6.

ELICI
elici su legure eleza sa ugljenikom i drugim elementima. elici predstavljaju najee korienu grupu mainskih materijala. U novije vreme poznato je nekoliko hiljada raznih vrsta elika koje se koriste u gotovo svim o!lastima mainske tehnike. 6.1. DOBIJANJE ELIKA "o!ijanje elika se svodi na ra#inaciju gvo$a do!ijenog u visokoj pei i dodavanju #erolegura. %vo$e za preradu u elik sadri do &' ( ) &' *i ) +' ,n - .+' / i - ).' *. *toga se u procesu do!ijanje elika sadraji ovih elemenata svode na zahtevane vrednosti. 0astopljeno gvo$e prera$uje se u elike u1 u *imens-,artenovoj pei 2plameni postupak34 u elektropei 2pretapanjem3 i u 5esemerovom ili 6omasovom konvertoru. 5itna razlika izme$u *imens-,artenovog postupka i pretapanja u elektropeima konvertorskog postupka ogleda se u nainu do!ijanja toplote potre!ne za do!ijanje elika. "ok se u prvom sluaju radi o spoljanjim izvorima toplote 2sagorevanje gasa u *imens-,artenovom postupku ili elektrini luk kao najea varijanta elektropei3 dotle se za konvertorski postupak potre!na koliina toplote o!ez!e$uje hemijskim reakcijama kojima se elik preiava prvenstveno oksidacijom pomou kiseonika pod pritiskom. 7z!or postupka za do!ijanje elika zavisi od vie #aktora a najvaniji su kvalitet i cena do!ijenog elika kao i hemijski sastav gvo$a tj. njegova istoa. 8a primer za *imens-,artenov postupak i za pretapanje u elektropeima gvo$e kao polazna sirovina tre!a da ima to manje primesa tj. da je to vee istoe. /ri tome se do!ija elik !oljeg kvaliteta ali skuplji od konvertorskog elika. 9a primenu konvertorskih postupaka koriste se gvo$a sa veim sadrajem silicijuma 25esemerov postupak3 odnosno sa veim sadrajem #os#ora 26omasov postupak3 koji pri preiavanju gvo$a daju dodatnu koliinu toplote. :ksidacija u procesu do!ijanja elika !ie o!janjena na primeru konvertorskog postupka. ;od konvertorskog postupka gvo$e 2sa elinim 83

otpacima i do 3-'3 se u!acuje u konvertor !avastog o!lika koji je iznutra o!loen odgovarajuom vatrostalnom o!logom sl. <.)a !. 8eposredno pre poetka reakcije sa kiseonikom dodaje se topitelj koji pomae izdvajanje troske na povrini rastopljenog elika sl. <.)c. U konvertor se sputa cev sa kiseonikom 2vazduhom3 koja je oznaena strelicom na sl. <.)d.

a3

e3

!3 #3 d3

c3 *lika <.). ;onvertorski postupak do!ijanja elika1 a3 punjenje metalnim otpadom4 !3 ulivanje rastopljenog metala4 c3 dodavanje peenog krea4 d3 uduvavanje kiseonika4 e3 izlivanje rastopljenog elika4 #3 iz!acivanje ljake

ist kiseonik reaguje sa elezom iz gvo$a1 .=e > :. ? .=e: :ksid =e: reaguje sa ugljenikom i primesama1 =e: > ( ? =e > (: .=e: > *i ? *i:. > =e =e: > ,n ? ,n: > =e +=e: > ./ ? /.:+ >=e. :ve reakcije prati oslo!a$anje toplote koja je dovoljna da elik ostane u tenom stanju a produkti oksidacije 2(: *i:. ,n: /.:+3 odlaze u trosku ili u vazduh. 8a taj nain se sadraj ( *i ,n i / dovodi na potre!nu meru dok se za smanjenje sadraja sumpora koristi kalcijum iz topitelja koji gradi hemijsko jedinjenje (a* koje tako$e odlazi u trosku. *manjenje sadraja ugljenika sumpora #os#ora mangana i silicijuma tokom 8&

opisanih procesa u konvertoru je prikazano na sl. <... 8a primer ako se sadraj ugljenika od &' smanji na .' to odgovara maksimalnoj rastvorljivosti ugljenika u eliku sl. +.& znai da je u procesu oksidacije dolo do sagorevanja ugljenika.

*lika <... *manjenje sadraja hemijskih elemenata tokom procesa oksidacije

/red izlivanje elicima se dodaju mangan silicijum i aluminijum kao dezoksidatori. "ezoksidacija se odvija prema sledeim hemijskim jednainama1 =e: > ,n ,n: > =e .=e: > *i *i:. > .=e 3=e: > .@l @l.:3 > 3=e. 8astala hemijska jedinjenja se odstranjuju u vidu troske. 8aredna #aza u do!ijanju elika je o!likovanje prilikom prelaza iz tenog u vrsto stanje. 6eni elik se lije u metalne kalupe A kokile sl. <.)e gde ovrava u tzv. ingote. :ni se zatim zagrevanju na pri!lino ).--( i valjaju u poluproizvode razliitih dimenzija 2!lumove sla!ove i gredice3. 8aknadnim hladnim ili toplim valjanjem do!ijaju se de!lji ili tanji limovi ice i slini poluproizvodi. 6radicionalni nain livenja ingota sve vie se zamenjuje kontinualnim livenjem sl. <.3. 0astopljeni elik se izliva u pomonu posudu gde se sa povrine uklanjaju neistoe a zatim se ravnomerno i neprekidno proputa kroz !akarni kristalizator u kome poinje ovravanje i komoru za hla$enje gde se ovravanje zavrava sl. <.3. :dlivak se izvlai savija i ispravlja da !i uao u ure$aj za seenje !rzinom jednakom !rzini ulivanja u pomonu posudu. 9a izvlaenje odlivka koristi se elina ipka tzv. starter. *am postupak ima niz prednosti u odnosu na livenje ingota jer se 8+

do!ija homogenija i sitnozrnija struktura elika usled vee !rzine hla$enja a postupak je i ekonominiji. U procesu do!ijanja i izlivanja elik veoma lako rastvara gasove 2:. 8. B. (:. i (:3 koji izazivaju poroznost i nehomogenost strukture to se loe odraava pre svega na mehanike oso!ine. /rema koliini zaostalih gasova u toku ovravanja elici se dele na neumirene poluumirene i umirene.

