Anglicizmi Definicija i podela Anglicizam (nlat.

anglicismus) engleska re koja je ula u neki tu jezik i odomaila se u njemu; izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik; osobenost engleskog jezika (Vujaklija, 1980: 47) Anglicizam, - zma, m lingv. osobenost engleskog jezika, re ili izraz preuzet iz engleskog jezika (Klajn, ipka, 2007.) Oigledno je da je u oba je ika koja !u p"ed#e$ o%og "ada p"i!u$an %eliki b"oj engle!ki& "ei i kon!$"uk'ija. (e)ko je #e*u$i#, nap"a%i$i adek%a$nu podelu o%i& po aj#ljeni'a, budu+i da u $"enu$no do!$upnoj li$e"a$u"i $o nije do k"aja !i!$e#a$i o%ano, $e !e podele donekle p"eklapaju, po!$oje "ei koje bi !e #ogle !%"!$a$i u %i)e od jedne g"upe i$d. ,bog $oga !#a$"a#o da bi na)e ba%ljenje $i#e bilo p"eu"anjeno, ali !#o i d%ojili deo podele angli'i a#a koje !u nap"a%ila d%oji'a na)i& p"i na$i& ling%i!$a. (o je ani#lji%o i ko"i!no kao poe$ak "a #i)ljanja o $e#i angli'i a#a, je" !e $i#e oni lo'i"aju i lak)e i& je p"a$i$i. - !$udiji ./ngle!ki u !"p!ko#0 (2001, .,#aj0, 2o%i 3ad, 121 4 140) (%"$ko 5"+i+ p"a%i !lede+u podelu: oigledni anglicizmi !u lek!ike jedini'a p"eu e$e i engle!kog, koje !u po!$ale #anje ili %i)e in$eg"i!ane u !i!$e# !"p!kog je ika: ajl, imejl, modem, skener, bodibilder, dizajner skriveni anglicizmi !u "ei, !in$ag#e ili "eeni'e koje od"a6a%aju no"#u ili !lede ibiaje engle!kog je ika: mi od mouse, kopija od cop! (prmerak), locirati od locate (pronai), sapunska opera od soap opera... sirovi anglicizmi !u di"ek$no p"eu e$e "ei be ikak%e adap$a'ije: e-mail, "eb site, as#ion "eek, st!ling, make up... potpuno odomaeni anglicizmi !u "ei koji !e !u)$in!ki ne "a likuju od (e$i#olo)ki) do#a+i& "ei: tramvaj, #amburger, marketing, kompjuter, tinejd$er... delimino odomaeni anglicizmi !u uklopljeni !a#o !ad"6ini!ki, je" a nji#a po!$oji objek$i%na ili !ubjek$i%na po$"eba, ali !u po obliku u p"ela noj 7a i i #e*u engle!kog i !"p!kog: 7e", !ek!i, p"ipejd (ili p"epaid), laj% (ili li%e) neodomaeni anglicizmi !u !a#o deli#ino !ad"6in!ki uklopljeni, dok i# oblika adap$a'ija nije jo) o$poela: b! t#e "a!, no comment, sorr! integrisani: $"a#%aj, &a#bu"ge", #a"ke$ing, $"end, !ek!i, !$ili!$a, )oping 8 il deni#, il la$e9, il je"!e:, il je$;!e$ neintegrisani: e;#ail, !$:li!$, 7a!&ion <eek (ili 7e)n %ik), look, #ake;up...

=%an Klajn u !%ojoj dok$o"!koj di!e"$a'iji .-$i'aji engle!kog je ika u =$alijan!ko#0 (1971: 98) ko"i!$i >ilipo%i+e% $e"#in importacija, p"eu e$ i engle!kog (i#po"$a$ion), koji o naa%a .u%o 0 !$"ane "ei, kao )$o je gang. 5"o'e! !up"o$an i#po"$a'iji na i%a odomaenje (na$u"ali a'ija, in$eg"a'ija), $e bi !e u $o# !luaju o%a "e pi!ala: g#enga, a .njego%e i!$o oblike a!pek$e0 na i%a: asimilacija ili adaptacija. (e"#in supstitucija ko"i!$i a .!$%a"ne lek!ike a#ene0. - o%o# !luaju, $o bi bila "e: banda.

