pa $e atom ( + ! imati ; nesparena elektrona. /ako su nastale ; energetski ekvivalentne orbitale" a kako su nastale mije1anjem (ili hibridizacijom! (s orbitale i @p orbitale nazivamo ih sp@ hibridne atomske orbitale. /e ; orbitale u prostoru su usmjerene prema kutovima tetraedra ) me&usobno zatvaraju kut od (0A"B o. %a je atom ( + ! hibridiziran dokaz je molekula (+5 ; metan! u kojoj su sva ; atoma (5! jednako vezana s atomom ( + !. Nastale su ; energetski ekvivalentne sigma veze jednake duine" a kut izme&u veza je (0A"Bo. Atom ( + ! se nalazi u sredi1tu" a atomi (5! na vrhovima tetraedra. 7ije1anjem (s orbitale s 'p orbitalom nastaju @sp' hibridne orbitale koje lee u istoj ravnini ) me&usobno zatvaraju kut od ('0 o. Nehibridizirana p orbitala stoji okomito na ravninu sp ' hibridnih orbitala. 7ije1anjem (s i (p orbitale nastaju 'sp hibridne orbitale koje lee du osi i me&usobno su okomite sa ' nehibridizirane 'p orbitale.

4V#S$13K/ K#V/0E.$./ VEZ/ .)1 #2 molekula kisika

sluaj dvostruke kovalentne veze

%a bi postigli stabilnu elektronsku konfiguraciju atome se mogu spajati ) %=.8/R2-)7 -.=A>#N/N)7 =#3A7A gdje su im ' zajednika elektronska para. 0rimjer je molekula (. '!. %vostruka veza nastaje esto izme&u ' atoma (+ ! u nekim organskim spojevima. /ipian primjer je molekula + '5; etena (etilena!. .)1' ;2&E eten %etilen(

Atomi (+ ! imaju po @sp' hibridne orbitale i po ( nehibridiziranu p orbitalu. 0o dvije od tri sp ' hibridne orbitale svakog ( + ! atoma daju preklapanjem s (s orbilalama (5! atoma daju ; sigma veze. 0reostale dvije sp ' hibridne orbitale od oba +,atoma preklapanjem stvaraju primarnu sigma vezu. /ime dolazi do pribliavanja +,atoma tako da se preklope i preostale 'p orbitale i tako nastane dodatna C (pi veza!. 0rimarna sigma veza izme&u ' atoma (+ ! jaa je i energijom siroma1nija od sekundarne C , veze. 3bog toga u reakcijama A%)+)D# (=#3)=ANDA! kada molekula +'5; etena vee nprE ' atoma :r (:roma! dolazi do pucanja C veze. .)1'

$1#S$13K/ K#V/0E.$./ VEZ/ .)1' . duik

Atomi (N! u molekuli povezani su trostrukom kovalentnom vezom. Na taj nain atomi (N! postiu stabilnu elektronsku konfiguraciju od 9 elektrona (.-/#/!" jer imaju @ zajednika elektronska para. /rostruka kovalentna veza je u molekuli (N'! neobino vrsta ) zato su molekule (N'! jako postojane. .)1' ;2&2 etin ili a-etilen

/rostrukom vezom se tako&er veu atomi (+ ! u nekim ugljikovodicima. Najjednostavniji je +5 ugljikovodik" a s trostrukom vezom je +'5' etin ili acetilen. 0o jedna od dvije sp hibridne orbitale svakog + atoma daje preklapanjem s (s,orbitalama vodikovih atoma po jednu sigma vezu. 0reostale dvije sp, hibridne orbitale daju me&usobnim preklapanjem sigma vezu izme&u + atoma. 0reklapanjem nehibridiziranih p,orbitala nastaju ' dodatne C veze izme&u + atoma. /rostruka veza u etinu (acetilenu! sastoji se od jedne sigma veze i ' C veze koje su slabije i energijom bogatije. 2 reakciji adicije (vezivanja! nprE ( :r! " molekula etina (acetilena!,+ '5' moe vezati ; atoma (:r! pri emu dolazi do pucanja dviju C veza.

K##14I./$IV./ VEZ/ , nije ni1ta drugo nego ( vrsta kovalentne veze gdje samo jedan atom daje elektron u zajedniki elektronski par. .)1' S#2 sumpor dioksid ili sumpor %IV( oksid

)1IMJE1I Z/4/$/K/ .)1' .aS#E natrij sul+at

.)1' ;#2 u,ljik dioksid ili u,ljik %IV( oksid

.)1' ;# u,lji=ni monoksid ili u,ljik %II( oksid

.)1' &2S sumporovodik

.)1' &.#D nitratna ili dui=na kiselina

KISE0I.E S3 S)#JEVI K#JI )#5I.J3 S/ %&( vodikom i %&( spajajmo prvo s %#( kisikom" .)1' &2S#E sul+atna ili sumporna kiselina

.)1' &D)#E +os+orna kiselina

.)1' /l 2#D aluminij %III( oksid9 aluminijev oksid

4Z .)1' &.#2 duikasta kiselina

.)1' .a&

.)1' M,?r2

.)1' S#D

.)1' .2#E

.)1' .&E#&

.)1' &2;#D u,lji=na kiselina

- Kod metalne ve!e nastaju re1etkice ili metalne mreice u kojima su gra&evni elementi atomi ) ioni" a unutar tih mreica nalaze se slobodni elektroni. 8vi ioni imaju jednaku vjerovatnost primanja elektrona" a atomi otpu1tanja elektrona. 2pravo zato svi metali dobro provode el. struju (zbog slobodnih elektrona!.