*lika <.3. ;ontinualno livenje elika

Neumireni elici sadre do - 3' ( i oko - -.' *i i nepotpuno su dezoksidisani sa ,n i @l 2dezoksidatori3. :dlikuju se prisustvom gasnih pora du spoljanje strane ingota sl. <.&a to o!ez!e$uje meki povrinski sloj a time i laku o!radu de#ormacijom na hladno. ;oriste se za izradu limova i ipki. /ore prisutne u neumirenim elicima utiu na smanjenje ilavosti dinamike vrstoe i sposo!nosti za zavarivanje.

*lika <.&. /opreni presek ingota1 a3 neumireni4 !3 umireni4 c3 poluumireni elik

Umireni elici sadre vie od - 3' ( i od - )+-- <' *i. :ksidi se dezok- sidacijom ne udaljavaju ve stvaraju suspenziju u rastopu i ostaju u ovrs- lom eliku. U umirenim elicima nema gasnih mehurova ali se na vrhu 8<

ingota #ormira lunker-upljina sl. <.&! koja se otklanja odsecanjem. Umireni elici imaju homogenu strukturu !ez upljina i pogodni su za rad na niskim temperaturama. Poluumireni elici sadre od - 3-- D' ( i oko - )+' *i a dezoksidisani su u veoj meri nego neumireni. :sim ,n i @l kao dezoksidator deluje i *i. /ore su koncentrisane na gornjem delu odlivka sl. <.&c. /rimenjuju se za izradu pro#ila i de!ljih limova. "o!ijanje im je ekonomino. 6.2. PODELA ELIKA elici mogu da se podele prema1 - hemijskom sastavu, - nameni, - strukturi, - nainu dobijanja, - kvalitetu, - obliku i stanju poluproizvoda. Prema hemijskom sasta ! elici se dele na1 - ugljenine elike - legirane elike. Prema "ame"i elici se dele na1 - konstrukcione elike - alatne elike - elike sa pose!nim svojstvima. Prema str!kt!ri elici mogu da !udu #eritni podeutektoidni eutek) toidni nadeutektoidni lede!uritni austenitni i martenzitni . Prema "a#i"! $o%ija"ja razlikuju se 6omasov 5esemerov *imens,artenov i elektro-elik. Prema k alitet!& tj. sadraju sumpora i #os#ora elici se dele na1 - elike o!inog kvaliteta 2ugljenine3 sa sadrajem sumpora do - -<' i #os#ora do - -C' - kvalitetne elike 2ugljenini i legirani3 sa sadrajem sumpora - -3+- -&' i #os#ora - -3+-- -&' - visoko kvalitetne elike 2legirani3 sa sadrajem sumpora do - -.+' i #os#ora do - -.+' - plemenite elike 2legirani3 sa sadrajem sumpora do - -)+' i #os#ora do - -)+'.
)

,artenzit je struktura koja se do!ija termikom o!radom - kaljenjem koja se odlikuje visokom tvrdoom.

8C

Prema o%lik! i sta"j! 'ol!'roi( o$a elici se dele na1 valjane vuene kovane livene !ruene presovane i ljutene. 6.). *+LJENINI ELICI Ugljenini elici su legure eleza i ugljenika 2sa sadrajem ( do . -'3 u kojima su prisutne primese. 8a ugljenine elike otpada D-' svetske proizvodnje elika pa oni predstavljaju osnovni materijal u mainskoj industriji. Ugljenik je osnovni i najuticajniji element od kojeg zavise struktura i oso!ine elika. /rema sadraju ugljenika ovi elici se dele na1 - niskougljenine do - .+' ( - srednjeugljenine od - .+' do - <' ( - viskokougljenine preko - <' (. /rema nameni ugljenini elici se dele na1 - konstrukcione, do - <' ( i - alatne, preko - <' (. 6.).1. *ticaj !,lje"ika "a str!kt!r! i s ojst a !,lje"i#"ih #elika /rema metasta!ilnom dijagramu stanja sa porastom sadraja ugljenika struktura elika se menja od #eritne #eritno-perlitne perlitne do perlitnocementitne sl. +.&. /rema tome mehanika svojstva ugljeninih elika zavise od sadraja ugljenika. *adraj od - )' ( poveava zateznu vrstou elika za oko D- ,/a a napon teenja za oko &+ ,/a. /ore$enja radi za slian porast zatezne vrstoe potre!no je )' ,n *i ili (r. 9nai ugljenik utie na oso!ine eleza oko deset puta vie nego navedeni legirajui elementi. 7majui u vidu svojstva pojedinih struktura elika 2poglavlje +.)3 jasno je da sa porastom sadraja ugljenika kod podeutektoidnih elika znaajno raste zatezna vrstoa 0m u manjoj meri napon teenja 0eB i tvrdoa a smanjuje se izduenje @ i kontrakcija 9 sl. <.+. ;od nadeutektoidnih elika sa porastom sadraja ugljenika i dalje rastu napon teenja i tvrdoa. 9atezna vrstoa raste do pri!lino ) .' ( kada dostie maksimum a potom opada. :vo moe da se o!jasni poveanjem koliine sekundarnog cementita koji se izdvaja na granicama perlitnih zrna pri porastu sadraja ugljenika. 6o dovodi do smanjenja zatezne vrstoe a nema uticaja na tvrdou i napon teenja.

88

*lika <.+. Uticaj ugljenika na mehanika svojstva ugljeninih elika

6.).2. *ticaj 'rimesa "a str!kt!r! i s ojst a !,lje"i#"ih #elika :sim ugljenika u sastav elika ulaze i drugi elementi koji se smatraju prateim skrivenim ili sluajnim primesama to je ematski prikazano na sl. <.<. Pratee primese *i ,n @l * i / u eliku posledica su procesa do!ijanja gvo$a 2poglavlje +.&3 i elika 2poglavlje <.)3.
/07,E*E U U%FGE8787, EF7(7,@

/0@6EHE /07,E*E

*;07IE8E /07,E*E

*FU@G8E /07,E*E

*i ,n * / @l

8. :. B.

(u (o (r ...

