UNIVERZITET UNION - NIKOLA TESLA Fakultet za preduzetniki biznis

red!et" Osn#$i ek#n#!i%e

Se!inarski rad
Te!a rada" Fiskalna p#litika

&ent#r" Prof. dr Svetlana Vukoti

Student" Stojakovi Ivan

'e(e!bar) *+,-.

Sadr/a%
1. FISKALNA POLITIKA UVOD..........................................................................................3 2. FUNKCIJE FISKALNE POLITIKE......................................................................................4 3. CILJEVI, INSTRUMENTI I EFEKTI FISKALNE POLITIKE............................................4 -., 0il%e$i..................................................................................................................1 -.* Instru!enti 2iskalne p#litike i n%i3#$ znaa%.........................................................4 -.- E2ekti 2iskalne p#litike.........................................................................................4 4. MONETARNA I FISKALNA POLITIKA...........................................................................7 1.,. On#s 2iskalne i !#netarne p#litike....................................................................5 1. FISKALNA POLITIKA I NJENA PODRUJA....................................................................8 6., K#!p#nente 2iskalne p#litike..............................................................................5 2. ELEMENTI FISKALNE POLITIKE.....................................................................................9 *.1 V#d%en%e 2iskalne p#litike.....................................................................................7 4.* 8a$ni ras3#di.....................................................................................................,+ 4.- 8a$ni pri3#di.....................................................................................................,+ 4.1 8a$ne uslu9e i d#bra........................................................................................,, 4.6 8a$ni pri3#di i ras3#di.......................................................................................,, 7. TEORETIATI FISKALNE POLITIKE............................................................................12 :.,. 8#3n &a;nard Ke;nes i n%e9#$ uti(a% na 2#r!iran%e 2iskalne p#litike .............,* :.*. #stke;nesi%anska s3$atan%a # 2iskaln#% p#liti(i..............................................,:.- Kritike Ke;nes#$e d#ktrine...............................................................................,6 :.1 &#netarna i 2iskalna p#litika industri%ski raz$i%eni3 ze!al%a ............................,4 8. ZAKLJUAK..................................................................................................18 9. LITERATURA........................................................................................................19

1. FISKALNA POLITIKA UVOD

&akr#ek#n#!i%a %e 9rana ek#n#!i%e k#%a se za razliku #d !ikr#ek#n#!i%e) ba$i (el#kupni! 9#sp#darst$#! nek#9 p#dru%a) pr#ua$a%u<i !e=us#bne #dn#se ukupne pr#iz$#dn%e) pri3#da) zap#slen#sti) (ena i dru9i3 $ari%abli. Sredst$a !akr#ek#n#!ske p#litike su" 2iskalna) !#netarna i p#litika d#3#daka. #%a! politika p#tie #d 9rke rei p#lis > dr/a$a) t%. rei p#litik#s > dr/a$ni) %a$ni) 9ra=anski. #litika %e delatn#st $ezana za upra$l%an%e #dn#sn# ruk#$#=en%e dr/a$#!. #%a! fiskalan p#tie #d latinske rei 2iskus) k#%a #znaa$a dr/a$nu bla9a%nu i pra$nu #s#bu k#%a %e n#sila( i!#$inski3 pra$a i zastupa %e u s$i! n%eni! i!#$insk# > pra$ni! #dn#si!a. Fiskalna p#litika !#/e biti raz$#%n#9 karaktera i #na u kratk#! r#ku i!a za (il% pre$lada$an%e (iklin#9 s!an%en%a pri$redne akti$n#sti. Fiskalna p#litika se ba$i naini!a prikupl%an%a n#$(a u dr/a$nu bla9a%nu i n%e9#$#9 tr#?en%a. Sast#%i se #d p#rezne p#litike i p#litike %a$ni3 ras3#da. U $re!e in2la(i%e est# se pri!en%u%e kontrakciona ili restriktivna fiskalna p#litika u $idu p#$e<ani3 p#reza i s!an%en%a %a$ni3 ras3#da. U $re!e depresi%e pri!en%u%e se ekspanzivna fiskalna p#litika u $idu s!an%en%a p#reza i p#rasta %a$ni3 ras3#da. Fiskalna p#litika utie na pri3#de i p#tr#?n%u l%udi) p#!a/e u #dre=i$an%u al#ka(i%e resursa iz!e=u pri$atni3 i k#lekti$ni3 d#bara te utie na p#ti(an%e in$esti(i%a. Ona tak#=e predsta$l%a #blik#$an%e p#reza i %a$ni3 ras3#da s (il%e! da se ubla/i %az pri$redni3 (iklusa) da se d#prinese #dr/a$an%u ek#n#!i%e pune zap#slen#sti) #sl#b#=ene #d in2la(i%e i de2la(i%e. Up#treba 2iskalni3 pri3#da @p#reza) d#prin#sa) (arina) taksa i sl.A i bud/etski3 ras3#da !#ra se $r?iti u pra$(u i na nain #st$ari$an%a (il%e$a i zadataka !akr#ek#n#!ske p#litike @ubrzani pri$redni raz$#%) k#nkurentska sp#s#bn#st pri$rede) puna zap#slen#st) p#rast /i$#tn#9 standarda stan#$ni?t$aA. K#ntrak(i#na ili restrikti$na 2iskalna p#litika ukl%uu%e s!an%en%e dr/a$ne p#tr#?n%e iBili p#$e<an%e p#reza. ri!en%u%e se kada se /eli #buzdati rast A' i ned#$#l%na kretan%a u platn#! biznisu. #sledi(a tak$e 2iskalne p#litike !#/e biti ili rastu<i bud/etski su2i(it ili s!an%u%u<i bud/etski de2i(it. Veliina de2i(ita ili su2i(ita za$isi #d stan%a u k#! se pri$reda nalazi. Ekspanzi$na 2iskalna p#litika p#drazu!e$a ili rastu<u p#tr#?n%u dr/a$e iBili s!an%en%e p#raza. #sledi(a tak$e 2iskalne p#litike !#/e biti ili rastu<i de2i(it ili s!an%u%u<i bud/etski su2i(it. Cud/etski de2i(it dr/a$a 2inansira s$#%i! zadu/i$an%e!. Srbi%a s$#% de2i(it 2inansira ili zadu/i$an%e! k#d NCS ili e!isi%#! $redn#sni3 papira. Tak# nasta%e dr/a$ni ili %a$ni du9.

2. FUNK I!" FISKALN" POLITIK"

#st#%e - #sn#$ne 2unk(i%e 2iskalne p#litike i #ne se !#9u 2#r!ulisati na slede(i nain" stabiliza(i#na 2unk(i%a - n#si#(i 2iskalne p#litike nast#%e da n%eni! instru!enti!a #bezbede pri$rednu stabiln#st ka# #sn#$u za ne#!etan# #ba$l%an%e ek#n#!ski3 akti$n#stiD al#kati$na 2unk(i%a > dr/a$a i!a zadatak da utie na ula9an%e i up#trebu 9#sp#darski3 resursa) sa (il%e! da #si9ura p#nudu %a$ni3 i pri$atni3 d#bara @t# se 2inansira iz p#rezaA redistributi$na 2unk(i%a > dr/a$a !en%a #nu rasp#delu @d#3#daka) b#9atst$a) p#tr#?n%e) t%.?ansiA k#%a se #st$aru%e na tr/i?tu) kak# bi zad#$#l%ila s#(i%alne i p#litike kriteri%u!e @npr.pr#9resi$n# #p#rezi$an%eA

3.