- i$alijan!ko# je iku: prestiti diretti (non in$eg"a$i) !u "ei koje ni!u p"ilago*ene 7one$!ko# i #o"7olo)ko# !i!$e#u i$alijan!kog je ika, %e+ !u ad"6ane u o"iginalno# obliku prestiti integrati (ada$$a$i) !u "ei koje !u p"ilago*ene i$alijan!ko# go#e$!ko# i #o"7olo)ko# !i!$e#u (i#a i& %i)e od neadap$i"ani&) prestiti di necesstit !u "ei p"eu e$e ajedno !a poj#o%i#a na koje !e odno!e, o naa%aju no%i p"oi %od prestiti di lusso !u "ei a koje %e+ po!$oje odgo%a"aju+e "ei u i$alijan!ko#, ali !e p"eu i#aju i #ode, !nobi #a ili neki& d"ugi& "a loga.

O!i# $oga, kalkovi !u "ei koje "ep"odukuju !$"anu "e po#o+u do#a+i& !"ed!$a%a. 2i!u in$eg"lni, je" od !$"anog u o"a u i#aju !a#o pojedine oblike ili !e#an$ike ele#en$e. .(e"#in kalk (od 7". "ei 'al?ue .o$i!ak, kopija0 koja !e upo$"eblja%a i u engle!ko#@ il. 'al'o@) i gleda najpogodniji da o nai !%e one %"!$e lek!iki& po aj#i'a koje ni!u in$eg"alne, $j. ne !a!$oje !e u p"eno)enju "ei %e+ u njeno# "ep"oduko%anju po#o+u do#a+i& #a$e"ijala. O%de +e#o, #e*u$i## upo$"eblja%a$i na i% kalk u u6e# !#i!lu a "ei no%o !ko%ane po !$"ano# u o"u, dok +e#o "ei koje !u !a#o !$ekle no%o naenje na i%a$i semantikom pozajmicom. (...) 5"e#a nainu iden$i7ika'ije "a likuje#o a) homonimski kalk (p"e!!u"i e 4 p"e!!u"i a"e) i b) sinonimski kalk (!k:;!'"ape" 4 g"a$$a'ielo)0 (Klajn, 1971: 179 ; 180) .=n$eg"alne, neasimilirane po aj#i'e, de7ini)e#o kao "ei koje !u obliko# jednake engle!ko# o"iginalu, p"e !%ega u g"a7iji0, a po!$oje i . Kalkovi i semantike pozajmice, kod koji& je odo#a+eno!$ najjaa, #ada ne kao "e il$a$ p"o'e!a odo#a+enja, %e+ a$o )$o je u nji#a .i#po"$a'ija0 og"aniena na !$"uk$u"ni ob"a a', odno!no na naenje.0 (Klajn, 1971.:99). - i$alijan!ko# !e dele na: calco semantico %e+ po!$oje+a "e u je iku dobija no%o naenje p"eu e$o i nekog d"uog je ika calco traduzione 4 po!$oje+i je iki ele#en$i !e ko"i!$e a i "a6a%anje no%i& poj#o%a pu$e# p"e%o*enja

... 3ledi $abela angli'i a#a koji !e u o%oj obla!$i naje)+e upo$"eblja%aju. 5odeljena je na $"i dela: engleski, italijanski i srpski. - koloni !a i$alijan!ki# "ei#a, po"ed angli'i #a je na%edena i i$alijan!ka "e a do$ini poja#, a u koloni a !"p!ki, !"p!ka. 5o"ed in$eg"alnog, u koloni !a !"p!ki# "ei#a, na%eden je i $"an!k"obo%an oblik, u !luaju da !e oba upo$"eblja%aju. O%e "ei !u od%ojene !u ko!o# '"$o# ( ). -koliko ek%i%alen$ ne po!$oji, na%edena je !a#o de7ini'ija ili opi! $e"#ina, a !i#bol ! uka uje na #anje ili %i)e u!pe)an poku)aj p"e%oda. 3i#bol A nai da !e do$inu "e u o%o# i!$"a6i%anju ni!#o !"eli, o!no!no da !e u !"p!ko#, odno!no i$alijan!ko# je iku ( a !ada) ne upo$"eblja%a, ili !e upo$"eblja%a %"lo "e$ko, $e je u $i# polji#a $ako*e na%eden !a#o opi! da$og $e"#ina. (ako !u kon'ipi"ane i o!$ale $abele u o%o# "adu, !a 'ilje# da !e %ide !lino!$i i "a like i #e*u i$alijan!kog i !"p!kog je ika kada je u pi$anju upo$"eba angli'i a#a. "poredna #A$%&A anglicizama iz jezika kompjutera, interneta i elektronske komunikacije
%'(&%)K* a$$a'&#en$ ba'kup bi$ *#A&*+A')K* lBa$$a'&#en$ C 7ile allega$o a un
#e!!aggio di po!$a ele$$"oni'a.