#$#)I.E

su homogene smjese istih tvari gdje su molekule jedne tvari homogeno raspodjeljene (dispergirane razdjeljene! me&u molekulama druge tvari. 0ri tome veliina dispergiranih estica je manja od ( nm (nanometra!. #topina se sastoji od otopljene tvari i otapala . #tapalo je tekuina9 otopljena tvar mo@e biti tekua9 plinovita i kruta" #tapalo je tvar koju imamo u suviku" 8astav otopine izraavamo pomo$u koncentracije koja moe biti masena i koli=inska" , m (otopljene tvari! , ,,,,,,, M/SE./ K#.;E.$1/;IJ/ %6/M/( F -------------------------m D9 dmD9 k,9 m2 itd = (otopine! n mol ; %koli-inska kon-entra-ija( ; F ------------------- %-------------( V dmD m % n F ------------ ( M

Z/4/;I DG , <( $reba prirediti HG -mD otopine .a;l u vodi %&2#( kojoj e masena kon-entra-ija biti -------------" dmD Koliko treba otopiti .a;0I

2( $reba odrediti masenu kon-entra-iju otopine amonij klorida ako je 2G , te soli otopljeno u vodi %& 2#(9 a otopina ima volumen V F E dmD"

D( $reba odrediti koli=insku kon-entra-iju ;a;#D %kal-ij karbonata( ako je HG , ;a;#D otopljeno u vodi9 a ukupni volumen otopine je H dmD"

E( Koliko , .a#& treba otopiti u vodi %& 2#( da se priredi DGG -mD otopine kojoj je koli=inska kon-entra-ija <9H molJdmD"

H( $reba odrediti koli=insku kon-entra-iju %;( otopine sul+atne kiseline9 ako je D mola & 2S#E otopljeno u vodi %&2#( 9 a ukupni volumen otopine je > dmD"

V#4/ K/# #$/)/0# 7 4IS#;IJ/;IJ/ 7 %stavimo li u & 2# .a;l 7 spoj s ionskom ve!om dipolne molekule &2# e se svojim %:( krajem pribli@iti %-( nabijenim ionima ;l -9 takoer e se molekule &2# svojim ne,ativnim krajem pribli@iti %:( nabijenim ionima .a :" ;l- i .a: ioni tvore kristalnu reetku !bo, elektrostatski* privla=ni* sila" Kako su u & 2# ioni u kristalu okru@eni molekulama & 2# koje djeluju privla=nom silom - dola!i do pu-anja kristalne reetke9 pa anioni ;l - i kationi .a: okru@eni dipolima vode %&2#( odla!e dalje od kristala u tekuinu" $ako nastane otopina u kojoj su anioni ;l - i kationi .a: *idrati!irani %okru@eni dipolima vode(" $aj pro-es kada djelovanjem & 2# dola!i do pu-anja kristalne reetke pri =emu nastaju slobodni ioni u otopini na!ivamo 4IS#;IJ/;IJ/" Svi ionski spojevi nemaju istu sposobnost diso-ija-ije u &2# na anione i katione " .eki su potpuno diso-irani npr" .a;l9 .a#&9 K 2S#E9 a neki su djelom diso-irani kao &,;# 2 %@ivin klorid(" 3 otopini je uspostavljena ravnote@a9 jer se dio diso-irani* %:( i %-( nabijeni* iona meusobno sudara9 privla=i I tvori is*odni spoj" $aj pro-es na!ivamo /S#;IJ/;IJ/"

IM/M# 2 V1S$E #$/)/0/ )#0/1./ I .E)#0/1./ - Molekule %&2#( vode su polarne ,rae9 pa je voda polarno otapalo" 3 vodi se otapaju tvari polarne ,rae npr" .a;l9 &;l9 &2S#E9 .&E;l9 .a#&" )olarne molekule vode %& 2#( okru@uju polarne molekule dru,e tvari I nji*ovom meusobnom mijeanju nema !apreke" 3 vodi se ne otapaju I s vodom se ne mijeaju tvari nepolarne ,rae kao npr" u,ljikovodi-i9 petroleji9 ben!in9 ulja" $vari =ije molekule nemaju polarnu ,rau otapaju se u nepolarnim otapalima"