IL!"VI # POLITIK"

INST$U%"NTI

"F"KTI

FISKALN"

Fiskalna p#litika %e de# ek#n#!ske p#litike i #d #stali3 #blasti se razliku%e p# s$#%i! instru!enti!a. Ona predsta$l%a p#litiku %a$ni3 pri3#da i ras3#da. ri!arna 2unk(i%a 2iskaln#9 siste!a %e da #bezbedi %a$ne pri3#de za 2inansiran%e %a$ni3 ras3#da.

-., 0IL8EVI
Osn#$ni (il%e$i 2iskalne p#litike p#dudara%u se sa #sn#$ni! ek#n#!ski! (il%e$i!a dru?t$a) a t# su" $is#ka @punaA zap#slen#st) niska i stabilna in2la(i%a) #dr/i$a platn#bilansna p#zi(i%a $is#k i stabilan pri$redni rast 0il%e$i 2iskalne p#litike se #st$aru%u kr#z %a$ne pri3#de) %a$ne ras3#de) 2iskalni de2i(it i %a$ni du9.

Uti(a% 2iskalne p#litike na pri$redu za$isi kak# #d ukupn#9 @k#ns#lid#$an#9A ni$#a na$edeni3 $ari%abli tak# i #d n%i3#$e strukture" u slua%u pri3#da bitna %e p#dela na pri3#de #d direktni3 i indirektni3 p#reza) 2leksibilni3 i ne2leksibilni3 p#reza i dr. u slua%u ras3#da bitna %e p#dela na ras3#de za naba$ku r#ba i uslu9a i trans2ere) teku<e i kapitalne ras3#de i dr. u slua%u %a$n#9 du9a rele$antne su p#dele na unutra?n%i @!#9u<n#st istiski$an%a pri$atn#9 sekt#raA i sp#l%ni %a$ni du9 @k#risti se strana ?tedn%eA) du9 n#!in#$an u d#!a<#% i stran#% $aluti i dr. Fiskalna p#litika utie na" tra/n%u @p#$e<an%e) s!an%en%e i pr#!ena struktureA) lik$idn#st pri$rede @de2i(it-p#$e<an%e) su2i(it > s!an%en%e lik$idn#stiA) supstitu(i%u r#ba i 2akt#ra pr#z$#dn%e usled pr#!ene relati$ni3 (ena @e2ekat supstitu(i%eA) pr#!enu realn#9 d#3#tka 9rad%ana i preduze<a) k#%a utie na pr#!enu n%i3#$e tra/n%e i spre!n#sti za radne i preduzetnike nap#re @e2ekat d#3#tkaA. r$a d$a !e3aniz!a delu%u na tra/n%u) tre<i delu%e na p#nudu) a et$rti na p#nudu i tra/n%u. r$a d$a !e3aniz!a delu%u u kratk#! r#ku i !akr#ek#n#!ske su prir#de) d#k dru9a d$a delu%u u du9#! r#ku i !ikr#ek#n#!ske su prir#de. Fiskalna p#litika i!a s$#%e 9l#balne i spe(i2ine (il%e$e. El#balni (il%e$i 2iskalne p#litike su" pri$redni rast i raz$#% kr#z pr#spe?i$an%e rasta dru?t$en#9 pr#iz$#da) ek#n#!ska ra$n#te/a i stabiln#st (ena) pra$edni%a rasp#dela d#3#tka Spe(i2ini (il%e$i 2iskalne p#litike su" 2inansiran%e p#nude %a$ni3 d#bara i uslu9a) ra$n#!erni%a s#(i%alna rasp#dela %a$ne p#tr#?n%e) stabiliza(i#na 2unk(i%a @kr#z rast brut# dru?t$en#9 pr#iz$#da) rast zap#slen#sti i stabilne (eneA) strukturn# > raz$#%na 2unk(i%a.

-.* INSTRU&ENTI FISKALNE

OLITIKE I N8IFOV ZNAGA8

Instru!enti 2iskalne p#litike se dele u slede(e 9rupe" instru!enti %a$ni3 2inansi%a instru!enti !#netarn#-kreditne p#litike instru!enti sasta$a i p#litike (ena instru!enti sp#l%n#tr9#$insk#9 i de$izn#9 sasta$a instru!enti sasta$a i p#litike d#3#daka instru!enti direktne k#ntr#le Instru!enti 2iskalne p#litike p#sebn# se k#riste za #st$ari$an%e slede<i3 (il%e$a ek#n#!ske p#litike) a t# su" pune zap#slen#sti) stabiln#st (ena) p#b#l%?an%e bilansa pla<an%a) p#ti(an%e pr#iz$#dn%e @9#sp#darsk#9 rastaA i za prerasp#delu d#3#tka @b#9atst$aA. re!a $e<ini ek#n#!ski3 strun%aka pr$# treba raz!#triti %a$ne ras3#de) a tek p#t#! %a$ne pri3#de. Tri #sn#$na razl#9a za #$# s3$atan%e su" Za de!#kratsk# #dlui$an%e # p#rezi!a i dru9i! %a$ni! pri3#di!a predsta$l%a bitnu pretp#sta$ku ?t# e9zaktni%e saznan%e # #bi!u i strukturi %a$ni3 p#treba i tr#?k#$i!a n%i3#$#9 zad#$#l%a$an%a) t%. # #bi!u i strukturi %a$ni3 ras3#da. 8a$ni ras3#di i!a%u nepr#iz$#dan karakter) se! #dre=eni3 slua%e$a) !ada ne i dru?t$en# nek#ristan) pa se prek# n%i3#$#9 an9a/#$an%a ne #bezbe=u%e repr#duk(i%a pri3#da) n%i!a se) ka# tak$i!) !#ra #bra<ati izuzetna pa/n%a. Cez pret3#dn#9 ut$r=i$an%a karaktera p#treba i ras3#da) ne bi bil# !#9u<e sas$i! uspe?n# #b%asniti karakter i spe(i2ine #blike pri3#da.

-.- EFEKTI FISKALNE

OLITIKE

E2ekti 2iskalne p#litike na pri$redu za$ise #d naina $#=en%a !#netarne p#litike) #t$#ren#sti pri$ede) re/i!a i p#litike kursa i dr .