),-)K* a$$a'&#en$ 8 a$a#en$ C doda$ak C 7ajl koji !e )alje pu$e#

i#ejla kao doda$ak o!no%no& po"u'i ba'kup 8 bekap C "e e"%na kopia ko#pju$e"!kog 7ajla 8 po!$upak !ni#anja $ak%e kopije bi$ C o!no%na jedini'a a #e"enje koliine in7o"#a'ija, i "a6ena jedni'o# ili nulo#

il ba'kup C 'opia di !i'u"e a di

da$i o p"og"a##i.

il bi$ Dabb". dellEingl. bi(na":) (digi)$,

p"op". F'i7"a (digi$) bina"ia (bina":)G C Hina": Iigi$ ; 'i7"a bina"ia, nel $"a$$a#en$o au$o#a$i'o delle in7o"#a ioni il blog, il <eblog C !i$o in$e"ne$ nel ?uale lEau$o"e $iene una !o"$a di gio"nale pe"!onale, $"a$$ando a"go#en$i di !uo in$e"e!!e e in%i$ando i %i!i$a$o"i a 'o##en$a"li. il blogge" C '&i '"ea o 'u"a un blog il b"o<!e" C p"og"a##a '&e 'on!en$e allEu$en$e di na%iga"e in =n$e"ne$.

blog

blog C %"!$a on line dne%nika ili

kolu#ne, na koju i$ao'i o!$a%ljaju !%oje ko#en$a"e i koji !e e!$o p"e$%o"i u di!ku!ije

blogge" b"o<!e"

bloge" 8 bloge" C au$o" bloga b"o<!e" 8 b"au e" C p"e$"a6i%a, p"e$"a6i%aki p"og"a# C ko#pju$e"!ki p"og"a#
a p"e$"a6i%anje in$e"ne$a

bug

il bug 8 ba'o C un e""o"e nella

!'"i$$u"a di un !o7$<a"e, '&e 'au!a un !uo 7un iona#en$o e""a$o o 'o#un?ue di%e"!o da ?uello '&e lEau$o"e &a p"e%i!$o ed in al'uni 'a!i an'&e il !uo blo''o $o$ale il b:$e C -ni$J di #i!u"a della ?uan$i$J di in7o"#a ione 'o""i!ponden$e a 8 bi$ KI (il 'o#pa'$ di!') C Ii!'o di #a$e"iale pla!$i'o "i%e!$i$o di #a$e"iale "i7le$$en$e, leggibile #edian$e di!po!i$i%i o$$i'i (la!e"),

bug 8 bag C &a"d%e"!ka ili

!o7$%e"!ka 7"e)ka

b:$e KI ('o#pa'$ di!')

b:$e 8 baj$ C jedini'a a #e"enje

koliine in7o"#a'ija, koju !ainja%a 8 bi$o%a

KI 8 'ede ('o#pa'$ di!' 8 ko#pak$ di!k) C ok"ugla ploa od

%"!e pla!$ike ! digi$alno !ni#ljeni#

u!a$o pe" la "egi!$"a ione di !uoni, di i##agini e di da$i in7o"#a$i'i.

poda'i#a, koji !e i$aju po#o+u la!e"!kog i$aa

'&a$ 8 online '&a$

la '&a$ 8online '&a$ C '&a$ in '&a$8e$8a$ C elek$"on!ko linea C #e!!aggio e !e!!ione di +a!kanje C ko#unka'ija pu$e#
!'a#bio di #e!!aggi e77e$$ua$i !u una '&a$ line, il dialogo a%%enga in $e#po "eale, in 7o"#a e!!en ial#en$e anoni#a. =l LluogoL (lo !pa io %i"$uale) in 'ui la '&a$ !i !%olge M '&ia#a$o !oli$a#en$e c#atroom (le$$e"al#en$e L!$an a delle '&ia''&ie"a$eL), de$$o an'&e c#annel (in i$aliano canale), !pe!!o abb"e%ia$o c#an. il '&ip 8 #i'"o'&ip C pia!$"ina di !e#i'ondu$$o"e, di po'&i #illi#e$"i ?uad"a$i di !upe"7i'ie, !ulla ?uale M "eali a$o un 'i"'ui$o in$eg"a$o il 'li'k 8 'li' C 'o#ando da$o p"e#endo il pul!an$e del #ou!e in$e"ne$a i #e*u naj#anje d%e o!obe, koje nai #enino i!pi!uju po"uke na $a!$a$u"i u "ealno# %"e#enu

'&ip

'&ip8ip C !iu)na ploi'a !