*lika <.<. Jematski prikaz vrsta primesa u elicima

Skrivene primese u elicima 28. :. B.3 potiu iz vazduha s kojim rastopljeni elik dolazi u kontakt u toku izlivanja. Sluajne primese su svi elementi koji ne spadaju u pratee ili skrivene primese a ima ih u eliku u sadraju manjem od minimalno propisanog. *adraj primesa u elicima tre!a da se svede na najmanju meru s o!zirom na to da oni grade nepoeljna jedinjenja kao to su sulfidi, oksidi i fosfidi. Sumpor je tetna primesa. 0astvorljivost sumpora u elezu je toliko mala da i najmanji sadraj sumpora dovodi do o!razovanja sul#ida eleza =e*. 7zme$u =e* i eleza o!razuje se eutektoid koji se izdvaja na granicama zrna i topi na D8+K(. *umpor je esto uzrok pojave krtog loma 8D

poznatog pod nazivom crveni lom. Jtetan uticaj =e* se smanjuje ako se doda mangan 2=e* >pa ,n =e otklanja > ,n*3.opasnost 8astalo hemijsko jednjenje ,n* topi se na L )<.-K( se time od crvenog loma. ,e$utim pri hladnoj i toploj de#ormaciji ,n* se de#ormie izazivajui traka vost, odnosno raslojavanje #erita i perlita. 7pak ova pojava nije tako tetna kao crveni lom jer trakavost moe da se otkloni naknadnim arenjem tj. normalizacijom. *umpor u elicima za automate moe da !ude koristan jer pomae stvaranje krte i lomljive strugotine ime se u!rzava o!rada rezanjem. ;od ovih elika dozvoljen sadraj sumpora je do - 3'. =os#or je tako$e tetan jer sa elezom gradi fosfide koji utiu na smanjenje sposo!nosti de#ormacije u hladnom stanju i izazivaju tzv. plavi lom. !angan i silicijum poveavaju vrstou elika ali smanjuju njegovu plastinost i ilavost. "luminijum popravlja svojstva elika usitnjavajui metalno zrno osim u o!liku oksida @l.:3 kada je tetna primesa. #iseonik se u eliku nalazi u vidu raznih oksida koji nepovoljno utiu na svojstva elika. "zot o!razuje nitride koji poveavaju tvrdou ali smanjuju ilavost elika pa se smatra tetnom primesom. $odonik je u elicima tetna primesa jer stvara pore koje posle valjanja ili kovanja prelaze u prsline to smanjuje ilavost. 6.-. LE+I.ANI ELICI Fegirani elici osim ugljenika 2i primesa3 sadre i druge legirajue elemente koji se dodaju radi po!oljanja zahtevanih svojstva. Fegirani elici se dele prema !roju sadraju i vrsti legirajuih elemenata. Prema %roj! legirajuih elemenata elici se dele na jednostruko i viestruko legirane. Prema !k!'"om sa$r/aj! legirajuih elemenata elici se dele na1 - nisko legirane A do +' legirajuih elemenata i - visoko legirane A vie od +' legirajuih elemenata. 8isko legirani elici imaju istu strukturu i sline oso!ine kao ugljenini 2nelegirani3 elici. 8eke njihove oso!ine po!oljavaju legirajui elementi u zavisnosti od vrste i koliine. %lavne prednosti nisko legiranih elika u odnosu na ugljenine su vea ilavost pri istoj vrstoi vii napon teenja vea vrstoa na povienim temperaturama i manja sklonost ka stvaranju prslina. Iisoko legirani elici imaju po pravilu specijalna svojstva koja nemaju ugljenini i nisko legirani elici kao to su vatrootpornost otpornost prema ha!anju sposo!nost rezanja pri crvenom usijanju i koroziona

postojanost. :sim toga neki visoko legirani elici imaju speci#ine elektrine i magnetne oso!ine ili mali koe#icijent linearnog irenja. Prema rsti legirajuih elemenata razlikuje se vie grupa elika koji se nazivaju prema legirajuim elementima1 (r-8i elici (r elici 8i elici ,o elici (r-,o-I elici ,n elici I elici *i elici. 6.-.1. *ticaj le,iraj!0ih eleme"ata "a str!kt!r! i s ojst a #elika 9a svaki element odre$ena je gornja granica do koje se on smatra primesom odnosno legirajuim elementom preko te granice ta!. <.).
6a!ela <.). ,inimalni sadraj legirajuih elemenata u elicima element *i ,n (r 8i M ,o I (o 6i (u @l min. sadraj 2'3 - <- - 8- - 3- - 3- - )- - -8 - -) - )- - -+ - & - )-

;ao to je prikazano u ta!. <.. legirajui elementi u eliku mogu da1 - se rastvaraju u i -elezu gradei vrste rastvore4 - stvaraju sopstvene kar!ide ili se rastvaraju u cementitu4 - stvaraju intermetalna jedinjenja ili jedinjenja sa nemetalima i - !udu u elementarnom o!liku.
6a!ela <... Uticaj legirajuih elemenata na stvaranje odgovarajuih struktura u legiranim elicima Element. vrst Fegirani ;ar!id Element Gedinjenje stanje rastvor cementit 8ikl 8i 8i3@l *ilicijum *i *i:.,N:O ,angan ,n 2=e ,n33( ,n*4 ,n:*i:. Brom (r 2=e (r33( (rC(34 (r.3(< ,oli!den ,o ,o.( Iol#ram M M.( Ianadijum I I( 6itan 6i 6i( 8io!ijum 8! 8!( @luminijum @l @l.:34 @l8 :lovo /!

Uticaji pojedinih legirajuih elemenata na mehanika i ostala svojstva moe da se opie na sledei nain1 - *a poveanjem sadraja mangana poveavaju se zatezna vrstoa i tvrdoa u manjoj meri i napon teenja dok se ilavost smanjuje. - *a poveanjem sadraja silicijuma poveavaju se napon teenja i zatezna vrstoa a smanjuje sposo!nost de#ormisanja i ilavost.

"o sadraja od + - <' (r poveavaju se zatezna vrstoa napon teenja i sposo!nost de#ormisanja a iznad tog sadraja ova svojstva opadaju. *adraj (r iznad )' smanjuje ilavost. /oveanjem sadraja (r poveavaju se otpornost prema oksidaciji na povienim temperaturama i otpornost prema koroziji. "o sadraja od )-' 8i poveavaju se napon teenja i zatezna vrstoa a neznatno se smanjuje sposo!nost de#ormisanja. 8aroito povoljan uticaj 8i ima na ilavost na niskim temperaturama. ,oli!den vanadijum i vol#ram imaju slian uticaj koji se ogleda u poveanju napon teenja zatezne vrstoe i tvrdoe uz smanjenje ilavosti. :sim toga ovi elementi popravljaju mehanike oso!ine na povienim temperaturama kao i otpornost prema koroziji. ,ala koliina @l u eliku poveava zateznu vrstou ali smanjuje plastinost i ilavost. *a (r i *i @l poveava otpornost prema oksidaciji na povienim temperaturama. *a poveanjem sadraja !akra poveavaju se zatezna vrstoa i napon teenja kao i otpornost prema atmos#erskoj koroziji i koroziji u morskoj vodi ali se !itno smanjuje ilavost. 8io!ijum i titan poveavaju zateznu vrstou ali smanjuju ilavost. ;oriste se i kao sta!ilizirajui elementi kod elika otpornih prema koroziji u agresivnim sredinama. :lovo poveava krtost strugotine pa se koristi kod elika za automate.