&. %ON"TA$NA I FISKALNA POLITIKA

Ut$r=i$an%e realn#9 d#!eta 2iskalne p#litike u #k$iri!a ek#n#!ske p#litike za3te$a u pr$#! redu raz!atran%e #dn#sa 2iskalne i !#netarne p#litike ka# !era %edinst$ene 2inansi%ske p#litike ze!l%e. Za razliku #d rani%e9 s3$atan%a) iskust$a iz n#$i%e9 peri#da) a nar#it# peri#da krize -+ti3 9#dina su p#kazala da !ere iz s2ere !#netarne p#litike ne!a%u punu e2ikasn#st u sa$lada$an%u te?k#<a k#%e su pratile #$a zbi$an%a. Iskust$a iz $elike s$etske ek#n#!ske krize su ukazala na nek#!pletn#st !era iz s2ere !#netarne p#litike u sa$lada$an%u p#sledi(a krize. I u p#stkrizn#! peri#du nesa$r?en#st !#netarni3 ak(i%a d#lazila %e tak#=e d# izra/a%a) tak# da %e s$e #$# upu<i$al# na p#trebu k##rdinisane i sin3r#niz#$ane ak(i%e !era !#netarne i 2iskalne p#litike) a (est# i u k#!bina(i%i sa !era!a ad!inistrati$ne prir#de. Kra%e! 6+-ti3 9#dina !#netarna p#litika p#n#$# ni%e p#kazala adek$atne rezultate u suzbi%an%u d#sta u!ereni3 st#pa in2la(i%e) k#%e su u t#! peri#du d#lazile d# izra/a%a u raz$i%eni! ze!l%a!a Zapada. U tak$#% situa(i%i se $e(i znaa% p#(in%e prida$ati diskre(i#ni! 2iskalni! !era!a. Nasupr#t t#!e) u :+-ti! 9#dina!a HH $eka te/i?te se p#in%e p#n#$# sta$l%ati na !#netarne ak(i%e) d#k se 2iskalne !ere k#riste u ned#$#l%n#! #bi!u. O(i9ledn# %e nepri3$atl%i$a aps#lutiza(i%a !#netarne p#litike) tak# ist# i prena9la?a$an%e znaa%a 2iskalni3 ak(i%a. K#!bin#$an%e! instru!enata iz %edne i dru9e s2ere p#sti/u se dalek# pri3$atl%i$i%i e2ekti. &ada su !ere !#netarne i 2iskalne p#litike !e=us#bn# k#!ple!entarne p# s$#! karakteru i de%st$u) n%i3#$# !e=us#bn# uskla=i$an%e ni%e la9an# niti %edn#sta$n#. Ne ne9ira%u(i znaen%e p#litiki3 !#!enata pri re9ulisan%u k#!bina(i%e !era !#netarne i 2iskalne p#litike) 2iskaln#% p#liti(i treba dati pri!at u slede(i! slu(a%e$i!a" 2iskalna p#litika p#kazu%e e2ikasni%e del#$an%e na ni$# p#tr#?n%e ne9# na re9ulisan%e in$esti(i%a) d#k %e k#d !#netarne p#litike e2ekat #brnut) 2iskalna p#litika delu%e e2ikasni%e na re9ulisan%e 2iskalne p#tr#?n%e na d#!a<e! tr/i?tu) u pre$lada$an%u depresi%e 2iskalna p#litika %e e2ikasni%a #d !#netarne k#%a p#kazu%e $e(u e2ikasn#st u sa$lada$an%u in2lat#rn#9 bu!a U sa$re!eni! usl#$i!a k##rdinisani! k#ri?<en%e! !era !#netarne i 2iskalne p#litike se p#sti/u znatn# p#$#l%ni%i e2ekti i st#9a #$#! k#!pr#!isn#! re?en%u treba ipak dati pri!at. E2ikasn#st pri!ene #$i3 !era uzeti3 u (elini i #d$#%en#) za$isi ne sa!# #d !era 2inansi%ske p#litike k#%e se pr#$#de) $e( i #d karakteristika) trenutka ka# i spe(i2i(n#sti raz$#%a s$ake ze!l%e.

1.,. ONOS FISKALNE I &ONETARNE

OLITIKE

Gin%eni(a %e da %e za uspe?nu !#netarnu p#litiku i #dr/a$an%e !akr#ek#n#!ske ra$n#te/e #d izuzetn#9 znaa%a #dn#s iz!e=u 2iskalne i !#netarne p#litike. Uk#lik# 2iskalna p#litika pred$i=a $e<u p#tr#?n%u #d teku<i3 red#$ni3 bud/etski3) st$ara%u se in2lat#rni pritis(i) nar#it# uk#lik# %e ta 2iskalna ekspanzi%a us!erena u p#tr#?n%u) a ne u in$esti(i%e. 'a bi #buzdala in2lat#rne pritiske) !#netarna p#litika s$#%#! restrikti$n#?<u !#/e da zak#i rast pri$atn#9 dela pri$rede. Zat# bi %a$n#st !#rala da bude s$esna !#9u<i3 p#sledi(a prek#!erne dr/a$ne p#tr#?n%e.

1. FISKALNA POLITIKA I N!"NA POD$U'!A

&era!a al#ka(i%e 2iskalna p#litika utie na us!era$an%e i k#ri?<en%e pri$redni3 resursa. rerasp#dela na(i#naln#9 d#3#tka se sast#%i #d pr#!ene rezultata k#%i pr#izilaze iz tr/i?ne rasp#dele) pre s$e9a rasp#dele d#3#tka i i!#$ine i #bezbe=en%a %ednak#9 pristupa i k#risn#sti %a$ni3 d#bara za s$e 9ra=ane. It# se stabiliza(i#ne p#litike tie n%en zadatak %e da k#ri9u%e #dstupan%a i #s(ila(i%e na pri$redn#! tr/i?tu ?t# znai kretan%e i stabiln#st (ena. Fiskalna p#litika se #d #stali3 p#dru%a ek#n#!ske p#litike razliku%e sa!# p# s$#%i! instru!enti!a) a ti instru!enti su razliiti #bli(i %a$ni3 pri3#da i ras3#da.

6., KO&

ONENTE FISKALNE

OLITIKE

Osn#$ne k#!p#nente 2iskalne p#litike su" p#litika %a$ne p#tr#?n%e #dn#sn# bud/etska p#litika > bud/et predsta$l%a n#$ani predraun dr/a$e k#%i! se #dre=u%u pri3#di i ras3#di dr/a$ni3 #r9ana pre!a unapred #dre=eni! na!ena!a)

p#litika %a$ne p#tr#?n%e de2ini?e ka# naine p#tr#?n%e #dn#sn# na!enu s$i3 sredsta$a k#%a p#st#%e u bud/etuD bud/et u na?#% ze!l%i predla/e !inistarst$# 2inansi%a) a us$a%a 9a Nar#dna skup?tina i #n i!a sna9u zak#na) p#reska p#litika #dn#sn# p#litika bud/etski3 pri3#da > da bi bud/et !#9a# da se tr#?i za razliite na!ene p#trebn# %e da se #drede naini pun%en%a bud/eta bud/et dr/a$e se puni iz n%eni3 pri3#da #dn#sn# iz razliiti3 $rsta p#reza i dru9i3 iz$#ra k#%e dr/a$a #dn#sn# 2iskalna $last prikupl%a.

'e2inisan%e! #sn#$ni3 k#!p#nenti 2iskalne p#litike u $elik#% !eri su de2inisani i instru!enti 2iskalne p#litike > ni$# bud/etske p#tr#?n%e) ni$#i trans2era) aut#n#!ni p#rezi i ni$#i p#reski3 st#pa. Fiskalna $last !#/e na pri$redne sub%ekte da utie i prek# bud/etske p#litike i prek# p#litike bud/etski3 pri3#da #dn#sn# prek# %a$ne p#tr#?n%e i prek# p#reske p#litike. Na pri!er) ak# %e (il% n#sila(a ek#n#!ske p#litike u #dre=en#! peri#du da p#$e<a%u ula9an%a pri$redni3 sub%ekata u #dre=enu delatn#st #nda <e $rl# $er#$atn# s$i! preduze<i!a k#%a se #dlue na #ba$l%an%e te delatn#sti s!an%iti p#reze kak# bi i3 sti!ulisala. Na ta% nain bi 2iskalna $last uti(ala na pri$redne t#k#$e s$#%#! p#resk#! p#litik#!. Ak# bi preduze<a k#%a se #dlue da u=u u na$edenu 9ranu d#bi%ala i dru9e $rste p#!#<i @na pri!er sub$en(i%eA) #nda bi 2iskalna $last i kr#z %a$ne ras3#de uti(ala na pri$redni /i$#t.