ug"a*eni# elek$"on!ki# ko#ponen$a#a, koja !e ko"i!$i u ko#pju$e"i#a i !"odni# u"e*aji#a 'li'k 8 klik C p"i$i!ak na jedan od $a!$e"a na ko#pju$e"!ko# #i)u

'li'k ':be"!pa'e

il ':be"!pa io 8 il 'ibe"!pa io C "eal$J %i"$uale, #ondo di in$e"ne$N il 'u"!o"e C 3egnale #obile '&e,
!ullo !'&e"#o di un $e"#inale, indi'a il pun$o in 'ui %e""J e!egui$a la p"o!!i#a ope"a ione il (di!k) d"i%e C di!po!i$i%o pe" la "egi!$"a ione o la le$$u"a di da$i in un di!'o o na!$"o #agne$i'o. il do<nload C !'a"i'a#en$o C lEa ione di "i'e%e"e o p"ele%a"e dalla "e$e (e!. da un !i$o <eb) un 7ile

!ajbe"!pej! C kibe"!pej!, kibe"; p!o!$o" C !%eukupan a#i)ljeni,

%i"$uelni p"o!$o" a ko#unika'iju i "a e#enu in7o"#a'ija pu$e# in$e"ne$a ku"!o" C poka i%a C pok"e$ni nak na ko#pju$e"!ko# ek"anu, koji poka uje gde +e !e poja%i$i !lede+e !lo%o ili b"ojka d"i%e 8 d"aj% C u"e*aj a !ni#anje i i$anje poda$aka ! di!ka

'u"!o"

(di!k) d"i%e do<nload

do<nload 8 p"eu i#anje,

daunloud !kidanje

C C

IVI

e #ail 7ile

IVI C 'o#pa'$ di!' ad al$a 'apa'i$J, !u 'ui M po!!ibile "egi!$"a"e 1O1 #inu$i di 7il#a$o 'on audio !$e"eo oppu"e 7ino a 12 o"e di #u!i'a@ a'"oni#o di Iigi$al Ve"!a$ile Ii!' e;#ail (ele'$"oni';#ail) C po!$a ele$$"oni'a il 7ile C a"'&i%io C in!ie#e di da$i logi'a#en$e 'o""ela$i 'on!e"%a$i nella #e#o"ia di un 'o#pu$e"

p"eu i#anje ili p"eno)enje poda$aka !a in$e"ne$a ili ! jednog ko#pju$e"a na d"ugi IVI 8 di %i di 8 de %e de C di!k a !ni#anje "a lii$og #a$e"ijala, #u ike, 7il#o%a, $ek!$a, !lika...

e;#ail 8 i#ejl C elek$"on!ka po)$a,

e;po)$a

7ile 8 7ajl C da$o$eka C !kup

po%e ani& ko#pju$e"!ki& poda$aka koji !e po&"anjuju na di!ku pod jedni# i#eno# 7olde" C elek$"on!ka, %i"$uelna 7a!'iklaN a !#e)$anje poda$aka u ko#pju$e"u

7olde" 7o"u#

il 7olde" C 'a"$ella C 'a"$ella

ele$$"oni'a pe" i do'u#en$i del 'o#pu$e"

il 7o"u# C puP "i7e"i"!i allEin$e"a

!$"u$$u"a in7o"#a$i'a 'on$enen$e di!'u!!ioni e #e!!aggi !'"i$$i dagli u$en$i, a una !ua !o$$o!e ione oppu"e al !o7$<a"e u$ili a$o pe" 7o"ni"e ?ue!$a !$"u$$u"a. lB&a'ke" C '"a'ke" ('"i#inale in7o"#a$i'o) C '&i a$$"a%e"!o la

7o"u#, %eb 7o"u#, in$e"ne$ 7o"u#, di!ku!ioni 7o"u# C %eb

aplika'ija koja o#ogu+a%a di!ku!ije i "e #enu #i)ljenja i #e*u lano%a, na "a lii$e $e#e.

&a'ke"

&ake" C o!oba koja neo%la)+eno

p"i!$upa ko#pju$e"!ko# !i!$e#u neke

"e$e =n$e"ne$ M in g"ado di !upe"a"e i !i!$e#i di p"o$e ione pe" a''ede"e ai da$i 'on$enu$i nella #e#o"ia di un al$"o 'o#pu$e"

o"gani a'ije

&a"d di!k

lB &a"d di!k C di!'o "igido, &a"d di!k C $%"di di!k, %"!$i di!'o 7i!!o C di!po!i$i%o u$ili a$o di!k C u"e*aj !a %i)e ok"ugli&
pe" la #e#o"i a ione a lungo $e"#ine dei da$i in un 'o#pu$e". %"!$i& ploa a digi$alno !ni#anje poda$aka koji#a !e p"i!$upa po#o+u ko#pju$e"a