6.1. O2NAA3ANJE ELIKA /rema standardu GU* (.5-.--. elici se oznaavaju nizom slovnih i !rojanih sim!ola. :pta oznaka elika moe da se predstavi na sledei nain1 4444546.45476845476 - slo "i sim%ol 1 8 oznaka za elik ili L 8 oznaka za elini liv - os"o "a o("aka - sastoji se iz etiri ili pet !rojanih sim!ola kojima se oznaava vrsta elika - $o'!"ska o("aka - sastoji se iz jednog dva ili vie !rojanih ili slovnih sim!ola ili njihovih kom!inacija kojima se oznaava namena odnosno stanje proizvoda - ostale $o'!"ske o("ake - sastoje se iz jednog dva ili vie !rojanih ili slovnih sim!ola ili njihovih kom!inacija kojima se po potre!i oznaavaju druge karakteristike elika
.

U toku je promena ovog standarda odnosno usaglaavanje sa E8.

/rema standardu elici su svrstani u dve grupe1 - elici sa utvr$enim mehanikim svojstvima i - elici sa utvr$enim hemijskim sastavom i mehanikim svojstvima. elici sa utvr$enim mehanikim svojstvima u osnovnoj oznaci imaju1 - na prvom mestu !roj -4 - na drugom mestu !roj koji oznaava nazivnu odnosno minimalnu vrednost zatezne vrstoe koja je utvr$ena za elike u toplo o!likovanom ili normalizovanom stanju. 9naenje sim!ola dato je u ta!. <.34 - na treem etvrtom i petom mestu !roj koji oznaava pripadnost elika podgrupi ta!. <.&.
6a!ela <.3. 9naenje sim!ola na .. mestu osnovne oznake elika sa utvr$enim svojstvima 3.-- 3<-- 38-- &8-- +8-- <8-- C8-0m < 3.- 3<- 38- &8- +8- <8- C8- 88- > 88,/a sim!ol ) . 3 & + < C 8 D 6a!ela <.&. 9naenje sim!ola na 3. &. i +. mestu osnovne oznake elika sa utvr$enim svojstvima /odgrupa elika *im!ol -- do && Ugljenini elici !ez utvr$enog sadraja * i / )-) do &&D *lo!odno &+ do CD elici sa ogranienim sadrajem * i /. 9a elike iz &+) do CDD ove podgrupe delimino se ograniava sadraj ( *i i ,n 8- do DD elici sa ogranienim sadrajem * i / delimino utvr$enim sadr8-) do DDD ajem ( *i i ,n i sa legirajuim elementima koji se dodaju radi postizanja specijalnih mehanikih svojstava. 8a petom mestu se ne koristi !roj -.

/rimer oznake elika sa utvr$enim mehanikim svojstvima je1 -+&+ kod kojeg - oznaava pripadnost navedenoj grupi + oznaava zateznu vrstou 2&8- A +8- ,/a3 a &+ oznaava da je sadraj * i / ogranien. Ugljenini i legirani elici sa utvr$enim hemijskim sastavom i mehanikim svojstvima u osnovnoj oznaci imaju1 - za ugljenine elike na prvom mestu ci#ru )4 - za legirane elike na prvom mestu !rojani sim!ol najuticajnijeg legirajueg elementa ta!. <.+. 8ajuticajnijim legirajuim elementom se smatra onaj element koji ima najvei proizvod sadraja i #aktora uticajnosti datog u ta!. <.<4 - za ugljenine elike na drugom mestu je desetostruka vrednost maksimalnog sadraja ugljenika zaokruenog na desetine4 - za legirane elike na drugom mestu je !rojani sim!ol elementa drugog po uticaju. ;od jednostruko legiranih elika sim!ol na drugom mestu je

)9 - na treem etvrtom i petom mestu je !rojani sim!ol koji oznaava podgrupu elika po nameni ta!. <.C.

6a!ela <.+. 5rojani sim!ol za najuticajnije legirajue elemente *im!ol ) . 3 & + < C 8 Fegirajui element ( *i ,n (r 8i M ,o I

D ostali

6a!ela <.<. =aktor uticajnosti legirajueg elementa Fegirajui element *i ,n (r 8i M ,o I (o 6i (u @l :stali =aktor uticajnosti ) ) & & C )& )C .- 3- ) ) 36a!ela <.C. *im!oli na 3. &. i +. mestu osnovne oznake elika sa utvr$enim sastavom /odgrupa elika po nameni *im!ol -- do )D Ugljenini elici sa utvr$enim sastavom i legirani elici )-) do )DD koji nisu namenjeni termikoj o!radi .- do .D Ugljenini i legirani elici za cementaciju .-) do .DD 3- do 3D Ugljenini i legirani elici za po!oljanje 3-) do 3DD &- do +D Ugljenini i legirani elici za alate &-) do +DD <- do <D elici sa naroitim #izikim svojstvima <-) do <DD *lo!odno za elike koji ne pripadaju ostalim podgrupama C- do CD Bemijski postojani i vatrootporni elici C-) do CDD 8- do 8D 5rzorezni elici 8-) do 8DD *lo!odno D- do DD elici za automate D-) do DDD *lo!odno za elike koji ne pripadaju ostalim podgrupama
8a petom mestu se ne koristi nula 0ezervisano za nove podgrupe ili za podgrupe koje su popunjene

/rimeri oznake elika sa utvr$enim hemijskim sastavom i mehanikim svojstvima su1 - )8&- kod kojeg ) oznaava da se radi o ugljeninom eliku 8 oznaava sadraj ugljenika 2pri!lino - 8'3 a &- oznaava da se radi o alatnom eliku4 - &+C- kod kojeg & oznaava da je (r najuticajniji legirajui element + oznaava da je 8i drugi legirajui element po uticajnosti a C- oznaava da se radi o hemijski postojanom i vatrootpornom eliku. "opunske oznake za namenu odnosno stanje osnovnih proizvoda od elika su date u ta!. <.8.