2. "L"%"NTI FISKALN" POLITIK"

Osn#$ni ele!enti 2iskalne p#litike su" p#litika %a$ne p#tr#?n%e #dn#sn# pr#raunska p#litika > pr#raun predsta$l%a n#$ani predraun dr/a$e k#%i se #dre=u%u pri3#di i ras3#di dr/a$ni3 tela pre!a unapred #dre=eni! na!ena!a) p#litika %a$ne p#tr#?n%e de2ini?e naine p#tr#?n%e #dn#sn# na!enu s$i3 sredsta$a k#%a p#st#%e u pr#raunu) p#rezna p#litika #dn#sn# p#litika pr#raunski3 pri3#da > da bi se pr#raun !#9a# tr#?iti za razliite na!ene p#trebn# %e da se #drede naini pun%en%a pr#rauna) pr#raun dr/a$e se puni iz n%eni3 pri3#da #dn#sn# iz razliiti3 $rsta p#reza i dru9i3 iz$#ra k#%e dr/a$a #dn#sn# 2iskalna $last prikupl%a.

*.1 VO'8EN8E FISKALNE

OLITIKE

Iak# %e p#l%e del#$an%a 2iskalne p#litike !n#9# ?ire) !#9l# bi se re<i da p#st#%e d$a #sn#$na naina za $#=en%e 2iskalne p#litike" $#=en%e ekspanzi$ne 2iskalne p#litike > p#drazu!e$a ni/e p#reske st#pe i $e<u p#tr#?n%u dr/a$e) $#=en%e restrikti$ne 2iskalne p#litike > 2iskalna p#litika sa $i?i! p#reski! st#pa!a i #9rania$an%e! dr/a$ne p#tr#?n%e. V#=en%e 2iskalne p#litike ne !#/e biti neza$isn# #d $#=en%a !#netarne p#litike) ka# ?t# se ni !#netarna p#litika ne !#/e 2#r!ulisati i spr#$#diti bez #bzira na nain na k#%i se spr#$#di 2iskalna p#litika. One su !e=us#bn# p#$ezane ne sa!# ka# del#$i ek#n#!ske p#litike dr/a$e $e< i zb#9 t#9a ?t# se i %edn#! i dru9#! !#/e del#$ati na iste ek#n#!ske kate9#ri%e zb#9 e9a !#ra%u da budu uskla=ene.

4.* 8AVNI RASFO'I

8a$ni ras3#di su s$i izda(i dr/a$e u na%?ire! s!islu radi #ba$l%an%a n%eni! ustavom i zakonom #dre=eni3 2unk(i%a. 'ina!ika %a$ni3 ras3#da #bin# se !eri n%i3#$i! udel#! u brut# d#!a<e! pr#iz$#du) a elastin#st p#stupk#! prirasta %a$ni3 ras3#da u #dn#su na p#stupak prirasta C' -a. T#k#! 9#dina %a$ni ras3#di su se ubrzan# p#$e<a$ali. r$i k#%i %e up#z#ri# na ubrzani rast %a$ni3 ras3#da bi# %e ne!aki te#retiar Ad#l2 Ja9ner u ,7. $eku. Uzr#(i ubrzan#9 rasta%a$ni3 ras3#da su bili" ?iren%e 2unk(i%a dr/a$eD p#$e<an%e br#%a stan#$nikaD $e<a p#dela radaD pr#(es urbaniza(i%eD $e<a 9ustina nasel%en#stiD de!#kratiza(i%a dru?t$aD 9l#baliza(i%a. r#raun %e 9la$ni instru!ent 2inansiran%a %a$ni3 ras3#da. On %e plan pri3#da i ras3#da dr/a$e za idu<e 9#di?n%e razd#bl%e. Velika ekspanzi%a %a$ni3 ras3#da d#$ela %e u pitan%e te!el%e !e?#$it#9 9#sp#darst$a i zb#9 t#9a se %a$l%a pitan%e #9rania$an%a dal%e9 rasta %a$ne p#tr#?n%e. St#9a se s razl#9#! p#sta$l%a nek#lik# kl%uni3 pitan%a k#%a se tiu ra(i#naliza(i%e %a$ni3 ras3

4.- 8AVNI

RIFO'I

'r/a$a stie s$#%e pri3#de u #bliku p#reza) d#prin#sa) (arina) taksa) naknada i %a$n#9 du9a. S$e su t# teku<i pri3#di dr/a$e #si! %a$#9 du9a) k#%i %e teku<i ) ali i iz$anredni pri3#d. 'r/a$a !#/e sti(ati s$#%e pri3#de %#? i na te!el%u $lasni?t$a nad kapital#!)

pr#da%#! i!#$ine) e!isi%ske d#biti i slin#. Treba uzeti u #bzir da s$aka ze!l%a i!a razliit sasta$ %a$ni3 pri3#da) pa st#9a i klasi2ika(i%e ne<e u$ek biti iste.

4.1 8AVNE USLUEE I 'OCRA

8a$ne uslu9e su izraz k#%i se na%e?<e k#risti da bi #znaile uslu9e k#%e #bezbe=u%e vlada s$#%i! 9ra=ani!a bil# direktn# kr#z javni sektor) bil# kr#z 2inansiran%e pri$atn#9 pru/an%a uslu9a. K#d ze!al%a u tranzi(i%i pr#(es rede2inisan%a ul#9e dr/a$e #te/an %e znaa%ni! pad#! /i$#tn#9 standarda @ek#n#!ski analitiar Vladi!ir Vuk#$i< u$eren %e da %e pad /i$#tn#9 standarda znatn# $e<i #d #b%ekti$ni3 p#kazatel%a # in2la(i%iA) realn#9 d#!a<e9 pr#iz$#da i zap#slen#sti. S$e na$eden# %e d#$el# d# s!an%en%a pri3#da u dr/a$n#! bud/etu) a sa dru9e strane ras3#di nisu #padali ist#! brzin#! ka# pri3#di) ?t# %e d#$el# d# znaa%n#9 de2i(ita.

4.6 8AVNI

RIFO'I I RASFO'I

8a$ni pri3#di i %a$ni ras3#di u Srbi%i su iznad pr#seka za ze!l%e 0EI 9rupa(i%e. Stan%e u %a$n#! sekt#ru u Srbi%i bi $er#$at# bil# %#? nep#$#l%ni%e) ak# bi se u analizu u$rstili i $anbud/etski 2#nd#$i) k#%i u razliiti! #bli(i!a p#st#%e na s$i! ni$#i!a $lasti. Slede<i pr#ble! k#%i %e $e< na9la?en) #dn#si se na $eliinu %a$n#9 sekt#ra i na praksu izbe9a$an%a p#reske #ba$eze. #reska e$azi%a d#$#di d# t#9a da sa!# de# pri$rede sn#si #9r#!an teret) ali se preduzi!an%e! #dre=eni3 !era nast#%i isk#reniti #$a% pr#ble!. 0ela na$edena situa(i%a %e u $elik#% !eri uti(ala na sp#ri%i rast pri$atn#9 sekt#ra u #dn#su na ze!l%e u re9i#nu.

