1

BETONSKE KONSTRUKCIJE
RAMOVSKE KONSTRUKCIJE
Prof. dr Sneana Marin o!i"

Semestar: V

ESPB:

Ramo!s e onstr# $i%e

1.1. Podela 1.2. Statiki sistemi i statiki proraun 1.3. Proraun ramova za horizontalno optereenje 1.4. Dimenzionisanje 1.5. Armiranje vorova rama 1. . !lavni nosai 1.". #o$njae 1.%. &'jekti sa armirano'etonskim zidovima 1.(. Armirano'etonski zidni nosai 1.1). *okalni naponi pritiska. +,lo'ovi 1.11. -ratki elementi

&.&. Pode'a
Prost jedno'rodni ram

.i/e'rodni ram

Slo$en ram

Prostorni ram

&.(. Stati) i sistemi i stati) i *rora)#n

Statiki sistemi0
Statiki odre1eni 2lo/e tlo3 Statiki neodre1eni 2do'ro tlo3

4z'or statiko, sistema zavisi od0

.rste tla &ptereenja 5aina ,ra1enja Dopu/tenih horizontalnih i vertikalnih de6orma7ija 8emperaturnih uti7aja Skupljanja 'etona

&.(. Stati) i sistemi i stati) i *rora)#n

Stu'ovi rama oslanjaju se na tlo preko temelja .eze stu'a i temelja mo,u 'iti0
+,lo'ne -rute

&.(. Stati) i sistemi i stati) i *rora)#n

+,lo'na veza izme1u stu'a i ,rede posti$e se reduk7ijom popreno, preseka

&.(. Stati) i sistemi i stati) i *rora)#n

.isina armirano'etonskih ,reda o'ino se pro7enjuje u 6unkiji od raspona l0
#amovi sa jednim poljem

"

#amovi sa vi/e polja

9irina ,reda je o'ino dva do tri puta manja od visine ,rede i kree se u ,rani7ama0

&.(. Stati) i sistemi i stati) i *rora)#n

Ako su du$ine podu$nih ramova vee od ) do %)m: potre'no je predvideti dilata7ije ; prekide u konstruk7iji Dilata7ije smanjuju uti7aje od temperaturne promene i skupljanja 'etona 4zvo1enje z,lo'ova kod armirano'etonskih stu'ova se vr/i smanjenjem popreno, preseka stu'a na mestu z,lo'a na pri'li$no d<4 do d<3

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

=orizontalna optereenja koja se mo,u javiti u ekspoata7iji su0 .etar Seizmike sile Pritisak zemlje

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

1)

.etar je horizontalno optereenje sa izrazito dinamikim delovanjima ; udar vetra +a uo'iajne o'jekte odre1ivanje intenziteta optereenja od vetra vr/i se pri'li$nim postupkom Smatra se da je delovanje na o'jekte statike prirode optereenjem koje nazivamo osnovno dejstvo vetra >o &snovno dejstvo vetra zavisi od0 'rzine vetra: stepena za/tienosti: visine o'jekta: u,la izme1u povr/ine o'jekta i prav7a vetra

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

11

?svaja se takva /ema optereenja da je povr/ina o'jekta izlo$ena dejstvu vetra optereena pritiskujuem dejstvu vetra +aklonjeni delovi o'jekta izlo$eni su si/uem dejstvu vetra 5a sli7i su dati koe6i7ijenti smanjenja osnovno, dejstva od vetra

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

12

+a sve povr/ine na koje deluje si/ue dejstvo: koe6i7ijent smanjenja osnovno, dejstva vetra je ).4 +a vertikalne povr/ine izlo$ene pritiskujuem dejstvu vetra koe6i7ijent je ).% +a povr/ine pod u,lom 4)o izlo$ene pritiskujuem dejstvu vetra koe6i7ijent je ).4

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

4ntenzitet optereenja izra$en je u k5<m2 upravno na povr/inu o'jekta .etar u poprenom prav7u prihvataju popreni i kalkanski ramovi .etar u podu$nom prav7u prihvataju podu$ni ramovi

13

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

Popreni ramovi

14

#aspodela optereenja na poprene ramove zavisi od naina oslanjanja 6asadnih elemenata na podu$ne ramove