6a!ela <.8. "opunske oznake za stanje osnovnih proizvoda od elika :znaka *tanje elika 5ez odre$ene termike o!rade ) Pareno . Pareno na naj!olju o!radljivost .@ 6ermiki o!ra$eno na zadatu vrednost zatezne vrstoe .5 6ermiki o!ra$eno na #eritno-perlitnu strukturu .( /ogodno za seenje u hladnom stanju ." Pareno na glo!ularni cementit 3 8ormalizovano & /o!oljano + Iueno - hladno de#ormisano < Fjuteno C 5rueno 8 ;ontrolisano hla$eno 8@ %aeno 85 6ermomehaniki o!ra$eno D :!ra$eno po pose!nim uputstvima 9a vrue kovanje i presovanje ; B 9a hladno o!likovanje valjcima 2pro#ilisanje3 * 9a hladno presovanje I 9a vuenje 9 9a izradu zavarenih cevi

6.6. KON:;.*KCIONI ELICI :d konstrukcionih elika se zahteva da imaju do!ra mehanika svojstva da se do!ro o!ra$uju rezanjem de#ormisanjem 2kovanje valjanje izvlaenje presovanje3 da imaju do!ru zavarljivost i nisku cenu. /rema vrstoi 2naponu teenja3 ovi elici se razvrstavaju u etiri grupe1 ). elici niske vrstoe 0e < .+- ,/a .. elici srednje vrstoe .+- ,/a < 0e < C+- ,/a 3. elici visoke vrstoe C+- ,/a < 0e < )++- ,/a &. elici ultravisoke vrstoe 0e > )++- ,/a. Ugljenini konstrukcioni elici pripadaju prvoj grupi a legirani elici drugoj treoj ili etvrtoj. ;onstrukcioni elici se koriste za eline konstrukcije ili konstrukcione elemente u mainogradnji mostogradnji !rodogradnji kotlogradnji izradi cevovoda i slinih konstrukcija.

U ovoj grupi elika e !iti opisani i ugljenini i legirani konstrukcioni elici koji o!uhvataju i neke elike sa specijalnim svojstvima. /ostoji vie grupa konstrukcionih elika. 6.6.1. O'<ti ko"str!kcio"i #elici U ovu grupu elika spadaju ugljenini i niskolegirani elici sa utvr$enim mehanikim svojstvima - GU* (.5-.+--. :pti konstrukcioni elici se primenjuju za izradu zavarenih konstrukcija i cevovoda konstrukcija spojenih vijcima i zakovicama u visokogradnji mostogradnji hidrogradnji i mainogradnji ili za dalju preradu hladnim presovanjem vuenjem i vruim kovanjem ili valjanjem. :pti konstrukcioni elici svrstani su u est grupa kvaliteta i to1 grupi : pripada elik ija je oznaka ---- koji se koristi za neodgovorne delove4 grupi @ pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava !rojem -4 koriste se za statiki optereene zavarene konstrukcije koje nisu izloene veim temperaturnim promenama niti temperaturama niim od A)-( 2-.C-3C- -&<-34 grupi 5 pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava !rojem )4 koriste se za odgovorne zavarene konstrukcije kod kojih ne postoji opasnost od krtog loma. ,ogu da !udu izloeni radu na temperaturi do A)-( 2-3<) -3C) -&<) i -+<)34 grupi ( pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava !rojem .4 koriste se za odgovorne zavarene konstrukcije izloene statikim ili dinamikim optereenjima ali ne i niskim temperaturama 2-3<. -+<.34 grupi " pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava !rojem 34 koriste se za odgovorne zavarene konstrukcije izloene dinamikim optereenjima i niskim temperaturama do A3-( 2-3<3 -&<3 -+<334 grupi , pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava !rojem +4 koriste se za odgovorne mainske delove kao to su osovine vratila zupanici klinovi 2-+&+ -<&+ -C&+3. 6.6.2. =i"o(r"i ko"str!kcio"i #elici =inozrni konstrukcioni elici su potpuno umireni - GU* (.5-.+-.. Elementi kao to su vanadijum nio!ijum titan koji se vezuju u nitride ili nitride i kar!ide daju elik sa #inim 2sitnim3 zrnom. =inozrni konstrukcioni elici se koriste za izradu cevovoda za visoke pritiske posude pod pritiskom elemenata drumskih vozila eleznikih vagona cisterni za

prevoz gasa mostova industrijskih hala razliitih zavarenih konstrukcija i pose!ne namene. :va grupa elika o!uhvata1 - osnovne elike - elike za poviene temperature i - elike za niske temperature. =inozrni konstrukcioni elici se oznaavaju na speci#ian nain razliito od GU* (.5-.--.. 6.6.). elici (a ceme"tacij! elici za cementaciju su konstrukcioni elici sa malim sadrajem ugljenika 2- ) A - .+'3 GU* (.5D.-.-& koji se koriste za delove kod kojih se 3 povrinski sloj cementira ili kar!onitrira . /osle cementiranja ili kar!onitriranja i odgovarajue termike o!rade postie se visoka tvrdoa otpornost prema ha!anju i koroziji povrinskog sloja dok jezgro zadrava do!ru ilavost. /rema hemijskom sastavu elici za cementaciju mogu da !udu ugljenini i legirani. Ugljenini elici za cementaciju. :vi elici su niskougljenini sa sadrajem ugljenika do - .' 2)).- )).) )..- )..) ).8)3. Upotre!ljavaju se za izradu delova malih dimenzija i jednostavnih o!lika izloenih ha!anju i malim optereenjima gde se ne zahteva visoka vrstoa jezgra 2ruice poluge rukavci zglo!ovi3. %egirani elici za cementaciju. :vi elici su niskolegirani sa hromom manganom niklom moli!denom sa sadrajem ugljenika - )8 A - .&' 2&).- &C.) +&.- C&.-3. ;oriste se za izradu delova veih dimenzija jae optereenih i odgovornih kod kojih se zahteva visoka tvrdoa povrinskog sloja i dovoljno visoka vrstoa i ilavost jezgra. 6.6.-. elici (a 'o%olj<a"je & elici za po!oljanje A GU* (.5D.-.) posle termike o!rade imaju visoku vrednost napona teenja i zatezne vrstoe do!ru plastinost malu osetljivost na koncentraciju napona visoku vrednost dinamike vrstoe i dovoljnu ilavost. /rema hemijskom sastavu elici za po!oljanje se dele na ugljenine i legirane. Ugljenini elici za pobolj&anje su elici sa sadrajem ugljenika - 3 A - +'. :vi elici se upotre!ljavaju za izradu delova preseka do )-- mm
3

(ementacija je termohemijski proces o!ogaivanja povrinskog sloja ugljenikom. ;ar!onitriranje je termohemijski proces o!ogaivanja povrinskog sloja ugljenikom i azotom istovremeno. & /o!oljanje je termika o!rada koja se sastoji od kaljenja i visokog otputanja. /osle nje se do!ija optimalna kom!inacija vrstoe i ilavosti.