- Meu spojevima s kovalentnom ve!om ra!likujemo dipolne molekule I one koje nisu dipoli" Molekule koje nisu dipoli %;l9 &9 #9 .( ra!djele se nepromjenjene jednoli=no i!meu mol" & 2#" 4ipolne molekule rea,iraju s vodom I dola!i do diso-ija-ije molekule %npr" molekula &;l s & 2# stvorila je *idronij ili oksonij ion I -lorid ion" .pr' .&D %amonijak(

Molekule &2# su vrlo slabo dislo-irane"

KISE0I.E I 032I.E &2# : &2#

&D#: : #&-

&2#

: &
:

: #&-

[ H 3O]

F [OH ] - F G9GGGGGG<J molekula u < l vode F <G-K molJl

[ ] p#& F log[OH ] pH = 7

p& F log H + pH = log 10 7

#&- - je nositelj lu@natosti

&D#: &: nositelj kiselosti p#& F log 10 7 p#& F K

p& F p#& K

} vrijedi !a vodu %&2#(

[H ][OH ] =10
+

mol / dm 3 X 10 7 mol / dm 3 vrijedi !a vodu

=10 14 mol 2 / dm 6 PH + POH = 14 }

[H ] [OH ]
+ +

./.0)NA D# -)8#>A

PH POH ./.0)NA D# -)8#>A

[ H ] [OH ] ./.0)NA D# >2FNA/A

PH POH ./.0)NA D# >2FNA/A
, V#4/ JE .E3$1/0./

[ H ] = 10 [ H ] = 10 [ H ] = 10
+
+ +

7
6 5

PH = 7 } Z/ .E3$1/0.3 #$#)I.3 PH = 6 }
PH = 5

Z/ KISE03 #$#)I.3

%K/4/ JE )& M/.JI #4 K #$#)I./ JE KISE0/( npr'

- $# S3 )1IMJE1I &I41#0IZE JE1 3 .JIM/ S34JE03JE V#4/

.)1' &2S#E 7 sumporna ili sul+atna kiselina &.#2 7 nitritna 7 duti=asta kiselina &D)#E 7 +os+orna kiselina &2S#D 7 sul+itna ili sumporasta kiselina .)1'

H 2 SO4 H + + HSO4

- I stupanj diso-ija-ije

HSO4 H + + SO42 - II stupanj diso-ija-ije

H 2 SO4 2 H + + SO42 - sumarna reak-ija diso-ija-ije

%S$3).JEVI 4IS#;IJ/;IJE #VISE # ?1#J3 & I#./( .)1'
H 3 PO4 H + + H 2 PO4 2 H 2 PO4 H + + HPO4 3 HPO4 H + + PO4 3 H 3 PO4 3H + + PO4

.E3$1/0.E #$#)I.E su one u kojima je kon-entra-ija & D#: iona %*idronij ili oksonij iona( jednaka kon-entra-iji #&- %*idroksid iona(" KISE0E #$#)I.E su one u kojima je kon-entra-ija & D#: iona vea od kon-entra-ije #&- iona" 032./$E #$#)I.E su one u kojima je kon-entra-ija #& - iona vea od kon-entra-ije &D#: iona" Sve kiseline diso-iraju u vodi %&2#( na &D#: i ne,ativno nabijene kiselinske ostatke" 4iso-ija-ijom &;l u &2# nastaje &D#: i ;l-9 pa otopinu &;l u &2# na!ivamo kloridna kiselina" Sve kiseline nemaju jednaku sposobnost diso-ija-ije u vodi %& 2#(9 pa i* dijelimo na jake i slabe" J/KE KISE0I.E u vodi su potpuno diso-irane9 pa u otopini postoje samo ioni" K#4 S0/?I& KISE0I./ je kon-entra-ija iona mno,o puta manja od kon-entra-ije nediso-irani* molekula" J/KE KISE0I.E' &;l9 &?r9 &J9 &;l#D 7 kloratna9 &;l#E 7 perkloratna9 &2S#E9 &.#D 7 nitratna ili dui=na9 &2Se#E 7 selenatna9 &mn#E 7 perman,anatna kiselina itd" S0/?E KISE0I.E' &;l# 7 *ipokloritna9 &;l#2 7 kloritna9 &2S 7 sumporovodi=na9 &.#2 7 nitritna ili dui=asta9 &2;#D 7 karbonatna ili u,lji=na9 &2S#D 7 sul+itna ili sumporasta9 &;n 7 -ijanidna ili -ijanovodi=na9 ;&D;##& 7 etanska ili o-tena" 032I.E %*idroksidi( su sve tvari koje u vodi %& 2#( diso-iraju na metalni kation i %-( ne,ativno nabijeni *idroksi ion" .)1'

Ca ( OH ) 2 Ca 2+ + 2OH Mg ( OH ) 2 Mg 2+ + 2OH Al ( OH ) 3 Al 3+ + 3OH NH 4 OH NH 4+ + OH

.)1' .a#&

NaOH Na + + OH

KOH K + + OH

SVE $#)0JIVE &I41#KSI4E ./ZIV/M# 032I.E" 032I.E 4IJE0IM# ./ J/KE I S0/?E"