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

-alkanski ramovi
.etar u ravni rama

15

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

-alkanski ramovi
.etar upravno na ravan rama

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

@eka krovna ravan

1"

-alkanski stu'ovi se usled pripadajue, optereenja pona/aju kao konzolni stu'ovi sa slo'odno pomerljivim krajevima sa pomeranjem vrha za veliinu A

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

@eka krovna ravan
#aspon kalkana * mali

1%

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

@eka krovna ravan
#aspon kalkana * veliki

1(

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

-ruta krovna ravan

2)

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

Podu$ni ramovi

21

9ema optereenja podu$nih ramova zavisi od prorauna kalkanskih ramova -on7entrisana optereenja na podu$nom ramu javljaju se na mestima kalkanskih ,reda kao njihove reak7ije Bednako podeljeno optereenje je deo koji se prenosi preko pripadajue povr/ine 6asade

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

&ptereenje od seizmikih sila

22

4ner7ijalne sile koje nastaju tokom zemljotresa izazivaju znatna dinamika optereenja konstruk7ije o'jekta +a o'jekte manje, znaaja i slo$enosti proraun na dejstvo od zemljotresa sprovodi se metodom ekvivalentno, statiko, optereenja

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

@etoda ekvivalentno, statiko, optereenja

23

Stvarno dinamiko optereenje se zamenjuje sistemom iner7ijalnih sila koje deluju kao statiko optereenje S

az ; u'rzanje tla: , ; u'rzanje +emljine te$e: ! ; te$ina 2masa3 koja os7iluje: C ; koe6i7ijent kojim se uzima u o'zir tip konstruk7ije i dru,i parametri od uti7aja 2kvalitet tla: krutost konstruk7ije...3

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

@etoda ekvivalentno, statiko, optereenja

24

&dnos u'rzanja konstruk7ije i u'rzanja tla u 6unk7iji od perioda os7ilovanja

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

@etoda ekvivalentno, statiko, optereenja
Dinamiki model ; konzola sa jednim ili vi/e masa koje os7iluju ?pro/enja0
@asa jedne eta$e skon7entrisana je u nivou tavani7e @e1uspratna konstruk7ija je potpuno kruta u svojoj ravni 2raspodela seizmike sile jedne eta$e na sve vertikalne elemente prema krutosti3

25

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

Pravilnik o tehnikim normativima za visoko,radnje u seizmikim podruijima
?kupna horizontalna seizmika sila0

iz,radnju

o'jekata

! ; ukupna te$ina o'jekta iznad kote terena u koju je ukljueno verovatno korisno optereenje 2naje/e 5)D korisno, optereenja3 i sne, - ; ukupni seizmiki koe6i7ijent

-) ; koe6i7ijent kate,orije o'jekta 2):"5 E -) E 1:53 -s ; koe6i7ijent seizmiko, intenziteta

-s F ):)25 .44 @GS -s F ):)5 .444 @GS -s F ):1 4H @GS

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

Pravilnik o tehnikim normativima za visoko,radnje u seizmikim podruijima
-p ; koe6i7ijent duktiliteta i pri,u/enja
-p F 1:) za armirano'etonske skeletne konstruk7ije: -p F 1:3 za armirano'etonske panelne konstruk7ije: -p F 1: za zidane o'jekte sa vertikalnim serkla$ima i vitke dimnjake: -p F 2:) za zidane i konstruk7ije sa na,lim promenama krutosti

2"

iz,radnju

o'jekata

-d ; koe6i7ijent dinamikosti 2zavisi od kate,orije tla i od sopstveno, perioda os7ilovanja 83

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

Pravilnik o tehnikim normativima za visoko,radnje u seizmikim podruijima
Dija,ram za odre1ivanje veliine koe6i7ijenta -d

2%

iz,radnju

o'jekata

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

Pravilnik o tehnikim normativima za visoko,radnje u seizmikim podruijima

2(

iz,radnju

o'jekata

?kupna seizmika sila raspore1uje se po spratovima +a o'jekte visine do 5 spratova0

Si ; horizontalna seizmika sila iIto, sprata !i ; te$ina iIto, sprata =i ; visina iIto, sprata: merena od ,ornje ivi7e temelja: ili za z,rade sa podzemnim eta$ama: od prvo, podzemno, sprata

