Znaaj neformalnog obrazovanja na tritu rada

Ako ste razmiljali o dodatnom strunom usavravanju ili prekvalifikaciji, sigurno ste se zapitali koliko se to isplati i koliko koristi uopte moe imati na dananjem tritu rada.

Takmienje za dobijanje radnog mjesta u dananjim ekonomskim uslovima je otrije nego ikad ranije. Kau da samo 3% stanovnita radi svoj posao iz snova, a da biste taj posao dobili, esto morate pokazati da bolje radite od desetine pa ak i stotine drugih kandidata. Situaciju dodatno oteava visoka nezaposlenost i ograniena ponuda poslova na tritu, posebno za mlade koji su tek zavrili srednjokolsko obrazovanje ili diplomirali. Odluka o nastavku obrazovanja za sobom povlai puno truda, znaajne investicije vremena, a obino i novca, te esto i mukotrpno ponovno navikavanje na vraanje u uionicu. Ipak, ulaganje u obrazovanje uvijek je dobra investicija, iz vie razloga 1. Konkurisanje za posao Mediji nas gotovo svakodnevno informiu o tome koliko mladih s diplomom u ruci uzalud trai posao mjesecima, te koliko ih se razoaralo kad su shvatili da njihovo podruje znanja nije traeno na berzi rada. Opte gledano, ljudi koji posjeduju diplomu visokog obrazovanja ipak lake nalaze posao od ostalih. to vei nivo obrazovanja postignete, imaete manje konkurencije na konkursu za posao. Diplomiranih i strunih specijalista na tritu rada je ipak manje nego onih sa zavrenom srednjom kolom, a magistara i doktora jo manje. Imaete vee anse da dobijete posao iz snova ako se za njega ne takmiite sa stotinama drugih kod kojih je kategorija obrazovanje u biografiji potpuno jednaka kao i vaa. 2. Plata i pozicija Veina nas moe nabrojati primjere ljudi koji nisu diplomirali, a odlino zarauju. Od genijalaca poput Billa Gatesa i Marka Zuckerberga, koji su odustali od fakulteta, preko roaka koji na sezonskim poslovima zarade vie preko ljeta nego drugi preko cijele godine, do poznanika koji radi posao koji ne trai visoko obrazovanje, a donosi dobre prihode. Ipak, takvi sluajevi su ee izuzetak nego pravilo.

Logino je da se ljudima s veim nivoom obrazovanja nude i poslovi sa veom platom, jer se podrazumijeva da su tokom svog studiranja i usavravanja uloili u sebe vie novca, truda i vremena od nekoga ko nije odluio nastaviti obrazovanje. Magistrima e se nuditi vee plate nego tek diplomiranim osobama, a doktorima nauka vee nego magistrima. To esto vrijedi i za vie pozicije u preduzeu, budui da su njima obino potrebna i vea znanja i vjetine, od kojih se neke moraju stei formalnom edukacijom, a ne samo iskustvom u radu. Ako ipak smatrate da imate vee prilike za dobru zaradu na poslu za koji (mislite da) nije potrebno nastaviti obrazovanje, zapitajte se: Koliko dugo u moi raditi taj posao (samo sezonski, na kratak rok, na dui rok)? Kakve mogunosti napredovanja mi prua? Je li to neto u emu se pronalazim na duge staze i ta volim da radim? 3. Raspoloivost poslova Iako vam se moda tako ne ini iz prve, osobe s viim nivoom obrazovanja imaju vee prilike za pronalaenje posla ak i u uslovima recesije. I kompanije koje su ranije zapoljavale mlade koji su tek matur irali, sada sve ee trae barem jednogodinju/dvogodinju specijalizaciju ili diplomu koja se stjee nakon tri godine studiranja. U situaciji kada mnogi trae zaposlenje, kompanije radije biraju da za istu platu zaposle nekoga ko ima diplomu i bogato neformalno obrazovanje, nego nekoga ko sve to nema. 4. Zadravanje posla Trite rada je nestabilno kao i privreda, te mnogi ostaju bez posla ve nekoliko mjeseci nakon poetka rada. U situaciji kada preduzee mora dati otkaz odreenom broju radnika, esto se prvo odluuju otpustiti one s niim nivoom obrazovanja. Ako ste obrazovaniji, esto e vam se pruiti i prilika da od poetka dobijete viu radnu poziciju, koja sa sobom nosi vie odgovornosti i vanije funkcije i zadatke. Preduzee e se truditi da vas m entorira, da rastete zajedno s njim i da se to bolje ukljuite u posao. Tada se poveavaju i prilike da e vas zadrati na due, jer su i oni uloili u vas. Kad zapoljavaju ljude bez specijalizovanih znanja i kvalifikacija, preduzea im obino nude nie , administrativne poslove, a esto i svjesno planiraju da e ih zadrati na privremeni i kratki rok. Kada zagusti i kada je potrebno srezati trokove i smanjiti broj radnika, njima e prije dati otkaz, esto i po pravilu posljednji je doao, pa e morati i prvi otii. 5. Unaprjeenja i napredovanje u karijeri Ako naete posao sa zavrenom samo srednjom kolom, manje su anse da ete dobiti unaprjeenje. Ako ga i dobijete, vjerovatno e vam trebati puno due nego nekome ko ima strunije kvalifikacije od va s. S druge strane, ako posjedujete diplomu, ili uporedno s radom upiete fakultet ili kurs sa ciljem postizanja vieg nivoa obrazovanja, anse za unaprjeenje vam se poprilino poveavaju. Puno preduzea zahtijeva i da imate odreenu diplomu ili vii nivo obrazovanja kako bi uopte razmislili da vas unaprijede. Ako emo iskreno, malo ljudi e se zadovoljiti injenicom da rade posao na kom nikad nee imati nikakve prilike za unaprjeenje, napredovanje u karijeri ili veu platu. Sigurno neete biti entuzijastini ni

motivisani za rad ako pomislite da ete pedesetak godina od mladosti do penzije raditi na istoj poziciji u kompaniji i za jednaku platu. Iako je obrazovanje vremenski zahtjevno, a ponekad i skupo, ako pogledamo koja e vam blagodati sve donijeti u karijeri, ono se itekako isplati. Vii nivo obrazovanja postignut kroz prekvalifikaciju, kurs, struno usavravanje, specijalizaciju ili studiranje na visokoj koli ili fakultetu donijee e vam vei raspon moguih poslova koje moete obavljati, viu startnu poziciju, veu platu i vee mogunosti za razvoj, unaprjeenja i napredak. Ako sve to elite ostvariti u svojoj buduoj karijeri, moete li sebi priutiti da se konstantno ne obrazujete i usavravate? (Izvor: studomat.ba)

http://www.eksa.ba/index.php/edukacija/jezici/kurs-engleskog-jezika/24-zanimljivosti/69-znacaj-neformalnogobrazovanja-na-trzistu-rada.html