[H ]
+

PH
G < 2 D E H > K L <G << <2 <D

[OH ]

POH
<E <D <2 << <G L K > H E D 2 <

< <G-< <G-2 <G-D <G-E <G-H <G-> <G-K <G<G-L <G-<G <G-<< <G-<2 <G-<D

<G <G-<D <G-<2 <G-<< <G-<G <G-L <G<G-K <G-> <G-H <G-E <G-D <G-2 <G-<

-<E

J/K# KISE0#

S0/?# KISE0# .E3$1/0.# S0/?# 032./$# J/K# 032./$#

Z/4/;I

<( 3 H dmD otopljeno je L9 , sul+atne kiseline %&2S#E(" $reba odrediti a( Koli=insku kon-entra-iju b( )& -()#&

2( Kolika je koli=inska kon-entra-ija &D)#E9 ako otopina ima )&FD I

D( Masena kon-entra-ija otopine .a#& je G9 k,JmD" Kolika je koli=inska kon-entra-ijaI

E( /ko otopina &2S#E ima )& FD9 koliko je m, &2S#E u 2GG -mD otopine I

4Z H( Koliko je , +os+atne kiseline I koliko je , .a#& potrebno !a dobivanje D9 2 , .a D)#E

>(Koliko je , .a#& otopljeno u DGG -mD otopine9 ako je maseni udio .a#& EGM9 a ,ustoa otopine je <9E , J-mD"

S#0I

2 K + + CO3 H 2 [CO3 ] kis.ostatak

NaCl Na + + Cl H [Cl ] kis.ostatak K 2 CO3 ( kali e!a sol karbonatne kiseline KALIJKARBONAT )

____
met .kation

kis.ostatak

kis.ostatak
S#0I su tvari koje u vodi %&2# diso-iraju na metalni kation i ne,ativno nabijeni %-( kiselinski ostatak" S#0I ./S$/J3 1E/K;IJ/M/ IZMEC3 KISE0I./ I 032I./

NaOH l&'ina natri %iodroksi NaOH + HCl JAKA. KIS"LINA. POTP#NO. (ISOCIRANA NaCl + H 2 O Na + +[ OH + H +

] +Cl Na + +Cl +[

H 2O

.............. ......... .............................................. ............R"AKCIJ"...N"#TRALI$ACIJ"............

1E/K;IJE KISE0I./ I 032I./ ./ZIV/J3 SE 1E/K;IJE ./3$1/0IZ/;IJE Z/$# 8$# $3 4#0/ZI 4# 1E/K;IJE IZMEC3 &: i #&- I#./" #topine soli kao to su otopine .a;l9 K.#D kalijev nitrat9 ;aS#E kal-ijev sul+at itd" su neutralne9 !ato to su nastale neutrali!a-ijom jaki* kiselina i jaki* lu@ina"

KOH JAKA.L#)INA + HNO3

JAKA. KIS"LINA

K + + NO

+ H 2O

1eak-ija neutrali!a-ije &2S#E odvija se u 2 stupnja'

..I .st&pan NaOH +H 2 SO4 NaHSO4 +H 2 O II .st&pan NaOH +NaHSO 4 Na 2 SO 4 +H 2 O _______________________________________ ...................2 NaOH +H 2 SO 4 Na 2 SO 4 +2 H 2 O ....................2.mol ........1.mol..........1.mol.......2.mol ........S#MARNA..R"AKCIJA..N"#TRALI$ACIJ".....

Na 2 SO4

NAPISANO.# . IONSKOM .OBLIK#

2 Na + + SO4 otopine.soli. pro!ode.elektr..str& &

NaHSO4 NATRIJ ..HI(RO+"N ..S#L*AT

.)1'

3..st&pn a..ne&trali-a,i e..( st&pn e!i..ne&trali-a,i e..o!ise..o..bro &..H .iona ) ...I .st&pan NaOH + H 3 PO 4 NaH 2 PO 4 + H 2 O .II .st&pan NaOH + NaH 2 PO 4 Na 2 HPO 4 III .st&pan NaOH + Na 2 HPO 4 Na 3 PO 4
NATRIJ . HI(RO+"N . *OS*AT

H 3 PO 4 *OS*ATNA..KIS"LINA

+H 2 O

NATRIJ . *OS*AT

+H 2 O

_________________________________________ ...................3 NaOH + H 3 PO 4 Na 3 PO 4 +3H 2 O .....................3.mol.......1.mol.........1.mol........3.mol .....S#MARNA..R"AKCIJA..N"#TRALI$ACIJ"......