imaju malu sklonost ka o!razovanju prslina ali su osetljivi na zareze. 9a izradu konstrukcionih delova koji su manje optereeni upotre!ljavaju se elici )33- )&3- a za optereenije delove )+3- )+3) )+8)<3-) )<3-. )<3-3 )<3- )<3) )<8- )C3- )C3) )C82kolenasta vratila !regaste osovine osovinice klipova zavrtnji zupanici3. %egirani elici za pobolj&anje. 9a izradu delova veeg poprenog preseka do .+- mm upotre!ljavaju se elici legirani sa hromom niklom moli!denom i vanadijumom. Brom-elici &)3-) &)3-. &)3. i &)3.) su pogodni za izradu delova relativno malih dimenzija 2osovina manjih vratila klinova poluga i navrtki3 elici &)33) &)3- &)8imaju povienu vrstou i upotre!ljavaju se za odgovornije delove 2kolenasta vratila osovine zupanike zavrtnje3 a elici &)3) &)8) &)3& &)8& se koriste za delove izloene ha!anju ali !ez veih udarnih optereenja 2veliki zupanici i vratila3. Brom-nikl-moli!den elici 2+&3+&3) i +&3.3 imaju visoku vrednost zatezne vrstoe i napona teenja do!ru ilavost i visoku vrednost dinamike vrstoe pa se koriste za izradu delova koji su jako optereeni naizmenino promenljivim optereenjima. 6.6.1. elici (a o'r!,e elici za opruge moraju da imaju to vei napon teenja visoku vrednost granice elastinosti do!ru dinamiku vrstou i zadovoljavajuu ilavost 8 GU* (.5-.++). :ve uslove mogu da zadovolje ugljenini i legirani elici sa *i ,n (r I M. elici za opruge legirani sa silicijumom i manganom 2.)3- .)3+ .33- .33)3 koriste se za izradu elastinih podloki tanjirastih lisnatih prstenastih i punih opruga kao i lisnatih opruga za inska vozila. @ko su legirani sa (r i I 2&83-3 koriste se za opruge velikih prenika najvie optereenih opruga drumskih vozila i zavojnih opruga. 6.6.6. elici (a a!tomate elici za automate su hemijskim sastavom i strukturom podeeni za o!radljivost rezanjem na automatima > GU* (.5-.+-+. ;arakteristino svojstvo elika za automate je da se pri o!radi rezanjem o!razuje kratka i krta strugotina koja se lomi na malom rastojanju ispred seiva alata za rezanje. :!razovanje ovakve strugotine o!ez!e$uje !olje odvo$enje toplote sa o!ra$ivane povrine to omoguava vee !rzine rezanja veu postojanost alata kao i do!ijanje iste i glatke povrine o!ra$ivanih delova. :vo znaajno svojstvo se postie poveanjem sadraja sumpora i #os#ora. elici za automate se legiraju i sa manjom koliinom olova. 9!og poveanog sadraja sumpora #os#ora i olova plastinost i ilavost ovih elika je

smanjena. *toga se koriste za masovnu proizvodnju malo odgovornih delova od kojih se ne zahtevaju visoka mehanika svojstva 2zavrtnji navrtke podmetai rascepke3. U elike ove grupe spadaju 3DD- 3)D)+D-. 6.6.?. elici ot'or"i 'rema ha%a"j! 9a delove izloene ha!anju u uslovima visokih pritisaka i udara 2lanci guseninih platna delovi dro!ilica i mlinova zu!i ko#ice rotornog !agera zu!i kaike !agera noevi !uldoerskih daski skretnice eleznikih i tramvajskih ina3 upotre!ljava se visokolegirani manganski elik 3)<2) .' ( ). +' ,n3. 8iskolegirani elik 3)3& 2- +' ( ) 8' ,n3 upotre!ljava se kada je primena visokolegiranih manganskih elika otpornih prema ha!anju necelishodna iz ekonomskih razloga ili z!og teke o!rade. 6.6.@. 3atroot'or"i #elici Iatrootporni elici su otporni prema hemijskom razaranju povrina u atmos#eri vazduha gasova na temperaturama viim od ++-( ukada su malo optereeni iliilineoptereeni. /ri visokim temperaturama sredini zagrejanog vazduha ili produkata sagorevanja goriva dolazi do oksidacije elika 2gasna korozija3. Ugljenini elici nisu pogodni za ovakve radne uslove poto njihova povrina intenzivno oksidie i razara se ve na temperaturama oko 3--(. Iisoku vatrootpornost imaju visokolegirani elici sa hromom 2)3 A .+'3 silicijumom i aluminijumom. 0adi popravljanja mehanikih svojstava i otpornosti prema oksidaciji vatrootpornim elicima se dodaje i nikl 2.- A 3+'3. 6emperatura do koje se mogu upotre!ljavati vatrootporni elici zavisi od sadraja legirajuih elemenata i radne atmos#ere 2oksidaciona ili redukciona3. Iatrootporni elici legirani hromom niklom i aluminijumom 2&DC&DC) &DC3 &+C8 i &+CD3 upotre!ljavaju se za izradu pregrejaa vazduha ventilatora armatura pei gorionika kada za termiku i termohemijsku o!radu izduvnih sistema gasnih tur!ina i motora *U* i drugih delova termoenergetskih postrojenja. 6.6.A. elici (a ra$ "a 'o i<e"im tem'erat!rama elici za rad na povienim temperaturama upotre!ljavaju se za izradu delova koji su u eksploataciji izloeni visokim optereenjima i povienim temperaturama u toku dueg vremenskog perioda 2lopatice diskovi rotori i tela gasnih parnih tur!ina4 cevi pregrejaa pare parovodi i armature parnih kotlova4 ventili i drugi delovi motora *U*3. /ored do!re vrstoe pri dugotrajnom optereenju na povienim temperaturama od ovih elika