(. T"O$"TI'ATI FISKALN" POLITIK"

:.,. 8OFN &AKNAR' KEKNES I N8EEOV UTI0A8 NA FOR&IRAN8E FISKALNE

OLITIKE

8. &. Ke;nes @,55--,714A p#d ter!in#! 2iskalna p#litika p#drazu!e$a te#ri%u i p#litiku) k#%a pute! %a$ni3 pri3#da $r?i uti(a% na ?tedn%u) ka# i te#ri%u i p#litiku dr/a$ni3 in$esti(i%a k#%e su 2inansirane pute! %a$ni3 za%!#$a) da bi se sti!ulisala p#tr#?n%a. Osn#$a Ke;nes#$i3 raz!atran%a su tri #sn#$ne a9re9atne $eliine" p#nuda) puna zap#slen#st i e2ekti$na p#tra/n%a) a #sn#$ni 2akt#r dru?t$ene repr#duk(i%e %e ukupna p#tra/n%a. Ke;nes sta$l%a u (entar s$#%i3 raz!atran%a ek#n#!ske p#litike !ere) nast#%e<i da pr#na=e sredst$a) da bi p#!#<u n%i3 iz$uka# kapitaliza! iz n%e9#$e krize. LU kapitaliz!u %e e$identan rask#rak iz!e=u 9l#balne e2ekti$ne p#tra/n%e i ukupn# #st$areni3 n#$ani3 d#3#daka) a na pr$#! !estu iz!e=u n#$ane i realne aku!ula(i%e. Ukupna p#tra/n%a %e predsta$l%ena d$e!a k#!p#nenta!a" p#tr#?n%#! i in$esti(i%a!a. K#lika <e p#tr#?n%a biti za$isi #d #st$aren#9 na(i#naln#9 d#3#tka te skl#n#sti ka p#tr#?n%i. U$ek kada se realni d#3#dak p#$e<a$a) d#lazi i d# p#$e<an%a p#tr#?n%e) ali !an%e u #dn#su na p#$e<an%e d#3#tka @9ranina skl#n#st ka p#tr#?n%iA) %er #dre=en izn#s #dlazi na ?tedn%u. Itedn%a %e razlika iz!e=u d#3#tka i e2ekti$ne p#tr#?n%e. Citan usl#$ ra$n#te/e u pr#(esu repr#duk(i%e %e da se (el#kupan izn#s ?tedn%e utr#?i na in$esti(i%e. @Ke;nes#$a 2#r!ula" ?tedn%a M in$esti(i%eA St$arn#st) !e=uti!) ne d#$#di d# aut#!atsk#9 k#ri?<en%a ?tedn%e za in$esti(i%e) %er %e in$esti(i#na akti$n#st usl#$l%ena $eliin#! pr#2itne st#pe @9ranina e2ikasn#st kapitalaA i $isin#! ka!atne st#pe k#%a %e u pr$#! planu.L Ke;nes %e na pr$#! !estu pristali(a !e?an%a u s$#%insk#-pri$redne #dn#se i u re9ulisan%e ti3 #dn#sa. Cudu<i da kapitaliza! prati 3r#nina p#%a$a ned#$#l%n#sti 9l#balne tra/n%e) Ke;nes se zala/e za akti$n# an9a/#$an%e dr/a$e u st$aran%u d#datne

in$esti(i#ne i p#tr#?ne tra/n%e. U d#!enu p#rezne p#litike Ke;nes se p#%a$l%u%e ka# pristali(a pr#9resi$n#9 #p#rezi$an%a) k#%i! treba i<i na %ae za3$atan%e #n#9 dela d#3#tka k#%i %e na!en%en ?tedn%i) i!e bi se suzbi%al# #padan%e skl#n#sti ka p#tr#?n%i. Ke;nes zastupa !i?l%en%e da %e p#trebn# i<i na p#litiku %aan%a e2ekti$ne tra/n%e !#netarn# 2iskalni! ak(i%a!a i iznad ni$#a realn#9 d#3#tka. U peri#di!a depresi%e) dr/a$a inter$eni?e !era!a ekspanzi#ne 2iskalne p#litike k#%e delu%u u pra$(u #/i$l%a$an%a pri$rede. O$e !ere se spr#$#de bil# s!an%en%e! p#reza #d stan#$ni?t$a) bil# p#$e<an%e! ras3#da) s ti! da p#$e<an%e ras3#da i!a %ae del#$an%e. Za razliku #d ekspanzi#ne 2iskalne p#litike) k#ntrak(i#na 2iskalna p#litika <e i<i na s!an%en%e ras3#da i p#$e<an%e p#reza) ?t# <e rezultirati s!an%en%e! pr#iz$#dn%e) zap#slen#sti) p#tr#?n%e i in$esti(i%a. Sa$re!ena 2inansi%ska te#ri%a %e raz$ila i pri!enu tz$. aut#!atski3 ili u9ra=eni3 stabilizat#ra. Oni predsta$l%a%u tak$e %a$ne ras3#de i pri3#de k#%i aut#!atski) bez nar#iti3 #dluka dr/a$ni3 #r9ana i!a%u k#ntra(iklin# del#$an%e.

:.*.

OSTKEKNESI8ANSKA SFVATAN8A O FISKALNO8

OLITI0I

re!a p#znat#! a!erik#! ek#n#!isti pr#2. aulu Sa!uels#nu fiscal policy slu/i za #bele/a$an%e up#trebe #p#rezi$an%a ka# i %a$ni3 ras3#da u pr#(esu k#%i %e us!eren na" sprea$an%e pada u 9#sp#darsk#! (iklusu) #dr/a$an%e tak$#9 stan%a u 9#sp#darsk#! /i$#tu k#%e se karakteri?e $is#k#! st#p#! zap#slen#sti bez izra/ene in2la(i%e i de2la(i%e.

R. A. &us9ra$e ukazu%e na tri bitne 2unk(i%e 2iskaln#9 siste!a" ,. Al#kati$na 2unk(i%a - 2inansiran%e p#nude %a$ni3 d#bara i uslu9a) *. Stabiliza(i#na - del#$an%e na ni$# a9re9atne tra/n%e) -. Redistributi$na - prerasp#dela d#3#tka iz!e=u stan#$ni?t$a sa raliiti! d#3#(i!a. Ter!in 2unk(i#nalne 2inansi%e u Lerner#$#% interpreta(i%i slu/i# %e za #bele/a$an%e up#trebe %a$n#9 du9a u anti-re(esi$ne (il%e$e) da bi u kasni%#% 2azi n%e9#$#9 st$arala?t$a 2unk(i#nalne 2inansi%e d#bile znatn# ?ire znaen%e. re!a #$#% k#n(ep(i%i #sn#$na 2unk(i%a p#%edini3 instru!enata %a$ni3 2inan(i%a-p#reza) %a$ni3 ras3#da) pr#rauna i sl. ne sast#%i se sa!# u 2inansiran%u %a$n#9 sekt#ra. O$i instru!enti d#bi%a%u znatn# ?ire znaen%e i k#riste se ka# instru!enti k#!penza(i%e $ari%a(i%a u pri$redn#% akti$n#sti pr$enst$en# u $ezi sa 3r#nin#! ned#$#l%n#?<u 9l#balne tra/n%e. Nasupr#t situa(i%i k#%a %e karakteristina za pret3#dne de(eni%e) kada %e ek#n#!ska nestabiln#st u9la$n#! bila ini(irana unutra?n%i! 2akt#ri!a) p#re!e<a%i u :+-i! i