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

Pravilnik o tehnikim normativima za visoko,radnje u seizmikim podruijima

3)

iz,radnju

o'jekata

+a o'jekte preko 5 spratova: 15D ukupne seizmike sile S apli7ira se na vrh konstruk7ije kao kon7entrisana sila: a preostalih %5D se raspore1uje po spratovima #aspodela sila je propor7ionalna visini i kada su mase svih spratova jednake: raspodela ima o'lik prikazan na sli7i

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

Pravilnik o tehnikim normativima za visoko,radnje u seizmikim podruijima

31

iz,radnju

o'jekata

Sopstveni period os7ilovanja rama u poprenom prav7u odre1uje se iz izraza0

m ; masa sistema: k ; krutost sistema

-rutost konzolno, /tapa se mo$e odrediti iz izraza0

A ; pomeranje ramovske konstruk7ije u nivou krova usled statiko, delovanja jedinine sile PF1 u istom nivou i u prav7u os7ilovanja mase

&.+. Prora)#n ramo!a ,a -ori,onta'no o*tere"en%e

Pravilnik o tehnikim normativima za visoko,radnje u seizmikim podruijima
-ako je masa sistema0

32

iz,radnju

o'jekata

Period os7ilovanja se mo$e napisati kao0

&... /imen,ionisan%e

33

Dimenzionisanje se vr/i u karakteristinim prese7ima elemenata konstruk7ije

+a ,rede rama su to o'ino prese7i na spoju sa stu'ovima ,de su najvei ne,ativni momenti i prese7i u polju ,de su ekstremne vrednosti pozitivnih momenata +a stu'ove su to prese7i na krajevima stu'a jedne eta$e

+a dimenzionisanje je potre'no odrediti najnepovoljnije kom'ina7ije optereenja

realno

mo,ue

5aje/e su to kom'ina7ije u kojima jedan statiki uti7aj dosti$e svoju ekstremnu vrednost !rede se dimenzioni/u za kom'ina7ije uti7aja koje daju najvee momente savijanja i trans6erzalne sile Stu'ovi se dimenzioni/u za kom'ina7ije uti7aja koje daju najvee normalne sile

&.0. Armiran%e )!oro!a rama

34

Jvor rama mora da omo,ui preno/enje statikih uti7aja @: 5: 8 izme1u ta dva elementa

Armiranje vora na poslednjoj eta$i

&.0. Armiran%e )!oro!a rama

35

? sluaju alternativno, dejstva momenata savijanja: 6ormiranje petlje je naj'olje re/enje povijanja armature Prekidi 'etoniranja su prikazani ispredidanim linijama

&.0. Armiran%e )!oro!a rama

5a sli7i je prikazan detalj armiranja vora u kome su vezani stu' i ,reda na ni$im eta$ama i uklje/tenje stu'a u temelj

&.1. 2'a!ni nosa)i

3"

+a raspone vee od 2)m dimenzije elemenata armirano'etonskih ramova postaju isuvi/e velike Danas se sve vi/e pri'e,ava monta$nom nainu ,ra1enja Jesto se koristi ramovski sistem kod ko,a su stu'ovi uklje/teni u temelje: a u poprenom prav7u: u nivou krova: se radi nosa z,lo'no oslonjen na stu'ove 8akav nosa se naziva ,lavni nosa i na nje,a se oslanjaju monta$ni sekundarni nosai koji nose krovni pokriva !lavni nosai mo,u 'iti0
puni nosai 2prethodno napre,nuti3 re/etkasti nosai 2nosai sa zate,om3

&.1. 2'a!ni nosa)i #e/etkasti ,lavni nosai

3%

Prednost0 smanjenje sopstvene te$ine: mali utro/ak armature: manja de6orma'ilnost nosaa @ane0 komplikovana izrada oplate: veliki ,u'itak prostora z'o, velike visine nosaa -oriste se za raspone od 15 do 3) metara .isina re/etke se o'ino usvaja kao