se zahteva i da !udu vatrootporni. elici za rad na povienim temperaturama mogu da se razvrstaju prema radnoj temperaturi1 - do 3+-( upotre!ljavaju se opti konstrukcioni ugljenini i niskolegirani elici u po!oljanom stanju 2)&3) )+3)3 - od &-- do ++-( upotre!ljavaju se niskolegirani elici koji sadre (r ,o i I. Brom-moli!denski elici upotre!ljavaju se u energetskim postrojenjima za cevi pregrejaa pare parovode kolektore za armaturu parnih kotlova i parovoda 2C&-- i C&3)3. 9a odgovornije delove parnih i gasnih tur!ina 2lopatice osovine diskove priru!nice zavrtnji i navrtke3 i za delove parnih kotlova 2kotlovske cevi cevi pregrejaa pare parovode3 koristi se (r-,o-I elik C&3.. - od +-- do <--( upotre!ljavaju se visokolegirani elici koji osim )- A )3' (r sadre i ,o I M 6i 8!. :vi elici se koriste za lopatice diskove i rotore tur!ina kao i ventile automo!ilskih i avionskih motora. 6.6.1B. NerCaj!0i #elici 8er$ajui elici se odlikuju visokom otpornou prema koroziji koja se postie o!razovanjem tankog tvrdog i kompaktnog povrinskog sloja koji titi metal od dalje korozije. :sim visoke otpornosti prema koroziji ovi elici su i vatrootporni pa se koriste za rad na temperaturama preko ++-( umesto niskolegiranih elika. :vi elici su de#inisani po GU* (.5-.<--. 8er$ajui elici su visokolegirani a pored najmanje ). +' hroma sadre i nikl moli!den !akar titan silicijum mangan i nio!ijum. 8er$ajui elici se koriste za izradu pri!ora za jelo elemenata opreme u kuhinjama i restoranima hirurkih instrumenata dekorativnih delova karoserija automo!ila. :sim toga ovi elici se koriste za kotrljajne leaje ventile opruge merne instrumente delove pei i razmenjivaa toplote u hemijskoj petrohemijskoj i termoenergetskoj industriji. /rimeri standardnih oznaka nekih elika iz ove grupe su &)C) &)C. &)C3 &)C& &+C-C &+C) &+C. &+C3 i &+C&. ;omercijalno najpoznatiji ner$ajui elik je (r-8i elik )8Q8 sa )8' (r i 8' 8i. 6.?. ALA;NI ELICI @latnim elicima nazivaju se ugljenini i legirani elici koji imaju visoku tvrdou i otpornost prema ha!anju a upotre!ljavaju se za izradu razliitog alata za o!radu metala i drugih materijala. /ored do!rih mehanikih svojstava elici za alate moraju da imaju i druga vana svojstva kao to su1 - do!ra toplotna sta!ilnost da ne !i dolo do promene strukture i mehanikih svojstava pri zagrevanju alata u toku procesa rada4

- otpornost prema razugljenienju povrinskog sloja i oksidaciji jer ove pojave smanjuju vrstou tvrdou i otpornost prema ha!anju4 - odgovarajua toplotna provodljivost da !i se spreilo pregrevanje a time i smanjenje tvrdoe u povrinskom sloju to je naroito vano kod alata za o!radu de#ormacijom u toplom stanju4 - mali koe#icijent linearnog irenja na temperaturama kojima je alat izloen u toku rada tj. dimenziona postojanost4 - do!ra o!rada !ruenjem to je naroito vano pri izradi alata za merne instrumente. 8ajvanije grupe alatnih eliku su1 2)3 ugljenini alatni elici 2.3 legirani alatni elici za rad u hladnom stanju 233 legirani alatni elici za rad u toplom stanju i 2&3 visokolegirani !rzorezni alatni elici. 6.?.1. *,lje"i#"i alat"i #elici Ugljenini alatni elici sadre - < A ) &' (. ;arakteristina su im sledea svojstva1 - visoka tvrdoa 2<- A <& B0(3 - do!ra otpornost prema ha!anju koja se zadrava samo do )+-(. 9!og toga se od ugljeninih alatnih elika ne izra$uje rezni alat za vee !rzine rezanja - alat od ugljeninih alatnih elika ima relativno do!ru ilavost pa je podo!an za izradu alata izloenog jaim udarnim optereenjima. :d ugljeninih alatnih elika moe se izra$ivati alat jednostavnog o!lika i manjih dimenzija. Ugljenini alatni elici se dele na grupe1 - I kvalitetna grupa - II kvalitetna grupa - III kvalitetna grupa - elici za turpije i - elici za kose. U I kvalitetnu grupu ugljeninih alatni elika spadaju )D&) i )D&& koji se upotre!ljavaju za izradu alata gde je potre!na tvrda povrina i poveana ilavost 2klipovi za pneumatske ekie3. U II kvalitetnu grupu ugljeninih alatnih elika spadaju )C&- )8&)D&- i )D&3 koji su namenjeni za izradu ekia i alata za kovanje reznog alata i turpija za drvo pro!ijaa za papir noeva poljoprivrednih maina alata za seenje !uenje i o!radu mekog i srednje tvrdog kamena.

U III kvalitetnu grupu ugljeninih alatnih elika spada elik )+&- koji se z!og loijih svojstava koristi za izradu sitnog alata1 srpova sekira ekia noeva !urgija za drvo i drugog runog alata. elici za turpije koriste se za izradu turpija srednjih i malih dimenzija 2)C&) )D&< i )D&83. elici za kose su ugljenini alatni elici visoke tvrdoe. U ovu grupu spada elik )8&) namenjen sa izradu svih vrsta kosa. 6.?.2. Le,ira"i alat"i #elici (a ra$ ! hla$"om sta"j! U legirane alatne elici za rad u hladnom stanju u!rajaju se elici namenjeni za kod o!likovanje mehaniku o!radu do .-(. :snovni legirajui element ove vrste ielika je (r a po potre!i se dodaju ,o M i I. :vi elici se primenjuju za alate za procesanje i pro!ijanje udarne alate alate za presovanje i vuenje delove dro!ilica mlinova i !agera alate za poljoprivredu i merne alate. /rimeri legiranih alatnih elika za rad u hladnom stanju su <&&) &C++ 8)&- &8&3 i C&&-. 6.?.). Le,ira"i alat"i #elici (a ra$ ! to'lom sta"j! U legirane alatne elike za rad u toplom stanju u!rajaju se elici namenjeni za izradu alata za kovanje i presovanje ipki i cevi alata za livenje pod pritiskom alata za izradu valjaka matica zakovica i epova. :snovni legirajui elementi kod ove vrste elika su (r ,o i I a esto se dodaje i M. Fegirani alatni elici za rad u toplom stanju su &C+) C&+- i <&+-. 6.?.-. Br(ore("i alat"i #elici 5rzorezni alatni elici su toplotno postojani tj. zadravaju visoku tvrdou i otpornost prema ha!anju na povienim temperaturama 2<.- A <+-(3 koje se pojavljuju na povrinama alata pri rezanju velikim !rzinama. :vi elici dozvoljavaju .A& puta vee !rzine rezanja a postojanost je )-A3- puta vea od postojanosti alata izra$enih od ugljeninih elika. 5rzorezni alatni elici spadaju u visokolegirane elike a osnovni legirajui elementi su M i ,o koji o!ez!e$uju toplotnu postojanost. "odavanjem (o i I poveava se toplotna postojanost !rzoreznih alatnih elika to im o!ez!e$uje visoku tvrdou na povienim temperaturama. /rema stepenu uticaja legirajuih elemenata !rzorezni elici se dele na moli!denske vol#ramske i ko!altne. ,oli!denski i ko!altni !rzorezni elici 2C<8- C88- i DC8-3 se odlikuju visokom otpornou prema ha!anju i relativno do!rom ilavou. ;oriste se za izradu alata izloenih udarima u toku rada 2noevi i glodai za gru!u o!radu spiralne !urgije3.