#topine soli koje su nastale neutrali!a-ijom jake lu@ine i slabe kiseline biti e lu@nate9 a otopine soli koje su nastale neutrali!a-ijom slabe lu@ine i jake kiseline biti e kisele" .)1' Jaka lu@ina : slaba kiselina

2 NaOH +H 2 CO3 Na 2 CO3 +2 H 2 O

2 ....................................... 2 Na + +CO3 +H 2 O 2 Na + +HCO3 +OH

................................................................................................................... slobo ....................................................................................................................................

..I ..H 2 CO3 H + + HCO3 .........................................H 2 O H + + OH II ..HCO3 H + + CO3 ............................................55,56.mol.....0,0000001.mol

.atrijev karbonat %.a2;#D( koji je nastao reak-ijom neutrali!a-ije i!meu .a#& i & 2;#D u vodi %&2#( diso-ira na 2.a: i ;#D2-ion" ?udui je ;#D2- ion ostatak od slabe kiseline on stupa u reak-iju sa %& 2#( vodom i stvara &;#D-ion %slaba kiselina(9 a u otopini ostaju slobodni #&-ioni9 pa je !bo, to,a ovakva otopina lu@nata" .)1' slaba lu@ina : jaka kiselina
2

NH 4 OH NH 4 NH 4 { OH + H

+OH KONC"NTRACIJA.# . H 2O ../" . BITI ..RLO.MALA. I .#+LA. .# .OBLIK# . NH 4 OH NH 4 { OH + H +

}Cl

} +Cl NH 4 + +Cl + H 2 O

.................................................................................... ..............................................................................st&pa.&.reak,i &.s.!odom NH 4

+

+ H 2 O NH 4 OH + H + nositel .kiselosti

/monij klorid .&E#& i &;l koji nastaje reak-ijama neutrali!a-ije i!meu .& E#& i &;l u &2# je diso-iran na .&E: i ;l- ione" .&E: ion stupa u reak-iju sa & 2# %vodom(- reak-ija *idroli!e9 i stvara .& E#& lu@inu koja je slabo diso-irana i slobodne &: ione koji su u!ro=ni-i kiselosti"

.)1'

NaHCO3 natrij hidrogen karbon Na2CO3 natrij karbon HCLO3 kloratna kiselina KCLO @ kalij klorat KCLO kalij hipoklorid H2S sulfitna kiselina Na2S natrijev sulfit K2S kalij sulfit HCN cijanidna kiselina NaCN natrijev cijanid g!CN"2 #agne$ijev cijanid ! g dvovalentan"
.)1'

2 Al ( OH ) 3 + H 2 3SO4 Al 2 ( SO ) 3 + 6 H 2 O

.)1'

3Ca ( OH ) 2 + 2 H 3 PO4 Ca 3 ( PO4 ) 2 + 6 H 2 O

KOH + H 3 PO4 K 3 PO4 + 3H 2 O

E0EK$1#0I$I I .EE0EK$1#0I$I E0EK$1#0I$I su sve tvari koje provode elektri=nu struju9 a nji*ove vodene otopine na!ivaju se elektrolitne otopine" $o su svi spojevi s ionskom ve!om I spojevi sa kovalentnom ve!om =ije molekule imaju polarni karakter" .pr' kovalentna ve!a s polarnim karakterom &;l------ HCL + H 2 O H 3 O + Cl
+

KOH K + + OH HCl H + + Cl KCl K + + Cl ionski.spo .ko i.0e.&H 2 O. potp&no.diso,irati

.EE0EK$1#0I$I su tvari =ije vodene otopine ne provode elektri=nu struju9 a nji*ove vodene otopine na!ivamo neelektrolitne otopine" .eelektrolitne otopine su destilirana voda9 otopine eera9 alko*ol" $/0I.E S)#JEV/ S I#.SK#M VEZ#M takoer provode elektri=nu struju9 jer taljenjem takovi* spojeva raspadaju se ionske reetke I u talini imamo slobodne ione" E0EK$1#0IZ/ 7 anali!a u! pomo elektri=ne struje" /ko u!memo 2 elektrode I spojimo i* na i!vor istosmjerne struje I uronimo u elektrolitnu otopinu ;u;#2 %?akar klorida( tada e se na elektrodama deavati slijedee'

C&Cl 2 C& 2 + + 2Cl

0 A R"AKCIJA. NA. ANO(I 2Cl 2e Cl 2

.............................. C& 2 +O R"(#KCIJSKO . SR"( . J"R .OMO+#/MO+ . R"(#KCIJ# . K R"AKCIJA. NA. KATO(I C& 2 + + 2e C& .............................. Cl &.Cl O OKSI(ACIJSKO . SR"(ST.O . J"R .OMO+#/MO+# .OKSI(ACIJ# .