p#etk#! 5+-ti3 9#dina su bili usl#$l%eni p#red unutra?n%i3 !#!enata i zbi$an%i!a na !e=unar#dn#! planu @pr#past Crett#n-J##dsk#9 siste!a p#sle napu?tan%a 2iksni3 pariteta de$izni3 kurse$a) ukidan%e k#n$ertibiln#sti USN u zlatu) sk#k (ena na2te i sl.A. O$i p#re!e<a%i d#laze d# izra/a%a pr$enst$en# kr#z re(esi%u u pri$redi) izuzetan p#rast nezap#slen#sti) ka# i kr#z izra/enu in2la(i%u. #red t#9a e$identn# %e i #/i$l%a$an%e pr#tek(i#niz!a i prisust$# rizika !#9u<e9 sl#!a siste!a !e=unar#dn#9 pla<an%a i 2inansiran%a. Ne#sp#rn# %e da %e restrikti$ni karakter !#netarne p#litike $e<ine raz$i%eni3 ze!al%a Zapadne E$r#pe d#$e# u p#sledn%e $re!e d# s!an%i$an%a in2la(i%e na ni$# p#etk#! :+-i3 9#dina) ali %e #$# bil# pra<en# s!an%i$an%e! st#pe rasta) p#$e<an%e! nezap#slen#sti i krizni! stan%e! na neki! sekt#ri!a. r#$#=en%e iskl%ui$# !#netaristik#9 k#n(epta ne !#/e d#neti re?en%e #sn#$ni3 te?k#<a sa k#%i!a su su#ene 9#sp#darst$a #$i3 ze!al%a. Sa$re!ena !akr#ek#n#!ska p#litika treba da predsta$l%a k#!bina(i%u !era iz $i?e se9!enata ek#n#!ske p#litike - !#netarne) 2iskalne) p#litike platn#9 bilansa) d#3#daka) (ena i sl. U p#9ledu 2iskalne p#litike #d znaa%a %e da %e ek#n#!ska situa(i%a u :+-i! 9#dina!a) a p#sebn# u 5+-i! ini(irala u d#!enu 2iskalne p#litike - p#litiku #9rania$an%a a9re9atne tra/n%e) ka# i ek#n#!sk#p#litike !ere k#%e su pr$enst$en# bile us!erene na reduk(i%u pr#raunski3 de2i(ita. '# izra/a%a d#laze kritike 2iskalne p#litike i t# na slede<a d$a sekt#ra" u p#9ledu ned#$#l%ne e2ikasn#sti u reduk#$an%u 2iskalni3 de2i(ita) k#%i su nar#it# d#?li d# izra/a%a p#sli%e ,7:-B:1. 9#dine) u ned#$#l%n#% e2ikasn#sti u redu(k#$an%u ras3#da %a$n#9 sekt#ra) k#%i su nastali u rani%i! p#$#l%ni%i! usl#$i!a $ezan# uz tz$. p#litiku bla9#stan%a.

#red #zbil%ni3 #9ranien%a Ke;nesi%anske te#ri%e e$identne su i kritike) k#%e su upu<ene !#netaristik#% d#ktrini) tak# da ni %edna ni dru9a ne predsta$l%a%u $i?e e2ikasan #k$ir za $#=en%e ek#n#!ske p#litike. Ke;nes#$ pristup inter$en(i#niz!u %e bi# !#ti$isan #sn#$ni! prin(ipi!a anti(ik#s#bne ek#n#!ske p#litike sa na9la?eni%#! ul#9#! !#netarn# kreditne p#litike) a p#sebn# 2iskalne p#litike. E$identna %e i razlika u p#9ledu karaktera dr/a$ne inter$en(i%e. '#k %e inter$en(i%#! Ke;nes#$#9 tipa bi# pr$enst$en# ad hok karaktera u sa$re!eni! usl#$i!a #n %e direktn# $ezan za pr#$#=en%e #dre=eni3 strukturni3 pr#!ena. Ke;nes#$a ek#n#!ska te#ri%a %e de fakto te#ri%a depresi%e. r#ble!atika 2unk(i#nisan%a tr/i?n#9 i (en#$n#9 !e3aniz!a ka# i sa!e in2la(i%e tretira se peri2ern# i ne predsta$l%a 9la$nu Ke;nes#$u pre#kupa(i%u. S$e se p#s!atra u k#ntekstu sa$la=i$an%a krize i depresi%e. Osa!deseti3 d# izra/a%a d#lazi pr#d#r tz$. n#$e klasine ek#n#!i%e ili !#netariz!a ra(i#nalni3 #eki$an%a. &e=uti!) ni k#n(ep(i%u 2rid!an#$sk#9 !#netariz!a ne treba #(eniti ka# pri3$atl%i$u i t# pr$enst$en# da %e stan#$i?te restrikti$na !#netarna p#litika %edini predusl#$ za $#=en%e uspe?ne antiin2lat#rne p#litike.

'ru9a p#l#$ina :+-ti3 d#$#di d# pr#d#ra n#$#9 te#ri%sk#9 pra$(a Supply side economics @ek#n#!i%a p#nudeA. Ona p#lazi #d stan#$i?ta da se #sn#$ni uzr#(i ek#n#!ski3 p#re!e<a%a nalaze na strani pr#iz$#dn%e) a ne u d#!enu p#tra/n%e) i!e #dba(u%u Ke;nesi%anski sta$ da p#tra/n%a predsta$l%a #sn#$nu p#lu9u k#%#! se k#ntr#li?u pri$redna kretan%a. Od interesa %e ista<i da 2iskalna p#litika predsta$l%a %edan #d 9la$ni3 instru!enata u #k$iri!a Suppl; side e(#n#!i(s ka# d#ktrinarn#9 pra$(a) budu<i da se p#lazi #d stan#$i?ta da se p#litik#! reduk#$an%a 2iskaln#9 #ptere<en%a treba del#$ati na p#rast pri$atne ini(i%ati$e. r#ti$ in2la(i%e ek#n#!ika p#nude se b#ri kak# !era!a 2inansi%ske p#litike) tak# i pr#?iren%e! p#st#%e<i3 kapa(iteta. r#ta9#nisti ek#n#!ike p#nude insistira%u na s$#=en%u ul#9e dr/a$e u t#lerantne 9rani(e. #sebn# znaen%e d#bi%a pri$atna ini(i%ati$a preduzetnika i #na u usl#$i!a sta92la(i%e treba da predsta$l%a #sn#$nu p#kretaku sna9u za izlazak iz krizn#9 stan%a. Nasupr#t Ke;nes#$#9 k#n(epta) k#%i %e u #sn#$i !akr#ek#n#!ski) k#n(ep(i%a Suppl; side e(#n#!i(s %e !ikr#ek#n#!sk#9 karaktera. Na9la?a$a se predn#st #$#9 k#n(epta ?t# se u praksi !#/e k#!bin#$ati sa dru9i! k#n(ep(i%a!a. O$# se pre s$e9a #dn#si na !#netaristiki pristup. Na d#ktrinarn#! planu d# izra/a%a d#laze i nadal%e sp#r#$i iz!e=u p#%edini3 ?k#la #k# re?a$an%a #sn#$ni3 pr#ble!a) k#%i su prisutni u pri$redn#! /i$#tu - in2la(i%e) pri$redn#9 rasta) prestrukturisan%a pri$rede i sl. #red #stal#9) istie se) da iz istra/i$an%a p#st#%e<i3 e2ekata pri!ene Suppl; side e(#n#!i(s pr#izilazi da pri!ena #$#9 k#n(epta d#$#di d# prerasp#dele na(i#naln#9 d#3#tka u k#rist krupn#9 kapitala) d#k ist#$re!en# p#kazu%e li!itira%u<e e2ekte na prerasp#delu u k#rist stan#$ni?t$a sa ni/i! pri!an%i!a. Od znaa%a %e na9lasiti da bi n%ena k#nsek$entna pri!ena d#$ela d# ukidan%a br#%ni3 s#(i%alni3 da$an%a) sub$en(i%a i p#!#<i) k#%e %e Ke;nesi%anski k#n(ept u$#di# u ek#n#!ski /i$#t.