&a"d<a"e

lB&a"d<a"e C lo !$"u#en$a"io C
la pa"$e 7i!i'a di un pe"!onal 'o#pu$e", o%%e"o $u$$e ?uelle pa"$i #agne$i'&e, o$$i'&e, #e''ani'&e ed ele$$"oni'&e '&e gli 'on!en$ono di 7un iona"e &ig& $e'& C a"'&i$e$$u"a o de!ign '&e a$$"ibui!'e g"ande i#po"$an a alla 'o#ponen$e $e'nologi'a lBin$e"ne$ C 3i!$e#a in$eg"a$o di in$e"'onne!!ione $"a 'o#pu$e" e "e$i lo'ali, '&e 'on!en$e la $"a!#i!!ione di in7o"#a ioni in $u$$o il #ondo

&a"d<a"e 8 &a"d%e" C ko#pju$e"!ka op"e#a C

elek$"on!ke i #e&anike ko#ponen$e ko#pju$e"!kog !i!$e#a

&ig& $e'k &i;$e'k in$e"ne$ 8 ne$

&ig& $e'k 8 &i;$e'k 8 &aj$ek C

%i!oko$e&nolo)kiN C %i!oko "a %ijena elek$"on!ka $e&nologija in$e"ne$ C ne$, %eb C !%e$!ka ko#pju$e"!ka #"e6a, koja pu$e# !a$eli$a i $ele7ona po%e uje #anje ko#pju$e"!ke #"e6e o#ogu+a%a #e*u!obnu ko#unika'iju nji&o%i& ko"i!nika

ke:boa"d lap$op link

A C la $a!$ie"a (in7o"#a$i'a) kibo"d C $a!$a$u"a il lap$op C pe"!onal 'o#pu$e" lap$op C #ali p"eno!i%i ko#pju$e"
po"$a$ile, ali#en$a$o a ba$$e"ia, di di#en!ioni e pe!o 'on$enu$i.

il link C 'ollega#en$o C
'ollega#en$o da unEa"ea di un do'u#en$o %e"!o unEal$"a a"ea o un al$"o do'u#en$o@ M u!a$o !pe'. negli ipe"$e!$i, nelle pagine <eb e nei #e!!aggi di po!$a ele$$"oni'a.

link C %e a ili linija p"eko koje !e

p"eno!e poda'i i: po!ebno o naena "e, !lika i!l, u doku#en$u koji# !e u!po!$a%lja %e a !a d"ugi# doku#en$o# ili delo# i!$og doku#en$a

$o login 4 logou$

login 4 logou$ C "egi!$"a"e C a''ede"e 4 p"o'edu"a di a''e!!o a

un !i!$e#a '&e p"e%ede lEin!e"i#en$o di una pa!!<o"d il login C p"o'edu"a di au$en$i'a ione, uno dei pila!$"i 7onda#en$ali della !i'u"e a e della "i!e"%a$e a nelle appli'a ioni in7o"#a$i'&e

log, logo%a$i, login, logou$ 8 logau$, ulogo%a$i !e, i logo%a$i !e C p"ija%i$i !e, odja%i$i !e C
une$i $"a6ene poda$ke i p"i!$upi$i ko#pju$e"!ko# !i!$e#u ili #"e6i

#ailing li!$

la #ailing li!$ C li!$a pe" 'o""i!ponden a, li!$a di di77u!ione C elen'o di indi"i i

u$ili abili pe" lBin%io di 'i"'ola"i e !i#. il #enu . la li!$a C li!$a di po!!ibili ope"a ioni p"e!en$a$a !ullo !'&e"#o da un p"og"a##a in #odo '&e lEu$en$e po!!a !ele iona"ne una il #oni$o" C !'&e"#o, %i!o"e, di!pla: il #ou!e C di!po!i$i%o pe" pe"!onal 'o#pu$e" '&e, #o!!o !u un piano o"i on$ale, 'on!en$e di !po!$a"e !ullo !'&e"#o un 'u"!o"e di pun$a#en$o e

#ailing li!$ 8 #ejling;li!$a C

!pi!ak i#ejl ad"e!a u elek$"on!ko# ad"e!a"u ili !pi!ak p"e$pla$nika koji#a !e )alje #a$e"ijal %e an a neku obla!$