NaCL Na + + Cl
0 .pr' reak,i a.oksida,i e A : 2Cl e Cl 2 .

reak,i a.red&k,i e K : 2 H 2 O + 2e 2OH + H 2

/ko imamo .a;l u & 2# tada na anodi dola!i do oksida-ija ;l - iona pri =emu nastaje elementarni klor" .a katodi dola!i do reduk-ije &2# I pri tom nastaju #&- ioni I %&2(" V#4IK I K0#1 su plinvi koji u obliku mje*uria i!la!e i! otopine9 pa u otopini nastaje .a: i #&-" /ko imamo otopinu .a2S#E9 tada e se na elektrodama odvijati sljedee reak-ije'

A : 2 H 2 O 4e O2 + 4 H + K : 4 H 2 O + 4e 4OH + 2 H 2
3 ovom slu=aju na /nodi se !biva reak-ija oksida-ije & 2# pri =emu nastaju # i &: ioni" .a Katodi dola!i do reduk-ije &2# pri =emu nastaju #&-ioni i & %vodik(" 2 !adnja primjera poka!uju da u reak-ijama elektroli!e dola!i do oni* reak-ija koje se mo,u odvijati u! manji utroak ener,ije"

1eak-ije u kojima neki ioni %anioni( otputaju elektrone na!ivaju se reak-ije oksida-ije" 1eak-ije oksida-ije !bivaju se na anodi"

1eak-ije u kojima neki kation prima elektrone na!iva se reak-ija reduk-ije" 1eak-ije reduk-ije !bivaju se na katodi" #noliko elektrona koliko se oslobodi u reak-iji oksida-ije toliko e se ve!ati u reak-iji reduk-ije" 1eak-ije oksida-ije I reduk-ije odvijaju se paralelno9 pa se na!ivaju reduk-ijsko-oksida-ijske reak-ije t!v" 1E4#KS 1E/K;IJE" ?1#J E0EK$1#./ 8$# I& )1IM/ #KSI4/;IJSK# S1E4S$V# F?1#J3 E0EK$1#./ 8$# 6/ #S0#?/C/ 1E43K;IJSK# S1E4S$V#" 1E4#KS 1E/K;IJE mo,u se odvijati I termi=kim putem tj" !a,rijavanjem reaktanata" .pr' *e + S $A+RIJA.ANJ" *eS ( 'el -ni.s&l1id 'el e-oIIs&l1id )
*e 2e *e 2 + reak,.oksida,i e S + 2e S 2 reak,.red&k,i e

4a bi se lake promatrale redoks reak-ije uveden je pojam oksida-ijsko, broja" #KSI4/;IJSKI ?1#J )#K/Z3JE #KSI4/;IJSK# S$/.JE )#JE4I.I& E0EME./$/ 3 .EK#M S)#J3" #ksida-ijsko stanje %&( je uvijek %:<( osim u metalnim *ibridima ,dje je %-<("
manjak naboja

H Cl H ( +1) Cl ( 1)

viak naboja

Na H [ Na ] [: H ]
+

manjak naboja

vi1ak naboja

Na ( +1) H ( 1) natri .%ibrid

%#(- kisik 7 oksida-ijsko stanje %-2( osim u peroksidima ,dje je %-<( .pr' H 2 O H O H ( ko!alentna.!e-a) molek&la.ima.dipol.karakter

$nO $n 2e $n 2 + O + 2e O 2 CaO Ca 2e Ca 2 + O + 2e O 2 Ca :O Ca 2 + + [ O :]
2

Na 2 O2 Na O Na O

] 2 Na + + [ O O

Suma oksida-ijski* brojeva svi* elemenata u nekom spoju jednaka je nuli"

( +1)2 ( 2 ) H2 O ( 2 )3 H ( +1) N ( +5 ) O3 ( +1)2 ( +6 ) ( 2 )4 H2 S O4 ( +3 )2 ( 2 )3 *e2 S3

)E1#KSI4I -

NaO2 H 2 O2

*e

( +3 )

Cl 3

( 1) 3

H ( +1) Cl ( 1) H ( +1) Cl ( +1) O ( 2 )

( 2 )2 H ( +1) Cl ( +3 ) O2 ( 2 )3 H ( +1) Cl ( +5 ) O3 ( 2 )4 H ( +1) Cl ( +7 ) O4

#ksida-ijsko stanje elemenata u nekom ionu jednako je naboju iona'

2 ( 2 ) 4 SO4 = S ( +6 ) O4

CO32

[ = [C (

+4 )

( 2 3 O3

] ) ]

2 2

#ksida-ijsko stanje jednaki* elemenata u ra!li=itim spojevima mo@e biti ra!li=ito"

V/0E.;IJE
1.sk&pina edno!alentni 2.sk&pina d!o!alentni Pb, C , 2,4 Cl , 1,5,7 O, ( 2)&.oksid ., ( 1)&. peroksid . Ni , $n, 2 Te, Po, ( 2) *e, 2,3 Cr , 3,4,6 Hg , C& , 2,1 H, (+ 1), &.%ibrid&.( 1) N , P, 3,5 Al , 3 S, 2,4,6 Br , I ( od ), 1,5,7