Iol#ramski !rzorezni elici 2<88- i <D8-3 se koriste za visoko optere-

ene alate pri velikim !rzinama rezanja i za gru!u o!radu pod najteim uslovima. 6.@. ELINI LI3 elini liv 2F3 je legura eleza i ugljenika od koje se izra$uju odlivci za rad u uslovima dinamikog optereenja kada se ne preporuuje upotre!a livenih gvo$a. /odela F prema nameni je analogna podeli elika tako da se F do - <' ( smatraju konstrukcionim a preko - <' ( alatnim. elini liv o!jedinjuje do!ra svojstva elika i livenog gvo$a jer ima do!ra mehanika svojstva i moe da se lije. ,e$utim u pore$enju sa livenim gvo$ima elini liv ima loija svojstva livenja jer se vie skuplja 2do .' u odnosu sa )'3 i zahteva viu temperaturu ulivanja 2preko )<--( u pore$enju sa )3--(3. *vojstva livenja se popravljaju sa poveanjem sadraja ugljenika ali se istovremeno smanjuje ilavost F. 9avisno od sastava konstrukcioni elini livovi se dele na niskougljenine 2- ) - .+' (3 srednjeugljenine 2- .+ - &' (3 visokougljenine 2- & - <' (3 i legirane. 8iskougljenini F koriste se za izradu malo optereenih odlivaka 2kuita elektromotora delova vagona putnikih vozila i !rodova3. *rednjeugljenini F se koristi za izradu veoma optereenih odlivaka 2tokovi elektrolokomotiva ino!usa i dizalica postolja maina i kuita parnih tur!ina kuita i radna kola hidro-tur!ina ramovi kovakih presa3. Iisokougljenini F koristi se za izradu optereenih odlivaka izloenih ha!anju 2npr. veliki zupanici u cementarama i valjaonicama3. Fegirani elini livovi se dele na manganske hromne i viestruko legirane 2(r-,n (r-,o (r-,o-I (r-8i3. :snovni razlozi za legiranje su poveanje otpornosti prema ha!anju otpornosti prema koroziji i vatrootpornosti. 0E97,E elici predstavljaju najee korienu grupu mainskih materijala. "o!ijanje elika se svodi na ra#inaciju gvo$a do!ijenog u visokoj pei i dodavanje #erolegura. 0astopljeno gvo$e prera$uje se u elike u *imens,artenovoj pei u elektropei ili u 5esemerovom ili 6omasovom konvertoru. 8aredna #aza u do!ijanju elika je o!likovanje prilikom prelaza iz tenog u vrsto stanje. 6eni elik se lije u metalne kalupe 2kokile3 gde ovrava u ingote koji se zatim zagrevaju na pri!lino ).--R( i valjaju u poluproizvode. /rema koliini zaostalih gasova u toku ovravanja elici se dele na neumirene poluumirene i umirene. elici mogu da se podele

prema1 hemijskom sastavu, nameni, strukturi, nainu dobijanja, kvalitetu, obliku i stanju poluproizvoda. /rema o!liku i stanju poluproizvoda elici se dele na1 valjane vuene kovane livene !ruene presovane i ljutene. Ugljenini elici predstavljaju osnovni materijal u mainskoj industriji. /rema nameni ugljenini elici se dele na konstrukcione do - <' ( i alatne preko - <' (. *truktura i mehanika svojstva ugljeninih elika zavise od sadraja ugljenika. /ored ugljenika u sastav elika ulaze i drugi elementi koji se smatraju prateim skrivenim ili sluajnim primesama. Fegirani elici pored ugljenika sadre i druge legirajue elemente koji se dodaju radi po!oljanja zahtevanih svojstava. :d konstrukcionih elika se zahteva da imaju do!ra mehanika svojstva da se do!ro o!ra$uju rezanjem de#ormacijom 2kovanje valjanje izvlaenje presovanje3 da imaju do!ru zavarljivost i nisku cenu. U ovu grupu elika spadaju #inozrni konstrukcioni elici elici za cementaciju elici za po!oljanje elici za opruge elici za automate vatrootporni elici elici za rad na povienim temperaturama i ner$ajui elici. @latnim elicima nazivaju se ugljenini i legirani elici koji imaju visoku tvrdou i otpornost prema ha!anju a upotre!ljavaju se za izradu razliitih alata za o!radu metala i drugih materijala. elini liv je legura eleza i ugljenika od koje se izra$uju odlivci za rad u uslovima dinamikog optereenja kada se ne preporuuje upotre!a livenih gvo$a.
PI;ANJAD ). .. 3. &. +. <. C. 8. D. )-. )). ).. )3. )&. )+. )<. )C. Jta je elikS ;oje su primese prisutne u elicima tetne a koje korisneS 9ato se vri legiranje elika i koji su najei legirajui elementiS ;oja se svojstva elika po!oljavaju pri legiranju (r a koja pri legiranju 8iS ;oje su osnovne sirovine za do!ijanje elikaS ;oje su prednosti i mane razliitih postupaka do!ijanja elikaS 9!og ega je znaajno uduvavanje istog kiseonika pri do!ijanju elikaS ;oje su osnovne karakteristike umirenih poluumirenih i neumirenih elikaS ;oja je osnovna podela ugljeninih elika prema najuticajnijem elementaS ;ako I 8i i 6i utiu na strukturu elikaS ;ako se dele konstrukcioni elici prema hemijskom sastavuS ;ako se dele konstrukcioni elici prema nameniS ;oja je osnovna primena ugljeninih a koja legiranih konstrukcionih elikaS ;ako se dele elici prema sadraju / i *S ;oji su osnovni legirajui elementi alatnih elika i koja je njihova ulogaS ;oja je osnovna primena alatnih elikaS Jta su !rzorezni elici i gde se primenjujuS )8. Jta je elini liv i koje su njegove osnovne karakteristikeS