&.1. 2'a!ni nosa)i #e/etkasti ,lavni nosai

3(

Sistemne linije /tapova tre'a da se seku u jednoj taki 9tapovi su optereeni aksijalnim silama pritiska ili zatezanja Bavljaju se i sekundarni momenti savijanja u /tapovima: koji se smanjuju 'iranjem poprenih preseka /tapova manjih momenata iner7ije 8re'a te$iti da se sekundarni krovni nosai oslanjaju na mestu vorova re/etke #e/etka se 'etonira u oplati naje/e u horizontalnom polo$aju

&.1. 2'a!ni nosa)i #e/etkasti ,lavni nosai

Detalji armiranja0

4)

&.1. 2'a!ni nosa)i #e/etkasti ,lavni nosai

Detalji armiranja0

41

Armatura zate,nutih dija,onala mora 'iti do'ro usidrena u pojasne /tapove ? oslonakom voru tre'a voditi rauna o sidrenju armature donje, pojasa &slonaki vor tre'a armirati tanjom armaturom u o'liku kaveza

&.1. 2'a!ni nosa)i 5osai sa zate,om

Prednosti0 laka monta$a: manja sopstvena te$ina -om'ina7ija ,rede i zate,e -oriste se za raspone do 3) metara .ertikale se postavljaju o'ino u treinama raspona .isina ovih nosaa je okvirno

42

&.3. Ron%a)e

43

!rede oslonjene na ,lavne nosae koje nose krovni pokriva #aspona su do 1) metara: popreno, presekeka o'lika 8: ali u 'lizini oslon7a prelaze u pravou,aoni presek manje visine +a vee raspone od 1) metara mo,u se raditi i u varijanti adheziono, prethodno, naprezanja

&.3. Ron%a)e

44

5a krajevima ro$njae se ostavlja jedan ili dva otvora kroz koje prolaze 'ol7novi ispu/teni iz ,lavno, nosaa +alivanjem otvora 7ementnim malterom ostvaruje se veza koja prenosi horizontalne sile

&.3. Ron%a)e

45

5a sli7i je prikazan prin7ip armiranja ro$njae u podruiju oslona7a i izrazi za proraun sile zatezanja u armaturi 5aroito je 'itno do'ro usidriti zate,nutu armaturu Pose'nu pa$nju tre'a posvetiti proraunu i o'likovanju armature za prijem ,lavnih napona zatezanja

&.4. O5%e ti sa armirano5etons im ,ido!ima

#amovske konstruk7ije se esto kom'inuju sa armirano'etonskim zidovima koji znatno poveavaju krutost o'jekta 5ajvea dozvoljena horizontalna pomeranja takvih konstruk7ija su =<1))) za delovanje vetra: odnosno =< )) za delovanje seizmikih sila: pri emu je = ukupna visina o'jekta #aspored zidova u osnovi tre'a da je simetrian i ravnomeran

&.4. O5%e ti sa armirano5etons im ,ido!ima

Armirano'etonski zidovi se javljaju po 7eloj visini o'jekta Kundiraju se na trakastim temeljima De'ljina zidova je od 15 do 3) 7m

4"

&.4. O5%e ti sa armirano5etons im ,ido!ima

4%

+a ,ravita7iona optereenja: zidovi se dimenzioni/u kao pravou,aoni 7entrino pritisnuti elementi /irine 1 metra Armiraju se vertikalnom i horizontalnom armaturom: a na krajevima zidova na du$ini eE2dz 6ormira se ojaanje od pro6ila prenika 12 mm ili vee,

&.4. O5%e ti sa armirano5etons im ,ido!ima

4(

&d ,ravita7iono, optereenja naponi u zidovima o'ino nisu iskori/eni: pa je dovoljna minimalna vertikalna armatura koja se raspore1uje simetrino na o'a li7a zida ? horizontalnom prav7u: zidovi se armiraju simetrinom horizontalnom armaturom koja o'uhvata vertikalnu armaturu +a dejstvo horizontalno, optereenja zidovi se dimenzioni/u prema istovremenim uti7ajima od normalnih sila i momenata savijanja koji imaju alternativni znak Dimenzionisanje se vri za pravou,aoni presek dimenzija lzLdz pri emu je dz de'ljina zida: a lz du$ina zida +id se armira krajevima zida simetrino: ,rupisanjem armature na

&.6. Armirano5etons i ,idni nosa)i

5)