#enu

#eni

4 !pi!ak "a!polo6i%i& #ogu+no!$i ko#pju$e"!kog p"og"a#a ili !i!$e#a, koje !u ponu*ene na ek"anu #oni$o" C ek"an (#ou!e8#au! ) C #i) C pok"e$ni
u"e*aj ! d%a ili $"i $a!$e"a, koji# !e up"a%lja ko#pju$e"o#, na"oi$o ku"!o"o# na ek"anu

#oni$o" #ou!e

di da"e un 'o#ando a$$"a%e"!o i pul!an$i di 'ui M do$a$o Iue !piega ioni "igua"do lEe$i#ologia del no#e: 1) #ou!e ($opo) in "ela ione alla !o#iglian a del di!po!i$i%o 'on il "odi$o"e, oppu"e 2) un a'"oni#o '&e, a !e'onda delle %e"!ioni, puP e!!e"e /anuall: 0pe"a$ed "!e" )ele'$ion %?uip#en$ oppu"e /a'&ine 0pe"a$o"E! "ni?ue )po$$ing %?uip#en$.

#ou!epad ne$<o"k ne<!le$$e"

il #ou!epad C $appe$ino da #ou!epad 8 #au!ped C podloga #ou!e C un pi''olo $appe$ino da a #i)a

!'"i%ania !ul ?uale !'o""e il #ou!e

il ne$<o"k C "e$e di ne$<o"k C #"e6a 'o#uni'a ione la ne<!le$$e" C bolle$$ino ne<!le$$e" 8 nju le$e" C dEin7o"#a ioni, no$i ia"io C oba%e)$enje u elek$"on!koj 7o"#i koje
no$i ia"io !'"i$$o o pe" i##agini di77u!o pe"iodi'a#en$e pe" po!$a ele$$"oni'a. on line C di appa"e''&io 'ollega$o di"e$$a#en$e allEuni$J 'en$"ale di un elabo"a$o"e. 1) lEe!!e"e 'onne!!o ad una "e$e in7o"#a$i'a, pe" un di!po!i$i%o 2) $u$$i i 'on$enu$i '&e !ono di!ponibili o 7"uibili !u in$e"ne$. !e pe"iodino )alje elek$"on!ke po)$e

ko"i!ni'i#a

on line ('on$". o77 line)

on line 8 onlajn C p"ikljuenN, nakaenN C koji !e od%ija, oba%lja

ili dobija dok je ko"i!nik p"ikljuen na in$e"ne$ ili ko#pju$e"!ku #"e6u

5K (pe"!onal 'o#pu$e")

il 5K C 'o#pu$e" 7i!!o, 5K 8 pi!i C pe"!onalni elabo"a$o"e ele$$"oni'o, ko#pju$e", lini ko#pju$e", 'al'ola$o"e C 'o#pu$e" pe" un lini "auna"
u$ili o di !ingoli indi%idui

!en$ i$e#! upda$e upload !o7$<a"e lBupda$e8upg"ade8pa$'& C aggio"na#en$o lBupload C 'a"i'a#en$o C

lEa ione di invio alla "e$e di un 7ile.

!en$ i$e#! C po!la$e po"uke u

elek$"on!koj po)$i

upda$e 8apdej$ C a6u"i"anje C

dopuna ba e poda$aka, ko#pju$e"!kog p"og"a#a i!l. upload 8 aploud C !lanje poda$aka !a !%og ko#pju$e"a na d"ugi, ili po!$a%ljanje na in$e"ne$

il !o7$<a"e C 1) 'o""edo dei !o7$<a"e 8 linguaggi e dei p"og"a##i '&e ko#pju$e"!ki

pe"#e$$ono di !%olge"e le elabo"a ioni di un !i!$e#a. 2) lEin!ie#e dei p"og"a##i e della do'u#en$a ione ne'e!!a"i pe" una da$a a$$i%i$J $e'nologi'a. !u"7a"e 8 na%iga"e C e!plo"a"e la "e$e =n$e"ne$ pa!!ando da un !i$o allEal$"o.

!o7$%e" p"og"a#i

C C

p"og"a#i koji#a !e up"a%lja "ado# ko#pju$e"a ili i %")a%a !pe'i7ian $ip po!la ili ada$ka !u"7o%a$i C p"e$"a6i%a$i C $"aga$i a in7o"#a'ija#a na in$e"ne$u p"ela e+i ! jednog !aj$a na d"ugi