1E4#KS JE4./42?E .)1' Be;lD %2E0JEZ# III ;0#1I4(

i Su;l2 -

%K#SI$/1 II ;0#1I4(

#41E4I K#EBI;IJE.$ 3 S0JE4EA#J 1E/K;IJI - M, %o( :&%:<(.%:H(#D%-2("D

K#1#ZIJ/ npr' 2 ra!li=ita metala ;u i Zn Svaki metal ima odreeni standardni elektrodni poten-ijal" 8to je standardni elektrodni poten-ijal neko, metala %-( ne,ativniji 7to e on lake otputati elektrone %u biti otapat e se( I time e moi redu-irati sve one metale koji imaju standardni elektrodni poten-ijal po!itivniji"
o $n 2e $n 2 + ............." $n / $n 2+ = 0,763.. o C& 2 + + 2e C& o .........." C& . 2 + / C& = 0,337.

3ronimo li u otopinu elektrolita 2 metala koji imaju ra!li=ite standardne elektrodne poten-ijale tada e metal koji ima %-( ne,ativniji standardni elektrodni poten-ijal otputati elektrone %Zn( i time se otapati i biti e sposoban redu-irati sve one metale koji imaju %-( ne,ativniji standardni elektrodni poten-ijal %;u(" #vakav sistem u kojem postoji ra!lika elektrodno, poten-ijala9 !bo, koje i!meu elektroda uronjeni* u otopinu elektrolita te=e struja na!ivamo 6/0V/.SKI 50/./K"

6/0V/.SKI 50/./K nastaje sva,dje ,dje imamo u kontaktu 2 metala ra!li=iti* standardni* elektrodni* poten-ijala u nekom elektrolitu" /ko imamo neki predmet od Be onda u tom Be mo,u se nala!iti neki plemenitiji metali" )lemeniti metali 7 imaju po!itivniji elektrodski poten-ijal" Be u kontaktu s vla,om i kisikom %# 2( i! !raka e se otapati9 a na plemenitim metalima e se odvijati 1E/K;IJ/ 1E43K;IJ/" #vakav =lanak na!iva se koro!ijski =lanak9 a reak-ija koja se odvija je reak-ija E0EK$1#KEMIJSKE K#1#ZIJE"

*e 2+ + 2OH *e( OH ) 2 *e 2e *e 2+ 1 Nve@u se i nastaje *e( OH ) 2 + H 2 O + O2 2 *e( OH ) 3 1 H 2 O + O2 2OH 2 2 2 *e( OH ) 3 *e2 O3 nH 2 O

Be konstruk-ija

G Zn plo=e

$n 2e $n 2 + .......( se.tro2i ) H 2 O + 2e 2OH + H 2

E.E16E$SKE )1#MJE.E E6Z#$E1M./ Svaka tvar sadr@i odreenu koli=inu ener,ije" /ko je ener,ija reaktanata vea od ener,ije produkata tada e u tijeku kemijske reak-ije doi do oslobaanja topline9 pa !a takvu kem" reak-iju ka@emo da je E6Z#$E1M./" /ko je koli=ina ener,ije produkata vea od koli=ine ener,ije reaktanata tada e se ener,ija u tijeku kem" reak-ije apsorbirati %potrebno je dovoditi ener,iju 7 toplinu(9 pa je takva kem" reak-ija E.4#$E1M./"

E4.#$E1M./

Koli=ina topline koja se oslobaa ili ve@e u tijeku kemijske reak-ije9 na!iva se toplina kemijske reak-ije" $oplina kemijske reak-ije je koli=ina topline koja se oslobodi i ve@e u tijeku kemijske reak-ije kada < mol neke tvari rea,ira sa odreenim brojem molova neke dru,e tvari" Kemijska jednad@ba u kojoj je na!na=ena koli=ina topline koja se oslobaa ili ve@e9 na!ivaju se $E1M#KEMIJSKE JE4./42?E" 3 termokemijskim jednad@bama moraju biti na!na=ena a,re,atna stanja reaktanata i produkata" , - plinovito s 7 kruto l - tekue N a,re,atna stanja

I1EVE1ZI?I0.E KEMIJSKE 1E/K;IJE 7 .E)#V1/$.E 7 su samo one koje teku u jednom smjeru od reaktanata prema produktima9 to su u,lavnom reak-ije kod koji* se neki od produkata nastoji i!lu=iti i! sistema" .pr' Vodikov peroksid %&2#2(- 2 H 2 O2 ( l ) H 2 O( l ) + O2 ( g ) ili ?arij klorid %?a;l2( i .atrij sul+at %.a2S#E(

BaCl 2 ( l ) + Na 2 SO4 BaSO4 ( s ) + 2 Na + + 2Cl .Bari e!.s&l1at .te2ko.topi!i.tal .