:.- KRITIKE KEKNESOVE 'OKTRINE

Ke;nes#$ pristup inter$en(i#niz!u %e bi# !#ti$isan #sn#$ni! prin(ipi!a anti(ikline ek#n#!ske p#litike sa na9la?eni%#! ul#9#! !#netarn# kreditne p#litike) a p#sebn# 2iskalne p#litike. E$identna %e i razlika u p#9ledu karaktera dr/a$ne inter$en(i%e. '#k %e inter$en(i%#! Ke;nes#$#9 tipa bi# pr$enst$en# ad 3#( karaktera u sa$re!eni! u$eti!a #n %e direktn# $ezan za pr#$#=en%e #dre=eni3 strukturni3 pr#!%ena. Ke;nes#$a ek#n#!ska te#ri%a %e de 2a(t# te#ri%a depresi%e. r#ble!atika 2unk(i#nisan%a tr/i?n#9 i (en#$n#9 !e3aniz!a ka# i sa!e in2la(i%e tretira se peri2ern# i ne predsta$l%a 9la$nu Ke;nes#$u pre#kupa(i%u. S$e se p#s!atra u k#ntekstu sa$la=i$an%a krize i depresi%e. 5+-ti3 d# izra/a%a d#lazi pr#d#r tz$. n#$e klasine ek#n#!i%e ili !#netariz!a ra(i#nalni3 #eki$an%a. &e=uti!) ni k#n(ep(i%u 2rid!an#$sk#9 !#netariz!a ne treba #(eniti ka# pri3$atl%i$u i t# pr$enst$en# stan#$i?te da %e restrikti$na !#netarna p#litika %edini predusl#$ za $#=en%e uspe?ne antiin2lat#rne p#litike.

'ru9a p#l#$ina :+-ti3 d#$#di d# pr#d#ra n#$#9 te#ri%sk#9 pra$(a supply side economics @ek#n#!i%a p#nudeA. Ona p#lazi #d stan#$i?ta da se #sn#$ni uzr#(i ek#n#!ski3 p#re!e<a%a nalaze na strani pr#iz$#dn%e) a ne u d#!enu p#tra/n%e) i!e #dba(u%u ke;nesi%anski sta$ da p#tra/n%a predsta$l%a #sn#$nu p#lu9u k#%#! se k#ntr#li?u 9#sp#darska kretan%a. Treba istaknuti da 2iskalna p#litika predsta$l%a %edan #d 9la$ni3 instru!enata u #k$iri!a suppl; side e(#n#!i(s ka# d#ktrinarn#9 pra$(a) budu<i da se p#lazi #d sta%ali?ta da se p#litik#! reduku%u 2iskalna #ptere<en%a i treba del#$ati na p#rast pri$atne ini(i%ati$e. r#ti$ in2la(i%e ek#n#!ika p#nude se b#ri kak# !era!a 2inansi%ske p#litike tak# i pr#?iren%e! p#st#%e<i3 kapa(iteta. r#ta9#nisti ek#n#!ike p#nude insistira%u na s$#=en%e ul#9e dr/a$e u t#lerantne 9rani(e. #sebn# znaen%e d#bi%a pri$atna ini(i%ati$a p#duzetnika i #na u usl#$i!a sta92la(i%e treba da predsta$l%a #sn#$nu p#kretaku sna9u za izlazak iz krizn#9 stan%a. Nasupr#t Ke;nes#$#9 k#n(epta) k#%i %e u #sn#$i !akr#ek#n#!ski) k#n(ep(i%a suppl; side e(#n#!i(s %e !ikr#ek#n#!sk#9 karaktera. Na9la?a$a se predn#st #$#9 k#n(epta ?t# se u praksi !#/e k#!bin#$ati sa dru9i! k#n(ep(i%a!a. O$# se pre s$e9a #dn#si na !#netaristiki pristup i u t#! p#9ledu su s$akak# #d znaa%a iskust$a ad!inistra(i%e predsednika SA' u pr#tekl#! peri#du. Na d#ktrinarn#! planu d# izra/a%a d#laze i nadal%e sp#r#$i iz!e=u p#%edini3 ?k#la #k# re?a$an%a #sn#$ni3 pr#ble!a) k#%i su prisutni u 9#sp#darsk#! /i$#tu - in2la(i%e) pri$redn#9 rasta) prestruktusiran%a 9#sp#darst$a i sl. #red #stal#9) istie se) da iz istra/i$an%a p#st#%e<i3 e2ekata pri!ene suppl; side e(#n#!i(s pr#izlazi da pri!ena #$#9 k#n(epta d#$#di d# prerasp#dele na(i#naln#9 d#3#tka u k#rist krupn#9 kapitala) d#k ist#$re!en# p#kazu%e li!itira%u<e e2ekte na prerasp#delu u k#rist stan#$ni?t$a sa ni/i! pri!an%i!a. Od znaa%a %e na9lasiti) da bi n%ena d#sledna pri!ena d#$ela d# ukidan%a br#%ni3 s#(i%alni3 da$an%a) sub$en(i%a i p#!#<i) k#%e %e ke;nesi%anski k#n(ept u$#di# u ek#n#!ski /i$#t.

:.1 &ONETARNA I FISKALNA

OLITIKA IN'USTRI8SKI RAZVI8ENIF ZE&AL8A

U situa(i%i p#st#%an%a $i?e ?k#la) ni%edna #d d#ktrina ne predsta$l%a 9eneraln# pri3$a<en #k$ir za $#=en%e ek#n#!ske p#litike. S$e $i?e d#lazi d# izra/a%a stan#$i?te da %e ne#p3#dna p#dr?ka !#netarni! ak(i%a!a i t# pre s$e9a !era!a iz s2ere 2iskalne p#litike) p#litike bilansa pla<an%a) de$izn#9 kursa) ka# i p#litike d#3#daka i (ena. Za razliku #d situa(i%e iz :+-i3 9#dina kada %e u p#liti(i s!an%i$an%a in2la(i%e $e<ina industri%ski raz$i%eni3 ze!al%a p#klan%ala $e<u pa/n%u k#ntr#li ka!atni3 st#pa u 5+-i! 9#dina!a) p#enta se sta$l%a na k#ntr#lu !#netarni3 a9re9ata) #dn#sn# st#pa n%i3#$#9 rasta. Od p#sebn#9 znaa%a %e restrikti$na !#netarna p#litika SA' u pr#tekl#! peri#du) k#%a %e u znatn#% !eri d#prinela s!an%i$an%u st#pe in2la(i%e u SA' u p#re=en%u sa dru9i! ze!l%a!a) razli(i u ka!atni! st#pa!a iz!e=u SA' i dru9i3 ze!al%a i pre(en%en#!

kursu d#lara. #$e<an%e ka!atni3 st#pa se sa!# u p#etn#! peri#du !#9l# pra$dati iskl%ui$# restrikti$n#! !#netarn#! p#litik#!) a kasni%e u #$#! pra$(u del#$al# %e i $i?e dru9i3 2akt#ra. Tak# %e ne#sp#rn#) da %e ka# p#sledi(a ekspanzi$ne 2iskalne p#litike SA' p#$e<ana tra/n%a za kredit#!) ?t# %e uz datu aku!ula(i%u del#$al# na p#$e<an%e ka!atni3 st#pa. #red #stal#9) #dre=eni uti(a% na $isinu ka!atni3 st#pa i!ala su i #eki$an%a 2iskalni3 nera$n#te/a u naredn#! peri#du) ?t# %e bil# usl#$l%en# p#$e<an%e! de2i(ita.