$o !u"7 pa!!<o"d

la pa!!<o"d C pa"ola '&ia%e, pa!!<o"d 8 pa!%o"d C )i7"a, pa"ola dBo"dine, pa"ola lo inka C jedin!$%en ni nako%a dBa''e!!o C 'odi'e 'o!$i$ui$o da koje ko"i!nik #o"a une$i da bi
una !e?uen a di 'a"a$$e"i '&e lEu$en$e de%e digi$a"e pe" po$e" a''ede"e a un !i!$e#a in7o"#a$i'o o a un p"og"a##a. p"i!$upio !i!$e#u neko# ko#pju$e"!ko#

pal#$op

il

pal#$op

('o#pu$e") pal#$op 8 pal#$op "auna" C

pal#a"e

p"o%ide"

!'anne"

!e"%e"

C pe"!onal 'o#pu$e" po"$a$ile di di#en!ioni $a!'abili, $ali da e!!e"e po"$a$o !ul pal#o di una #ano@ !pe!!o indi'a$o in lingua ingle!e 'on lEa'"oni#o 5IQ (5e"!onal Iigi$al Q!!i!$an$) il p"o%ide" C 7o"ni$o"e di !e"%i i in$e"ne$@ !o'ie$J '&e o77"e agli u$en$i il !e"%i io di a''e!!o alla "e$e in$e"ne$. lo !'anne" C di!po!i$i%o op$oele$$"oni'o in g"ado di legge"e unEi##agine piana (diag"a##i, $e!$i, 7o$og"a7ie) !'o#ponendola in pun$i '&e %engono 'on%e"$i$i in i#pul!i ele$$"i'i e $"a!#e!!i a un !i!$e#a di elabo"a ione. il !e"%e", (de$$o an'&e !e"%en$e 8 !e"%ien$e) C 7un ione i#ple#en$a$a !u un &o!$ 'o#pu$e" '&e 'on!en$e di #e$$e"e in 'ondi%i!ione !e"%i i di%e"!i, 'o#e po!$a ele$$"oni'a, !$a#pa e ge!$ione dei 7ile

#ali ko#pju$e" ko"i!niko% dlan

koji

!$aje

na

p"o%ajde" C doba%lja C 7i"#a

koja obe be*uje p"i!$up neko# $eleko#unika'ioni# !i!$e#u, na"oi$o inne"ne$u !kene" C u"e*aj a ko#pju$e"!ko p"e$%a"anje !lika i $ek!$a i digi$alni oblik "adi ob"ade, !lanja i!l.

!e"%e" C gla%ni ko#pju$e" u nekoj

#"e6i ili na in$e"ne$u ko#e #ogu p"i!$upi$i o!$ali ko#pju$e"i

u!e"na#e %i"u!

lo u!e"na#e C no#e u$en$e

u!e"na#e 8 ju e"nej# C ko"i!niko i#e il %i"u! C p"og"a##a, '"ea$o a %i"u! C ko#pju$e"!ki p"og"a# koji
!'opi di !abo$aggio o %andali!#o, '&e !i $"a!#e$$e $"a#i$e di!'&e$$i o "e$i $ele#a$i'&e e danneggia o blo''a il 7un iona#en$o di un 'o#pu$e" o ne di!$"ugge i da$i #e#o"i a$i. lo <eb C lEin!ie#e dei !i$i "aggiungibili #edian$e =n$e"ne$ !e p"eno!i p"eko d"ugi& p"og"a#a, b" o u#no6a%a i e!$o do%odi do o)$e+enja ili uni)$enja poda$aka ili &a"d%e"a

<eb (od: Ro"ld Ride Reb)

<eb 8 %eb C 1) og"anak in$e"ne$a

koji o#ogu+a%a lako p"e$"a6i%anje i p"eu i#anje poda$aka@ 2) !%e$!ka ko#pju$e"!ka #"e6a, koja pu$e# !a$eli$a i $ele7ona po%e uje #anje ko#pju$e"!ke #"e6e o#ogu+a%a #e*u!obnu ko#unika'iju nji&o%i& ko"i!nika

<eb !i$e

lo <eb !i$e 8 !i$o <eb, !i$o <eb !i$e 8 %eb;!aj$ C !aj$, in$e"ne$, !i$o C un in!ie#e di loka'ija C !kup po%e ani& !$"ana na
pagine <eb, o%%e"o una !$"u$$u"a ipe"$e!$uale di do'u#en$i a''e!!ibili 'on un b"o<!e" $"a#i$e Ro"ld Ride Reb !u "e$e =n$e"ne$. in$e"ne$u po!%e+en jednoj $e#i ili obla!$i

-rimeri koji slede, preuzeti su iz srpskog izdanja magazina Elle, fe1ruar 23345 (1) .6ild $o"bi'e. Animal print je %"lo u trendu o%e i#e0 (!$".20) (2) .7ottage st8le. (oplo, u)u)kano, $"adi'ionalno i, i nad !%ega, trendiS >eb"ua" kao #e!e' !kijanja, i "elak!a'ije a&$e%a ko#o$ne, ali i st8lish ko#ade0 (!$".22) (O) .,a nju je 2007. bila godina %elikog come1acka.0 (!$".24)