1EVE1ZI?I0.E KEMIJSKE 1E/K;IJE 7 )#V1/$.E 7 su one koje se odvijaju u oba smjera i kod koji* se uspostavlja ravnote@a i!meu reaktanata i produkata"

H 2 + I 2 2 HI
+ .pr' HCl ( l ) + H 2 O( l ) H 3 O + Cl

NH 4 OH ( l ) + HCl ( l ) NH 4 Cl ( l ) + H 2 O( l )
?1ZI./ KEMIJSKE 1E/K;IJE 7 ovisi o broju e+ikasni* sudara i!meu rea,irajui* =esti-a" 4a bi sudar neki* =esti-a bio e+ikasan one moraju imati ener,iju veu ili jednaku ener,iji aktiva-ije" ?r!ina kemijske reak-ije ovisi o prirodi reaktanata9 kon-entra-iji reaktanata9 temperaturi9 povrini reaktanata9 katali!atoru i ener,iji !ra=enja" 3$JE;/J )1I1#4E 1E/K$/./$/ - ako su reaktanti I#.I ili tvari kod koji* dola!i do redoks reak-ija tada e se reak-ije odvijati i!u!etno br!o"

H + + Cl + Na + + OH Na + + Cl + H 2 O 2 *eCl 3 + S&Cl 2 2 *eCl 2 + S&Cl 4

1eak-ije kod koji* dola!i do stvaranja talo,a su i!u!etno spore reak-ije'

BaCl 2 (l ) + Na 2 SO4 (l ) BaSO4 ( s ) + 2 Na + + 2Cl

3$JE;/J K#.;E.$1/;IJE 1E/K$/./$/ 7 to je vea kon-entra-ija reaktanata to e i br!ina kemijske reak-ije biti vea9 jer e biti i vei broj =esti-a koje imaju ener,iju veu od ener,ije aktiva-ije" $u vrijedi Z/K#. # 4JE0#V/.J3 M/S/ O ?1ZI./ KEMIJSKE 1E/K;IJE )1#)#1;I#./0./ JE /K$IV.IM M/S/M/ 1E/6I1/J3AI& $V/1I" .)1'

mA + nB oC + r( !1 = R [ A] [ B ]
m n
m i n je broj rea,irajui* molekula

=(

3$JE;/J $EM)E1/$31E 7 ako je via temperatura !na=i da rea,irajue =esti-e sadr@e i veu koli=inu ener,ije9 pa e i br!ina kemijske reak-ije biti vea" 3$JE;/J )#V18I.E 7 u vodenim otopinama rea,irajue =esti-e imaju veliku povrinu9 pa su !ato i reak-ije relativno br!e" Kod kruti* tvari da bi ubr!ali kemijske reak-ije mi i* usitnjavamo =ime poveavamo kontaktnu povrinu" 3$JE;/J K/$/0IZ/$#1/ 7to su tvari koje ubr!avaju kemijsku reak-iju - oni mo,u ubr!ati samo onu kemijsku reak-iju koja bi se odvijala sama od sebe9 ali vrlo sporo" K/$/0IZ/$#1I ne sudjeluju u kemijskoj reak-iji ve imaju sposobnost da poveaju ener,iju aktiva-ije rea,irajui* tvari" #ni imaju selektivno djelovanje" .)1' SI.$EZ/ - N 2 + 3H 2 2 NH 3 3$JE;/J Z1/5E.J/ 7 neke kemijske reak-ije ubr!avaju se pod utje-ajem sun=eve svjetlosti" .)1' SI.$EZ/ - H 2 + Cl 2 2 HCLl
S3.5/./ SVJE$0#S$ -3?1Z/V/ /l2#D9Be2#D

KEMIJSK/ 1/V.#$E2/ 7 kod povratni* %rever!ibilni*( reak-ija uspostavlja se ravnote@a i!meu reaktanata i produkata"

mA + nB ! oC + r( !1 = kons.( K ) K 1 [ A] [ B ]
m n

! 2 = K 2 [C ] [ ( ]
o

!1 = ! 2 ( &.sta.ra!note'e )
m n o

K 1 [ A] [ B ] = K 2 [ C ] [ ( ]

K1 [ C ] o [ (] r =K= K2 [ A] m [ B] n
$1E?/ ./)IS/$I IZ1/Z Z/ K#.S$/.$3 1/V.#$E2E #VI& 1E/K;IJ/' .)1'

H 2 +I 2 2 HI K

2 H 2 O 2 H 2 O + O2
2 [ O2 ] [ H 2 O ] K= [ H 2 O2 ] 2

[HI ]2 prod&kt = [H 2 ] [I 2 ] reakt.

2 NO + Cl 2 2 NOCl K =

[NOCl ]2 [NO ]2 [Cl 2 ]

Npr : 3H 2 + N 2 2 NH 3 K NH 3 = 0,37mol / dm 3 K [ N 2 ] = 2,0mol / dm 3 K [ H 2 ] = 3,0mol / dm 3

2 [ NH 3 ] 0,37 2 mol 2 / dm 6 K= = [ H 2 ] 3 [ N 2 ] 3,0mol 3 / dm 9 2,0mol / dm 3