&ada %e p#$e<an%e ka!atni3 st#pa p#s!atran# u s$etski! raz!era!a 2en#!en #d #p?te9 znaa%a) za SA' %e karakteristin#) da %e d#?l# d# $i?e9 ni$#a realni3 ka!atni3 st#pa u p#re=en%u sa dru9i! ze!l%a!a. O$# %e) p#red #stal#9) d#prinel# i apresi%a(i%i d#lara) ka# i prili$u kapitala iz in#stranst$a radi 2inansiran%a kak# pr#raunsk#9 de2i(ita tak# ist# i de2i(ita teku<e9 platn#9 bilansa. #?t# <e $e<ina 2akt#ra k#%i delu%u na p#rast ka!atni3 st#pa iz9ubiti na intenzitetu) realn# %e #eki$ati da <e se) u p#re=en%u sa sada?n%i! ni$##! ka!ata ka!atne st#pe p#$e<ati. O$# se pr$enst$en# #dn#si na $is#ke 2iskalne de2i(ite i na restrikti$nu #ri%enta(i%u !#netarne p#litike SA') V. Critani%e i Ne!ake) ?t# %e u znatn#% !eri uti(al# na rast ka!atni3 st#pa u pr#tekl#! peri#du. &e=uti!) ka!atne st#pe <e %#? u$ek biti iznad #n#9 ni$#a iz 4+-i3 i :+-i3 9#dina. Oi9ledn#) da bi) p#red #stal#9) #$ak$e tenden(i%e uti(ale i na st$aran%e p#$#l%ni%e kli!e u !e=unar#dni! ek#n#!ski! #dn#si!a) na intenzi$iran%e pr#(esa #/i$l%a$an%a s$etske pri$rede) ka# i na #t$aran%e tr/i?ta raz$i%eni3 ze!al%a na iz$#zu iz ze!al%a u raz$#%u.

). *AKL!U'AK
&n#9i rani entuzi%asti $er#$ali su da 2iskalna p#litika predsta$l%a ka!en !udra(a) #d9#$#r na !#lit$e za suzbi%an%e p#sl#$ni3 (iklusa) ak# za$lada nezap#slen#st) %edn#sta$n# se p#$isi p#tr#?n%a ili s!an%e p#rezi) a ak# preti in2la(i%a treba uiniti supr#tn#. 'anas nik# ne 9a%i tak# nai$ne #pti!istine p#9lede) %er su p#sl#$ni (iklusi u$ek prisutni. #d 2iskaln#! p#litik#! p#drazu!e$a!# pr#(es #blik#$an%a #p#rezi$an%a i %a$ni3 ras3#da s (il%e! da se p#!#9nu uzleti i pad#$i p#sl#$n#9 (iklusa i prid#nese #dr/a$an%u rastu<e) $is#k# zap#slene ek#n#!i%e) #sl#b#=ene $is#ke ili pr#!en%i$e in2la(i%e. &#derna dr/a$a !#ra kreirati 2iskalnu p#litiku k#%a <e s$#%i! !era!a p#ti(ati 9#sp#darski raz$#%) raz$#% p#duzetnike ini(i%ati$e) raz$#% znanst$en#-istra/i$ak#9 rada) ?iren%e te3nik#-te3n#l#?ki3 in#$a(i%a i raz$#% ned#$#l%n# raz$i%eni3 p#dru%a. Neadek$atna 2iskalna p#litika !#/e biti prepreka raz$#%u %edne ze!l%e za ula9an%e kak# d#!a<e9 tak# i in#strani#9 kapitala. Ela$na #ru=a $lade za k#ntr#lu pri$redni3 k#leban%a i unapre=en%e pri$redn#9 rasta su !#netarna i 2iskalna p#litika. Akti$na !#netarna p#litika) k#%#! se u #sn#$i re9uli?e !asa n#$(a u #pti(a%u) p#stala %e $e#!a !#<n# sredst$# dr/a$e na re9ulisan%u pri$redni3 t#k#$a. Te!el%na sredst$a !#netarne p#litike su p#litika ka!atni3 st#pa i p#litika kredita. Nai!e) restrikti$n#! !#netarn#! p#litik#! #9rania$a se p#rast !#netarne !ase) a ti!e se direktn# utie na s!an%en%e in2la(i%e i kr#z t# stabiliz#$an%e pr#(esa dru?t$ene repr#duk(i%e. #$e<an%e! n#$ane !ase p#dstie se raz$#% s$e d#tle d#k rast !ase n#$(a u #pti(a%u ne izaz#$e $is#k rast in2la(i%e) kada se #st$aru%e ne9ati$an e2ekat.

'a bi se p#$e<ala ?tedn%a) in$esti(i%e i pr#iz$#dn#st) u sada?n%#sti se) !#ra%u se ili p#$e<ati p#rezi ili s!an%iti p#litike. I!a%u<i u $idu #$a ka# i br#%na dru9a sa$re!ena saznan%a # ul#zi dr/a$e u !#dern#% pri$redi p#kazu%e se da %e u p#sledn%i3 desetak 9#dina u sa$re!en#% ek#n#!sk#% te#ri%i s$e $i?e prisutn# stan#$i?te # !ini!iziran%u dr/a$e u pri$redi i !aksi!aln# pren#?en%e n%eni3 2unk(i%a) ak i #ni3 iz$#rni3 na pri$atni sekt#r. Ta% pra$a( ek#n#!sk#9 uen%a #znaen %e ka# ne#liberaliza!.

+. LIT"$ATU$A

C. Raie$i<) O8a$ne 2inansi%eP) 0entar za izda$aku delatn#st Ek#n#!sk#9 2akulteta) Ce#9rad 0$etan#$i<) S.@*++1A" Q Ekonomija Ek#n#!ski 2akultet Ni?. Fan/ek#$i<) &. @,751A" Fiskalno optereenje dohotka fizikih osoba u Ju oslaviji i nekim privredno razvijenim zemljama Finan(i%ska praksa. 8. L#$e$i<) O Institut %a$ni3 2inansi%a P) Sl. List) Ce#9rad 8a!es T#bin) Q Ke;nesian #li(ies in T3e#r; and ra(ti(e O #p#$i<) '. @*++4A " !oresko pravo Ce#9rad R. &us9ra$e) O Te#ri%a %a$ni3 2inansi%a P) Nauna kn%i9a Radii<) &. @*++5A " Javne Finansije"# Ek#n#!ski 2akultet Sub#ti(a Trkl%a) &. @,775A" Finansijsko pravo # ra$ni 2akultet N#$i Sad.

RRR.ek2ak.k9.a(.rs RRR.9##9le.(#! RRR.$ikipedia.#r9