Armirano'etosnki zidni nosai su povr/inski nosai optereeni u svojoj ravni: za koje va$i odnos h<l M ).5): ,de je h oznaena visina: a l raspon zidno, nosaa -ada ovaj uslov nije ispunjen nosai se tretiraju kao linijski ; ,redni nosai

&.6. Armirano5etons i ,idni nosa)i

51

Armirano'etosnki zidni nosai mo,u 'iti statiko, sistema proste ,rede ili kontinualnih zidnih nosaa

?kupna ,ranina sila zatezanja poverava se ,lavnoj armaturi koja se do'ija iz izraza0

@u je ,ranina vrednost momenta savijanja u karakteristinim prese7ima: a z je krak unutra/njih sila u istom preseku

&.6. Armirano5etons i ,idni nosa)i +idni nosai sistema proste ,rede0

52

-ontinualni zidni nosai0

!lavna armatura se rapore1uje na visini od ).15h od donje ivi7e Ako je hNl armatura se rapore1uje u zoni visine ).15l mereno od donej ivi7e nosaa

&.6. Armirano5etons i ,idni nosa)i Armatura proste ,rede0

53

&.6. Armirano5etons i ,idni nosa)i Armatura kontinualne ,rede0

54

&.6. Armirano5etons i ,idni nosa)i @inimalna koliina ,lavne armature0

55

6'zm ; srednja vrednost vrstoe 'etona pri aksijalnom zatezanju ' ; de'ljina zidno, nosaa

+a hNl u izraz tre'a uneti umesto visine h raspon l

&.6. Armirano5etons i ,idni nosa)i

Pored ,lavne armature zidni nosai se armiraju i horizontalnom i vertikalnom armaturom koja se raspore1uje orto,onalno sa o'e strane zida0

@inimalni pro7enti armiranja ukupnom horizontalnom i vertikalnom armaturom odnose se na pravou,aoni presek ' L h: odnosno ' L l ako je hNl i iznose0

&.&7. 8o a'ni na*oni *ritis a

5"

-ada se na armirano'etonski element prenosi sila pritiska preko male povr/ine 'o L do: javljaju se unutar elementa: u jednom u$em podruiju: znatni naponi pritiska u prav7u delovanja sile i naponi zatezanja upravno na prava7 delovanja sile

&.&7. 8o a'ni na*oni *ritis a

?kupnu silu zatezanja mo$emo pri'li$no odrediti iz izraza0

5%

Dopu/teni lokalni naponi pritiska O) ne smeju prekoraiti vrednosti date izrazom0

Os I dopu/teni srednji napon u 'etonu: de6inisan Pravilnikom: A'o ; lokalno optereena povr/ina: A'i ; povr/ina sa istom te$inom kao i A'o

&.&7. 9:'o5o!i

5(

-ontrola lokalnih napona pritiska se vr/i kod z,lo'ova ramovskih konstruk7ija i le$i/ta mostova #eduk7ijom popreno, preseka se omo,uava preno/enje samo normalnih i trans6erzalnih sila

&.&7. 9:'o5o!i
+a prihvatanje sile 7epanja u temeljima: postavlja se armatura u o'liku e/ljeva

&.&7. 9:'o5o!i
+a prihvatanje sile 7epanja u temeljima: postavlja se armatura u o'liku e/ljeva

&.&&. Krat i e'ementi

Plementi kod kojih je krak sila od mesta uklje/tenja a manji ili jednak statikoj visini h &ptereeni su kon7entrisanim silama koje potiu od dru,ih elemenata konstruk7ije ili od opreme &ptereeni su momentima savijanja i trans6erzalnim silama

&.&&. Krat i e'ementi

Potre'na povr/ina armature za prihvatanje momenata savijanja u preseku u uklje/tenju odre1uje se iz izraza0

Povr/ina potre'ne kose armature za prihvatanje ,lavnih napona zatezanja: u sluaju da je armatura postavljena pod u,lom od 45o: odre1uje se izrazom0 Potre'na povr/ina horizontalne armature za prihvatanje ,lavnih napona zatezanja se odre1uje iz izraza0

&.&&. Krat i e'ementi Armiranje kratkih elemenata je prikazano na sli7i