(4) .He"e$ka. (ako french i $ako '&i'0 (!$".2T) (1) .Ui$a%a po!lednja de'enija p"o)log %eka bila je obele6ena ajlajnerom, a no%a trendseterka, pe%ai'a Q#: Rine&ou!e, poka uje na# kako no%a genea"'ija do6i%lja%a $aj upea$lji%i ele#en$ make upa.0 (!$".28) (T) .0ne star kao !%oj a)$i$ni nak .p"i!%ojila0 je surferska i skejterska !'ena ,apadne obale $oko# !eda#de!e$i& i o!a#de!e$i&, a de%ede!e$i& i grunge 1endovi, i!ka uju+i $ako !%oj bun$o%niki i alternativni lifest8le.0 (!$".O1) (7) .- o%ako &ladni# dani#a .9ot look0 #o6da %ui kon$"adik$o"no, ali #oda je $a koja !e ne p"edajeS =#pe"a$i% je o!$a$i se:8, a no!i$i pe"janu jaknu, o!$a$i feminine, a no!i$i .Ve$i0 i #e, bi"a$i i #e*u !ka7ande"a i #ini !uknje !a k"a$ko# bundi'o# (...) 5VK, hi tech #a$e"ijali i ak'e!oa"i, $u !u da %a# po#ognu da a!ija$e u puno# !jajuS0 (!$".T7) (8) ."r1an ski. Wibe"alan #odni !$a% i %elelepno!$ 2jujo"ka, sno;1oard u #e$"opoli a&$e%a a nijan!u d"ugaiji !$:ling koji pod"a u#e%a i pokoji 'ou$u"e ko#ad, )$ikle i g"ejae. 5e"jane jakne, je$i i #e, in!pi"a'ija grafitima i planino# u i!$o %"e#e. 3a pi!$e di"ek$no na uli'e, ali u i#e sports;eara, $oplo, ko#o$no i supercoolS0 (!$".T8) (9) .3la$ki under;ear0 (!$".92) (10) .Xen!ku liniju o%og 1renda dizajnira ,o"an 3$ani+, koji o%e !e one p"edla6e kon$"a!$ "o#an$ike i #e$alik e7ek$a, dok 3la%i'a 5e$"o%i+ a #u)ka"'e dizajnira <perfect fit= odela od %unenog )$o7a. O%e godine .,ek!$"a0 je o!no%ala no%u liniju . ,ed 7arpet0 na#enjenu #ladi#a, iji je di ajne" 3a)a Vidi+0 (...) .Kolek'ija Y.2.Z, in!pi"i!ana %ast 7oast st8leom, ur1ana 6est 7oast kolek'ija ,ugger i !o7i!$i'i"ana i elegan$na /llio$ Yan$ u%e)+e %a! u p"e7injeni !%e$ Yan$a.0 (!$".91) -rimeri koji slede, preuzeti su iz modnog dodatka srpskog izdanja magazina Elle, septem1ar 23345> (11) .#rend8 a"ape. 7at;alk je a o%u !e onu p"epla%ljen di ajni"ani# a"apa#a, koji#a je pa6nja jednako po!%e+ena kao i no!e+i# de$alji#a.0 (!$". O) (12) .2o%i #odni feeling, koji pod"a u#e%a !uknje do kolena....0 (!$".1) (1O) .7ollege girl. 2a!$a%ak ne $ako da%no ak$uelnog grundgea. O%aj trend obu&%a$a ka"o de ene, !a%")eno uk"ojene jakne, u ane pan$alone. )chool girl trend p"e"a!$ao je, dakle u college (...)0. (!$".T) (14) .Hela je ak$uelna %e+ nekoliko !e ona o%oga pu$a, no!i#o je i u !%akodne%ni# i u ek!$"a%agan$ni# ko#bina'ija#a, kao total look, ili u ko#bina'iji !a '"no#.0 (!$".12) (11) .Ie$alji ka"ak$e"i!$ini a o%u godinu !u oversize k"agne0. (!$".18) (1T) .Uipka. [o#an$ina, seksepilna, i!$o"ij!ka, ne6na. - %idu de$alja kao )$o !u "uka%i'e ili dekol$e, #ada je %"lo e!$o obele6je 'elog outfita50 (!$".21) (17) .-l$"a6en!$%eni look, revival -"!ule Qnde"!0. (!$".2T)